-ДОЂОСТЕ-

Свеска: 318 | Црква и глобализација
... дедина кућа или очева викендица капитал који ваља уновчити кад тестамент постане пунова- жан! трећи ће рећи да село зна само пре- ко емисије „знање имање“ и да никад „уживо“ није видео краву четврти преко литературе јесењин се прославио певају- ћи о селу, пушкиново (односно татјани- но) писмо оњенину почиње реченицом „што дођосте у наше мало село“, толстој је десет страница у роману ана карењи- на посветио само љевиној косидби, чехов и паустовски – мајстори стила – питкост и лакоћу својих описа и мисли дугују чињеници да су доста времена провели ван гужве и градског метежа „сценографија“ је неважна код досто- јевског, али напоменимо да је у два њего- ва велика романа – зли дуси и браћа карамазови радња смештена у село, за разлику од идиота и злочина и казне, који су „градске“ приче ретко ко се руралном подручју одужио као борхес у својој приповетци алеф овај аргентинац на диван начин саветује да „чашица коњака и сеоски мир чине чуда“ савет је, иначе, дат једном урба- ном песнику и мистичару коме живци лагано попуштају ипак, поред наведених асоцијаца село је симбол и глобализације ево и како један студент ветерине ишао је у посету родбини у златиборско село док је пеша- чио од аутобуске станице до куће спази- ла га је једна неписмена баба која је чува- ла овце на узвишици поред пута, а иначе је била даља комшиница његовој фами- лији и дозивајући га из све снаге поста- вила му питање које га је потпуно збуни- ло питање је гласило: „јеси ли положио цитологију?“ заједничка нит која повезује данашњу планету и мало место јесте тежња – да се све зна или да се ништа не може сакри- ти у селу је тај обичај заживео не толико због природне радозналости мештана, колико због упућености једних на друге где је ко био, шта је радио и који му је следећи корак – ствар је опште културе а према познатој теорији да се простор сужава како се време убрзава, долазимо до тога да је и читав свет постао „глобал- но село“ брзина комуникације и преноса информација, интернетом и другим медијима, сузили су планету и учинили је хомогеном сценом последица је та да данас уместо локалних ликова и њихових догодовштина, са истом страшћу или равнодушношћу говоримо о холивуд- ском глумцу који се напио, о познатој манекенки која се удала, о мурињу који је увредио навијаче реала србију је се­ло и ме­тро­по­ла срећ­ко гу­ја­ни­чић александар македонски: мозаик из помпеја март/април 2011 l православни мисионар l 37 тема броја почетком ове године, захваљујући истој законитости, више од месец дана тресла грозница због развода једне поп певачи- це и бившег ватерполисте међутим, ако изузмемо тај трачерски аспект или непристојну знатижељу – сама глобализација није нешто за шта би генерално могли да кажемо да ли је добра или лоша нити је изум савреме- ног света она се дешава мање-више природно налик ентропији границе затворених система попуштају лагано и њихови садржаји се мешају са актуелном матицом или ветром раније је процес глобализације био потпомогнут војним освајањима хеле- нистичка култура настала је мешањем грчког начина живота и размишљања са обичајима и знањима древних народа та назнака прве глобализације последица је империјалистичких снова александра македонског јединствен свет била је и римска циви- лизација, која је такође изграђена силом оно што је чини различитом од хелени- стичке, а сличном потоњим јесте фено- мен метрополе ако је село симбол гло- бализације, метропола је онда њено дете рим је био прва велика метропола и на његовом развоју можемо да видимо како феномен глобализације у бити функцио- нише три фазе се могу уочити град излази из својих зидина и храни се из своје околине када прерасте околи- ну, храни се из регије кад му и регија буде мала, мења је државом затим, сход- но сили, превазилази границе властите земље и заузима туђе територије као паук када шири мрежу то је прва фаза антитеза се огледа у томе када тај талас из центра зарази локално тј про- винцијско становништво урбаним виру- сом, па се сељаци помаме и крену ка метрополи пословицом речено: сви путеви воде у рим трећа фаза или синтеза наступа кад дођоши почну да се настањују на пери- ферији или ободима града доносећи са собом своју културу и обичаје, а на опште згражавање домицилног станов- ништва метропола тако све више и више расте, а грађани се против малогра- ђанштине као накарадне инклузије сео- ског живља бране императивом – у риму се понашај римски скини са себе праши- ну родне земље и буди грађанин света (космополита) како у риму тако и у токију, москви, берлину, паризу, лондо- ну и њујорку та мешавина свега и свачега у метропо- ли јесте оно што би достојевски назвао мравињаком а језик светог писма можда чак и вавилоном не знам колико су савремени полити- чари упућени у ту литературу, али симп- томатично је то што је немачка канцелар- ка ангела меркел крајем прошле године објавила смрт мултикултуралности као неуспелом пројекту њеном ставу се брже боље придружио и енглески преми- јер камерон изгледа да су империјали- сти уморни од најезде „трећег света“, који у њихове метрополе и квартове долазе за експлоатисаним капиталом својих отаџбина, налик спроводу поред освајања и ратова, свет су чини- ле јединственим и филозофске идеје, револуције, болести, природне катастро- фе, техничка достигнућа, глад, економске кризе не треба заборавити да је хри- шћанство до нас дошло захваљујући римској глобализацији античког света јеванђеље је жива вода која тече ка метрополама питање је само колико та вода остаје чиста у додиру са разним зна- њима, квази наукама, митовима и траче- вима шта остаје од благе вести кад се помеша са информацијама или – још горе – гласинама гностицизам је пример свет је заправо увек био шарена пијаца, док је смисао слободе у томе да се жито одели од кукоља али где је христос у целој причи? ако га сретнемо можда нам као и апостолу буде рекао да је кренуо у рим да буде изнова разапет  38 l православни мисионар l 2/2011 г лобализација је нераскидиво пове- зана са старим философским сном о довршењу историје ради се о јед- ном европском сну који је такође нераски- диво повезан са хришћанским и римским специфичностима запада, наравно у њихо- вој секуларизованој верзији овај фило- софски сан је добио свој најјаснији теорет- ски облик у хегеловој философији ради се о темељној европској утопији: довршење историје, за хегела, јесте њено постепено дијалектичко уздизање као оно блажено стање које философ пред-познаје као пот- пуну самосвест слободе хајде да то боље објаснимо за хегела бог није ентитет који је изван света, већ идеја која се остварује унутар историје и као исто- рија промисао није нека врста ,,спољашњег испуњења“, натприродни план који је бог поставио у природу, већ ,,унутрашње испу- њење“, крајњи циљ саме историје и бесмрт- ност није какав живот на небу, већ стално сећање на нашу улогу у историји дакле, циљ историје јесте самосвест сваке нације, или прецизније, дијалектика путем које она сти- же до своје самосвести та самосвест, као колективни чин, није ништа друго до испуњење суштине човека, која, за хегела, јесте слобода ово значи да циљ човека, његово испуњење, јесте схвата- ње ове слободе дакле, то је више нешто што он тек треба да оствари него нешто што му је већ дато, остварење овог циља захтева човеково деловање, другим речима, како нам говори хегел, може се остварити једино унутар историје и наравно, једино у једној одређеној, историјској, „савршеној“ држави ова хипотетичка држава јесте апсолутно остварење духа (дакле бога) у историји, као задивљујућа заједница једна- ких и слободних индивидуа које показују истинску и праву мислену, интерсубјектив- ну самосвест, за коју се претпоставља да представља суштину духа обманама и дијалектичким прерушавањима се оствару- је логос, и идеали француске револуције гло­ба­ли­за­ци­ја као ве­стер­ни­за­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­них ре­ли­ги­ја у мери у којој ма који народ наше планете данас жели да учествује у западној модернистичкој визији самосвесне и самоиспуњујуће историје, неизбежно улази у орбиту глобализације пре­вод са је­лин­ског: ми­ха­е­ла ја­гер георг вилхелм фридрих хегел (1770-1831) март/април 2011 l православни мисионар l 39 тема броја тако уобличавају светску историју, у једном дијалектички неизбежном рају глобализа- ција, на западу, јесте дубоко сједињена са искривљеном визијом овог раја природно, чак и хегел би имао разлога да се боји овакве глобализације јер, поред његових контрадикција, философ „светског духа“ је схватао да не разумемо о старим грцима „више од онога што мисли један пас“ – дубока разлика између култура чини тешким као и наивним покушај да се утврди њихово кретање ка „самосвести“ а тек њихово заједничко кретање ка њој али, онда, шта је то глобализација? како је могу- ће остварити светски дух, са потпуном све- шћу о свему што се овде и сада остварује? није ли, тобоже, много мудрије да сматра- мо као и жак ле гоф [jacques le goff] да, у реалности, глобализација овакве врсте јесте, више од било чега другог, вестернизација, редуковање читавог остатка света на једну класичну западну визију историјског савр- шавања, повезану данас наравно још чвршће са догмом модернизације? у пракси, све ово значи да, у мери у којој ма који народ наше планете данас жели да учествује у западној модернистичкој визији самосвесне и самоиспуњујуће историје, неизбежно улази у орбиту глобализације наравно, не напросто економске глобали- зације, већ и културне, тако да не само еко- номија, већ и одређена људска заједница мења своје традиционалне циљеве, стичући нове циљеве обавезног унутаристоријског самоостварења све традиционалне и културне форме теже да буду поново одређене, на основу ових нових захтева; тако се чини да потреба за модернизацијом неизбежно пролази кроз глобализацију као „вестернизацију“ управо традиционалних облика живота и мисли природно, религије се, као темељни облици, одмах налазе у орбити једне такве „вестер- низације“, налазе се заробљене, дакле, уну- тар потребе доказивања да могу да „допри- несу“ овом новом типу човека и државе оно што захтева ова глобализована модерни- стичка вестернизација ово се догађа колико са религијама као што су ислам или будизам, толико и са исто- ријски незападним хришћанским вероиспо- вестима, као што је православље све ове религије су принуђене да понуде одговоре и да излече одређене проблеме западних хри- шћанских вероисповести и заједница, ство- рене у њиховом историјском кретању ка „свесветским“ циљевима које данас поста- вља западни свет покушајмо ово боље да објаснимо почевши са примером ислама он је дужан, ако желе да опстану народи који су га прихватили, да се модернизује (усвајајући један битан део технолошких и историјских тежњи запада) модернизацију, која је већ почела, у овом случају ж ле гоф назива „конфликтном“ – у смислу да се она тиче пре свега владајуће класе и у конфликту је са исламском традицијом сила која покреће ову конфликтну модернизацију јесте, као што је рекао фернан бродел [f braudel], национализам или, боље речено, „национал- ни понос“ ових народа, који напослетку води полако али сигурно, упркос снажним отпорима традиције, ка отварању према „вестернизацији“ на духовном нивоу, ула- зак ислама као религије на запад такође није независан од његове вестернизације уз дугу традицију идеализма и неоплатонизма коју је љубазно дочекало у својој души западно хришћанство, кључно место привлачности ислама, за европске и америчке прозелите, је управо нејасно разликовање овоземаљског и духовног елемента, као и његова „материјал- на“ есхатологија библијског порекла, унутар које поштовање материјално-телесног еле- мента рађа, за европљанина уморног од моралистичких и идеалистичких преклапа- ња, наду за поштовањем његове психосомат- ске целости измучене потпуном секулариза- цијом његове световне свакодневнице јасно је да све ово за нас представља губитак у односу на теоретску пуноћу ислама слично се могу схватити и дешавања са будизмом у верзији његовог продирања на запад он је, како запажа паскал брикнер [p bruckner], дословно непрепознатљив – очи- гледно се „вестернизовао“ није акценат на 40 l православни мисионар l 2/2011 његовим догматима, већ долази да се уста- нови управо на празнини коју ствара удаље- ност између теорије и праксе на западу не супротставља се хришћанству, већ опонаша његове темељне и заборављене, из разлога које смо горе навели, карактеристике: учи нас, дакле, ублажавању страсти, пролазно- сти живота, потреби за аскестском једно- ставношћу и умереношћу, мудрости и поштовању према твореви- ни „опонаша“ ова учења, јер она у хришћанској теологији имају други садржај и друга- чији хоризонт, потпуно дру- гачији од онога што налаже онтолошка пролазност света и личности у будизму све ово, као што је познато, све традиционалне будистичке или хиндуистичке земље очекују истовремено са чежњом ка својој вестерни- зацији, а да при том још увек није спроведен дубок дијалог између различитих традиција који би тако нешто учинио мање кон- фликтним или насилним осврнимо се сада и на православље и овде најјаснија тежња наци- оналног или националистичког поноса народâ налаже вестернизацију, док традици- ја одолева два феномена, наравно западног типа, истовремено се појављују с једне стране фундаментализам, као анксиозна и у многоме бесмислена идолизација слова тра- диције, уз паралелну равнодушност или сла- бост дијалога са модерношћу; с друге стра- не, агресиван, конфликтан, просветитељски тип модернизације који у реалности издаје и напушта традицију или је користи уз произ- вољну селективност сукоб ових двеју тежњи јесте дубок и остаје отворен и непредвидив шта бисмо могли рећи о будућности? у свим горе наведеним случајевима оно што је заједничко јесте дубока тежња традицио- налних култура ка западном „довршетку историје“, дијалектички испуњеној исто- ричности, модернизованој рајској могућно- сти колективног самоостварења човека а све ово упркос акумулираним и катастро- фалним контрадикцијама западног капита- лизма чији је главни покретач, како запажа данијел бел [daniel bell], недостатак „гра- нице преступа“, уништење сваке „свете“ или традиционалне (попут нпр проте- стантске етике) величине, посесивношћу и произвољ- ношћу безумног развитка, који се, опет на хегеловски начин, чини као да испада онтолошким елементом западне модерности, дајући новијем западном мишљењу о историји, тежњу екстатич- ке, надвољне и владајуће трансцеденталности међу- тим, истинска историчност јесте трезвен дијалог између конкретних народа или лич- ности, а не модернистички културни синкретизам тра- диције и религије, смештене данас у перспективу саме светске вестернизације, би требало да схвате велику промену историјске перспективе и да делу- ју у интеракцији са њом нису све религије исте, нити све имају исти део истине, као што се често говори у оквиру управо овог синкретизма вестерни- стичка модернизација може бити подстрек за један суштински дијалог који би показао велику дубину духовних захтева које су створиле културе и религије, васпитавајући истовремено њену ужурбаност и још би се створили хоризонти за унутрашњу само- критику религија и, могуће, за будуће исти- цање не једне светске религије, него аутен- тичног самооткривења бога, које се наравно за нас хришћане већ догодило и јесте хри- стос међутим, христолошка тајна делује неописиво и на различите начине на чита- вом простору људске историје николаос лудовикос март/април 2011 l православни мисионар l 41 тема броја п реосвећени владико, можете ли да нам кажете неколико речи о томе шта је то глобализација и како православна црква посматра савре- мене токове глобализације? – као и сваки други живи организам, тако и црква врло динамично осећа како глоба- лизација, као нова друштвена парадигма, обликује наше животе глобализација је непобитна реалност, чија су доминантна обе- лежја: глобални капитализам, глобална влада и глобално грађанско друштво уопштено говорећи, то је тежња и деловање ка поима- њу света као једног, као целине зато глоба- лизацију схватам као нови појам за једну стару, готово архетипску, тежњу и појаву а то је сложено питање односа „јединства“ и „мноштва“ које од самих почетака мучи људ- ски дух мислим да је глобализација – зајед- но са њеним синонимима, као што су монди- јализација, екуменизам, интегризам, космо- политизам и сл – неизбежна тема за разми- шљање о природи људског друштва и начи- нима његовог функционисања у том процесу „сажимања света“ и кристалисања опште свести о свету као једном свакако, питање није само теоријско него се дотиче свих практичних видова живота са разлогом сматрам да је посреди не само политички него метафизички проблем: како плуралитет довести у јединство са једним, избећи прева- гу једног над многим и vice versa главно питање јесте: како да појединачно и локално не буде жртвовано, или посматрано само као пуки шраф у безличном строју васељенског механизма? социолози, политиколози и дру- ги стручњаци нас обавештавају о позитив- ним и негативним импликацијама овог феномена кроз економску, политичку, кул- турну, техничку призму – јер то су аспекти кроз које се глобализација активно одвија интервју са епископом западноамеричким др максимом (васиљевићем) разговор водила милана ивковић у хри­сту је мо­гућ: светбез гра­ни­ца тема броја март/април 2011 l православни мисионар l 41 42 l православни мисионар l 2/2011 zми живимо стварност глобализације свакодневно – на који начин глобализа- ција обликује и дотиче практичне ста- не наших живота? можете ли нам дати пример? – свакако, ми живимо ту стварност ништа мање од осталих грађана света гло- бализација је, не заборавимо, процес који траје и има своју динамику, па често нисмо у прилици да јасно сагледавамо све промене које се тако брзо одвијају, а самим тим нам измичу и њихове последице ми видимо како глобализацију карактерише убрзање времена и како она скраћује дистанцу на планетарним нивоу пред изазовом глобализације хришћани не могу забити главу у песак али, ако погледамо на историју метода суочавања цркве са сличним изазовима видећемо да су ти методи бивали некада позитивни (литургијска пракса) а некада негативни (монаштво као критично-профетски став) када црква, путем тзв „инкултурације“ или укултуровљењa усваја неки културно-циви- лизацијски израз, она га истовремено крштава али крштење је, не заборавимо, смрт како вели епископ атанасије (јевтић), када су срби постајали хришћани, тада им је црква рекла: мора да умре сирови србин да би се родио хришћанин, тј аутентични човек и тек пошто се то десило ми смо добили српско-православну културу, позна- ту још и као светосавље zхоћете рећи да слична аналогија важи и за глобализам? – да, слично томе, када црква данас при- хвата глобализам, онда му каже: ако хоћеш да будеш хришћански, мора да у теби умре све оно обезличујуће, лажно, демонско, заводеће на странпутицу сигурно да сама црква не бива нетакнута тиме, али она мора да састрадава са човечанством а не да га презире отада па надаље, остаје борба против „духа овога света“, на коју нас је спаситељ позвао, као и оно свагда изазовно одмеравање, кроз примање и давање у вре- ме кад се он, једини човекољубац, родио, сетимо се, отпочела је оновремена глобали- зација под кесаром августом, о чему сведо- чи божићна химнографија не сећам се да се христос негде у јеванђељу изјаснио пово- дом тадашњег глобализма дозволите ми да кажем и ово не постоји само један, искључиви, начин суочавања са феноменом „постнационалног интеграли- зма“ како неки зову глобализацију у цркви нема једнопартијског, монолитног, става око таквих питања (како је мислио један доне- давни епископ), али оно што, осим трезве- ности, мора да краси сваког јесте и неосуђи- вање других бојим се да међу савременим трендовима, посебно псеудо-зилотским појавама, влада све друго само не дух хри- шћанског разумевања и неосуђивања zда ли је и у којој мери угрожена лич- ност човека и његов идентитет у про- цесу глобализације? – данашњи млади човек, у постмодерном 21 веку има важан задатак да сачува свој идентитет, јер ово време доноси „напредак“ и експериментисање са новим космополит- ским идентитетом, пред опасношћу од бри- сања националног као нечег „непопулар- ног“ савремена друштва доносе брзе про- мене и њих све више одликује постојање фрагментарних идентитета људи више немају јасну, тј јединствену, слику о томе ко су то је донела глобализација – лакоћа и учесталост којом се људи крећу и путују светом доприноси да они више не морају градити идентитете који се темеље на месту где су рођени, и уместо тога могу изабрати из широке лепезе различитих идентитета могу усвојити начин облачења и говора, вредности и животне стилове које год поже- ле то је последица постмодерне zважи ли овде она хришћанска опаска о злоупотреби богомданих добара? – као што свако добро може бити злоупо- требљено, тако је и са нашим даровима често смо сведоци тога да човек, на сваком пољу деловања, своје богомдане таланте претвара у суптилне или разорне жаоке гре­ март/април 2011 l православни мисионар l 43 тема броја ха но, не заборавимо да је свет створен ради јединства а не ради деоба то је главни циљ и глобализма – да свет постане једно хришћани пак носе једно дубоко, аутентич- но, предањско-литургијско искуство које нас учи да је једино у христу могућ истини- ти свет и живот без граница! у глобализа- цији је то деловање ка јединству површин- ско адамово призвање и способност да сав свет приведе слободном и љубавном једин- ству са богом, уз очување чудесних разно- ликости у космосу, може да се претвори у супротност: у поробљавајућу глобалну заједницу која потире личне различитости, у глобално село коме су нације само „соци- јалне конструкције“ и пуки „друштвени аранжмани“, што ће рећи, нешто вештачко и привремено срећом, докле год чува боголикост, а то значи слободу, човек може да се одупире тим нивелишућим процесима, било као појединац било као заједница не треба да заборавимо да је благодат божија та која помера границе људских способности, чинећи да немогуће постаје могуће! носио- ци тога става и искуства су првенствено светитељи, подвижници, али и други херо- ји духа, а често и неки „маргинални“ лико- ви вреди прочитати тим поводом „оскара и госпођу у ружичастом оделу“ модерног позоришног писца е шмита црква ће искушење утопизма као визије опште среће превазићи једино свешћу о томе да „савр- шено друштво“ не припада историји него будућем божијем царству, које није дело руку људских него – божијих човек снује, бог одређује, каже народна мудрост цар- ство божије као „нови еон“ се не „ствара“; оно долази као „лопов ноћу“ (лк 12, 39) не заборавимо да су захуктали технолошки развој и раст материјалног стандарда често били и данас јесу симптоми дубоке метафи- зичке кризе и жеђи zна који начин се наша црква и јерар- хија као њени представници и учите- љи народа носе са изазовима глобали- зације? – сећам се дивног савета који ми је сво- јевремено као младом човеку дао блажено- почивши епископ данило крстић: „треба бдети планетарно“ тиме је хтео да ми каже да хришћани не треба да се баве само сво- јим унутрашњим проблемима, било психо- лошким било ускоцрквеним, већ да треба да излазимо из себе у сусрет другоме такође, сигуран сам да је тај угледни срп- ски епископ био свестан да између утопиј- ских глобалиста на либералној левици и неоимперијалних глобалних хегемониста на неоконзервативној десници нема суштинске разлике у црквено-теолошком смислу, глобализам као постмодерни интегризам не мора нужно да представља зло, с обзиром на универзални карактер хришћанства ма колико било прожето локалним, културним контекстом, хришћанство истовремено постоји и као католичанска, трансепохална стварност и искуство то је, сматрам, битан моменат за освешћивање улоге цркве у садашњем тренутку најзначајније и најуоч- љивије промене се дешавају управо у култу- ри примера ради, сетимо се исидоре секу- лић која је као хришћанка одлично осећала да је култура та која мора и треба да има снагу да превазиђе све подељености и суко- бе, јер она дише изнад свих трагичних поде- ла међу народима међутим, она је у своје време (балканских и светских ратова) била несхваћени космополита сличну судбину доживљавају данас и други међу нама савремене процесе глобализације је лако препознати али није лако проценити – а то је задатак црквених вођа – шта је у њима не треба да заборавимо да је благодат божија та која помера границе људских способности 44 l православни мисионар l 2/2011 провиденцијално, а шта није да се разуме- мо, не постоји беневолентна глобална хеге- монија па ипак, понављам, уз невиђену технолошку подршку, глобализам пружа огромне олакшице: огромну покретљивост широм земљиног шара уз гаранцију безбед- ности, приступ информацијама (попут стравичног земљотреса у јапану који је мобилисао цео свет у пружању помоћи), могућност лекарске помоћи и хируршких захвата на раздаљину или рецимо, кад неко са обале пацифика држи предавање преко скајпа својим студентима у београду сви ми заједно, лако прихватамо ове олак- шице које нам доноси глобализација међу- тим, она тражи и одређене уступке, који воде угрожености идентитета, илузији вир- туелних безличних односа, ризиковању приватности као и економском препушта- њу транснационалним елитама zкако је једна од главних карактери- стика процеса глобализације ширење мултикултурализма, да ли можете нешто више да нам кажете о том феномену с обзиром да сте епископ западноамеричке епархије у којој живе људи различитих раса, нациналности, а самим тим и култура? – мултикултуралност не мора да иде руку под руку са глобализмом, и ту се води, рекао бих, велика битка идеологија владајућих елита које контролишу полуге државног апа- рата и кључне медијске, пословно-финансиј- ске и академске институције, још увек није начисто с тиме како спровести унификацију услед мноштва разноликих израза ипак, политички систем сједињених америчких држава показује се подложним продору антитрадиционалног и постмодерног погле- да на свет можда је америка један велики експеримент у смислу да није плод заједнич- ких етничких и језичких корена попут, реци- мо, индоевропске породице народа (као тво- раца и носилаца европске цивилизације) она није историјски, спонтано настајући народ него једна „проширена“ породица коју не повезују толико колективна сећања, веро- вања и симболи, колико једна глобална кул- тура “melting pot-а”, коју бисмо могли назва- ти и „крајем културе“ zу ком смислу „крај“? – крај у том смислу што ова глобална кул- тура, а она је у основи англосаксонско-аме- ричка, игра на карту трију базичних људ- ских инстиката, тј тежњи: самоодржање, доминација и задовољство и ви видите да савремено културно стваралаштво, које има страшну динамику, данас углавном покрива те пориве и њима се обраћа па ипак, влада- вина коју је постигао човек данас јесте вла- давина ума, а не самога човека етички и естетски релативизам постмодерног доба довело је уметност у невиђену кризу за коју протестантизам нема одговор протестант- ска духовност је у опасности да изгуби тран- сцендентност, зато што је, попут ислама, бога свела на индивидуално-природну „потребу“, тј генетско-биохемијску тежњу за религијом срећом, бог измиче свему томе као хришћани треба да верујемо да ће сло- бода коју богочовек у нама поштује и негује бити и остати прилика за отпор било каквим обезличујућим процесима, на микро плану и на глобалном плану а наш господ није деистички бог ex machina, него овапло- ћени логос личног историјског ангажмана: емануил (с нама бог) zа искуство дијаспоре – живећи на северноамеричком просто- ру свестан сам искушења кроз која прола- зи наш човек али, не треба сметнути с ума да је то један избор који свако од нас чини: лишава се отаџбине одлазећи у непо- знату земљу задатак цркве је, парадоксал- но, не толико у томе да негује језик, фол- кор и обичаје (ипак је то узак циљ за њену мисију) колико да своје чланове „у туђему свету“, уводећи их у заједницу литургије и подвига, подстиче на православни етос несебичне љубави према свим људима и васцелој творевини да ли ми то чинимо у довољној мери и на прави начин, бог ће просудити и време показати на жалост, март/април 2011 l православни мисионар l 45 тема броја често наше парохије и манастири у „дија- спори“ више личе на уске етничке клубове који секуларним садржајима и пикницима пружају тренутну разоноду своме „члан- ству“, при чему су храм и литургија друго- степени недавно су, током његове посете америци, нашег патријарха у једном срп- ском манастиру дочекали не у храму него у сали где су наступале фолклорне групе (можете замислити његово чуђење) одго- ворност која лежи на епископима и све- штеницима је огромна нисам сигуран колико се фолклори- стичким приступом уопште може парира- ти постмодерном „нетворку“ стварности која више није условљена не-рационал- ним импулсима као што су осећања, оби- чаји, вера, љубав, нада, страх, разликова- ње између добра и зла, истине и лажи, лепог и ружног ипак, уверен сам да снажном вером у васкрсење хришћанство може да утиче на савремене глобалне процесе, сведочећи православље као аутентичан начин васкр- слог живота у христу, а не као егзотичну религију у мору других религија zсве чешће се говори о томе да је једна од последица глобализације унификаци- ја и обезличавање човека како право- славни хришћани гледају на овај процес с обзиром на учење цркве да је човек створен по образу и подобију божијем? – искрено верујем да обезличавање човека почиње пре сваке глобализације, и настаје губљењем основних премиса здраве личности, а то су: љубав, слобода, ближњи, на првом месту: бог тако да је свако наше губљење личности иницирано сложенијим духовним „проневерама“ и изборима, и ту нема случајности ипак, најважније је да човек има где да се врати, тј где да сусрет- не другога, а тај простор сусрета је црква као литургијско-подвижничка заједница филмови, уметност, музика – зар све не показује необуздану чежњу за заједничаре- њем, и истовремено сведочи о промашаји- ма, о трагичном отуђењу и усамљености глобализација износи пред нас мноштво педагошких проблема икона божија у човеку је слобода чове- кова један човек може да сачува образ друштва црква, као „стадо мало“ (лк 12, 32), такође, постоји као квасац у свету не дајући му да се укисели и као со не дозво- љава да човечност обљутави у том сми- слу, начини сучељавања са изазовима гло- бализације нису нимало „спектакуларни“ они су исти као што су били на почетку хришћанства: трезвеност, пажња, расуђи- вање, разликовање духова, бдење над вла- ститим изборима надасве корисно упут- ство у том правцу даје нам ранохришћан- ски спис посланица диогнету zна који начин, по вама, процес глоба- лизације утиче на литургијску свест савремених хришћана, поготово у дијаспори? – процеси глобализације би могли бити повод и прилика за стицање истинске литургијске свести управо зато што је литургија место у коме се превазилазе све деобе; све осим једне коју установљује крштење и правоверност у заједници крштених чланова цркве могу слободно да сапостоје људи свих идеологија, мода, друштвеног положаја, под условом да своја опредељења ставе у други план пред општим заједништвом хришћанин је литургијом грађанин „овога свијета као и онога“ зато је црква неухватљива за национално-политичке идеологе, било леве било десне, и несводљива ни на један облик националне културе камуфлиране под видом романтизма, сентиментализма, паганизма и сл црква својом саборном природом укључује и једне и друге и тре- ће, и све: грешнике, праведнике, национа- листе, глобалисте, локал-патриоте, пост- модернисте, уколико су крштени пози- вајући све да се покају и схвате да „у хри- сту нема грка ни јеврејина, ни мушког ни женског“, ни црног ни белог, тј прола- зних категорија као што су нација и држава и сл 46 l православни мисионар l 2/2011 у овом смислу, једино нас литургија може припремити за истински сусрет са изазовом глобализма као ново-старог империјалног пројекта zно, да ли је наша литургија данас један „културни“ догађај? – наша литургија мора да буде аутен- тичан чин сабрања и дело народа божи- јег, а не формалност бојим се да уколико по том питању нешто не учинимо да ћемо изгубити и последње упориште за суочавање не само са глобализмом него и са било којим другим изазовом лично верујем да је сучељавање глоба- лизма могуће на следећи начин уколико литургија постане „дело народа“, уместо да служи инстинктивним „религијским“ потребама за психолошком сигурношћу унутар архитектонског простора који задовољава метафизичка трагања, тада ћемо доћи до изворног и истиносног смисла евхаристијског приношења у перспективи васкрсења но да би се постигao иконизам царства, литургиј- ско појање треба да буде ехо рајског сла- вословљења, а не сентиментална еуфо- рија хорова; наша иконографија треба да осликава обједињени пејзаж небеског јерусалима, а не барокно-натуралистич- ку неискупљеност хорохроноса; нова химнографија ваља да се ослободи пот- чињености рационалном, предана новом опиту парусије; храмовно осветљење ваља да буде одсуство вештачких све- тлосних ефеката; читање и појање да се ослободи дидактичког манира и ентузи- јастичких анимирања; проповед ослобо- ђена реторичких екскурса у не-црквену тематику итд литургија ће тако обликовати један етос у нама који ће служити као антидот не само глобализму него и као антипод уском локализму литургија нас уводи у потпуно нову стварност, у истинску земљу чуда, чије разумевање и учестова- ње у њој треба освајати вером, надом, љубављу! zда ли можемо да посматрамо савреме- ни процес глобализације као изазов и шансу за цркву у дијаспори? – дијаспора је пример сусретања и про- жимања, асимилације у једном позитивном смислу речи управо овде је шанса за наше црквено-културно расејање да се у еклиси- јалном смислу тако сабере и организује како би изашло у сусрет свим истинским потре- бама човека, у које спадају обичаји и тради- ција, али пре свега – црквени простор истинске слободе од смрти и греха поједини наши епископи, свештеници и верници морају да схвате да црква није интересна идеологија него надинтересна литургијска заједница, брод спасења тек у цркви човек ће стећи самовласну одреше- ност од свих индивидуалистичких приори- тета и постати зближен са оваплоћеним логосом у заједници духа светога у изливу личносне слободе и делатне љубави с друге стране, а ово је такође важно, црква се у простору оваплоћује на „матери- јалан“, опипљив начин, те стога није чудно што православни народи вером своју наци- оналну културу везују за непролазне вред- ности и управо због тога емотивно поисто- већење са неком земљом и нацијом није „примитивно“ и „ирационално“, како тврде савремени мондијалисти владика николај велимировић, светитељ охридски и жички, пример је једног право- славног глобалистичко-екуменског става у дијаспори о његовом хришћанском ставу према другом и другачијем, његовом него- вању екуменских, међухришћанских односа, посећивања протестантских храмова, бого- служења и проповедању унутар тих бого- служења – и то до краја његовог живота 1956 – можда није популарно говорити у данашње доба ипак, верујем да дух сведо- чења владике николаја није ишчезао и да ће он бити водиља нашој цркви у дијаспори у 21 веку то није дух искључивости него саборни дух који, у духу христолике и крстолике љубави, укључује, воли и спасава и исток и запад, и локално и универзално, и традиционално и (пост)модерно  март/април 2011 l православни мисионар l 47 тема броја м ногима је познато да васкр- шњи пост, у ствари, сачињава- ју два поста први се зове све- та четрдесетница и траје до празника цвети, док је други пост страсне седми- це, наставља се на четрдесет- ницу и траје до васкрса број четрдесет у библији се поми- ње више пута потоп траје четрдесет дана, мојсије пости на синајској гори четрдесет дана пре примања закона и нацрта скиније пророк илија четрдесет дана путује до синаја не би ли се сусрео са богом тих четрдесет дана означава при- времени (земаљски) период усавршавања и испуњења сам господ непосредно након крштења одлази, у духу, у пустињу – да пости пре неког што почне своју проповед јеванђеља управо тај христов пост јесте основ св четрдесетнице којом би ми требало да подражавамо христа, односно његов пост христос је у пустињи постио, како нам каже апостол и еван- ђелист матеј, четрдесет дана ништа не једући (мт 4, 2) након тога му приступа ђаво, кушајући га са три искушења у којима су оци цркве видели три основне страсти које леже у свакоме од нас и које су узрок свим осталим то су: сластољу- бље, славољубље и среброљу- бље свим овим искушењима господ одолева тако што на питања: ако си син божији одговара као човек јер господ јесте уистину човек, и као такав испуњење свог живота види у богу и речима његовим господ на крају говори сатани: иди од мене, сатано, јер је написано: господу богу своме клањај се и њему јединоме служи има ли пост ве­зе са гло­ба­ли­змом? питање које се поставља није само да ли је и у којој мери глобализам рђав, већ у којој мери је свако од нас микроглобалиста? вла­ди­мир пе­кић 48 l православни мисионар l 2/2011 (мт 4, 10) дакле, видимо да нам овде господ христос даје начин како да се изборимо са демонским искушењима видимо да је он за нас први који је прошао пут подвига којим би требало и ми да се крећемо христос је наш, како оци говоре, подвигоположник обратићемо пажњу на треће искушење; ђаво христа води на гору врло високу и показује му сва царства овога света и говори му: све ово даћу теби ако паднеш и покло- ниш ми се (мт 4, 9) или, другим речима: ја ћу ти омогућити да своју вољу наметнеш сви- ма, да свима покажеш како си добар и праве- дан и да због тога морају да те слушају има- ћеш могућност да другима наметнеш свој lifestyle, свој систем вредности данас, али и кроз историју, моћници желе да управо сви- ма наметну начин живота од којег они имају највећу корист није ли глобализам један од тих начина? глобализам подразумева намета- ње једног система вредности без обзира колико он некима одговара а некима не; без обзира на то да ли нас он униформише, уки- да нашу посебност и да ли нам то смета у основи тога леже добре идеје, људскост, поштовање различитости, једнакост, равно- правност заиста, нема ничега лошег у томе, напротив међутим, на овакве идеје, на ова- кве врлине, још достојевски одговара: женевске идеје, то је врлина без христа, дра- ги пријатељу, то су данашње идеје оно што свему овоме недостаје јесте христово смире- ње које је он показао када га је ђаво кушао и питање које се овде поставља није само да ли је и у којој мери глобализам рђав, већ у којој мери је свако од нас микроглобалиста? колико свако од нас, који се називамо хри- шћанима, жели да глобализује наметљиво свој микрокосмос? од телесног ка духовном уздржању у ово време поста, управо би требало да о овоме размислимо наиме, у току поста сва- ко од нас се труди да живи врлински, да се више моли но, често у овом ревновању осе- тимо надахнуће да и друге „просветлимо“ тим нашим постом пост би требало да нас води од телесног уздржања ка духовном св јован лествичник каже: чудновата ствар: бестелесни ум прља се и тамни дејством тела а са друге стране, невештаствено биће очишћује се и усавршава дејством бла- та1 аскетска традиција нам говори да онда када стомак мучимо постом врло често се дешава да на површину избију гнев, љутина, оговарање, нетрпељивост према ближњима то су све душевне страсти које испливавају јер их више не скрива комфор који себи пружамо у јелу и пићу за свете оце угађање стомаку јесте основ телесних страсти, али и душевних: када стомак гладује, срце постаје смирено а када се стомаку угађа, мисао постаје охола стешњавај стомак, па ћеш и уста затворити, јер језик добија снагу од велике количине хране из православног аксетског искуства видимо да је потребно да своју борбу са самим собом почнемо тиме што ћемо укро- тити стомак наша индивидуалност, наш живот се највише пројављује кроз покрете тела због тога и наш пут подвига који врхуни у љубави управо почиње одатле када спутамо телесне страсти, наше тело ће бити учитељ ума и основ за борбу са стра- стима које поробљују нашу душу оци нас саветују да у том подвигу, пак, будемо уме- рени свом стомаку би требало да дајемо лако сварљиву храну, како бисмо ситошћу коју нам она пружа угасили жељу за преје- дањем, а брзим варењем се избавили „од разбуктавања пожуде“ ово, такође, зависи и од наше увежбаности у подвигу, па би зато требало наћи меру која ће нас водити 1 под бла­том ов­де св јо­ван ми­сли на те­ло постићемо зато да, када нам приступи кушач, можемо да му одговоримо истим оним речима које му је христос упутио март/април 2011 l православни мисионар l 49 тема броја ка богу супротно томе, ако на себе нава- лимо прекомеран терет врло лако ћемо доћи у ситуацију да своју умишљењу пра- ведност делимо свима без питања стави- ћемо себе у центар збивања и мислити да смо мерило свима тиме се враћамо на почетак нисмо ли тако постали глобали- сти? са друге стране, немајући снагу да издржимо, јер нам је воља слаба, пашћемо у очајање и малодушност и, у светлу овога, да ли онда заиста у молитви св јефрема ово тражимо: господе и владико живота мога, дух лењости, чамотиње, властољу- бља и празнословља не дај ми стазом поста да не бисмо пали у славољубље, управо постом у одговарајуће време можемо побе- дити2 због тога нас црква и позива све заједно на пост, да би тај пост био наше заједничко дело ако смо чланови тела хри- стовог, онда све аспекте живота дарованог нам у и кроз христа треба суштински да делимо и у њему учествујемо зато постом не изражавамо само лично прегнуће, већ припадност цркви христовој; поистовећује- мо се са господом који говори сатани: не живи човек о самом хлебу, већ о свакој речи која излази из уста божијих (мт 4, 4) знају- ћи да овим подражавамо господа исуса, наша мисао неће бити горда, неће другима бити судија и неће другима наметати себе св јован лествичник нам каже: не варај се: ти се нећеш ослободити фараона, нити ћеш угледати небеску пасху, ако не будеш јео гор- ко зеље и бесквасни хлеб горко зеље значи: напор и труд поста а бесквасни хлеб: мисао без надмености имајући у виду све ово, можемо кренути стазом поста која нас из безводне пустиње води ка обиљу живота, тј христу постиће- мо зато да, када нам приступи кушач, може- мо да му одговоримо истим оним речима које му је христос упутио пост ће нам тако указати не наметљивост овога света и века, не самодовољност, не егоизам, већ лепоту смирења, трпељивости; на оне духовне вредности које нас оспособљавају да се узнесемо у љубави ка богу и у истој ненаме- тљивој љубави да загрлимо ближње и сва- кога човека зато је пост: одстрањење рђа- вих мисли, очишћење молитве, светилник душе, спас од огрубелости, двери умилења, смирено уздисање, ведра скрушеност, здра- вље тела, виновник бестрашћа, отпуштење грехова, врата и блаженство раја3 идући овим путем, искушење глобализма са свим његовим манама, нарочито његова примена у нашем животу неће успети да заведе нашу душу нећемо се претворити у проповеднике lifestyle-а, у оне чије је учење апсолутно непогрешиво и зато обавезујуће за све напротив, одбивши ово искушење, као и христу, приступиће нам анђели и служиће нам,4 тј биваћемо оно што је свакоме од нас бог наменио стварајући човека – свештеници творевине, они који су прихватили и који су расветлили лепоту лика божијег у човеку аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 2 лествица, по­у­ка xiv, ман хи­лан­дар, бгд 1997, стр 97 ви­ди и исто, стр 98 3 исто, стр 96 4 ви­ди исто, стр 95 50 l православни мисионар l 2/2011 к ада се говори о изазовима гло- бализације, из православне перспективе уочава се један врло озбиљан проблем наиме, лако је, штавише потребно је и корисно, глоба- лизовати светско тржиште роба и капи- тала, информационе, безбедносне, здравствене или било које друге системе – у интересу бољитка и напретка људи и народа; али како, поставља се питање, глобализовати (= обје- динити, ујединити) раз- личите религијске, духовне и културолошке вредности? многи ће на овом месту приметити или пригово- рити да постоји само један универзални закон људскости то значи: поштовати другог човека, уважавати, саосећати, волети другог и помоћи другом без обзира на социјалну дистанцу која реално постоји ако се овоме придода да су исти- на, слобода, правда, мир, солидарност и братство међу људима такође уни- верзалне вредности, чини се онда да се и на плану духовних вредно- сти може постићи планетарно уједињење ипак, није све тако једноставно за пра- вославне хришћане, међутим, највећа вред- ност је само господ исус христос он сво- јом личношћу обухвата све претходно наве- дене универзалне вредности, али их исто- времено и надилази, јер је као богочовек не само персонификација највиших вредности већ и њихов извор, мерило и циљ он је алфа и омега „од њега је и кроз њега и ради њега све“ (рим 11, 36) поврх тога, он је пут у вечни живот он је спаситељ света како онда уместо њега за највеће вредно- сти прогласити слободу, братство и једна- кост или деривате наведених вредности гло­ба­ли­за­ци­ја ду­хов­них вред­но­сти вик­тор ви­ца­но­вић све идеологије и тоталитарни системи имали су имплицитну и експлицитну поруку: нема алтернативе за наше циљеве март/април 2011 l православни мисионар l 51 тема броја француске револуције попут права грађана, правне државе, слободног тржишта? проблем уопште није наиван за сада се христос ненаметљиво, али перфидно пре- бацује у други план, у ризницу различитих религијских и/или митолошких учења, да би у први план дошле све оне вредности засноване потребама и циљевима појединца, од прозаично хедонистичких до морално- хуманистичких или квази- религијских иза свега сто- ји тенденција обоготворе- ња човека без бога човек сам себе проглашава за нај- већу вредност доћи ће, међутим, време када потискивање христа неће бити више ненаметљи- во, мада и као такво, на жалост хришћана, даје врло значајне резултате потискивање и одбацивање христа постаће норма, оба- веза и ултимативни захтев а све због „ви- шег циља“: планетарног мира и бољег разу- мевања међу људима и народима глобализација: недоумице и бојазни претходно речено сматрамо највећим изазовом глобализације интегративни про- цеси лако могу да склизну у идеологију историја нас учи да су све идеологије садр- жале у већем или мањем степену тотали- тарну компоненту због тога је христова наука увек била прва на удару различитих идеологија (француска револуција, комуни- зам, фашизам) све идеологије и тотали- тарни системи имали су имплицитну и екс- плицитну поруку: нема алтернативе за наше циљеве (зар нешто слично нисмо више пута чули и данас?) када нешто мора да се уради и када за то не постоји алтерна- тива онда се ради о опсесивно-компулсив- ној тенденцији која је по правилу нагове- штај или симптом одређене патологије христово учење је сасвим другачије по свом устројству господ каже: „дођите и видите“ (јн 1, 39); или: „ако хоћеш савр- шен да будеш“ (мт 19, 21) христос никог не приморава да га следи он не жели да на било који начин повреди сло- боду човека, већ управо на њој заснива свој однос са онима који желе да га следе постоје многа пита- ња, недоумице и боја- зни када је реч о гло- бализацији да ли ће се од хришћана тра- жити да изједначе христа са било којим оснивачем неке рели- гије или верским лиде- ром, а све под видом толеранције и међу- собног разумевања? да ли ће поштовање и остваривање хришћанских вредности уоп- ште бити могуће у свету глобализованих (= измешаних) вредности? да ли је глобализам нова тоталитарна идеологија која се успо- ставља у име некаквих „виших или милени- јумских циљева“? ако ће исход глобализа- ције бити уједињено човечанство, да ли то значи да ће се са свим државама и народи- ма управљати из једног центра? ко ће има- ти контролу над тим центром? за православне хришћане важно је да остану трезвени ваљда је утопија изградње атеистичког комунизма била добра и довољна опомена за лаковерне и наивне да без бога не можемо ништа чинити, а камо- ли сами стварати „царство небеско“ на земљи глобализација садржи хоризонталну димензију, али христова наука обухвата и хоризонталну и вертикалну христова нау- ка није од овог света, али јесте за овај свет она човеку у овом свету даје есхатолошку наду, отвара му вертикалну перспективу заједнице са богом у вечности зар би такву узвишену науку требало потиснути, забора- вити или одбацити због овосветских инте- грацијских процеса глобализације? аутор је психолог у деветој београдској гимназији 52 l православни мисионар l 2/2011 став ру­скецр­кве пре­ма про­бле­ми­ма гло­ба­ли­за­ци­је г лобализација представља отвара- ње и ширење граница привреде, комуникација и информација, а карактеришу је висока покретљивост људи, идеја, роба и капитала она је неповратан процес који отвара велике политичке, економске, технолошке и дру- штвене могућности, док са друге стране доводи до неједнаке расподеле богатства, како на међународном нивоу тако и уну- тар самих националних држава као таква, глобализација представља велики изазов свим религијама и црквама, које су већином универзалног карактера у православној цркви овај феномен није ни мало занемарен, већ напротив, пред- ставља предмет бројних разматрања и размишљања за православну цркву се обично каже да нема развијену социјалну теорију као што је то случај са западним хришћанима руска црква, као помесна црква, направи- ла је велики искорак када је социјално уче- ње у питању, јасно дефинишући своје ста- вове према бројним друштвеним питањи- ма документ основи социјалне концепције руске православне цркве одобрен је и обја- вљен на сабору епископа московске патријаршије на јубиларном заседању 2000 године, а садржи бројне одговоре, између осталих и на проблеме и питања глобализације у последњој глави овог документа, под бројем шеснаест, обрађена је тема међународних односа – проблеми глобализације и секуларизације из право- славне, хришћанске перспективе „бог није у сили, него у правди“ једно од основних начела која се наводе када су у питању односи између народа јесте то да је „хришћански идеал понаша- ња народа и владе у области међународних владимир марјановић црква одбија и не прихвата поједине, негативне стране глобализације црква василија блаженог: црвени трг у москви март/април 2011 l православни мисионар l 53 тема броја односа садржан у еванђелском златном правилу: ‘све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима’ (мт 7, 12) држећи се овог начела, и то не само у личној него и у друштвеној форми, право- славни хришћани морају имати на уму да ‘бог није у сили него у правди’“ (основи социјалне концепције руске православне цркве, 2007:192) руска црква се одупире сваком облику политичке и војне домина- ције и позива своје вернике да теже ства- рању такве атмосфере у којој ће служити како интересима свог народа, тако и чита- вом човечанству „односи међу народима и државама морају бити усмерени ка миру, солидарности и сарадњи“ (основи социјал- не концепције руске православне цркве, 2007:193) поред тога, на вишенационалне државе гледа са већом симпатијом него на моноетничке, сматрајући покушаје ствара- ња етничких држава узроком бројних ратова и сукоба глобализацију руска црква сматра неми- новном економска глобализација подра- зумева доминацију мултинационалних компанија у коју се изражава сумња, јер људи који се налазе на врху тих корпора- ција – које не занимају традиција и духов- не вредности – имају огромну и неограни- чену моћ финансијске малверзације пове- зане са тим, као и стављање приоритета профита и капитала над радом и човеком не могу да буду прихватљиви за право- славне „признајући неизбежност и при- родност процеса глобализације, који у много чему доприносе комуникацији међу људима, ширењу информација и ефика- сној привредно предузетничкој делатно- сти, црква истовремено скреће пажњу на унутрашњу противречност ових процеса и на опасности које су са њима повезане“ (основи социјалне концепције руске право- славне цркве, 2007:200) на културном пла- ну руска црква изражава своје противље- ње духовној унификацији и подржава очу- вање аутохтоних националних култура које су прожете хришћанском вером и коју су верници обавезни да чувају и негују „изазов глобализације, у целини посма- трано, захтева од савременог друштва достојан одговор, заснован на бризи за очу- вање мирног и достојанственог живота за све људе, у складу са тежњом ка њиховом духовном усавршавању осим тога, неопход- но је постићи такво уређење света које би се градило на начелима правичности и једна- кости људи пред богом и које би спречило гушење њихове воље од стране национал- них или глобалних центара политичког, еко- номског и информационог утицаја“ (основи социјалне концепције руске православне цркве, 2007:201) избегавање крајности умерен и уравнотежен став према глоба- лизацијским процесима је оно што преовла- ђује у овом документу руска црква се овим документом определила за избегавање крај- ности одушевљавања глобализацијом као идеалног уређења мира и благостања, као и паничног негирања савремених тенденција руска православна црква изнела је свој став јасно, али он важи и обавезујући је само за ту помесну цркву ипак се може направити одређени пресек и закључити да православ- на црква одбија и не прихвата поједине, негативне стране глобализације попут кон- центрације економске, политичке и војне моћи код малог броја људи, или пак унифи- кацију света која би водила брисању нацио- налног идентитета са друге стране, глоба- лизација подсећа православне на васељен- ски карактер цркве православно хришћан- ство стоји изнад глобализације и антиглоба- лизма јер је његова улога пре свега усредсре- ђена на спасење човека у свим временима и историјским епохама  извор: ју­би­лар­но за­се­да­ње ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра ру­скепра­во­слав­нецр­кве,основи социјалне концепције руске православне цркве, но­ви сад, бе­се­да, 2007, 192, 193, 199, 200, 201 напомена: це­ло­куп­на вер­зи­ја аутор­ског тек­ста на­ла­зи се у теолошком часопису број 10, под на­зи­вом„пра­во­слав­ни по­гле­ди на гло­ба­ли­за­ци­ју“ 54 l православни мисионар l 2/2011 ч есто се у протеклој деценији гово- рило о утицају савремених трендо- ва на развој човека и друштва уоп- ште, посебно најмлађих некада су приче биле конструктивне, а често смо имали пра- знословље које нам није понудило конкретна решења сасвим је очекивано да се друштво кроз историју развија и да тежи бољитку зашто онда толико повика на штетан утицај тог и таквог развоја? индустријским напретком, човек себи омо- гућава виши степен комoдитета, испуњавајући своје, све веће, хедонистичке стандарде модернизација је омогућила да добијемо више времена за себе и наше најближе, али се оно ретко користи на тај начин уместо бављења спортом, добијамо пасивне посматраче спорт- ских дешавања; уместо људи који читају и перманентно раде на себи и свом образовању, добијамо армије оних чија се чула затупљују тривијалним емисијама више не користимо технику да би нам олакшала живот, већ смо постали њени робови (аутомобилом се прела- зе и најмање раздаљине, телевизија није сред- ство информисања већ стил живота, мобилни телефон и „социјални сервиси“ на интернету замена за пријатеље) тражење утопијског смисла у овим стварима не може поставити стандарде бољег живота опет, зашто већина не успева да начини јасну разлику између корисног и потребног на једној, и забавног и мање потребног на другој? решење се може наћи у савременом пословању и његовој инстанци – маркетингу психологија маркетинга (д крстић, психоло- шки речник, београд 1988, стр 316) наводи да је маркетинг „грана примењене психологије која се бави понудом и потражњом као психоло- шким феноменом на тржишту термин је нови- јег порекла и обухвата раније психологије рекламе (оглашавања), продаје, облика произво- да (дизајна), структуре личности продавца, ста- вова потрошача, јавног мњења итд“ стога, да би се могли дистанцирати од онога што се на тржишту нуди, потрошачи морају разумети сврху рекламе коју ће видети у медијима појед- ностављено: сврха маркетинга је да прода робу и/или услугу и тиме донесе профит, стварајући притом потрошаче који ће се увек изнова вра- ћати том бренду (робној марки) зашто је битно иза­зо­ви са­вре­ме­ног дру­штва више не користимо технику да би нам олакшала живот, већ смо постали њени робови девојка разговара мобилним телефоном: рад о стаматиса склириса сања станишић март/април 2011 l православни мисионар l 55 тема броја разумети маркетинг и колико дубоко у том схватању његовог функционсања треба ићи? свакако да потрошач не мора да познаје начин функционисања маркетинга у том обиму и са тим смислом како то чине они чија је то профе- сија, али треба да разумеју основне законе тржишта и да схвате да свака куповина означа- ва одвајање свог зарађеног новца зарад робе или услуге нема емоција, нема пријатељства; продавац не цени купца, већ новац који ће он издвојити и најважније: нема стварања „новог центра града“ тужна је чињеница да млади у оквиру савремених продајних центара (илити шопинг молова) проводе сате свакога дана лако бисмо могли искористити флоскулу „а што се не баве спортом“ или „што не читају“, али чињени- це показују да нам је омладински спорт у лошем стању, док са друге стране, ни млади нису пре- више заинтересовани за њега о читању неком другом приликом продајни центри може ли онда продајни центар бити део нечијег изласка? шта ту има што нема негде другде? низ продајних објеката (који очекују да зараде на посетиоцима), кафићи и забавни садр- жаји као и било који други део града додуше, овде је вентилација вештачка па ако људи ола- ко падају под утицај маркетинга и проводе сате у утопијском свету шљаштећих излога, како да се од њих дистанцирају? треба да цене себе и људе око себе новац, као статусни симбол, посебно нашег поодавно посрнулог друштва, отвара врата лажне идеологије и система вред- ности тачно је да се без њега не може, али треба разлучити и која је то граница до које умемо да њиме контролишемо како бисмо пластично спојили досадашњу причу, најбоље је представити је кроз следеће чињенице: мерцедес је поуздан и квалитетан ауто; брајтлинг су врхунски швајцарски часов- ници; келвин клајн производи удобну гардеро- бу; картије је синоним за престижан накит могли бисмо да наводимо и пића, ресторане, места за одмор другачија перцепција ових информација доводи нас до података да: ауто- мобил служи да се превезу људи и роба од тач- ке а до тачке б; часовник показује тачно време; одећа служи да нас угреје и заштити од споља- шњих утицаја; накит служи да бисмо опонаша- ли заводљиве плесове животињског света а заправо иза свега тога лежи само жеља за већом зарадом произвођача, и непотребна фрустрира- ност купца који себи није у могућности да при- ушти нешто од тог „чаробног света“ такозване „више“ класе сама чињеница да „класе“ данас више не чини знање већ банковни салдо, пока- затељ је реалности савременог света први кон- тра аргумент је банализовање свега наведеног, што је потпуно тачно материјална ствар не заслужује да се другачије перципира како је то св николај жички лепо представио у једном расуђивању у „охридском прологу“, када је неки филозоф видео младића да се горди сво- јим оделом, шапнуо му је: „то исто руно носио је пре тебе ован, па ипак је био само ован!“ интернет интернет се од одличне замисли све више претвара у пошаст xxi века неоспорно је да се маса информација може пронаћи на милио- нима страница доступним на вебу, али је он истовремено и систем мрачних улица у којима вребају различите опасности свакако да нико од нас не жели да се изложи проблему, али када је реч о интернету, те претње су заправо знатно израженије прво, корисник није у могућности да разазна шта је опасно а шта не други проблем је јако низак степен информа- тичке писмености корисника интернета да не помињемо да се приликом куповине рачунара људи одлучују за набавку не онога што може испунити њихове основне потребе, већ се купују рачунарске конфигурације које коштају знатно више да би се могле покренути најно- вије игре парадокс иза којег, поново, стоји маркетинг које опасности то уопште вребају на интернету? од различитих врста малицио- зних кодова (вируси, тројанци итд), преко крађе бројева кредитних картица и идентите- та, до излагања опсценим садржајима све ово, што је најгоре, није проблем којем су изложена само деца, већ и њихови родитељи који запра- во знатно мање разумеју како све функциони­ 56 l православни мисионар l 2/2011 ше, а притом не желе да се информатички образују уз то, да ствар буде гора, постоје и различите „књиге“ о рачунарима чији садржај потпуно погрешно едукује читаоце! но, нису само ово проблеми интернет дру- штва постоји један, који на први поглед делује безазлено, али у себи крије отуђеност реч је о „социјалним сервисима“, што је помало иро- нично, јер управо они раде на виртуелном повезивању људи који, парадоксално, све мање времена проводе у дружењу са реалним људи- ма мреже попут фејсбука, твитера и различи- тих врста сервиса за размену порука (чет) стварају од својих корисника зависнике који су у стању да проведу сате пред екраном рачуна- ра да ли је то време било конструктивно? доминира, на жалост, негативан одговор један од честих одговора зашто се не друже са прија- тељима већ са њима комуницирају преко интернета (иако су једни од других по некад удаљени свега неколико блокова), је тај што немају новца за излазак дакле, није битно само са ким седиш, већ где седиш и кога ћеш видети, односно, ко ће тебе приметити бек- ством у виртуелни свет, трошкови се смањују, али се прави и отуђеност од других а знамо да православно учење укључује другу особу која нам је потребна да би потврдила нас као лич- ност значи ли то онда да се у то догматско уче- ње урачунава и виртуелно пријатељство?! социјални сервиси, ако се користе, треба да се прихвате управо на начин који заслужу- ју: као брз и јефтин систем комуникације, али не и као замена за дружење куповина рачу- нара и рачунарске опреме треба да оправдава сврху употребе: некада се сложене ствари на рачунару могу урадити и на слабијој конфи- гурацији, па овде није реч о томе да то треба да се купи, већ је поента у томе колико неко зна онај ко зна, он ће умети да то реализује у датим могућностима знање је део нашег идентитета и један од начина за стицање финансија стога је потреб- но бити мудар и ценити свој рад своју мудрост треба поделити са осталима у томе је циљ хри- шћанског учења у свету савремених изазова п ре пар година је објављена занимљива књига италијан- ског политичара и философа марчела пере под називом „зашто се морамо звати хришћани“ наиме, аутор разматра однос либерализма и хри- шћанства налазећи их неодвојиво повезаним узрочно-последичним веза- ма иако сенатор пера себе сматра либералом и агностиком, строга науч- на методологија и неумољива логика су га довеле до закључка да данашњи сву- даприсутни либерализам има своје корене управо у хришћанству и схвата- њу човека као некога кога је бог ство- рио по свом лику, давши му слободу као најдрагоценији дар с друге стране, може се са пуним пра- вом рећи да је тзв либерализам окосни- ца тј догматска кичма глобализације остали аспекти овог данас свудаприсут- ног феномена су инсистирање на људ- ским правима, нарочито када су у пита- њу националне и тзв сексуалне мањине, демократија, либерални капитализам, маргинализовање националних и вер- ских вредности, секуларни образовни систем који изричито наглашава само права детета итд ако изузмемо веома често спровођење свих ових поменутих модела по различитим аршинима у пракси, зависно од (гео)политичких потреба моћника који управо и намећу те исте моделе, поставља се питање односа православља и те тако често спо- мињане глобализације ако је г пера доказао да либерализам и глобализација имају своје корене у хришћанству, аутор овог текста би додао да исти представљају, у самој својој бити, својеврсно хришћанство без хри- ста – што је свакако само по себи апсурд код промотера либерализма свих могућих праваца и боја можемо приметити инсистирање на оним вред- ностима које би, у већини случајева, подржао православни хришћанин, јер наглашавају слободу човека коју и сам ауторка је вероучитељица у архиепископији београдско-карловачкој март/април 2011 l православни мисионар l 57 тема броја господ исус христос често наглашава у јеванђељима с друге стране, код њих се такође примећује један јак отпор према ономе што називају организованим религи- јама при чему је православље често прва мета нпр наши либерални мислиоци стално говоре о некаквом клерофашизму, док су критеријуми за такво ословљавање више него спорни иако се не може порећи да ми, право- славни хришћани, имамо своје објективне људске мане и слабости, које самим тим уносимо у своје сведочење вере, овакво квалификовање је начелно борба против православља самог по себи, а то у крајњој линији значи и борба против бога тј хри- ста који је женик те исте православне цркве сетимо се само са колико су жара либерално оријентисани књижевници тра- гали за антисемитизмом код светог владике николаја преврћући на хиљаде страна његових радова не би ли пронашли икакав траг истог у њима када су прикупили довољно „мате- ријала“, онда су онога који је други светски рат провео у притвору и злогласним логорима прогласили за „обожаваоца хитлера“ поента целе те кампање је била да се напад, преко јед- ног од стубова православља у србији, преусмери на читаву спц као заосталу, назадну, не-европску, про- фашистичку итд поставља се стога пита- ње: како православна црква треба да се постави у времену свудаприсутне гло- бализације? најједностав- нији приступ је користити сва она оруђа која су на известан начин плод глоба- лизације, а сама по себи нису ни лоша ни добра ту спадају радио, телевизија, интер- нет, компјутерска технологија, штампа итд и поред свих објективних мана оваквог мисионарења које нису мале, црква мора ићи у корак са временом јер велика већина људи образованих у једном антирелигио- зном кључу још увек има предрасуде о „зао- сталости“ цркве у савременом друштву глобализација је свакако велики изазов за православље, али и хришћанство уопште сваки изазов, с друге стране, подразумева и одговарајући одговор према том изазову, а нама, православним хришћанима, у том смислу је мерило господ исус христос он је нагласио да ни врата паклена неће над- владати цркву, тако да с једне стране треба да будемо сасвим спокојни иако, с друге стране, реч надвладавање подразумева и одређену борбу на крају крајева, шта може глобализација онима којима је црква домо- вина, света литургија смисао живота, штит православна вера, а оружје реч божија? аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову јереј го­ран жив­ко­вић пра­во­сла­вље и гло­ба­ли­за­ци­ја 58 l православни мисионар l 1/2011 слово љубве летимичан поглед на стање медија у србији када је извештавање о цркве- ним стварима у питању показује нам најблаже речено елементарно „непознавање градива“ проблем таквог стања је што у нашем друштву медији играју знатну улогу у формирању јавног мњења, те често имамо ситуације да се потпуно нетачне, непрове- рене и паушалне информације у јавност пласирају као нека ексклузивна истина о цркви, што не само да нарушава углед саме цркве у народу уопште, него уноси и забуну међу црквене људе имајући то у виду, питање потребе за посто- јањем црквених медија постаје беспредметно у овом осврту посебну пажњу поклонићемо епархијским радио-станицама делатност епархијских радио-станица може се разделити у неколико категорија: информа- тивни програм, културни/верско-образовни програм, а обе категорије у себи обједињује један од основних циљева поменутих медија, а то је мисионарска делатност кроз информативни програм црквене радио- станице треба да информишу слушаоце о деша- вањима у цркви са једне званичније позиције у односу на „световне медије“, постајући време- ном извор информација и за те медије, спрам садашњег стања да се цитирају разни „верски аналитичари“ или чак потпуно антицрквени медији као неки релевантан извор информација кроз културни/верско-образовни програм слушаоцима се нуди оно што им други медији не нуде, а то је стриктно црквени програм који савременом човеку – како верујућем, али тако и неверујућем – приближава цркву као нешто што није – насупрот увреженом мишљењу, за које су опет великим делом заслужни и медији – страно и непријатељски настројено према свету, већ као оно што она јесте – богочове- чански организам који преображава свет око себе и уздиже га ка богу радио архиепископије београдско-карло- вачке „слово љубве“ у својој продукцији про- изводи и емитује око 25 ауторских емисија, али и преноси све важније црквене догађаје и богослужења емисије су тако распоређене и уређене да циљну групу представљају како сви чланови цркве, тако и они који то нису, или који су чак окренути цркви с неким антаго- низмом или отвореним непријатељством мисија радија је да код тих људи (махом инте- лектуалаца) мења негативан став према цркви, стечен већ поменутим паушалним и погрешним информацијама, као и разним предрасудама увреженим у друштву, и у том погледу велику улогу играју како теолошки „стручније емисије“ „теолошки погледи“, „пресек“, „отачник“, „печат“, „наша вера“ или „свет библије“, тако и пастирско-катихет- ске попут „реч пастира“, „на трагу“ и „једини човекољубац“, као и оне које су конципиране тако да се обраћају разноликој публици одјед- ном (обрађујући и широк дијапазон тема, од богословских до дневно-политичких), каква је емисија „под знаком питања“ као илустраци- ју ефекта такве мисије радија наводимо пору- ку једног слушаоца који се изјашњава као ате- иста изразито анти-црквеног расположења: изненадили сте ме, тотално! очекивао сам неко класично испирање мозга типа правосла- вље изнад свега, српско наслеђе и остале ниси- човекаконеверујешубога глупости, али дочекао ме сасвим елоквентан разговор две високо миљан танић речљу­ба­ви март/април 2011 l православни мисионар l 59 толерантне особе по мени тако би требала да изгледа промоција хришћанства међ наро- дом мирно, ненападно и необавезно наравно то код мене неће ништа променити што се тиче вере, али сад кад знам да има и оваквих свештеника другачије ћу да посматрам српску цркву (реакција на емисију „под знаком пита- ња“, емитовану 31 јануара 2011) уколико дакле једна емисија код једног човека (а сваки поједини човек је битан) може да изазове такву реакцију, можемо само да калкулишемо какав ефекат изазива укупна делатност радија, а да се исти притом не спушта на ниво емитовања разне популарне музике у 90 % времена, како би „привукао“ нецрквене људе радио наравно прима и писма критике, најчешће на рачун „нецрквене“ музике коју емитује, али и поред признавања да је ова или она критика на месту, морамо бити свесни чињенице да је црква кроз векове свог постојања (а нарочито данас, ако узмемо у обзир актуелна дешавања) наила- зила на критике које су пре свега биле плод незнања и одбојности према ичему што иоле одскаче од калупа на које смо навикли у верско-образовни програм спадају свака- ко и емисије за децу и младе – „веронаутика“, „задња клупа“ и „хајде да причамо о“ по квалитету продукције се посебно истиче, и не заостаје ни најмање за сличним емисијама државних и других великих медија, емисија „веронаутика“, намењена најмлађим слушао- цима сличну констатацију износи и гордана јоцић, гл и одг уредник радија шумадијске епархије „златоусти“ из крагујевца у свом приказу верских радио-станица – вероватно продукционо најбоље одрађена емисија о вер- ској настави („каленић“ бр 05/2010, стр 15) посебан сегмент програма радија заузимају минијатуре (5-15 минута) попут „сапутници на путу за дамаск“ (приче из истоимене књи- ге архиепископа јована шаховскоја), „тихи глас“ (у којој глумци читају одељке књижев- них дела), „у храму“ (у којој се објашњавају поједини делови храма и богослужења), „хо- дај по земљи, живи на небесима“ (која је сво- јеврсни хришћански путопис), „мала кухиња“ („звучни“ кувар), као и музичке емисије „меденица“ (о традиционалној музици наших поднебља), „стазама живе воде“ (о традицио- налној музици разних народа), „шта слуша- те?“ (у којој се представљају наизглед обични људи са занимљивим причама и оно што они воле да слушају) и друге пошто је интернет као медиј такорећи неизбежан (а свакако и врло користан за мисију цркве ако се употреби на прави начин), радио од свог настанка емитује про- грам и путем интернета (тако да се може слушати широм планете), а од почетка јануа- ра је активан и званични сајт на адреси http://wwwslovoljubvecom/, на којем се осим линка за слушање радија уживо могу наћи снимци емисија, беседа епископâ, вести и разна друга обавештења сајт је у првих месец дана од активирања имао завидан број од скоро 8000 посетилаца, а као посебно занимљив детаљ истиче се податак да је сајт, поред људи из разних европских земаља, посетило и преко 300 јединствених посетилаца из јапана није згорег ни истаћи да је други „велики“ извор посетилаца преко спољних линкова, после званичног сајта спц, друштвена мрежа „фејсбук“, на којој радио има своју групу, и на којој посетиоци сајта постављају линкове ка емисијама и вестима радија, привлачећи тиме нове посетиоце треба напоменути и да радио „слово љубве“ свој програм, односно емисије безусловно ставља на располагање другим црквеним станицама (радио епархије врањске „искон“ рецимо преноси целокупан јутарњи програм) из свега наведеног, као и из коментара које радију упућују слушаоци путем електронске поште и телефоном можемо закључити да је постојање црквених радио-станица не само корисно за мисију цркве, него и неопходно  60 l православни мисионар l 2/2011 песнички станује човек т рептај крила лептира у токи- ју изазвао је ураган у сан франциску“ – реченица је која описује теорију хаоса (теорија хаоса се одно

Свеска: 318 | Црква и глобализација
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хри­шћан­ски гло­ба­ли­зам у вре­ме­ну гло­ба­ли­за­ци­је 2-3 Празници Цркве Бла­га Вест: реч и жи­вот 4 Светачник Хри­ста ра­ди Ју­ро­ди­ви Те­о­фил о жи­во­ту као вре­ме­ну тр­го­ви­не 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Зна­чај Ца­ра Кон­стан­ти­на за Све­ту Зе­мљу 17 Из историје Цркве Кон­стан­ти­но­пољ – сим­бол хри­шћан­ског уни­вер­за­ли­зма 20 Црквеноправне теме О по­тре­би oд­го­вор­ног при­сту­па ка­нон­ском пре­да­њу у цр­кве­ном жи­во­ту 23 Савремена теологија Ства­ра­ње и по­крет ка Све­вр­ли­ни – за јед­ну он­то­ло­шку ети­ку 26 Тема броја Иза­зо­ви гло­ба­ли­за­ци­је 33 Се­ло и ме­тро­по­ла 36 Гло­ба­ли­за­ци­ја као ве­стер­ни­за­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­них ре­ли­ги­ја 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Хри­сту је мо­гућ: свет без гра­ни­ца 41 Има ли пост ве­зе са гло­ба­ли­змом? 47 Гло­ба­ли­за­ци­ја ду­хов­них вред­но­сти 50 Став Ру­ске Цр­кве пре­ма про­бле­ми­ма гло­ба­ли­за­ци­је 52 Иза­зо­ви са­вре­ме­ног дру­штва 54 Пра­во­сла­вље и гло­ба­ли­за­ци­ја 56 Слово љубве Реч љу­ба­ви 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Те­шко­ће мо­рал­ног из­бо­ра 61 Из другачијег угла Гло­бал­на пра­зни­на VS Ло­кал­на та­шти­на 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу �