Претрага садржаја

Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... оријентисано пре свега на мирјане сада већ имамо братства православних педагога, лекара, постоје друга братства која обједињују интелигенцију постоји чак и друштво православних новинара неопходно је, већ постојеће форме, напунити мисионарским императивом тада бисмо могли да створимо мисио- нарску заједницу и без неких додатних структура, како ми се чини, јер би таква заједница дала моћан импулс развоју ми- сионарске делатности таква заједница би решила и задатак материјалне обез- беђености мисије сада постоји брат- ство православних бизнисмена и ако би њихову делатност усмерили не само на градњу храмова, већ и на подршку мисионарских станова у далекоисточ- ним и северним епархијама – то би онда представљало уједињеност мисионар- ских напора јако је важно међутим да не изгубимо контролу над развојем таквих мисионарских структура, да се не би до- годила замена: мисија не треба да буде често се мирјани, позивајући се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију идите и научите све народе јул / август 2016 47 замењена неким политичким стремље- њима и разматрањима, ко је бољи, ко је гори често се то излива у горко иску- ство почетка деведесетих, када су се мно- га православна братства фактички пре- творила у неке политичке организације са православном реториком и почела да „ратују“ са свештеноначалијем на то је потребно обратити посебну пажњу јако нам је важно да сваки мирјанин има свој мисионарски задатак то је део социјалног служења хришћанина када се то служење укључује у мисионарску делатност парохије да би свако осећао своје припадање заједничком делу миси- је одсуство такве активности парохија- на изазива умор, изнемоглост и просто обредоверје када људи не учествују у ак- тивном животу парохије зашто? па зато што их нико не зове а ако парохија буде имала истинску мисионарску усмереност и мисионар- ски програм, онда постоје сви услови за такав унутрашњи потенцијал, посебно младих парохијана да би активно сведо- чили о христу у различитим формама мислим да форме мисионарских зада- така за мирјане треба да постану пред- мет разматрања на нашем скупу тада ћемо улагати мање напора да би „оти- мали“ људе од деструктивних секти када људи живе парохијским животом, они већ почињу да разликују те „духо- ве злобе“ по речи светог апостола и је- ванђелисте јована богослова: љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитуј- те духове јесу ли од бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет (1јн 4, 1) мирјани треба да имају посебно важну улогу у „мисији помирења“ када хришћани живе у друштву, социјалној сфери, у општењу су са другим људима и доносе мир присетимо се да је реч „мирјанин“ имала негативни предзнак у духовној препоруци из 1921 године у црквено- словенском речнику свештеника гри- горија дјаченка „мiрянин“ је човек који живи по похотама и страстима „мiра“ (мiр – свет) али постоји још једно „мир“ (грчки „ирини“) то јест то је мир, тиши- на, хармонија, светлост, благодат то јест, истински мир–јанин је истински сарад- ник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост хри- стове истине треба да приђе свима са ко- јима он општи то су задаци које треба да размотримо на скупу, са благословом свјатјејшег патријарха и мислим да ће- мо, уз божију помоћ и заједничке напоре свих који су се овде окупили, ваша све- тости, испунити ваш благослов спаси господе!  извор: миссионерская ответственность мирян миссионерское обозрение 2011, бр1, 14–17 стр св апостол петар, светогорска фреска (извор: pravoslavieru) 48 4 / 2016 ко жели да сазна све о делима и чуди- ма блаженог владимира, записао је непознати зетски писац, нека прочи- та опширно краљево житије, па ће видети да је овај свети човек био са богом и да је бог био са њим и заиста, бог кога је све- ти владимир прослављао за свога живота, прославио је њега после мученичке смрти име божије беше свагда у владимировом чистом срцу и његовим побожним мисли- ма и делима па се удостојио части да га го- спод упише у књиге живих свети јован владимир, син краља пе- трислава и унук краља хвалимира, није се уплашио моћне самуилове војске ко- ја је кренула на њега неустрашиви краљ је храбро стајао са својом војском на брду облик (косогор), на десној обали бојане, очекујући непријатељску силу ни када су српску војску стале уједати змије, краљ се није уплашио већ је завапио богу у моли- тви и змије су изгубиле снагу свог отрова а када је наступила оскудица у храни и ло- кални жупан пристао да сарађује са саму- илом, краљ је решио да спречи даље про- ливање хришћанске крви није губио наду ни када је окован и одведен у туђе и далеке крајеве на дну преспанске тамнице, у ца- ревом двору, свети владимир је постио и молио се богу, полажући сву наду у божи- је заступништво по казивању житија, у тамници се владимиру јавио анђео господ- њи и утешио га што је анђео обећао, то се испунило кћерка цара самуила, принцеза косара, пожелела је да опере главе и ноге утамни- ченима са очевим допуштењем, она је сишла, у пратњи слушкиња, у тамницу го- спод који дреши свезане (пс 146, 7), довео је косару до заточеног владимира током разговора, принцеза је видела да је влади- мир пун вере и божије мудрости „њој се његов говор учини слађи од меда и саћа и она га заволи, али не из страсне пожуде, већ због тога што је жалила његову мла- дост и љепоту и што је била чула да је он краљ и да потиче од краљевског рода за- тим га поздрави и оде“ (житије) косара је приступила оцу и рекла да жели да се уда за заробљеног владимира кћеркина жеља је изненадила цара самуила наредио је да му доведу необичног сужња њихов сусрет је имао неочекиван исход краљ се допао цару, па је дат благослов за брак самуило је приредио венчање, а затим је младен- це испратио у зету самуило је владими- ру вратио државу и престо, а у мираз дао драчку област, којој је, изгледа припадао и град фијера са околином из прогонства повестосветомјовану владимиру и косари принцеза је виделада је владимир пун вере и божије мудрости њојсе његов говор учинислађиод меда и саћаиона га заволи др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве јул / август 2016 49 се вратио и владимиров стриц драгомир, који је обновио ратом опустошену траву- нију казивање живописца потврђују сред- њевековни византијски хроничари јован скилица и георгије кедрин, који знају да је владимир био самуилов зет и похваљу- ју га због бројних врлина према народном предању, краљ јован владимир је постао ктитор неких светиња у самуиловој држа- ви те задужбине као да чувају успомену на краљеву молитвену захвалност богу за венчање (манастир св наума на охрид- ском језеру) и слободан повратак у отаџби- ну (манастир св јована бигорског) десило се да је цар василије ii заратио против самуила после више успеха, ва- силије је извојевао коначну победу у боју код беласице (1014 г) погођен трагедијом својих војника, цар самуило је преминуо на трон је ступио самуилов син гаврило радомир уследио је дворски преврат у ко- јем је убијен цар гаврило са супругом, хри- стољубивом царицом ирином, пореклом из ларисе престолонаследник је осле- пљен, а остали гаврилови синови похвата- ни (1015 г) на престо је ступио вођа заве- реника, владислав, кога је управо гаврило својевремено спасао од самуиловог гнева нови цар није био сигуран на престолу, па је додатно утврдио тврђаве и пренео др- жавну ризницу из преспе у охрид он је позвао краља јована владимира у посету свети владимир је знао за сва превирања у некадашњем самуиловом царству, али је био спреман да крене на пут томе се кра- љица косара успротивила и сама пошла уместо супруга цар је пријатељски примио храбру ро- ђаку, али је поновио позив владимиру уз лепо срочено писмо, цар је послао влади- миру и златни крст, као потврду добрих на- мера свети краљ је одбио да прими златни крст, јер је спаситељ био разапет на крсту од дрвета немилосрдни цар није хтео да одустане послао је два епископа и дрвени крст који је чувао изабрани монах при- мивши изасланике, владимир је клекнуо и помолио се богу, пољубио крст и ставио га у недра, а затим са малом пратњом кренуо на пут по царевој наредби, успут су биле постављене заседе цареви људи су видели краља у пратњи анђела и разбежали се јо- ван владимир је неозлеђен дошао до цар- ског двора у преспи и отишао да се помоли господу, као што је имао обичај ујутру, са- знавши за краљев долазак, цар је за трпе- зом, издао сурову наредбу свети краљ је стигао да се помоли богу и причести се на литургији опростивши се од присутних епископа и монаха, он је са дрвеним крстом у рукама изашао на цр- квена врата, где су га посекли цареви по- даници (22 маја по старом календару) уз појање и псалме, епископи су сахранили мошти у цркви плач краљице косаре је био дуг, потресан и болан на владимиро- вим гробом почела су да се дешавају чуда што је уплашило цара, па је дозволио пре- нос моштију краљица косара је пренела тело свог мужа и сахранила га у манастиру пречиста крајинска, а затим се замонаши- ла можда је њено монашко име забележио георгије кедрин византијски писац коса- ру назива именом теодор(ит)а по казива- њу писца житија, цара владислава је сти- гла заслужена казна а косара је до краја живота остала у манастиру да се подвиза- ва и услишена јој је жеља да почива у ма- настиру поред свог светог мужа  50 4 / 2016 величанствен дочек мајке ангелине у угриновцима догађај након пет стотина година, по пр- ви пут у историји, мошти свете мај- ке ангелине су изнесене из манастира крушедол и походе срем тако је света рука мајке ангелине 2 јуна 2016 го- дине стигла у угриновце и донела тро- дневну радост и благослов у величан- ственој литији коју су заједно са својим архипастиром, епископом сремским василијем, чинили свештеници земун- ског намесништва, српску деспотицу су, бацајући латице пред њене мошти, песмом дочекали чланови дечијег цр- квеног хора при храму светог вели- комученика георгија, угриновачки фолклорни ансамбли, ђаци, ловци и мноштво верног народа након акатиста преподобној деспо- тици, владика василије је подсетио присутне да је ово духовно сабрање је- динствена прилика која се пружа мало коме у животу, те да је након великих страдања и несрећа које су се догоди- ле у угриновцима, сусрет са препо- добном српском деспотицом потреба нашег народа за благодаћу божијом која се кроз мошти светитеља излива на све нас епископ се посебно освр- нуо на рад некадашњег угриновачког свештеника, блаженопочившег о рат- ка голубића, који је био веома вредан пастир и иза себе оставио добар глас у народу, позивајући верни народ да помогне његовој породици која је остала без хранитеља потом је у великој сали дома култу- ре одржана свечана академија у славу и част оне која је свој живот посвети- ла православљу и своме роду, трпећи прогнанство и не продајући веру за ве- черу поред драмских приказа дирљи- вих монолога мајке ангелине и патри- јарха српског арсенија чарнојевића, које су извели глумци андриана и сто- јан ђорђевић, на академији су насту- пали и српски православни појци, хор цркве покрова пресвете богородице из сурчина и дечији црквени хор при храму светог великомученика георги- ја у угриновцима на крају академије све присутне су поздравили угрино- вачки свештеници, о бојан нинковић (старешина храма) и о александар чавка, који су и најзаслужнији за до- бру организацију догађаја у наставку преносимо беседу прото- јереја мр јована милановића, профе- сора карловачке богословије редакци- ја мисионара се захваљује презвитеру александру чавки на достављеним пи- саним и фотографским материјалима за овај прилог јул / август 2016 51 беседа ојована милановића света мајка ангелина као пример жртве и љубави данашњи човек, и на крају и сваки од нас, суочава са се великом дозом неизвесности и несигурности да ли ће бити здрав, да ли ће дете извести на прави пут, да ли ће имати довољно снаге да дочека унуке, да ли ће деци наћи посао, да ли ће формирати породицу, да ли ће? да ли ће? што је више питања, то је ви- ше неизвесности и несигурности када на то додамо глобалне и просторно блиске сукобе, раздоре међу народима те велики број оних који пате и бивају у стању оча- јања, постаје јасно да је овај свет заиста по речима псалмоповеца долина плача – јед- ном речју долина смрти и све око нас и у нама као да сведочи о том путу смрти же- не неће да рађају децу, већ их убијају мла- ди неће да пазе старе, млади супружници не живе супружничким животом, него као они који већ унапред знају да ће се ра- стати све заиста упућује на несигурност и неизвесност таман када се суочимо са свом том неизвеношћу и свим тим неси- гурностима како у себи тако и код других, као блага воља божија, на исти начин на који је пре 530 година решила да посети срем и настани се у њему, благословом архипастира, поново нам у посету дола- зи света мајка ангелина а та жена, сво- јим животом и делом била је све само не „крхко створење“ и „слаби сасуд“, била је у свему страдалник, али никада испуњена несигурношћу и неизвесношћу њени жи- вотни подвизи могу се упоредити са најве- ћим подвизима витезова и бораца за друге из времена средњег века родила се на двору православног арба- наског кнеза, и упознала се у одговарају- ће, божије време, са слепим стефаном, сином великога деспота ђурђа, који се нашао у изгнанству, без отаџбине и насле- ђа, без вида и икакве перспективе имао је диван лик, имао је речи пуне наде и достојанство које је вредело више него и највећи товар блага упоредивши неиз- весност и слепог деспота она је изабрала њега и живот свој полаже у његове ру- ке, знајући да, што год њега снађе снаћи 52 4 / 2016 ће и њу, где он склони главу склониће и она, а ако он не буде имао где, имаће она њега и у њему наду, достојанство и веру – веру која је слепом деспоту била други вид удаје се за њега, и узимају крст јед- но другога добијају првога сина ђорђа крећу мало затим у прво избеглиштво у потрази за миром и домом стижу у се- верну италију где је захваљујући сестри свога слепога мужа основала прво поро- дично огњиште ту је са деспотом добила још два детета у тешким животним при- ликама и околностима гледајући на своју децу, доживела је прву тугу, упокојио јој се муж ослонац њеног живота је урушен но, она знајући да је у љубави нада и достојанство, да је у љубави живот, да је у љубави ве- ра, и даље гледа на своју де- цу молећи се богу да је господ укрепи и осна- жи и ослободи толи- ке неизвесности у којој се нашла не одустаје од деце, нити размишља о очајању после неког времена креће на пут, и тада доживљава и прву радост не желећи да остави тело свога супруга у туђој земљи налази га нетру- лежног, и пошто га је ископала, сада већ са моштима његовим креће, по позиву угарског краља матије корвина и насе- љава се у наше крајеве ту ће управо на темељима вере, наде и љубави којима је живела почети да зида стубове и утвр- ђења, почети да зида храмове – цркве, да окупља народ, да га лечи, да му помаже и да се брине о њему видеће како јој син ђорђе – постаје монах максим, а потом и владика цркве но, доживеће још једну трагедију, још једна туга ће јој обузети срце умреће јој оба сина и она ће их као удовица и тужна мајка надживети но, и после тога иако је неизвесност у том тренутку, могли би смо рећи, била велика и претешка њено срце се ни- је узбудило нити се одрекла име- на божијег певала је она у ср- цу своме заједно са давидом протојереј јован милановић, проф карловачке богословије јул / август 2016 53 псалмопевцем и са својим мужем и си- новима: господ је пастир мој и ничега ме неће лишити, на зеленој паши пасе ме и на тихој води одгаја ме, душу моју опора- вља, води ме стазама правде имена свога ради уз то трпљење и ту песму њена душа је васкрсавала и постајала већ овде на зе- мљи извор сваке утехе, вере, наде и љуба- ви дубоко у себи она је сваку тугу и жа- лост кроз молитву преокретала на радост, сваки бол је преокретала у своју победу то је успевала јер је постала биће вере, же- на јача од најјачих мушкараца из тог разлога, обзиром да је у дубини душе, иако удата живела као монахиња, на крају прима и свети монашки чин зашто је то учинила? зато што је знала, како кажу свети оци, да је монах човек који у својој тузи и у својој радости види бога и види мо- гућност да му служи чињеница да је света мајка била монахиња и подносила све ове несреће, показује и доказује да је једини на- чин борбе који треба да водимо онај мона- шки, а то значи бескомпромисно хрлити ка богу и бескомпромисно му служити ова мајка, жена, монахиња, витез, борац за најлепша права и мушког и женског по- ла, а то је родитељство и супружанство вечерас је посетила ово питомо сремско место не би ли својом испруженом руком подсетила све нас на ове важне истине ко- је су сами живот подсећа нас дакле да „су праве вредно- сти у другом“, да се човек остварује онда када рађа, када себе даје другима и када безгранично, исто као што је и она ради- ла, воли то су дакле најважније вести – пору- ке које ослобађају од сваке неизвесности и несигурности јер се у њима, и испуња- вањем њих (љубави, жртве и трпљења) ослобађамо сваке нестабилности поста- јемо људи достојанства као свети деспоти и владамо најпре собом то је деспотство у наше време је највеће и најважније јер и бахати и горд човек може владати другим, а само смирен и трпељив собом загледајмо се душама својим у лик ове жене и постаће нам јасна и блиска порука њене душе и њеног срца, а она гласи: љуби- те бога као што и он љуби вас и нећете ни- када бити несигурни и у неизвесности  беседа изговорена на свечаној академији у угриновцима у поводу доласка моштију свете мајке ангелине 54 4 / 2016 мој почетак у саобраћајном пред- узећу ласта био је онда када ме је кума душка довела на пријемни разговор код људи у кадровском одеље- њу убрзо сам почео да радим на радном месту возача аутобуса када сам први пут ушао у канцеларију возача и поздравио се са свима, на телевизору сам приметио један секташки лист који сам одмах узео и бацио у канту за отпатке, а на његово место ставио патријархову посланицу добијену на литургијској служби то је био мој први мисионарски корак у но- вом радном окружењу јутарње молитве пре поласка на пут, поздрав сваком са „помаже бог!“, обра- ћање са „брате и сестро“, ношење браде и томе слично су утицали да добијем на- димак богомољац који сам поносно но- сио касније ми се придружио мој брат раде који је прихватио све и такође до- био надимак мали богомољац везани христовом љубављу делили смо и радо- сти и искушења на свим путевима наш искрен однос и професионално оба- вљен посао су постајали све уочљиви- ји, због чега су нам руководиоци давали одговорне задатке као што су вишеднев- на путовања у земљи и иностранству, где смо после ноћних вожњи ујутру по- сећивали службе у православним све- тињама са нашим путницима, а током како је компанијаласта добила крсну славу свети никола је одабран због његове познате покровитељско заштитничке улоге према путницима и морепловцима, подчије окриље наше занимање припада бранимир митковић мисионарско писмо од овог броја покрећемо нову рубрику под називом „мисионарско писмо“ у којој ћемо објављивати корисна мисионарска искуства читалаца православног мисиона- ра прво мисионарско писмо овог типа које ћемо објавити сведочи колико вера, труд и хришћанско сведочење једног човека могу допринети да цела компанија у којој ради добије своју крсну славу јул / август 2016 55 дана се сликали за ластине новине ис- пред највећих православних светиња када смо после једног таквог путеше- ствија од скоро двадесет дана са групом руса из москве дошли у круг ласте да сипамо гориво, свештеник александар из кремља и госпођа милена, службе- ник једног министарства, су тражили да их одведем код директора где су нас нахвалили тада ми је на ум дошла дав- нашња жеља о крсној слави ласте, коју сам почео корак по корак да реализу- јем од 2004 године преко једног малог синдиката који је водио рајко велими- ровић рекох на том састанку да би било добро да уведемо славу у целој ласти по примеру неких установа које славе свог свеца–заштитника тадашњи генерал- ни директор, велибор совровић, је ре- као да му напишем шта хоћу, па ће он да прочита на миру кад буде имао времена написао сам да по узору на школство, које слави светог саву, здравство које слави свете козму и дамјана, железни- ца – светог цара константина и царицу јелену, било би добро да се и ми увр- стимо међу њих и да имамо свога свеца покровитеља коме ћемо се помолити и затражити помоћ пред господом и мо- литвену заштиту пре почетка пута време је пролазило у васкршњем посту у манастиру раковица причешћу- јући ме, блаженопочивши патријарх павле, изговори реченицу: треба и дела! нисам схватио у почетку и приписивао сам то прозорљивошћу духовног оца нације да много причам, а мало радим, но кад ме убрзо позва директор са ре- чима да прихвата славу, онда ми све би јасно! прихваћен је предлог да се почет- но од 2007 године званично уводи слава с п ласта и да то буде пренос моштију омиљеног ми светитеља и вековне славе мојих предака – свети никола празник преноса моштију светог николаја се слави 22 маја и у народу је то празник познат као „млади свети никола“ овај светитељ је одабран због његове познате покровитељско заштитничке улоге пре- ма путницима и морепловцима, под чи- је окриље наше занимање припада пр- ви домаћин славе 2007 је био директор са прославе крсне славе компаније ласта 56 4 / 2016 топаловић за почетак сам се обратио надлежном свештенику оцу алексан- дру из великог мокрог луга, чијој па- рохији ласта са својим седиштем фирме припада њега је касније успешно заме- нио отац слободан, који је позив такође радо прихватио долазак су потврдили и први београдски хор са диригентом светланом и старешином саборне цр- кве, протојерејем–ставрофором пе- тром лукићем имали смо ту част да нам јединствен појац, ђакон владимир руменић, дође да увелича славље својим гласом, а да све буде сликано од стране ластине ревије, али и од стране дарови- тог фотографа хаџи марка вујичића прослава је организована у вели- ком ресторану наше мензе која је за ту прилику посебно па- жљиво припремљена: осо- бље у бело обучено, стољ- њаци у боји аранжираног цвећа на столовима, храна врхунски припремљена, а све везано за ту мензу је успе- шно свих ових година остварио директор друштвеног стандарда, драган николић наручио сам да на- праве велику икону светог николе и да је поставе на источни зид просторије, тако да одговара њеним димензијама, а поред ње да буду чирак, свећа, чинија за жито, кадионица, брикет, тамјан све је до детаља било спремно коначно је свануо је и тај дан свеча- но обучен, испуњен необјашњивом ра- дошћу коју никада раније, а ни касније нисам осетио, дочекивао сам госте на капији и одводио у свечану салу за сто свештеници су први пут на капији ла- сте овим поводом, хор свечано обу- чен сви су радознали, нешто ново се догађа сви су дошли и испунили цео ресторан: пријатан жамор, радознала питања, искрени осмеси, а директори међу радницима за славском трпезом ја треперим и не ходам по земљи чи- ни ми се да ми се душа узноси од узбу- ђења сат откуца подне и поче дизање славе: свештеници поју, хор прати, ђа- кон надвисује гласом, десне руке пру- жене преко рамена у венац око колача свештеник подиже колач према икони светог николе, мирис тамјана потом пригодан говор у славу светитеља, пре- дака, присутних, потврда доброг, бла- гослов за будућност осећам као да је део мене на небу све је протекло у најбољој атмосфе- ри, како тада, тако и наредних година тако је 2008 године домаћин славе био директор зоран шарац, 2009 директор драган белић, 2010 директор радмило петровић, 2011 директор небој- ша гајић, 2012 директор вла- димир винш, 2013 директор ненад јефтић, 2014 дирек- тор владан максимовић, 2015 директор зоран ша- рац, а за наредну 2016 део колача је узео генерални ди- ректор бојан бојанић захвалност дугујем богу и светом николи, а потом и свима који су дали допринос у очувању све- тосавске традиције посебну подршку сам имао из моје жарковачке парохије – поред мог кума, хаџије и чтеца дра- гана јанковића који је имао пресудну улогу у мом духовном узрастању, има- ли смо част да уз нас буде архијерејски намесник, протојереј отац бранко ми- тровић (старешина храма вазнесења господњег у жаркову), отац милорад симић (тадашњи мој парох), као и мој садашњи парох, отац оливер суботић, који је хитра корака, бистрих мисли и јасних речи присутне, не током једне славе, одушевио беседама а једне го- дине нам је указана посебна част тако што је колач резао викарни епископ нашег патријарх, владика атанасије ракита, данашњи епископ бихаћко пе- тровачки  мисионарско писмо јул / август 2016 57 ретки су православни срби који нису чули за цркву светог три- фуна на топчидерском гробљу никола спасић, трговац, долазећи на гробље, приметио је да народ стоји на киши, па је 1903 изградио цркву и по- моћну просторију за чувара гробља црква је посвећена светом трифуну, јер су га спасићи прослављали као кр- сну славу господин никола је оставио у тестаменту молбу да се литургија слу- жи на св трифуна и на дан његове смр- ти временом, литургије су почеле да се служе чешће, на велике празнике, јед- ном месечно, недељно доласком проте дејана дејановића 1988 године створила се необично ја- ка заједница необично јака јер ова гробљанска црква нема своју парохију у њу долазе људи из многих парохија, ближих и даљих као и у свакој заједни- ци, и овде су се рађали и сазревали мно- ги хришћани, и то непрекидно траје до данас сви се у заједници познају, али и стално изнова упознају кроз искуше- ња, „која су добра, јер помажу да друго- га добро препознамо, и да би га, тако га препознајући, истински и искрено за- волели“, како нам је то дивно објаснио о василије војводић људи долазе, од- лазе, али заједница опстаје отац васа каже да се дешавало да људи који су се ту родили у христу, промене литургиј- ску заједницу и онима који су остајали било је жао што више не виђају тог чо- века прота дејан је и у тим приликама црква светогтрифуна где год били, мисмосви заједно,у христу,у исто време,на истојлитургији кристина давидовић представљамо вам 58 4 / 2016 видео нешто прелепо: „у кампсади1 се врши само упис, а нико се не исписује“ односно, ко крене путем православља, служећи ближњима у заједници изабра- не цркве и мале цркве – породице, улази у заједницу тела христовог, где се све ли- тургијске заједнице спајају у једну, чија је глава христос те тако, где год били, ми смо сви заједно, у христу, у исто време, на истој литургији после литургије видећи да „добро нам је овде бити“, кампсађани настављају са- брање у сали заједничарећи у сали, сви пију исту ракију и кафу, једу чувене „пра- зне сендвиче“ који у дане када није пост поред маргарина имају и саламу свима су тај једноставни сендвич и кафа најсла- ђа посластица јер љубав у заједници чини да све буде лепо, по господњим речима: где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам и ја међу њима (мт 18, 20) наравно, као и у свакој породици, ни овде не може бити све идилично: где 1 кампсада је родно место св трифуна, по коме је и ова црквена заједница добила назив год је заједница, ту су и проблеми и ис- кушења уз помоћ којих она узраста ве- лики број деце долази да се причести у овој цркви на гробљу – за божић, када је прота дејан служио последњу литур- гију, причестило се око 70 деце и око 200 људи да би учврстио заједницу, прота дејан дејановић је инсистирао да свако сваког познаје тражио је, за почетак, да свако препознаје сваког, сви једни другима да знају имена и да се поздра- вљају говорио је да може да се деси да немамо снаге да неког волимо, јер нам из не- ког разлога не прија, али мо- рамо према свима да будемо љубазни то је први корак ка љубави отац василије обја- шњава: „прота дејан нас је ставио на ноге, показао пут и научио првом кораку, а на нама је сад да научимо да хо- дамо (ка христу)“ дело покојног о дејана деја- новића наставио је о василије војводић (који данас врши дужност старешине храма и секретара на православном богословском факултету у београду) у овом храму служе и ђакон др петар дабић (кардиолог), ипођакон андреј тарасјев (професор филолошког фа- култета у пензији) и ипођакон марко игњатијевић (инжењер машинства) црква светог трифуна је позната и по великом броју честица светих мо- штију које чува (петорице оптинских стараца, св јована шангајског, св илариона исповедника, св силвестра и св димитрија, татјане и симеона псковско-печерског) за крај, о василије нам је рекао нешто врло поучно – у заједници мање треба говорити (о) људима, а више се молити за њих  представљамо вам јул / август 2016 59 пре две године, на прагу својих тридесетих година, са свакоднев- ним симптомима великог умора, исцрпљености, малаксалости и ноћног презнојавања славко о се упућује у бе- оградски кбц искусни стручњаци ове добро опремљене медицинске установе, након прегледа предложише овом мла- дићу да се, ради испитивања, биопси- јом – медицинском техником, узме део ткива или ћелија са места промена ме- ђутим, овај младић то тада из неког раз- лога одбија, да би на то пристао тек шест месеци касније, након нових промена на кожи врата које су биле величине помо- ранџе од тог тренутка све постаје много озбиљније, нема времена за губљење, па је стога одмах урађена биопсија врата, а након неколико дана и биопсија коштане сржи, коју, иначе, прате јаки болови на велики петак отпочело се са хе- мотерапијом – методом лечења којом се раст злоћудних ћелија и туморског тки- ва контролише хемијским путем – анти- туморским лековима (цитостатицима) примену ових лекова често прате и њи- хова нежељена дејства, јер они не делују светинектаријеегински –исцелитељодрака упоредоса медицинским лечењем,славко јелек тражио иуокриљу црквехристове ненад вујић сведочанства кивот са моштима светог нектарија егинског храм на острву егина 60 4 / 2016 селективно само на малигни процес-ту- мор, већ „уништавају“ и већи или ма- њи број здравих ћелија за шест месеци славко је имао исто толики број хемоте- рапија, током којих је на тренутке осећао јаке болове у грудима потом је уследила терапија зрачења, која се некад приме- њује као примарни облик лечења уместо операције након 15 третмана као нус- појава почела је да му опада коса, као и брада малигни тумор, та опака болест, свакодневно га је злокобно нагонила на помисао да ће умрети но, упоредо са медицинским лечењем, славко је лек тражио и у окриљу цркве христове, те се, уз благослов о арсенија редовно причешћивао; присуствовао бо- гослужењима, певао и славио бога; сва- ке недеље је ишао на акатист у манастир раковицу, где се чува делић моштију св нектарија егинског, надалеко познатог исцелитеља од многих тешких савреме- них болести видећи његово страдање, једна побожна хришћанка, озренка, му је уплатила пут за егину током којег је прослављао бога одлазећи свакодневно на богослужења, читао је акатист, пома- зивао се освећеним уљем, и стигао да по- сети старца нектарија виталиса у кама- ризи код атине од тада почиње духовно да јача и осећа помоћ божију кроз моли- тве светитеља обилазио је и друге вели- ке светиње, упознавао многе болеснике, састрадавао у њиховим патњама, при то- ме не губећи веру у бога, да ће молитва његова бити услишена имао је велику материјалну и молитвену подршку су- пруге валентине, родитеља и побожних људи из цркве после предвиђених шест хемотерапи- ја на вма, урађен му је на клиничком центру „пет скенер“ (контролни скенер) целог тела, који је показао да се болест повукла нестали су сви симптоми док- торка стаматовић и медицинске сестре на хематологији вма (одакле је паци- јент упућиван на прегледе), су биле у чу- ду како је то могуће, питали су се они, да је канцер нестао неће никад заборавити како га је докторка у његовим најтежим тренуцима тешила, храбрила, говорила да се моли богу, и веровала да може да победи ову опаку болест рекла му је: „да частиш, малигнитет је ишчезао, не знам како, али ти си оздравио“ поклонио јој је икону св нектарија и помолио се да и други болесници оздраве о времену када му је живот био као на некој клацкалици која је могла брзо да пође у нежељеном правцу сам каже: „ову своју болест нисам доживео као божију казну, већ је посматрам као божију ми- лост, која оболелог враћа на пут спасења узроке оваквих страдања требало би по- тражити у прошлости, у начину мишље- ња и живљења“ опет се показало да милост божија не изостаје када јој вера људска у сусрет крене иштите и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (мт 7, 7) дошло је до измене ствари ко- је су ишле својим природним током бо- жија интервенција се десила и славко је укључен у нове планове божије  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанства јул / август 2016 61 охридски пролог на немачком језику једна од највреднијих књига написаних на српском језику преведена је и на немачки охридски пролог, једна од нај- вреднијих књига написаних на српском језику, појавио се 2009 године и на немачком језику захваљу- јући четворогодишњем труду преводиоца јоха- неса алфреда волфа, и уз помоћ свештенства српске православне средњоевропске епар- хије јоханес волф је рођен 1959 г на севе- ру немачке у обичној грађанској породици, у којој није било посебне наклоности према ре- лигији, осим код њего- вог деде, који је после једне несреће у рудни- ку пропавши у шахту дубоку око 40 метара, чудом остао жив, и окренуо се потом оностраном свету и читању библије ово је био први и само визуелни сусрет 13-годишњег јохана са светим писмом, да би године његовог интелектуалног сазревања пролазиле у лутању од ни- чеа и хесеа, бхгавад гите, филозофије платона и канта до психологије и музи- ке ваљда су најупечатљивије изражене у гетовом „фаусту“ ове муке тражења свог идентитета: „ал’ напред само, и до дна ничег ћемо саћи, и тамо можда све пронаћи“ и преблажен је човек који са „дна ничег“ почне вапити ка богу и ис- пуњавати се надом на њега тако је и у своје време наш јован вук (како сам себе у шали на- зива) дошао и до једне бо- гато илустроване књиге о светој гори, која је његов дух обратила ка правосла- вљу уследило је и читање превода „душе после смр- ти“ о серафима роуза, да би заједно са својом супру- гом маријом (иначе обра- ћеном римокатоликињом) дошао и до „охридског пролога“ владике никола- ја, у енглеском преводу јохан је најпре наглас чи- тао страницу по страни- цу и преводио је својој супрузи, која му је убрзо у великом одушевљењу рекла да мора обавезно превести ову чудесну књигу тако је почетни духовни ентузи- јазам уродио великим плодовима и сада је у припреми и друго издање „охрид- ског пролога“ на немачком језику у ме- небојша ћосовић мисионарски излог 62 4 / 2016 ђувремену јохан волф је превео и „мо- литве на језеру“, „веру светих“, „пут ка спасењу“ и „мисли за сваки дан у годи- ни“ светог теофана затворника, потом „пут подвижника“ тита колиандера, „духовни живот“ архимандрита еми- лијана симонопетритског и, недавно, „живот без лицемерја“ (изабране поу- ке оптинских стараца) осим ових зна- чајних наслова волф већ дуги низ го- дина издаје импресивни православни часопис der schmale pfad (уска стаза), у коме објављује већином своје преводе светих отаца и савремених духовника с обзиром да је православље и по- ред бројних руских, грчких и српских храмова, манастира и скитова готово неприметно у немачкој, подвиг јоха- неса волфа нам се чини утолико ве- ћим и остаје да му пожелимо од свег срца и даљу изобилну божију помоћ на његовом уском путу  програм телевизије храм можете пра тити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд мисионарски излог пресвета тројица често пута име пресвете тројице дижем у висине, док пратим у складу молитвом све ближе, гласом једне птице исписујем душом узаврелу наду док певам желим, риме у дубину лепршају лако, ко латице цвета сву њену лепоту не могу да мину, остају да славе ту лепоту света преславно је име, светлости лепоте, оца и сина и светога духа, хармонија тече игром те красоте, радост једног прага разиграног слуха савршенство траје том лепотом сјаја, преславно је име, тајном што осваја истина кад спаја иде све до краја, лепотама дара љубави присваја драган цветановић свети цар лазар (видовдан) поник’о је у прилепцу граду, као дете оштрог ума био, у богу је пробудио наду и дарове божије задобио плам витешки из њега је сјао и честитост била богом дана, па се зато убрзо нашао и на двору код цара душана тај достојан кнез народа свога, благочестив надасве је био, христољубље своје кроз блага многа према цркви испољио борећи се за слободу свету, на косову круну изгубио и у томе крвавом налету небеско је царство задобио беше ктитор многих манастира, из душе му никла лазарица, а мошти овог божијег пастира чува златна црква раваница марко стаменковић, ученик прехрамбено-хемијске школе у нишу бити онај што небо разуме када је најтеже од живота бити већи! подићи главу, гледати га у очи, с осмехом на нову стазу трња прећи! не слутећи дарове и лик у оку, претворног што с лицем анђела дође, желети добро у трену гневног часа кад мачем на твоје давање пође праштати оштрица резове дубоке и ожиљак који на боли сећа, да не би туга до душе стигла и била од вере трајнија и већа наћи путоказ на путу до светла, чувати пламен и кад ветар слути, бити онај што небо разуме, господ шта нам збори и када заћути лела марковић јул / август 2016 63 поезија тројица се трипут јави (мелодија „ми недељу празнујемо“) свет је овај од љубави бога оца, реч га створи, да се син његов прослави и кроз духа живот твори тројица се трипут јави да свет види, да свет чује, у три лица бог наш прави, о богу да се не снује у мамврији испод храста аврам гости три ангела, праотац вере израста, лота вади из пепела на јордану да сви виде крсти јован бога сина, док глас оца с неба иде дух је голуб са висине на тавору преобрази себе господ у милости, глас му очев сав у снази а дух сија у светлости бог се откри човечанству кол’ко треба, а не више, у красноме величанству будућност се богом пише вероучитељ хаџи драган б поповић небеске двери поља су ова небеске двери засадом његовим спасење се мери овај је цвркут глас с нојеве барке закуцава словом све његове шарке капља је ова богојављенска вода што мудроме даје само доброг рода ово је жубор и песма спасења без господа нема ни преображења лела марковић

Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... јер је бог с творио сваког човека као непоновљиву личност и вера у том погледу личност не мења, већ је умива и чисти од прљавштине имате једног школарцаиде ли на веронауку? драгана: само је најстарија ћерка сад 2 разред основне школе, а на је сен креће и вишедетне хришћанске породице март / април 2020 45 њен млађи брат у 1 разред од додатних активности увек имамо нешто (фолклор, пливање, фудбал), мада гледамо да не пре- терујемо у обавезама и да имамо неки спо- рији ритам без бесомучног јурцања са јед- не активности на другу немамо телевизор, видео игрице нико од нас не игра, а имамо и правило да за сва ки цртани или дечи- ји филм, мора да с е проведе бар један сат игре напољу православна веронаука, хва- ла богу, има код нас у школи, иако живимо у хрватској битно је да дете и у школи може да чује о питањима вере и то из перспек- тиве верујућег наставника врло смо задо- вољни нашим вероучитељем, али морам да приметим да није тако свуда и да поставим питање: где су и какви су резултати те веро- науке која се већ скоро 20 година одржава у српским школама? да ли људи који преда- ју веронауку сведоче својим животом хри- шћански или световни дух? на томе треба озбиљно радити осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? слободан: разлога може бити много по- стоје они духовног корена због греха роди- теља или неке страсти које је дете наследи- ло (а наслеђује од оба родитеља) постоје и они би олошког корена кад је д ете агре- сивније, јер му се спава или је гладно а не зна то да изрази, затим гледање агресивних цртаћа, филмова и видео игрица, а треба имати у виду да је једна доза агресивности код дечака, као будућег заштитника поро- дице, природна, али је треба каналисати правилно као хришћани, знамо да је тело сасуд ду- ха светога има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? на пример апликације на одећи: мртвачке гла- ве, сове, змије? или тетоваже по телу? драгана: свака мода је пролазна и не тре- ба она да нас покреће нити има неки утицај посебно данас, мода је наметнула симболи- ку смрти и ужаса, на коју су многи родитељи већ десензибилирани па облаче те симболе на децу то је икона нашег времена и треба ту бити трезвен, без панике, али и без прихва- тања тога за нешто нормално православље је увек савремено, а никад модерно свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божијој, јер кроз молитву долази благодат светог духа слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано безмало сваки верујући човек ће данас рећи да нема времена за молитву од силних обавеза, а кад би нам неко одузео телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви- дело да смо неколико сати дневно губили време на телефону међутим, олакшања од наших брига и решења проблема без моли- тве нема да би породица дисала духовно, мора да т ече молитва у дому што се више скраћује и прескаче молитва то смо уморни- ји и слабији изгледа да ту морамо највише да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва- тили ту препоручујем често посећивање на- ших манастира да би се са тог манастирског вишедетне хришћанске породице 46 2 / 2020 кандила донео кући огањ редовне молитве који онда треба одржавати што је дуже могу- ће, па опет у манастир кад ослабимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? идете ли на поклоничка путовања? слободан: уместо летовања и зимовања посећујемо наше манастире кад се укаже прилика тако смо обишли многе наше ма- настире, али најрађе идемо у црну гору која је пуна светиња, али и истинских хришћана међу којима је врло пријатно боравити вер- ни народ у црној гори је, по мом мишље- њу, носилац најздравијег православног ду- ха код нас срба и ако дође поново до неке обнове вере код нас, доћи ће управо из тог расадника драгана, како сте се понашали у трудноћи? пренатални стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка какви су били порођаји? имате ли поверења у дана- шње вакцине? драгана: сваки порођај је различит и страх је увек присутан, али не страх од са- мог порођаја него брига хоће ли све би ти у реду са бебом тај страх треба претварати у речи молитве у себи кад год би током поро- ђаја кренуле неке компликације, уз молитву би све на крају бивало у реду и током труд- ноће бих понекад причала са бебом, али сам више причала богу о беби наша су деца сва вакцинисана, али чврсто верујем да сваки родитељ мора имати право избора хоће ли вакцинисати децу, и подједнако је важно да има приступ информацијама о саставу и ква- литету вакцина имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? слободан: усудим се рећи да су вишедет- не породице богатије у љубави, јер се љу- бав не дели рађањем деце, и није тачно да је има мање за свако ново дете већ, напро- тив, она се умножава приоритет треба да буде склад у породици, а остале обавезе да се подреде томе што више човек планира свој живот, то се бог више повлачи и оста- вља да човеку буде по његовим плановима, а из тога најчешће изађе катастрофа да се не би самомучили, треба богу оставити про- стора да делује у нашим животима и онда ће се све наместити баш онако како нама тре- ба није упитно да ли ће т у бити препрека, и оних ун утрашњих где се сами боримо са својим сумњама и слабостима, па до оних спољашњих где трпимо неразумевање и осуду од ближњих тога ће би ти, али опет да се присетимо чувене реченице из филма „бој на косову“ када свети кнез лазар каже: „ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“ ми данас бранимо светињу брака и светињу породице која је мала црква е, дао бог, да будемо витезови као кнез лазар па да с е умножимо и да нас памте покољења као обновитеље здравог народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња да ће бог да ти и у слова и хране и новца и све што треба за ту децу коју нам је дао ка- ко каже владика његош у „горском вијенцу“: „прегаоцу бог даје махове“ другим речим, предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни надати кад господ даје, онда и претиче, и он сам је рекао: не брините се, дакле, гово- рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? него иштите најприје царство божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34) захваљујемо вам на искреној и душекори- сној поруци и верујемо да ће је многи подр- жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош удубљи- вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе да- кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то буде и богу угодно, па наше време неће да нас трпи него да са нама духовно напредује уверили смо се да се ваша породица бори за такве људе и такво време  вишедетне хришћанске породице март / април 2020 47 сведочанство одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ божићни васкрс народа лела марковић догодило се буђење народа у братској црној гори оног народа ко- ји је до скора био успаван, изгубљен, потиснут оног народа кога су пита- ли, а кога нису хтели да чују прогле- даше слепи, проговорише утишани, покренуше се укочени, чуше пови- цима и хајком заглушени десило се чудо! вековима пастири расејаваше реч божију коју господ посеја, а свети је узидаше у светиње, да буду светио- ник пастви до страшнога суда, уто- чиште вернима, прибежиште залу- талима, дом истини многе светиње претрпеше голготу, многе су нестале са земље вазнеше се на небо да бу- ду још један зрак у неописивој лепо- ти божије светлости оне друге све- тиње, привезане за земљу и род, још страже над стадом вековима зло насрће на човека поданици лукавог поново облећу око светиња, желе да продру у на ј- јачу тврђаву вере, да је изнутра обе- зимене, обезбоже, обезнане хоће да је обесправе насиљем над правом и правдом, труде се да јој одузму пра- во, да на метну силу да је из нутра сруше, освоје и присвоје а не виде, худи, потпуно заслепљени влашћу, среброљубљем и сујетом, да је цр- ква тело христово и да одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић) 48 2 / 2020 о андрићевим приповеткама иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони- чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда на дрини и рзаву никада до сад нисам читао тако истанчане описе страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео- бичних људи босанске касабе могао сам да чујем дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре необична жудња за животом и панорама открили су ми сањара какав сам и сам заволео сам необичну девојчицу розу калину ње- на лепота описана је бираним речима које заувек остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу и храбро брани своју част одувек сам је познавао као и марко, који је одувек патио за оним што свет може да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би- ло шта промени у њему је живео само бол сећање на розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав- но заборављене дане, а сад је морао да преплива на другу обалу и остави иза себе оно што не може бити завидим жепи на белом луку под којим запенуша- на протиче завидим камену из мајдана на који је пи- сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао из планине неки људи отресу са себе немиле дога- ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да служи људима, а везир се никада није вратио животу осећања која заокупљају дечака док чека свој тренутак да добије књигу препознао сам као своја његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим поцепану књигу девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде- ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од људи попут несталног младића нестала је једна ду- ша, а касаба је наставила да постоји истим данима аника је занавек остала вишеградска џизлија чак ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се претворио у бес којим је разрушила све што је могла да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна- ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили аникина времена сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем то нико од нас не зна писац је испричао необичне судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим делима  лазар вулић из пера читалаца мисионара факти тапија, већ и крвоток цркве – народ не брани се светиња само на папиру, у цр- квама, манастирима, већ и народом и у на- роду здраво и будно духовно ткиво народа, најјача су одбрана ни слутили нису чиновници лукавог да се може догодити буђење народа оволи- ких размера у буђењу виде јуродивост, лу- дост, неразум, побуну не разумевши јуро- дивост христа ради а како би разумели, одрођени и одметнути од бога, колико бо- ли верујући народ када се на господа гађа? духовна ампутација води брисању створи- теља из ума, разума и срца, те није чудно у шта их таква амнезија преображава њи- хов говор, богат речима деструкције, рађа мржњу, а плоди уништење у исто време, пастири верујућег наро- да умирују стадо, држе га на ок упу, хране га духовном храном обогаћују познањем да је спас у умножавању љубави, милоср- ђу, саборности и братољубљу, врлинама и одржавању уља у светиљкама до дру- гог христовог доласка стрепе због своје духовне деце, али их поје и крепе вечном истином која је одувек надживела лаж и ту не може бити страха од исхода, уко- лико се истраје на божијем путу који спа- сењу води све остало води земаљским пролазностима снег који је у црној гори пао уочи божића открио је трагове звери али, и оне друге ко- ји показују како се кроз мећаву саборно хо- ди највишим циљевима за верујуће, пахуље се преобразише у ману, а мраз у најтоплији огањ који им загреја срца хрлећи светлости, хрлећи васкрсу, дочекаше божић!  не може бити страха од исхода, уколико се истраје на божијем путу који спасењу води март / април 2020 49 света земља тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен манастир светог симеона богопримца у катамону јелена јонић сматра се да је симеон богопримац био један од седамдесет и два уче на пре- водиоца које је египатски краљ птоломеј ii (285–247 пне) ангажовао да преведу свето писмо са јеврејског на грчки (септу- агинта) према предању, када је свети си- меон превео књигу пророка исаије и про- читао речи: „ето девојка ће затруднети и родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово очигледна грешка и да би уместо „девојка“ (девица) требало да пише „жена“ хтео је да исправи текст, али анђео господњи зауста- вио је руку светитеља и уверио га да неће умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост пророчанства исаије према другој причи, симеон је, враћајући се из египта у јеруса- лим, бацио свој прстен у реку са речима: „ ако га нађем, могу да верујем пророку“ следећег дана је у једном селу купио рибу и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр- стен у риби и заиста тако и би јер к ада пречиста и преблагословена дева марија донесе сина свог, исуса христа у храм бо жији, по про- мислу се нађе ту и све ти симеон, који би прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла- денца на своје руке испуни се реч анђела господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види месију на тај до- гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју го- споду у дубокој старости у југозападном делу јерусалима, недале- ко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца ова област је манастир на катамону, кувуклија изнад гроба свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) 50 2 / 2020 света земља позната и као катамон, па се данас најчешће овај манастир назива манастир светог симе- она на катамону тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се на- лазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у к ојој је и сам симеон био положен поједини истори- чари тврдили су да је ма настир 1177 годи- не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан, који је исте године склопио савез са египат- ским султанима против крсташа, а заузврат у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца манастир на катамону, иконостас (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир на катамону, триптих (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo) март / април 2020 51 је тражио манастир часног крста и друге мање манастире у близини јерусалима до- бивши тражене манастире, грузијски цар је населио грузине и грузијске монахе у овим манастирима, али како су дошли у великом броју формирано је и неколико грузијских села у овој области као османлијски савезници и добри рат- ници, грузини су имали великог утицаја на османлије, па су тако издејствовали да на темељима куће и окућнице светог симеона богопримца изграде манастир са околним утврдама и кулом о даљој судбини овог ма- настира се мало зна, али се може претпоста- вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир уништили арапи, јер се у једном путопису који је на стао век к асније наводи да с е мо- гу видети зидине манастира и кула висине до 20 метара које су делимично уништене и да имају мноштво празних соба међутим, нешто каснији путопис говори о да су зиди- не и кула овог манастира у најбољем реду у прилог томе говори и историјски запис да су грузијски краљеви давид и лео 1527 године склопили савез са сулејманом про- тив египатских султана и да с у их по тпуно победили, па је султан сулејман грузијцима одобрио бројне привилегије и места уз до- зволу да обнављају манастире у околини је- русалима вероватно да је том приликом об- новљен и манастир катамонас, који је онда био поново настањен грузијским монасима, с тим да је и да ље био потчињен манастиру часног крста даља историја манастира се прати преко појединих арапских путописа тако путопис из 1646 године наводи да је кула манастира катамонас била висока, че- твороугаона, направљена од белог камена и да се у њој налазило неколико ненасељених станова у манастиру су латински монаси повремено обављали мисе због којих су се разгневили арапи и протерали хришћане, а манастир претворили у објекат друге наме- не већ 1666 године следећи путопис наво- ди да је од манастира остала само рушевина даљи извори кажу да је 1738 г био видљив доњи део куле и на њему натпис на грузин- ском остаци исте куле били су видљиви и 1859 г исте године грчки монах аврам из града мадита купио је земљу са рушевина- ма, почео да је обрађује и да ископава дело- ве утврђења у североисточном делу налази- шта монах аврам је открио делове монашких келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и рибњака и стубова од белог мермера не- посредно иза остатака куле-пирга открио је темеље саборног храма са мозаичним подо- вима што је по све му судећи био храм све -тог симеона богопримца након овога монах аврам је обновио храм и из темеља подигао нову четвороугаону кулу околне стене су разорене барутом, уситњени камен је ис- коришћен за обнову келија и економских објеката, околина манастира је очишћена од камења, донесена је земља, засађене су жи- тарице и виноград, а непосредно испод куле формирана је башта године 1879 монах аврам је по чео да ис- тражује спољашње двориште како би про- нашао гроб светитеља том приликом је пронашао усечене гробнице испод стене, напуњене камењем и земљом, очистио их је и до њих направио широки улаз изнад ових гробница монах је у наредне две године са- градио храм посвећен светом симеону у позним годинама, када се монах аврам осе- ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног манастира на катамону његовом блаженству патријарху јерусалимском јеротеју, посве- тивши овај манастир заједници светог гроба данас је манастир светог симеона бого- примца на катамону добро утврђен, окру- жен великим парком са мноштво борова и чемпреса у области познатој као гиват ораним у источном делу храма налази се кувуклија светог симеона богопримца, степенице во- де у празну гробницу (мошти су пренесене у цариград под царем јустином ii), а почет- ком 13 века крсташи су их однели у задар на четири стуба изнад гроба налази се бела мермерна плоча, изнад ње је висока, изре- збарена дрвена кувуклија на северном зиду храма, налази се неколико икона из 19 века, а триптих који илуструје легенду о прстену посебно је занимљив  света земља 52 2 / 2020 света гора главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена код грка позната и као продромитиса скит светог јована крститеља – продром др немања јонић овај румунски скит је сме штен на ис точ- ном крају свете горе у об ласти вигла, на самој ивици светогорске пустиње, на об- ронцима планине атос до скита продром је лако доћи из манастира велика лавра, јер су повезани путем у дужини од три киломе- тра у близини овог скита се налазе пећине светог петра атонског и светог атанасија атонског, као и извор воде (тзв извор мајке божије) на месту данашњег скита у 17 веку је по- стојала келија са параклисом посвећена светом јовану крститељу већ 1750 г се неколико молдавских монаха подвизавало у овој келији на челу са јеромонахом ма- каријем око 1810 године келију је купио ученик преподобног пајсија величковског, старац јустин пустињак влах (1770–1845), родом из молдавије, који је примивши по- стриг од преподобног пајсија убрзо оти- шао на свету гору по доласку у свету гору старац јустин је одмах започео изградњу неколико келија, архондарика-гостоприм- ница и других објеката и постепено је по- чео да с абира око себе у овим но вим ке- лијама, молдавске и румунске монахе из других светогорских манастира и келија ученици преподобног јустина влаха, оци нифон и нектарије, родом из молдавије, убрзо су након смрти старца претворили ове келије у ски т у д окументу који је из -дала велика лавра, а који се састојао из 13 глава, записано је да се допушта благоче- стивом племену молдавском да изгради општежитељни скит сагласно овом до- кументу продром је добио статус опште- житељног скита, на челу са дикејем (грч δίκαιος), који има свој печат, али да ће и даље бити потчињен манастиру велика ла- вра, што је и потврдио константинопољски иконе пресвете богородице нерукотворене – про- дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro) март / април 2020 53 света гора патријарх тако је озваничен први румун- ски скит на светој гори саборни храм посвећен богојављењу, са- грађен је 1866 године уз финансијску помоћ молдавског кнеза григорија жикија главна светиња скита је чудотворна икона пресве- те богородице нерукотворена код грка по- зната и к ао продромитиса оснивач скита, јеросхимонах нифон, 1863 године наручио је икону од искусног и, у то време, познатог иконописца из јашија, георгакиса николауа, одредивши му да иконописање треба да ра- ди у посту и у молитви, односно свакоднев- но да чита акатист пресветој богородици, и да једе само онда када сврши иконописање на крају дана у почетку је иконописање до- бро ишло, али када је иконописац дошао да наслика лица господа исуса христа и његове пресвете мајке, није могао да их прикаже на одговарајући начин тада је георгакис, од- лажући свој рад, почео искрено да се моли пресветој богородици за помоћ сутрадан је побожни иконописац ушао у своју радио- ницу и угледао већ готову икону, са чудесно самоосликаним лицима у скиту се налази још једна чудотворна икона, икона јована крститеља године 1821 за време грчког устанка, свету гору су заузе- ли турци, који су пљачкали и разарали мана- стире, скитове и келије широм полуострва између осталих, турци су упали и у скит про- дром, и у саборном храму су угледали вели- ку икону светог јована крститеља који их гледа строгим погледом уместо покајања, турци су пушкама пуцали у икону, али су се том приликом меци, не наносећи оштећења икони, одбијали о икону и погађали турске војнике, који су убрзо у паници побегли из скита од 1859 године скит се званично сматра румунским у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и канализација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и велики конак међутим, већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових објеката је прилично страдала грађевин- ска обнова скита ширих размера је започета 1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који је тада имао велики ауторитет на светој гори постао је дикеј као и већина светогорских манастира, скит светог јована крститеља, продром, скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro) 54 2 / 2020 света гора има четвороугаону основу главни улаз је у западном крилу, испод звоника, боч- но од улаза су гостопримница, параклис и трпезарија у источном крилу је смештена библиотека у којој се чува 130 рукописних књига и око 5000 штампаних књига, углав- ном на румунском језику јужно крило ски- та је изграђено 1882 г и у њему су смеште- не просторије дикеја у северном крилу манастира су монашке келије и параклиси у непосредној близини скита се налази па- раклис светог јована крститеља, параклис старе келије и параклис који се користи као гробљански саборни храм је у источном делу порте и импозантних је величина 30х18 метара храм има скоро све елементе светогорске архитектуре: поседује спољашњи и унутра- шњи нартекс и три куполе храм је богато украшен фрескописом из 1863 г већина натписа је на латиничном (румунском) пи- сму, док су у старијим румунским келијама и параклисима натписи у фрескопису на сло- венском језику фрескопис саборног храма садржи велики број светитеља у природној величини од богатог фрескописа нарочито се издваја фреска која приказује свих 20 све- тогорских манастира и светитеље, њихове осниваче једна од главних светиња скита је честица главе светог јована крститеља поред ове честице у скиту се чувају и мошти апостола матеје, првог учитеља архиђакона стефа- на, великомученице варваре, мошти све- тог јована златоустог, григорија богослова, модеста јерусалимског, великомученика харалампија, светих бесребреника козме и дамјана и светог трифуна данас скит има бра тство које чини око 50 монаха, углавном из румуније и молдавије  у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препород икона светог јована претече (извор: jurnalspiritualeu) саборни храм скита продром (извор: greececom) март / април 2020 55 из историје српске православне цркве најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године нека сведочанства о времену и лику светог рафаила банатског др ђорђе т вуковић у хиландарској ризници сачувана је икона на којој је живописан лик св рафаила ба- натског процењује се, по сликарском стилу, да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века полазећи од тог податка, можемо потражити траг који је св рафаило банатски оставио о себи у сачуваним историјским документима најближи времену датовања иконе је по- мен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године следе- ћи податак потиче три године касније тада су у дубровник допутовали јеромонах рафа- ило, као изасланик хиландара и проигуман евстратије у име манастира св павла њих двојица су дошли те 1552 године, по новча- ни прилог који је следовао светогорским ма- настирима, а који се у свакодневном говору називао „дубровачка свећа“ овај податак о путовању, указивао би на нашег рафаила ба- натског, као вредног монаха који предано ра- ди у корист манастира, предузима путовања у крајеве далеко од свете горе, као оног „који зна да прође све путеве са драгоценим това- ром, упркос страху од разбојничких заседа и да се неозлеђен врати у матични манастир“ „дубровачка свећа“ или „стонски доходак“ је данак који су установили српски владари и обавезали дубровник, изгледа од времена цара уроша, да га исплаћује српском мана- стиру светих арханђела у јерусалиму како је записао један дубровачки историчар, у време царице маре бранковић, манастир- ско братство је пострадало (изгледа у време епидемије куге), те се исплата данка пренела на српске светогорске манастире хиландар и светог павла после смрти маре и ње не сестре кантакузине, дубровчани су покуша- ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на одлучан отпор монаха, па се од 1488 године даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки- дање дубровачке републике у марино време утврђено је да се доходак исплаћује сваке друге године сваки манастир је бирао свог посланика, по правилу, угледног и поузданог јеромонаха или проигумана, ре- ђе игумана све до 1560године, оба послани- ка су добијала једно веровно писмо писано у име оба манастира, а затим су заједно крета- ли на п ут писмо је почињало љубазним по- здравима кнезу и властели, затим су следиле молитве богу и богородици да заштите град „од непријатеља видљивих и невидљивих“, а затим би се замолиле дубровачке власти да приме посланике и уруче им „свећу“, као што је обичај у самом граду чуван је образац овог писма, како би с е упоредио са оним к оји су монаси доносили: „образац писма које пишу игумани свете горе, речене горе атон у ма- кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу монахе да приме уобичајену милостињу“ 56 2 / 2020 из историје српске православне цркве из каснијих извора, знамо да су светогор- ски монаси улазили у град са великом прат- њом својих сународника, а затим су главном улицом ишли ка кнежевом двору у с али малог већа свечано би их при мили кнез и већници уследили би поздравни говори и пригодна молитвена песма на „словенском“ језику монаси су својим домаћинима пре- давали четири корпе пуних поклона из ба- ште: у првој су биле пињоле (борова језгра), у другој суве трешње, у трећој лешници, а у четвртој турунде – колач са нитима шафра- на тада би скромно замолили да се „учини дар који називају свећом“ кнез и већници би их пажљиво саслушали, захвалили им на лепим жељама и даровима, а онда би их упутили државним благајницима и проку- раторима св марије онда би монаси тамо отишли, и срдачно поздравили благајнике и прокураторе пошто би се прочитала писма игумана, монаси су показивали делове дука- та који су имали код себе ти расечени дело- ви су спајани са трећим делом истог дуката који је чуван у дубровачкој благајни а да се додатно покаже веродостојност дуката, он- да би монаси-посланици показали и мана- стирске печате којима су требали да овере признанице по примању новца после при- мања новца, узиман је нов д укат и расецан на три дела, по устаљеној процедури тада би се српски монаси опростили од својих љубазних домаћина и кренули пут натраг управо те 1552 године, када имамо вести о примању „дубровачке свеће“ и рафаило- вом учешћу у томе, турске власти су основа- ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао и бечкеречки кадилук управо на простору овог кадилука јавиће се један хиландарски метох, прочитан у османским документима, као бакебош или бакебуш, близу банатског села арач (или арача) о по стојању тог ме- тоха говоре следећи документи: хуџет писан почетком октобра 1578 године у бечкереку (данашњи зрењанин) и султанов ферман из јула 1582 године из докумената се сазнаје да су хиландарски монаси стекли овај ме- тох у време пописивање чанадске области, али се не прецизира да ли с е мисли на први или други попис, тако да се добијање метоха датира између 1567 и 1571 године хилан- дарски монаси су 2 октобра 1578 године затражили дозволу на бечкеречком суду да, на остацима претходне цркве, саграде нову у заштиту хиландарског метоха и подизању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви господњој март / април 2020 57 дозвола од власти је добијена уз уобичајену обавезу да нова грађевина не премаши своје првобитне димензијецрква је требало да бу- де саграђена од дрвета и трске, односно ша- ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле у лето 1582 године монахе су узнемирили санџак-бегови људи који су скупљали порез, али су затражили више него што је прописа- но због тога су монаси затражили заштиту у цариграду, па је уследило издавање ферма- на следила је султанова заповест чанадском санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита- ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и злоупотребу, ако их је било поменути метох је изгледа био веома сиромашан, па је сул- тан услишио захтев монаха да се убудуће све дажбине и ушури замене са 250 акчи које би плаћали одсеком после овог документа из 1582 године, у изворима се губи сваки даљи спомен овог метоха но, и то је довољно да се временски ближе одреди време деловања светог рафаила ба- натског он је очигледно био послат на мана- стирско послушање, како каже запис на ико- ни, јер је требало организовати нов метох, негде између 1567 и 1571 године монаси су добили дозволу да граде грађевине од др- вета и трске, што одговара предању да је св рафаило становао у колиби од прућа бечке- рек је био место где се долазило на суд пред кадију и требало је организовати пристојан смештај за боравак монаха уједно, то је био згодан повод да се тамо настане монаси, бли- зу једног бреста, као што то тврди народно предање, и затим, током времена испослује подизање омање цркве у бечкереку веро- ватно су и овде прве стамбене јединице биле од трске или прућа цео подухват требало је поверити најискуснијем монаху, а то је био св рафаило, који је као што смо већ видели, имао искуства у преговорима са дубровач- ким властима у свести народа, задржало се сећање на св рафаила и као проповедника у заштиту овог хиландарског метоха и поди- зању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви го- сподњој целог свог века  парохијани нису само људи који прима- ју свештеника у кућу они могу бити и породица како то? људи који су ту једни за друге, који се разумеју и брину једни о другима јесу по- родица не морају да се виђају сваки дан, не морају да се „зивкају“ непрестано, али треба да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једностав- но ће доћи јер за цркву су увек ту разговарала сам са росицом, босанком, ми- лентијем, браниславом, сибинком, камелијом, анђелином, оливером, надом и стојанком бранислав регулише све око електричне енергије у цркви, не само без хонорара, већ користећи свој материјал за рад са задовољ- ством је увео струју у једну цркву не ограђује се ни од других послова, па зими чисти и пор- ту од снега, а лети коси траву његова супруга сибинка помаже своју цркву тако што чисти, пере, пегла, све што је потребно на парохији брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро- ду с попадијом, па г а сви прихватају као род рођени црква вазнесења господњег у кучеву је цен- трално место богослужења, где се парохијани најчешће сабирају постоје и околни, мањи храмови где су службе повремене, али и њих парохијани једнако воле и брину о њима парохијани из историје српске православне цркве 58 2 / 2020 сви се друже на различите начине посе- ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој није могуће отићи баш к од сваког на др у- жење, али тај породични однос због тога не слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко- ју су свештеник споменко и његова супруга косанка упознали тада је држала ресторан у коме је црква организовала своје велике до- гађаје и помагала кад год је некога требало угостити мајка босанка је причала како су о спомен- ко и о марко дошли да свете водицу код њеног сина горана који није могао, због ужасних бо- лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји за време молитве коју је пратио с великом љубављу и поштовањем буквално су сви бо- лови нестали и он је оздравио свештеници се моле за породице својих па- рохијана и ту су да понесу кризу и болове за- једно а господ увек нађе решење за славу у цркви вазнесења господњег има 14 колачара, пошто је највећи број вер- них активан постављају се и по две трпезе сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко сир, неко гибаницу сви учествују највеће сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка- да они који дођу не могу да стану ни у порту служи се поноћна литургија, а после тога је заједнички доручак пред васкрс сви парохи- јани дају своја јаја, која се фарбају и касније на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једноставно ће доћи парохија цркве вазнесења господњег у кучеву кристина давидовић парохи ј ани март / април 2020 59 служе на трпези сестра тања, запослена при храму, брине о цр кви, продавници, али и о воћњаку и винограду које је о споменко за- садио са сином срђаном иза цркве постоји и дечији парк када су даће, обичај је да људи направе по- служење за покој душе у парохијском дому и оставе прилог храму овде млади прво долазе у цркву када имају проблем, па тек онда код лекара нај- чешће траже да се свештеник помоли за њих анђелина (19), долази редовно на литурги- ју од малена и радује се свакој недељи пости све постове оливера каже: „недеља без литургије ни- је иста ја с комшиницом дођем на литургију, потом одемо на кафу човек нађе неки мир и после се све стигне“ такав је ритам парохије у кучеву наравно, свега тога не би би ло да ни је свештеника и њихових породица у којима народ види љу- бав и од којих добија подршку о томе могу и сама да посведочим, јер су ме о споменко и косанка, који имају петоро деце, веома срдач- но примили не бих умела речима да опишем њихово дивно расположење и однос у гости- ма је била и другарица са бебом, а кућа не са- мо да није била тесна, него мислим да би још много људи могло да с тане, а да с е не осети никаква тескоба отац споменко је т у 20 година на ж алост, његова парохија је за т о време од преко 200 кућа спала на 100 људи одлазе, највише у иностранство, али се сете своје цркве зову кад дођу назад, на одмор сврате у храм на литургији за задушнице видела сам бака милицу која је доносила цвеће и украшавала иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и деца обавезала их је да редовно морају ићи на литургију иду и ун уци ова мајка је своје потомство сачувала на најбољи могући начин кад човек има веру православну и породи- цу, има све  сви се друже на различите начине посећују се по кућама и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког на дружење, али тај породични однос због тога не слаби парохи ј ани 60 2 / 2020 с благословом протојереја-ставрофора браца санчанина, старешине храма и намесника у селу бешка у епархији сремској, имала сам прилику да с е упознам са заједницом тог краја отац брацо је т ом приликом посебно представио двојицу хришћана уз речи да с у сви верници д ео заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну момчило малешевић је директор „ингрин“ предузећа у ин ђији и паро хијанин оца браце гледајући потребе цркве, покрен уо је пројекат и преузео обавезу да се уз помоћ конкурса, али и с луха власти и меш тана рестаурира иконопис, а од ове године уведе и г рејање у цркв у уз то, покренуо је иницијативу да с е на про леће сазидају спољни тоалети овакве иницијативе су управо брига за целу заједницу на питање одакле момчило у цркви, ре че да је ро дом хришћанин, православац отац је био привржен цркви и о д детињства момчило одлази у храм божији „деца ми долазе сама у цркв у, да и ја не знам имају свој лични осећај за т о породица и црква с у две најважније ствари у мом животу, па пет места празно“ с понос ом је испричао да је скупштина свакој верској заједници дала новац у ск ладу с про јектом и да и ос тали одборници помажу у свим, па и у физи чким пословима за иконопис су добили 300000 динара, за г рејање 500000 динара и, како каже, увек т реба више, а намера с е препознаје и цени на питање о томе шта је црква њему дала одговорио је: „црква ми је дала здраву породицу, супругу, троје деце, две унуке, велику породицу и свуда смо по свету“ године 1995 о брацо је дошао у цркву која је била у трошном стању радило се на крову, фасади, иконама, хидроизолацији сви с у учествовали ко није имао средстава, помагао је физички укључена је би ла и т адашња управа, полиција, општинари, наставници и сви су уписани на таблама у цркви тада није било ни новца о д реституције, а мног о тога је урађено до нато бомбардовања после тога је направљен светосавски дом, па поред дружења и седница, које су раније одржаване или напољу или у про тиној кући, сада људи и прославе и да ће организују при цркви, у сали изграђена је од добровољних прилога људи свих к онфесија са рестаурацијом икона, промењена је и сва с толарија цемент су донирали парохијани парохија има много образованих људи велики број њих ту више не живи, с т им што неки д олазе и сваки викенд из беог рада за ве лике празнике и парохијани сви верници су део заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну из бешке у срему кристина давидовић март / април 2020 61 када је топло окупљају се после службе када одлази у посету, о брацо не куца и не звони у сваку кућу улази као у своју нема ценовник, а гаји воће и овц е свештеник парохијане доживљава као своје најближе, као што и они исти осећај имају према њему посебна част била је упозна ти човека који је дошао из друге парохије да разговарамо радивој петровић је в ласник породичне пољопривредне фирме к оја обрађује 1500 хектара и паро хијанин је цркве у новим карловцима од 2010 године је члан црквеног одбора своје парохије када је био к ум славе направио је леп и упе чатљив летњиковац сада организује и учествује у изградњи велике сале до славе планирају и пут као домаћини да заврше, при чему радивој предлаже и нови велики паркинг учествује и у грађењу цркве у руском стилу, која је већ веома упе чатљива приликом вожње аутопутем за нови с ад од ове године, радивој ће помагати и богословију у виду намирница за исхрану ученика, јер, како каже о брацо: „колико је би тна брига о цркви у којој смо сад, ништа мање није битна жива црква у младим људима који се школују“ на питање одакле жеља и иници јатива да се толико улаже у цркву и њене по требе, уследио је дир љив одговор: „имао сам две ћерке и веома смо ж елели сина на наг овор мајке, 2007 године супруга и ја смо о тишли у манастир беочин и помолили се мајка је ишла тамо и зна с естринство већ 2008 године, на празник богојављења, добили смо сина то је велики и битан знак за нас“ велики допринос дао је и манастиру светог марка на једном од 4 извора и ли воде, како га мештани зову реконструисан је звоник, обра ђује њихову земљу, а обећао је и продавницу сувенира финансијска помоћ заиста много значи, али то је само један део како човека тако и цркве радивој је поред примера несебичног улагања своје зараде у цркв у и за једницу и пример владања у истој на бадњи дан пос ле свечаног ручка није дозволио да се све остави тако да се из црквене касе плаћа спремање, чишћење и прање судова или да попадија иде за њима, већ је остао са још једним парохијаном миланом и поспремио све, а ос татке хране о днео једној породици истом приликом се сетио и дрва да донесе од човека који их је имао када су реконструисали звоник, д овео је сво је раднике и са њима скидао прљавштину са три спрата звоника, како би реконструкција могла да се несметано изведе када је његова црква добила другог свештеника, дао је иницијативу да му се финансијски помогне на т ој малој парохији, те је добио да предаје веронауку и обезбеђен му је смеш тај, док се не с творе услови за живо т при цркви верује да онак о како се чини, т ако се и д обија заузврат, што се показало и у с ледећој ситуацији док су чистили звоник, један радник га је питао зашто то они раде? имао је проблема да нађе жену и радивој је сугерисао да човек мора да верује и да се потруди, па ће свештеник дати благослов и биће све како треба убрзо је нашао б удућу супругу и они с ад редовно иду на литургију у црквеном одбору сви момци су млађи од њега, али имају дивну сарадњу каже: „свако може да учествује ко нема новца мо же да направи ручак за раднике и то је нешто битно је да смо сви ту“ ангажују се и они који су у иностранству чак и они који ретко долазе и не планирају да се врате воле да помогну и оставе нешто месту из кога су потекли питала сам га који је значај вере у његовом животу и тиме смо закључили наш разговор: „веровао сам, преци моји исто то што се десило појачало је моју веру поред свега осталог, црква ми је с ад јако важна ту је поред породице у срцу свако вече се помолим богу кад легнем и мислим да ми то доста значи између осталог, и црква мора да б уде део живота, поред очувања породице и здравља много је речи потребно да бисмо опис али два трудољубива човека оно ш то им је заједничко јесте велика захвалност богу и доживљај породице као светиње мала црква најбољи је стожер велике  парохи ј ани мала црква најбољи је стожер велике 62 2 / 2020 мисионарски излог презвитер мирослав јовановић, семе вечног живота, српска православна црквена општина лесковац 2018, 206 страна семе вечног живота милош павловић недавно је изашла нова књига угледног лесковачког свештеника и ангажованог културног делатника презвитера миросла- ва јовановића књига је уређена као одабир његових раније објављених чланака, беседа и научних радова и носи јеванђелски наслов: семе вечног живота, а подељена је у три це- лине: „теологија“, „историја“ и „друштво“ ово је че тврта ауторска књига оца ми -рослав јовановић претходне три носе на- слове: стара лесковачка црква оџаклија, црква свете преподобному- ченице параскеве у рудару и хришћанство у немањиној дубочици од појаве до данас поред ових књига објавио је десетак научних радова и ви- ше публицистичких текстова управо већи део тих текстова чини садржину књиге која је недавно представљена чита- лачкој јавности теологија у првој целини књиге која носи наслов „теологија“, ау- тор је објединио све текстове на богословске теме које је ранијих година објавио овако сакупљени текстови пред- стављају пуноћу једног богословског систе- ма текст о христовом васкрсењу је огњена посланица мисионарског домета овде се као посебан текст налази и један студентски рад аутора на тему свете тајне евхаристије у тексту „школа и образовање код срба“ аутор даје чврсту апологију верске наставе текст „хришћанство и европа“ је беседа аутора ко- ју је изговорио као директор библијске шко- ле у ле сковцу на ск упу библиста у о хриду 2016 године у овој беседи указао је на ж а- лостан пут којим савремена европа иде, јер се полако, али сигурно, претвара у прогони- тељку хришћанства, иако је на њој основала своје цивилизацијске темеље вредан пажње је још један студентски рад аутора којим се он открива као зрео мислилац већ у младим годинама, а то је текст „егзистенцијализам карла јасперса и хришћанско схватање за- једнице“ богословски прецизно у овом раду аутор пише једну похвалу на- челу љубави, као животвор- ној и егзистенцијалној сили која се пројављује у хришћан- ској заједници, као заједници љубави, насупрот савреме- ном индивидуализму историја у другом поглављу ове књиге читамо историјске тек- стови од којих су неки обја- вљени у научном часопису лесковачки зборник у овим текстовима се аутор, иако школовани теолог, показао као врстан познавалац историјске науке и научне методологије нагласићемо допри- нос обогаћивању локалне историографије текстовима о цркви свете петке у жабљану, летопису цркве св параскеве у рудару, ве- зама лесковца са српским средњовековним владарима и односу цркве и просвете у ле- сковцу међу овим текстовима треба истаћи рад о патријарху лукијану богдановићу, јер личност патријарха лукијана није довољно обрађена у научној литератури овим тек- март / април 2020 63 миси онарски излог стом поглавље о историји није се ограничи- ло само на завичајну историју већ је обухва- тило и србе у хабзбуршкој монархији, те, по речима једног од рецензената проф др ђор- ђа ђекића, сведочи једну свесрпску црту оца мирослава, која је толико карактеристична за лесковчане у закључку текста о патријар- ху лукијану, аутор открива низ логичних ар- гумената који дају основа претпоставци да је овај првојерарх српски мученички страдао као жртва атентата од стране бечког двора друштво треће поглавље ове књиге под насловом „друштво“ садржи петнаест текстова које је аутор објављивао у периоду од 2006 до 2016 године у различитим јавним гласилима као што су новине панорама и помак, затим благовесник југа србије и други два последња текста у овом поглављу („васкршња послани- ца 2016“ и „колико је стар лесковац?“), јавна су обраћања оца мирослава објављена на друштвеној мрежи фејсбук тако је и наш а у- тор постао део популарног тренда да углед- не личности своје објаве са фејсбука претачу после неког времена у озбиљније форме, у овом случају књигу у прва три текста аутор сведочи о великом значају неговања језика и ћириличног писма за српску народну просвету и културу аутор овде износи чињеницу да су „чувене“ речи стефана немање о завештању језика заправо њему приписане од стране нама савременог аутора књиге завјештање стефана немање ово је један од најпознатијих историјских фалсификата и треба указивати на чињеницу да је ова књига савремено књижевно дело, а не оригинални историјски текст у даљим текстовима аутор подсећа на не- раскидиву повезаност описмењавања ста- рих словена са њиховим прихватањем хри- шћанске вере на ову историјску чињеницу указује и у тексту под насловом: „приказ прве штампане књиге у лесковцу - српско хришћанско домаће васпитање“, упоредо обогаћујући истраживање завичајне кул- турне историје у тексту су објављени и подаци који сведоче о интересовањима и културним потребама лесковчана који су у 19 веку били претплатници српских књига штампаних, како у цариграду, тако и у бе- ограду поред наведених, још два текста треба издвојити као важан допринос у по- знавању завичајне историје, а то су тексто- ви: „запостављени великани нашег града“ и „колико је стар лесковац?“ у поглављу „друштво“ аутор поред оста- лих доноси и текст о узроцима избијања првог светског рата у коме брани српски народ и гаврила принципа од клевета да су они кривци за избијање овог великог рат- ног сукоба у тексту „црква и национали- зам“ такође брани цркву од клевета, у овом случају за шовинизам и јасно објашњава свакоме „ко има уши да ч ује“ шта је то не- здрави шовинизам, а шта здрави српски на- ционализам светониколајевског типа, који своје воли, а туђе поштује један од текстова из ове ц елине, писан са пуно љубави, посвећен је болном проблему данашњице – наркоманији, која у наше вре- ме убија много младих живота и душа отац мирослав јовановић, свештенички пажљи- во, али јасно и недвосмислено узроке и ле- чење болести види у духовној сфери човеко- ве личности текстови у овом поглављу представљају ауторов одговор као свештеника на питања и проблеме која се намећу савременом срп- ском друштву

-ДОДАТНИХ-