Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... јер је бог с творио сваког
човека као непоновљиву личност и вера у
том погледу личност не мења, већ је умива и
чисти од прљавштине
имате једног школарцаиде ли на веронауку?
драгана: само је најстарија ћерка сад 2
разред основне школе, а на је сен креће и
вишедетне хришћанске породице
март / април 2020 45
њен млађи брат у 1 разред од додатних
активности увек имамо нешто (фолклор,
пливање, фудбал), мада гледамо да не пре-
терујемо у обавезама и да имамо неки спо-
рији ритам без бесомучног јурцања са јед-
не активности на другу немамо телевизор,
видео игрице нико од нас не игра, а имамо
и правило да за сва ки цртани или дечи-
ји филм, мора да с е проведе бар један сат
игре напољу православна веронаука, хва-
ла богу, има код нас у школи, иако живимо у
хрватској битно је да дете и у школи може
да чује о питањима вере и то из перспек-
тиве верујућег наставника врло смо задо-
вољни нашим вероучитељем, али морам да
приметим да није тако свуда и да поставим
питање: где су и какви су резултати те веро-
науке која се већ скоро 20 година одржава
у српским школама? да ли људи који преда-
ју веронауку сведоче својим животом хри-
шћански или световни дух? на томе треба
озбиљно радити
осетно се повећава агресивност код деце,
посебно код дечака знате ли зашто?
слободан: разлога може бити много по-
стоје они духовног корена због греха роди-
теља или неке страсти које је дете наследи-
ло (а наслеђује од оба родитеља) постоје
и они би олошког корена кад је д ете агре-
сивније, јер му се спава или је гладно а не
зна то да изрази, затим гледање агресивних
цртаћа, филмова и видео игрица, а треба
имати у виду да је једна доза агресивности
код дечака, као будућег заштитника поро-
дице, природна, али је треба каналисати
правилно
као хришћани, знамо да је тело сасуд ду-
ха светога има ли у данашњој моди извесне
симболике која не доликује хришћанима? на
пример апликације на одећи: мртвачке гла-
ве, сове, змије? или тетоваже по телу?
драгана: свака мода је пролазна и не тре-
ба она да нас покреће нити има неки утицај
посебно данас, мода је наметнула симболи-
ку смрти и ужаса, на коју су многи родитељи
већ десензибилирани па облаче те симболе
на децу то је икона нашег времена и треба ту
бити трезвен, без панике, али и без прихва-
тања тога за нешто нормално православље
је увек савремено, а никад модерно
свети оци кажу: ко воли господа увек га се
сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се
не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а
без молитве душа неће истрајати у љубави
божијој, јер кроз молитву долази благодат
светог духа
слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо-
лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад-
но и расејано безмало сваки верујући човек
ће данас рећи да нема времена за молитву
од силних обавеза, а кад би нам неко одузео
телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви-
дело да смо неколико сати дневно губили
време на телефону међутим, олакшања од
наших брига и решења проблема без моли-
тве нема да би породица дисала духовно,
мора да т ече молитва у дому што се више
скраћује и прескаче молитва то смо уморни-
ји и слабији изгледа да ту морамо највише
да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва-
тили ту препоручујем често посећивање на-
ших манастира да би се са тог манастирског
вишедетне хришћанске породице
46 2 / 2020
кандила донео кући огањ редовне молитве
који онда треба одржавати што је дуже могу-
ће, па опет у манастир кад ослабимо
да ли за вашу породицу постоје летовања
и зимовања и како то остварујете? идете ли
на поклоничка путовања?
слободан: уместо летовања и зимовања
посећујемо наше манастире кад се укаже
прилика тако смо обишли многе наше ма-
настире, али најрађе идемо у црну гору која
је пуна светиња, али и истинских хришћана
међу којима је врло пријатно боравити вер-
ни народ у црној гори је, по мом мишље-
њу, носилац најздравијег православног ду-
ха код нас срба и ако дође поново до неке
обнове вере код нас, доћи ће управо из тог
расадника
драгана, како сте се понашали у трудноћи?
пренатални стручњаци дају велики значај
разговору мајке са дететом у том периоду
дете преживљава све што и мајка какви су
били порођаји? имате ли поверења у дана-
шње вакцине?
драгана: сваки порођај је различит и
страх је увек присутан, али не страх од са-
мог порођаја него брига хоће ли све би ти у
реду са бебом тај страх треба претварати у
речи молитве у себи кад год би током поро-
ђаја кренуле неке компликације, уз молитву
би све на крају бивало у реду и током труд-
ноће бих понекад причала са бебом, али сам
више причала богу о беби наша су деца сва
вакцинисана, али чврсто верујем да сваки
родитељ мора имати право избора хоће ли
вакцинисати децу, и подједнако је важно да
има приступ информацијама о саставу и ква-
литету вакцина
имате ли вашу поруку охрабрења породи-
цама које избегавају вишедетство?
слободан: усудим се рећи да су вишедет-
не породице богатије у љубави, јер се љу-
бав не дели рађањем деце, и није тачно да
је има мање за свако ново дете већ, напро-
тив, она се умножава приоритет треба да
буде склад у породици, а остале обавезе да
се подреде томе што више човек планира
свој живот, то се бог више повлачи и оста-
вља да човеку буде по његовим плановима,
а из тога најчешће изађе катастрофа да се
не би самомучили, треба богу оставити про-
стора да делује у нашим животима и онда ће
се све наместити баш онако како нама тре-
ба није упитно да ли ће т у бити препрека,
и оних ун утрашњих где се сами боримо са
својим сумњама и слабостима, па до оних
спољашњих где трпимо неразумевање и
осуду од ближњих тога ће би ти, али опет
да се присетимо чувене реченице из филма
„бој на косову“ када свети кнез лазар каже:
„ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе
колика је сила која ми прети, него по томе
колику светињу браним“ ми данас бранимо
светињу брака и светињу породице која је
мала црква е, дао бог, да будемо витезови
као кнез лазар па да с е умножимо и да нас
памте покољења као обновитеље здравог
народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог
дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња
да ће бог да ти и у слова и хране и новца и
све што треба за ту децу коју нам је дао ка-
ко каже владика његош у „горском вијенцу“:
„прегаоцу бог даје махове“ другим речим,
предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи
сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни
надати кад господ даје, онда и претиче, и
он сам је рекао: не брините се, дакле, гово-
рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити,
или чиме ћемо се одјенути? него иштите
најприје царство божије, и правду његову, и
ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34)
захваљујемо вам на искреној и душекори-
сној поруци и верујемо да ће је многи подр-
жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу
бог даје махове“ знамо да се његош удубљи-
вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то
и време трпи“ заиста, све зависи од људске
воље и правилно коришћене слободе да-
кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то
буде и богу угодно, па наше време неће да
нас трпи него да са нама духовно напредује
уверили смо се да се ваша породица бори за
такве људе и такво време
вишедетне хришћанске породице
март / април 2020 47
сведочанство
одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака
и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ
божићни васкрс народа
лела
марковић
догодило се буђење народа у
братској црној гори оног народа ко-
ји је до скора био успаван, изгубљен,
потиснут оног народа кога су пита-
ли, а кога нису хтели да чују прогле-
даше слепи, проговорише утишани,
покренуше се укочени, чуше пови-
цима и хајком заглушени десило се
чудо!
вековима пастири расејаваше реч
божију коју господ посеја, а свети је
узидаше у светиње, да буду светио-
ник пастви до страшнога суда, уто-
чиште вернима, прибежиште залу-
талима, дом истини многе светиње
претрпеше голготу, многе су нестале
са земље вазнеше се на небо да бу-
ду још један зрак у неописивој лепо-
ти божије светлости оне друге све-
тиње, привезане за земљу и род, још
страже над стадом
вековима зло насрће на човека
поданици лукавог поново облећу
око светиња, желе да продру у на ј-
јачу тврђаву вере, да је изнутра обе-
зимене, обезбоже, обезнане хоће да
је обесправе насиљем над правом и
правдом, труде се да јој одузму пра-
во, да на метну силу да је из нутра
сруше, освоје и присвоје а не виде,
худи, потпуно заслепљени влашћу,
среброљубљем и сујетом, да је цр-
ква тело христово и да одбрамбени
бедеми тела христовог нису само
вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић)
48 2 / 2020
о андрићевим приповеткама
иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони-
чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда
на дрини и рзаву
никада до сад нисам читао тако истанчане описе
страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео-
бичних људи босанске касабе могао сам да чујем
дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну
воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања
и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам
немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам
дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре
необична жудња за животом и панорама открили су
ми сањара какав сам и сам
заволео сам необичну девојчицу розу калину ње-
на лепота описана је бираним речима које заувек
остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима
на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу
и храбро брани своју част одувек сам је познавао као
и марко, који је одувек патио за оним што свет може
да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је
презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би-
ло шта промени у њему је живео само бол сећање на
розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав-
но заборављене дане, а сад је морао да преплива на
другу обалу и остави иза себе оно што не може бити
завидим жепи на белом луку под којим запенуша-
на протиче завидим камену из мајдана на који је пи-
сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао
из планине неки људи отресу са себе немиле дога-
ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да
служи људима, а везир се никада није вратио животу
осећања која заокупљају дечака док чека свој
тренутак да добије књигу препознао сам као своја
његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим
поцепану књигу
девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде-
ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти
научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од
људи попут несталног младића нестала је једна ду-
ша, а касаба је наставила да постоји истим данима
аника је занавек остала вишеградска џизлија чак
ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се
претворио у бес којим је разрушила све што је могла
да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна-
ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло
одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили
аникина времена
сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем
то нико од нас не зна писац је испричао необичне
судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим
делима
лазар вулић
из пера читалаца мисионара
факти тапија, већ и крвоток цркве – народ
не брани се светиња само на папиру, у цр-
квама, манастирима, већ и народом и у на-
роду здраво и будно духовно ткиво народа,
најјача су одбрана
ни слутили нису чиновници лукавог да
се може догодити буђење народа оволи-
ких размера у буђењу виде јуродивост, лу-
дост, неразум, побуну не разумевши јуро-
дивост христа ради а како би разумели,
одрођени и одметнути од бога, колико бо-
ли верујући народ када се на господа гађа?
духовна ампутација води брисању створи-
теља из ума, разума и срца, те није чудно
у шта их таква амнезија преображава њи-
хов говор, богат речима деструкције, рађа
мржњу, а плоди уништење
у исто време, пастири верујућег наро-
да умирују стадо, држе га на ок упу, хране
га духовном храном обогаћују познањем
да је спас у умножавању љубави, милоср-
ђу, саборности и братољубљу, врлинама
и одржавању уља у светиљкама до дру-
гог христовог доласка стрепе због своје
духовне деце, али их поје и крепе вечном
истином која је одувек надживела лаж
и ту не може бити страха од исхода, уко-
лико се истраје на божијем путу који спа-
сењу води све остало води земаљским
пролазностима
снег који је у црној гори пао уочи божића
открио је трагове звери али, и оне друге ко-
ји показују како се кроз мећаву саборно хо-
ди највишим циљевима за верујуће, пахуље
се преобразише у ману, а мраз у најтоплији
огањ који им загреја срца хрлећи светлости,
хрлећи васкрсу, дочекаше божић!
не може бити страха
од исхода, уколико
се истраје на божијем
путу који спасењу води
март / април 2020 49
света земља
тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту
данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту
је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен
манастир светог симеона
богопримца у катамону
јелена
јонић
сматра се да је симеон богопримац био
један од седамдесет и два уче на пре-
водиоца које је египатски краљ птоломеј
ii (285–247 пне) ангажовао да преведу
свето писмо са јеврејског на грчки (септу-
агинта) према предању, када је свети си-
меон превео књигу пророка исаије и про-
читао речи: „ето девојка ће затруднети и
родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово
очигледна грешка и да би уместо „девојка“
(девица) требало да пише „жена“ хтео је да
исправи текст, али анђео господњи зауста-
вио је руку светитеља и уверио га да неће
умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост
пророчанства исаије према другој причи,
симеон је, враћајући се из египта у јеруса-
лим, бацио свој прстен у реку са речима: „
ако га нађем, могу да верујем пророку“
следећег дана је у једном селу купио рибу
и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр-
стен у риби
и заиста тако и би јер к ада пречиста и
преблагословена дева марија донесе сина
свог, исуса христа у храм бо жији, по про-
мислу се нађе ту и све ти симеон, који би
прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла-
денца на своје руке испуни се реч анђела
господњег, да свети старац неће умрети
док својим очима не види месију на тај до-
гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када
је дочекао он мирно предаде душу своју го-
споду у дубокој старости
у југозападном делу јерусалима, недале-
ко од манастира светог крста, на брду изнад
долине вади ал-пасха налази се манастир
светог симеона богопримца ова област је
манастир на катамону, кувуклија изнад гроба
свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom)
50 2 / 2020
света земља
позната и као катамон, па се данас најчешће
овај манастир назива манастир светог симе-
она на катамону тачно време оснивања овог
манастира није познато, али према предању,
на месту данашњег манастира, некада се на-
лазила кућа симеона богопримца у чијем
врту је била породична крипта у к ојој је и
сам симеон био положен поједини истори-
чари тврдили су да је ма настир 1177 годи-
не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан,
који је исте године склопио савез са египат-
ским султанима против крсташа, а заузврат
у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира
светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха
налази се манастир светог симеона богопримца
манастир на катамону, иконостас
(извор: wwwtsaritsyn-tourscom)
манастир на катамону, триптих
(извор: wwwtsaritsyn-tourscom)
манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo)
март / април 2020 51
је тражио манастир часног крста и друге
мање манастире у близини јерусалима до-
бивши тражене манастире, грузијски цар је
населио грузине и грузијске монахе у овим
манастирима, али како су дошли у великом
броју формирано је и неколико грузијских
села у овој области
као османлијски савезници и добри рат-
ници, грузини су имали великог утицаја на
османлије, па су тако издејствовали да на
темељима куће и окућнице светог симеона
богопримца изграде манастир са околним
утврдама и кулом о даљој судбини овог ма-
настира се мало зна, али се може претпоста-
вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир
уништили арапи, јер се у једном путопису
који је на стао век к асније наводи да с е мо-
гу видети зидине манастира и кула висине
до 20 метара које су делимично уништене
и да имају мноштво празних соба међутим,
нешто каснији путопис говори о да су зиди-
не и кула овог манастира у најбољем реду
у прилог томе говори и историјски запис
да су грузијски краљеви давид и лео 1527
године склопили савез са сулејманом про-
тив египатских султана и да с у их по тпуно
победили, па је султан сулејман грузијцима
одобрио бројне привилегије и места уз до-
зволу да обнављају манастире у околини је-
русалима вероватно да је том приликом об-
новљен и манастир катамонас, који је онда
био поново настањен грузијским монасима,
с тим да је и да ље био потчињен манастиру
часног крста даља историја манастира се
прати преко појединих арапских путописа
тако путопис из 1646 године наводи да је
кула манастира катамонас била висока, че-
твороугаона, направљена од белог камена и
да се у њој налазило неколико ненасељених
станова у манастиру су латински монаси
повремено обављали мисе због којих су се
разгневили арапи и протерали хришћане, а
манастир претворили у објекат друге наме-
не већ 1666 године следећи путопис наво-
ди да је од манастира остала само рушевина
даљи извори кажу да је 1738 г био видљив
доњи део куле и на њему натпис на грузин-
ском остаци исте куле били су видљиви и
1859 г исте године грчки монах аврам из
града мадита купио је земљу са рушевина-
ма, почео да је обрађује и да ископава дело-
ве утврђења у североисточном делу налази-
шта монах аврам је открио делове монашких
келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и
рибњака и стубова од белог мермера не-
посредно иза остатака куле-пирга открио је
темеље саборног храма са мозаичним подо-
вима што је по све му судећи био храм све
-тог симеона богопримца након овога монах
аврам је обновио храм и из темеља подигао
нову четвороугаону кулу околне стене су
разорене барутом, уситњени камен је ис-
коришћен за обнову келија и економских
објеката, околина манастира је очишћена од
камења, донесена је земља, засађене су жи-
тарице и виноград, а непосредно испод куле
формирана је башта
године 1879 монах аврам је по чео да ис-
тражује спољашње двориште како би про-
нашао гроб светитеља том приликом је
пронашао усечене гробнице испод стене,
напуњене камењем и земљом, очистио их је
и до њих направио широки улаз изнад ових
гробница монах је у наредне две године са-
градио храм посвећен светом симеону у
позним годинама, када се монах аврам осе-
ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног
манастира на катамону његовом блаженству
патријарху јерусалимском јеротеју, посве-
тивши овај манастир заједници светог гроба
данас је манастир светог симеона бого-
примца на катамону добро утврђен, окру-
жен великим парком са мноштво борова
и чемпреса у области познатој као гиват
ораним
у источном делу храма налази се кувуклија
светог симеона богопримца, степенице во-
де у празну гробницу (мошти су пренесене
у цариград под царем јустином ii), а почет-
ком 13 века крсташи су их однели у задар
на четири стуба изнад гроба налази се бела
мермерна плоча, изнад ње је висока, изре-
збарена дрвена кувуклија на северном зиду
храма, налази се неколико икона из 19 века,
а триптих који илуструје легенду о прстену
посебно је занимљив
света земља
52 2 / 2020
света гора
главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена
код грка позната и као продромитиса
скит светог јована
крститеља – продром
др немања
јонић
овај румунски скит је сме штен на ис точ-
ном крају свете горе у об ласти вигла,
на самој ивици светогорске пустиње, на об-
ронцима планине атос до скита продром
је лако доћи из манастира велика лавра, јер
су повезани путем у дужини од три киломе-
тра у близини овог скита се налазе пећине
светог петра атонског и светог атанасија
атонског, као и извор воде (тзв извор мајке
божије)
на месту данашњег скита у 17 веку је по-
стојала келија са параклисом посвећена
светом јовану крститељу већ 1750 г се
неколико молдавских монаха подвизавало
у овој келији на челу са јеромонахом ма-
каријем око 1810 године келију је купио
ученик преподобног пајсија величковског,
старац јустин пустињак влах (1770–1845),
родом из молдавије, који је примивши по-
стриг од преподобног пајсија убрзо оти-
шао на свету гору по доласку у свету гору
старац јустин је одмах започео изградњу
неколико келија, архондарика-гостоприм-
ница и других објеката и постепено је по-
чео да с абира око себе у овим но вим ке-
лијама, молдавске и румунске монахе из
других светогорских манастира и келија
ученици преподобног јустина влаха, оци
нифон и нектарије, родом из молдавије,
убрзо су након смрти старца претворили
ове келије у ски т у д окументу који је из
-дала велика лавра, а који се састојао из 13
глава, записано је да се допушта благоче-
стивом племену молдавском да изгради
општежитељни скит сагласно овом до-
кументу продром је добио статус опште-
житељног скита, на челу са дикејем (грч
δίκαιος), који има свој печат, али да ће и
даље бити потчињен манастиру велика ла-
вра, што је и потврдио константинопољски
иконе пресвете богородице нерукотворене – про-
дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro)
март / април 2020 53
света гора
патријарх тако је озваничен први румун-
ски скит на светој гори
саборни храм посвећен богојављењу, са-
грађен је 1866 године уз финансијску помоћ
молдавског кнеза григорија жикија главна
светиња скита је чудотворна икона пресве-
те богородице нерукотворена код грка по-
зната и к ао продромитиса оснивач скита,
јеросхимонах нифон, 1863 године наручио
је икону од искусног и, у то време, познатог
иконописца из јашија, георгакиса николауа,
одредивши му да иконописање треба да ра-
ди у посту и у молитви, односно свакоднев-
но да чита акатист пресветој богородици, и
да једе само онда када сврши иконописање
на крају дана у почетку је иконописање до-
бро ишло, али када је иконописац дошао да
наслика лица господа исуса христа и његове
пресвете мајке, није могао да их прикаже на
одговарајући начин тада је георгакис, од-
лажући свој рад, почео искрено да се моли
пресветој богородици за помоћ сутрадан
је побожни иконописац ушао у своју радио-
ницу и угледао већ готову икону, са чудесно
самоосликаним лицима
у скиту се налази још једна чудотворна
икона, икона јована крститеља године 1821
за време грчког устанка, свету гору су заузе-
ли турци, који су пљачкали и разарали мана-
стире, скитове и келије широм полуострва
између осталих, турци су упали и у скит про-
дром, и у саборном храму су угледали вели-
ку икону светог јована крститеља који их
гледа строгим погледом уместо покајања,
турци су пушкама пуцали у икону, али су се
том приликом меци, не наносећи оштећења
икони, одбијали о икону и погађали турске
војнике, који су убрзо у паници побегли из
скита
од 1859 године скит се званично сматра
румунским у последње две деценије 19
века скит је доживео градитељски препо-
род: изграђени су водовод и канализација,
болница, изграђена је нова трпезарија на
темељима старе трпезарије, проширена го-
стопримница као и велики конак међутим,
већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових
објеката је прилично страдала грађевин-
ска обнова скита ширих размера је започета
1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који
је тада имао велики ауторитет на светој гори
постао је дикеј
као и већина светогорских манастира,
скит светог јована крститеља, продром,
скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro)
54 2 / 2020
света гора
има четвороугаону основу главни улаз
је у западном крилу, испод звоника, боч-
но од улаза су гостопримница, параклис и
трпезарија у источном крилу је смештена
библиотека у којој се чува 130 рукописних
књига и око 5000 штампаних књига, углав-
ном на румунском језику јужно крило ски-
та је изграђено 1882 г и у њему су смеште-
не просторије дикеја у северном крилу
манастира су монашке келије и параклиси
у непосредној близини скита се налази па-
раклис светог јована крститеља, параклис
старе келије и параклис који се користи
као гробљански
саборни храм је у источном делу порте
и импозантних је величина 30х18 метара
храм има скоро све елементе светогорске
архитектуре: поседује спољашњи и унутра-
шњи нартекс и три куполе храм је богато
украшен фрескописом из 1863 г већина
натписа је на латиничном (румунском) пи-
сму, док су у старијим румунским келијама и
параклисима натписи у фрескопису на сло-
венском језику фрескопис саборног храма
садржи велики број светитеља у природној
величини од богатог фрескописа нарочито
се издваја фреска која приказује свих 20 све-
тогорских манастира и светитеље, њихове
осниваче
једна од главних светиња скита је честица
главе светог јована крститеља поред ове
честице у скиту се чувају и мошти апостола
матеје, првог учитеља архиђакона стефа-
на, великомученице варваре, мошти све-
тог јована златоустог, григорија богослова,
модеста јерусалимског, великомученика
харалампија, светих бесребреника козме и
дамјана и светог трифуна
данас скит има бра тство које чини око 50
монаха, углавном из румуније и молдавије
у последње две деценије 19 века скит је доживео
градитељски препород
икона светог јована претече
(извор: jurnalspiritualeu)
саборни храм скита продром
(извор: greececom)
март / април 2020 55
из историје српске православне цркве
најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века
је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године
нека сведочанства о
времену и лику светог
рафаила банатског
др ђорђе
т вуковић
у хиландарској ризници сачувана је икона
на којој је живописан лик св рафаила ба-
натског процењује се, по сликарском стилу,
да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века
полазећи од тог податка, можемо потражити
траг који је св рафаило банатски оставио о
себи у сачуваним историјским документима
најближи времену датовања иконе је по-
мен јеромонаха рафаила у саставу монашког
братства у хиландару из 1549 године следе-
ћи податак потиче три године касније тада
су у дубровник допутовали јеромонах рафа-
ило, као изасланик хиландара и проигуман
евстратије у име манастира св павла њих
двојица су дошли те 1552 године, по новча-
ни прилог који је следовао светогорским ма-
настирима, а који се у свакодневном говору
називао „дубровачка свећа“ овај податак о
путовању, указивао би на нашег рафаила ба-
натског, као вредног монаха који предано ра-
ди у корист манастира, предузима путовања
у крајеве далеко од свете горе, као оног „који
зна да прође све путеве са драгоценим това-
ром, упркос страху од разбојничких заседа и
да се неозлеђен врати у матични манастир“
„дубровачка свећа“ или „стонски доходак“
је данак који су установили српски владари
и обавезали дубровник, изгледа од времена
цара уроша, да га исплаћује српском мана-
стиру светих арханђела у јерусалиму како
је записао један дубровачки историчар, у
време царице маре бранковић, манастир-
ско братство је пострадало (изгледа у време
епидемије куге), те се исплата данка пренела
на српске светогорске манастире хиландар
и светог павла после смрти маре и ње не
сестре кантакузине, дубровчани су покуша-
ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на
одлучан отпор монаха, па се од 1488 године
даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки-
дање дубровачке републике
у марино време утврђено је да се доходак
исплаћује сваке друге године сваки манастир
је бирао свог посланика, по правилу, угледног
и поузданог јеромонаха или проигумана, ре-
ђе игумана све до 1560године, оба послани-
ка су добијала једно веровно писмо писано у
име оба манастира, а затим су заједно крета-
ли на п ут писмо је почињало љубазним по-
здравима кнезу и властели, затим су следиле
молитве богу и богородици да заштите град
„од непријатеља видљивих и невидљивих“, а
затим би се замолиле дубровачке власти да
приме посланике и уруче им „свећу“, као што
је обичај у самом граду чуван је образац овог
писма, како би с е упоредио са оним к оји су
монаси доносили: „образац писма које пишу
игумани свете горе, речене горе атон у ма-
кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу
монахе да приме уобичајену милостињу“
56 2 / 2020
из историје српске православне цркве
из каснијих извора, знамо да су светогор-
ски монаси улазили у град са великом прат-
њом својих сународника, а затим су главном
улицом ишли ка кнежевом двору у с али
малог већа свечано би их при мили кнез и
већници уследили би поздравни говори и
пригодна молитвена песма на „словенском“
језику монаси су својим домаћинима пре-
давали четири корпе пуних поклона из ба-
ште: у првој су биле пињоле (борова језгра),
у другој суве трешње, у трећој лешници, а у
четвртој турунде – колач са нитима шафра-
на тада би скромно замолили да се „учини
дар који називају свећом“ кнез и већници
би их пажљиво саслушали, захвалили им
на лепим жељама и даровима, а онда би их
упутили државним благајницима и проку-
раторима св марије онда би монаси тамо
отишли, и срдачно поздравили благајнике и
прокураторе пошто би се прочитала писма
игумана, монаси су показивали делове дука-
та који су имали код себе ти расечени дело-
ви су спајани са трећим делом истог дуката
који је чуван у дубровачкој благајни а да се
додатно покаже веродостојност дуката, он-
да би монаси-посланици показали и мана-
стирске печате којима су требали да овере
признанице по примању новца после при-
мања новца, узиман је нов д укат и расецан
на три дела, по устаљеној процедури тада
би се српски монаси опростили од својих
љубазних домаћина и кренули пут натраг
управо те 1552 године, када имамо вести
о примању „дубровачке свеће“ и рафаило-
вом учешћу у томе, турске власти су основа-
ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао
и бечкеречки кадилук управо на простору
овог кадилука јавиће се један хиландарски
метох, прочитан у османским документима,
као бакебош или бакебуш, близу банатског
села арач (или арача) о по стојању тог ме-
тоха говоре следећи документи: хуџет писан
почетком октобра 1578 године у бечкереку
(данашњи зрењанин) и султанов ферман из
јула 1582 године из докумената се сазнаје
да су хиландарски монаси стекли овај ме-
тох у време пописивање чанадске области,
али се не прецизира да ли с е мисли на први
или други попис, тако да се добијање метоха
датира између 1567 и 1571 године хилан-
дарски монаси су 2 октобра 1578 године
затражили дозволу на бечкеречком суду да,
на остацима претходне цркве, саграде нову
у заштиту хиландарског метоха и подизању
новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило
је уложио своје последње снаге и упокојио се
марљиво радећи на њиви господњој
март / април 2020 57
дозвола од власти је добијена уз уобичајену
обавезу да нова грађевина не премаши своје
првобитне димензијецрква је требало да бу-
де саграђена од дрвета и трске, односно ша-
ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле
у лето 1582 године монахе су узнемирили
санџак-бегови људи који су скупљали порез,
али су затражили више него што је прописа-
но због тога су монаси затражили заштиту у
цариграду, па је уследило издавање ферма-
на следила је султанова заповест чанадском
санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита-
ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и
злоупотребу, ако их је било поменути метох
је изгледа био веома сиромашан, па је сул-
тан услишио захтев монаха да се убудуће све
дажбине и ушури замене са 250 акчи које би
плаћали одсеком после овог документа из
1582 године, у изворима се губи сваки даљи
спомен овог метоха
но, и то је довољно да се временски ближе
одреди време деловања светог рафаила ба-
натског он је очигледно био послат на мана-
стирско послушање, како каже запис на ико-
ни, јер је требало организовати нов метох,
негде између 1567 и 1571 године монаси
су добили дозволу да граде грађевине од др-
вета и трске, што одговара предању да је св
рафаило становао у колиби од прућа бечке-
рек је био место где се долазило на суд пред
кадију и требало је организовати пристојан
смештај за боравак монаха уједно, то је био
згодан повод да се тамо настане монаси, бли-
зу једног бреста, као што то тврди народно
предање, и затим, током времена испослује
подизање омање цркве у бечкереку веро-
ватно су и овде прве стамбене јединице биле
од трске или прућа цео подухват требало је
поверити најискуснијем монаху, а то је био
св рафаило, који је као што смо већ видели,
имао искуства у преговорима са дубровач-
ким властима у свести народа, задржало се
сећање на св рафаила и као проповедника
у заштиту овог хиландарског метоха и поди-
зању новог монашког станишта у бечкереку,
св рафаило је уложио своје последње снаге
и упокојио се марљиво радећи на њиви го-
сподњој целог свог века
парохијани нису само људи који прима-
ју свештеника у кућу они могу бити и
породица
како то? људи који су ту једни за друге, који
се разумеју и брину једни о другима јесу по-
родица не морају да се виђају сваки дан, не
морају да се „зивкају“ непрестано, али треба
да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу
кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу
до цркве и неће вас питати зашто једностав-
но ће доћи јер за цркву су увек ту
разговарала сам са росицом, босанком, ми-
лентијем, браниславом, сибинком, камелијом,
анђелином, оливером, надом и стојанком
бранислав регулише све око електричне
енергије у цркви, не само без хонорара, већ
користећи свој материјал за рад са задовољ-
ством је увео струју у једну цркву не ограђује
се ни од других послова, па зими чисти и пор-
ту од снега, а лети коси траву његова супруга
сибинка помаже своју цркву тако што чисти,
пере, пегла, све што је потребно на парохији
брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро-
ду с попадијом, па г а сви прихватају као род
рођени
црква вазнесења господњег у кучеву је цен-
трално место богослужења, где се парохијани
најчешће сабирају постоје и околни, мањи
храмови где су службе повремене, али и њих
парохијани једнако воле и брину о њима
парохијани
из историје српске православне цркве
58 2 / 2020
сви се друже на различите начине посе-
ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој
није могуће отићи баш к од сваког на др у-
жење, али тај породични однос због тога не
слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко-
ју су свештеник споменко и његова супруга
косанка упознали тада је држала ресторан у
коме је црква организовала своје велике до-
гађаје и помагала кад год је некога требало
угостити
мајка босанка је причала како су о спомен-
ко и о марко дошли да свете водицу код њеног
сина горана који није могао, због ужасних бо-
лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји
за време молитве коју је пратио с великом
љубављу и поштовањем буквално су сви бо-
лови нестали и он је оздравио
свештеници се моле за породице својих па-
рохијана и ту су да понесу кризу и болове за-
једно а господ увек нађе решење
за славу у цркви вазнесења господњег
има 14 колачара, пошто је највећи број вер-
них активан постављају се и по две трпезе
сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко
сир, неко гибаницу сви учествују највеће
сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка-
да они који дођу не могу да стану ни у порту
служи се поноћна литургија, а после тога је
заједнички доручак пред васкрс сви парохи-
јани дају своја јаја, која се фарбају и касније
на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и
неће вас питати зашто једноставно ће доћи
парохија цркве вазнесења
господњег у кучеву
кристина
давидовић
парохи
ј
ани
март / април 2020 59
служе на трпези сестра тања, запослена при
храму, брине о цр кви, продавници, али и о
воћњаку и винограду које је о споменко за-
садио са сином срђаном иза цркве постоји
и дечији парк
када су даће, обичај је да људи направе по-
служење за покој душе у парохијском дому и
оставе прилог храму
овде млади прво долазе у цркву када
имају проблем, па тек онда код лекара нај-
чешће траже да се свештеник помоли за
њих
анђелина (19), долази редовно на литурги-
ју од малена и радује се свакој недељи пости
све постове
оливера каже: „недеља без литургије ни-
је иста ја с комшиницом дођем на литургију,
потом одемо на кафу човек нађе неки мир и
после се све стигне“
такав је ритам парохије у кучеву наравно,
свега тога не би би ло да ни је свештеника и
њихових породица у којима народ види љу-
бав и од којих добија подршку о томе могу и
сама да посведочим, јер су ме о споменко и
косанка, који имају петоро деце, веома срдач-
но примили не бих умела речима да опишем
њихово дивно расположење и однос у гости-
ма је била и другарица са бебом, а кућа не са-
мо да није била тесна, него мислим да би још
много људи могло да с тане, а да с е не осети
никаква тескоба
отац споменко је т у 20 година на ж алост,
његова парохија је за т о време од преко 200
кућа спала на 100 људи одлазе, највише у
иностранство, али се сете своје цркве зову
кад дођу назад, на одмор сврате у храм
на литургији за задушнице видела сам бака
милицу која је доносила цвеће и украшавала
иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и
деца обавезала их је да редовно морају ићи
на литургију иду и ун уци ова мајка је своје
потомство сачувала на најбољи могући начин
кад човек има веру православну и породи-
цу, има све
сви се друже на различите начине посећују се по кућама
и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког
на дружење, али тај породични однос због тога не слаби
парохи
ј
ани
60 2 / 2020
с благословом протојереја-ставрофора
браца санчанина, старешине храма
и намесника у селу бешка у епархији
сремској, имала сам прилику да с е упознам
са заједницом тог краја отац брацо је т ом
приликом посебно представио двојицу
хришћана уз речи да с у сви верници д ео
заједнице и сви су заслужни за оно што црква
има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек
неки посебно истакну
момчило малешевић је директор „ингрин“
предузећа у ин ђији и паро хијанин оца
браце гледајући потребе цркве, покрен уо
је пројекат и преузео обавезу да се уз помоћ
конкурса, али и с луха власти и меш тана
рестаурира иконопис, а од ове године
уведе и г рејање у цркв у уз то, покренуо
је иницијативу да с е на про леће сазидају
спољни тоалети овакве иницијативе су
управо брига за целу заједницу на питање
одакле момчило у цркви, ре че да је ро дом
хришћанин, православац отац је био
привржен цркви и о д детињства момчило
одлази у храм божији „деца ми долазе
сама у цркв у, да и ја не знам имају свој
лични осећај за т о породица и црква с у
две најважније ствари у мом животу, па пет
места празно“ с понос ом је испричао да је
скупштина свакој верској заједници дала
новац у ск ладу с про јектом и да и ос тали
одборници помажу у свим, па и у физи чким
пословима за иконопис су добили 300000
динара, за г рејање 500000 динара и,
како каже, увек т реба више, а намера с е
препознаје и цени на питање о томе шта је
црква њему дала одговорио је: „црква ми је
дала здраву породицу, супругу, троје деце,
две унуке, велику породицу и свуда смо по
свету“
године 1995 о брацо је дошао у цркву која
је била у трошном стању радило се на крову,
фасади, иконама, хидроизолацији сви с у
учествовали ко није имао средстава, помагао
је физички укључена је би ла и т адашња
управа, полиција, општинари, наставници
и сви су уписани на таблама у цркви тада није
било ни новца о д реституције, а мног о тога
је урађено до нато бомбардовања после
тога је направљен светосавски дом, па поред
дружења и седница, које су раније одржаване
или напољу или у про тиној кући, сада људи
и прославе и да ће организују при цркви, у
сали изграђена је од добровољних прилога
људи свих к онфесија са рестаурацијом
икона, промењена је и сва с толарија цемент
су донирали парохијани парохија има много
образованих људи велики број њих ту више
не живи, с т им што неки д олазе и сваки
викенд из беог рада за ве лике празнике и
парохијани
сви верници су део заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер
су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну
из бешке у срему
кристина
давидовић
март / април 2020 61
када је топло окупљају се после службе када
одлази у посету, о брацо не куца и не звони
у сваку кућу улази као у своју нема ценовник,
а гаји воће и овц е свештеник парохијане
доживљава као своје најближе, као што и они
исти осећај имају према њему
посебна част била је упозна ти човека који
је дошао из друге парохије да разговарамо
радивој петровић је в ласник породичне
пољопривредне фирме к оја обрађује 1500
хектара и паро хијанин је цркве у новим
карловцима од 2010 године је члан црквеног
одбора своје парохије када је био к ум славе
направио је леп и упе чатљив летњиковац
сада организује и учествује у изградњи велике
сале до славе планирају и пут као домаћини
да заврше, при чему радивој предлаже и нови
велики паркинг учествује и у грађењу цркве
у руском стилу, која је већ веома упе чатљива
приликом вожње аутопутем за нови с ад од
ове године, радивој ће помагати и богословију
у виду намирница за исхрану ученика, јер,
како каже о брацо: „колико је би тна брига о
цркви у којој смо сад, ништа мање није битна
жива црква у младим људима који се школују“
на питање одакле жеља и иници јатива да
се толико улаже у цркву и њене по требе,
уследио је дир љив одговор: „имао сам две
ћерке и веома смо ж елели сина на наг овор
мајке, 2007 године супруга и ја смо о тишли у
манастир беочин и помолили се мајка је ишла
тамо и зна с естринство већ 2008 године, на
празник богојављења, добили смо сина то је
велики и битан знак за нас“ велики допринос
дао је и манастиру светог марка на једном
од 4 извора и ли воде, како га мештани зову
реконструисан је звоник, обра ђује њихову
земљу, а обећао је и продавницу сувенира
финансијска помоћ заиста много значи, али
то је само један део како човека тако и цркве
радивој је поред примера несебичног улагања
своје зараде у цркв у и за једницу и пример
владања у истој на бадњи дан пос ле свечаног
ручка није дозволио да се све остави тако да се
из црквене касе плаћа спремање, чишћење и
прање судова или да попадија иде за њима, већ
је остао са још једним парохијаном миланом и
поспремио све, а ос татке хране о днео једној
породици истом приликом се сетио и дрва
да донесе од човека који их је имао када
су реконструисали звоник, д овео је сво је
раднике и са њима скидао прљавштину са три
спрата звоника, како би реконструкција могла
да се несметано изведе када је његова црква
добила другог свештеника, дао је иницијативу
да му се финансијски помогне на т ој малој
парохији, те је добио да предаје веронауку
и обезбеђен му је смеш тај, док се не с творе
услови за живо т при цркви верује да онак о
како се чини, т ако се и д обија заузврат, што
се показало и у с ледећој ситуацији док су
чистили звоник, један радник га је питао зашто
то они раде? имао је проблема да нађе жену и
радивој је сугерисао да човек мора да верује и
да се потруди, па ће свештеник дати благослов
и биће све како треба убрзо је нашао б удућу
супругу и они с ад редовно иду на литургију у
црквеном одбору сви момци су млађи од њега,
али имају дивну сарадњу каже: „свако може
да учествује ко нема новца мо же да направи
ручак за раднике и то је нешто битно је да смо
сви ту“ ангажују се и они који су у иностранству
чак и они који ретко долазе и не планирају да
се врате воле да помогну и оставе нешто месту
из кога су потекли питала сам га који је значај
вере у његовом животу и тиме смо закључили
наш разговор: „веровао сам, преци моји исто
то што се десило појачало је моју веру поред
свега осталог, црква ми је с ад јако важна ту је
поред породице у срцу свако вече се помолим
богу кад легнем и мислим да ми то доста значи
између осталог, и црква мора да б уде део
живота, поред очувања породице и здравља
много је речи потребно да бисмо опис али
два трудољубива човека оно ш то им је
заједничко јесте велика захвалност богу и
доживљај породице као светиње мала црква
најбољи је стожер велике
парохи
ј
ани
мала црква најбољи је стожер велике
62 2 / 2020
мисионарски излог
презвитер мирослав јовановић, семе вечног живота,
српска православна црквена општина лесковац 2018, 206 страна
семе вечног живота
милош
павловић
недавно је изашла нова књига угледног
лесковачког свештеника и ангажованог
културног делатника презвитера миросла-
ва јовановића књига је уређена као одабир
његових раније објављених чланака, беседа
и научних радова и носи јеванђелски наслов:
семе вечног живота, а подељена је у три це-
лине: „теологија“, „историја“ и „друштво“
ово је че тврта ауторска књига оца ми
-рослав јовановић претходне три носе на-
слове: стара лесковачка црква оџаклија,
црква свете преподобному-
ченице параскеве у рудару и
хришћанство у немањиној
дубочици од појаве до данас
поред ових књига објавио је
десетак научних радова и ви-
ше публицистичких текстова
управо већи део тих текстова
чини садржину књиге која је
недавно представљена чита-
лачкој јавности
теологија
у првој целини књиге која
носи наслов „теологија“, ау-
тор је објединио све текстове
на богословске теме које је ранијих година
објавио овако сакупљени текстови пред-
стављају пуноћу једног богословског систе-
ма текст о христовом васкрсењу је огњена
посланица мисионарског домета овде се
као посебан текст налази и један студентски
рад аутора на тему свете тајне евхаристије у
тексту „школа и образовање код срба“ аутор
даје чврсту апологију верске наставе текст
„хришћанство и европа“ је беседа аутора ко-
ју је изговорио као директор библијске шко-
ле у ле сковцу на ск упу библиста у о хриду
2016 године у овој беседи указао је на ж а-
лостан пут којим савремена европа иде, јер
се полако, али сигурно, претвара у прогони-
тељку хришћанства, иако је на њој основала
своје цивилизацијске темеље вредан пажње
је још један студентски рад аутора којим се
он открива као зрео мислилац већ у младим
годинама, а то је текст „егзистенцијализам
карла јасперса и хришћанско схватање за-
једнице“ богословски прецизно у овом раду
аутор пише једну похвалу на-
челу љубави, као животвор-
ној и егзистенцијалној сили
која се пројављује у хришћан-
ској заједници, као заједници
љубави, насупрот савреме-
ном индивидуализму
историја
у другом поглављу ове
књиге читамо историјске тек-
стови од којих су неки обја-
вљени у научном часопису
лесковачки зборник у овим
текстовима се аутор, иако
школовани теолог, показао
као врстан познавалац историјске науке и
научне методологије нагласићемо допри-
нос обогаћивању локалне историографије
текстовима о цркви свете петке у жабљану,
летопису цркве св параскеве у рудару, ве-
зама лесковца са српским средњовековним
владарима и односу цркве и просвете у ле-
сковцу међу овим текстовима треба истаћи
рад о патријарху лукијану богдановићу, јер
личност патријарха лукијана није довољно
обрађена у научној литератури овим тек-
март / април 2020 63
миси
онарски излог
стом поглавље о историји није се ограничи-
ло само на завичајну историју већ је обухва-
тило и србе у хабзбуршкој монархији, те, по
речима једног од рецензената проф др ђор-
ђа ђекића, сведочи једну свесрпску црту оца
мирослава, која је толико карактеристична
за лесковчане у закључку текста о патријар-
ху лукијану, аутор открива низ логичних ар-
гумената који дају основа претпоставци да је
овај првојерарх српски мученички страдао
као жртва атентата од стране бечког двора
друштво
треће поглавље ове књиге под насловом
„друштво“ садржи петнаест текстова које
је аутор објављивао у периоду од 2006 до
2016 године у различитим јавним гласилима
као што су новине панорама и помак, затим
благовесник југа србије и други два последња
текста у овом поглављу („васкршња послани-
ца 2016“ и „колико је стар лесковац?“), јавна
су обраћања оца мирослава објављена на
друштвеној мрежи фејсбук тако је и наш а у-
тор постао део популарног тренда да углед-
не личности своје објаве са фејсбука претачу
после неког времена у озбиљније форме, у
овом случају књигу
у прва три текста аутор сведочи о великом
значају неговања језика и ћириличног писма
за српску народну просвету и културу аутор
овде износи чињеницу да су „чувене“ речи
стефана немање о завештању језика заправо
њему приписане од стране нама савременог
аутора књиге завјештање стефана немање
ово је један од најпознатијих историјских
фалсификата и треба указивати на чињеницу
да је ова књига савремено књижевно дело, а
не оригинални историјски текст
у даљим текстовима аутор подсећа на не-
раскидиву повезаност описмењавања ста-
рих словена са њиховим прихватањем хри-
шћанске вере на ову историјску чињеницу
указује и у тексту под насловом: „приказ
прве штампане књиге у лесковцу - српско
хришћанско домаће васпитање“, упоредо
обогаћујући истраживање завичајне кул-
турне историје у тексту су објављени и
подаци који сведоче о интересовањима и
културним потребама лесковчана који су у
19 веку били претплатници српских књига
штампаних, како у цариграду, тако и у бе-
ограду поред наведених, још два текста
треба издвојити као важан допринос у по-
знавању завичајне историје, а то су тексто-
ви: „запостављени великани нашег града“ и
„колико је стар лесковац?“
у поглављу „друштво“ аутор поред оста-
лих доноси и текст о узроцима избијања
првог светског рата у коме брани српски
народ и гаврила принципа од клевета да су
они кривци за избијање овог великог рат-
ног сукоба у тексту „црква и национали-
зам“ такође брани цркву од клевета, у овом
случају за шовинизам и јасно објашњава
свакоме „ко има уши да ч ује“ шта је то не-
здрави шовинизам, а шта здрави српски на-
ционализам светониколајевског типа, који
своје воли, а туђе поштује
један од текстова из ове ц елине, писан са
пуно љубави, посвећен је болном проблему
данашњице – наркоманији, која у наше вре-
ме убија много младих живота и душа отац
мирослав јовановић, свештенички пажљи-
во, али јасно и недвосмислено узроке и ле-
чење болести види у духовној сфери човеко-
ве личности
текстови у овом поглављу представљају
ауторов одговор као свештеника на питања
и проблеме која се намећу савременом срп-
ском друштву