-ВЕРОВАТИ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...да се господ преобразио ми можемо читати у светом писму, и у тоВЕРОВАТИ,📌 , али
ту нема шта да се доказује једноставно то је ствар
вере тражити бога под микроскопом испитујуши
свето причешше не само да ј
...да се господ преобразио ми можемо читати у светом писму, и у то
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... постао овисник од телевизијских серија или интернет претраживања, модерним речником казано „сурфовања“ било би корисно исташи када уплитање науке може само да смути човека и непотребно га обре- мени питања која су чисто ствар вере, не могу имати научни одговор да се господ преобразио ми можемо читати у светом писму, и у то веровати, али ту нема шта да се доказује једноставно то је ствар вере тражити бога под микроскопом испитујуши свето причешше не само да је богохулно, веш нема никаквог смисла, нарочито не научног уплитање логике у ствари које су по својој дефиницији надло- гичне, објављене од самога господа, по правилу се не завршавају добро чуда сламају окове логике и то је домен вере научник може да покуша да објасни чудо неким природним феноменима, али за верни- ка то је потврда „ствари невидљивих“ теологија почива на богооткривеним истинама, на светом писму и светом предању, и то није нима- ло чудно, јер и друге науке имају своје постулате, аксиоме од којих се полази и који се узимају апри- ори као тачне оно за шта има места у изучавању верских исти- на јесу научни методи, које са мером и разумом треба примењивати јер и ту човек може да упадне у замку, па да крене у „сецирање анђела“ као негатив- на крајност могу се навести схоластички методи који су преовладавали у средњем веку на самом крају овог увода, подсетимо се поново св василија великог, св козме и дамјана и других светитеља који су научна знања користили заједно са вером коју су поседовали и на тај начин сведочили господа исуса христа старац пајсије о логици у духовном животу старче, какво место има логика у духовном животу? - која логика? светска? ова логика нема никаквог места у духовном животу! анђели, светитељи улазе ти кроз прозор, видиш их, разговараш са њима, одлазе ако ово покушаш да објасниш логиком - нешеш успети у наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањ- има и недоумицама зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком насупрот томе, вера у бога привлачи божанску силу, и преокреше све закључке људске чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нешеш спознати тајне божије; све ше нам изгледати некако чудно (наопако) онај ко мисли да тајне божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом, личи на безумника који хоше телескопом да види рај логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса католици су својом логиком дошли дотле да испитују св причешше у хемијским лабораторија- ма, како би видели да ли је то заиста тело и крв христова а свети су, вером коју су имали, често виђали тело и крв христову на кашичици још мало па ше почети да посматрају светитеље кроз рендген зраке, не би ли проверили њихову светост! из књиге: старац пајсије - човек љубави божије, ии издање, београд 2005 православни мисионар 23 јубилеј православни мисионар, 1/1958 почетак православног мисионара наша света црква у непрекидном старању о духовним потребама своје пастве и да се у њој прослави име господа нашег исуса христа, (2 сол 1, 12) решила је да из- даје као додатак, подлистак уз гласник срп- ске православне цркве под насловом пра- вославни мисионар овим листом наша црква жели да попуни празнину и давнашњу потребу наших вер- них лаком и разумљивом садржином пра- вославни мисионар ше „малој деци у хри- сту“ (1 кор 3, 1) то јест свима онима који се интересују за верска и црквена питања пре- давати и тумачити верске истине право- славне цркве и њене верске прописе при- годним написима у кратким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве, а посебно српске православне цркве, њених светитеља и ревност наших предака у чувању своје вере кратким белешкама ше се упознавати са духовним животом једно- верних народа и цркава топло препоручујуши овај лист свештен- ству и вернима који осешају потребу за лек- тиром ове врсте, надамо се да ше и свештен- ство лист прихватити и омогушити његово излажење молимо се богу да семе посејано у овом листу падне на добру земљу и донесе сто- струки плод (мат 13, 23) и шаљемо сарад- ницима и читаоцима патријарашки благо- слов пред васкрс 1958 год патријарх српски викентије православни мисионар, 1/1958 хришшанство и култура беседа на велики петак данас ше хиљаде и хиљаде хришшана про- ши кроз своје цркве и поклонити се символи- ма страдања христових приђимо и ми, брашо, и сестре и децо, и по- клонимо им се! у животу шемо имати прилике да слушамо да је то чему се ми клањамо зауставило на- предак човечанства али узмимо у руке који било земљопис и погледајмо на коме су нивоу народи у европи и америци, који су примили хришшанство, а на коме су нивоу они у африци, азији и оке- анији, који нису, па ше нам веш из саме те чињенице бити јасно шта хришшанство зна- чи за свет само тамо где је проповедан хри- стос и где се хришшанство одржало људи су коракнули напред, а тамо где његова реч ни- је допрла и није примљена живе и данас зао- стали народи и племена, иако су и индиска, и кинеска и јапанска култура далеко старије од наше могу европљани и американци сада и ру- жити хришшанство, могу се непријатељски односити према њему, али они и несвесно служе великим мислима које је оно прокла- мовало они су упили у себе велике хри- шшанске моралне идеје и могу мислити само у тим категоријама те идеје проносе и оства- рују не само они који господа христа сматра- ју својим спаситељем, него и они који га од- ричу и не спомињу на француском послан- ству у београду постављене су три статуе које символишу велике идеје за које се борила француска револуција: слободу, једнакост и братство када су се француски револуцио- напомена редакције: у овом посебном додатку који је посвешен 50-годишњици православног мисионара задржан је правопис који се користио у времену објављивања наведеног текста нари борили, није им ни падало на ум да су то уствари хришшанске моралне идеје и да се - и не знајуши - боре за јеванђеље касније револуције су исти- цале паролу да се боре за правду, и не ми- слеши да је то уствари јеванђелска парола јер људи и покољења долазе и пролазе, а велике идеје остају све оно што се и данас сматра највешим у историји културе носи на себи печат религи- озног и хришшанског отворимо коју било историју уметности најлепше грашевине и на истоку и на западу су храмови: индиске и кинеске пагоде, акропољ у атини, црква свете софије у цари- граду, црква светог петра у риму, црква васи- лија блаженог у москви, катедралне цркве у келну и ремсу то је оно што и данас показу- ју као нешто најлепше у грађевинарству постоји у историји уметности један пе- риод који се издваја над свима периодима обиљем великих уметника и уметничких творевина и који се назива ренесанса за нај- лепша пак сликарска дела тога периода, који предњачи у историји уметности, сматрају се: рафаелова слика „сикстинска богородица“, леонардова слика „тајна вечера“ и микелан- ђелова слика „страшни суд“, као и микелан- ђелови вајарски радови „мојсије“ и „оплакивање христа“ у музици још увек сви стављају једнодушно на највише место бетовена његова су пак два најлепша дела „миса солемнис“ и „девета симфонија“ није, мислимо, потребно да ка- жемо да је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- з
... постао овисник од телевизијских серија или интернет претраживања, модерним речником казано „сурфовања“ било би корисно исташи када уплитање науке може само да смути човека и непотребно га обре- мени питања која су чисто ствар вере, не могу имати научни одговор да се господ преобразио ми можемо читати у светом писму, и у то веровати, али ту нема шта да се доказује једноставно то је ствар вере тражити бога под микроскопом испитујуши свето причешше не само да је богохулно, веш нема никаквог смисла, нарочито не научног уплитање логике у ствари које су по својој дефиницији надло- гичне, објављене од самога господа, по правилу се не завршавају добро чуда сламају окове логике и то је домен вере научник може да покуша да објасни чудо неким природним феноменима, али за верни- ка то је потврда „ствари невидљивих“ теологија почива на богооткривеним истинама, на светом писму и светом предању, и то није нима- ло чудно, јер и друге науке имају своје постулате, аксиоме од којих се полази и који се узимају апри- ори као тачне оно за шта има места у изучавању верских исти- на јесу научни методи, које са мером и разумом треба примењивати јер и ту човек може да упадне у замку, па да крене у „сецирање анђела“ као негатив- на крајност могу се навести схоластички методи који су преовладавали у средњем веку на самом крају овог увода, подсетимо се поново св василија великог, св козме и дамјана и других светитеља који су научна знања користили заједно са вером коју су поседовали и на тај начин сведочили господа исуса христа старац пајсије о логици у духовном животу старче, какво место има логика у духовном животу? - која логика? светска? ова логика нема никаквог места у духовном животу! анђели, светитељи улазе ти кроз прозор, видиш их, разговараш са њима, одлазе ако ово покушаш да објасниш логиком - нешеш успети у наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањ- има и недоумицама зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком насупрот томе, вера у бога привлачи божанску силу, и преокреше све закључке људске чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нешеш спознати тајне божије; све ше нам изгледати некако чудно (наопако) онај ко мисли да тајне божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом, личи на безумника који хоше телескопом да види рај логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса католици су својом логиком дошли дотле да испитују св причешше у хемијским лабораторија- ма, како би видели да ли је то заиста тело и крв христова а свети су, вером коју су имали, често виђали тело и крв христову на кашичици још мало па ше почети да посматрају светитеље кроз рендген зраке, не би ли проверили њихову светост! из књиге: старац пајсије - човек љубави божије, ии издање, београд 2005 православни мисионар 23 јубилеј православни мисионар, 1/1958 почетак православног мисионара наша света црква у непрекидном старању о духовним потребама своје пастве и да се у њој прослави име господа нашег исуса христа, (2 сол 1, 12) решила је да из- даје као додатак, подлистак уз гласник срп- ске православне цркве под насловом пра- вославни мисионар овим листом наша црква жели да попуни празнину и давнашњу потребу наших вер- них лаком и разумљивом садржином пра- вославни мисионар ше „малој деци у хри- сту“ (1 кор 3, 1) то јест свима онима који се интересују за верска и црквена питања пре- давати и тумачити верске истине право- славне цркве и њене верске прописе при- годним написима у кратким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве, а посебно српске православне цркве, њених светитеља и ревност наших предака у чувању своје вере кратким белешкама ше се упознавати са духовним животом једно- верних народа и цркава топло препоручујуши овај лист свештен- ству и вернима који осешају потребу за лек- тиром ове врсте, надамо се да ше и свештен- ство лист прихватити и омогушити његово излажење молимо се богу да семе посејано у овом листу падне на добру земљу и донесе сто- струки плод (мат 13, 23) и шаљемо сарад- ницима и читаоцима патријарашки благо- слов пред васкрс 1958 год патријарх српски викентије православни мисионар, 1/1958 хришшанство и култура беседа на велики петак данас ше хиљаде и хиљаде хришшана про- ши кроз своје цркве и поклонити се символи- ма страдања христових приђимо и ми, брашо, и сестре и децо, и по- клонимо им се! у животу шемо имати прилике да слушамо да је то чему се ми клањамо зауставило на- предак човечанства али узмимо у руке који било земљопис и погледајмо на коме су нивоу народи у европи и америци, који су примили хришшанство, а на коме су нивоу они у африци, азији и оке- анији, који нису, па ше нам веш из саме те чињенице бити јасно шта хришшанство зна- чи за свет само тамо где је проповедан хри- стос и где се хришшанство одржало људи су коракнули напред, а тамо где његова реч ни- је допрла и није примљена живе и данас зао- стали народи и племена, иако су и индиска, и кинеска и јапанска култура далеко старије од наше могу европљани и американци сада и ру- жити хришшанство, могу се непријатељски односити према њему, али они и несвесно служе великим мислима које је оно прокла- мовало они су упили у себе велике хри- шшанске моралне идеје и могу мислити само у тим категоријама те идеје проносе и оства- рују не само они који господа христа сматра- ју својим спаситељем, него и они који га од- ричу и не спомињу на француском послан- ству у београду постављене су три статуе које символишу велике идеје за које се борила француска револуција: слободу, једнакост и братство када су се француски револуцио- напомена редакције: у овом посебном додатку који је посвешен 50-годишњици православног мисионара задржан је правопис који се користио у времену објављивања наведеног текста нари борили, није им ни падало на ум да су то уствари хришшанске моралне идеје и да се - и не знајуши - боре за јеванђеље касније револуције су исти- цале паролу да се боре за правду, и не ми- слеши да је то уствари јеванђелска парола јер људи и покољења долазе и пролазе, а велике идеје остају све оно што се и данас сматра највешим у историји културе носи на себи печат религи- озног и хришшанског отворимо коју било историју уметности најлепше грашевине и на истоку и на западу су храмови: индиске и кинеске пагоде, акропољ у атини, црква свете софије у цари- граду, црква светог петра у риму, црква васи- лија блаженог у москви, катедралне цркве у келну и ремсу то је оно што и данас показу- ју као нешто најлепше у грађевинарству постоји у историји уметности један пе- риод који се издваја над свима периодима обиљем великих уметника и уметничких творевина и који се назива ренесанса за нај- лепша пак сликарска дела тога периода, који предњачи у историји уметности, сматрају се: рафаелова слика „сикстинска богородица“, леонардова слика „тајна вечера“ и микелан- ђелова слика „страшни суд“, као и микелан- ђелови вајарски радови „мојсије“ и „оплакивање христа“ у музици још увек сви стављају једнодушно на највише место бетовена његова су пак два најлепша дела „миса солемнис“ и „девета симфонија“ није, мислимо, потребно да ка- жемо да је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- з
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
1. 112916 / ...на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора ВЕРОВАТИ да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода ...
1. 112916 / ...на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора ВЕРОВАТИ да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода ...
2
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...једноставно оставити простор и богу за делање, а не самоВЕРОВАТИ 📌 у сопствене моћи, које
су у ствари немоћ
често говоримо о томе да је многодет-
ство подвиг који захтева велику жртву и
...једноставно оставити простор и богу за делање, а не само
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
| Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... у брачном и онда долазимо у врзино коло све су то проблеми који ће постојати и сутра, а ми православни мисионар 31 многодетна породица |акона василија 32 васкрс 2/2008 треба данас да живимо оно што желим да кажем је да очигледно треба бити и храбрији и имати више вере, једноставно оставити простор и богу за делање, а не само веровати у сопствене моћи, које су у ствари немоћ често говоримо о томе да је многодет- ство подвиг који захтева велику жртву и упорност и ту заиста нема спора са дру- ге стране, желели би да чујемо од вас које су то радости које многодетна породица са собом носи? - искрено чини ми се да ми је лакше да набројим разноразне обавезе и проблеме које свакодневно треба решавати (полу шала, полу збиља) поред мноштва обавеза заиста човек понекад и пропу- шта да се радује са децом и деци радост су пре све- га сама деца, радост је када видиш да сви они по- стају зрели одговорни и самостални људи можда и брже него у другим породицама јер су на то и при- ну|ени и, наравно радост је када видиш да поста- ју и верујући - када видиш да се вера код њих, која је у суштини била вера родитеља (можда у неку ру- ку „наметнута“) претвара и узраста у личну веру (поготово је то очигледно код старије деце), то је врхунац радости у хришћанској породици примећујемо да су ваша деца уредна, лепо васпитана, а она старија и са добрим оце- нама у школи сигурно је да сте морали да уложите посебан труд у процесу њиховог васпитавања које су кључне смернице будућим супружницима по том питању? - нема готових образаца нити формула нема упутства које човек може некоме једноставно да наброји, те да их се овај придржава и да све буде савршено сваки брачни однос је један и непоновљив однос сваки однос изме|у родите- ља и детета је један и непоновљив однос рецимо неке ствари које ћеш једном детету забрањивати да ради, другом детету ћеш допуштати и још га охрабривати да их чини углавном је ствар про- цене родитеља шта је добро и корисно за дете у том погледу нема неких посебних смерница - труд и љубав пре свега из неког личног искуства истакао бих доследност у односу према деци („нека ваше да буде да и не не“) конкретно у нашој породици највише труда по природи ствари, јер је по цео дан са њима, улаже моја супруга ирина имамо и не малу помоћ током године бабе босиљке, а деде чедомира и баба ви- досаве када код њих летујемо у бару у вези са школским обавезама је опет ирина у првом плану, а нарочито им помаже око енглеског и францу- ског језика са некима од деце имамо мање посла, јер су одговорнији, док друге треба стално прити- скати на рад деца, сем обавеза у школи и учења, православни мисионар 33 имају и сталне обавезе у кући, обавезе у музичкој школи и спортске обавезе (четворо старијих тре- нирају) лепо је видети вас све заједно на служби у топчидерској цркви где сте постављени на |аконску службу да ли практикујете заједничку молитву и кући и на који на- чин преносите хришћанске истине деци? да ли су у томе укључена и ваша старија деца, по питању помоћи око најмла|их? - наравно да јесу, ту је њихова помоћ незаоби- лазна истине ради, некад буде превише дневних обавеза, па је рецимо некима време за спавање, а други још нису дошли кући, или се из разнора- зних разлога редовне ствари обављају у касним терминима а онда се касни са одласком на спавање, па се дешава да нисмо сви сабрани на молитви или да се заједничка молитва прескочи, али верујем да се то дешава и у другим породица- ма тако|е, често причамо и о стварима које уче на часовима веронауке радите на веома одговорном месту на богословском факултету, месту које из- искује велику енергију и посвећеност, а пре свега сте у чину |акона да ли је те- шко организовати живот са толиким бројем обавеза? - морам да признам да је моја породица и сада, а нарочито код ранијих запослења, трпела због тога и да је осећала то мноштво обавеза, као и да су се у великој мери кућне и породичне обавезе пребацивале на супругу са друге стране, та одго- ворност и љубав према породици тера човека да буде одговоран и према послу којим се бави и да га савесно обавља јер на тај начин и обезбе|ује средства за породицу некада заиста не знам одакле нам снага, а нека- да што кажу деца „не знам где ударам“ колико сам уморан трудим се да будем усредсре|ен само на прву следећу обавезу, а планирамо најчешће уве- че за сутрадан наша породична организација и у свакодневним нормалним условима једва функ- ционише, те се често шалимо да када се неко раз- боли у породици онда је то ванредно стање шта бисте поручили младим људима ко- ји су пред избором формирања породице? - да не замишљају/измишљају свог будућег или будућу, већ да га препознају у личности конкрет- ног човека или жене кога воле на крају, остаје нам да вама и вашој по- родици у име редакције „православног мисионара“ пожелимо свако добро од го- спода и још принова, наравно! - ако бог да 34 васкрс 2/2008 „благослов оца утвр|ује дом деце, а клетва матере руши до темеља“ (сир 3, 9) да ли је данас тако лако, као што је то некада било, основати породицу? раније момак и дево- јка се, чак, нису ни „забављали“ - видели би се на некаквој „игри“, заљубили се, распитали се једно о другом, и ако родитељи дозволе они би се венчали ако би се, пак, догодило да родитељи нису распо- ложени за момка, он би се упорношћу већ некако наметнуо, они би се мало љутили, али чим би прво дете дошло на свет, размирица се завршавала пес- мом да ли је ово само романтична слика, данас неостварива? шта се све догодило нашој породици и пред каквим се изазовима она данас налази? ово су само нека од питања са којима ћемо се у овом тексту сусрести патријархална и модерна породица често ћемо чути израз: патријархална породица насупрот модерној (односно постмодерној) породици патријархално друштво и постмодерно друштво, традиционални вредносни системи и „слободни“ вредносни системи све су ово речи којима не бисмо требали пуно да се бавимо зашто - питаћете се ви ево због чега: морамо знати у ком времену живимо, какви су све обрасци понашања на делу, морамо бити свесни чињенице да свет гура напред, а да се ми растрзавамо у њему то није страшно - то је само наша могућност да будемо витезови свога времена шта је породица? то је примарна биопсихосоци- јална друштвена заједница мушкарца и жене, рекли би неки други би рекли, да породица данас не пос- тоји, већ да су то неки облици друштвеног вези- вања трећи би навели да она постоји, али да је доживела свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више алтернатива за образовање заједничког живота, а то свакако није породица у оној класичној форми породица је под великим оптерећењем које је карактеристично за савремени свет (насиље, сиромаштво, криминалитет итд) она је сматрана нуклеусом, језгром друштва, док се данас појединци више ослањају на школе, „кафиће“, другаре, медије и слично и само друштво је збуњено пред овим пред чиме се нашло изгра|ивање индивидуалне личности сматра се у европи, али и шире, макар у традицији гра|анског друштва, животним циљем одвајање од породице види се као нормални процес, а уколико се не одво- јимо значи да смо негде забрљали пошто су се историјске доминантне функције породице изгу- биле, пре свега оне везане за заједнички рад, данас прворазредну важност има заједнички проведено татјана радић „луди ка нешто сасви „луди ка нешто сасви православни мисионар 35 слободно време ме|утим, у обликовању слободног времена све већи значај има употреба масовних медија, па изабирамо гледање филмова и телевиз- ије насупрот породичном окупљању, разговору, шетњи, некаквом делању чланови једне породице постају све мобилнији, покретљивији очеви су презаузети својим пословима, мајке су растрзане изме|у кућних и пословних обавеза, деца јуре да сустигну достигнућа техничке револуције, а ствар- на комуникација нестаје као на покретној траци и да, живот у ствари престаје да нам буде осмишљен, он долази у стање покретне траке, а ми се бесо- мучно крећемо по њој породица се тако налази на раскрсници с једне стране, њени млади и одрасли чланови живе у свету социјалних односа који се нагло преображавају и диференцирају с друге стране, она у својој сржи не може да прати тај прео- бражај уколико жели да обави свој основни задатак - репродукцију и социјализацију репродукција у вези са репродукцијом, морамо бити свесни тога да је у савременом свету сексуалност одвојена од ње! у оквиру насле|ених форми брака може се начелно и одустати од потомства - оваква одлука супротна је историјској традицији, али добија све веће друштвено признање могуће је, стога, форми- рати однос али и без формалног ступања у брак - било у оквиру трајних животних заједница наместо брака, било у оквиру привремених које претходе браку док је у ранијим историјским епохама норма начелно забрањивала сексуалне везе ме|у младима, од сексуалне револуције 60-их година у том погледу се бележи радикални заокрет даље се пресудним узроком промена у породици у новије доба може сматрати процес урбанизације тако једна породи- ца од производне заједнице иде ка потрошачкој заједници, а њени чланови постају незасити у ост- варивању својих жеља вратимо се, ипак, на почетак „стао сам на луди камен“ не значи да је самоубилачки потез ући у брак у хришћанском погледу све је далеко дубље - нама као члановима цркве брак је непрестано служење другом то значи да наши родитељи треба да служе једно другом, али и нама, а да ми као њихова деца умемо да узвратимо истом мером то је могућност заједничког спасења, то је могућност сталне борбе треба да смо једни другима пред очима, а дух породице је оно што најпре формира душу детета у књизи премудрости исуса сина сирахова пише: „човек се познаје по својој деци“ (сир 11,28) и зато треба да се окрепљујемо у породици, она треба да нам буде непресушни извор утехе и радости, а ако и није тако увек постоји могућност преоб- ликовања и напретка хришћански брак и породица мајко, оче, женим се јер стао сам на луди камен! подигните шаторе наместите столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин
... у брачном и онда долазимо у врзино коло све су то проблеми који ће постојати и сутра, а ми православни мисионар 31 многодетна породица |акона василија 32 васкрс 2/2008 треба данас да живимо оно што желим да кажем је да очигледно треба бити и храбрији и имати више вере, једноставно оставити простор и богу за делање, а не само веровати у сопствене моћи, које су у ствари немоћ често говоримо о томе да је многодет- ство подвиг који захтева велику жртву и упорност и ту заиста нема спора са дру- ге стране, желели би да чујемо од вас које су то радости које многодетна породица са собом носи? - искрено чини ми се да ми је лакше да набројим разноразне обавезе и проблеме које свакодневно треба решавати (полу шала, полу збиља) поред мноштва обавеза заиста човек понекад и пропу- шта да се радује са децом и деци радост су пре све- га сама деца, радост је када видиш да сви они по- стају зрели одговорни и самостални људи можда и брже него у другим породицама јер су на то и при- ну|ени и, наравно радост је када видиш да поста- ју и верујући - када видиш да се вера код њих, која је у суштини била вера родитеља (можда у неку ру- ку „наметнута“) претвара и узраста у личну веру (поготово је то очигледно код старије деце), то је врхунац радости у хришћанској породици примећујемо да су ваша деца уредна, лепо васпитана, а она старија и са добрим оце- нама у школи сигурно је да сте морали да уложите посебан труд у процесу њиховог васпитавања које су кључне смернице будућим супружницима по том питању? - нема готових образаца нити формула нема упутства које човек може некоме једноставно да наброји, те да их се овај придржава и да све буде савршено сваки брачни однос је један и непоновљив однос сваки однос изме|у родите- ља и детета је један и непоновљив однос рецимо неке ствари које ћеш једном детету забрањивати да ради, другом детету ћеш допуштати и још га охрабривати да их чини углавном је ствар про- цене родитеља шта је добро и корисно за дете у том погледу нема неких посебних смерница - труд и љубав пре свега из неког личног искуства истакао бих доследност у односу према деци („нека ваше да буде да и не не“) конкретно у нашој породици највише труда по природи ствари, јер је по цео дан са њима, улаже моја супруга ирина имамо и не малу помоћ током године бабе босиљке, а деде чедомира и баба ви- досаве када код њих летујемо у бару у вези са школским обавезама је опет ирина у првом плану, а нарочито им помаже око енглеског и францу- ског језика са некима од деце имамо мање посла, јер су одговорнији, док друге треба стално прити- скати на рад деца, сем обавеза у школи и учења, православни мисионар 33 имају и сталне обавезе у кући, обавезе у музичкој школи и спортске обавезе (четворо старијих тре- нирају) лепо је видети вас све заједно на служби у топчидерској цркви где сте постављени на |аконску службу да ли практикујете заједничку молитву и кући и на који на- чин преносите хришћанске истине деци? да ли су у томе укључена и ваша старија деца, по питању помоћи око најмла|их? - наравно да јесу, ту је њихова помоћ незаоби- лазна истине ради, некад буде превише дневних обавеза, па је рецимо некима време за спавање, а други још нису дошли кући, или се из разнора- зних разлога редовне ствари обављају у касним терминима а онда се касни са одласком на спавање, па се дешава да нисмо сви сабрани на молитви или да се заједничка молитва прескочи, али верујем да се то дешава и у другим породица- ма тако|е, често причамо и о стварима које уче на часовима веронауке радите на веома одговорном месту на богословском факултету, месту које из- искује велику енергију и посвећеност, а пре свега сте у чину |акона да ли је те- шко организовати живот са толиким бројем обавеза? - морам да признам да је моја породица и сада, а нарочито код ранијих запослења, трпела због тога и да је осећала то мноштво обавеза, као и да су се у великој мери кућне и породичне обавезе пребацивале на супругу са друге стране, та одго- ворност и љубав према породици тера човека да буде одговоран и према послу којим се бави и да га савесно обавља јер на тај начин и обезбе|ује средства за породицу некада заиста не знам одакле нам снага, а нека- да што кажу деца „не знам где ударам“ колико сам уморан трудим се да будем усредсре|ен само на прву следећу обавезу, а планирамо најчешће уве- че за сутрадан наша породична организација и у свакодневним нормалним условима једва функ- ционише, те се често шалимо да када се неко раз- боли у породици онда је то ванредно стање шта бисте поручили младим људима ко- ји су пред избором формирања породице? - да не замишљају/измишљају свог будућег или будућу, већ да га препознају у личности конкрет- ног човека или жене кога воле на крају, остаје нам да вама и вашој по- родици у име редакције „православног мисионара“ пожелимо свако добро од го- спода и још принова, наравно! - ако бог да 34 васкрс 2/2008 „благослов оца утвр|ује дом деце, а клетва матере руши до темеља“ (сир 3, 9) да ли је данас тако лако, као што је то некада било, основати породицу? раније момак и дево- јка се, чак, нису ни „забављали“ - видели би се на некаквој „игри“, заљубили се, распитали се једно о другом, и ако родитељи дозволе они би се венчали ако би се, пак, догодило да родитељи нису распо- ложени за момка, он би се упорношћу већ некако наметнуо, они би се мало љутили, али чим би прво дете дошло на свет, размирица се завршавала пес- мом да ли је ово само романтична слика, данас неостварива? шта се све догодило нашој породици и пред каквим се изазовима она данас налази? ово су само нека од питања са којима ћемо се у овом тексту сусрести патријархална и модерна породица често ћемо чути израз: патријархална породица насупрот модерној (односно постмодерној) породици патријархално друштво и постмодерно друштво, традиционални вредносни системи и „слободни“ вредносни системи све су ово речи којима не бисмо требали пуно да се бавимо зашто - питаћете се ви ево због чега: морамо знати у ком времену живимо, какви су све обрасци понашања на делу, морамо бити свесни чињенице да свет гура напред, а да се ми растрзавамо у њему то није страшно - то је само наша могућност да будемо витезови свога времена шта је породица? то је примарна биопсихосоци- јална друштвена заједница мушкарца и жене, рекли би неки други би рекли, да породица данас не пос- тоји, већ да су то неки облици друштвеног вези- вања трећи би навели да она постоји, али да је доживела свој преображај, односно убрзану транс- формацију све је више алтернатива за образовање заједничког живота, а то свакако није породица у оној класичној форми породица је под великим оптерећењем које је карактеристично за савремени свет (насиље, сиромаштво, криминалитет итд) она је сматрана нуклеусом, језгром друштва, док се данас појединци више ослањају на школе, „кафиће“, другаре, медије и слично и само друштво је збуњено пред овим пред чиме се нашло изгра|ивање индивидуалне личности сматра се у европи, али и шире, макар у традицији гра|анског друштва, животним циљем одвајање од породице види се као нормални процес, а уколико се не одво- јимо значи да смо негде забрљали пошто су се историјске доминантне функције породице изгу- биле, пре свега оне везане за заједнички рад, данас прворазредну важност има заједнички проведено татјана радић „луди ка нешто сасви „луди ка нешто сасви православни мисионар 35 слободно време ме|утим, у обликовању слободног времена све већи значај има употреба масовних медија, па изабирамо гледање филмова и телевиз- ије насупрот породичном окупљању, разговору, шетњи, некаквом делању чланови једне породице постају све мобилнији, покретљивији очеви су презаузети својим пословима, мајке су растрзане изме|у кућних и пословних обавеза, деца јуре да сустигну достигнућа техничке револуције, а ствар- на комуникација нестаје као на покретној траци и да, живот у ствари престаје да нам буде осмишљен, он долази у стање покретне траке, а ми се бесо- мучно крећемо по њој породица се тако налази на раскрсници с једне стране, њени млади и одрасли чланови живе у свету социјалних односа који се нагло преображавају и диференцирају с друге стране, она у својој сржи не може да прати тај прео- бражај уколико жели да обави свој основни задатак - репродукцију и социјализацију репродукција у вези са репродукцијом, морамо бити свесни тога да је у савременом свету сексуалност одвојена од ње! у оквиру насле|ених форми брака може се начелно и одустати од потомства - оваква одлука супротна је историјској традицији, али добија све веће друштвено признање могуће је, стога, форми- рати однос али и без формалног ступања у брак - било у оквиру трајних животних заједница наместо брака, било у оквиру привремених које претходе браку док је у ранијим историјским епохама норма начелно забрањивала сексуалне везе ме|у младима, од сексуалне револуције 60-их година у том погледу се бележи радикални заокрет даље се пресудним узроком промена у породици у новије доба може сматрати процес урбанизације тако једна породи- ца од производне заједнице иде ка потрошачкој заједници, а њени чланови постају незасити у ост- варивању својих жеља вратимо се, ипак, на почетак „стао сам на луди камен“ не значи да је самоубилачки потез ући у брак у хришћанском погледу све је далеко дубље - нама као члановима цркве брак је непрестано служење другом то значи да наши родитељи треба да служе једно другом, али и нама, а да ми као њихова деца умемо да узвратимо истом мером то је могућност заједничког спасења, то је могућност сталне борбе треба да смо једни другима пред очима, а дух породице је оно што најпре формира душу детета у књизи премудрости исуса сина сирахова пише: „човек се познаје по својој деци“ (сир 11,28) и зато треба да се окрепљујемо у породици, она треба да нам буде непресушни извор утехе и радости, а ако и није тако увек постоји могућност преоб- ликовања и напретка хришћански брак и породица мајко, оче, женим се јер стао сам на луди камен! подигните шаторе наместите столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
1. 145444 / ...као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- ВЕРОВАТИ у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принци...
1. 145444 / ...као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- ВЕРОВАТИ у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принци...
3
Свеска: 304 | Еколошка криза
...у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећуВЕРОВАТИ?📌 ”
јеванђелист јован историјски веродостојно
описује нам све потанко шта се по васкрсењу са
апостолима и васкрслим победитељем смрти
збив
...у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петрићевац, кочићев вијенац градила се црква упоредо - радним даном циглом и малтером, недељом на светој литургији једна од таквих цркава је црква успења пресвете богородице на кочићевом вијенцу за коју ће многи упитити: „је ли то она црква у парку?” да, то је црква дигнута у парку између три зграде, међу јелама и брезама православна заје дница у бањалуци када су на петровдан 2007 свештеници драган грујић и игор мијатовић почели редовно недјељом и празником служити литургију, црква је била тек озидана, неомалтерисана, непокривена, али пуна послије сваке литургије свештеник би позивао окупљене да се не разиђу одмах, него да остану ту и да се упознају све до првих мразева, на клупама под јелама испред цркве би се сједило, разговарало а често и запјевало рекла бих, ето, неко добро и корист од „парохијског дома на отвореном” јер би скоро сваки пут неко од станара у пролазу видио, чуо, зачуђено застао, само прошао, пришао, или би дошао и сљедеће недјеље и ту остао однедавно је овај „парохијски дом” проширен једним „контејнером” гдје се нашла свештеничка канцеларија, и гдје су коначно дјевојке из хора нашле стално мјесто за пробе уз позиве окупљенима да учествују у богослужењима, свештеници су позивали и све оне који имају дара и воље да се придруже хору радило се, а ради се и даље много је жедних и гладних када би се послије литургије дијелили штампани пригодни текстови: о посту, о молитви, о празницима тражио би се листић више учествовали су парохијани ове цркве и у акцији „кад би хљеба било више” за наш народ на косову и метохији православни мисионар l 57 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам православна заје дница у бањалуци 58 l6/2008 врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, љубомир савић се прихватио одговорног задатка да напише уџбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника” књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош љушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца, поднео и главни терет око штампања књиге права је штета што овај уџбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уџбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уџбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи, о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазнесењу, силаску светог духа на апостоле, путовањима апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља, међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, наркоманије и друтих пошасти савременог друштва уџбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда речено је у светом писму и заповеђено: из руку ваших тражићу душе деце ваше!, што се односи и на телесне и на духовне родитеље нека да бог да се кроз веронауку спасе што више младости српске! протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис православни мисионар l 59 свештеник горан живковић православље и савремене технологије као што знамо, интернет је медиј преко кога се размењује велика количина информација док читате овај текст, са интернета се скидају милиони песама, видео клипови свих врста, текстови, књиге, ови и они извештаји итд, милиони људи четују, ишчитавају своје мејлове или пишу поруке на интернет-форумима и блоговима којих опет имамо на десетине хиљада у исто време, међутим, виртуелна мрежа свих мрежа је права радионица идеја које износе корисници овог медија пишући свакодневно милионе порука на разним дискусионим чвориштима - било да се ради о форумима, блоговима, коментарима чланака или обичним тзв чет-собама наиме, једна од највећих погодности интернета је то што омогућава комуникацију сваког са сваким и то на свим могућим нивоима, било да се ради о необавезном ћаскању, тражењу животног партнера или теолошко-философској расправи о егзистенцији бога нас интересује управо ово треће, дакле вечно млада, свежа и малтене сваком интересантна тематика бога, смисла живота, вечности да ли се, дакле, о питању свих питања расправља негде на интернету и какав је квалитет тих дискусија? одговор је, наравно, потврдан дијалог са атеистима на интернету 60 l6/2008 постоје многи форуми и блогови на којима се води ова врста дискусије, а квалитет се креће од младалачког препуцавања на нивоу четовања, па све до високоумних промишљања са освртом на становишта познатих филозофа или светих отаца што се тиче неке начелне поделе дискутаната, можемо их сврстати у следеће групе: (моно)теисти тј верујући, секташи, атеисти, агностици, привидно незаинтересовани за ову тематику и остали иако свака од ових група има неке своје специфичности, морам признати да су мојој маленкости некако најинтересантнији они који су нама, православним хришћанима, најдаљи, а то су атеисти наиме, то су они који свакако нису, како поједине карактерише св јован у откривењу, млаки напротив, атеисти често са страшћу, додуше негативном, приступају проблему поимања бога са друге стране, они најчешће имају неограничено поверење у науку полемика са атеистима научни поглед на свет сматрају јединим валидним и потпуним, чак и када су у питању метафизичке теме у науци они најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима још пуно се може рећи о људима овог система размишљања, а питање које се поставља пред једним православним хришћанином који користи интернет је да ли има смисла водити дијалог са њима на свим оним виртуелним чвориштима која потенцијално омогућавају ту комуникацију моје најдубље убеђење је да овај дијалог итекако има смисла и да га треба водити из свог личног искуства изнео бих нека запажања везана за то пре свега, атеисти који пишу по разним интернет форумима уопште нису необразовани, а добар пример за то је један од, на жалост, најпосећенијих интернет форума-б92 форум зато свако ко улази у дебату са овим прелешћеним људима треба да буде добро поткован знањем и то не само теолошким, већ и оним из опште културе сваки аргуменат који је логички утемељен биће врло вероватно примљен у срцима ових људи удаљених од бога, иако то они неће увек признати такође, добродошла је намера да се културно, а опет убедљиво, разобличе све нелогичности оваквог погледа на свет навешћу један пример који пластично описује на који начин се атеисти могу аргументима побити на оном плану за који мисле да је њихов терен, тј на интелектуалном плану наиме, својевремено је на форуму б92, на коме сам тада учествовао, постављена тема о историчности личности господа исуса христа учествујући, поставио сам питање свима који је прате да ли су онда и све остале личности које се помињу у новом завету измишљене, а затим сам навео многа имена, почевши од св павла до аполоса једно контрапитање и тајац на супротној страни - није било ни издалека озбиљног одговора многи који су били убеђени у некакву неисторичност господа исуса христа, морали су да признају да је то нелогична поставка затим сам наставио наводећи сведочанства тацита, плинија, талмуда, јосифа флавија итд, која су додатно потврдила истинитост тезе о историчности исуса овај пример је само један од оних који су погодни за дијалог са атеистима јер аргументи једноставно нису на њиховој страни у науци најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима православни мисионар l 61 wwweparhija-dalmatinskahr овом приликом желимо да вам представимо сајт далматинске епархије, који нам се свидео како обиљем садржаја тако и функционалношћу и прегледношћу почетна страна нуди избор учитавања пре- зентације на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику следи преглед прве рубрике, редовно ажуриране, која се односи на најновије вести из епархије и православног света уопште ту је и место посвећено историјату епархије, доста важно с обзиром на отежане околности под којима наша црква на тим просторима вековима опстаје опис историјских раздобља кратак је и довољно јасан да би се стекао увид у главне дога- ђаје прилично сложене историјске слике посебна пажња посве- ћена је манастирима ове епархије, која је сасвим прилагођена начину вир- туелне презентације историјски садржај не умара претераним дета- љима нити је штур, фото- графије су довољно ква- литетне и јасно дочара- вају визуелни утисак места на ком се манастир налази у рубрици публикаци- ја, која представља насло- ве богате издавачке делат- ности епархије, налази се и линк ка свим бројевима епархијског листа крка, са садржајем и пар издво- јених текстова за сваки број још једна интересантна ствар из богатог садржаја презентације јесу фотографије из рубрике ризни- ца видећете репродукције старих и вероватно најлепших икона са ових простора све у свему, леп пример добро конципиране презентације која у потпуности служи сврси orthodoxwikiorg само име презентације може вас навести на закључак о њеном карактеру и садржају: попут општепознате wikipedi-је, online енциклопедије богате садржине, оrthodoxwikiorg представља једну такву online свезналицу када је у питању православна вера широк обим тема које су начете и које из дана у дан бивају допуњаване од стране самих корисника овог сајта, не допушта драган јовичић црква и технологије православљенаинтернету 62 l6/2008 да га у целини прикажемо читав сајт изворно је настао на енглеском језику и тако се и приказује при учитавању у заглављу главне стране налазе се основне инфор- мације о презентацији као и језички изборник – за сада српски језик није уврштен (или тренут- но постоји проблем са странама на српском језику) оно што је битно јесте текст до кога долазите путем линка what orthodoxwiki is and is not, који ће вам јасно ставити до знања шта можете очекивати од сајта и какво понашање је пожељно уколико сте регистровани корисник у кратким цртама, указаћемо на основне кате- горије које orthodoxwiki нуди: са десне стране налази се листа тема (ликови светитеља, цркве- них отаца, црвених писаца и мисионара; тексто- ви богослужбеног и догматског карактера; црк- вена историја; фотографије манастира и светих места) са низом поткатегорија и линкова који се односе на насловљени садржај у питању су тек- стови, фотографије али и читаве презентације, те се може рећи да је orthwiki и једна врста пра- вославног интернет портала допада нам се садржај централног дела главне стране – на првом месту истичу се имена свети- теља којима је посвећено место у богослужбе- ном кругу за одређени текући дан (мада за сада ажурирање касни пар дана), заједно са линкови- ма, уколико за неку од поменутих речи, имена или назива на сајту већ постоји нешто (житије светитеља или поменутог места у тексту или теолошког појма, репродукције иконе светог) одмах испод тога можете прочитати препоруче- ни текст, што се такође повремено мења све у свему, врло интересантна презентација која захтева доста времена и пажње добра је идеја у циљу подстрека самих корисника да раде на богаћењу садржаја, што помало иде на штету прегледности, али, надамо се, неће ићи и на штету квалитета православни мисионар l 63 сека из наслова није она свима позната сека, недосањани сан сваког стаменог возача транссибирског или макар транссрпског теретњака, она која полако али сигурно доводи у питање место које у поменутим возилима заузима постер асполутне ц р или, не тако убедљиво (упркос труду), гротескне ј к, а све сведочећи тако о краху монополарног, пардон, униполарног света чак и у сфери најконзумиранијег српског извозног производа у околним братским републикама наша сека је, веровали или не, глобално још популарнија од поменутих балканских младица; о њој не маштају само возачи: пред њом падају на колена и председници најмоћнијих држава; она, такође наслућује, кажу неки, крај монополарног света сека узвраћа ударац 64 l6/2008 па, ко је то? овај надлични феномен је светска економска кризa – веома духовита скраћеница коју су у етар лансирали (не знам да ли је можда неко пре њих то учинио?) водитељи најзанимљивијег јутарњег радио програма премда за мене не постоји апстрактнија област од економије (наиме, јасно ми је да 2 кг пасуља вреди као 1 кг меса, а што је више од тога од злога је), наслућујем у чему је ствар са секом: наиме, новац служи да би олакшао трговину добрима, али када почнете да тргујете самим новцем онда западамо у двоструку апстракцију и дупло више се одвајамо од стварности (тј пасуља, нпр) па када још покушамо да једемо новац и видимо да он у нашем стомаку изазива још веће „проблеме“ од пасуља, тада настаје сека све ово итекако има везе са темом овог броја „мисионара“ загађивање планете има један прост узрок: жељу за новцем јер новац је већ давно престао да буде средство које нам омогућује да упоредимо вредност баба и жаба он дефинише вредност и он јесте вредност следи: колико имаш новца, толико си вредан; а човек је боголико биће, па има потребу да буде бесконачно вредан зато нећу више производити колико ми треба него онолико колико желим да имам новца – ∞; или: зато нећу више израбљивати „мајчицу земљицу“ онолико колико сам гладан пасуља, јер моја храна је новац, а глад за њим је незасита наравно, изгледа да смо ипак схватили да ако и поштујемо „мајчицу“ као кљусе, ипак, и то кљусе мора нешто да удахне, попије, поједе и да, макар мало, одспава схватили смо, а сада нас подсећа и сека, премда нимало сестрински нежно но, сигурно је да све то није довољно такође, сигурно је да је све више од тога илузорно ако мислите другачије, значи ли то да верујете да ће највећа светска сила пристати да не буде више највећа, будући да је главни чинилац њене величине војна индустрија, а ди је војска, ту је рат, а рат баш и није добра ствар, што за људе, што за околиш? верујете ли да богати осамдесетогодишњак тражи утеху у недрима (ако уопште може да устане из колица) двадесетогодишње лепотице зато што воли живот и да она на то пристаје зато што га воли, јер воли живот и поштује старост? верујете да ће се они уплашити и забринути зато што воле живот? или је ипак то вољено нешто много подземније, прљавије и страшније а томе, свакако, није стало до панди и китова и управо то у нама је криво за глобални еколошки проблем шта да радимо? не знам „остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј царство божије (лк 9, 60)“
... апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петрићевац, кочићев вијенац градила се црква упоредо - радним даном циглом и малтером, недељом на светој литургији једна од таквих цркава је црква успења пресвете богородице на кочићевом вијенцу за коју ће многи упитити: „је ли то она црква у парку?” да, то је црква дигнута у парку између три зграде, међу јелама и брезама православна заје дница у бањалуци када су на петровдан 2007 свештеници драган грујић и игор мијатовић почели редовно недјељом и празником служити литургију, црква је била тек озидана, неомалтерисана, непокривена, али пуна послије сваке литургије свештеник би позивао окупљене да се не разиђу одмах, него да остану ту и да се упознају све до првих мразева, на клупама под јелама испред цркве би се сједило, разговарало а често и запјевало рекла бих, ето, неко добро и корист од „парохијског дома на отвореном” јер би скоро сваки пут неко од станара у пролазу видио, чуо, зачуђено застао, само прошао, пришао, или би дошао и сљедеће недјеље и ту остао однедавно је овај „парохијски дом” проширен једним „контејнером” гдје се нашла свештеничка канцеларија, и гдје су коначно дјевојке из хора нашле стално мјесто за пробе уз позиве окупљенима да учествују у богослужењима, свештеници су позивали и све оне који имају дара и воље да се придруже хору радило се, а ради се и даље много је жедних и гладних када би се послије литургије дијелили штампани пригодни текстови: о посту, о молитви, о празницима тражио би се листић више учествовали су парохијани ове цркве и у акцији „кад би хљеба било више” за наш народ на косову и метохији православни мисионар l 57 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам православна заје дница у бањалуци 58 l6/2008 врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, љубомир савић се прихватио одговорног задатка да напише уџбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника” књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош љушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца, поднео и главни терет око штампања књиге права је штета што овај уџбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уџбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уџбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи, о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазнесењу, силаску светог духа на апостоле, путовањима апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља, међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, наркоманије и друтих пошасти савременог друштва уџбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда речено је у светом писму и заповеђено: из руку ваших тражићу душе деце ваше!, што се односи и на телесне и на духовне родитеље нека да бог да се кроз веронауку спасе што више младости српске! протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис православни мисионар l 59 свештеник горан живковић православље и савремене технологије као што знамо, интернет је медиј преко кога се размењује велика количина информација док читате овај текст, са интернета се скидају милиони песама, видео клипови свих врста, текстови, књиге, ови и они извештаји итд, милиони људи четују, ишчитавају своје мејлове или пишу поруке на интернет-форумима и блоговима којих опет имамо на десетине хиљада у исто време, међутим, виртуелна мрежа свих мрежа је права радионица идеја које износе корисници овог медија пишући свакодневно милионе порука на разним дискусионим чвориштима - било да се ради о форумима, блоговима, коментарима чланака или обичним тзв чет-собама наиме, једна од највећих погодности интернета је то што омогућава комуникацију сваког са сваким и то на свим могућим нивоима, било да се ради о необавезном ћаскању, тражењу животног партнера или теолошко-философској расправи о егзистенцији бога нас интересује управо ово треће, дакле вечно млада, свежа и малтене сваком интересантна тематика бога, смисла живота, вечности да ли се, дакле, о питању свих питања расправља негде на интернету и какав је квалитет тих дискусија? одговор је, наравно, потврдан дијалог са атеистима на интернету 60 l6/2008 постоје многи форуми и блогови на којима се води ова врста дискусије, а квалитет се креће од младалачког препуцавања на нивоу четовања, па све до високоумних промишљања са освртом на становишта познатих филозофа или светих отаца што се тиче неке начелне поделе дискутаната, можемо их сврстати у следеће групе: (моно)теисти тј верујући, секташи, атеисти, агностици, привидно незаинтересовани за ову тематику и остали иако свака од ових група има неке своје специфичности, морам признати да су мојој маленкости некако најинтересантнији они који су нама, православним хришћанима, најдаљи, а то су атеисти наиме, то су они који свакако нису, како поједине карактерише св јован у откривењу, млаки напротив, атеисти често са страшћу, додуше негативном, приступају проблему поимања бога са друге стране, они најчешће имају неограничено поверење у науку полемика са атеистима научни поглед на свет сматрају јединим валидним и потпуним, чак и када су у питању метафизичке теме у науци они најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима још пуно се може рећи о људима овог система размишљања, а питање које се поставља пред једним православним хришћанином који користи интернет је да ли има смисла водити дијалог са њима на свим оним виртуелним чвориштима која потенцијално омогућавају ту комуникацију моје најдубље убеђење је да овај дијалог итекако има смисла и да га треба водити из свог личног искуства изнео бих нека запажања везана за то пре свега, атеисти који пишу по разним интернет форумима уопште нису необразовани, а добар пример за то је један од, на жалост, најпосећенијих интернет форума-б92 форум зато свако ко улази у дебату са овим прелешћеним људима треба да буде добро поткован знањем и то не само теолошким, већ и оним из опште културе сваки аргуменат који је логички утемељен биће врло вероватно примљен у срцима ових људи удаљених од бога, иако то они неће увек признати такође, добродошла је намера да се културно, а опет убедљиво, разобличе све нелогичности оваквог погледа на свет навешћу један пример који пластично описује на који начин се атеисти могу аргументима побити на оном плану за који мисле да је њихов терен, тј на интелектуалном плану наиме, својевремено је на форуму б92, на коме сам тада учествовао, постављена тема о историчности личности господа исуса христа учествујући, поставио сам питање свима који је прате да ли су онда и све остале личности које се помињу у новом завету измишљене, а затим сам навео многа имена, почевши од св павла до аполоса једно контрапитање и тајац на супротној страни - није било ни издалека озбиљног одговора многи који су били убеђени у некакву неисторичност господа исуса христа, морали су да признају да је то нелогична поставка затим сам наставио наводећи сведочанства тацита, плинија, талмуда, јосифа флавија итд, која су додатно потврдила истинитост тезе о историчности исуса овај пример је само један од оних који су погодни за дијалог са атеистима јер аргументи једноставно нису на њиховој страни у науци најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима православни мисионар l 61 wwweparhija-dalmatinskahr овом приликом желимо да вам представимо сајт далматинске епархије, који нам се свидео како обиљем садржаја тако и функционалношћу и прегледношћу почетна страна нуди избор учитавања пре- зентације на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику следи преглед прве рубрике, редовно ажуриране, која се односи на најновије вести из епархије и православног света уопште ту је и место посвећено историјату епархије, доста важно с обзиром на отежане околности под којима наша црква на тим просторима вековима опстаје опис историјских раздобља кратак је и довољно јасан да би се стекао увид у главне дога- ђаје прилично сложене историјске слике посебна пажња посве- ћена је манастирима ове епархије, која је сасвим прилагођена начину вир- туелне презентације историјски садржај не умара претераним дета- љима нити је штур, фото- графије су довољно ква- литетне и јасно дочара- вају визуелни утисак места на ком се манастир налази у рубрици публикаци- ја, која представља насло- ве богате издавачке делат- ности епархије, налази се и линк ка свим бројевима епархијског листа крка, са садржајем и пар издво- јених текстова за сваки број још једна интересантна ствар из богатог садржаја презентације јесу фотографије из рубрике ризни- ца видећете репродукције старих и вероватно најлепших икона са ових простора све у свему, леп пример добро конципиране презентације која у потпуности служи сврси orthodoxwikiorg само име презентације може вас навести на закључак о њеном карактеру и садржају: попут општепознате wikipedi-је, online енциклопедије богате садржине, оrthodoxwikiorg представља једну такву online свезналицу када је у питању православна вера широк обим тема које су начете и које из дана у дан бивају допуњаване од стране самих корисника овог сајта, не допушта драган јовичић црква и технологије православљенаинтернету 62 l6/2008 да га у целини прикажемо читав сајт изворно је настао на енглеском језику и тако се и приказује при учитавању у заглављу главне стране налазе се основне инфор- мације о презентацији као и језички изборник – за сада српски језик није уврштен (или тренут- но постоји проблем са странама на српском језику) оно што је битно јесте текст до кога долазите путем линка what orthodoxwiki is and is not, који ће вам јасно ставити до знања шта можете очекивати од сајта и какво понашање је пожељно уколико сте регистровани корисник у кратким цртама, указаћемо на основне кате- горије које orthodoxwiki нуди: са десне стране налази се листа тема (ликови светитеља, цркве- них отаца, црвених писаца и мисионара; тексто- ви богослужбеног и догматског карактера; црк- вена историја; фотографије манастира и светих места) са низом поткатегорија и линкова који се односе на насловљени садржај у питању су тек- стови, фотографије али и читаве презентације, те се може рећи да је orthwiki и једна врста пра- вославног интернет портала допада нам се садржај централног дела главне стране – на првом месту истичу се имена свети- теља којима је посвећено место у богослужбе- ном кругу за одређени текући дан (мада за сада ажурирање касни пар дана), заједно са линкови- ма, уколико за неку од поменутих речи, имена или назива на сајту већ постоји нешто (житије светитеља или поменутог места у тексту или теолошког појма, репродукције иконе светог) одмах испод тога можете прочитати препоруче- ни текст, што се такође повремено мења све у свему, врло интересантна презентација која захтева доста времена и пажње добра је идеја у циљу подстрека самих корисника да раде на богаћењу садржаја, што помало иде на штету прегледности, али, надамо се, неће ићи и на штету квалитета православни мисионар l 63 сека из наслова није она свима позната сека, недосањани сан сваког стаменог возача транссибирског или макар транссрпског теретњака, она која полако али сигурно доводи у питање место које у поменутим возилима заузима постер асполутне ц р или, не тако убедљиво (упркос труду), гротескне ј к, а све сведочећи тако о краху монополарног, пардон, униполарног света чак и у сфери најконзумиранијег српског извозног производа у околним братским републикама наша сека је, веровали или не, глобално још популарнија од поменутих балканских младица; о њој не маштају само возачи: пред њом падају на колена и председници најмоћнијих држава; она, такође наслућује, кажу неки, крај монополарног света сека узвраћа ударац 64 l6/2008 па, ко је то? овај надлични феномен је светска економска кризa – веома духовита скраћеница коју су у етар лансирали (не знам да ли је можда неко пре њих то учинио?) водитељи најзанимљивијег јутарњег радио програма премда за мене не постоји апстрактнија област од економије (наиме, јасно ми је да 2 кг пасуља вреди као 1 кг меса, а што је више од тога од злога је), наслућујем у чему је ствар са секом: наиме, новац служи да би олакшао трговину добрима, али када почнете да тргујете самим новцем онда западамо у двоструку апстракцију и дупло више се одвајамо од стварности (тј пасуља, нпр) па када још покушамо да једемо новац и видимо да он у нашем стомаку изазива још веће „проблеме“ од пасуља, тада настаје сека све ово итекако има везе са темом овог броја „мисионара“ загађивање планете има један прост узрок: жељу за новцем јер новац је већ давно престао да буде средство које нам омогућује да упоредимо вредност баба и жаба он дефинише вредност и он јесте вредност следи: колико имаш новца, толико си вредан; а човек је боголико биће, па има потребу да буде бесконачно вредан зато нећу више производити колико ми треба него онолико колико желим да имам новца – ∞; или: зато нећу више израбљивати „мајчицу земљицу“ онолико колико сам гладан пасуља, јер моја храна је новац, а глад за њим је незасита наравно, изгледа да смо ипак схватили да ако и поштујемо „мајчицу“ као кљусе, ипак, и то кљусе мора нешто да удахне, попије, поједе и да, макар мало, одспава схватили смо, а сада нас подсећа и сека, премда нимало сестрински нежно но, сигурно је да све то није довољно такође, сигурно је да је све више од тога илузорно ако мислите другачије, значи ли то да верујете да ће највећа светска сила пристати да не буде више највећа, будући да је главни чинилац њене величине војна индустрија, а ди је војска, ту је рат, а рат баш и није добра ствар, што за људе, што за околиш? верујете ли да богати осамдесетогодишњак тражи утеху у недрима (ако уопште може да устане из колица) двадесетогодишње лепотице зато што воли живот и да она на то пристаје зато што га воли, јер воли живот и поштује старост? верујете да ће се они уплашити и забринути зато што воле живот? или је ипак то вољено нешто много подземније, прљавије и страшније а томе, свакако, није стало до панди и китова и управо то у нама је криво за глобални еколошки проблем шта да радимо? не знам „остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј царство божије (лк 9, 60)“
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
4
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемоВЕРОВАТИ 📌 у бога
само тако што ћемо у глави имати информацију да
бог постоји, тамо негде горе
далеко, онда смо далеко од
тога да будемо
...предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемо
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
| Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... се бог не би спустио до низине људске, узалуд би били сви наши напори да приђемо њему који је безграни- чан и неописив ако знамо да је ово што је изречено истина, онда се може поставити питање шта човек може учинити за своје спасење одговор ћемо наћи у речима црквеног предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемо веровати у бога само тако што ћемо у глави имати информацију да бог постоји, тамо негде горе далеко, онда смо далеко од тога да будемо чланови цркве као тела христовог иако нас никакав труд, ма како он био велик, не може учинити достојним наслед- ницима царства небеског, то нам не даје за право да живот проведемо у лењости, јер бог мало тражи, а пуно даје телесни пост пост је један од главних облика телесног труда и духовног подвига и може се правилно разумети само у том контексту ако ћемо постити зато да бисмо смршали и при томе ћемо се хвалити околини како постимо, мало је вероватно да ће нас неко због тога сматрати православним хришћанином кори- сно би можда било рећи и да на пример, 100 грама помфрита (који је постан) више гоји од 100 грама пилећег белог меса (које је мрсно) дијета је одрица- ње од тешке хране ради нас и нашег изгледа, а пост је одрицање бога ради, које нас подсећа да христос још није са нама и да очекујемо његов долазак потврду овоме налазимо у христовом одговору уче- ницима светог јована крститеља, када им каже: „еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (мт 9, 15) можда је суви- шно понављати причу из светог писма о христо- вом посту од 40 дана, али је важно имати је на уму, јер христос није постио да би држао дијету о томе како се треба односити према посту најбоље ће нас поучити речи новог завета „а кад постите, не буди- те суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности;“ (мт 6, 16–18) о телесној димензији поста говори и свети василије велики када нас поучава својим речима: „којим бродом један капетан може лакше да упра- вља и да га спаси у морској бури, оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура?“ свети оци нас саветују да се пост не састоји у томе да се једе једном, него да се не једе много и упркос томе што су строго постили, они су увек били спремни за рад, ретко су били болесни и живели су необично дуго духовни пост важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуности одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота поред поста који подразумева уздржа- вање од мрсне хране, постоји и друга димензија поста, духовни пост, који подразумева уздржавање од греха каже опет свети василије: „истински пост није само одрицање од различите хране, него одри- цање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што милош антонијевић тема броја пост или дијета важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуно- сти одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота православни мисионар l 37 ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ духовни пост представља напор који ула- жемо да бисмо показали да нисмо робови својих страсти, а то није лако наша црква је прописала време када се пости, да би нам указала да у то време треба да уложимо посебан напор у борби против својих слабости свети јован златоусти посебно говори о овој врсти поста: „немој ми говорити о томе колико си дана постио, како ниси јео ово и оно, како вина ниси пио, него ми покажи да ли си, буду- ћи гневљив, за време поста постао кротак, и да ли си, будући тврдица, за време поста постао човеко- љубив јер ако си пијан гневом, чега ради мучиш своје тело?јер сам пост не диже се у небо ако га не прати сестра његова милостиња“ осим одрицања од хране и страсти, пост подразумева и учесталију молитву, „дух свети свуда прописује сједињење поста са молитвом“ (св игњатије брјанчанинов) истина је да је адам, када је окусио плод са забрањеног дрвета, прекршио божију заповест управо о уздржању (посту), међутим, васкрсе- њем христовим и крштењем водом и духом светим свакоме од нас је дата прилика да ту заповест бар делимично испунимо цео живот хришћана је својеврстан пост, јер смо дужни да се боримо за наше спасење стално и на сваком месту, иако је бог тај који нас љубављу својим спасава „јер мојсију вели: помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до бога који милује“(рим 9, 15) упркос овоме, постоји време када нас црква позива на посебан подвиг, а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, васкрсење христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад је време посту и мрсимо кад је време мрсу и биће- мо бар мало ближи томе да неосуђено присту- пимо пречистим тајнама христовим, на исцеље- ње душе и тела милош антонијевић тема броја пост или дијета 38 l1/2009 чини се да се у нашем времену, у времену неверо- ватно брзог протока информација, усталио један резон површности у коме се све прихвата здраво за готово док се људи просто отуђују од себе и других прикивајући се за апарате преко којих проживљавају оно чега су се у збиљи одрекли такозване чињенице загосподариле су школама, неприкосновени телевизор – свакодневицом, а рутина и форма – црквом тако испада да се пост свео на просто нејело, а милосрђе на удељивање од сувишка средстава сиротињи по порта- ма цркве, трговима велеграда, ћорсокацима људског прогреса замена теза (чији смо сведоци) произилази управо из недостатка личносног суделовања у право- славном начину живота, као и опитовања сопственог размишљања кроз литургијску праксу и самом цркве- ном заједницом, којој смо причасни чак и сама литур- гија се – управо тим немишљем – свела на недељни спектакл који има мало или нимало утицаја на наш начин живота, те људи у недостатку евхаристијског утемељења просто лутају од цркве до цркве ни сами не знајући шта траже и кога траже и заборављајући да литургију чини причасна заједница, дакле – конкретне личности, наше комшије као да се у човеку направио један расцеп поделивши га тако на човека у цркви и човека ван цркве рутина, којом се све више приступа тајнама, узела је до те мере маха да се сама поента, сми- сао одређених радњи у и при цркви – као што су пост или милосрђе – потпуно изгубила ако бисмо се на овом месту упустили у елаборацију констатованог ста- ња, чини се да би саме странице написаног текста пре- криле вимблдонски стадион, а сав тај текст би веома мало (или нимало) допринео превазилажењу описаног проблема додуше, тај се проблем не превазилази листањем ових или оних мишљења, већ једним јасним литургијским ходом, евхаристијским утемељењем и опитовањем у сопственој причасној заједници схва- тити то, значи решити пола проблема, док се она друга половина може решити једино у односу којим и потвр- ђујемо нашу црквеност оприсутњујући идеју заједни- штва и ван црквене порте дани поста као да собом подсећају на неопходност једног таквог начина изражавања – дружења; на неоп- ходност другог у нашем животном ходу ка христу тим начином се полако понире и у сам смисао поста као начина превазилажења датости, свих нужности палог постојања, одабиром еклисиолошке реалности и живота ка другоме, са другим, а не ка себи и ради себе ка себи и ради себе јер другим речима не бисмо могли осликали тугу и самоћу палог постојања, целокупне несталности истог пост би, као временски предах од размишљања стомаком, требало да нам пружи време које можемо одвојити за интензивираније размишља- ње о сопственом литургијском ходу; може нас подсе- тити да нисмо само ради јела и пића на овоме свету али нас може и понукати да размислимо зашто смо заиста овде, а то размишљање, те недоумице, једноставно можемо да поделимо са својом причасном заједницом опитујући на тај начин и сам ток сопствених мисли да то буде наш импулс, наш личносни подвиг превазила- жења датости које диктира свакодневица, а који дели- мо са другима; на који позивамо друге а зар нема лепше слике реченог од чаја у пет, који је, ето, већ вековима синоним за одмор уз пробрано друштво свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет православни мисионар l 39 пријатеља са којима имамо однос – пријатељство – јер смо ми тако одлучили, изабрали; а који није однос, плод ових или оних нужности нашег социјалног миљеа, породице, посла, исто као што и биолошку ипостас превазилазимо еклисиолошком не укидајући је, али и не задовољавајући се једино њоме на један такав начин из црквене порте у сопствени дом пренев- ши сам етос православног начина живота и узрастања, оприсутњујемо и саму реалност литургијског хода као сопственог хода, а за то нам је ипак потребан други други, који ће заједно са нама превазићи илузију одмора коју пружа телевизор, илузију задовољавања ових или оних интересовања шупљим причама, јаловим обећањима и сталним јадиковкама о бољем сутра којима нас засипају у поподневне сате преко ових или оних сред- става јавног информисања тако са другима нећемо дели- ти туђе реалности, неизвесности, по природи лажне пошто су несталне, већ ћемо сопственим недоумицама градити заједничку реалност трудећи се да је собом учи- нимо трајном везујући је за христа, а оприсутнивши је литургијским ходом сопствене свакодневице у ери општег немишља, празнословља и празномишља, чај у пет уједно јесте и милосрђе, којим конкретно помажемо човека узводећи га из долине плача у радосну вест ново- јерусалимског предукуса поштујући и достојанство самог човека, коме не удељујемо од свога сувишка, већ са њим делимо – са њим деламо како је могуће неком помоћи нешто конкретно ако након те помоћи не знамо име тог човека? какав смо однос са њим успоставили? конкретан – не, то је сигурно какав је то, онда, однос с обзиром на то да чин милосрђа јесте чин односа; каква је то милост; каква је то онда помоћ! коме?! то је питање! коме на такав начин помажемо – самом човеку коме смо уде- лили не потрудивши се ни име да му знамо или себи спирајући тим сувишком од својих добара сопствену савест човека који живи за себе и ради себе човека који такође нема имена јер је за име потребан друг: потребан други дани поста нам омогућавају простор да у окриљу сопственог дома оприсутнимо литургијску реалност, којом ћемо схватити разлику између општих и личних именица, разлику између богаташа и лазара потпомо- гавши се међусобно и изнедривши нелицемерно дело милосрђа и радосни усклик – љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали именом, лицем к лицу свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет 40 l1/2009 „браћо, постећи телесно, постимо и духовно; прекинимо сваку везу са неправдом; раскинимо све упорне суровости; поцепајмо сваки cписак неправде; гладнима дајмо хлеб; сироте и оне који су без крова уведимо у домове да бисмо од христа бога примили велику милост" (стихира, среда прве недеље) велики пост — време покајања опет се приближавамо великом посту, времену нашег покајања и помирења са богом покајање је почетак, а исто тако и услов правог хришћанског живота „покајте се!" — биле су прве христове речи када је почео да проповеда (мт 4,17) али шта је пока- јање? у свакодневној вреви живота ми немамо време- на да мислимо о томе, већ једноставно сматрамо за нормално да морамо да идемо на исповест, затим да примимо опроштај грехова, а после, после заборавља- мо све то до следеће године ипак, мора да постоји неки разлог због којег је наша црква издвојила седам недеља као посебно време за покајање у којем позива сваког православног хришћанина на посебан духовни подвиг а тај се разлог свакако односи и на мене, на мој живот, моју веру и моје чланство у цркви морам покушати да схватим ово и да колико год могу следим учење моје цркве, која је православна не само по свом имену, него и по своме животу и шта је онда покаја- ње? на ово питање одговор даје велики пост он је заиста школа покајања, кроз коју сваке године мора да прође сваки хришћанин како би освежио познавање своје вере пост је поклоничко путовање до самих извора православља и поновног налажења истински православног пута у живот покушајмо зато да нам тих четрдесет дана поста буду што значајнији и бога- тији смислом у овом кратком приказу великог поста позабавиће- мо се: - припремама за велики пост - карактеристикама православних богослужења у великом посту и - православним учењем о посту, молитви и другим духовним напорима који су прописани за велики пост недеље припреме три недеље пре него што ће наступити велики пост улазимо у период припрема то је стална карактери- стика православне традиције да се сваки већи литур- гијски догађај (божић, велики пост, ваcкрс) унапред најављује и припрема знајући недостатак наше кон- центрације и „световњаштво" нашег живота, црква нам скреће пажњу на озбиљност догађаја и позива нас да размишљамо о његовом значењу због тога, пре него што будемо и сами практиковали велики пост, треба да знамо његов смисао припрема за велики пост укључује четири недеље пре поста, од којих се свака односи на неки основни аспект покајања 1 смиреност (недеља цариника и фарисеја) уочи ове недеље (тј у суботу на вечерњу) први пут се за певницом појављује триод (три песме) — литур- гијска књига великог поста, а песме из ње се придодају обичном литургијском материјалу недељног васкрсног богослужења оне развијају прву главну тему покаја- ња: смиреност еванђеље, које се чита на тај дан (лука 18, 10—14) учи нас да је понизност предуслов покајања еванђел- ска прича о царинику и фарисеју приказује човека који је задовољан самим собом и мисли да испуњава све захтеве вере он је горд и претерано самопоуздан међутим, он је у ствари изопачио значај вере и ограни- чио је на спољна запажања он своју побожност мери количином прилога који даје цркви за њега је вера извор за дивљење самом себи а цариник, он не мисли високо о себи и његова смерност га оправдава пред богом преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане православни мисионар l 41 „избегавајмо фарисејску разметљивост — говори кондак дана — а учимо се достојанству смирених цариникових речи" 2 повратак оцу (недеља блудногсина) еванђеље, које се чита тога дана (лука 15, 11—32), даје нам другу тему великог поста и покајања — а то је повра- так богу није довољно да се греси признају и да се испо- веде никакве плодове нема покајање без жеље и решено- сти да мењамо свој живот, да се вратимо богу и да почне- мо пењање ка савршенству и очишћењу морамо схвати- ти да смо изгубили своју духовну лепоту и чистоту и зато морамо желети да их поново задобијемо: „устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и више нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својих најамника" на јутрењу певамо псалм 137: „на водама вавилонским сјећасмо и плакасмо, опомињући се сиона ако забора- вим тебе, јерусалиме, нека ме забо- рави десница моја" хришћанин се сећа и зна да је изгубио заједницу с богом, мир и радост његовог цар- ства и чистоту новога живота јер, он је крштен, а са тим и уведен у тело христово, али су га његови сопствени греси удаљили од бога зато је покајање покрет љубави и поуздања и жеља која наводи заблуделог да се врати богу „уда- љих се безумио од славе твоје отачке, расувши у злу богатство које си ми предао зато ти узносим глас заблуделога: сагреших пред тобом, оче самилосни, прими ме као покајника и учини ме једним од твојих најамника" (кондак дана) 3 последњи суд (месопусна недеља) на месопусну суботу — задушнице — црква пропи- сује да се врши општи помен за све њене умрле чланове црква је јединство и љубав у христу сви ми зависимо једни од других, припадамо једни другима, а сједињени смо љубављу у христу зато наше покајање и неће бити потпуно без знака љубави према онима који су напусти- ли овај свет пре нас покајање је, пре свега, обнова духа љубави: „по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав мећу собом" (јов 13,35) помен за наше покојне литургијски укључује вечерње у петак и јутрење и литургију у суботу еванђеље, које се чита у недељу (мт 25,31—46), подсе- ћа нас на трећу тему покајања, а то је припрема за божи- преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане 42 l1/2009 „пост је све свете руководио у животу по богу “ (св василије велики) пост је заповеђен и забележен још у старом завету мојсије је постио да би се удостојио да прими десет заповести, пророк илија је постио да би затим васкрснуо умрло дете, затворио небо да годинама не пада киша, не би ли се израиљци покајали итд стари завет је праслика новог завета, па је тако хришћански пост је установио господ исус христос, који је постио четрдесет дана у пустињи да би одолео искушењима сатане постоји духовни и телесни пост они се прожимају и не могу један без другог телесни пост подразумева уздржање од намирница животињског порекла, а духовни пост је уздржање од злих помисли, речи и дела анкетирајући своје средњошколске вршњаке (а и из личног искуства) закључујем да младим људима најтеже пада духовни пост или га уопште не примењују тачније, јако је тешко да се уздржимо и не посвађамо и да хришћански отрпимо увреду неког нашег друга или другарице, када смо већ под великим стресом због краја полугодишта како се посветити читању богоугодних књига, када је градиво преобимно, а слободног времена мало? зато је предлог анкетираних ученика био да се на часови- ма веронауке читају житија светаца и дела светих отаца, јер нам примери из њиховог живота најбоље другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања ји суд хришћанин живи под христовим судом то значи да наше делатности, ставове и расуђи- вања морамо да вежемо за христа и његово присуство у свету и да у своме ближњем мора- мо да видимо самог господа исуса христа, јер „заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте" опис последњег суда божјег пружа нам огледало у којем можемо видети колико смо хришћани у седмици која долази после месопусне неде- ље прописан је делимични пост ово је због тога што морамо да се припремимо и увежбамо за велики подвиг строгог поста средом и петком се служи св литургија, а поредак осталих бого- служења је већ великопосни на сиропусну суботу црква помиње све оне који су се „постом просветлили" — велике аскете и испоснике они су узори које морамо да следимо, они су наше вође у подвигу поста и покајања 4 опроштај(сиропусна недеља) сиропусна недеља је последњи дан пре почет- ка великог поста литургија овог дана развија три теме: а) изгнање адама из раја блаженства човек је створен за рај - за познање бога и заједницу са њим међутим, греси су лишили човека тог благословеног живота, а његов живот на земљи је живот у изгнанству, богочовек христос отва- ра врата раја сваком оном ко га следи, а при овоме је црква наша водитељка у небеску отаџ- бину б) наш пост не сме да буде лицемеран, ни да трубимо о њему, већ „да не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности" (из еванђеља по матеју 6, 14-21), које се чита у недељу) в) услов за овакав истински пост је да опра- штамо једни другима као што бог опрашта нама - „ако опраштате људима сагрешења њихова, опростиће и вама отац ваш небески" увече истога дана, отпочиње велики пост са великим прокименом: „немој одвратити лица својега од слуге својега; јер сам у невољи; похи- тај, услише ме" на крају службе верни траже опроштај једни од других, а црква отпочиње свој поклонички ход према васкрсу, дану пуном радости и славе православни мисионар 1/1974 о пoсту марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја православни мисионар l 43 могу показати шта заправо значи имати мир у души, како се научити стрпљењу и трпљењу, другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања чула сам од појединих свештеника да забрањују одласке на журке онима који посте, али сам зато пронашла у литератури да можете отићи на било коју журку, прославу, славље, јер је важно да се тамо не понашате раскалашно, што значи да се не напијате, не вриштите, не ступате у сек- суалне односе и не узимате наркотике, не побијете ни са ким или урадите било шта што некога може пов- редити још један наш велики проблем је што често на исповести не знамо да набројимо своје грехе, или се не осећамо грешно, иако знамо да смо урадили нешто што није добро долазимо на причест једном или нијед- ном у току поста, каснимо на литургију или долазимо неприкладно одевени и са непоштовањем пратимо службу сећам се да је моја добра другарица дошла на причест право из клуба, на штиклама и са траговима јаке шминке за излазак сврха поста је прочишћење, припрема за причешће, тј примање бога у себе, тако да сте узалуд исцрпљивали своје тело одричући се мрсне хране, ако се нисте ни једном причестили, а пре тога покајали и на тај начин измирили своју савест, одлучили да постанете боља особа узрок оваквог понашања је незнање, недовољна обавештеност мој предлог је да на часовима веронауке разгова- рамо више о томе шта треба рећи на исповести и како се треба владати, да бисмо се неосуђено при- честили светим божјим тајнама марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја 44 l1/2009 мој први сусрет са малтом, њеним становници- ма и културом догодио се крајем маја и трајао је нешто мање од месец дана допутовао сам без породице, да бих се, уз што мање стресове, пре него што почну праве летње врућине, упознао са овом земљом и успоставио први контакт са парохијанима први утисци, како о овој острвској земљи, тако и о парохији, били су мало поме- шани ипак ово није амери- ка, из које сам дословце пре пар дана отишао, све је нека- ко мало и минијатурно, почевши од аутомобила, па до зграда које се граде на сваком ћошку, и куда год да погледате можете да видите праву „шуму“ дизалица већ сама чињеница да се овде толико гради доста вам тога говори о овој малој земљи јако много се улаже у њу, поготово у туризам, а одмах вам буде јасно да се овде гра- ди пуно више него што би на острву могло да буде зидара и осталих грађевинских рад- ника иако сам то знао од раније, тек сада сам увидео колико много наших људи би могло да буде запосле- но управо у грађевинарству и заиста, од инжењера, преко инсталатера, до зидара и разних других грађе- винских професија, има их прилично много (кажу, било је још много више до уласка малте у еу, а потом и у шенгенску групу земаља) са друге стране, одмах вам упадне у очи да се о заштити на раду много не мари и да су радницима на многим скелама и крово- вима „главе у торби“ ако су им њихова права и позната, углавном немају могућности да их остваре, а и не могу јер не говоре енглески баш најбоље (енгле- ски језик је у употреби у свакодневном говору, као и малтешки, који је семитски, са примесама енглеског и романских језика) једноставно, ово је медитеран, и ствари као што су ужасан саобраћај и крајње нео- базриви возачи, рад који би у некој западној земљи пре окарактерисали као нерад (у свакој продавници стоји пар људи и разговара са радницима, а муште- ријама не преостаје ништа друго него да чекају, ма колико они журили), ужасно спора бирократија и слично, су „нормалне“ након неколико дана већ сам се помирио са тиме да ово није ни америка, ни чешка (у којој сам проживео скоро десет година), ни немачка, а да ни србија није баш најгора у свему као и другде, и овде има пуно јавашлука, али и неморала, што можда човек не би у толикој мери ни оче- кивао, с обзиром да је ово изразито католичка земља, са толико цркава разасутих по целом острву да просто мора- те да се запитате: па шта ће им оволике?! али и оне су свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте данас су овдашњи становници само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном старију) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус православни мисионар l 45 грађене у неким другим вре- менима, пре него што су погубни таласи секулари- зма и конзумеризма запљу- снули и ово мало острво, окупано азурно-плавим таласима прелепог средо- земног мора заиста, оно је толико лепо и начичкано свакојаким разнобојним чамчићима, бродовима, бродићима али и луксузним јахтама, да се у њега већ на први поглед заљубите више је него јасно да су данас овдашњи становни- ци само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном стари- ју) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус градског прево- за, или када прође поред цркве у тим истим аутобусима видећете разноразне налепнице са верском тематиком, постављене од стране возача, који скоро сви до једног, неће пропу- стити прилику да вам приликом наплате карти за вожњу закину на кусуру, а исто тако ће својом агресивном вожњом да вам утерају или страх у кости или крв у главу, зависно од тога какве сте нарави и сама римокатолич- ка црква је увидела да се ово друштво налази пред великим искуше- њима, и у свом посло- вично-прагматском сти- лу и духу, прибегла при- лагођавању, пре свега у лику новог архиеписко- па малте, човека који се одмах свима допао, а није се либио чак ни да уђе у овдашњу џамију и помоли се заједно са муслиманским верни- цима и мој тадашњи први званични сусрет са њим је одисао пријатељ- ском атмосфером, али истовремено ми је недвосми- слено дато до знања шта се од нас православних, као гостију на овом острву, очекује тада нам је потврђе- свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте 46 l1/2009 српско друштво, као и сва модерна друштва, има проблем са раширеним агностицизмом и хаотич- ним стањем у системима вредности људи су углавном напустили живот у заједницама, чак су и породице постале жалосно разуђене и ослабиле у својој функцији образовања младих људи данас се истиче важност индивидуализма, личног успеха и личне слободе у најширем смислу – услед тога се често на групе гледа са неповерењем и страхом да ће индоктринисати и ограничити људе лична слобода је заиста једна од основних потреба сваког човека, опште људско право, као и слобода мишљења и изражавања мишљења међутим, проблем настаје када људи постану претерано уплашени да ће ова права бити угрожена у таквом страху претерују у избегавању група и плаше се било каквог утицаја – дакле, избегнути су и позитивни утицаји живота у заједници црква је у прошлости била фактор окупљања људи, она је то и данас, али много мање наш задатак, свих хришћана, јесте да покушамо да одржимо и развијемо сакупљачку снагу цркве и да наставимо да ширимо реч божију и систем вредности који она поставља упркос свим тешкоћама најбоља шанса за ширење хришћанства јесте обра- зовање омладине у основним и средњим школама, али програм таквог образовања мора да буде прилагођен зрелости ђака многе идеје о богу које се налазе у светом писму, молитвама, заповестима, символу вере не схватају се лако и брзо, већ кроз животно искуство и упоређивање тог искуства са њима мислим да је потребно да се ђаци уче хришћанском опхођењу према људима и да црквена доктрина буде, што је могуће више, апстрахована да би се уклопила у ђачку свакодневницу и свет који они перципирају милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога но да можемо и на даље да користимо цркву све- тог николе у валети, која се тренутно реновира и само спорадично користи као богомоља, а ускоро смо добили и кључеве од ње, тако да, у случају потребе, можемо да је користимо и дру- гим данима, осим недеље, наравно уз претходну дозволу иначе, црква је карактеристична по томе што се, како на фасади са барокно-готич- ким елементима, тако и у унутрашњости, налази статуа светог николаја мирликијског чудо- творца, са православним инсигнијама и у пра- вославним одеждама то је због тога што је ова црква грађена од стране грка, касније присво- јена од унијата, а сада претворена у римокато- личку светињу на острву се налази још и мала унијатска црква посвећена икони мајке божи- је „our lady of damascus“, што је у ствари ико- на типа одигитрија, коју су крсташи украли из дамаска још у време лионске уније и донели на малту као своју светињу и заштитницу након још пар састанака са представницима цркве и министарства школства јасно ми је било да ће наша идеја о успостављању равноправних могућности по питању верског образовања у овдашњим школама, барем за православну децу, до даљњег остати у сфери лепих жеља наиме, малтешки устав гарантује римском католицизму статус једине признате (а тиме и државне) религије у овој земљи у свим школа- ма римокатоличка религија предаје се као оба- везан предмет, с тиме што је од недавно омогу- ћено деци из других конфесија да не морају да похађају овај предмет као обавезан, али још увек не могу ни да бирају било шта друго у пракси то изгледа тако да деца која не уче римокатоличку веронауку морају да седе на часу, али могу да се баве нечим другим, на при- мер да цртају ту и тамо средњошколци могу да напусте учионицу, али немају право да напу- штају школски круг, нити да присуствују било каквој другој настави додуше, у министарству школства су без речи погледали нашу презента- цију, поставили пар питања, као нпр: шта ако то дозволимо вама, па онда морамо и другима, и ко ће то да плаћа? одговор, дакле, није био ни да ни не, па сматрам да ми је богом дана дужност да наставим са контактима и повремено подсећам на недемократску и дискриминаторску суштину поменутог закона страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха православни мисионар l 47 битно је да се направи веза између основних хришћанских начела и њиховог живота како би увидели божије законе и како би се одржало њихово интересовање са ђацима треба причати о њиховим свакодневним страховима и егзистенцијалним питањи- ма, упућивати их на самостално читање светог писма и представити им веру као једини сигуран начин да се ослободе страха страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха прва препрека која мора да се превазиђе на путу ка спознаји бога је страх само човек који је самоуверен, слободан од страха, може да посматра свет и у њему види божије дело може да даје и буде несебичан јер се не боји за себе – јер зна да га у руци држи сила апсолутне доброте и снаге човек постиже максимум свог потенцијала у професији и односима са људима онда када се не боји да трчи за својим сновима и жељама и не боји се да говори из свог срца – јер зна да ће га бог подржавати докле год је искрен и вредан човек увиди бога када својом вером отера своје страхове, као што се види хоризонт када се подигне јутарња магла људе треба научити да не траже само материјалне доказе и да не причају о богу као о неком предмету или некој особи, јер он је много више од тога човек је наспрам бога мањи него што је мрав наспрам човека, дакле, како је могуће схватити бога? могуће је схватити идеју о његовом постојању и његовој моћи, могуће је достићи веру – осетити божије присуство постоји питање „како?“, али не постоји једноставан одговор, нити постоји одговор који ће важити за све људе јер људи другачије увиђају бога ипак, сваки начин увиђања бога води ка истој вери у истог бога морамо научити људе да посматрају свет, да буду добри у свом односу према себи и другима, да вредно и храбро раде на свом напредовању, да отворе свој ум тако да им бог постане очигледан потребно је стр- пљење и ширина ума која се често ограничава буквал- ним значењем речи које чујемо у цркви и од вероучи- теља и свештеника или читамо у светом писму, бога треба схватити што је могуће шире, генералније, апс- трактније – јер се само тако увиђа његова свеприсут- ност иако смо сви посебни и јединствени, наша суштина је у односу са другима сваки човек је петар на коме се гради божија заједница и сваки човек хода по мору – ако посумња потонуће сакупите смиреност, самоувереност, љубав, поштовање, браћу и сестре, веру – јер тамо где је богатство ваше биће и срце ваше милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога 48 l1/2009 веронаука или грађанско васпитање? питање које мучи већину младих, али и њихове родитеље, при упису у школу првенствено морамо поменути да су ови предмети у наше школе уведени 2001 године као факултативни, а од 2004 и као обавезни, с тим што ђаци немају право промене избора по завршетку школске године уводе се од првог разреда основне тј средње школе, и часови се одржавају једном недељно оцене су описне шта заправо учимо на веронауци? она обухвата раличита предавања о православној вери учи нас о животу христа, његовим делима, чудима, о животу светитеља божјих, о библији и њеним тумачењима, о крсним славама и начинима живљења у складу са божјим законима затим, обрађују се и уче молитве даје нам одговоре на питања каја нас посебно муче као што су живот, смрт тј настанак и нестанак света, ука- зује нам на лоше ствари (грехе) које свакодневно чинимо и самим тим нас усмерава и помаже да боље живимо такође, бави се и разликама у учењу римока- толичке и православне цркве, где млади имају доста недоумица и мешају различита схватања учи се и о осталим светским религијама, а највише се бави начи- нима понашања и савременим проблемима са којима се друштво свакодневно сусреће као што су секте, дро- га, алкохолизам и др значајне теме о којима се нажа- лост недовољно говори, а све у циљу упознавања мла- дих са сопственом вером и њиховим духовним васпи- тањем између осталог, професор нас подсећа на пост и води на причешћа, а на сваком часу, ту је и могућ- ност одласка у цркву нека истраживања показују да заинтересованост за овај предмет у србији све више расте, што једино није случај у београду који су ту проблеми? пре свега, недовољна информисаност, као и предрасу- де! актуелно је и помодарство што се конкретно београда тиче, грађанско васпитање похађа вели- ки број ђака у почетку, проблеми при овом поновном увођењу веронауке у српске школе, били су непостојање адекватних уџбеника, настав- ног кадра и недовољна искуства из те области такође, било је и много противника који су се бунили и постављали питање да ли веронаука треба да да само информације или она треба да замени црквену катихизацију тј „намеће“ усваја- ње одређених ставова, мишљења и вредности? данас, већина тога је превазиђена остаје само проблем недовољног броја ученика ево неких идеја, како се изборити и са тим! ту су кампање кроз медије, плакати, дељење флајера (који већ постоје за грађанско!); информативни часови за родитеље од скоро, уведени су проб- ни часови у трајању од недељу дана, на почетку јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође, родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује православни мисионар l 49 школске године, како би ђаци могли да се упозна- ју са оба предмета у вези са тим, ученици су рекли је период сувише кратак и како би требао да износи минимум месец дана неки су предло- жили да паралелно похађају и једне и друге часо- ве, јер неће да буду ускраћени ни у чему, а теме и грађанског васпитања и веронауке су им подјед- нако занимљиве и не желе да праве елиминацију чак и незаинтересовани, треба да буду информи- сани! неопходно је да свако познаје основне пој- мове у својој религији, како би пронашао утеху, мир и срећу и како би се спасао од многих пробле- ма а у томе часови верске наставе, као и познава- ње сопствене вере, умногоме помажу питали смо ђаке, наше вршњаке, шта мисле о томе, и ево шта они кажу: – срђан(17): „веронауку сам случајно одабрао! сви- ђа ми се зато што се не оцењује, часови су занимљиви, атмосфера је опуштена, бавимо се темама које нас интересују, а професор је коректан“ – марина(18): „идем на грађанско и смета ми што не могу да се пребацим на веронауку, јер је то оно што ме ипак више интересује веронаука је једини предмет који нас подсећа да праву срећу човек постиже живе- ћи по начелима духовног живота, и уједно нас учи како то да испунимо“ – милица(18): „иако сам атеиста, изабрала сам веронауку зато што не знам довољно о вери и желим да се додатно информишем, јер мислим да је то нека врста опште културе и знања која би сви требали да имају, били они верници или не!“ – maша(18): „одабрала сам грађанско јер не верујем у бога, али сам се покајала јер бих волела да сазнам што више о првославној религији баш зато што нисам верник, мислим да треба да знам све, чак и више од оних који верују, како бих могла да говорим о томе“ – игор(17): „ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује посебно настанак света, одакле сви потичемо, и загробни живот“ – марко(18): „не идем на веронауку зато што не верујем у бога мислим да би сви људи требали да верују у себе, што је најбитније за испуњавање њихо- вих циљева и жеља“ – душица(16): „одлучила сам се за веронауку зато сто ми је бака тако предложила и била је управу! на тим часовима ми је јако интересантно, имамо зани- мљивог професора и бавимо се различитим темама и поред веронауке“ – јелена(18): „случајно сам изабрала веронауку и баш ми се свиђа, поучна је, корисна, занимљива и сви- ма бих препоручила да крену на часове веронауке“ – немања(18): „цело моје друштво иде на грађанско, али ја сам ипак изабрао веронауку јер мислим да је веронаука доста кориснија добро је и то што су оцене само описне, па нема притиска око учења“ – јанко(17): „данас се мисли да је старомодно ићи на веронауку, али ја се не слажем са тим свиђају ми се часови, учи се пуно занимљивих ствари о нашој вери“ јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади 50 l1/2009 двадесет први век је унапред осуђен да буде пери- од највиших демократских стандарда, поштова- ња људских права и слобода: слободе изражавања, слободе мишљења, слободе делања, било какав човеков покрет од друштвеног значаја мора бити украшен епитетом слободан! у овом модерном свету слободе нико никоме не сме да намеће своје ставове, погледе, рекло би се да је овај наш век заи- ста крајње идилично осмишљен и да улива наду у сигурну будућ- ност препознатљиве формуле које дефинишу почетак трећег тисућлећа свакодневно украшава- ју електронске, писане и многе друге видове медија који нас непрестано подсећају на слободу у тој општој слободи свега и свачега и највиших стандарда поштовања људског достојанства наилазимо на многобројне примере контрадиктор- ности напред реченог, као и на разноразне јавне кри- тике друштвене улоге српске православне цркве у 21 веку има ли црква у савременом српском дру- штву своје место и улогу? у каквом би односу треба- ло да буду држава и црква? то су питања која се непрестано актуелизују у веома живахном медијском дијалогу различитих актера нашег друштва поједи- ним групама и организацијама је готово омиљено цитирање оног дела устава који се односи на одвоје- ност цркве од државе то се годинама понавља при- ликом покушаја да се аргументовано објасни да црква на модерној друштвеној позорници нема шта да тражи недавно смо имали случај да један страни часопис некој школи доставља списак од двадесетак питања путем којих се анализира верска настава у основним и средњим школама из тих питања се лако могло закључити да је основни циљ обја- снити просечном европљанину, читаоцу листа, како је у србији уставни принцип одвојености цркве од државе само мртво слово на папиру, а да су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је анализирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштит- на преграда нема шта црква да завирује у двориште државе, а камоли да крочи на њену територију, и обр- нуто то су два потпуно расцепљена, самосвојна организма међу којима није пожељно никакво опште- ње и не само то! сваки плод који један од ова два организма донесе на светлост дана не сме да обогаћу- је плод оног другог у противном је нарушен демо- кратски принцип одвојености! црква, сходно томе, нема шта да тражи у државним школама, здравстве- ним установама, културним здањима, војним и поли- цијским јединицама, ђакон јован бабић црква и држава одвојеност се тумачи неозбиљно, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштитна преграда oдвојеност цркве од државе или подвојеност народне душе? православни мисионар l 51 а онда се неко коначно запитао шта је то, уопште, држава, а шта црква поводом првог појма на часо- вима философије и социологије учисмо разне дефи- ниције и за други појам нам даваше разна одређења: социолошка, политичка, а у скорије време и бого- словска но, једно је јасно као дан у одређењу и јед- ног и другог шта јесте, а шта није централно место заузимају људи, односно човек црква је, у друштве- ном смислу, пре свега заједница људи, а и државу, пре свега, изграђују – људи и, ево невоље! у поменутом 21 веку човек који у заједници са другим људима конституише цркву у исто време је грађанин државе коју, опет у заједници са другим људима, изграђује и одређује намеће се логично питање да ли устав наше државе принципом одвојености од својих грађана који су уједно и чланови цркве захтева да се помире са тиме да су шизофреници! када долазе у додир са државом и њеним институцијама, морају привреме- ђакон јован бабић црква и држава 52 l1/2009 ево одговора који нуди псалмо- писац давид: почетак је мудро- сти страх господњи (псалм 111, 10) учење православне цркве је изложено кроз догмате на којима почива смисаоност православља но, догматско учење цркве не представља уназађено и бескомпромисно повиновање правилима духовног живота и поштовање религиозних правила постављена на таквој основи, црква постаје идеал и центар нашег слепог поклоњења, из чега израња осећај несловесног поштовања које се изјед- начава са осећањем идолатрије пра- вославна црква је, међутим, ослобо- ђена сваке предрасуде која ће дове- сти и остварити идолско поштова- ње цркве као догађаја црква, самим тим, не представља ни кодекс живљења којим се човек одваја од осталог света негирајући га, већ кроз њу учествује у динамичним догађајима целокупне природе која је ту ради освећења, обожења и иску- пљења као материја створена од бога самог бити религиозан никако не зна- чи бити фанатичан у успостављању духовне послушности (према) цркви живети религиозним животом и општи- ти у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
... се бог не би спустио до низине људске, узалуд би били сви наши напори да приђемо њему који је безграни- чан и неописив ако знамо да је ово што је изречено истина, онда се може поставити питање шта човек може учинити за своје спасење одговор ћемо наћи у речима црквеног предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемо веровати у бога само тако што ћемо у глави имати информацију да бог постоји, тамо негде горе далеко, онда смо далеко од тога да будемо чланови цркве као тела христовог иако нас никакав труд, ма како он био велик, не може учинити достојним наслед- ницима царства небеског, то нам не даје за право да живот проведемо у лењости, јер бог мало тражи, а пуно даје телесни пост пост је један од главних облика телесног труда и духовног подвига и може се правилно разумети само у том контексту ако ћемо постити зато да бисмо смршали и при томе ћемо се хвалити околини како постимо, мало је вероватно да ће нас неко због тога сматрати православним хришћанином кори- сно би можда било рећи и да на пример, 100 грама помфрита (који је постан) више гоји од 100 грама пилећег белог меса (које је мрсно) дијета је одрица- ње од тешке хране ради нас и нашег изгледа, а пост је одрицање бога ради, које нас подсећа да христос још није са нама и да очекујемо његов долазак потврду овоме налазимо у христовом одговору уче- ницима светог јована крститеља, када им каже: „еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (мт 9, 15) можда је суви- шно понављати причу из светог писма о христо- вом посту од 40 дана, али је важно имати је на уму, јер христос није постио да би држао дијету о томе како се треба односити према посту најбоље ће нас поучити речи новог завета „а кад постите, не буди- те суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности;“ (мт 6, 16–18) о телесној димензији поста говори и свети василије велики када нас поучава својим речима: „којим бродом један капетан може лакше да упра- вља и да га спаси у морској бури, оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура?“ свети оци нас саветују да се пост не састоји у томе да се једе једном, него да се не једе много и упркос томе што су строго постили, они су увек били спремни за рад, ретко су били болесни и живели су необично дуго духовни пост важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуности одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота поред поста који подразумева уздржа- вање од мрсне хране, постоји и друга димензија поста, духовни пост, који подразумева уздржавање од греха каже опет свети василије: „истински пост није само одрицање од различите хране, него одри- цање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што милош антонијевић тема броја пост или дијета важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуно- сти одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота православни мисионар l 37 ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ духовни пост представља напор који ула- жемо да бисмо показали да нисмо робови својих страсти, а то није лако наша црква је прописала време када се пости, да би нам указала да у то време треба да уложимо посебан напор у борби против својих слабости свети јован златоусти посебно говори о овој врсти поста: „немој ми говорити о томе колико си дана постио, како ниси јео ово и оно, како вина ниси пио, него ми покажи да ли си, буду- ћи гневљив, за време поста постао кротак, и да ли си, будући тврдица, за време поста постао човеко- љубив јер ако си пијан гневом, чега ради мучиш своје тело?јер сам пост не диже се у небо ако га не прати сестра његова милостиња“ осим одрицања од хране и страсти, пост подразумева и учесталију молитву, „дух свети свуда прописује сједињење поста са молитвом“ (св игњатије брјанчанинов) истина је да је адам, када је окусио плод са забрањеног дрвета, прекршио божију заповест управо о уздржању (посту), међутим, васкрсе- њем христовим и крштењем водом и духом светим свакоме од нас је дата прилика да ту заповест бар делимично испунимо цео живот хришћана је својеврстан пост, јер смо дужни да се боримо за наше спасење стално и на сваком месту, иако је бог тај који нас љубављу својим спасава „јер мојсију вели: помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до бога који милује“(рим 9, 15) упркос овоме, постоји време када нас црква позива на посебан подвиг, а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, васкрсење христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад је време посту и мрсимо кад је време мрсу и биће- мо бар мало ближи томе да неосуђено присту- пимо пречистим тајнама христовим, на исцеље- ње душе и тела милош антонијевић тема броја пост или дијета 38 l1/2009 чини се да се у нашем времену, у времену неверо- ватно брзог протока информација, усталио један резон површности у коме се све прихвата здраво за готово док се људи просто отуђују од себе и других прикивајући се за апарате преко којих проживљавају оно чега су се у збиљи одрекли такозване чињенице загосподариле су школама, неприкосновени телевизор – свакодневицом, а рутина и форма – црквом тако испада да се пост свео на просто нејело, а милосрђе на удељивање од сувишка средстава сиротињи по порта- ма цркве, трговима велеграда, ћорсокацима људског прогреса замена теза (чији смо сведоци) произилази управо из недостатка личносног суделовања у право- славном начину живота, као и опитовања сопственог размишљања кроз литургијску праксу и самом цркве- ном заједницом, којој смо причасни чак и сама литур- гија се – управо тим немишљем – свела на недељни спектакл који има мало или нимало утицаја на наш начин живота, те људи у недостатку евхаристијског утемељења просто лутају од цркве до цркве ни сами не знајући шта траже и кога траже и заборављајући да литургију чини причасна заједница, дакле – конкретне личности, наше комшије као да се у човеку направио један расцеп поделивши га тако на човека у цркви и човека ван цркве рутина, којом се све више приступа тајнама, узела је до те мере маха да се сама поента, сми- сао одређених радњи у и при цркви – као што су пост или милосрђе – потпуно изгубила ако бисмо се на овом месту упустили у елаборацију констатованог ста- ња, чини се да би саме странице написаног текста пре- криле вимблдонски стадион, а сав тај текст би веома мало (или нимало) допринео превазилажењу описаног проблема додуше, тај се проблем не превазилази листањем ових или оних мишљења, већ једним јасним литургијским ходом, евхаристијским утемељењем и опитовањем у сопственој причасној заједници схва- тити то, значи решити пола проблема, док се она друга половина може решити једино у односу којим и потвр- ђујемо нашу црквеност оприсутњујући идеју заједни- штва и ван црквене порте дани поста као да собом подсећају на неопходност једног таквог начина изражавања – дружења; на неоп- ходност другог у нашем животном ходу ка христу тим начином се полако понире и у сам смисао поста као начина превазилажења датости, свих нужности палог постојања, одабиром еклисиолошке реалности и живота ка другоме, са другим, а не ка себи и ради себе ка себи и ради себе јер другим речима не бисмо могли осликали тугу и самоћу палог постојања, целокупне несталности истог пост би, као временски предах од размишљања стомаком, требало да нам пружи време које можемо одвојити за интензивираније размишља- ње о сопственом литургијском ходу; може нас подсе- тити да нисмо само ради јела и пића на овоме свету али нас може и понукати да размислимо зашто смо заиста овде, а то размишљање, те недоумице, једноставно можемо да поделимо са својом причасном заједницом опитујући на тај начин и сам ток сопствених мисли да то буде наш импулс, наш личносни подвиг превазила- жења датости које диктира свакодневица, а који дели- мо са другима; на који позивамо друге а зар нема лепше слике реченог од чаја у пет, који је, ето, већ вековима синоним за одмор уз пробрано друштво свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет православни мисионар l 39 пријатеља са којима имамо однос – пријатељство – јер смо ми тако одлучили, изабрали; а који није однос, плод ових или оних нужности нашег социјалног миљеа, породице, посла, исто као што и биолошку ипостас превазилазимо еклисиолошком не укидајући је, али и не задовољавајући се једино њоме на један такав начин из црквене порте у сопствени дом пренев- ши сам етос православног начина живота и узрастања, оприсутњујемо и саму реалност литургијског хода као сопственог хода, а за то нам је ипак потребан други други, који ће заједно са нама превазићи илузију одмора коју пружа телевизор, илузију задовољавања ових или оних интересовања шупљим причама, јаловим обећањима и сталним јадиковкама о бољем сутра којима нас засипају у поподневне сате преко ових или оних сред- става јавног информисања тако са другима нећемо дели- ти туђе реалности, неизвесности, по природи лажне пошто су несталне, већ ћемо сопственим недоумицама градити заједничку реалност трудећи се да је собом учи- нимо трајном везујући је за христа, а оприсутнивши је литургијским ходом сопствене свакодневице у ери општег немишља, празнословља и празномишља, чај у пет уједно јесте и милосрђе, којим конкретно помажемо човека узводећи га из долине плача у радосну вест ново- јерусалимског предукуса поштујући и достојанство самог човека, коме не удељујемо од свога сувишка, већ са њим делимо – са њим деламо како је могуће неком помоћи нешто конкретно ако након те помоћи не знамо име тог човека? какав смо однос са њим успоставили? конкретан – не, то је сигурно какав је то, онда, однос с обзиром на то да чин милосрђа јесте чин односа; каква је то милост; каква је то онда помоћ! коме?! то је питање! коме на такав начин помажемо – самом човеку коме смо уде- лили не потрудивши се ни име да му знамо или себи спирајући тим сувишком од својих добара сопствену савест човека који живи за себе и ради себе човека који такође нема имена јер је за име потребан друг: потребан други дани поста нам омогућавају простор да у окриљу сопственог дома оприсутнимо литургијску реалност, којом ћемо схватити разлику између општих и личних именица, разлику између богаташа и лазара потпомо- гавши се међусобно и изнедривши нелицемерно дело милосрђа и радосни усклик – љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали именом, лицем к лицу свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет 40 l1/2009 „браћо, постећи телесно, постимо и духовно; прекинимо сваку везу са неправдом; раскинимо све упорне суровости; поцепајмо сваки cписак неправде; гладнима дајмо хлеб; сироте и оне који су без крова уведимо у домове да бисмо од христа бога примили велику милост" (стихира, среда прве недеље) велики пост — време покајања опет се приближавамо великом посту, времену нашег покајања и помирења са богом покајање је почетак, а исто тако и услов правог хришћанског живота „покајте се!" — биле су прве христове речи када је почео да проповеда (мт 4,17) али шта је пока- јање? у свакодневној вреви живота ми немамо време- на да мислимо о томе, већ једноставно сматрамо за нормално да морамо да идемо на исповест, затим да примимо опроштај грехова, а после, после заборавља- мо све то до следеће године ипак, мора да постоји неки разлог због којег је наша црква издвојила седам недеља као посебно време за покајање у којем позива сваког православног хришћанина на посебан духовни подвиг а тај се разлог свакако односи и на мене, на мој живот, моју веру и моје чланство у цркви морам покушати да схватим ово и да колико год могу следим учење моје цркве, која је православна не само по свом имену, него и по своме животу и шта је онда покаја- ње? на ово питање одговор даје велики пост он је заиста школа покајања, кроз коју сваке године мора да прође сваки хришћанин како би освежио познавање своје вере пост је поклоничко путовање до самих извора православља и поновног налажења истински православног пута у живот покушајмо зато да нам тих четрдесет дана поста буду што значајнији и бога- тији смислом у овом кратком приказу великог поста позабавиће- мо се: - припремама за велики пост - карактеристикама православних богослужења у великом посту и - православним учењем о посту, молитви и другим духовним напорима који су прописани за велики пост недеље припреме три недеље пре него што ће наступити велики пост улазимо у период припрема то је стална карактери- стика православне традиције да се сваки већи литур- гијски догађај (божић, велики пост, ваcкрс) унапред најављује и припрема знајући недостатак наше кон- центрације и „световњаштво" нашег живота, црква нам скреће пажњу на озбиљност догађаја и позива нас да размишљамо о његовом значењу због тога, пре него што будемо и сами практиковали велики пост, треба да знамо његов смисао припрема за велики пост укључује четири недеље пре поста, од којих се свака односи на неки основни аспект покајања 1 смиреност (недеља цариника и фарисеја) уочи ове недеље (тј у суботу на вечерњу) први пут се за певницом појављује триод (три песме) — литур- гијска књига великог поста, а песме из ње се придодају обичном литургијском материјалу недељног васкрсног богослужења оне развијају прву главну тему покаја- ња: смиреност еванђеље, које се чита на тај дан (лука 18, 10—14) учи нас да је понизност предуслов покајања еванђел- ска прича о царинику и фарисеју приказује човека који је задовољан самим собом и мисли да испуњава све захтеве вере он је горд и претерано самопоуздан међутим, он је у ствари изопачио значај вере и ограни- чио је на спољна запажања он своју побожност мери количином прилога који даје цркви за њега је вера извор за дивљење самом себи а цариник, он не мисли високо о себи и његова смерност га оправдава пред богом преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане православни мисионар l 41 „избегавајмо фарисејску разметљивост — говори кондак дана — а учимо се достојанству смирених цариникових речи" 2 повратак оцу (недеља блудногсина) еванђеље, које се чита тога дана (лука 15, 11—32), даје нам другу тему великог поста и покајања — а то је повра- так богу није довољно да се греси признају и да се испо- веде никакве плодове нема покајање без жеље и решено- сти да мењамо свој живот, да се вратимо богу и да почне- мо пењање ка савршенству и очишћењу морамо схвати- ти да смо изгубили своју духовну лепоту и чистоту и зато морамо желети да их поново задобијемо: „устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и више нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својих најамника" на јутрењу певамо псалм 137: „на водама вавилонским сјећасмо и плакасмо, опомињући се сиона ако забора- вим тебе, јерусалиме, нека ме забо- рави десница моја" хришћанин се сећа и зна да је изгубио заједницу с богом, мир и радост његовог цар- ства и чистоту новога живота јер, он је крштен, а са тим и уведен у тело христово, али су га његови сопствени греси удаљили од бога зато је покајање покрет љубави и поуздања и жеља која наводи заблуделог да се врати богу „уда- љих се безумио од славе твоје отачке, расувши у злу богатство које си ми предао зато ти узносим глас заблуделога: сагреших пред тобом, оче самилосни, прими ме као покајника и учини ме једним од твојих најамника" (кондак дана) 3 последњи суд (месопусна недеља) на месопусну суботу — задушнице — црква пропи- сује да се врши општи помен за све њене умрле чланове црква је јединство и љубав у христу сви ми зависимо једни од других, припадамо једни другима, а сједињени смо љубављу у христу зато наше покајање и неће бити потпуно без знака љубави према онима који су напусти- ли овај свет пре нас покајање је, пре свега, обнова духа љубави: „по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав мећу собом" (јов 13,35) помен за наше покојне литургијски укључује вечерње у петак и јутрење и литургију у суботу еванђеље, које се чита у недељу (мт 25,31—46), подсе- ћа нас на трећу тему покајања, а то је припрема за божи- преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане 42 l1/2009 „пост је све свете руководио у животу по богу “ (св василије велики) пост је заповеђен и забележен још у старом завету мојсије је постио да би се удостојио да прими десет заповести, пророк илија је постио да би затим васкрснуо умрло дете, затворио небо да годинама не пада киша, не би ли се израиљци покајали итд стари завет је праслика новог завета, па је тако хришћански пост је установио господ исус христос, који је постио четрдесет дана у пустињи да би одолео искушењима сатане постоји духовни и телесни пост они се прожимају и не могу један без другог телесни пост подразумева уздржање од намирница животињског порекла, а духовни пост је уздржање од злих помисли, речи и дела анкетирајући своје средњошколске вршњаке (а и из личног искуства) закључујем да младим људима најтеже пада духовни пост или га уопште не примењују тачније, јако је тешко да се уздржимо и не посвађамо и да хришћански отрпимо увреду неког нашег друга или другарице, када смо већ под великим стресом због краја полугодишта како се посветити читању богоугодних књига, када је градиво преобимно, а слободног времена мало? зато је предлог анкетираних ученика био да се на часови- ма веронауке читају житија светаца и дела светих отаца, јер нам примери из њиховог живота најбоље другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања ји суд хришћанин живи под христовим судом то значи да наше делатности, ставове и расуђи- вања морамо да вежемо за христа и његово присуство у свету и да у своме ближњем мора- мо да видимо самог господа исуса христа, јер „заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте" опис последњег суда божјег пружа нам огледало у којем можемо видети колико смо хришћани у седмици која долази после месопусне неде- ље прописан је делимични пост ово је због тога што морамо да се припремимо и увежбамо за велики подвиг строгог поста средом и петком се служи св литургија, а поредак осталих бого- служења је већ великопосни на сиропусну суботу црква помиње све оне који су се „постом просветлили" — велике аскете и испоснике они су узори које морамо да следимо, они су наше вође у подвигу поста и покајања 4 опроштај(сиропусна недеља) сиропусна недеља је последњи дан пре почет- ка великог поста литургија овог дана развија три теме: а) изгнање адама из раја блаженства човек је створен за рај - за познање бога и заједницу са њим међутим, греси су лишили човека тог благословеног живота, а његов живот на земљи је живот у изгнанству, богочовек христос отва- ра врата раја сваком оном ко га следи, а при овоме је црква наша водитељка у небеску отаџ- бину б) наш пост не сме да буде лицемеран, ни да трубимо о њему, већ „да не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности" (из еванђеља по матеју 6, 14-21), које се чита у недељу) в) услов за овакав истински пост је да опра- штамо једни другима као што бог опрашта нама - „ако опраштате људима сагрешења њихова, опростиће и вама отац ваш небески" увече истога дана, отпочиње велики пост са великим прокименом: „немој одвратити лица својега од слуге својега; јер сам у невољи; похи- тај, услише ме" на крају службе верни траже опроштај једни од других, а црква отпочиње свој поклонички ход према васкрсу, дану пуном радости и славе православни мисионар 1/1974 о пoсту марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја православни мисионар l 43 могу показати шта заправо значи имати мир у души, како се научити стрпљењу и трпљењу, другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања чула сам од појединих свештеника да забрањују одласке на журке онима који посте, али сам зато пронашла у литератури да можете отићи на било коју журку, прославу, славље, јер је важно да се тамо не понашате раскалашно, што значи да се не напијате, не вриштите, не ступате у сек- суалне односе и не узимате наркотике, не побијете ни са ким или урадите било шта што некога може пов- редити још један наш велики проблем је што често на исповести не знамо да набројимо своје грехе, или се не осећамо грешно, иако знамо да смо урадили нешто што није добро долазимо на причест једном или нијед- ном у току поста, каснимо на литургију или долазимо неприкладно одевени и са непоштовањем пратимо службу сећам се да је моја добра другарица дошла на причест право из клуба, на штиклама и са траговима јаке шминке за излазак сврха поста је прочишћење, припрема за причешће, тј примање бога у себе, тако да сте узалуд исцрпљивали своје тело одричући се мрсне хране, ако се нисте ни једном причестили, а пре тога покајали и на тај начин измирили своју савест, одлучили да постанете боља особа узрок оваквог понашања је незнање, недовољна обавештеност мој предлог је да на часовима веронауке разгова- рамо више о томе шта треба рећи на исповести и како се треба владати, да бисмо се неосуђено при- честили светим божјим тајнама марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја 44 l1/2009 мој први сусрет са малтом, њеним становници- ма и културом догодио се крајем маја и трајао је нешто мање од месец дана допутовао сам без породице, да бих се, уз што мање стресове, пре него што почну праве летње врућине, упознао са овом земљом и успоставио први контакт са парохијанима први утисци, како о овој острвској земљи, тако и о парохији, били су мало поме- шани ипак ово није амери- ка, из које сам дословце пре пар дана отишао, све је нека- ко мало и минијатурно, почевши од аутомобила, па до зграда које се граде на сваком ћошку, и куда год да погледате можете да видите праву „шуму“ дизалица већ сама чињеница да се овде толико гради доста вам тога говори о овој малој земљи јако много се улаже у њу, поготово у туризам, а одмах вам буде јасно да се овде гра- ди пуно више него што би на острву могло да буде зидара и осталих грађевинских рад- ника иако сам то знао од раније, тек сада сам увидео колико много наших људи би могло да буде запосле- но управо у грађевинарству и заиста, од инжењера, преко инсталатера, до зидара и разних других грађе- винских професија, има их прилично много (кажу, било је још много више до уласка малте у еу, а потом и у шенгенску групу земаља) са друге стране, одмах вам упадне у очи да се о заштити на раду много не мари и да су радницима на многим скелама и крово- вима „главе у торби“ ако су им њихова права и позната, углавном немају могућности да их остваре, а и не могу јер не говоре енглески баш најбоље (енгле- ски језик је у употреби у свакодневном говору, као и малтешки, који је семитски, са примесама енглеског и романских језика) једноставно, ово је медитеран, и ствари као што су ужасан саобраћај и крајње нео- базриви возачи, рад који би у некој западној земљи пре окарактерисали као нерад (у свакој продавници стоји пар људи и разговара са радницима, а муште- ријама не преостаје ништа друго него да чекају, ма колико они журили), ужасно спора бирократија и слично, су „нормалне“ након неколико дана већ сам се помирио са тиме да ово није ни америка, ни чешка (у којој сам проживео скоро десет година), ни немачка, а да ни србија није баш најгора у свему као и другде, и овде има пуно јавашлука, али и неморала, што можда човек не би у толикој мери ни оче- кивао, с обзиром да је ово изразито католичка земља, са толико цркава разасутих по целом острву да просто мора- те да се запитате: па шта ће им оволике?! али и оне су свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте данас су овдашњи становници само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном старију) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус православни мисионар l 45 грађене у неким другим вре- менима, пре него што су погубни таласи секулари- зма и конзумеризма запљу- снули и ово мало острво, окупано азурно-плавим таласима прелепог средо- земног мора заиста, оно је толико лепо и начичкано свакојаким разнобојним чамчићима, бродовима, бродићима али и луксузним јахтама, да се у њега већ на први поглед заљубите више је него јасно да су данас овдашњи становни- ци само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном стари- ју) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус градског прево- за, или када прође поред цркве у тим истим аутобусима видећете разноразне налепнице са верском тематиком, постављене од стране возача, који скоро сви до једног, неће пропу- стити прилику да вам приликом наплате карти за вожњу закину на кусуру, а исто тако ће својом агресивном вожњом да вам утерају или страх у кости или крв у главу, зависно од тога какве сте нарави и сама римокатолич- ка црква је увидела да се ово друштво налази пред великим искуше- њима, и у свом посло- вично-прагматском сти- лу и духу, прибегла при- лагођавању, пре свега у лику новог архиеписко- па малте, човека који се одмах свима допао, а није се либио чак ни да уђе у овдашњу џамију и помоли се заједно са муслиманским верни- цима и мој тадашњи први званични сусрет са њим је одисао пријатељ- ском атмосфером, али истовремено ми је недвосми- слено дато до знања шта се од нас православних, као гостију на овом острву, очекује тада нам је потврђе- свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте 46 l1/2009 српско друштво, као и сва модерна друштва, има проблем са раширеним агностицизмом и хаотич- ним стањем у системима вредности људи су углавном напустили живот у заједницама, чак су и породице постале жалосно разуђене и ослабиле у својој функцији образовања младих људи данас се истиче важност индивидуализма, личног успеха и личне слободе у најширем смислу – услед тога се често на групе гледа са неповерењем и страхом да ће индоктринисати и ограничити људе лична слобода је заиста једна од основних потреба сваког човека, опште људско право, као и слобода мишљења и изражавања мишљења међутим, проблем настаје када људи постану претерано уплашени да ће ова права бити угрожена у таквом страху претерују у избегавању група и плаше се било каквог утицаја – дакле, избегнути су и позитивни утицаји живота у заједници црква је у прошлости била фактор окупљања људи, она је то и данас, али много мање наш задатак, свих хришћана, јесте да покушамо да одржимо и развијемо сакупљачку снагу цркве и да наставимо да ширимо реч божију и систем вредности који она поставља упркос свим тешкоћама најбоља шанса за ширење хришћанства јесте обра- зовање омладине у основним и средњим школама, али програм таквог образовања мора да буде прилагођен зрелости ђака многе идеје о богу које се налазе у светом писму, молитвама, заповестима, символу вере не схватају се лако и брзо, већ кроз животно искуство и упоређивање тог искуства са њима мислим да је потребно да се ђаци уче хришћанском опхођењу према људима и да црквена доктрина буде, што је могуће више, апстрахована да би се уклопила у ђачку свакодневницу и свет који они перципирају милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога но да можемо и на даље да користимо цркву све- тог николе у валети, која се тренутно реновира и само спорадично користи као богомоља, а ускоро смо добили и кључеве од ње, тако да, у случају потребе, можемо да је користимо и дру- гим данима, осим недеље, наравно уз претходну дозволу иначе, црква је карактеристична по томе што се, како на фасади са барокно-готич- ким елементима, тако и у унутрашњости, налази статуа светог николаја мирликијског чудо- творца, са православним инсигнијама и у пра- вославним одеждама то је због тога што је ова црква грађена од стране грка, касније присво- јена од унијата, а сада претворена у римокато- личку светињу на острву се налази још и мала унијатска црква посвећена икони мајке божи- је „our lady of damascus“, што је у ствари ико- на типа одигитрија, коју су крсташи украли из дамаска још у време лионске уније и донели на малту као своју светињу и заштитницу након још пар састанака са представницима цркве и министарства школства јасно ми је било да ће наша идеја о успостављању равноправних могућности по питању верског образовања у овдашњим школама, барем за православну децу, до даљњег остати у сфери лепих жеља наиме, малтешки устав гарантује римском католицизму статус једине признате (а тиме и државне) религије у овој земљи у свим школа- ма римокатоличка религија предаје се као оба- везан предмет, с тиме што је од недавно омогу- ћено деци из других конфесија да не морају да похађају овај предмет као обавезан, али још увек не могу ни да бирају било шта друго у пракси то изгледа тако да деца која не уче римокатоличку веронауку морају да седе на часу, али могу да се баве нечим другим, на при- мер да цртају ту и тамо средњошколци могу да напусте учионицу, али немају право да напу- штају школски круг, нити да присуствују било каквој другој настави додуше, у министарству школства су без речи погледали нашу презента- цију, поставили пар питања, као нпр: шта ако то дозволимо вама, па онда морамо и другима, и ко ће то да плаћа? одговор, дакле, није био ни да ни не, па сматрам да ми је богом дана дужност да наставим са контактима и повремено подсећам на недемократску и дискриминаторску суштину поменутог закона страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха православни мисионар l 47 битно је да се направи веза између основних хришћанских начела и њиховог живота како би увидели божије законе и како би се одржало њихово интересовање са ђацима треба причати о њиховим свакодневним страховима и егзистенцијалним питањи- ма, упућивати их на самостално читање светог писма и представити им веру као једини сигуран начин да се ослободе страха страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха прва препрека која мора да се превазиђе на путу ка спознаји бога је страх само човек који је самоуверен, слободан од страха, може да посматра свет и у њему види божије дело може да даје и буде несебичан јер се не боји за себе – јер зна да га у руци држи сила апсолутне доброте и снаге човек постиже максимум свог потенцијала у професији и односима са људима онда када се не боји да трчи за својим сновима и жељама и не боји се да говори из свог срца – јер зна да ће га бог подржавати докле год је искрен и вредан човек увиди бога када својом вером отера своје страхове, као што се види хоризонт када се подигне јутарња магла људе треба научити да не траже само материјалне доказе и да не причају о богу као о неком предмету или некој особи, јер он је много више од тога човек је наспрам бога мањи него што је мрав наспрам човека, дакле, како је могуће схватити бога? могуће је схватити идеју о његовом постојању и његовој моћи, могуће је достићи веру – осетити божије присуство постоји питање „како?“, али не постоји једноставан одговор, нити постоји одговор који ће важити за све људе јер људи другачије увиђају бога ипак, сваки начин увиђања бога води ка истој вери у истог бога морамо научити људе да посматрају свет, да буду добри у свом односу према себи и другима, да вредно и храбро раде на свом напредовању, да отворе свој ум тако да им бог постане очигледан потребно је стр- пљење и ширина ума која се често ограничава буквал- ним значењем речи које чујемо у цркви и од вероучи- теља и свештеника или читамо у светом писму, бога треба схватити што је могуће шире, генералније, апс- трактније – јер се само тако увиђа његова свеприсут- ност иако смо сви посебни и јединствени, наша суштина је у односу са другима сваки човек је петар на коме се гради божија заједница и сваки човек хода по мору – ако посумња потонуће сакупите смиреност, самоувереност, љубав, поштовање, браћу и сестре, веру – јер тамо где је богатство ваше биће и срце ваше милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога 48 l1/2009 веронаука или грађанско васпитање? питање које мучи већину младих, али и њихове родитеље, при упису у школу првенствено морамо поменути да су ови предмети у наше школе уведени 2001 године као факултативни, а од 2004 и као обавезни, с тим што ђаци немају право промене избора по завршетку школске године уводе се од првог разреда основне тј средње школе, и часови се одржавају једном недељно оцене су описне шта заправо учимо на веронауци? она обухвата раличита предавања о православној вери учи нас о животу христа, његовим делима, чудима, о животу светитеља божјих, о библији и њеним тумачењима, о крсним славама и начинима живљења у складу са божјим законима затим, обрађују се и уче молитве даје нам одговоре на питања каја нас посебно муче као што су живот, смрт тј настанак и нестанак света, ука- зује нам на лоше ствари (грехе) које свакодневно чинимо и самим тим нас усмерава и помаже да боље живимо такође, бави се и разликама у учењу римока- толичке и православне цркве, где млади имају доста недоумица и мешају различита схватања учи се и о осталим светским религијама, а највише се бави начи- нима понашања и савременим проблемима са којима се друштво свакодневно сусреће као што су секте, дро- га, алкохолизам и др значајне теме о којима се нажа- лост недовољно говори, а све у циљу упознавања мла- дих са сопственом вером и њиховим духовним васпи- тањем између осталог, професор нас подсећа на пост и води на причешћа, а на сваком часу, ту је и могућ- ност одласка у цркву нека истраживања показују да заинтересованост за овај предмет у србији све више расте, што једино није случај у београду који су ту проблеми? пре свега, недовољна информисаност, као и предрасу- де! актуелно је и помодарство што се конкретно београда тиче, грађанско васпитање похађа вели- ки број ђака у почетку, проблеми при овом поновном увођењу веронауке у српске школе, били су непостојање адекватних уџбеника, настав- ног кадра и недовољна искуства из те области такође, било је и много противника који су се бунили и постављали питање да ли веронаука треба да да само информације или она треба да замени црквену катихизацију тј „намеће“ усваја- ње одређених ставова, мишљења и вредности? данас, већина тога је превазиђена остаје само проблем недовољног броја ученика ево неких идеја, како се изборити и са тим! ту су кампање кроз медије, плакати, дељење флајера (који већ постоје за грађанско!); информативни часови за родитеље од скоро, уведени су проб- ни часови у трајању од недељу дана, на почетку јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође, родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује православни мисионар l 49 школске године, како би ђаци могли да се упозна- ју са оба предмета у вези са тим, ученици су рекли је период сувише кратак и како би требао да износи минимум месец дана неки су предло- жили да паралелно похађају и једне и друге часо- ве, јер неће да буду ускраћени ни у чему, а теме и грађанског васпитања и веронауке су им подјед- нако занимљиве и не желе да праве елиминацију чак и незаинтересовани, треба да буду информи- сани! неопходно је да свако познаје основне пој- мове у својој религији, како би пронашао утеху, мир и срећу и како би се спасао од многих пробле- ма а у томе часови верске наставе, као и познава- ње сопствене вере, умногоме помажу питали смо ђаке, наше вршњаке, шта мисле о томе, и ево шта они кажу: – срђан(17): „веронауку сам случајно одабрао! сви- ђа ми се зато што се не оцењује, часови су занимљиви, атмосфера је опуштена, бавимо се темама које нас интересују, а професор је коректан“ – марина(18): „идем на грађанско и смета ми што не могу да се пребацим на веронауку, јер је то оно што ме ипак више интересује веронаука је једини предмет који нас подсећа да праву срећу човек постиже живе- ћи по начелима духовног живота, и уједно нас учи како то да испунимо“ – милица(18): „иако сам атеиста, изабрала сам веронауку зато што не знам довољно о вери и желим да се додатно информишем, јер мислим да је то нека врста опште културе и знања која би сви требали да имају, били они верници или не!“ – maша(18): „одабрала сам грађанско јер не верујем у бога, али сам се покајала јер бих волела да сазнам што више о првославној религији баш зато што нисам верник, мислим да треба да знам све, чак и више од оних који верују, како бих могла да говорим о томе“ – игор(17): „ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује посебно настанак света, одакле сви потичемо, и загробни живот“ – марко(18): „не идем на веронауку зато што не верујем у бога мислим да би сви људи требали да верују у себе, што је најбитније за испуњавање њихо- вих циљева и жеља“ – душица(16): „одлучила сам се за веронауку зато сто ми је бака тако предложила и била је управу! на тим часовима ми је јако интересантно, имамо зани- мљивог професора и бавимо се различитим темама и поред веронауке“ – јелена(18): „случајно сам изабрала веронауку и баш ми се свиђа, поучна је, корисна, занимљива и сви- ма бих препоручила да крену на часове веронауке“ – немања(18): „цело моје друштво иде на грађанско, али ја сам ипак изабрао веронауку јер мислим да је веронаука доста кориснија добро је и то што су оцене само описне, па нема притиска око учења“ – јанко(17): „данас се мисли да је старомодно ићи на веронауку, али ја се не слажем са тим свиђају ми се часови, учи се пуно занимљивих ствари о нашој вери“ јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади 50 l1/2009 двадесет први век је унапред осуђен да буде пери- од највиших демократских стандарда, поштова- ња људских права и слобода: слободе изражавања, слободе мишљења, слободе делања, било какав човеков покрет од друштвеног значаја мора бити украшен епитетом слободан! у овом модерном свету слободе нико никоме не сме да намеће своје ставове, погледе, рекло би се да је овај наш век заи- ста крајње идилично осмишљен и да улива наду у сигурну будућ- ност препознатљиве формуле које дефинишу почетак трећег тисућлећа свакодневно украшава- ју електронске, писане и многе друге видове медија који нас непрестано подсећају на слободу у тој општој слободи свега и свачега и највиших стандарда поштовања људског достојанства наилазимо на многобројне примере контрадиктор- ности напред реченог, као и на разноразне јавне кри- тике друштвене улоге српске православне цркве у 21 веку има ли црква у савременом српском дру- штву своје место и улогу? у каквом би односу треба- ло да буду држава и црква? то су питања која се непрестано актуелизују у веома живахном медијском дијалогу различитих актера нашег друштва поједи- ним групама и организацијама је готово омиљено цитирање оног дела устава који се односи на одвоје- ност цркве од државе то се годинама понавља при- ликом покушаја да се аргументовано објасни да црква на модерној друштвеној позорници нема шта да тражи недавно смо имали случај да један страни часопис некој школи доставља списак од двадесетак питања путем којих се анализира верска настава у основним и средњим школама из тих питања се лако могло закључити да је основни циљ обја- снити просечном европљанину, читаоцу листа, како је у србији уставни принцип одвојености цркве од државе само мртво слово на папиру, а да су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је анализирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштит- на преграда нема шта црква да завирује у двориште државе, а камоли да крочи на њену територију, и обр- нуто то су два потпуно расцепљена, самосвојна организма међу којима није пожељно никакво опште- ње и не само то! сваки плод који један од ова два организма донесе на светлост дана не сме да обогаћу- је плод оног другог у противном је нарушен демо- кратски принцип одвојености! црква, сходно томе, нема шта да тражи у државним школама, здравстве- ним установама, културним здањима, војним и поли- цијским јединицама, ђакон јован бабић црква и држава одвојеност се тумачи неозбиљно, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштитна преграда oдвојеност цркве од државе или подвојеност народне душе? православни мисионар l 51 а онда се неко коначно запитао шта је то, уопште, држава, а шта црква поводом првог појма на часо- вима философије и социологије учисмо разне дефи- ниције и за други појам нам даваше разна одређења: социолошка, политичка, а у скорије време и бого- словска но, једно је јасно као дан у одређењу и јед- ног и другог шта јесте, а шта није централно место заузимају људи, односно човек црква је, у друштве- ном смислу, пре свега заједница људи, а и државу, пре свега, изграђују – људи и, ево невоље! у поменутом 21 веку човек који у заједници са другим људима конституише цркву у исто време је грађанин државе коју, опет у заједници са другим људима, изграђује и одређује намеће се логично питање да ли устав наше државе принципом одвојености од својих грађана који су уједно и чланови цркве захтева да се помире са тиме да су шизофреници! када долазе у додир са државом и њеним институцијама, морају привреме- ђакон јован бабић црква и држава 52 l1/2009 ево одговора који нуди псалмо- писац давид: почетак је мудро- сти страх господњи (псалм 111, 10) учење православне цркве је изложено кроз догмате на којима почива смисаоност православља но, догматско учење цркве не представља уназађено и бескомпромисно повиновање правилима духовног живота и поштовање религиозних правила постављена на таквој основи, црква постаје идеал и центар нашег слепог поклоњења, из чега израња осећај несловесног поштовања које се изјед- начава са осећањем идолатрије пра- вославна црква је, међутим, ослобо- ђена сваке предрасуде која ће дове- сти и остварити идолско поштова- ње цркве као догађаја црква, самим тим, не представља ни кодекс живљења којим се човек одваја од осталог света негирајући га, већ кроз њу учествује у динамичним догађајима целокупне природе која је ту ради освећења, обожења и иску- пљења као материја створена од бога самог бити религиозан никако не зна- чи бити фанатичан у успостављању духовне послушности (према) цркви живети религиозним животом и општи- ти у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
5
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...„ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо тиВЕРОВАТИ?📌 “ или ћемо бити неопредељени и
неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура-
дио је то само тад, а остало је упамће
...„ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... јер не креће свако од почетка, али свако мора да, пре свега, нађе своју голготу да би учествовао у васкрсењу без тога крста о раменима заувек ћемо себе одредити на страни оних који су стигли до голготе, али не да би састрадавали у болу и муци спаситеља, већ да би дови- кивали: „ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти веровати“ или ћемо бити неопредељени и неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура- дио је то само тад, а остало је упамћено за вечност срам- ни чин судије каже да по питању истине нема компроми- са једино можемо да покушавамо да правимо компро- мис, али то се зове грех, промашај истине, а ми – ни као народ ни као појединци – за промашаје и покушаје више немамо времена стога радост васкрсења христовог, као и свеопштег васкрсења природе, треба да нам буде пут за лично и национално буђење да бисмо из године у годину, из поста у пост, били све млађи у пролећној радости рађања живота по лику животодавца l православни мисионар l 8 l2/2009 свештеник: угрин в поповић живот у христу свет око нас – природни, односно животињски– јесте неутралан, морално недефинисан својим односом према њему, човек га боји белим или црним чинећи га, собом, добрим или злим непо- требно је говорити о томе да је адам овај свет сво- јим избором учинио долином плача њиме га пре- вевши из стања хармоније у реалност погибије једном речју – од едема је направио пакао (сартр) околности палог постојања учиниле су да остали живи свет пређе са позиције мира у стање против- стављености императив стомака је, као нусефекат пада, засенио било какав покушај потребе да се са путање преживљавања (ловац – плен начина) скре- не на узану стазу (потребе за смислом начина) отва- рајући се, тим заокретом, другачијим могућностима односа поменути ланац исхране је досегао врхунац сви- репости, која је оличена у реалности да одређене животиње све време свога живота проведу у специ- јалним боксевима – мало већим но оне саме што су – бивајући максимално експлоатисане своје живо- те скончавају у кланици или као материјал за тутка- ло такав однос према живом створу показује тугу палог постојања, али суштински говори о човеку, односно о ономе шта је постао једноставно, човеко- во поимање сопственог живота се рефлектује на његово деловање које се, опет, дотиче целокупне природе „све што дише нека хвали господа“ – јесте показатељ потребе за складом, али и за диригентом који ће руководити том дивном филхармонијом и који ће давати штимунг песми радости, песми над песмама хвале за сам живот и лепоту постојања но, како су се побркали појмови и како диригент више није свестан нота те арије љубави, то ни оркестар није више у стању да производи милозвучне тонове, већ се све изокренуло и сваким даном, недељом, годином, веком, миленијумом све више личи, и све више јесте рапсодија ужаса, водвиљ бола али, вратимо се диригенту где је то запело; који се то појам заборавио или погрешно протумачио исква- ривши тиме склад мелодије, компактност филхар- моније? на првом месту, заборавило се да је живот дар, као и целокупна творевина која окружије човека и која му је на услузи, односно којом он господари – началствује то је веома битан сегмент човековог узрастања јер целокупно деловање човечије зависи управо од тог става и, ако је став другачији, одно- сно ако се живот не доживи као дар, онда ни околи- на није ту ради обостраног напредовања на путу ка вечности, заједништву са творцем, већ се претвара у опасност која се мора или укротити или уништи- ти није за зачудити податак да су многи пустињаци и отшелници били у хармоничном односу са дивљим зверима које су, колико год биле опасне по живот човека палог постојања, толико биле питоме и укро- свет око нас православни мисионар l 9 свештеник: угрин в поповић живот у христу ћене од стране људи који су најпре укротили себе свешћу о животу као дару, те о свом назначењу као првосвештеника творевине и, заиста, целокупна реалност света који нас окружује мења се ако сам живот схватимо као дар, као израз безрезервне љубави којом нас је бог из непостојања превео у постојање не би ли радост живота имали сви, и све преко човека који, опет, својим односом према богу омогућава вечно битије како себи тако и свету око себе размишљајући на такав начин, човек веома брзо увиђа неопходност другачијег односа са приро- дом, чији је део, једну врсту размене која, да би била трајна, односно, да би уопште и била, мора имати ослонац свог постојања у односу са нетварним – нествореним како би размена и прожимање једне такве заједнице (створено – нестворено) омогућили непролазност и створеној, дакле, пролазној матери- ји само по себи се разуме да је то могуће једино у односу са богом, заједништву са њим како је адам пао баш из разлога јер је одабрао да црпи могућност постојања искључиво из односа са материјом, дакле из сопствених сила, тим начином обезвредивши постојање саме твари актуелизујући смрт тако што ју је удаљио од извора постојања прекинувши зајед- ничарење створено – нестворено начина, тако је други адам човеку омогућио поновну могућност одабира заједнице са богом – као претпоставке постојања управо у тој могућности, односно реали- зацији исте, открива се сва величанственост живота као дара, човековог назначења као првосвештеника творевине који је има привести вечном добром битију (св максим исповедник) – заједници са 10 l2/2009 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења света тајна крштења представља својеврстан улазак у цркву – њоме почиње хришћански живот крштењем се човек облачи у христа, што потврђују и речи апостола павла из једне од његових посланица, а које су ушле и у сам чин ове свете тајне: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ у апостолском одељку који читамо на крштењу апостол павле хришћанима у риму обја- шњава смисао ове свете тајне: „сви ми који се крстимо у исуса христа, у смрт његову се крстимо тако се са њим погребосмо кроз крштење у смрт да би, као што христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов- но долазили у храм, присуствовали богослужењима, док су на литургији могли бити присутни само до читања јеванђеља и проповеди, када би излазили јер су у светој тајни евхаристије могли учествовати само већ крштени хришћани у чину крштења данас су се сачувале молитве оглашења и истеривања ђавола, тзв егзорцизми, након чега следи свечано одрицање онога који се крсти (или кума – у име онога који се крштава) и исповедање вере у христа затим следи освећење воде, пома- зивање уљем и само трократно погружавање уз изговарање формуле ове свете тајне: „крштава се слуга божији /име/ у име оца, амин, и сина, и светога духа, амин“ одмах након погружавања следи света тајна миропомазања, после које се врши трократно обилажење око крстионице уз појање: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ чин крштења се завршава читањем апостола и јеванђеља, постригом косе и уцрковљењем одмах након крштења новокрштени треба да присту- пи светој тајни причешћа, што доказује да је ова света тајна одувек била саставни део свете литургије, а не неки посебни, приватни чин l 12 l2/2009 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије процес хеленизације хришћанства кулминирао је стварањем хришћанске теологије утицај антич- ке философије на хришћанске писце „није био само формалан, већ се преносио и у саму садржину учења хришћанских писаца“ свети климент александријски и ориген су за своја посматрања позајмљивали она мишљења античких философа која су била слична хришћан- ским схватањима и која су прилагођавали хришћан- ском начину мишљења њихов извор за хришћан- ско-философску форму гносе било је свето писмо, коме ништа не може да парира, али чији садржај „врви потешкоћама наслеђеним од хеленског обра- зовног духа“ у томе им је помогао филон из алек- сандрије, који је први указао како се те потешкоће могу превазићи – употребом алегоријско-симво- личке интерпретације светог писма он је поставио задатак, а климент и ориген су учили на његовом примеру створили су противтежу његовој јевреј- ској философији они су утемељивачи хришћанске философије: „оно што је код њихових претходника, апологе- та, било више једно уопштено поређење хри- шћанства и хеленске философије, код њих двоји- це је сада у свим појединостима изведено као свеобухватни систем хришћанске мисли“ тај систем су – по угледу на хеленску философију – назвали теологија реч теологија се први пут појављује у платоновом делу држава, где је платон за своју идеалну државу истакао „нацрте теологије“ задатак ове философске теологије је да истакне природу бога у делу поуке хеленима, које је написао свети јустин филозоф, налази се теза о библијском пореклу хеленске философије јустин каже да је платон у свом брижљиво урађеном делу тимај, у коме се чак прихватио разматра- ња богословских проблема, о богу написао исто што је написао мојсије, па додаје: ,,() зар ово, о хелени, не изгледа онима који су способ- ни да мисле једно те исто, само по члану различито јер мојсије каже онај који јесте, а платон оно што јесте очигледно је да сваки од ових изричаја односи на бога који увек јесте јер управо је он једини који увек јесте и који је рођен“ за климента ова мисао обухвата постојање једне мудрости, божанског порекла, у зачетку јеврејске и хеленске традиције, које претходе хришћанству александријска и антиохијска теолошка школа главну улогу у развоју хришћанске теологије одигра- ле су две „школе“ – александријска и антиохијска кроз концепцију и дејство александријске школе у хришћан- ску теологију су унете хеленске идеје, а кроз антиохиј- ску извесне оријенталне традиције александријска школа, у којој је ориген стекао своје образовање, имала је супарника и опонента – антохиј- ску школу насупрот александријском алегоризму, антиохијци су неговали занимање за дословно-историј- ски смисао библије, насупрот платоновској алексана- дријској онтологији и космологији у крајњем свом изразу, обе школе су дале две „христолошке“ јереси – несторијанство и монофизитство климент хеленство не доживљава као средство ства- рања неког новог, супериорнијег хришћанства, већ га доживљава као помоћно средство привлачења пагана и оних који су се изгубили у заблудама лажне гносе хри- сту, па каже: „треба постати не само, како каже апостол, прави јеврејин ради јевреја и оних који су под законом, него треба постати и прави хелен ради хелена, да бисмо све придобили“ не треба заборавити ни велики труд атанасија великог, архиепископа александријског, пореклом египћанина, а који је – у културном погледу – био прави хелен теолошки оквир његове мисли био је много чвршћи него код оригена и климента потпу- но ортодоксна теологија добиће свог првог великана у његовој личности атанасије велики је морао доћи у положај да хришћанско откровење брани инстру- ментима философије јер он, који је образован на делима хомера, демостена и осталих хеленских узо- ра, никада „није заборавио чињеницу да хришћан православни мисионар l 13 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије ство стоји или пада са изворном апостолском тради- цијом – дакле са оним знањима које се чувају како у библији тако и у усменом и записаном наслеђу црквених отаца“ његова речитост је спонтана, асо- цијације спонтане, тако да није систематски и синте- тички писац, али је ипак остао пример како се у „објашњавању главних идеја хришћанског открове- ња могу ангажовати и све дијалектичке способности култивисаног духа“ кападокијци великим трудом александријских теолога од хри- шћанства је, преузимањем наслеђа античке филозо- фије, „створена доктрина прикладна хеленском уму“ тада је настао „богати опус хришћанске лите- ратуре, писане по узору на типично грчку форму и традицију“ сусрет хеленизма и хришћанства је достигао свој врхунац у 4 веку, и то пре свега код „великих кападо- кијских отаца“ – василија великог, григорија из нисе и григорија из назијанза, који су били брижљиво образо- вани, вешти у философској и реторичкој мудрости, потомци имућних породица, навикнути на ауторитет и уважавање хришћанство су преобразили у духовну снагу византијског царства централна област мале азије, кападокија је истори- ји хришћанске мисли дала много већи допринос него што се то обично зна или признаје он није ограничен само на теологију, већ садржи „корениту преоријента- цију класичног грчког хуманизма, концепцију човека коју античка мисао није могла дати упркос својим мно- гим достигнућима у философији“ кападокијски оци су наставили оно што су њихови претходници започели, а то је помирење античке фило- софије, грчке дијалектике и метафизике са учењем све- тог писма долази до већег продирања хеленске фило- софске методологије у теолошко расуђивање и – без обзира на библијску аргументацију као основну – дија- лектички приступ теолошким питањима осваја своје место док су хришћанска писци 3 века више пажње покла- њали садржини него облику, кападокијци у 4 веку постижу хармонију између садржине и облика, те се од тог времана појављују хришћански класици l 14 l2/2009 александар милојков о мислима великана сила у немоћи „спознаја бога без познања своје беде води у охолост познавање своје беде без познавања бога ствара очајање познавање исуса христа чини средину, јер у њему налазимо и бога и своју беду“ блез паскал, мисли човек је биће крхко, рањиво, смртно и свет око њега је исти такав, пролазан и смртан бића у свету настају, трају и нестају то је ритам природе, ритам створене природе а само је човек због тога тужан тужан је зато што једини зна да ће умрети он је једини свестан своје беде човек је – зато што је највећи – и најтужнији разум је његова моћ и његов крст и слобода је његова моћ и његов крст колико год био понесен радошћу живљења, човек се сети ове своје беде човек је биће које се сећа смрти и биће које чека смрт зна човек да смрт није стра- шна страшно је знање да ће она доћи, страшно је чекати смрт сама смрт није страшна, смрт је гадна – како каже наш јован дучић ругоба смрти обесми- шљава постојање, животну радост она тера човека на очај, на жалосни одговор на питање које му нико, до он сам себи, не поставља: „чему?“ човек сам себи у очајању каже: „ово је најгори свет од свих могућих светова“ зашто то човек каже? зато што је ово постојање – које има свој крај – лаж и привид посто- јања човек хоће истину, не лаж и привид; хоће да вечно постоји но, то је недосањани сан јер је смрт непремостива гранична ситуација преко које се не може све што човеку остаје јесте да осмисли умира- ње, да улепша своју ругобу потискујући, тако, свој очај управо то и јесу философија и религија: осми- шљавање смрти, шминкање очајања, лагање себе самога нема излаза из тог круга смрти, из очајања, па макар га нашминкали нејлепшим бојама човек уми- ре, а смрт је ружна, очајно ружна бог је једино светло у том ружном и мрачном тунелу познање бога је једини пут за истинско осмишљавање људске егзи- стенције јер он је једини кадар да дâ оно за чим човек чезне: живот, постојање, вечност он је једини кадар да покаже и створи смисао али човек се стиди да призна бога зашто? зато што га не може обухва- тити својим разумом, својим начином познања и дефинисања стварности човек не жели да призна да бог измиче и да је изнад разумских категорија, већ бога потчињава разуму, сматра га недостојним разу- мевања разум говори: „бог је мртав! ми смо га уби- ли! на његово место ставили смо своје разумске аксиоме, своје теорије и теореме!“ разум људски је створио очај убивши бога убивши бога, разум је извршио самоубиство разум је оцеубица и самоуби- ца на његовом месту
... јер не креће свако од почетка, али свако мора да, пре свега, нађе своју голготу да би учествовао у васкрсењу без тога крста о раменима заувек ћемо себе одредити на страни оних који су стигли до голготе, али не да би састрадавали у болу и муци спаситеља, већ да би дови- кивали: „ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти веровати“ или ћемо бити неопредељени и неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура- дио је то само тад, а остало је упамћено за вечност срам- ни чин судије каже да по питању истине нема компроми- са једино можемо да покушавамо да правимо компро- мис, али то се зове грех, промашај истине, а ми – ни као народ ни као појединци – за промашаје и покушаје више немамо времена стога радост васкрсења христовог, као и свеопштег васкрсења природе, треба да нам буде пут за лично и национално буђење да бисмо из године у годину, из поста у пост, били све млађи у пролећној радости рађања живота по лику животодавца l православни мисионар l 8 l2/2009 свештеник: угрин в поповић живот у христу свет око нас – природни, односно животињски– јесте неутралан, морално недефинисан својим односом према њему, човек га боји белим или црним чинећи га, собом, добрим или злим непо- требно је говорити о томе да је адам овај свет сво- јим избором учинио долином плача њиме га пре- вевши из стања хармоније у реалност погибије једном речју – од едема је направио пакао (сартр) околности палог постојања учиниле су да остали живи свет пређе са позиције мира у стање против- стављености императив стомака је, као нусефекат пада, засенио било какав покушај потребе да се са путање преживљавања (ловац – плен начина) скре- не на узану стазу (потребе за смислом начина) отва- рајући се, тим заокретом, другачијим могућностима односа поменути ланац исхране је досегао врхунац сви- репости, која је оличена у реалности да одређене животиње све време свога живота проведу у специ- јалним боксевима – мало већим но оне саме што су – бивајући максимално експлоатисане своје живо- те скончавају у кланици или као материјал за тутка- ло такав однос према живом створу показује тугу палог постојања, али суштински говори о човеку, односно о ономе шта је постао једноставно, човеко- во поимање сопственог живота се рефлектује на његово деловање које се, опет, дотиче целокупне природе „све што дише нека хвали господа“ – јесте показатељ потребе за складом, али и за диригентом који ће руководити том дивном филхармонијом и који ће давати штимунг песми радости, песми над песмама хвале за сам живот и лепоту постојања но, како су се побркали појмови и како диригент више није свестан нота те арије љубави, то ни оркестар није више у стању да производи милозвучне тонове, већ се све изокренуло и сваким даном, недељом, годином, веком, миленијумом све више личи, и све више јесте рапсодија ужаса, водвиљ бола али, вратимо се диригенту где је то запело; који се то појам заборавио или погрешно протумачио исква- ривши тиме склад мелодије, компактност филхар- моније? на првом месту, заборавило се да је живот дар, као и целокупна творевина која окружије човека и која му је на услузи, односно којом он господари – началствује то је веома битан сегмент човековог узрастања јер целокупно деловање човечије зависи управо од тог става и, ако је став другачији, одно- сно ако се живот не доживи као дар, онда ни околи- на није ту ради обостраног напредовања на путу ка вечности, заједништву са творцем, већ се претвара у опасност која се мора или укротити или уништи- ти није за зачудити податак да су многи пустињаци и отшелници били у хармоничном односу са дивљим зверима које су, колико год биле опасне по живот човека палог постојања, толико биле питоме и укро- свет око нас православни мисионар l 9 свештеник: угрин в поповић живот у христу ћене од стране људи који су најпре укротили себе свешћу о животу као дару, те о свом назначењу као првосвештеника творевине и, заиста, целокупна реалност света који нас окружује мења се ако сам живот схватимо као дар, као израз безрезервне љубави којом нас је бог из непостојања превео у постојање не би ли радост живота имали сви, и све преко човека који, опет, својим односом према богу омогућава вечно битије како себи тако и свету око себе размишљајући на такав начин, човек веома брзо увиђа неопходност другачијег односа са приро- дом, чији је део, једну врсту размене која, да би била трајна, односно, да би уопште и била, мора имати ослонац свог постојања у односу са нетварним – нествореним како би размена и прожимање једне такве заједнице (створено – нестворено) омогућили непролазност и створеној, дакле, пролазној матери- ји само по себи се разуме да је то могуће једино у односу са богом, заједништву са њим како је адам пао баш из разлога јер је одабрао да црпи могућност постојања искључиво из односа са материјом, дакле из сопствених сила, тим начином обезвредивши постојање саме твари актуелизујући смрт тако што ју је удаљио од извора постојања прекинувши зајед- ничарење створено – нестворено начина, тако је други адам човеку омогућио поновну могућност одабира заједнице са богом – као претпоставке постојања управо у тој могућности, односно реали- зацији исте, открива се сва величанственост живота као дара, човековог назначења као првосвештеника творевине који је има привести вечном добром битију (св максим исповедник) – заједници са 10 l2/2009 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења света тајна крштења представља својеврстан улазак у цркву – њоме почиње хришћански живот крштењем се човек облачи у христа, што потврђују и речи апостола павла из једне од његових посланица, а које су ушле и у сам чин ове свете тајне: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ у апостолском одељку који читамо на крштењу апостол павле хришћанима у риму обја- шњава смисао ове свете тајне: „сви ми који се крстимо у исуса христа, у смрт његову се крстимо тако се са њим погребосмо кроз крштење у смрт да би, као што христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов- но долазили у храм, присуствовали богослужењима, док су на литургији могли бити присутни само до читања јеванђеља и проповеди, када би излазили јер су у светој тајни евхаристије могли учествовати само већ крштени хришћани у чину крштења данас су се сачувале молитве оглашења и истеривања ђавола, тзв егзорцизми, након чега следи свечано одрицање онога који се крсти (или кума – у име онога који се крштава) и исповедање вере у христа затим следи освећење воде, пома- зивање уљем и само трократно погружавање уз изговарање формуле ове свете тајне: „крштава се слуга божији /име/ у име оца, амин, и сина, и светога духа, амин“ одмах након погружавања следи света тајна миропомазања, после које се врши трократно обилажење око крстионице уз појање: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ чин крштења се завршава читањем апостола и јеванђеља, постригом косе и уцрковљењем одмах након крштења новокрштени треба да присту- пи светој тајни причешћа, што доказује да је ова света тајна одувек била саставни део свете литургије, а не неки посебни, приватни чин l 12 l2/2009 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије процес хеленизације хришћанства кулминирао је стварањем хришћанске теологије утицај антич- ке философије на хришћанске писце „није био само формалан, већ се преносио и у саму садржину учења хришћанских писаца“ свети климент александријски и ориген су за своја посматрања позајмљивали она мишљења античких философа која су била слична хришћан- ским схватањима и која су прилагођавали хришћан- ском начину мишљења њихов извор за хришћан- ско-философску форму гносе било је свето писмо, коме ништа не може да парира, али чији садржај „врви потешкоћама наслеђеним од хеленског обра- зовног духа“ у томе им је помогао филон из алек- сандрије, који је први указао како се те потешкоће могу превазићи – употребом алегоријско-симво- личке интерпретације светог писма он је поставио задатак, а климент и ориген су учили на његовом примеру створили су противтежу његовој јевреј- ској философији они су утемељивачи хришћанске философије: „оно што је код њихових претходника, апологе- та, било више једно уопштено поређење хри- шћанства и хеленске философије, код њих двоји- це је сада у свим појединостима изведено као свеобухватни систем хришћанске мисли“ тај систем су – по угледу на хеленску философију – назвали теологија реч теологија се први пут појављује у платоновом делу држава, где је платон за своју идеалну државу истакао „нацрте теологије“ задатак ове философске теологије је да истакне природу бога у делу поуке хеленима, које је написао свети јустин филозоф, налази се теза о библијском пореклу хеленске философије јустин каже да је платон у свом брижљиво урађеном делу тимај, у коме се чак прихватио разматра- ња богословских проблема, о богу написао исто што је написао мојсије, па додаје: ,,() зар ово, о хелени, не изгледа онима који су способ- ни да мисле једно те исто, само по члану различито јер мојсије каже онај који јесте, а платон оно што јесте очигледно је да сваки од ових изричаја односи на бога који увек јесте јер управо је он једини који увек јесте и који је рођен“ за климента ова мисао обухвата постојање једне мудрости, божанског порекла, у зачетку јеврејске и хеленске традиције, које претходе хришћанству александријска и антиохијска теолошка школа главну улогу у развоју хришћанске теологије одигра- ле су две „школе“ – александријска и антиохијска кроз концепцију и дејство александријске школе у хришћан- ску теологију су унете хеленске идеје, а кроз антиохиј- ску извесне оријенталне традиције александријска школа, у којој је ориген стекао своје образовање, имала је супарника и опонента – антохиј- ску школу насупрот александријском алегоризму, антиохијци су неговали занимање за дословно-историј- ски смисао библије, насупрот платоновској алексана- дријској онтологији и космологији у крајњем свом изразу, обе школе су дале две „христолошке“ јереси – несторијанство и монофизитство климент хеленство не доживљава као средство ства- рања неког новог, супериорнијег хришћанства, већ га доживљава као помоћно средство привлачења пагана и оних који су се изгубили у заблудама лажне гносе хри- сту, па каже: „треба постати не само, како каже апостол, прави јеврејин ради јевреја и оних који су под законом, него треба постати и прави хелен ради хелена, да бисмо све придобили“ не треба заборавити ни велики труд атанасија великог, архиепископа александријског, пореклом египћанина, а који је – у културном погледу – био прави хелен теолошки оквир његове мисли био је много чвршћи него код оригена и климента потпу- но ортодоксна теологија добиће свог првог великана у његовој личности атанасије велики је морао доћи у положај да хришћанско откровење брани инстру- ментима философије јер он, који је образован на делима хомера, демостена и осталих хеленских узо- ра, никада „није заборавио чињеницу да хришћан православни мисионар l 13 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије ство стоји или пада са изворном апостолском тради- цијом – дакле са оним знањима које се чувају како у библији тако и у усменом и записаном наслеђу црквених отаца“ његова речитост је спонтана, асо- цијације спонтане, тако да није систематски и синте- тички писац, али је ипак остао пример како се у „објашњавању главних идеја хришћанског открове- ња могу ангажовати и све дијалектичке способности култивисаног духа“ кападокијци великим трудом александријских теолога од хри- шћанства је, преузимањем наслеђа античке филозо- фије, „створена доктрина прикладна хеленском уму“ тада је настао „богати опус хришћанске лите- ратуре, писане по узору на типично грчку форму и традицију“ сусрет хеленизма и хришћанства је достигао свој врхунац у 4 веку, и то пре свега код „великих кападо- кијских отаца“ – василија великог, григорија из нисе и григорија из назијанза, који су били брижљиво образо- вани, вешти у философској и реторичкој мудрости, потомци имућних породица, навикнути на ауторитет и уважавање хришћанство су преобразили у духовну снагу византијског царства централна област мале азије, кападокија је истори- ји хришћанске мисли дала много већи допринос него што се то обично зна или признаје он није ограничен само на теологију, већ садржи „корениту преоријента- цију класичног грчког хуманизма, концепцију човека коју античка мисао није могла дати упркос својим мно- гим достигнућима у философији“ кападокијски оци су наставили оно што су њихови претходници започели, а то је помирење античке фило- софије, грчке дијалектике и метафизике са учењем све- тог писма долази до већег продирања хеленске фило- софске методологије у теолошко расуђивање и – без обзира на библијску аргументацију као основну – дија- лектички приступ теолошким питањима осваја своје место док су хришћанска писци 3 века више пажње покла- њали садржини него облику, кападокијци у 4 веку постижу хармонију између садржине и облика, те се од тог времана појављују хришћански класици l 14 l2/2009 александар милојков о мислима великана сила у немоћи „спознаја бога без познања своје беде води у охолост познавање своје беде без познавања бога ствара очајање познавање исуса христа чини средину, јер у њему налазимо и бога и своју беду“ блез паскал, мисли човек је биће крхко, рањиво, смртно и свет око њега је исти такав, пролазан и смртан бића у свету настају, трају и нестају то је ритам природе, ритам створене природе а само је човек због тога тужан тужан је зато што једини зна да ће умрети он је једини свестан своје беде човек је – зато што је највећи – и најтужнији разум је његова моћ и његов крст и слобода је његова моћ и његов крст колико год био понесен радошћу живљења, човек се сети ове своје беде човек је биће које се сећа смрти и биће које чека смрт зна човек да смрт није стра- шна страшно је знање да ће она доћи, страшно је чекати смрт сама смрт није страшна, смрт је гадна – како каже наш јован дучић ругоба смрти обесми- шљава постојање, животну радост она тера човека на очај, на жалосни одговор на питање које му нико, до он сам себи, не поставља: „чему?“ човек сам себи у очајању каже: „ово је најгори свет од свих могућих светова“ зашто то човек каже? зато што је ово постојање – које има свој крај – лаж и привид посто- јања човек хоће истину, не лаж и привид; хоће да вечно постоји но, то је недосањани сан јер је смрт непремостива гранична ситуација преко које се не може све што човеку остаје јесте да осмисли умира- ње, да улепша своју ругобу потискујући, тако, свој очај управо то и јесу философија и религија: осми- шљавање смрти, шминкање очајања, лагање себе самога нема излаза из тог круга смрти, из очајања, па макар га нашминкали нејлепшим бојама човек уми- ре, а смрт је ружна, очајно ружна бог је једино светло у том ружном и мрачном тунелу познање бога је једини пут за истинско осмишљавање људске егзи- стенције јер он је једини кадар да дâ оно за чим човек чезне: живот, постојање, вечност он је једини кадар да покаже и створи смисао али човек се стиди да призна бога зашто? зато што га не може обухва- тити својим разумом, својим начином познања и дефинисања стварности човек не жели да призна да бог измиче и да је изнад разумских категорија, већ бога потчињава разуму, сматра га недостојним разу- мевања разум говори: „бог је мртав! ми смо га уби- ли! на његово место ставили смо своје разумске аксиоме, своје теорије и теореме!“ разум људски је створио очај убивши бога убивши бога, разум је извршио самоубиство разум је оцеубица и самоуби- ца на његовом месту
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
1. 35455 / ...прихватити они ће викати: „ако је бог, нека сиђе са крста па ћемо ВЕРОВАТИ! !“ но, господ не силази са крста, не одбацује нашу беду гле- дајући у распетог господа, видимо своју беду: његов...
1. 35455 / ...прихватити они ће викати: „ако је бог, нека сиђе са крста па ћемо ВЕРОВАТИ! !“ но, господ не силази са крста, не одбацује нашу беду гле- дајући у распетог господа, видимо своју беду: његов...
6
Свеска: 309 | Правда и право
...бога оца не може се ако се не исповеди вера у свету тројицуВЕРОВАТИ 📌 у једнога бога значи
веровати у свету тројицу – оца и сина и светога
духа јер „ако је један од искони, онда су тројица“
не
...бога оца не може се ако се не исповеди вера у свету тројицу
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... је један од искони“, а јесте, и тог „једног од иско- ни“ нам спаситељ откри као оца, „онда су тројица“ исповедити једнога бога значи исповедити веру у јед- нога бога оца тако и почињемо исповедање у симво- лу вере: „верујем у једнога бога оца“ а исповедити веру у једнога бога оца не може се ако се не исповеди вера у свету тројицу веровати у једнога бога значи веровати у свету тројицу – оца и сина и светога духа јер „ако је један од искони, онда су тројица“ нема једног без мноштва овај начин постојања, где једног нема без постоја- ња другог, где је мноштво услов једноме, бог је пода- рио човеку ту истину налазимо већ на првим страни- цама библије: „потом рече бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему ство- ри га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 26–27) човек је, дакле, мушко и женско једном „ја“ је потребно друго, потребно му је „ти“ нема човека без другог човека, нема једног без мноштва то и бог, при стварању човека, јасно каже: „није добро да је човјек сам; да му начинимо друга према њему“ (пост 2, 18) управо је такав начин постојања обличје, икона божи православни мисионар l 11 бог, човек и постојање ја у човеку: „да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми“ бог је „ми“ и то је велико откривење човеку, које је постало јасно онда када је христос открио бога као оца бог је света тројица икона тог божијег постојања је у сваком човеку, па макар он и не признавао бога човек свој иденти- тет гради једино у сплету односа са својим ближњим то његово „ја“ је незамисливо без многих „ти“ да ли би човек – када би му неко из све- сти и сећања избрисао све везе са његовим ближњима, када тај човек не би познавао никог на овом свету – знао одговор на питање ко сам ја? да ли би имао свест о самоме себи, о свом идентитету? да ли би знао да изговори своје име? тешко и ника- ко човек је човек само са својим „ја“, а тог „ја“ нема без заједнице, без познања другог човека, без бли- жњег исто онако као што ни оца нема без сина и без духа светога; и као што нема сина и духа светога без оца јер „ако је један од искони, онда су тројица“ заиста, постојање је познање, познање другог тај дру- ги је ближњи човек, једноставно, не може постојати на други начин, а да оста- не човек ту икону божијег постоја- ња у човеку хтео је бог да очува и када је мојсију давао таблице зако- на на синају тих десет заповести јесу, заправо, две, и то две потпуно једнаке по важности христос их изговори као две заповести „о којима висе сав закон и пророци“ (мт 22,40) у заповестима је казано ово двоје: љубав према богу и љубав према ближњем отуда закон има једну улогу – да очува идентитет, да очува људско постојање, икону божију у човеку: вршење божијих заповести јесте пројава љубави александар милојков хришћанска антропологија 12 l5/2009 пројава љубави јесте истинито познање другог а познање другог јесте постојање, властити идентитет, властита личност богољубље и човекољубље су једно од другог неодвојиви, они јесу пут истинитог постојања човека зашто су богољубље и човекољубље неодвојиви? зато јер је богољубље без човекољубља лицемерје и лаж: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога, којега није видио? и ову заповјест имамо од њега: који љуби бога, да љуби и брата свога“ (1 јов 4, 20–21) онај који нема љубави према ближњем, он нема ни своје „ја“ такав „човек“ није ништа више до мешавина земље, камена и воде која говори зато – да би пришао богу – човек мора да буде човек, а за то су му потребна бар још један или двојица: „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) но, може ли човек да буде човек без љубави према богу? може ли да гради свој идентитет само у љубави према ближњем? такав однос са ближњима, однос који је заборавио да себе прожме оним „у име моје“, рађа смрт таквој „љубави“ према ближњем христос супротставља и саветује мржњу гле чуда, онај који је рекао љуби ближњег свога, сада говори: „ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“ (лк 14, 26) наизглед контрадикторна хрис- това тврдња ипак је истинита и сасвим на месту христос нас овде позива да свој идентитет градимо као вечан и бесмртан, а не као пролазан и смртан љубав према ближњем, као последње утемељење нашег „ја“, нашег идентитета, јесте љубав која доноси пролазност и смрт људи који остану без својих нај- милијих тешко даље проналазе смисао живота растанак са најдражим особама тежак је ударац за властити идентитет отуда онај језиви крик и вапај губитника отуда неутешне сузе и отуда изгубљени смисао живота, нестанак властитог „ја“ поновна изградња властитог идентитета је дуг у мукотрпан посао, неретко безнадежан и неуспешан оно што се десило праведном јову данас би тешко ко могао да преживи многи би дигли руку на себе, те тако заиста покопали своје „ја“ и праведни јов би можда урадио исто то да темељ његовог идентитета није било божије „ти“ јов своје „ја“ није градио у односу на своје ближње, у односу на своју супругу, многобројну децу, силно богатство јов је своје „ја“ градио у односу са „ти“ свога бога зато је и успео да преживи сва она силна искушења: његово „ја“ је опстало „где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) – каже господ јовово благо било је на небесима зато је јов остао жив и зато је назван праведником то исто жели да поручи христос и нама данас: „не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше“ (мт 6, 19–21) човек коме је основ идентитета само његов ближњи или, још горе, његово материјално богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својим богатством такав човек ће постојати онолико дуго колико буде постојало његово „благо на земљи“ такав начин постојања човек треба да замрзи и отуда оне горе наведене христове речи истинити начин постојања, тај однос са „благом на небу“, показао је богочовек боравећи међу људима христос је син божији, и он свој идентитет гради у 1 ја сам господ бог твојнемој имати других богова уза ме 2не гради себи лика резана, нити какве слике немој им се клањати нити им служити 3 не узимај узалуд имена господа бога својега 4 сећај се дана од одмора да га светкујеш 5 поштуј оца и матер своју 6 не убиј 7 не чини прељубе 8 не кради 9 не сведочи лажно на ближњега својега 10 не пожели ишта што је ближњега твојега (2 мој 20, 2-17) „љуби господа бога својега“ (мт 22, 37) „а друга је као и ова: љуби ближњега свога“ (мт 22, 39) православни мисионар l 13 односу са оцем све остале односе које успоставља на земљи он потчињава овом односу, који је темељ његовог идентитета колико год волео људе око себе, своју мајку, своје ученике, он не престаје да буде син божији, те не дозвољава да ниједан други однос наруши онај темељни, који христу даје иден- титет сина однос са оцем је темељ христовог „ја“ – зато он остаје веран оцу до краја творећи беспоговорно вољу његову отуда и онај оштар одговор апос- толу петру који га је из незнања наговарао да одустане од пута у јерусалим и будућег стра- дања: „иди од мене, сатано! саблазан си ми, јер не мислиш што је божије него што је људско“ (мт 16, 23) то је та благословена мржња према ближњима о којој господ говори треба и морамо да љубимо своје ближње, али та љубав не сме да буде последња инстанца нашег бића, нашег „ја“ љубећи ближње, човек не сме да заснива свој идентитет на њима ту љубав према ближњима човек треба да прожме оним темељним бедемом свога идентитета, оним познањем ближњих које стоји на христовим речима: „у име моје“ господ нас позива да – уместо смртног и пролазног – познамо вечно и бесмртно да познамо бога оца, те да тако изградимо свој идентитет, своје „ја“ познати, пак, бога као оца не значи пуко интелектуално знање да је отац, отац сину познати бога оца значи назвати бога својим оцем, а назвати бога својим оцем значи поистоветити се са сином поистоветити се са сином значи сјединити се са њим, постати део, уд тела његовог речима светог иринеја лионског, то је и разлог христовог оваплоћења: „син божији је постао човек, да би човек постао син божији“ нема приласка и познања оца без преко сина: „ја сам пут, истина и живот; нико не долази оцу осим кроза ме“ (јн 14, 6) како се човек поистовећује са сином и како долази оцу кроз сина? управо новим, слободним рођењем и грађењем новог идентитета тај нови идентитет, своје ново „ја“, човек остварује у цркви јер црква је тело 14 l5/2009 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преобразити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења православни мисионар l 15 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије 16 l5/2009 света тајна евхаристије представља својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најдубљи могући начин изражава саму срж, основу без којег би постојање цркве било немогуће свету тајну евхаристије први је савршио управо господ наш исус христос на тајној вечери у тзв соби горњици на велики четвртак, непосредно пред њего- во хватање и распеће на голготи о овом великом догађају извештавају нас како јеванђелисти синопти- чари (матеј, марко и лука), тако и возљубљени уче- ник христов св апостол јован богослов, као и св апостол павле у првој посланици коринћанима тре- бало би напоменути да је вечера коју је савршио господ са својим ученицима по својој форми предста- вљала јеврејску пасхалну вечеру, на коју би се окупила свака породица у израиљу ради заједничког једења пасхалног јагњета али тајна вечера је била од посеб- ног значаја јер је пасхално јагње на њој сâм господ наш исус христос, који узима на себе грехе света – како о њему говори св јован претеча за време вече- ре христос је претворио хлеб и вино у своје сáмо тело и крв наредивши им да ово чине у његов спомен и после његове смрти и васкрсења ученици су се окупљали у тзв први дан сунца, тј у дан недељни, када је он васкрсао, ради ломљења хлеба, о чему нам све- доче и дела апостолска агапе евхаристија је у почетку представљала трпезу, тзв агапу, где су се читали поједини одломци светог писма, певали псалми давидови и где су верни слу- шали проповед и молитву, и често је знала да траје по читаву ноћ о овоме имамо сведочаство у делима апостолским (дап 20, 7) касније, услед пораста хри- шћанских заједница, а самим тим и верних, дошло је до тога да се евхаристија (благодарење) трансформи- ше из вечере, тј трпезе, у посебно богослужење поред овог описа из дела апостолских имамо забеле- жено и како се евхаристија савршавала у 2 веку, о чему нас обавештава св јустин философ најстарији и најважнији елементи ове свете тајне, а о чему нам сведоче и св апостол павле и св јустин су читање св писма, молитва за све људе, целив, тј пољубац мира, благодарење оцу на које верни одгова- рају са „амин“ („нека тако буде“) и ломљење хлеба— причешће дакле, они основни елементи који су и до данас непромењени треба нагласити да у почетку молитве нису биле записиване посебно, већ да их је православни мисионар l 17 јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије предстојатељ евхаристијског сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћ
... је један од искони“, а јесте, и тог „једног од иско- ни“ нам спаситељ откри као оца, „онда су тројица“ исповедити једнога бога значи исповедити веру у јед- нога бога оца тако и почињемо исповедање у симво- лу вере: „верујем у једнога бога оца“ а исповедити веру у једнога бога оца не може се ако се не исповеди вера у свету тројицу веровати у једнога бога значи веровати у свету тројицу – оца и сина и светога духа јер „ако је један од искони, онда су тројица“ нема једног без мноштва овај начин постојања, где једног нема без постоја- ња другог, где је мноштво услов једноме, бог је пода- рио човеку ту истину налазимо већ на првим страни- цама библије: „потом рече бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему ство- ри га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 26–27) човек је, дакле, мушко и женско једном „ја“ је потребно друго, потребно му је „ти“ нема човека без другог човека, нема једног без мноштва то и бог, при стварању човека, јасно каже: „није добро да је човјек сам; да му начинимо друга према њему“ (пост 2, 18) управо је такав начин постојања обличје, икона божи православни мисионар l 11 бог, човек и постојање ја у човеку: „да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми“ бог је „ми“ и то је велико откривење човеку, које је постало јасно онда када је христос открио бога као оца бог је света тројица икона тог божијег постојања је у сваком човеку, па макар он и не признавао бога човек свој иденти- тет гради једино у сплету односа са својим ближњим то његово „ја“ је незамисливо без многих „ти“ да ли би човек – када би му неко из све- сти и сећања избрисао све везе са његовим ближњима, када тај човек не би познавао никог на овом свету – знао одговор на питање ко сам ја? да ли би имао свест о самоме себи, о свом идентитету? да ли би знао да изговори своје име? тешко и ника- ко човек је човек само са својим „ја“, а тог „ја“ нема без заједнице, без познања другог човека, без бли- жњег исто онако као што ни оца нема без сина и без духа светога; и као што нема сина и духа светога без оца јер „ако је један од искони, онда су тројица“ заиста, постојање је познање, познање другог тај дру- ги је ближњи човек, једноставно, не може постојати на други начин, а да оста- не човек ту икону божијег постоја- ња у човеку хтео је бог да очува и када је мојсију давао таблице зако- на на синају тих десет заповести јесу, заправо, две, и то две потпуно једнаке по важности христос их изговори као две заповести „о којима висе сав закон и пророци“ (мт 22,40) у заповестима је казано ово двоје: љубав према богу и љубав према ближњем отуда закон има једну улогу – да очува идентитет, да очува људско постојање, икону божију у човеку: вршење божијих заповести јесте пројава љубави александар милојков хришћанска антропологија 12 l5/2009 пројава љубави јесте истинито познање другог а познање другог јесте постојање, властити идентитет, властита личност богољубље и човекољубље су једно од другог неодвојиви, они јесу пут истинитог постојања човека зашто су богољубље и човекољубље неодвојиви? зато јер је богољубље без човекољубља лицемерје и лаж: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога, којега није видио? и ову заповјест имамо од њега: који љуби бога, да љуби и брата свога“ (1 јов 4, 20–21) онај који нема љубави према ближњем, он нема ни своје „ја“ такав „човек“ није ништа више до мешавина земље, камена и воде која говори зато – да би пришао богу – човек мора да буде човек, а за то су му потребна бар још један или двојица: „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) но, може ли човек да буде човек без љубави према богу? може ли да гради свој идентитет само у љубави према ближњем? такав однос са ближњима, однос који је заборавио да себе прожме оним „у име моје“, рађа смрт таквој „љубави“ према ближњем христос супротставља и саветује мржњу гле чуда, онај који је рекао љуби ближњег свога, сада говори: „ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“ (лк 14, 26) наизглед контрадикторна хрис- това тврдња ипак је истинита и сасвим на месту христос нас овде позива да свој идентитет градимо као вечан и бесмртан, а не као пролазан и смртан љубав према ближњем, као последње утемељење нашег „ја“, нашег идентитета, јесте љубав која доноси пролазност и смрт људи који остану без својих нај- милијих тешко даље проналазе смисао живота растанак са најдражим особама тежак је ударац за властити идентитет отуда онај језиви крик и вапај губитника отуда неутешне сузе и отуда изгубљени смисао живота, нестанак властитог „ја“ поновна изградња властитог идентитета је дуг у мукотрпан посао, неретко безнадежан и неуспешан оно што се десило праведном јову данас би тешко ко могао да преживи многи би дигли руку на себе, те тако заиста покопали своје „ја“ и праведни јов би можда урадио исто то да темељ његовог идентитета није било божије „ти“ јов своје „ја“ није градио у односу на своје ближње, у односу на своју супругу, многобројну децу, силно богатство јов је своје „ја“ градио у односу са „ти“ свога бога зато је и успео да преживи сва она силна искушења: његово „ја“ је опстало „где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) – каже господ јовово благо било је на небесима зато је јов остао жив и зато је назван праведником то исто жели да поручи христос и нама данас: „не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше“ (мт 6, 19–21) човек коме је основ идентитета само његов ближњи или, још горе, његово материјално богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својим богатством такав човек ће постојати онолико дуго колико буде постојало његово „благо на земљи“ такав начин постојања човек треба да замрзи и отуда оне горе наведене христове речи истинити начин постојања, тај однос са „благом на небу“, показао је богочовек боравећи међу људима христос је син божији, и он свој идентитет гради у 1 ја сам господ бог твојнемој имати других богова уза ме 2не гради себи лика резана, нити какве слике немој им се клањати нити им служити 3 не узимај узалуд имена господа бога својега 4 сећај се дана од одмора да га светкујеш 5 поштуј оца и матер своју 6 не убиј 7 не чини прељубе 8 не кради 9 не сведочи лажно на ближњега својега 10 не пожели ишта што је ближњега твојега (2 мој 20, 2-17) „љуби господа бога својега“ (мт 22, 37) „а друга је као и ова: љуби ближњега свога“ (мт 22, 39) православни мисионар l 13 односу са оцем све остале односе које успоставља на земљи он потчињава овом односу, који је темељ његовог идентитета колико год волео људе око себе, своју мајку, своје ученике, он не престаје да буде син божији, те не дозвољава да ниједан други однос наруши онај темељни, који христу даје иден- титет сина однос са оцем је темељ христовог „ја“ – зато он остаје веран оцу до краја творећи беспоговорно вољу његову отуда и онај оштар одговор апос- толу петру који га је из незнања наговарао да одустане од пута у јерусалим и будућег стра- дања: „иди од мене, сатано! саблазан си ми, јер не мислиш што је божије него што је људско“ (мт 16, 23) то је та благословена мржња према ближњима о којој господ говори треба и морамо да љубимо своје ближње, али та љубав не сме да буде последња инстанца нашег бића, нашег „ја“ љубећи ближње, човек не сме да заснива свој идентитет на њима ту љубав према ближњима човек треба да прожме оним темељним бедемом свога идентитета, оним познањем ближњих које стоји на христовим речима: „у име моје“ господ нас позива да – уместо смртног и пролазног – познамо вечно и бесмртно да познамо бога оца, те да тако изградимо свој идентитет, своје „ја“ познати, пак, бога као оца не значи пуко интелектуално знање да је отац, отац сину познати бога оца значи назвати бога својим оцем, а назвати бога својим оцем значи поистоветити се са сином поистоветити се са сином значи сјединити се са њим, постати део, уд тела његовог речима светог иринеја лионског, то је и разлог христовог оваплоћења: „син божији је постао човек, да би човек постао син божији“ нема приласка и познања оца без преко сина: „ја сам пут, истина и живот; нико не долази оцу осим кроза ме“ (јн 14, 6) како се човек поистовећује са сином и како долази оцу кроз сина? управо новим, слободним рођењем и грађењем новог идентитета тај нови идентитет, своје ново „ја“, човек остварује у цркви јер црква је тело 14 l5/2009 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преобразити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења православни мисионар l 15 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије 16 l5/2009 света тајна евхаристије представља својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најдубљи могући начин изражава саму срж, основу без којег би постојање цркве било немогуће свету тајну евхаристије први је савршио управо господ наш исус христос на тајној вечери у тзв соби горњици на велики четвртак, непосредно пред њего- во хватање и распеће на голготи о овом великом догађају извештавају нас како јеванђелисти синопти- чари (матеј, марко и лука), тако и возљубљени уче- ник христов св апостол јован богослов, као и св апостол павле у првој посланици коринћанима тре- бало би напоменути да је вечера коју је савршио господ са својим ученицима по својој форми предста- вљала јеврејску пасхалну вечеру, на коју би се окупила свака породица у израиљу ради заједничког једења пасхалног јагњета али тајна вечера је била од посеб- ног значаја јер је пасхално јагње на њој сâм господ наш исус христос, који узима на себе грехе света – како о њему говори св јован претеча за време вече- ре христос је претворио хлеб и вино у своје сáмо тело и крв наредивши им да ово чине у његов спомен и после његове смрти и васкрсења ученици су се окупљали у тзв први дан сунца, тј у дан недељни, када је он васкрсао, ради ломљења хлеба, о чему нам све- доче и дела апостолска агапе евхаристија је у почетку представљала трпезу, тзв агапу, где су се читали поједини одломци светог писма, певали псалми давидови и где су верни слу- шали проповед и молитву, и често је знала да траје по читаву ноћ о овоме имамо сведочаство у делима апостолским (дап 20, 7) касније, услед пораста хри- шћанских заједница, а самим тим и верних, дошло је до тога да се евхаристија (благодарење) трансформи- ше из вечере, тј трпезе, у посебно богослужење поред овог описа из дела апостолских имамо забеле- жено и како се евхаристија савршавала у 2 веку, о чему нас обавештава св јустин философ најстарији и најважнији елементи ове свете тајне, а о чему нам сведоче и св апостол павле и св јустин су читање св писма, молитва за све људе, целив, тј пољубац мира, благодарење оцу на које верни одгова- рају са „амин“ („нека тако буде“) и ломљење хлеба— причешће дакле, они основни елементи који су и до данас непромењени треба нагласити да у почетку молитве нису биле записиване посебно, већ да их је православни мисионар l 17 јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије предстојатељ евхаристијског сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћ
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
7
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
...овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и миВЕРОВАТИ?📌 “
не схватају, дакле, да је срце то огледало, то
око којим се бог може видети а какво је
наше и њихово срце, колико је помрачено
гре
...овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми
МЕТА инфо: Р:27838 К:214004 Д:118
| Свеска 310 |
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... снагом да те мисли одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни више пута и ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми веровати“ не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се бог може видети а какво је наше и њихово срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни видети бог свесилни и свечисти! то дакле, имати у виду будимо мудри и безазлени међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце његове а то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће а безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци треба имати, дакле, мудрост развијати мудрост богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови” живети по науци еванђелској свакога дана, часа и минута но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ божји, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали њему, а он се молио оцу: „оче опрости им, не знају шта раде“ ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута да не будемо робови греха! две су слободе, браћо и сестре, и два ропства једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у царству небеском водити рачуна дакле да не будемо робови греха ви знате и по себи и по другима какво је то ропство најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима колико је то и какво робље! љубав нас уједињује са богом љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је „свеза савршенства“ не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења и апостол павле нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа“ (1 кор 13, 13) наиме, кад будемо своје срце очистили, онда ћемо моћи да видимо бога и овде у овом свету, а видећемо га и у ономе, ако се удостојимо да гледамо његово лице, ако не будемо послани због својих греха у таму вечну тада ће вера наша прећи у знање, у гледање а нада, нада ће прећи у остварење наша је нада да ћемо ући у царство небеско, бити у броју свију оних светих и гледати лице божје нада ће наша дакле, прећи у остварење а љубав, она нема у шта више да пређе она ће бити и сада и тада веза наша с богом, љубав која нас уједињује са богом, уједињује све наше снаге и оне рационалне у нама, уједињује нас са свима људима добре воље и онда имамо мир зато је љубав највећа врлина православни мисионар l 27 трудити се дакле, да идући царству божјем, испуњавајући заповести божје спремамо се редом свакога дана за достизање те највеће врлине, уласка у царство божје и љубави која ће нас ујединити са богом и свима светима бог вас благословио! царство небеско је наша права отаџбина и домовина да се трудимо да веру своју извршујемо у светим и честитим делима, и да се тиме приближимо богу и будемо достојни наших предака, који су то знали и то чинили и за овога света, и зато ушли у царство небеско које је права наша oтаџбина и домовина и да знамо шта је прави смисао нашег живота, да овде својом светом вером православном и животом по тој вери, заслужимо онај свет непролазни, блаженство у оном свету са блаженим небеским силама, и блаженим оцима и матерама нашим у близини божјој, у заједници цркве божје, која је у слави то говорим увек и себи и вама, браћо и сестре, јер нам ваља отићи са овога света, стати пред судију праведнога приговарају нам неверници да ми православни свештеници верне не само опомињемо, него да их плашимо, плашимо смрћу то не стоји ми и себи, браћо и сестре, и свима онима који имају уши да чују износимо истину отићи ћемо са овога света то знају и неверници, али они не знају и неће да знају да је душа бесмртна и да она одлази пред лице божје да прими или блаженство вечно или муку вечну а ми то треба да знамо, да будемо они који знају шта раде то вам стављам на душу и срце а срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо од греха а срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо од греха ђаво убацује у ум наш и срце наше зле мисли, грешне мисли ако се ми будемо трудили свом силом и снагом да те мисли одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни више пута и ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми веровати“ не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се бог може видети а какво је наше и њихово срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни видети бог свесилни и свечисти! то дакле, имати у виду будимо мудри и безазлени међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце његове а то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће а безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци треба имати, дакле, мудрост развијати мудрост богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови” живети по науци еванђелској свакога дана, часа и минута но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ божји, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали њему, а он се молио оцу: „оче опрости им, не знају шта раде“ ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута да не будемо робови греха! две су слободе, браћо и сестре, и два ропства једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у царству небеском водити рачуна дакле да не будемо робови греха ви знате и по себи и по другима какво је то ропство најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима колико је то и какво робље! љубав нас уједињује са богом љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је „свеза савршенства“ не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења и апостол павле нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа“ (1 кор 13, 13) наиме, кад будемо своје срце очистили, онда ћемо моћи да видимо бога и овде у овом свету, а видећемо га и у ономе, ако се удостојимо да гледамо његово лице, ако не будемо послани због својих греха у таму вечну тада ће вера наша прећи у знање, у гледање а нада, нада ће прећи у остварење наша је нада да ћемо ући у царство небеско, бити у броју свију оних светих и гледати лице божје нада ће наша дакле, прећи у остварење а љубав, она нема у шта више да пређе она ће бити и сада и тада веза наша с богом, љубав која нас уједињује са богом, уједињује све наше снаге и оне рационалне у нама, уједињује нас са свима људима добре воље и онда имамо мир зато је љубав највећа врлина 28 l6/2009 „и мене су гонили, и вас ће гонити”, говори господ с тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи божји, народ божји и онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства царства небескога тои јесте смисао и циљ нашег живота бог вас благословио! о нашем времену понављам и себи и вама, и нас је господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у цркви, и у целом човечанству да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи то је само изговор! бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније а поред тога, живећи супротно ономе што бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо његовим путем и отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну или блаженство царства небескога - „што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио бог онима који га љубе” (1 кор 2, 9), или муку вечну „где црв њихов не умире и огањ се не гаси” (мк 9, 44) о идењу за христом одбијање хришћанина да носи крст јесте одрицање од христа не може се бити христов ученик без спремности на тешкоће битно је да ми не стварамо тешкоће другима, а да тешкоће које долазе од света који „у злу лежи” свесно прихватимо, као пут, као крст свој „хајде”, вели другом младићу „за мном” а он рече: господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога а исус му рече: остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј царство божје отац тога младића још је био жив, а господ каже за њега да је „мртав” за њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима христовим ми треба да будемо тако одани христу то не значи да ми тражимо смрт правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке јевросиме, која каже своме сину: „боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!” када умре за христа, мртав човек је жив пред богом и жив у богу, у царству небеском мртав је пред њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у њега не верује извор: http://patrijarh-pavlespcrs/besedehtm православни мисионар l 29 „и мене су гонили, и вас ће гонити”, говори господ с тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи божји, народ божји и онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства царства небескога тои јесте смисао и циљ нашег живота бог вас благословио! о нашем времену понављам и себи и вама, и нас је господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у цркви, и у целом човечанству да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи то је само изговор! бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније а поред тога, живећи супротно ономе што бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо његовим путем и отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну или блаженство царства небескога - „што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио бог онима који га љубе” (1 кор 2, 9), или муку вечну „где црв њихов не умире и огањ се не гаси” (мк 9, 44) о идењу за христом одбијање хришћанина да носи крст јесте одрицање од христа не може се бити христов ученик без спремности на тешкоће битно је да ми не стварамо тешкоће другима, а да тешкоће које долазе од света који „у злу лежи” свесно прихватимо, као пут, као крст свој „хајде”, вели другом младићу „за мном” а он рече: господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога а исус му рече: остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј царство божје отац тога младића још је био жив, а господ каже за њега да је „мртав” за њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима христовим ми треба да будемо тако одани христу то не значи да ми тражимо смрт правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке јевросиме, која каже своме сину: „боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!” када умре за христа, мртав човек је жив пред богом и жив у богу, у царству небеском мртав је пред њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у њега не верује извор: http://patrijarh-pavlespcrs/besedehtm фото: хаџи марко вујичић 30 l6/2009 свештеник арсеније арсенијевић нашег земаљског странствовања упоредимо са оним временом у коме су они живели нама је господ такође даровао правог пастира који је своје стадо сачувао целим и неповређеним, а дело његово су на прави начин пројавили први дани по његовом упокојењу, када су сто- тине хиљада људи похитали да добију благо- слов свога оца и пастира много се узвишеног могло чути о патријар- ху павлу од стране оних који су га познавали од његових раних дана, али ми млађи људи, који смо га упознали тек онда када је постао патријарх, могли смо само наслућивати каква се дубина крије у овом смиреном и необичном човеку многе његове врлине су често поми- њане и наглашаване, али сматрамо да је оно што представља корен и темељ њихов, углав- ном остало незапажено eвхаристијско промишљање о твари и човеку блаженопочивши патријарх је у потпуно- сти усвојио библијско, светоотачко и евхари- стијско промишљање о твари и човеку однос према свету као нечему што „добро беше вео- ма“ према речима књиге постања, као да је у потпуности изразило личност патријарха павла то се највише огледало у његовом уздржању и коришћењу света у мери онога што је човеку неопходно свако коришћење дарова божјих у оној мери која подразумева разбацивање и претерано трошење истих он је разобличавао својим начином живота нама, студентима, је било необично његово инсистирање на штедњи електричне енерги- је, хране, гардеробе, и сл, која је у поређењу са општим трошковима истих била незнатна међутим, његово промишљање није било прожето економском рачуницом, него благо- дарношћу господу за сваки детаљ нашег живота све се користи према мери онога што је човеку, икони божјој, неопходно за његов овоземаљски живот и спасење исти однос, можда још упечатљивији, имао је према речи људској и богослужењу према речима христовим које парафразирамо, да ће човек дати одговор за сваку своју изговорену реч, он је водио рачуна да свака реч има свој смисао није довољно да она буде само права и истинита, већ да као таква буде речена и у право време и на прави начин од ових трију аведене христове речи из наслова (мт 5, 14) показују своју тачност на при- меру сваког божјег угодника небројени су примери удаљавања светих људи у најпу- стија места земље да би се у тишини и безмете- жности богу молили, али су и на таквим местима промислом божјим били откривени људима као светилници духовни и, сами не намеравајући то, постали су препороди- тељи многих душа сетимо се само нама блиских примера светог прохора пчињ- ског, светог патријарха јефрема, светог петра коришког и многих других подвижника смиреним монасима су често у историји нашег народа припадале онакве улоге, какве они, сигурно нису прижељкива- ли неки од њих су долазили на чело народа и својим служењем богу и људима су спасавали народ од вукова и лешинара време патри- јарха арсенија чарнојевића, митрополита стефана страти- мировића и светог владике петра цетињског је управо такве смирене људе потребовало мисли- мо да није ни мало чудно ако време не мо же се град сакрити кад на гори стоји фото: ђакон драган с танасијевић православни мисионар l 31 свештеник арсеније арсенијевић нашег земаљског странствовања упоредимо са оним временом у коме су они живели нама је господ такође даровао правог пастира који је своје стадо сачувао целим и неповређеним, а дело његово су на прави начин пројавили први дани по његовом упокојењу, када су сто- тине хиљада људи похитали да добију благо- слов свога оца и пастира много се узвишеног могло чути о патријар- ху павлу од стране оних који су га познавали од његових раних дана, али ми млађи људи, који смо га упознали тек онда када је постао патријарх, могли смо само наслућивати каква се дубина крије у овом смиреном и необичном човеку многе његове врлине су често поми- њане и наглашаване, али сматрамо да је оно што представља корен и темељ њихов, углав- ном остало незапажено eвхаристијско промишљање о твари и човеку блаженопочивши патријарх је у потпуно- сти усвојио библијско, светоотачко и евхари- стијско промишљање о твари и човеку однос према свету као нечему што „добро беше вео- ма“ према речима књиге постања, као да је у потпуности изразило личност патријарха павла то се највише огледало у његовом уздржању и коришћењу света у мери онога што је човеку неопходно свако коришћење дарова божјих у оној мери која подразумева разбацивање и претерано трошење истих он је разобличавао својим начином живота нама, студентима, је било необично његово инсистирање на штедњи електричне енерги- је, хране, гардеробе, и сл, која је у поређењу са општим трошковима истих била незнатна међутим, његово промишљање није било прожето економском рачуницом, него благо- дарношћу господу за сваки детаљ нашег живота све се користи према мери онога што је човеку, икони божјој, неопходно за његов овоземаљски живот и спасење исти однос, можда још упечатљивији, имао је према речи људској и богослужењу према речима христовим које парафразирамо, да ће човек дати одговор за сваку своју изговорену реч, он је водио рачуна да свака реч има свој смисао није довољно да она буде само права и истинита, већ да као таква буде речена и у право време и на прави начин од ових трију аведене христове речи из наслова (мт 5, 14) показују своју тачност на при- меру сваког божјег угодника небројени су примери удаљавања светих људи у најпу- стија места земље да би се у тишини и безмете- жности богу молили, али су и на таквим местима промислом божјим били откривени људима као светилници духовни и, сами не намеравајући то, постали су препоро- дитељи многих душа сетимо се само нама блиских примера светог прохора пчињског, светог патријарха јефрема, светог петра коришког и многих других подви- жника смиреним монасима су често у историји нашег народа припадале она- кве улоге, какве они, сигурно нису при- жељкивали неки од њих су долазили на чело народа и својим служењем богу и људима су спасавали народ од вукова и лешинара време патријарха арсенија чарнојеви- ћа, митрополита стефана стра- тимировића и светог владике петра цетињског је управо такве смирене људе потребовало мисли- мо да није ни мало чудно ако време не мо же се град сакрити кад на гори стоји блаженопочивши патријарх је у потпуности усвојио библијско, светоотачко и евхаристијско промишљање о твари и човеку однос према свету као нечему што „добро беше веома“ према речима књиге постања, као да је у потпуности изразило личност патријарха павла 32 l6/2009 ствари: од истинитости, правог времена и начина, зависи да ли ће нам се она урачуна- ти као добро дело пред господом или не разговор са богом његов однос према људској речи као према великом дару божјем који се треба употребљавати у свести да све радимо пред лицем божјим, највише се могао при- метити на богослужењу тежња за правил- ним акцентовањем речи песама које поје- мо није пуко инсистирање на детаљима оно изражава непрестану свест о молитви која је разговор са богом, тако да је битно да она буде правилно изречена не само душом него и умом људским неправилно акцентовање речи песама одводи ум од битних детаља до небитних; човек бива занет, мелодијом, хармонијом или чак и одлута умом, уместо да у себи чува пажњу која је усмерена на реч молитве у свему овоме се може видети да је његова личност била у потпуности евхаристијска, он је сав прожет непрестаним благодарењем богу, увек горећи душом као упаљено кандило пред њим човек евхаристије данас, када многи говоре о потреби раз- воја еколошке свести код човека, забора- вљају да се неуспех тог развоја састоји у забораву човека да је он икона божја и да се свет може чувати и развијати само уколико буде приношен богу душама светих људи патријарх павле собом даје пример нечег много већег него што је обичан човек еко- логије он је, за разлику чак и од многих савремених богослова који говоре о евха- ристијском начину живота – а живе потро- шачки – човек eвхаристије, прожет хри- стовом љубављу коме су свагда речи благе, а докази јаки m ђакон ненад идризовић усино вљењи служитељ бога живога атријарх павле је (током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када је вршио службу рашко-при- зренског епископа), написао велики број чланака о бого- словским, етичким и богослу- жбеним недоумицама, које је написао у форми питања-од- говори то су била питања која су постављали свештеници и пробуђе- ни верници наше цркве своје одговоре првобитно је објављивао у гласнику спц, да би на крају сви чланци била сабрани у тротомни зборник, под насло- вом да нам буду јаснија нека питања наше вере патријарх павле био је један изврстан и трезвеноуман богослов: не само да је познавао, читао и тумачио дела светих отаца, него је и мислио као они читајући његова дела, имамо осе- ћај као да читамо дела великих васељен- ских отаца цркве о бесмртности душе осврнућемо се на његов апологетски текст о бесмртности душе и загробном животу у царству божјем он се у овом чланку обраћа материјалистима (кому- нистима) онога времена, који критику- ју свештенике да држе народ у вери православни мисионар l 33 усино вљењи служитељ бога живога страхом од пакла, исто као што полиција држи народ страхом од казне на почетку текста патријарх павле критикује марк- систички став предратног професора београдског универзитета др душана недељковића, који употребљава библију као доказ, да и она пориче бесмртност и други живот недељковић цитира делове из библије извачећи их из контекста и на тај начин им даје смисао који њему одго- вара узмимо за пример, када наводи стих из књиге проповедника: „нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и да пије и да се весели; и то му је од труда његова за живот његова“1 он очи- гледно не наводи, из исте књиге стих, чији смисао би обеснажио његов став: „радуј се младићу за младости своје и нека те весели срце док си млад, и ходи куда те те срце твоје води и куда гледају очи твоје; али знај да ће те за сво то бог извести на суд“2 изоставља и стих, који је на неки начин закључак књиге пропо- ведника, где пише: „главно је свему што си чуо: бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку, јер ће свако дело бог изнети на суд и сваку тајну, било добра или зла“3 недељковић, на исти начин наводи христове проповеди, изо- 1 проп 8, 15 2 проп 11, 9 3 проп 12, 13-14 фото: хаџи марко вујичић 34 l6/2009 стављајући из њих битне речи, на све то даје свој коментар и потпуне изврће оно што је христос хтео да каже он изводи закључак из приче о богаташу и убогом лазару, да исус „искључује богате из неба, а обећава ово сиромашнима као одштету за њихове дуге несреће, не водећи рачуна о добру које су први (богати) могли учинити, ни о злу које су други (сиромашни) способни учинити“ овде се павле позива на светоотачки ауторитет јована златоустог, који каже да авраам упу- ћује богаташу у паклу реч „примио си“ добра своја у животу своме како си и заслужио, а не „добио си“ лазар је у овом свету био подврг- нут крајњем злу и ако је учинио нешто лоше, примио је све, страдавши од беде и глади зато је лазар у царство божје дошао без гре- ха, где има вечну утеху, а богаташ је дошао без праведних дела, где трпи безутешну казну слобода човекове воље у тексту се дотиче и алберта ајнштајна, који заступа сличан став према страху од казне у загробном животу ајнштајн, у својој књизи моја слика света, исказује свој став поводом овога, па каже: „жалосно би то било са људима када би они морали да се кроте страхом од казне и надом у награду после смрти“ ајнштајн не верује у слободу човекове воље, која је у духовно морално погледу једна од битних компонената личности позивајући се на светог васлија великог, даје и одговор људима са ставом према загробном животу, било из материјалистичких или других убеђења василије велики, проблем усавршавања у добру, дели на три степена први степен, осликава робовласнички однос господара и роба господар је по закону, имао право да казни роба, ако овај не изврши оно што му је заповеђено тако да роб из страха извршује наређења у ову групу спадају хришћани који из страха од пакла врше вољу божју други степен, осликава најамника који ради за плату у овом духовном стању, хришћанин жели да у што вишем рајском роб и најамник, себе стављају у центар и мисле само на себе, а не на бога однос човека, као сина према богу је савршена слика хришћанина да би се такво савршено стање испунило, морају да се прођу она два претходна два степена православни мисионар l 35 блаженству врши вољу божју ово је мало виши духовни степен од претходног али и даље несавршен трећи степен осликава сина, који изврашава вољу очеву, не из страха од казне као роб, не очекује плату јер није најамник, него из љубави према оцу на овом духовном ступњу је хришћанин, који слободно и са љубављу брши вољу божју роб и најамник, себе стављају у центар и мисле само на себе, а не на бога однос човека, као сина према богу је савршена слика хришћанина да би се такво савршено стање испунило, морају да се прођу она два претходна два степена од самог човека и његове ревности према богу, зависи да ли ће се на њима зауставити или успети до највишег ступња љубави према богу биће које је челом окренуто ка вечности онај, који је себе, својом ревношћу уздигао на трећи степен и постао прави човек (црквенословенски: человјек тј биће које је челом окренуто ка вечности) не може се назвати духовним полицајцем и верским застрашивачем у време када је писао овај текст, без икакве сујете, није знао да ће управо он постати тај благи пастир, који је својим личним примером победио у расправи каквим је животом живео, таква му је била молитва, такав му је био однос према људима, таква ће и добра „примити“ у царству божјем mфото: ђакон драган с танасијевић 36 l6/2009 александар милојков ње оних који куну? како, када рационални морал и рационална правда захтевају да се сва- коме да оно што заслужује? како онда дати и хаљину ономе ко тражи да отме кошуљу и како уделити просјаку милостињу – дати свима њима оно што не заслужују, а остати праведан? но, ово је морал и ово је правда која се налази и види очима и умом обореним ка доле, ка смртном и пролазном, ка лажном такве по-ни- жене очи, очи које гледају у ниско уместо у висо- ко и такав по-нижени ум, ум који мисли о ниском уместо о високом, не могу да појме патријархово узвраћање бомбонама, благим речима или ћутањем на нељудске каменице, псовке и увреде „не узвраћајмо на туђе зло злом у себи“, саветује наш патријарх а правда људска није ништа друго до немоћ праштања и огањ који тиња у души жедној освете свака је људска правда парадокс будући да је њено начело да свакоме да оно што заслужује, нужно ће и злима давати зло зато су људској правди лудост еванђеоски идеали „будимо људи“, зна- чи одрекнимо се удобности људске мудрости и прихватимо лудост еванђеља то је позив да одбацимо лакоћу праведног осуђивања а да прихватимо тескобу праштања – да на камен одговарамо хлебом или, као патријарх, бомбо- нама за такво делање потребно је управити главу, чело и поглед ка горе – потребно је бити антхропос – человјек – човек ревна латинска пословица каже nomen est omen име је знак, знаме- ње име није просто симбол који служи да се у говору раздвајају и разазнају предмети који се имену- ју; оно у себи крије истину онога што именује име указује смисао постојања именованог, име и име- новани се поистовећују отуда је именовани достојан свога имена само онда када свој покрет, своје животно делање усмерава ка смислу који је уткан у његово име „будимо људи“, речи су нашег покојног патријарха павла ове његове речи су најче- шће и најрадије цитиране но, шта значи пору- ка „будимо људи“? заиста, многи тако говоре још нико није чуо поруку „будимо нељуди“ сви желе да буду људи, али ипак постоје нељу- ди како то? чине ли то људи нешто насупрот својој вољи, те желећи да буду људи, ипак бива- ју нељуди? или, пак, искрено желе да буду људи али им је скривена тајна човека, те у незнању бивају нељуди? знају ли људи шта уопште зна- чи бити човек и каквом то циљу треба да нас усмери позив „будимо људи“? управо разот- кривање тајне коју крије створења које се име- нује човеком, даје одговор на ово питање бити човек значи бити достојан онога што то име значи зато је мало правих позива „будимо људи“, који воде ка томе да човек заиста буде човек; зато јер истински позив „будимо људи“ значи позив на остварење властитог назначења, позив на досезање достојанства имена – човек покојни српски патријарх је, живећи своју веру, показао ту истиниту антропологију, исти- ну коју казује величанствено име – човек шта у себи крије то име? реч „човек“ (старословен- си „человјек“), етимолошки гледано, казује да је човек биће окренуто ка вечности, ка будућем веку („чело“ + „вјек“ = „чело“, „глава“ + „веч- ност“) сличну овој етимологији казује и грчка реч „антхропос“ (човек) овде етимологија говори да је човек онај који свој поглед управља ка горе, ка висини, у коју не само да гледа већ је и схвата, разумева, созерцава дакле, човек је биће које гледа навише, у вечност тамо окреће своје чело, своју главу - ка будућем веку где види смисао свог постојања и назначења то је мудрост која је уткана у само човеково име човеку ваља да буде достојан имена које носи – ваља му да позна истиниту мудрост, истини- ти смисао свог постојања не узвраћајмо на туђе зло nomen est omen зато, „будимо људи“ не зна- чи свести своје деловање на рационални морал као норму и меру истинитог, правог делања да је тако, многи би позиви „будимо људи“ били истинити, те, због своје многобројности и уче- сталости, не би ни били вредни помена шта више, патријархов позив „будимо људи“ често искључује робовање рационалном моралу и рационалној правди ако је идеал истинитог човека да следи рационалне норме морала и правде, како би онда било могуће остваривати еванђелске норме – љубљење непријатеља, без- условно праштање и човекољубље, благосиља- nomen est omen - „будимо људи“ „будимо људи“, значи одрекнимо се удобности људске мудрости и прихватимо лудост еванђеља православни мисионар l 37 александар милојков ње оних који куну? како, када рационални морал и рационална правда захтевају да се сва- коме да оно што заслужује? како онда дати и хаљину ономе ко тражи да отме кошуљу и како уделити просјаку милостињу – дати свима њима оно што не заслужују, а остати праведан? но, ово је морал и ово је правда која се налази и види очима и умом обореним ка доле, ка смртном и пролазном, ка лажном такве по-ни- жене очи, очи које гледају у ниско уместо у висо- ко и такав по-нижени ум, ум који мисли о ниском уместо о високом, не могу да појме патријархово узвраћање бомбонама, благим речима или ћутањем на нељудске каменице, псовке и увреде „не узвраћајмо на туђе зло злом у себи“, саветује наш патријарх а правда људска није ништа друго до немоћ праштања и огањ који тиња у души жедној освете свака је људска правда парадокс будући да је њено начело да свакоме да оно што заслужује, нужно ће и злима давати зло зато су људској правди лудост еванђеоски идеали „будимо људи“, зна- чи одрекнимо се удобности људске мудрости и прихватимо лудост еванђеља то је позив да одбацимо лакоћу праведног осуђивања а да прихватимо тескобу праштања – да на камен одговарамо хлебом или, као патријарх, бомбо- нама за такво делање потребно је управити главу, чело и поглед ка горе – потребно је бити антхропос – человјек – човек ревна латинска пословица каже nomen est omen име је знак, знаме- ње име није просто симбол који служи да се у говору раздвајају и разазнају предмети који се имену- ју; оно у себи крије истину онога што именује име указује смисао постојања именованог, име и име- новани се поистовећују отуда је именовани достојан свога имена само онда када свој покрет, своје животно делање усмерава ка смислу који је уткан у његово име „будимо људи“, речи су нашег покојног патријарха павла ове његове речи су најче- шће и најрадије цитиране но, шта значи пору- ка „будимо људи“? заиста, многи тако говоре још нико није чуо поруку „будимо нељуди“ сви желе да буду људи, али ипак постоје нељу- ди како то? чине ли то људи нешто насупрот својој вољи, те желећи да буду људи, ипак бива- ју нељуди? или, пак, искрено желе да буду људи али им је скривена тајна човека, те у незнању бивају нељуди? знају ли људи шта уопште зна- чи бити човек и каквом то циљу треба да нас усмери позив „будимо људи“? управо разот- кривање тајне коју крије створења које се име- нује човеком, даје одговор на ово питање бити човек значи бити достојан онога што то име значи зато је мало правих позива „будимо људи“, који воде ка томе да човек заиста буде човек; зато јер истински позив „будимо људи“ значи позив на остварење властитог назначења, позив на досезање достојанства имена – човек покојни српски патријарх је, живећи своју веру, показао ту истиниту антропологију, исти- ну коју казује величанствено име – човек шта у себи крије то име? реч „човек“ (старословен- си „человјек“), етимолошки гледано, казује да је човек биће окренуто ка вечности, ка будућем веку („чело“ + „вјек“ = „чело“, „глава“ + „веч- ност“) сличну овој етимологији казује и грчка реч „антхропос“ (човек) овде етимологија говори да је човек онај који свој поглед управља ка горе, ка висини, у коју не само да гледа већ је и схвата, разумева, созерцава дакле, човек је биће које гледа навише, у вечност тамо окреће своје чело, своју главу - ка будућем веку где види смисао свог постојања и назначења то је мудрост која је уткана у само човеково име човеку ваља да буде достојан имена које носи – ваља му да позна истиниту мудрост, истини- ти смисао свог постојања не узвраћајмо на туђе зло nomen est omen зато, „будимо људи“ не зна- чи свести своје деловање на рационални морал као норму и меру истинитог, правог делања да је тако, многи би позиви „будимо људи“ били истинити, те, због своје многобројности и уче- сталости, не би ни били вредни помена шта више, патријархов позив „будимо људи“ често искључује робовање рационалном моралу и рационалној правди ако је идеал истинитог човека да следи рационалне норме морала и правде, како би онда било могуће остваривати еванђелске норме – љубљење непријатеља, без- условно праштање и човекољубље, благосиља- nomen est omen - „будимо људи“ фото: хаџи марко вујичић 38 l6/2009 узмимо на себе крст свој „будимо људи“ значи – узмимо на себе крст свој крст је човекова реалност у овој „долини плача“ будући да је своје очи и своје надање окренуо ка горе, човек је као странац у земљи туђој он је онај који смисао свог постојања не остварује овде, као многи он стрпљиво чека оно будуће, оно што му је обећано тамо је и његова правда, и његова срећа, и његово радо- вање, и његов смех, и његова храна, и његово пиће тамо је смисао свега чему се нада и зашто постоји зато је на овој, садашњој земљи истинити човек као сенка он је тих, повучен и готово неприметан не радује се храни од које се гладни нити пићу од којег се жедни зато му је пост животни сапутник – једе да би живећи чекао, а не живи да би јео за смех нема разлога у „долини плача“, али ни очајању места нема јер човека греје нада у обећано зато његово лице пребива негде између радо- сти и туге не смеје се, већ се благо осмехује строг према себи, а благ према другима чува друге од себе, са вером да о себи не треба да брине јер ће њега сачувати бог оно што веру- је то и говори а оно што говори то и чини то је биће које гледа у вечност, у висине, очекују- ћи долазак свог најдражег госта човек је биће загледано у бога човек је пријатељ божји зато је човек, човек само са челом окренутим ка вечности, само са погледом који созерцава висине, који познаје бога човек је човек само када је окренут ка богочовеку nomen est omen: човек – человјек – антхропос будимо људи! покажимо царство божје унутра у себи „будимо људи“ значи покажимо бога, пока- жимо царство божје унутра у себи то значи „будимо светлост свету“, „со земљи“ „када се човек роди сви се радују а он једини плаче треба живети тако да када човек умре сви пла- чу, а само се он радује“ тихи и верни пријатељ божји, патријарх павле, управо је овако и живео заиста, напуштајући овај привремени живот он се једини радовао а сви остали, оку- пљени око његовог одра, су плакали он се радовао јер се сусрео са оним у кога је његов поглед био усмерен – са богочовеком плака- ли су сви, јер одлази неко ко им је заиста био „светлост“ и „со“ показујући истинитог чове- ка у себи, патријарх је показао и истинитог бога људи који су плакали око његовог одра, управо су то и видели у читавом његовом еванђелском животу они нису видели само једног од многих моралних и честитих људи много је таквих било и биће, а да их се нико више и не сећа људи су у патријарху павлу видели много више од смртног морала и чести- тости – видеше људи бога живљеног, испове- даног и показаног бога распетог, али и бога васкрслог зато њихове сузе нису биле сузе неутешних очајника то су биле тихе и досто- јанствене сузе које уједињују многе око једног тако се и српска црква показа као верна ико- на царства божјег мноштво народа окупље- ног око пријатеља божјег, око патријарха, заиста је личило на царско, христово сабрање – на царство небеско виђено очима светог апостола јована богослова: „потом видјех, и гле, мноштво народа којег не може нико избројати, од свакога племена и рода и народа и језика, стајаше пред престолом и пред јагњетом, обучено у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховим“ (отк 7, 9) многи се чудише што то сабрање прође мир- но и достојанствено том миру и достојанстве- ности нису били потребни никаква репресивна правда и никакви закони који присиљавају на мир људи беху мирни и достојанствени јер своје главе окренуше ка висинама, ка богочове- ку христу, кога препознаше у свом патријарху окренувши главу ка горе, сваки човек на том сабрању поста достојан свога имена – човек, человјек, антхропос људи додирнуше истину свога постојања, отуда и мир и достојанство на њиховом сабрању nomen est omen дакле, „будимо људи“ m православни мисионар l 39 павле карастојковић ного пута се, још за ж и в о т а , могло чути да је патри- јарх павле „живи све- тац“ овај израз запра- во предста- вља плеона- зам, јер не постоје „мртви свеци“ у богу су сви живи, тим пре су то светитељи међутим, у нашем народу, немали број људи погрешно сма- тра да је светост нешто што се задобија након смрти, да се тек тада „постаје светац“ овде се уствари мисли на кано- низацију којом црква званично проглашава некога светим али, упи- сивање у календар све- тих не значи да је одређена личност од тог тренутка постала света, већ представља само печат и званичну потврду нечије светости која је наравно била суштинска одлика дотичне особе још за време њеног „земаљског“ живота чином канонизације, црква заправо институ- ционално верифи- кује оно што је већ препознато и опит- но доживљено од стране верног народа тј целокуп- не цркве постоје и људи који живе христо- подобним начином живота, али далеко од очију света, чак и црквене јавности то су подвижници, отшелници, анахо- рете, испосници, пустињаци будући да живе потпуно повучено и скриве- но, неке од њих, по природи ствари, црква не прогла- шава званично светима, пошто се за њих просто не зна - они живе у потпуној анонимности али, то их не чини мање светима светост није људска категорија која се произвољно некоме додељује већ је то основни божји атрибут који се људима дарује по мери њихове блискости са богом, тј интен- зивности живота у христу „диван је бог у светима својим“ 40 l6/2009 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки те оријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну ре ализацију, дослед но спровођење у дело темељних хри шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ни шта мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при падници других народа ово се, наравно, не може припи с ати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и ат мосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају нео пходним за нор мално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу православни мисионар l 41 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље- ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки теоријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну реализацију, доследно спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри- јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове- ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва- ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри- јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно- сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ништа мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору- чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при- падници других народа ово се, наравно, не може приписати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува- жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего- ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор- ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и атмосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори- тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све- ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају неопходним за нормално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу- својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у про- сторном смислу те речи монашки (тј доследно хри- шћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа фото: хаџи марко вујичић 42 l6/2009 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу православни мисионар l 43 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу фото: хаџи марко вујичић 44 l6/2009 немања андријашевић вих дана почиње божићни пост сећам се да нам је у богословију најчешће на покладе долазио патријарх павле, да служи вечерњу службу, и да нам је даривао поуку пред почетак поста једном приликом је говорио о томе да су колумбо и његови морепловци остави- ли у форми дневника записе, да су откривши изузетан простор, касније назван америка, затекли ту необичан народ који је два дана у седмици имао другачију исхрану, тј пост литургија са патријархом павлом после завршетка богословије, неколико пута ишао сам на ране јутарње литургије, које је патријарх павле служио у згради патријаршије када је некоме засметало што пролазе људи кроз службене ходнике патри- јаршије, патријарх је наставио да служи сва- кодневне литургије у сали где се одржавају предавања оно што ми је остало у сећању из те сале је да сто који је послужио као часна трпеза није био окренут ка истоку то је вели- ка поука за неке вернике који се декларишу као „чувари вере и светосавског поретка“ који данас често одређују епископима где ће да стоје и како ће да буду окренути сећам се и да неке јектеније (попут оне за оглашене) нису читане на тим литургијама, а да се нико од верника није бунио зашто не постоји одлу- ка светог архијерског сабора о томе такође, велики број људи се најчешће причешћивао без претходне обавезне јутарње исповести јер сећање на патријарха ни и други желели на својој страни, већина је у патријарху видела само велики маркетин- шки потенцијал а њему су вероватно сви били исти, јер је по угледу на христа разгова- рао и са цариницима и са блудницама и са кнезовима земаљским увек опомињући да је од свих опасности овога света највећа - гор- дост у тим сумњивим временима патријарх је остао то што јесте баш захваљујући самом јеванђељу из његових уста и на његовом при- меру најбоље је протумачено шта значи бити мудар као змија и безазлен као голуб и како међу „вуцима и турцима“ да опстанемо као православно стадо христово патријархова сличност са господом се могла видети и у његовим проповедима ко је има ту част да слуша његову светост на литургијама, могао је да чује кратке и језгро- вите беседе лишене сваког поетског кићења, барокног патоса и узвишене реторике као добар познавалац физике и математике патријарх је истину хришћанске вере излагао једноставно и прецизно, баш као што су два и два четири та његова једноставност и убе- дљиви аргументи (живота и речи) за верујући народ су били кориснији него да су прочита- ли библиотеку теолошких књига занатлија патријарх је следио христа и у бављењу занатом господ се бавио столарским занатом, већина апостола су били рибари, апостол павле је правио шаторе, а његов имењак из србије био је вичан поправљању обуће, шиве- њу, грађевинским занатима схватили смо на његовом примеру да не постоје недостојни послови, а у његовој благој личности да смо недостојни људи којима је господ подарио достојног пастира у патријарху павлу, првом међу србима, пре свега у служењу ближњем, можемо да схватимо и шта значе оне речи њему толико драгог апостола које гласе да у христу имамо пуно учитеља, али мало отаца (1 кор 4, 15) m православни мисионар l 45 немања андријашевић су се исповедали када за то постоји потреба, што данас такође скандализује велики број „ревнитеља“ који желе вештачки да одвоје народ од примања светих тајни а управо је патријарх павле био пример оданог свештенослужитеља и аутентичне рев- ности у хришћанском животу ових дана, много се пише о њему, често га цитирају; ипак, оно што нико не може да раздвоји од њега, нити да му одузме је потпуна и безрезервна преданост господу божји човек прочитао сам и чланке неких „стручњака“, који су дали себи за право да пишу о патри- јарху павлу, критикујући њега, а још више нашу цркву и размишљао сам - шта је посре- ди? ти квазикритичари, којима смета и што су људи у толиком броју прилазили да се опросте са патријархом и да му захвале, успели су да после дуго времена пред собом виде човека правог, истинског, нелажућег, неимитирајућег човека божјег човека! и те кукавице, видевши човека да постоји, управо у сусрету са (упокојеним) патријархом павлом, показали су да се само човека плаше јадни су, и свејадни ми, православни хри- шћани, имамо само страх божји, али то није онај психолошки страх, већ ослобађајући страх то је страх божји, који човек осећа пред богом, благодарећи му за дар живота, истовремено немајући емоцију страха, и потребе да се побегне од онога кога се пла- шимо, већ управо супротно тај страх нас ослобађа, раскида нам окове, и то окове које они што пишу о „сахрани стојчевића“ чврсто држе свезане на својим рукама, и у својим преплашеним и кукавичким срцима ми православни хришћани, свесни смо да не треба патријарха павла да имитирамо у начину спољашњег понашања, већ у начину постојања патријарху павлу литургија је била живот; брига да се не посвађа ни са једним братом у христу, чак и по цену тога да престане да служи литургију као српски патријарх у капели све- тог симеона мироточивог, него да пређе у при- земље, и да у сали за предавања служу литурги- ју, довољан нам је показатељ да схватимо да не треба да размишљамо на начин да само следи- мо њега, већ да већма следимо његов пут пут светог саве тај пут је пут светог саве, и очувања истин- ског светосавља и светосавског поретка, уз размишљање о спасењу савременог човека, тј сваког ближњег који нас окружује тај пут има свој циљ, али има и свој крај а крај тога пута посведочио је патријарх павле својом кончи- ном примивши свето причешће, предао је душу господу коме је једином служио m сећање на патријарха 46 l6/2009 милана вучићевић само ти, господе, знаш шта нам је потребно“ управо ова молитва осликава наду коју је патријарх имао у господа и потпуну веру да себе и читав свој живот препусти у божје руке веру да ће се господ на најбољи могући начин побринути за све нас и дати нам заиста оно што нам је потребно а колико нам је мало потребно у овоземаљском животу, патријарх нам је показао начином на који је живео: био је скроман, штедљив, мало је спавао, мало је јео рекао је: „једем да бих живео, а не живим да бих јео“ његова храна била је љубав према христу и јеванђеље био је патријарх, а живео је као аскета слично старцима-подвижници- ма који, лишавајући се овоземаљских прола- зних ствари, у својим келијама, испосницама, пећинама тихују у молитви, патријарх је тихо- вао у свету кроз своју службу цркви и срп- ском народу његове су дубине и ширине несагледиве, али оно што најупечатљивије остаје јесте његова димензија правог старца, духовника чије је духовно чедо био читав један народ имао је мудре речи за све: свако је у његовим причама, поукама, проповедима, посланицама могао наћи решење за неки свој животни или духовни проблем срби су заи- ста благословени да су за патријарха имали таквог духовног оца који је по свему био узор: по својој љубави за христа, за цркву, за свој народ, за све народе света, за ближње, за стра- далне радо су људи слушали и цитирали речи и поуке свог патријарха сматрајући га божјим човеком који се већ на земљи посве- тио зато и не чуди што су реке оних који иду у цркву и оних који не иду редовно у цркву, оних који су крштени, али и оних који су некр- штени, потекле ка патријарховом одру да се поклоне и узму његов последњи благослов колику нам је љубав и милост господ указао дарујући нам оваквог патријарха, говори и то колики је одјек вест о његовом упокојењу имала у другим православним земљама, и не само пра- вославним ево како грчка штампа преноси: „у супротности са климом национализама који је намучио народе бивше југославије ’90-их година и у тренуцима када су људске вредности биле на проби, српски духовни пастир није се повукао пред мржњом и фана- тизмом учећи увек о љубави и суживоту међу народима патријарх павле је био посебно вољен и окарактерисан од људи као „живи светац“ због једноставности живота и истрајности у примењивању јеванђељске науке у људским односима“ „ово је био павле српски такви треба да буду представници божји на земљи његов аскетски лик на први поглед изазивао је неве- роватно поштовање био је један мршави старац заокупљен не овоземаљским добрима, него пре свега добрима вечности вечни живот био је у његовим мислима и његовим беседама“ превод на грчки језик текста „портрет патријарха павла“ новинара нин-а јована јањића из јануара 2005 године објављен је на већини сајтова који такође преносе вест о упо- којењу поглавара српске цркве утисак који је први међу јед накима – старац међу србима православни православни мисионар мисионар l 47 милана вучићевић кроз чланак оставила личност патријарха павла огледа се у бројним коментарима: „један светитељ који је живео у исто време у коме и ја телом живим и дишем пуно пута када се разочаравам својим падовима, под- сетим се: они су били свети сада, међу- тим, када видим да у животу, у свакодне- вици постоје људи који живе у истом граду или у некој другој земљи где постоји пуно љубави и пуно стрпљења, где све то црпе од бога, тада налазим свој мир, јер не сматрам више да су светитељи толи- ко далеки док сам читала текст незаси- то, не желећи да дође крај, славила сам бога и благодарила сам што је постојао овај толико нежан, ненаметљив, стрпљив, неуморан и једноставан човек и осећала сам неописиву радост коју не осећам често и коју не могу да искажем речима као да сам га познавала нека му бог подари вечни покој, а ми да добијемо његов благослов“ „ само сузе теку из мојих очију и једна молитва: нека нас господ помилује и нека нас учини да личимо макар мало на ову душу“ остаје нам нада да ће, као што је био и за живота, и из вечности наставити да буде светило чита- вом српском роду и да ће зау- век бити наш молитвеник и заступник пред лицем господњим m први међу јед накима – старац међу србима фото: ђакон драган с танасијевић 48 l6/2009 татјана радић као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста патријарх српски павле шест стотина хиљада немих, ходајућих, ује- дињених срца кретало се у поворци градом београдом, који је на тренутак (а готово да је вечност била у питању), заиста постао бео- град – и не само то – постао је светлији, мири- снији да ли сви чланови српског друштва дожи- вљавају патријарха павла као светилника вре- мена? да ли према њему, како је ових дана обично могло да се чује у медијима, људи гаје само позитивна сећања и осећања? ко су они који не изражавају лепо мишљење, да ли таквих има? на крају, али не мање важно, које место и какву улогу је наш патријарх павле имао у друштву? када је изабран на место патријарха, сведо- ци кажу да је једини међу епископима који истински није желео да буде патријарх, али је на крају рекао: „ја се покоравам вашем избору и надам се да ће господ помоћи цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити“ и заиста, он је тако и живео, тако смо га видели, тако смо га доживљавали, био је исти као и већина, а опет довољно другачији и довољно посебан, али на такав начин да никога својом посебношћу не повреди како каже новинар јован јањић: „они који су ратовали против срба, нападали су га само зато што је србин сматрали су да је самом том чињеницом пристрасан власт га је напа- дала што је одлазио на демонстрације и друге скупове опозиције, а опозиција зато што је одлазио на државне пријеме“ свети архије- рејски синод бунио се што је потписао спора- зум у дејтону ако се вратимо у прошлост и погледамо шире на патријархов утицај увиде- ћемо да је он био човек благе речи, али су те речи имале далекосежан утицај и готово земљотресне последице патријарх павле био је укључен у сва друштвена питања – писао је, апеловао, умољавао и световне и црквене вла- сти 1997 године повео је прву литију на савиндан наместо на дан градске славе – спа- совдан – и то баш у време вишедневне сту- дентске блокаде, када се пред њим повукао полицијски кордон у коларчевој улици он је увек онај који у миру долази и у миру одлази по јеванђелској: мир дому овоме он је био човек света, али са путовницом ка царству небеском често је цитирао светог апостола павла, али и светог василија великог – и један и други били су окренути народу и народном добру, са погледом ка богу на питање: „да ли према њему сви људи гаје позитивна сећања и осећања?“, илустративно може да послужи скорашња преписка са при- падником антифа покрета (огранак у зре- светилник нашег времена православни мисионар l 49 татјана радић њанину) који је овако рекао: „износећи шта замерамо павлу, ми у ства- ри и критикујемо све њего- ве некритичке следбенике и квазиследбенике“ а на то можемо одговорити патри- јарховом беседом након читања јеванђеља у току литургије, где је он, желећи да поучи појце како правилно да певају, овако рекао, (пара- фраза): „мора исправно да се акцентује „подај господи“, да не би сви помислили као један без- божник који ми је рекао: „ви у цркви певате подај господи, само још мало фали да почнете да певате не дај сиротињи“ овим је хтео да каже да је важно да све што радиш у животу буде урађено са смислом и дове- дено до краја, да је свака служба важна и поштована уколико се и ми према њој односимо са поштовањем на крају, можемо и треба да се запитамо: „да ли је с њим нестао и последњи учитељ који нас је учио да борбу против зла почнемо борбом против зла у себи?“, као што се пита књижевник љубомир симовић m фото: хаџи марко вујичић 50 l6/2009 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове православни православни мисионар мисионар l 51 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове наука еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио фото: ђакон драган с танасијевић 52 l6/2009 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о ј
... снагом да те мисли одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни више пута и ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми веровати“ не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се бог може видети а какво је наше и њихово срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни видети бог свесилни и свечисти! то дакле, имати у виду будимо мудри и безазлени међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце његове а то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће а безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци треба имати, дакле, мудрост развијати мудрост богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови” живети по науци еванђелској свакога дана, часа и минута но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ божји, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали њему, а он се молио оцу: „оче опрости им, не знају шта раде“ ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута да не будемо робови греха! две су слободе, браћо и сестре, и два ропства једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у царству небеском водити рачуна дакле да не будемо робови греха ви знате и по себи и по другима какво је то ропство најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима колико је то и какво робље! љубав нас уједињује са богом љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је „свеза савршенства“ не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења и апостол павле нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа“ (1 кор 13, 13) наиме, кад будемо своје срце очистили, онда ћемо моћи да видимо бога и овде у овом свету, а видећемо га и у ономе, ако се удостојимо да гледамо његово лице, ако не будемо послани због својих греха у таму вечну тада ће вера наша прећи у знање, у гледање а нада, нада ће прећи у остварење наша је нада да ћемо ући у царство небеско, бити у броју свију оних светих и гледати лице божје нада ће наша дакле, прећи у остварење а љубав, она нема у шта више да пређе она ће бити и сада и тада веза наша с богом, љубав која нас уједињује са богом, уједињује све наше снаге и оне рационалне у нама, уједињује нас са свима људима добре воље и онда имамо мир зато је љубав највећа врлина православни мисионар l 27 трудити се дакле, да идући царству божјем, испуњавајући заповести божје спремамо се редом свакога дана за достизање те највеће врлине, уласка у царство божје и љубави која ће нас ујединити са богом и свима светима бог вас благословио! царство небеско је наша права отаџбина и домовина да се трудимо да веру своју извршујемо у светим и честитим делима, и да се тиме приближимо богу и будемо достојни наших предака, који су то знали и то чинили и за овога света, и зато ушли у царство небеско које је права наша oтаџбина и домовина и да знамо шта је прави смисао нашег живота, да овде својом светом вером православном и животом по тој вери, заслужимо онај свет непролазни, блаженство у оном свету са блаженим небеским силама, и блаженим оцима и матерама нашим у близини божјој, у заједници цркве божје, која је у слави то говорим увек и себи и вама, браћо и сестре, јер нам ваља отићи са овога света, стати пред судију праведнога приговарају нам неверници да ми православни свештеници верне не само опомињемо, него да их плашимо, плашимо смрћу то не стоји ми и себи, браћо и сестре, и свима онима који имају уши да чују износимо истину отићи ћемо са овога света то знају и неверници, али они не знају и неће да знају да је душа бесмртна и да она одлази пред лице божје да прими или блаженство вечно или муку вечну а ми то треба да знамо, да будемо они који знају шта раде то вам стављам на душу и срце а срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо од греха а срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо од греха ђаво убацује у ум наш и срце наше зле мисли, грешне мисли ако се ми будемо трудили свом силом и снагом да те мисли одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни више пута и ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми веровати“ не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се бог може видети а какво је наше и њихово срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни видети бог свесилни и свечисти! то дакле, имати у виду будимо мудри и безазлени међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце његове а то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће а безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци треба имати, дакле, мудрост развијати мудрост богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови” живети по науци еванђелској свакога дана, часа и минута но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ божји, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали њему, а он се молио оцу: „оче опрости им, не знају шта раде“ ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута да не будемо робови греха! две су слободе, браћо и сестре, и два ропства једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у царству небеском водити рачуна дакле да не будемо робови греха ви знате и по себи и по другима какво је то ропство најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима колико је то и какво робље! љубав нас уједињује са богом љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је „свеза савршенства“ не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења и апостол павле нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа“ (1 кор 13, 13) наиме, кад будемо своје срце очистили, онда ћемо моћи да видимо бога и овде у овом свету, а видећемо га и у ономе, ако се удостојимо да гледамо његово лице, ако не будемо послани због својих греха у таму вечну тада ће вера наша прећи у знање, у гледање а нада, нада ће прећи у остварење наша је нада да ћемо ући у царство небеско, бити у броју свију оних светих и гледати лице божје нада ће наша дакле, прећи у остварење а љубав, она нема у шта више да пређе она ће бити и сада и тада веза наша с богом, љубав која нас уједињује са богом, уједињује све наше снаге и оне рационалне у нама, уједињује нас са свима људима добре воље и онда имамо мир зато је љубав највећа врлина 28 l6/2009 „и мене су гонили, и вас ће гонити”, говори господ с тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи божји, народ божји и онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства царства небескога тои јесте смисао и циљ нашег живота бог вас благословио! о нашем времену понављам и себи и вама, и нас је господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у цркви, и у целом човечанству да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи то је само изговор! бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније а поред тога, живећи супротно ономе што бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо његовим путем и отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну или блаженство царства небескога - „што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио бог онима који га љубе” (1 кор 2, 9), или муку вечну „где црв њихов не умире и огањ се не гаси” (мк 9, 44) о идењу за христом одбијање хришћанина да носи крст јесте одрицање од христа не може се бити христов ученик без спремности на тешкоће битно је да ми не стварамо тешкоће другима, а да тешкоће које долазе од света који „у злу лежи” свесно прихватимо, као пут, као крст свој „хајде”, вели другом младићу „за мном” а он рече: господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога а исус му рече: остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј царство божје отац тога младића још је био жив, а господ каже за њега да је „мртав” за њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима христовим ми треба да будемо тако одани христу то не значи да ми тражимо смрт правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке јевросиме, која каже своме сину: „боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!” када умре за христа, мртав човек је жив пред богом и жив у богу, у царству небеском мртав је пред њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у њега не верује извор: http://patrijarh-pavlespcrs/besedehtm православни мисионар l 29 „и мене су гонили, и вас ће гонити”, говори господ с тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи божји, народ божји и онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства царства небескога тои јесте смисао и циљ нашег живота бог вас благословио! о нашем времену понављам и себи и вама, и нас је господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у цркви, и у целом човечанству да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи то је само изговор! бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније а поред тога, живећи супротно ономе што бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо његовим путем и отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну или блаженство царства небескога - „што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио бог онима који га љубе” (1 кор 2, 9), или муку вечну „где црв њихов не умире и огањ се не гаси” (мк 9, 44) о идењу за христом одбијање хришћанина да носи крст јесте одрицање од христа не може се бити христов ученик без спремности на тешкоће битно је да ми не стварамо тешкоће другима, а да тешкоће које долазе од света који „у злу лежи” свесно прихватимо, као пут, као крст свој „хајде”, вели другом младићу „за мном” а он рече: господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога а исус му рече: остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј царство божје отац тога младића још је био жив, а господ каже за њега да је „мртав” за њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима христовим ми треба да будемо тако одани христу то не значи да ми тражимо смрт правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке јевросиме, која каже своме сину: „боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!” када умре за христа, мртав човек је жив пред богом и жив у богу, у царству небеском мртав је пред њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у њега не верује извор: http://patrijarh-pavlespcrs/besedehtm фото: хаџи марко вујичић 30 l6/2009 свештеник арсеније арсенијевић нашег земаљског странствовања упоредимо са оним временом у коме су они живели нама је господ такође даровао правог пастира који је своје стадо сачувао целим и неповређеним, а дело његово су на прави начин пројавили први дани по његовом упокојењу, када су сто- тине хиљада људи похитали да добију благо- слов свога оца и пастира много се узвишеног могло чути о патријар- ху павлу од стране оних који су га познавали од његових раних дана, али ми млађи људи, који смо га упознали тек онда када је постао патријарх, могли смо само наслућивати каква се дубина крије у овом смиреном и необичном човеку многе његове врлине су често поми- њане и наглашаване, али сматрамо да је оно што представља корен и темељ њихов, углав- ном остало незапажено eвхаристијско промишљање о твари и човеку блаженопочивши патријарх је у потпуно- сти усвојио библијско, светоотачко и евхари- стијско промишљање о твари и човеку однос према свету као нечему што „добро беше вео- ма“ према речима књиге постања, као да је у потпуности изразило личност патријарха павла то се највише огледало у његовом уздржању и коришћењу света у мери онога што је човеку неопходно свако коришћење дарова божјих у оној мери која подразумева разбацивање и претерано трошење истих он је разобличавао својим начином живота нама, студентима, је било необично његово инсистирање на штедњи електричне енерги- је, хране, гардеробе, и сл, која је у поређењу са општим трошковима истих била незнатна међутим, његово промишљање није било прожето економском рачуницом, него благо- дарношћу господу за сваки детаљ нашег живота све се користи према мери онога што је човеку, икони божјој, неопходно за његов овоземаљски живот и спасење исти однос, можда још упечатљивији, имао је према речи људској и богослужењу према речима христовим које парафразирамо, да ће човек дати одговор за сваку своју изговорену реч, он је водио рачуна да свака реч има свој смисао није довољно да она буде само права и истинита, већ да као таква буде речена и у право време и на прави начин од ових трију аведене христове речи из наслова (мт 5, 14) показују своју тачност на при- меру сваког божјег угодника небројени су примери удаљавања светих људи у најпу- стија места земље да би се у тишини и безмете- жности богу молили, али су и на таквим местима промислом божјим били откривени људима као светилници духовни и, сами не намеравајући то, постали су препороди- тељи многих душа сетимо се само нама блиских примера светог прохора пчињ- ског, светог патријарха јефрема, светог петра коришког и многих других подвижника смиреним монасима су често у историји нашег народа припадале онакве улоге, какве они, сигурно нису прижељкива- ли неки од њих су долазили на чело народа и својим служењем богу и људима су спасавали народ од вукова и лешинара време патри- јарха арсенија чарнојевића, митрополита стефана страти- мировића и светог владике петра цетињског је управо такве смирене људе потребовало мисли- мо да није ни мало чудно ако време не мо же се град сакрити кад на гори стоји фото: ђакон драган с танасијевић православни мисионар l 31 свештеник арсеније арсенијевић нашег земаљског странствовања упоредимо са оним временом у коме су они живели нама је господ такође даровао правог пастира који је своје стадо сачувао целим и неповређеним, а дело његово су на прави начин пројавили први дани по његовом упокојењу, када су сто- тине хиљада људи похитали да добију благо- слов свога оца и пастира много се узвишеног могло чути о патријар- ху павлу од стране оних који су га познавали од његових раних дана, али ми млађи људи, који смо га упознали тек онда када је постао патријарх, могли смо само наслућивати каква се дубина крије у овом смиреном и необичном човеку многе његове врлине су често поми- њане и наглашаване, али сматрамо да је оно што представља корен и темељ њихов, углав- ном остало незапажено eвхаристијско промишљање о твари и човеку блаженопочивши патријарх је у потпуно- сти усвојио библијско, светоотачко и евхари- стијско промишљање о твари и човеку однос према свету као нечему што „добро беше вео- ма“ према речима књиге постања, као да је у потпуности изразило личност патријарха павла то се највише огледало у његовом уздржању и коришћењу света у мери онога што је човеку неопходно свако коришћење дарова божјих у оној мери која подразумева разбацивање и претерано трошење истих он је разобличавао својим начином живота нама, студентима, је било необично његово инсистирање на штедњи електричне енерги- је, хране, гардеробе, и сл, која је у поређењу са општим трошковима истих била незнатна међутим, његово промишљање није било прожето економском рачуницом, него благо- дарношћу господу за сваки детаљ нашег живота све се користи према мери онога што је човеку, икони божјој, неопходно за његов овоземаљски живот и спасење исти однос, можда још упечатљивији, имао је према речи људској и богослужењу према речима христовим које парафразирамо, да ће човек дати одговор за сваку своју изговорену реч, он је водио рачуна да свака реч има свој смисао није довољно да она буде само права и истинита, већ да као таква буде речена и у право време и на прави начин од ових трију аведене христове речи из наслова (мт 5, 14) показују своју тачност на при- меру сваког божјег угодника небројени су примери удаљавања светих људи у најпу- стија места земље да би се у тишини и безмете- жности богу молили, али су и на таквим местима промислом божјим били откривени људима као светилници духовни и, сами не намеравајући то, постали су препоро- дитељи многих душа сетимо се само нама блиских примера светог прохора пчињског, светог патријарха јефрема, светог петра коришког и многих других подви- жника смиреним монасима су често у историји нашег народа припадале она- кве улоге, какве они, сигурно нису при- жељкивали неки од њих су долазили на чело народа и својим служењем богу и људима су спасавали народ од вукова и лешинара време патријарха арсенија чарнојеви- ћа, митрополита стефана стра- тимировића и светог владике петра цетињског је управо такве смирене људе потребовало мисли- мо да није ни мало чудно ако време не мо же се град сакрити кад на гори стоји блаженопочивши патријарх је у потпуности усвојио библијско, светоотачко и евхаристијско промишљање о твари и човеку однос према свету као нечему што „добро беше веома“ према речима књиге постања, као да је у потпуности изразило личност патријарха павла 32 l6/2009 ствари: од истинитости, правог времена и начина, зависи да ли ће нам се она урачуна- ти као добро дело пред господом или не разговор са богом његов однос према људској речи као према великом дару божјем који се треба употребљавати у свести да све радимо пред лицем божјим, највише се могао при- метити на богослужењу тежња за правил- ним акцентовањем речи песама које поје- мо није пуко инсистирање на детаљима оно изражава непрестану свест о молитви која је разговор са богом, тако да је битно да она буде правилно изречена не само душом него и умом људским неправилно акцентовање речи песама одводи ум од битних детаља до небитних; човек бива занет, мелодијом, хармонијом или чак и одлута умом, уместо да у себи чува пажњу која је усмерена на реч молитве у свему овоме се може видети да је његова личност била у потпуности евхаристијска, он је сав прожет непрестаним благодарењем богу, увек горећи душом као упаљено кандило пред њим човек евхаристије данас, када многи говоре о потреби раз- воја еколошке свести код човека, забора- вљају да се неуспех тог развоја састоји у забораву човека да је он икона божја и да се свет може чувати и развијати само уколико буде приношен богу душама светих људи патријарх павле собом даје пример нечег много већег него што је обичан човек еко- логије он је, за разлику чак и од многих савремених богослова који говоре о евха- ристијском начину живота – а живе потро- шачки – човек eвхаристије, прожет хри- стовом љубављу коме су свагда речи благе, а докази јаки m ђакон ненад идризовић усино вљењи служитељ бога живога атријарх павле је (током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када је вршио службу рашко-при- зренског епископа), написао велики број чланака о бого- словским, етичким и богослу- жбеним недоумицама, које је написао у форми питања-од- говори то су била питања која су постављали свештеници и пробуђе- ни верници наше цркве своје одговоре првобитно је објављивао у гласнику спц, да би на крају сви чланци била сабрани у тротомни зборник, под насло- вом да нам буду јаснија нека питања наше вере патријарх павле био је један изврстан и трезвеноуман богослов: не само да је познавао, читао и тумачио дела светих отаца, него је и мислио као они читајући његова дела, имамо осе- ћај као да читамо дела великих васељен- ских отаца цркве о бесмртности душе осврнућемо се на његов апологетски текст о бесмртности душе и загробном животу у царству божјем он се у овом чланку обраћа материјалистима (кому- нистима) онога времена, који критику- ју свештенике да држе народ у вери православни мисионар l 33 усино вљењи служитељ бога живога страхом од пакла, исто као што полиција држи народ страхом од казне на почетку текста патријарх павле критикује марк- систички став предратног професора београдског универзитета др душана недељковића, који употребљава библију као доказ, да и она пориче бесмртност и други живот недељковић цитира делове из библије извачећи их из контекста и на тај начин им даје смисао који њему одго- вара узмимо за пример, када наводи стих из књиге проповедника: „нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и да пије и да се весели; и то му је од труда његова за живот његова“1 он очи- гледно не наводи, из исте књиге стих, чији смисао би обеснажио његов став: „радуј се младићу за младости своје и нека те весели срце док си млад, и ходи куда те те срце твоје води и куда гледају очи твоје; али знај да ће те за сво то бог извести на суд“2 изоставља и стих, који је на неки начин закључак књиге пропо- ведника, где пише: „главно је свему што си чуо: бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку, јер ће свако дело бог изнети на суд и сваку тајну, било добра или зла“3 недељковић, на исти начин наводи христове проповеди, изо- 1 проп 8, 15 2 проп 11, 9 3 проп 12, 13-14 фото: хаџи марко вујичић 34 l6/2009 стављајући из њих битне речи, на све то даје свој коментар и потпуне изврће оно што је христос хтео да каже он изводи закључак из приче о богаташу и убогом лазару, да исус „искључује богате из неба, а обећава ово сиромашнима као одштету за њихове дуге несреће, не водећи рачуна о добру које су први (богати) могли учинити, ни о злу које су други (сиромашни) способни учинити“ овде се павле позива на светоотачки ауторитет јована златоустог, који каже да авраам упу- ћује богаташу у паклу реч „примио си“ добра своја у животу своме како си и заслужио, а не „добио си“ лазар је у овом свету био подврг- нут крајњем злу и ако је учинио нешто лоше, примио је све, страдавши од беде и глади зато је лазар у царство божје дошао без гре- ха, где има вечну утеху, а богаташ је дошао без праведних дела, где трпи безутешну казну слобода човекове воље у тексту се дотиче и алберта ајнштајна, који заступа сличан став према страху од казне у загробном животу ајнштајн, у својој књизи моја слика света, исказује свој став поводом овога, па каже: „жалосно би то било са људима када би они морали да се кроте страхом од казне и надом у награду после смрти“ ајнштајн не верује у слободу човекове воље, која је у духовно морално погледу једна од битних компонената личности позивајући се на светог васлија великог, даје и одговор људима са ставом према загробном животу, било из материјалистичких или других убеђења василије велики, проблем усавршавања у добру, дели на три степена први степен, осликава робовласнички однос господара и роба господар је по закону, имао право да казни роба, ако овај не изврши оно што му је заповеђено тако да роб из страха извршује наређења у ову групу спадају хришћани који из страха од пакла врше вољу божју други степен, осликава најамника који ради за плату у овом духовном стању, хришћанин жели да у што вишем рајском роб и најамник, себе стављају у центар и мисле само на себе, а не на бога однос човека, као сина према богу је савршена слика хришћанина да би се такво савршено стање испунило, морају да се прођу она два претходна два степена православни мисионар l 35 блаженству врши вољу божју ово је мало виши духовни степен од претходног али и даље несавршен трећи степен осликава сина, који изврашава вољу очеву, не из страха од казне као роб, не очекује плату јер није најамник, него из љубави према оцу на овом духовном ступњу је хришћанин, који слободно и са љубављу брши вољу божју роб и најамник, себе стављају у центар и мисле само на себе, а не на бога однос човека, као сина према богу је савршена слика хришћанина да би се такво савршено стање испунило, морају да се прођу она два претходна два степена од самог човека и његове ревности према богу, зависи да ли ће се на њима зауставити или успети до највишег ступња љубави према богу биће које је челом окренуто ка вечности онај, који је себе, својом ревношћу уздигао на трећи степен и постао прави човек (црквенословенски: человјек тј биће које је челом окренуто ка вечности) не може се назвати духовним полицајцем и верским застрашивачем у време када је писао овај текст, без икакве сујете, није знао да ће управо он постати тај благи пастир, који је својим личним примером победио у расправи каквим је животом живео, таква му је била молитва, такав му је био однос према људима, таква ће и добра „примити“ у царству божјем mфото: ђакон драган с танасијевић 36 l6/2009 александар милојков ње оних који куну? како, када рационални морал и рационална правда захтевају да се сва- коме да оно што заслужује? како онда дати и хаљину ономе ко тражи да отме кошуљу и како уделити просјаку милостињу – дати свима њима оно што не заслужују, а остати праведан? но, ово је морал и ово је правда која се налази и види очима и умом обореним ка доле, ка смртном и пролазном, ка лажном такве по-ни- жене очи, очи које гледају у ниско уместо у висо- ко и такав по-нижени ум, ум који мисли о ниском уместо о високом, не могу да појме патријархово узвраћање бомбонама, благим речима или ћутањем на нељудске каменице, псовке и увреде „не узвраћајмо на туђе зло злом у себи“, саветује наш патријарх а правда људска није ништа друго до немоћ праштања и огањ који тиња у души жедној освете свака је људска правда парадокс будући да је њено начело да свакоме да оно што заслужује, нужно ће и злима давати зло зато су људској правди лудост еванђеоски идеали „будимо људи“, зна- чи одрекнимо се удобности људске мудрости и прихватимо лудост еванђеља то је позив да одбацимо лакоћу праведног осуђивања а да прихватимо тескобу праштања – да на камен одговарамо хлебом или, као патријарх, бомбо- нама за такво делање потребно је управити главу, чело и поглед ка горе – потребно је бити антхропос – человјек – човек ревна латинска пословица каже nomen est omen име је знак, знаме- ње име није просто симбол који служи да се у говору раздвајају и разазнају предмети који се имену- ју; оно у себи крије истину онога што именује име указује смисао постојања именованог, име и име- новани се поистовећују отуда је именовани достојан свога имена само онда када свој покрет, своје животно делање усмерава ка смислу који је уткан у његово име „будимо људи“, речи су нашег покојног патријарха павла ове његове речи су најче- шће и најрадије цитиране но, шта значи пору- ка „будимо људи“? заиста, многи тако говоре још нико није чуо поруку „будимо нељуди“ сви желе да буду људи, али ипак постоје нељу- ди како то? чине ли то људи нешто насупрот својој вољи, те желећи да буду људи, ипак бива- ју нељуди? или, пак, искрено желе да буду људи али им је скривена тајна човека, те у незнању бивају нељуди? знају ли људи шта уопште зна- чи бити човек и каквом то циљу треба да нас усмери позив „будимо људи“? управо разот- кривање тајне коју крије створења које се име- нује човеком, даје одговор на ово питање бити човек значи бити достојан онога што то име значи зато је мало правих позива „будимо људи“, који воде ка томе да човек заиста буде човек; зато јер истински позив „будимо људи“ значи позив на остварење властитог назначења, позив на досезање достојанства имена – човек покојни српски патријарх је, живећи своју веру, показао ту истиниту антропологију, исти- ну коју казује величанствено име – човек шта у себи крије то име? реч „човек“ (старословен- си „человјек“), етимолошки гледано, казује да је човек биће окренуто ка вечности, ка будућем веку („чело“ + „вјек“ = „чело“, „глава“ + „веч- ност“) сличну овој етимологији казује и грчка реч „антхропос“ (човек) овде етимологија говори да је човек онај који свој поглед управља ка горе, ка висини, у коју не само да гледа већ је и схвата, разумева, созерцава дакле, човек је биће које гледа навише, у вечност тамо окреће своје чело, своју главу - ка будућем веку где види смисао свог постојања и назначења то је мудрост која је уткана у само човеково име човеку ваља да буде достојан имена које носи – ваља му да позна истиниту мудрост, истини- ти смисао свог постојања не узвраћајмо на туђе зло nomen est omen зато, „будимо људи“ не зна- чи свести своје деловање на рационални морал као норму и меру истинитог, правог делања да је тако, многи би позиви „будимо људи“ били истинити, те, због своје многобројности и уче- сталости, не би ни били вредни помена шта више, патријархов позив „будимо људи“ често искључује робовање рационалном моралу и рационалној правди ако је идеал истинитог човека да следи рационалне норме морала и правде, како би онда било могуће остваривати еванђелске норме – љубљење непријатеља, без- условно праштање и човекољубље, благосиља- nomen est omen - „будимо људи“ „будимо људи“, значи одрекнимо се удобности људске мудрости и прихватимо лудост еванђеља православни мисионар l 37 александар милојков ње оних који куну? како, када рационални морал и рационална правда захтевају да се сва- коме да оно што заслужује? како онда дати и хаљину ономе ко тражи да отме кошуљу и како уделити просјаку милостињу – дати свима њима оно што не заслужују, а остати праведан? но, ово је морал и ово је правда која се налази и види очима и умом обореним ка доле, ка смртном и пролазном, ка лажном такве по-ни- жене очи, очи које гледају у ниско уместо у висо- ко и такав по-нижени ум, ум који мисли о ниском уместо о високом, не могу да појме патријархово узвраћање бомбонама, благим речима или ћутањем на нељудске каменице, псовке и увреде „не узвраћајмо на туђе зло злом у себи“, саветује наш патријарх а правда људска није ништа друго до немоћ праштања и огањ који тиња у души жедној освете свака је људска правда парадокс будући да је њено начело да свакоме да оно што заслужује, нужно ће и злима давати зло зато су људској правди лудост еванђеоски идеали „будимо људи“, зна- чи одрекнимо се удобности људске мудрости и прихватимо лудост еванђеља то је позив да одбацимо лакоћу праведног осуђивања а да прихватимо тескобу праштања – да на камен одговарамо хлебом или, као патријарх, бомбо- нама за такво делање потребно је управити главу, чело и поглед ка горе – потребно је бити антхропос – человјек – човек ревна латинска пословица каже nomen est omen име је знак, знаме- ње име није просто симбол који служи да се у говору раздвајају и разазнају предмети који се имену- ју; оно у себи крије истину онога што именује име указује смисао постојања именованог, име и име- новани се поистовећују отуда је именовани достојан свога имена само онда када свој покрет, своје животно делање усмерава ка смислу који је уткан у његово име „будимо људи“, речи су нашег покојног патријарха павла ове његове речи су најче- шће и најрадије цитиране но, шта значи пору- ка „будимо људи“? заиста, многи тако говоре још нико није чуо поруку „будимо нељуди“ сви желе да буду људи, али ипак постоје нељу- ди како то? чине ли то људи нешто насупрот својој вољи, те желећи да буду људи, ипак бива- ју нељуди? или, пак, искрено желе да буду људи али им је скривена тајна човека, те у незнању бивају нељуди? знају ли људи шта уопште зна- чи бити човек и каквом то циљу треба да нас усмери позив „будимо људи“? управо разот- кривање тајне коју крије створења које се име- нује човеком, даје одговор на ово питање бити човек значи бити достојан онога што то име значи зато је мало правих позива „будимо људи“, који воде ка томе да човек заиста буде човек; зато јер истински позив „будимо људи“ значи позив на остварење властитог назначења, позив на досезање достојанства имена – човек покојни српски патријарх је, живећи своју веру, показао ту истиниту антропологију, исти- ну коју казује величанствено име – човек шта у себи крије то име? реч „човек“ (старословен- си „человјек“), етимолошки гледано, казује да је човек биће окренуто ка вечности, ка будућем веку („чело“ + „вјек“ = „чело“, „глава“ + „веч- ност“) сличну овој етимологији казује и грчка реч „антхропос“ (човек) овде етимологија говори да је човек онај који свој поглед управља ка горе, ка висини, у коју не само да гледа већ је и схвата, разумева, созерцава дакле, човек је биће које гледа навише, у вечност тамо окреће своје чело, своју главу - ка будућем веку где види смисао свог постојања и назначења то је мудрост која је уткана у само човеково име човеку ваља да буде достојан имена које носи – ваља му да позна истиниту мудрост, истини- ти смисао свог постојања не узвраћајмо на туђе зло nomen est omen зато, „будимо људи“ не зна- чи свести своје деловање на рационални морал као норму и меру истинитог, правог делања да је тако, многи би позиви „будимо људи“ били истинити, те, због своје многобројности и уче- сталости, не би ни били вредни помена шта више, патријархов позив „будимо људи“ често искључује робовање рационалном моралу и рационалној правди ако је идеал истинитог човека да следи рационалне норме морала и правде, како би онда било могуће остваривати еванђелске норме – љубљење непријатеља, без- условно праштање и човекољубље, благосиља- nomen est omen - „будимо људи“ фото: хаџи марко вујичић 38 l6/2009 узмимо на себе крст свој „будимо људи“ значи – узмимо на себе крст свој крст је човекова реалност у овој „долини плача“ будући да је своје очи и своје надање окренуо ка горе, човек је као странац у земљи туђој он је онај који смисао свог постојања не остварује овде, као многи он стрпљиво чека оно будуће, оно што му је обећано тамо је и његова правда, и његова срећа, и његово радо- вање, и његов смех, и његова храна, и његово пиће тамо је смисао свега чему се нада и зашто постоји зато је на овој, садашњој земљи истинити човек као сенка он је тих, повучен и готово неприметан не радује се храни од које се гладни нити пићу од којег се жедни зато му је пост животни сапутник – једе да би живећи чекао, а не живи да би јео за смех нема разлога у „долини плача“, али ни очајању места нема јер човека греје нада у обећано зато његово лице пребива негде између радо- сти и туге не смеје се, већ се благо осмехује строг према себи, а благ према другима чува друге од себе, са вером да о себи не треба да брине јер ће њега сачувати бог оно што веру- је то и говори а оно што говори то и чини то је биће које гледа у вечност, у висине, очекују- ћи долазак свог најдражег госта човек је биће загледано у бога човек је пријатељ божји зато је човек, човек само са челом окренутим ка вечности, само са погледом који созерцава висине, који познаје бога човек је човек само када је окренут ка богочовеку nomen est omen: човек – человјек – антхропос будимо људи! покажимо царство божје унутра у себи „будимо људи“ значи покажимо бога, пока- жимо царство божје унутра у себи то значи „будимо светлост свету“, „со земљи“ „када се човек роди сви се радују а он једини плаче треба живети тако да када човек умре сви пла- чу, а само се он радује“ тихи и верни пријатељ божји, патријарх павле, управо је овако и живео заиста, напуштајући овај привремени живот он се једини радовао а сви остали, оку- пљени око његовог одра, су плакали он се радовао јер се сусрео са оним у кога је његов поглед био усмерен – са богочовеком плака- ли су сви, јер одлази неко ко им је заиста био „светлост“ и „со“ показујући истинитог чове- ка у себи, патријарх је показао и истинитог бога људи који су плакали око његовог одра, управо су то и видели у читавом његовом еванђелском животу они нису видели само једног од многих моралних и честитих људи много је таквих било и биће, а да их се нико више и не сећа људи су у патријарху павлу видели много више од смртног морала и чести- тости – видеше људи бога живљеног, испове- даног и показаног бога распетог, али и бога васкрслог зато њихове сузе нису биле сузе неутешних очајника то су биле тихе и досто- јанствене сузе које уједињују многе око једног тако се и српска црква показа као верна ико- на царства божјег мноштво народа окупље- ног око пријатеља божјег, око патријарха, заиста је личило на царско, христово сабрање – на царство небеско виђено очима светог апостола јована богослова: „потом видјех, и гле, мноштво народа којег не може нико избројати, од свакога племена и рода и народа и језика, стајаше пред престолом и пред јагњетом, обучено у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховим“ (отк 7, 9) многи се чудише што то сабрање прође мир- но и достојанствено том миру и достојанстве- ности нису били потребни никаква репресивна правда и никакви закони који присиљавају на мир људи беху мирни и достојанствени јер своје главе окренуше ка висинама, ка богочове- ку христу, кога препознаше у свом патријарху окренувши главу ка горе, сваки човек на том сабрању поста достојан свога имена – човек, человјек, антхропос људи додирнуше истину свога постојања, отуда и мир и достојанство на њиховом сабрању nomen est omen дакле, „будимо људи“ m православни мисионар l 39 павле карастојковић ного пута се, још за ж и в о т а , могло чути да је патри- јарх павле „живи све- тац“ овај израз запра- во предста- вља плеона- зам, јер не постоје „мртви свеци“ у богу су сви живи, тим пре су то светитељи међутим, у нашем народу, немали број људи погрешно сма- тра да је светост нешто што се задобија након смрти, да се тек тада „постаје светац“ овде се уствари мисли на кано- низацију којом црква званично проглашава некога светим али, упи- сивање у календар све- тих не значи да је одређена личност од тог тренутка постала света, већ представља само печат и званичну потврду нечије светости која је наравно била суштинска одлика дотичне особе још за време њеног „земаљског“ живота чином канонизације, црква заправо институ- ционално верифи- кује оно што је већ препознато и опит- но доживљено од стране верног народа тј целокуп- не цркве постоје и људи који живе христо- подобним начином живота, али далеко од очију света, чак и црквене јавности то су подвижници, отшелници, анахо- рете, испосници, пустињаци будући да живе потпуно повучено и скриве- но, неке од њих, по природи ствари, црква не прогла- шава званично светима, пошто се за њих просто не зна - они живе у потпуној анонимности али, то их не чини мање светима светост није људска категорија која се произвољно некоме додељује већ је то основни божји атрибут који се људима дарује по мери њихове блискости са богом, тј интен- зивности живота у христу „диван је бог у светима својим“ 40 l6/2009 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки те оријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну ре ализацију, дослед но спровођење у дело темељних хри шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ни шта мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при падници других народа ово се, наравно, не може припи с ати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и ат мосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају нео пходним за нор мално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу православни мисионар l 41 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље- ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки теоријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну реализацију, доследно спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри- јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове- ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва- ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри- јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно- сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ништа мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору- чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при- падници других народа ово се, наравно, не може приписати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува- жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего- ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор- ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и атмосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори- тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све- ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају неопходним за нормално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу- својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у про- сторном смислу те речи монашки (тј доследно хри- шћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа фото: хаџи марко вујичић 42 l6/2009 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу православни мисионар l 43 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу фото: хаџи марко вујичић 44 l6/2009 немања андријашевић вих дана почиње божићни пост сећам се да нам је у богословију најчешће на покладе долазио патријарх павле, да служи вечерњу службу, и да нам је даривао поуку пред почетак поста једном приликом је говорио о томе да су колумбо и његови морепловци остави- ли у форми дневника записе, да су откривши изузетан простор, касније назван америка, затекли ту необичан народ који је два дана у седмици имао другачију исхрану, тј пост литургија са патријархом павлом после завршетка богословије, неколико пута ишао сам на ране јутарње литургије, које је патријарх павле служио у згради патријаршије када је некоме засметало што пролазе људи кроз службене ходнике патри- јаршије, патријарх је наставио да служи сва- кодневне литургије у сали где се одржавају предавања оно што ми је остало у сећању из те сале је да сто који је послужио као часна трпеза није био окренут ка истоку то је вели- ка поука за неке вернике који се декларишу као „чувари вере и светосавског поретка“ који данас често одређују епископима где ће да стоје и како ће да буду окренути сећам се и да неке јектеније (попут оне за оглашене) нису читане на тим литургијама, а да се нико од верника није бунио зашто не постоји одлу- ка светог архијерског сабора о томе такође, велики број људи се најчешће причешћивао без претходне обавезне јутарње исповести јер сећање на патријарха ни и други желели на својој страни, већина је у патријарху видела само велики маркетин- шки потенцијал а њему су вероватно сви били исти, јер је по угледу на христа разгова- рао и са цариницима и са блудницама и са кнезовима земаљским увек опомињући да је од свих опасности овога света највећа - гор- дост у тим сумњивим временима патријарх је остао то што јесте баш захваљујући самом јеванђељу из његових уста и на његовом при- меру најбоље је протумачено шта значи бити мудар као змија и безазлен као голуб и како међу „вуцима и турцима“ да опстанемо као православно стадо христово патријархова сличност са господом се могла видети и у његовим проповедима ко је има ту част да слуша његову светост на литургијама, могао је да чује кратке и језгро- вите беседе лишене сваког поетског кићења, барокног патоса и узвишене реторике као добар познавалац физике и математике патријарх је истину хришћанске вере излагао једноставно и прецизно, баш као што су два и два четири та његова једноставност и убе- дљиви аргументи (живота и речи) за верујући народ су били кориснији него да су прочита- ли библиотеку теолошких књига занатлија патријарх је следио христа и у бављењу занатом господ се бавио столарским занатом, већина апостола су били рибари, апостол павле је правио шаторе, а његов имењак из србије био је вичан поправљању обуће, шиве- њу, грађевинским занатима схватили смо на његовом примеру да не постоје недостојни послови, а у његовој благој личности да смо недостојни људи којима је господ подарио достојног пастира у патријарху павлу, првом међу србима, пре свега у служењу ближњем, можемо да схватимо и шта значе оне речи њему толико драгог апостола које гласе да у христу имамо пуно учитеља, али мало отаца (1 кор 4, 15) m православни мисионар l 45 немања андријашевић су се исповедали када за то постоји потреба, што данас такође скандализује велики број „ревнитеља“ који желе вештачки да одвоје народ од примања светих тајни а управо је патријарх павле био пример оданог свештенослужитеља и аутентичне рев- ности у хришћанском животу ових дана, много се пише о њему, често га цитирају; ипак, оно што нико не може да раздвоји од њега, нити да му одузме је потпуна и безрезервна преданост господу божји човек прочитао сам и чланке неких „стручњака“, који су дали себи за право да пишу о патри- јарху павлу, критикујући њега, а још више нашу цркву и размишљао сам - шта је посре- ди? ти квазикритичари, којима смета и што су људи у толиком броју прилазили да се опросте са патријархом и да му захвале, успели су да после дуго времена пред собом виде човека правог, истинског, нелажућег, неимитирајућег човека божјег човека! и те кукавице, видевши човека да постоји, управо у сусрету са (упокојеним) патријархом павлом, показали су да се само човека плаше јадни су, и свејадни ми, православни хри- шћани, имамо само страх божји, али то није онај психолошки страх, већ ослобађајући страх то је страх божји, који човек осећа пред богом, благодарећи му за дар живота, истовремено немајући емоцију страха, и потребе да се побегне од онога кога се пла- шимо, већ управо супротно тај страх нас ослобађа, раскида нам окове, и то окове које они што пишу о „сахрани стојчевића“ чврсто држе свезане на својим рукама, и у својим преплашеним и кукавичким срцима ми православни хришћани, свесни смо да не треба патријарха павла да имитирамо у начину спољашњег понашања, већ у начину постојања патријарху павлу литургија је била живот; брига да се не посвађа ни са једним братом у христу, чак и по цену тога да престане да служи литургију као српски патријарх у капели све- тог симеона мироточивог, него да пређе у при- земље, и да у сали за предавања служу литурги- ју, довољан нам је показатељ да схватимо да не треба да размишљамо на начин да само следи- мо њега, већ да већма следимо његов пут пут светог саве тај пут је пут светог саве, и очувања истин- ског светосавља и светосавског поретка, уз размишљање о спасењу савременог човека, тј сваког ближњег који нас окружује тај пут има свој циљ, али има и свој крај а крај тога пута посведочио је патријарх павле својом кончи- ном примивши свето причешће, предао је душу господу коме је једином служио m сећање на патријарха 46 l6/2009 милана вучићевић само ти, господе, знаш шта нам је потребно“ управо ова молитва осликава наду коју је патријарх имао у господа и потпуну веру да себе и читав свој живот препусти у божје руке веру да ће се господ на најбољи могући начин побринути за све нас и дати нам заиста оно што нам је потребно а колико нам је мало потребно у овоземаљском животу, патријарх нам је показао начином на који је живео: био је скроман, штедљив, мало је спавао, мало је јео рекао је: „једем да бих живео, а не живим да бих јео“ његова храна била је љубав према христу и јеванђеље био је патријарх, а живео је као аскета слично старцима-подвижници- ма који, лишавајући се овоземаљских прола- зних ствари, у својим келијама, испосницама, пећинама тихују у молитви, патријарх је тихо- вао у свету кроз своју службу цркви и срп- ском народу његове су дубине и ширине несагледиве, али оно што најупечатљивије остаје јесте његова димензија правог старца, духовника чије је духовно чедо био читав један народ имао је мудре речи за све: свако је у његовим причама, поукама, проповедима, посланицама могао наћи решење за неки свој животни или духовни проблем срби су заи- ста благословени да су за патријарха имали таквог духовног оца који је по свему био узор: по својој љубави за христа, за цркву, за свој народ, за све народе света, за ближње, за стра- далне радо су људи слушали и цитирали речи и поуке свог патријарха сматрајући га божјим човеком који се већ на земљи посве- тио зато и не чуди што су реке оних који иду у цркву и оних који не иду редовно у цркву, оних који су крштени, али и оних који су некр- штени, потекле ка патријарховом одру да се поклоне и узму његов последњи благослов колику нам је љубав и милост господ указао дарујући нам оваквог патријарха, говори и то колики је одјек вест о његовом упокојењу имала у другим православним земљама, и не само пра- вославним ево како грчка штампа преноси: „у супротности са климом национализама који је намучио народе бивше југославије ’90-их година и у тренуцима када су људске вредности биле на проби, српски духовни пастир није се повукао пред мржњом и фана- тизмом учећи увек о љубави и суживоту међу народима патријарх павле је био посебно вољен и окарактерисан од људи као „живи светац“ због једноставности живота и истрајности у примењивању јеванђељске науке у људским односима“ „ово је био павле српски такви треба да буду представници божји на земљи његов аскетски лик на први поглед изазивао је неве- роватно поштовање био је један мршави старац заокупљен не овоземаљским добрима, него пре свега добрима вечности вечни живот био је у његовим мислима и његовим беседама“ превод на грчки језик текста „портрет патријарха павла“ новинара нин-а јована јањића из јануара 2005 године објављен је на већини сајтова који такође преносе вест о упо- којењу поглавара српске цркве утисак који је први међу јед накима – старац међу србима православни православни мисионар мисионар l 47 милана вучићевић кроз чланак оставила личност патријарха павла огледа се у бројним коментарима: „један светитељ који је живео у исто време у коме и ја телом живим и дишем пуно пута када се разочаравам својим падовима, под- сетим се: они су били свети сада, међу- тим, када видим да у животу, у свакодне- вици постоје људи који живе у истом граду или у некој другој земљи где постоји пуно љубави и пуно стрпљења, где све то црпе од бога, тада налазим свој мир, јер не сматрам више да су светитељи толи- ко далеки док сам читала текст незаси- то, не желећи да дође крај, славила сам бога и благодарила сам што је постојао овај толико нежан, ненаметљив, стрпљив, неуморан и једноставан човек и осећала сам неописиву радост коју не осећам често и коју не могу да искажем речима као да сам га познавала нека му бог подари вечни покој, а ми да добијемо његов благослов“ „ само сузе теку из мојих очију и једна молитва: нека нас господ помилује и нека нас учини да личимо макар мало на ову душу“ остаје нам нада да ће, као што је био и за живота, и из вечности наставити да буде светило чита- вом српском роду и да ће зау- век бити наш молитвеник и заступник пред лицем господњим m први међу јед накима – старац међу србима фото: ђакон драган с танасијевић 48 l6/2009 татјана радић као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста патријарх српски павле шест стотина хиљада немих, ходајућих, ује- дињених срца кретало се у поворци градом београдом, који је на тренутак (а готово да је вечност била у питању), заиста постао бео- град – и не само то – постао је светлији, мири- снији да ли сви чланови српског друштва дожи- вљавају патријарха павла као светилника вре- мена? да ли према њему, како је ових дана обично могло да се чује у медијима, људи гаје само позитивна сећања и осећања? ко су они који не изражавају лепо мишљење, да ли таквих има? на крају, али не мање важно, које место и какву улогу је наш патријарх павле имао у друштву? када је изабран на место патријарха, сведо- ци кажу да је једини међу епископима који истински није желео да буде патријарх, али је на крају рекао: „ја се покоравам вашем избору и надам се да ће господ помоћи цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити“ и заиста, он је тако и живео, тако смо га видели, тако смо га доживљавали, био је исти као и већина, а опет довољно другачији и довољно посебан, али на такав начин да никога својом посебношћу не повреди како каже новинар јован јањић: „они који су ратовали против срба, нападали су га само зато што је србин сматрали су да је самом том чињеницом пристрасан власт га је напа- дала што је одлазио на демонстрације и друге скупове опозиције, а опозиција зато што је одлазио на државне пријеме“ свети архије- рејски синод бунио се што је потписао спора- зум у дејтону ако се вратимо у прошлост и погледамо шире на патријархов утицај увиде- ћемо да је он био човек благе речи, али су те речи имале далекосежан утицај и готово земљотресне последице патријарх павле био је укључен у сва друштвена питања – писао је, апеловао, умољавао и световне и црквене вла- сти 1997 године повео је прву литију на савиндан наместо на дан градске славе – спа- совдан – и то баш у време вишедневне сту- дентске блокаде, када се пред њим повукао полицијски кордон у коларчевој улици он је увек онај који у миру долази и у миру одлази по јеванђелској: мир дому овоме он је био човек света, али са путовницом ка царству небеском често је цитирао светог апостола павла, али и светог василија великог – и један и други били су окренути народу и народном добру, са погледом ка богу на питање: „да ли према њему сви људи гаје позитивна сећања и осећања?“, илустративно може да послужи скорашња преписка са при- падником антифа покрета (огранак у зре- светилник нашег времена православни мисионар l 49 татјана радић њанину) који је овако рекао: „износећи шта замерамо павлу, ми у ства- ри и критикујемо све њего- ве некритичке следбенике и квазиследбенике“ а на то можемо одговорити патри- јарховом беседом након читања јеванђеља у току литургије, где је он, желећи да поучи појце како правилно да певају, овако рекао, (пара- фраза): „мора исправно да се акцентује „подај господи“, да не би сви помислили као један без- божник који ми је рекао: „ви у цркви певате подај господи, само још мало фали да почнете да певате не дај сиротињи“ овим је хтео да каже да је важно да све што радиш у животу буде урађено са смислом и дове- дено до краја, да је свака служба важна и поштована уколико се и ми према њој односимо са поштовањем на крају, можемо и треба да се запитамо: „да ли је с њим нестао и последњи учитељ који нас је учио да борбу против зла почнемо борбом против зла у себи?“, као што се пита књижевник љубомир симовић m фото: хаџи марко вујичић 50 l6/2009 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове православни православни мисионар мисионар l 51 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове наука еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио фото: ђакон драган с танасијевић 52 l6/2009 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о ј
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
1. 143239 / ...овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми ВЕРОВАТИ? “ не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се бог може видети а какво је наше и њихово срце, колико је...
1. 143239 / ...овога света, неверници, кажу: „покажите нам бога па ћемо и ми ВЕРОВАТИ? “ не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се бог може видети а какво је наше и њихово срце, колико је...
8
Свеска: 312 | Црквени празници
...она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да требаВЕРОВАТИ 📌 у
„тајну“
закон привлачности
по овој књизи, велика тајна живота се
крије у „закону привлачности“ овај
„закон“ ка
...она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
| Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... као прво, контекст из кога потичу идеје и тумачења ове књиге потпуно је различит од учења оца тадеја – књига тајна припада new age духовности, што значи да је еклектична и да претенду- је да целокупно људско искуство свих кул- тура обједини под једну формулу или принцип она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба веровати у „тајну“ закон привлачности по овој књизи, велика тајна живота се крије у „закону привлачности“ овај „закон“ каже да све што човек помисли из универзума, попут магнета, привлачи одређени садржај – ако су нам мисли добре, осећања ће бити у сагласју са мислима, и то што желимо – оствариће се свемир је пријатељски настројен жели да нам удовољи на нама је да из небеског каталога само пожелимо дату ствар, а свемир ће одговорити на свој начин не треба да питамо како то пре- пустимо свемиру на нама је само да желимо, да имамо позитивна осећања према томе шта желимо и да то што жели- мо јасно замислимо (визуализирамо) консеквенца закона привлачности је сâм наш живот или – како је то буда рекао – ми смо последица властитих мисли премда књига тајна изгледа као неко забавно и бајковито штиво, из ње се могу извући и озбиљни закључци да наведемо само неке: мисао је енергија поседује своју фре- квенцију и „магнетну“ привлачност мисао се емитује и пројектује ка тран- сцендентном одакле, реципрочно, добија одговор од квалитета и садржаја мисли зависе дешавања и догађаји који чине наш живот отац тадеј би прихватио ове закључке оно што не би прихватио јесу контекст из кога књига долази и њен овоземаљски и утилитарни циљ – како лакше и лепше живети његово учење је имало превас- ходно сотериолошку димензију – како пронаћи пут ка богу тај пут, по очевом тумачењу, почиње од мисли m мисао је енергија поседује своју фреквенцију и „магнетну“ привлачност март/април 2010 l православни мисионар l 11 великосе у малом препознаје свештеник угрин в поповић јер ко не љуби брата својега, бога не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, нека и брата својега љуби пошто не може другачије, веома је опа- сно помислити да може бити другачије, зато свети јован богослов, ширећи раз- мишљање у овом правцу, закључује да је онај који помисли да је другачије могуће лицемеран према другима и лажљив пред собом како је могуће волети онога кога не видите – наставља свети јован бого- слов – кога немате пред собом, ако прези- рете онога кога видите и имате пред собом ако додамо и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, сам бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ниједна задршка, нити један противаргумент изнесеног јеванђел- ског закључивања но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умире- мо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра, овај став ипак није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим хри- стовим – љуби бога свога и љуби брата свога теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 2/2010 реч пастира како саме заповести имају холограмски карактер, то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да – ако само једну прекршимо – грешимо у односу на целокупно законодавсто не може неко да каже да је праведан јер је испоштовао већину заповести, да однос према закону божијем сведе на проценте и да мисли да се, ако држи 90%, подразу- мева и оних 10% шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу, али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и – како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено) – то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много више у односу на 10% има ли сми- сла ако би то тако значило!!! има ли сми- сла тако резоновати?! да ли је такав резон последица описа- ног статистичког поимања религиозности или је он нусефекат једног неразмишља- ња, неинтересовања за сопствени духов- ни развитак? сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек који је иоле загазио стазом духов- ног напредовања и неће и не може сагле- дати однос бога и човека призмом стати- стичког податка такав човек ни догађаје у свету и неће и не може тумачити логи- ком статистичке грешке с обзиром на то да је први корак ка мудрости управо страх божији, који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности или врлин- ске довољности, тако да сâм концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи смисао, док се сâм човек остварује у односу на окружујућу реал- ност импулсом скрушености, којим раз- вија свест о личној одговорности схва- тивши да – ако жели да промени свет – најпре мора да промени, преуми себе он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант-реше- ња као последице тренутног стања духа или магновене одлуке, већ да је то про- цес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере христовог раста пошто представља узрастање којим се у време- ну изражавамо опредељујући се за без- времено и вечно вратимо се првој могућности, застани- мо над чињеницом њене распрострање- ности, запитајмо се запитајмо се како је могуће клеветати брата свога, а не схвата- ти да (тако) себе клевећемо; како је могу- човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба већ циљ, огледало у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност март/април 2010 l православни мисионар l 13 ће да дозвољавамо да нам свето писмо, па и сам господ бог служе за оправдава- ње сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа, служећи се њиме крајње једнострано са жељом не да некога просветимо, већ да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, сопствени доживљај, откуд толика смелост! како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо! поготово ако знамо да су се дословно све одлуке које су се тица- ле догме и канона саборски доноси- ле или потврђивале и да другачије не да није могло, већ – није смело нити сада сме! огледало божије елементарно познавање правосла- вља, али и лепог понашања, сваком омогућава да ту реалност којом црква живи – зна да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, ста- тистички податак, објекат задовоље- ња наших потреба већ циљ, огледа- ло у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре осмога дана у свој живот и свој дом да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да се цео свет, читав космос, он сâм, поништава онога трена када тај дру- ги ишчезне, оде, зато песник и каже да су све праве љубави тужне, а баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отва- рајући се христу и бивајући са њим, њиме црква и јесте заједница, христос јер смрт не мора да буде крај нити ништавило перспектива ако на време схватимо великог апостола, а своју мисао оријентишемо према његовом закључку: ако љубави немам, ништа сам m аутор је свештеник при храму преноса мош- тију светог николаја мирликијског у београду разговор христа са фотином, женом самарјанком 14 l православни мисионар l 2/2010 тајна цркве богојављење или крштење:св тајна ступања у цркву браћо, сви који се крстисмо у христа исуса, у смрт његову крстисмо се ако си некрштен, а поверовао си и веру- јеш да је један господ исус христос син божији, можда се питаш да ли је потребно да будеш крштен ако си поверовао да је господ исус хри- стос син божији, веруј и то да су наши прародитељи адам и ева у једном историј- ском тренутку кушали плод са дрвета познања добра и зла и да су после тога про- терани из рајског врта потом их је бог изгнао из рајског врта зашто? да би их заштитио и сачувао јер је у врту је расло и дрво живота од чега их бог чува? од могућности да постану бесмртни у греху јер то би се и десило да су прародитељи кушали и плодове са дрвета живота након што су окусили плод са дрвета познања добра и зла ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос јединородни и рођен од оца пре свих векова, онда веруј и у то да твоја прва крштењска исповест биће „одричем се“:чин одрицања од сатане и исповедање вере тиме ћеш посведочити да си се определио, да си христов, да си се суочио са злом и да си спреман да се бориш са њим милана ивковић је овај прародитељски акт проузроковао то да сва твар сад уздише и тужи и чека изба- вљење проузроковао је и болест на смрт можда још увек не налазиш никакву ана- логију између прародитељског греха и св тајне крштења? место где човек може да се сретне са богом јесте црква а како се и зашто ступа у цркву? ступамо крштењем да бисмо живели у заједници са богом! то значи и то да ако не умремо, не можемо ни видети лице божије час говоримо да је смрт после- дица пада, а час да је потребно да умремо да, али у цркви умиремо на потпуно друга- чији начин – за разлику од умирања и тужења твари у цркви умиремо старим човеком да бисмо се изнова родили новим човеком то је умирање којим се рађамо трократним погружавањем у св тајни крштења водом и духом, и рађамо за живот вечни „смрти где ти је жалац, пакле где ти је победа“ (1 кор 15 55) излечити творевину ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос, светлост од светло- сти, бог истинити од бога истинитог, веруј и то да су последице пада наследне, али не и грех и знај да је рајски врт икона цело- купног света и да је човек позван да излечи творевину од после- дица прародитељског гре- ха али како да болесни на смрт лече болесно? за почетак знај да крште- ње није приватна церемони- ја, него се тиче целог космоса и да цео живот цркве није ништа друго него манифе- стација крштења ако хоћеш да будеш крштен, твоја прва крштењ- ска исповест биће „одричем се“: чин одрицања од сатане и исповедање вере тиме ћеш посведочити да си се определио, да си христов, да си се суочио са злом и да си спреман да се бориш са њим ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос рођен, а не створен, и да је једносу- штан оцу и да је кроз њега све постало, рећи ћу ти да крште- ње почиње бла- гословом воде вода као мате- рија космоса сведочи да тајна цркве крштење није само индивидални чин које помаже у спасењу душе, већ и саборни чин, који је знак присутности целог света а свет је начин човековог општења са богом водом се и отпуштају греси вода указује и на то да је и крштење света тајна опра- штања грехова у исусу христу то крштење у христу враћа на једини правац и смисао живота, са кога је човек скренуо првород- ним грехом вода је и израз човекове жеље да умре као грешник, а устане као нова твар али, опет, овом водом ти се опраштају грехови, али се не одстрањују на човеку је сада – када се определио и изабрао – да стреми у подвигу ка животу будућег века ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос ради нас и ради нашег спасења сишао са небеса и оваплотио се од духа светога и марије дјеве и постао човек, знај да се у обреду крштења постри- же коса то је знак да живот којим се сада рађаш почиње као живот приношења и жртве а шта овде треба да принесеш и жртву- јеш? потребно је да на олтару своје душе непрестано крстолико разапињемо свој егоизам и самодовољност колико год ти било напорно, мучно и тескобно, знај да си се определио и да ће ти христос помоћи ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос распет за нас у време понтија пилата, и страдао и био погребен, а намераваш да будеш крштен, знај да ћеш на дан свога крштења белом одећом коју будеш носио изображавати своје биће и овим речима: „и учинио си нас царевима и 16 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 17 свештеницима богу нашему и ми ћемо царевати на земљи“ (отк 5, 10) то значи да си мали бог по благодати и да имаш задатак да прерастеш границе света бела одећа изображава твоје срце као жариште духовног живота одухотворити се значи учинити целомудреним своје срце а међу знаке целомудрености спада и изве- сна веселост, радост у духу светом једина капија ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос васкрсао у трећи дан по писму, веруј да је крштење једина капија кроз коју човек ступа у цркву знај да црква није само заједница људи обједињених истом вером, већ је црква народ божији сабран у телу христовом и знај да се човеку који бива крштен пре- дају дарови светога духа а то значи и да је црква креативни простор где човек једино може да трага и да проналази смисао свога бића а пронаћи смисао живота значи про- наћи мисао бога о себи то је истинско тра- гање за смислом живота, као трагање за обожењем и у том трагању, које прераста и у заједницу бога и човека, христос као иконописац живопише у нама свој лик ако си некрштен, а поверовао си да се господ исус христос вазнео на небеса и седи са десне стране оца, веруј да је црква призвана да буди жеђ за богом и позвани смо да као авељ принесемо богу жртву по избору, од првине и прете- лине, а не као каин, без избора, приносећи оно што му је прво пало под руку, без ика- квог старања и рачуна а цео људски живот је саткан од избора и одсецања неких могућ- ности и треба умети бирати да бисмо умели да изаберемо, треба виде- ти разлику али шта треба разликовати? оно што је ева одбила да разликује при- шавши светињи дрвета као сваком дрвету то је уједно и био покушај да се према све- тињи заснује однос као према „обичном дрвећу“ а крштење је већ одабир и разликовање јер „одричеш се“, и одабираш цркву време спасења и избављења ако си некрштен и поверовао си да ће господ исус христос опет доћи са славом да суди живима и мртвима и да његовом царству неће бити краја, а не премишљаш се више, него намераваш и да будеш крштен, веруј и знај да те је бог учинио одговорним да преображаваш време света у време цркве, у време спасења и избављења, кроз богослужење које је извор заједнице са богом и са свим што постоји иако овај пали свет негира богослужење, позвани смо на путовање цркве у царство божије а када будеш крштен, кретање тво- га бића постаје узлазни литургијски чин, коме је основни циљ да нас учини учесни- цима света који долази а опет, са друге стране, црква није дру- штво које бежи из овога света у цркви се исцељују сва подвајања и поделе које се у палом свету не доводе у однос једне са дру- гом то значи да нисмо позвани да бежимо од света или да, тобоже, претпостављамо духовне вредности материјалним, као принципијално узвишенијим јер свет је место епифаније божије, а хришћани су у овом свету – иако не од овог света тако дакле, „јер који год се у христа крстисте, у христа се обукосте“ (гал 3 27) а обући се у христа значи обући се у љубав – подносећи један другога и опраштајући један другоме као што је и христос опро- стио нама ако си поверовао и верујеш у име оца, сина и светога духа, позван си да „одбациш стари квасац, да будеш ново тесто јер и пасха наша христос, жртво- ва се за нас“ (1 кор 5 7) m ауторка је предавач верске наставе у првој београдској и у рачунарској гимназији 18 l православни мисионар l 2/2010 православље у америци живети и волети обично кажу да је у тексасу све велико, но, то не бисте могли знати уколико бисте наишли на једну скоро неприметну малу цркву на острву галвестон црква посвећена светој јелени и цару константину успостављена је захваљујући србима, русима и грцима још давне 1862 године то је уједно била и прва парохија у држави тексас, али и једна од најстаријих у сједињеним америчким државама парох је апеловао декретом на свети синод руске православне цркве у санкт-петерсбургу и цару николају дру- гом (мученику): „дозволите да у галвесто- ну имамо православну цркву“ цар николај је лично донирао иконе за иконостас, јеванђеље, путире, а послао је и првог свештеника, архимандрита теокли- та након разарајућег урагана 1900 године цркву је поново осветио епископ тихон (касније патријарх москве, прослављан као исповедник) предмети које је сâм цар донирао преживели су ураган како су у парохији већи део чинили срби, парохија је потпала под српску јурисдикцију с почетка 1900 године ураган ике је 2008 жестоко погодио острво галвестон уништио је под у цркви и цео парохијски дом упркос огромној штети коју је нанео целом острву, црква је преживела уколико смо лажни код куће, шта ћемо онда у цркви? на који начин ће дете да разуме како да се понаша у цркви уколико ми сами не живимо своју веру? они гледају у нас, на тај начин и уче ми смо модели уколико ниси у могућности да дођеш у цркву, живи то код куће! максим и ирена морган март/април 2010 l православни мисионар l 19 недавно смо присуствовали светој литургији у овој цркви и тада смо и раз- говарали са оцем сергејом веселинови- ћем отац сергеј је харизматични све- штеник који је пун живота и веома је јасно да гаји праву љубав према својим парохијанима док смо стајали у реду чекајући да целивамо крст, нисмо могли а да не приметимо да је са сваким ко би пришао повео више него користан разго- вор умео је да успостави добар однос како са старијима, тако и са млађима постављао би твоје срце на место са про- стом поруком: љубав ова тема је прео- владавала у свим његовим беседама и разговорима које смо у протекле две године водили са њим себе смо затица- ли у жељи да са њим разговарамо о вели- ким теолошким питањима, а он би их благо склонио по страни и упитао нас: „како ћемо да преживимо све ово?“ постало би кристално јасно да он верује да је његов посао да помогне својим паро- хијанима да из цркве изађу инспирисани да живе просту поруку коју нам је хри- стос донео – да волимо, да нам црква буде и у кући, и у школи, на послу – свуда око нас „како се хришћани уклапају у свет?“ – упитали смо оца сергеја а он нам је одговорио: „свет мисли да смо ми мало луди оно што је за свет лудост, то је за господа мудрост да ли смо спрем- ни да будемо луди христа ради? или оно што би руси рекли – јуродиви? ово је начин на који постајемо прави мисионари захтева да пружимо све“ могли смо увидети да он заиста верује да хришћани морају бити стварни, али и искре- ни, и да је неопходно да за себе умремо како бисмо допрели до оних који су око нас, који су нам најближи даље смо га питали на који начин да сачувамо омладину на то нам је одгово- рио: „иронија је да нисмо само ми ти који губимо младе, исти проблем имају и оста- ле хришћанске деноминације и сами можете видети да је најмање младих који присуствују богослужењима, а то је зато што још увек нису на том раскршћу они би рекли: ’господе, тренутно ми ниси потребан, зато што ми је у животу све добро' када нешто крене лоше, тек тада се, на жалост, сетимо господа тада ћемо рећи: ’господе, чуј сада молитву моју!' само тренутно задовољење: ’желим то сада!' све што могу да кажем јесте да их разумем на чудан начин се и слажем са њима не значи да уколико сваке недеље идемо у цркву постајемо светији, бољи, али уколико искрено тежи- мо добром, љубави, једи- но тада се 20 l православни мисионар l 2/2010 православље у америци можемо разликовати родитељи можда не могу сваке недеље доћи у цркву, али зато могу својој деци пружити љубав код куће молите се пре него што једете помоли- мо се када устанемо помолимо се када уђемо у кола породица је црква! уколико смо лажни код куће, шта ћемо онда у цркви? на који начин ће дете да разуме како да се понаша у цркви уколико ми сами не живимо своју веру? не молимо се код куће, али зато магијски очекујемо да ће – уколико једном недељно одемо у цркву – наше дете све успети да разуме они гледају у нас, на тај начин и уче како да науче да воле, да опросте и слично ми смо модели уколико ниси у могућности да дођеш у цркву, живи то код куће! млади трагају за сопственим идентите- том људи око њих им пружају разне идентитете у намери да их придобију не би ли постали као они у америци имамо безброј различитих ријалити-програма који нуде различите идентитете и ствар- ности а шта им ми нудимо код куће или у цркви? ко
... као прво, контекст из кога потичу идеје и тумачења ове књиге потпуно је различит од учења оца тадеја – књига тајна припада new age духовности, што значи да је еклектична и да претенду- је да целокупно људско искуство свих кул- тура обједини под једну формулу или принцип она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба веровати у „тајну“ закон привлачности по овој књизи, велика тајна живота се крије у „закону привлачности“ овај „закон“ каже да све што човек помисли из универзума, попут магнета, привлачи одређени садржај – ако су нам мисли добре, осећања ће бити у сагласју са мислима, и то што желимо – оствариће се свемир је пријатељски настројен жели да нам удовољи на нама је да из небеског каталога само пожелимо дату ствар, а свемир ће одговорити на свој начин не треба да питамо како то пре- пустимо свемиру на нама је само да желимо, да имамо позитивна осећања према томе шта желимо и да то што жели- мо јасно замислимо (визуализирамо) консеквенца закона привлачности је сâм наш живот или – како је то буда рекао – ми смо последица властитих мисли премда књига тајна изгледа као неко забавно и бајковито штиво, из ње се могу извући и озбиљни закључци да наведемо само неке: мисао је енергија поседује своју фре- квенцију и „магнетну“ привлачност мисао се емитује и пројектује ка тран- сцендентном одакле, реципрочно, добија одговор од квалитета и садржаја мисли зависе дешавања и догађаји који чине наш живот отац тадеј би прихватио ове закључке оно што не би прихватио јесу контекст из кога књига долази и њен овоземаљски и утилитарни циљ – како лакше и лепше живети његово учење је имало превас- ходно сотериолошку димензију – како пронаћи пут ка богу тај пут, по очевом тумачењу, почиње од мисли m мисао је енергија поседује своју фреквенцију и „магнетну“ привлачност март/април 2010 l православни мисионар l 11 великосе у малом препознаје свештеник угрин в поповић јер ко не љуби брата својега, бога не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, нека и брата својега љуби пошто не може другачије, веома је опа- сно помислити да може бити другачије, зато свети јован богослов, ширећи раз- мишљање у овом правцу, закључује да је онај који помисли да је другачије могуће лицемеран према другима и лажљив пред собом како је могуће волети онога кога не видите – наставља свети јован бого- слов – кога немате пред собом, ако прези- рете онога кога видите и имате пред собом ако додамо и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, сам бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ниједна задршка, нити један противаргумент изнесеног јеванђел- ског закључивања но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умире- мо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра, овај став ипак није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим хри- стовим – љуби бога свога и љуби брата свога теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 2/2010 реч пастира како саме заповести имају холограмски карактер, то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да – ако само једну прекршимо – грешимо у односу на целокупно законодавсто не може неко да каже да је праведан јер је испоштовао већину заповести, да однос према закону божијем сведе на проценте и да мисли да се, ако држи 90%, подразу- мева и оних 10% шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу, али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и – како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено) – то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много више у односу на 10% има ли сми- сла ако би то тако значило!!! има ли сми- сла тако резоновати?! да ли је такав резон последица описа- ног статистичког поимања религиозности или је он нусефекат једног неразмишља- ња, неинтересовања за сопствени духов- ни развитак? сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек који је иоле загазио стазом духов- ног напредовања и неће и не може сагле- дати однос бога и човека призмом стати- стичког податка такав човек ни догађаје у свету и неће и не може тумачити логи- ком статистичке грешке с обзиром на то да је први корак ка мудрости управо страх божији, који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности или врлин- ске довољности, тако да сâм концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи смисао, док се сâм човек остварује у односу на окружујућу реал- ност импулсом скрушености, којим раз- вија свест о личној одговорности схва- тивши да – ако жели да промени свет – најпре мора да промени, преуми себе он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант-реше- ња као последице тренутног стања духа или магновене одлуке, већ да је то про- цес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере христовог раста пошто представља узрастање којим се у време- ну изражавамо опредељујући се за без- времено и вечно вратимо се првој могућности, застани- мо над чињеницом њене распрострање- ности, запитајмо се запитајмо се како је могуће клеветати брата свога, а не схвата- ти да (тако) себе клевећемо; како је могу- човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба већ циљ, огледало у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност март/април 2010 l православни мисионар l 13 ће да дозвољавамо да нам свето писмо, па и сам господ бог служе за оправдава- ње сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа, служећи се њиме крајње једнострано са жељом не да некога просветимо, већ да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, сопствени доживљај, откуд толика смелост! како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо! поготово ако знамо да су се дословно све одлуке које су се тица- ле догме и канона саборски доноси- ле или потврђивале и да другачије не да није могло, већ – није смело нити сада сме! огледало божије елементарно познавање правосла- вља, али и лепог понашања, сваком омогућава да ту реалност којом црква живи – зна да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, ста- тистички податак, објекат задовоље- ња наших потреба већ циљ, огледа- ло у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре осмога дана у свој живот и свој дом да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да се цео свет, читав космос, он сâм, поништава онога трена када тај дру- ги ишчезне, оде, зато песник и каже да су све праве љубави тужне, а баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отва- рајући се христу и бивајући са њим, њиме црква и јесте заједница, христос јер смрт не мора да буде крај нити ништавило перспектива ако на време схватимо великог апостола, а своју мисао оријентишемо према његовом закључку: ако љубави немам, ништа сам m аутор је свештеник при храму преноса мош- тију светог николаја мирликијског у београду разговор христа са фотином, женом самарјанком 14 l православни мисионар l 2/2010 тајна цркве богојављење или крштење:св тајна ступања у цркву браћо, сви који се крстисмо у христа исуса, у смрт његову крстисмо се ако си некрштен, а поверовао си и веру- јеш да је један господ исус христос син божији, можда се питаш да ли је потребно да будеш крштен ако си поверовао да је господ исус хри- стос син божији, веруј и то да су наши прародитељи адам и ева у једном историј- ском тренутку кушали плод са дрвета познања добра и зла и да су после тога про- терани из рајског врта потом их је бог изгнао из рајског врта зашто? да би их заштитио и сачувао јер је у врту је расло и дрво живота од чега их бог чува? од могућности да постану бесмртни у греху јер то би се и десило да су прародитељи кушали и плодове са дрвета живота након што су окусили плод са дрвета познања добра и зла ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос јединородни и рођен од оца пре свих векова, онда веруј и у то да твоја прва крштењска исповест биће „одричем се“:чин одрицања од сатане и исповедање вере тиме ћеш посведочити да си се определио, да си христов, да си се суочио са злом и да си спреман да се бориш са њим милана ивковић је овај прародитељски акт проузроковао то да сва твар сад уздише и тужи и чека изба- вљење проузроковао је и болест на смрт можда још увек не налазиш никакву ана- логију између прародитељског греха и св тајне крштења? место где човек може да се сретне са богом јесте црква а како се и зашто ступа у цркву? ступамо крштењем да бисмо живели у заједници са богом! то значи и то да ако не умремо, не можемо ни видети лице божије час говоримо да је смрт после- дица пада, а час да је потребно да умремо да, али у цркви умиремо на потпуно друга- чији начин – за разлику од умирања и тужења твари у цркви умиремо старим човеком да бисмо се изнова родили новим човеком то је умирање којим се рађамо трократним погружавањем у св тајни крштења водом и духом, и рађамо за живот вечни „смрти где ти је жалац, пакле где ти је победа“ (1 кор 15 55) излечити творевину ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос, светлост од светло- сти, бог истинити од бога истинитог, веруј и то да су последице пада наследне, али не и грех и знај да је рајски врт икона цело- купног света и да је човек позван да излечи творевину од после- дица прародитељског гре- ха али како да болесни на смрт лече болесно? за почетак знај да крште- ње није приватна церемони- ја, него се тиче целог космоса и да цео живот цркве није ништа друго него манифе- стација крштења ако хоћеш да будеш крштен, твоја прва крштењ- ска исповест биће „одричем се“: чин одрицања од сатане и исповедање вере тиме ћеш посведочити да си се определио, да си христов, да си се суочио са злом и да си спреман да се бориш са њим ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос рођен, а не створен, и да је једносу- штан оцу и да је кроз њега све постало, рећи ћу ти да крште- ње почиње бла- гословом воде вода као мате- рија космоса сведочи да тајна цркве крштење није само индивидални чин које помаже у спасењу душе, већ и саборни чин, који је знак присутности целог света а свет је начин човековог општења са богом водом се и отпуштају греси вода указује и на то да је и крштење света тајна опра- штања грехова у исусу христу то крштење у христу враћа на једини правац и смисао живота, са кога је човек скренуо првород- ним грехом вода је и израз човекове жеље да умре као грешник, а устане као нова твар али, опет, овом водом ти се опраштају грехови, али се не одстрањују на човеку је сада – када се определио и изабрао – да стреми у подвигу ка животу будућег века ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос ради нас и ради нашег спасења сишао са небеса и оваплотио се од духа светога и марије дјеве и постао човек, знај да се у обреду крштења постри- же коса то је знак да живот којим се сада рађаш почиње као живот приношења и жртве а шта овде треба да принесеш и жртву- јеш? потребно је да на олтару своје душе непрестано крстолико разапињемо свој егоизам и самодовољност колико год ти било напорно, мучно и тескобно, знај да си се определио и да ће ти христос помоћи ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос распет за нас у време понтија пилата, и страдао и био погребен, а намераваш да будеш крштен, знај да ћеш на дан свога крштења белом одећом коју будеш носио изображавати своје биће и овим речима: „и учинио си нас царевима и 16 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 17 свештеницима богу нашему и ми ћемо царевати на земљи“ (отк 5, 10) то значи да си мали бог по благодати и да имаш задатак да прерастеш границе света бела одећа изображава твоје срце као жариште духовног живота одухотворити се значи учинити целомудреним своје срце а међу знаке целомудрености спада и изве- сна веселост, радост у духу светом једина капија ако си некрштен, а поверовао си да је господ исус христос васкрсао у трећи дан по писму, веруј да је крштење једина капија кроз коју човек ступа у цркву знај да црква није само заједница људи обједињених истом вером, већ је црква народ божији сабран у телу христовом и знај да се човеку који бива крштен пре- дају дарови светога духа а то значи и да је црква креативни простор где човек једино може да трага и да проналази смисао свога бића а пронаћи смисао живота значи про- наћи мисао бога о себи то је истинско тра- гање за смислом живота, као трагање за обожењем и у том трагању, које прераста и у заједницу бога и човека, христос као иконописац живопише у нама свој лик ако си некрштен, а поверовао си да се господ исус христос вазнео на небеса и седи са десне стране оца, веруј да је црква призвана да буди жеђ за богом и позвани смо да као авељ принесемо богу жртву по избору, од првине и прете- лине, а не као каин, без избора, приносећи оно што му је прво пало под руку, без ика- квог старања и рачуна а цео људски живот је саткан од избора и одсецања неких могућ- ности и треба умети бирати да бисмо умели да изаберемо, треба виде- ти разлику али шта треба разликовати? оно што је ева одбила да разликује при- шавши светињи дрвета као сваком дрвету то је уједно и био покушај да се према све- тињи заснује однос као према „обичном дрвећу“ а крштење је већ одабир и разликовање јер „одричеш се“, и одабираш цркву време спасења и избављења ако си некрштен и поверовао си да ће господ исус христос опет доћи са славом да суди живима и мртвима и да његовом царству неће бити краја, а не премишљаш се више, него намераваш и да будеш крштен, веруј и знај да те је бог учинио одговорним да преображаваш време света у време цркве, у време спасења и избављења, кроз богослужење које је извор заједнице са богом и са свим што постоји иако овај пали свет негира богослужење, позвани смо на путовање цркве у царство божије а када будеш крштен, кретање тво- га бића постаје узлазни литургијски чин, коме је основни циљ да нас учини учесни- цима света који долази а опет, са друге стране, црква није дру- штво које бежи из овога света у цркви се исцељују сва подвајања и поделе које се у палом свету не доводе у однос једне са дру- гом то значи да нисмо позвани да бежимо од света или да, тобоже, претпостављамо духовне вредности материјалним, као принципијално узвишенијим јер свет је место епифаније божије, а хришћани су у овом свету – иако не од овог света тако дакле, „јер који год се у христа крстисте, у христа се обукосте“ (гал 3 27) а обући се у христа значи обући се у љубав – подносећи један другога и опраштајући један другоме као што је и христос опро- стио нама ако си поверовао и верујеш у име оца, сина и светога духа, позван си да „одбациш стари квасац, да будеш ново тесто јер и пасха наша христос, жртво- ва се за нас“ (1 кор 5 7) m ауторка је предавач верске наставе у првој београдској и у рачунарској гимназији 18 l православни мисионар l 2/2010 православље у америци живети и волети обично кажу да је у тексасу све велико, но, то не бисте могли знати уколико бисте наишли на једну скоро неприметну малу цркву на острву галвестон црква посвећена светој јелени и цару константину успостављена је захваљујући србима, русима и грцима још давне 1862 године то је уједно била и прва парохија у држави тексас, али и једна од најстаријих у сједињеним америчким државама парох је апеловао декретом на свети синод руске православне цркве у санкт-петерсбургу и цару николају дру- гом (мученику): „дозволите да у галвесто- ну имамо православну цркву“ цар николај је лично донирао иконе за иконостас, јеванђеље, путире, а послао је и првог свештеника, архимандрита теокли- та након разарајућег урагана 1900 године цркву је поново осветио епископ тихон (касније патријарх москве, прослављан као исповедник) предмети које је сâм цар донирао преживели су ураган како су у парохији већи део чинили срби, парохија је потпала под српску јурисдикцију с почетка 1900 године ураган ике је 2008 жестоко погодио острво галвестон уништио је под у цркви и цео парохијски дом упркос огромној штети коју је нанео целом острву, црква је преживела уколико смо лажни код куће, шта ћемо онда у цркви? на који начин ће дете да разуме како да се понаша у цркви уколико ми сами не живимо своју веру? они гледају у нас, на тај начин и уче ми смо модели уколико ниси у могућности да дођеш у цркву, живи то код куће! максим и ирена морган март/април 2010 l православни мисионар l 19 недавно смо присуствовали светој литургији у овој цркви и тада смо и раз- говарали са оцем сергејом веселинови- ћем отац сергеј је харизматични све- штеник који је пун живота и веома је јасно да гаји праву љубав према својим парохијанима док смо стајали у реду чекајући да целивамо крст, нисмо могли а да не приметимо да је са сваким ко би пришао повео више него користан разго- вор умео је да успостави добар однос како са старијима, тако и са млађима постављао би твоје срце на место са про- стом поруком: љубав ова тема је прео- владавала у свим његовим беседама и разговорима које смо у протекле две године водили са њим себе смо затица- ли у жељи да са њим разговарамо о вели- ким теолошким питањима, а он би их благо склонио по страни и упитао нас: „како ћемо да преживимо све ово?“ постало би кристално јасно да он верује да је његов посао да помогне својим паро- хијанима да из цркве изађу инспирисани да живе просту поруку коју нам је хри- стос донео – да волимо, да нам црква буде и у кући, и у школи, на послу – свуда око нас „како се хришћани уклапају у свет?“ – упитали смо оца сергеја а он нам је одговорио: „свет мисли да смо ми мало луди оно што је за свет лудост, то је за господа мудрост да ли смо спрем- ни да будемо луди христа ради? или оно што би руси рекли – јуродиви? ово је начин на који постајемо прави мисионари захтева да пружимо све“ могли смо увидети да он заиста верује да хришћани морају бити стварни, али и искре- ни, и да је неопходно да за себе умремо како бисмо допрели до оних који су око нас, који су нам најближи даље смо га питали на који начин да сачувамо омладину на то нам је одгово- рио: „иронија је да нисмо само ми ти који губимо младе, исти проблем имају и оста- ле хришћанске деноминације и сами можете видети да је најмање младих који присуствују богослужењима, а то је зато што још увек нису на том раскршћу они би рекли: ’господе, тренутно ми ниси потребан, зато што ми је у животу све добро' када нешто крене лоше, тек тада се, на жалост, сетимо господа тада ћемо рећи: ’господе, чуј сада молитву моју!' само тренутно задовољење: ’желим то сада!' све што могу да кажем јесте да их разумем на чудан начин се и слажем са њима не значи да уколико сваке недеље идемо у цркву постајемо светији, бољи, али уколико искрено тежи- мо добром, љубави, једи- но тада се 20 l православни мисионар l 2/2010 православље у америци можемо разликовати родитељи можда не могу сваке недеље доћи у цркву, али зато могу својој деци пружити љубав код куће молите се пре него што једете помоли- мо се када устанемо помолимо се када уђемо у кола породица је црква! уколико смо лажни код куће, шта ћемо онда у цркви? на који начин ће дете да разуме како да се понаша у цркви уколико ми сами не живимо своју веру? не молимо се код куће, али зато магијски очекујемо да ће – уколико једном недељно одемо у цркву – наше дете све успети да разуме они гледају у нас, на тај начин и уче како да науче да воле, да опросте и слично ми смо модели уколико ниси у могућности да дођеш у цркву, живи то код куће! млади трагају за сопственим идентите- том људи око њих им пружају разне идентитете у намери да их придобију не би ли постали као они у америци имамо безброј различитих ријалити-програма који нуде различите идентитете и ствар- ности а шта им ми нудимо код куће или у цркви? ко
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
9
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поВЕРОВАТИ 📌 нашој
одлуци са радошћу, јер ће их она избавити
велике бриге и страшних садашњих мука
личног и слободног одлучивања
све што и
...ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће по
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
... смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
10
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
...у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамоВЕРОВАТИ 📌 да ће се
онај ум, што у љубави заснива све
могућности својих делања, у непролаз-
ном достојанству утврдити“
имајући све
...у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамо
МЕТА инфо: Р:20369 К:179579 Д:99
| Свеска 321 |
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... свих хришћана која представља наш одговор на љубав божију тај одговор такође мора да буде, у свом коначном изразу, предавање себе и свукупног живота нашег христу богу у љубави управо тада се у свакоме од нас, овде и сада, збива испуњење тајне христове, јединства бога и човека у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамо веровати да ће се онај ум, што у љубави заснива све могућности својих делања, у непролаз- ном достојанству утврдити“ имајући све ово у виду, треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије „тиранишући“ бога својим молитвама (уп лествица, стр 194), држимо се речи једног од отаца исихазма (= молитвеног тиховања), све- тог јована лествичника: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви про- водиш доста времена, а не видиш никак- вог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непрестано у јединству с њим“ аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије – „тиранишући“ бога својим молитвама 42 5/2011 само кроз мирну површину воде може се видети дно реке – каже древна мудрост духовно трагање човека ка суштинским питањима свог постојања неминовно је морало ићи кроз смирење и интроспективно понирање у себе све до самих основа свог бића такво самоудубљивање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења са трансцендентним (појам просветљења у азијским религијама) трагање за истином трагање за истином у себи присутно је и у хришћанству, само што ту добија нову димензију откровења сам бог кроз речи светог писма саопштава основне истине људског постојања увидом у себе човек треба да их открије и препозна прва и основна таква истина јесте да је човек створен по образу и подобију божијем „да начинимо човека по својем обличју, као што смо ми“ (пост 1, 26) јасно је из ових речи да човек у себи сад- ржи божанску димензију постојања он је бог по благодати створен је за веч- ност, да у слободи и љубави оствари заједницу са небеским родитељем ова спознаја умирује егзистенцијални, духовни и интелектуални немир изазван „проклетим питањима“: „ко сам ја“, „у чему је смисао мог живота“, „ одакле сам и куда идем“, „шта ће бити самном после смрти“ први услов за тишину душе је задовољен: божанско откровење одгони страх од непознатог (о себи) ако је бог на овај начин открио назначење, смисао и сврху човековог постојања у овој „долини плача“, зашто то до краја не може да умири људску душу? одакле допире немир у души и ако су дилеме око суштинских питања разреше- не откривеном божијом истином? откривење откривене божије истине о човеку, о његовом „образу и подобију“, саме по себи нису довољне да би човек могао да оствари своје подобије – уподобљење богу – већ је за то потребна јака вера, одлучност и упорност потребна су дела и подвиг а немир у души опстаје јер савест непрекидно опомиње да се подобије не испуњава због личних грехо- ва и слабости, немара и лењости умирити савест значи искрено се покајати и не чинити оно што ће опет изазвати немир у души они који су то постигли задовољили су други услов за тишину душе: потребно је имати чисту и мирну савест тишина душе: услов најприснијег односа са богом тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести виктор вицановић септембар/октобар 2011 43 тема броја тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести тачно је да се унутрашња тишина пости- же елиминацијом спољашњих чулних утисака (усамљено и тихо место), али то не значи да је душа празна напротив тек тада душа постаје способна за снаж- ну молитву, „молитву срца“ – усредсређену, срдачну и непрекидну однос са богом постаје најнепосреднији, лицем у лице, без посредника спуштајући се умном молитвом у своје срце, центар свог бића, човек открива своје најдубље ја, своју боголикост, архе- типски лик христа у себи у стању је тада да у потпуности разуме христове речи: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21) богоносни симеон нови богослов каже: „очистимо своја срца, да бисмо у себи могли пронаћи свудаприсутног господа очистимо своја срца огњем његове благодати, да бисмо у самима себи видели светлост и славу његовог божанства“ молитва срца по исихастичком искуству, срце се кроз исусову молитву загрева неопи- сивим умиљењем, божанска љубав осећа се у себи, неки тада задобијају дар суза а реткима се даје виђење таворске светлости нестворена благодатна енергија у виду светло- сти прожима човека дајући му надземаљску димензију постојања искуство божанског постаје најснажније божанска ватра и светлост обузимају човека, али се он не губи нити „сагорева“ у њима већ на најузвишенији начин остварује своје назначење – улази лично и искуствено у најприснију заједницу љубави божије велика је заблуда мислити да је молит- вено тиховање било могуће „некада давно“ и да је било својствено само мањој групи монаха, анахоретима сам господ својим личним примером сведочи да је усамљивање и молитвено тиховање неопходно у духовном животу „а ујутру прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше богу“ (мк 1, 35) у беседи на гори христос јасно поручује свима нама: „а ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6) сва академска звања и знања, узоран морални живот, чак и искрена вера, показаће своју испразност и сувоћу уколико изостане лични, жив и непосредан сусрет са богом молитвено тиховање омогућује такав сусрет можда укупна криза духовности има узрок у недостатку и нестајању молитвеног тиховања како ми хришћани да будемо светлост свету када се нисмо потру- дили да молитвеним тиховањем уђемо у светлост христове љубави? како да (пре)дамо оно што нисмо (за)добили? аутор је психолог у деветој београдској гимназији 44 5/2011 zможете ли у кратким цртама да нам кажете нешто о томе шта је исихазам? – исихазам је настао као тежња за обновом духовног живота у цркви пре свега, исихазам се као молитвена традиција у православљу заснива на речима из јеванђеља: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21), „молите се непрестано“ (1сол 5, 17) монашки центри исихазма су се нала- зили на истоку, и то у областима кападокије, египта, синаја, цариграда св григорије палама као глави представник исихазма наводи да је обожење истинско учествовање, лично општење са богом и преношење благо- дати у наш живот али божија тајна божије суштине нам остаје непозната дакле, исихазам у суштини није ништа ново, него само развој већ постојећег црквеног етоса, како је то добро пока- зао епископ атанасије јевтић, у чланку „онај који јесте, живи и истинити бог св григорија паламе“ ово је пресудан рад за разумевање исихазма zу каквом односу се налазе савремени свет у којем живимо и исихазам? – цивилизација у којој живимо све претвара у тржишну вредност, у мртве предмете за којима жудимо међутим, потпуно задовољење жеље се показало као узрок неурозе савременог човека дакле, показало се штетним за наше здравље и отуда потреба за забавом као бекством од досаде све већа заступљеност екстремних спортова показује да жудимо за истинским доживљајем али „кад појединац осећа, заједница посрће“, каже олдос хаксли у роману врли нови свет односно, заједница више није профитабилна управо таквој култури исихазам није привлачан јер он говори и позива чове- ка на унутрашњу борбу, односно не препушта га линији слабијег отпора о томе истом је писао и презвитер михаил кардамакис и то овако: „најжалосније је то да је данашњи човек у лудости своје хвалисавости због апсолутне слободе и независности, заборавио да се суочи са опасностима и како да победи искушења постао је неспособан да се супротстави ‘чудима’ антихриста која га понижавају и хришћанска молитва у савременом свету разговор са мр зораном јелисавчићем предавачем на православним богословским факултетима у београду и фочи интервју водила милана ивковић исихазам је превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог септембар/октобар 2011 45 тема броја изругавају савремени човек изгледа разочаран удобним животом у митском псеудо-рајском свету, чија је одлика одбацивање и бога и ђавола то је знак да је човек заборавио да се бори, знак да је заборавио личну и тајанствену дубину живота“ а зар није речено „бдите и молите се да не паднете у напаст“ (мт 26, 41), да не паднете у напаст досаде и линију слабијег отпора самим тим, безизлаз савременог човека се увећава тиме што је позван да у изобиљу и удобности, успеху и срећи открије себе и да оствари смисао свог живота данашњи човек је индолентан за сусрете са благодаћу који се остварују у трагичним боловима, у тешкоћама, опасностима и искушењима „уклони искушења и нико се неће спасити“ савремени човек се понаша и живи као да искушења и не постоје он их напро- сто игнорише и све више и више се увлачи у досаду и безнађе највећа човекова несрећа је у томе што глуми човека, тако да кад год се осети исцрпљеним он се „продаје за тањир супе било ком облику лажног ауторите- та и тираније: моралне, друштвене, научне или политичке“ zzда ли можемо да кажемо да је савремено доба антиисихастички настројено? – иако можемо да тврдимо да је сав- ремена цивилизација нарцисоидна, самим тим не морамо нужно да претпо- ставимо да је и савремено доба антии- сихастично у грчкој митологији се за нарциса каже да му је лице било као од мермера и врат као од слоноваче, а то су материјали који се тешко разбијају а исихазам је борба за очишћење нашег унутрашњег ја, борба за, како је рекао један наш познавалац исихазма, освајање унутрашњих простора управо ово освајање унутрашњих простора је савремено свакој епохи, и сваком вре- мену чињеница је да без личног преображаја не можемо преобразити ни свет у коме живимо отуда је исихазам превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог о овој отуђености човека или „алијенацији“ говорили су и хегел, фојербах, маркс, што се испоста- вило као озбиљан проблем савремене културе узмимо за пример декларацију о човековом достојанству коју је донела тзв уједињена европа тамо дословно стоји: „сви људи су слободни и по достојанству и правима рођени једнаки“ ова одлука је изгласана скуп- штинском већином питање које овде можемо да поставимо јесте: шта ако сутра нека друга већина одлучи да ми немамо достојанство (што се иначе и дешавало у историји)? дакле, не може се човеково достојанство заснивати на некаквим одлукама већине, него пре у духу оне хегелове мисли да „човек не 46 5/2011 ако би се говорило о ери иси- хазма, вероватно би се подра- зумевало оно време у коме је црква могла на одговарајући начин да се бави откривањем својих дубина и внутрина право је питање како је црква употпуњавала ову могућност, упркос спољашњим факторима који су је оптерећивали, скрећући пажњу на поље мање важног или неважног у цркви је пак најважније оно што је „једино потребно“ (лк 10, 42) иако спољни фактори не могу нашкодити самој природи цркве, као ни њеном унутрашњем бићу, многи утицаји оставили су у учењу цркве лоше тра- гове најчешћа последица огледа се у томе да се цркви припише или успо- стави нешто што и није од цркве, што није црквено, што није плод њеног светотајинског карактера од бројних фактора, поменућу два клерикализам први, и свакако опасан фактор сво- ди се у грубо скраћеном одређењу на оно што се назива клерикализам то је свођење цркве и живота у цркви на давање преваге искључиво свештено- служитељима ово за последицу има нејасно учешће верног народа (лаоса) у животу цркве клерикализам је у данашње време нешто што се може схватити као свештеничка самодовољ- ност и недовољно служење свакоме ономе кога нам бог шаље у храм ако свештенослужитељи са правом очеку- ју да их народ слуша, у свему ономе што је важно ради правилног разуме- вања и усмерења здравог живота у може поштовати себе ако није свестан вишег бића“ то тврди и исихазам: човек има достојанство јер је икона божија, а без обнове ове иконично- сти, љубав према богу и ближњем се своди на пуке декларације zzможемо ли да говоримо о постојању псеудоисихазма у савременом свету? – да, наравно, како у савременом добу у којем живимо, тако и у време- нима која су прошла, увек је постојала и постоји човекова потреба да открије себе, свој идентитет, односно своје „ја“ над улазом у аполонов храм у делфима је стајао натпис: „спознај самог себе“, што је уједно и први позив за интроспекцијом, тј позив да се човек окрене ка својој унутрашњости тако и данас постоје псеудоисихастичке методе, као нпр јога која најчешће и није ништа друго до нека врста магијске интроспекције своју унутрашњост човек једино открива у цркви, у светој тајни евхаристије то је место где човек – икона божија – открива себе као малога бога по благодати немања андријашевић септембар/октобар 2011 47 тема броја цркви, онда је с друге стране преко потребно и да свештеници ослушкују исти тај верни народ сваки однос карактерише двосмерност, а у отворено- сти се најлакше разумемо, зближавамо, и заволимо а како ћемо заволети онога кога не познајемо, већ га срећемо у хра- му – претежно зато што „морамо“? да би свештенослужитељи избегли искуше- ње клерикализма, морају да имају делат- ну љубав пре свега према народу који долази на литургију, на којој сви заједно конституишемо и изграђујемо цркву после литургије, недељне и празничне, тај исти верни народ треба позвати и угостити у ономе што се назива „проду- жена литургија“ свака парохија, сваки храм има у свом народу даровано од бога све што је потребно за живот самог тог сабрања уколико овај позив изоста- не, свештенослужитељи неће моћи да сазнају и схвате истинске проблеме и слабости верног народа, да би му што боље и присније послужили и сам апо- стол павле, од цркве препознат и назван „апостол љубави“, подсећа у посланици римљанима 10, 14: „како ће, дакле, призвати онога у кога не поверо- ваше? како ли ће поверовати у онога за кога не чуше? а како ће чути без пропо- ведника?“ на овај проблем треба обра- тити пажњу, јер се често траже узроци „због којих народ не долази у цркву“, али се ретко посвећује пажња народу који учествује на сабрању секуларизам други проблем назван је секуларизам он је опасан јер представља пројектова- ње светског живота на живот и биће цркве опасно је што оно спољашње и страно унутрашњем бићу цркве сада прети да притисне цркву, и потисне њено дисање ово је очигледна последи- ца нечега што представља имитирање света, нарочито уређења света прави пример очитава све чешћа појава опона- шања пословања приватних фирми и покушаја да се имитирањем светског начина унапреди служење верујућима који долазе у храмове не може се ими- тирати светско да би се успоставило црквено ми јесмо у свету, живимо у свету, али наше усмерење није ка свету ми учествујемо у преображењу света, помажући му да препозна и стекне своје право назначење, али не тако што ћемо тражити моделе у овоземаљском уређе- њу дужни смо да волимо свет, да га узносимо богу, да се трудимо око чувања и заштите природе, али најпре тако што клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма оно што црква нуди у свакој ери и временском одређењу тиче се друга- чијег начина постојања, а не успешне (или мање успешне) светске форме 48 5/2011 ћемо учествовати у освећивању света то би значило да свет приносимо богу у цркви, а не да уносимо тренутне светске законитости или трендове у живот цркве када пишемо о проблему клерикали- зма и секуларизма, најопасније од свега је то што су ова два погрешна схватања и приступа сродна: клерикализам и секуларизам су браћа и иду руку под руку клерикалисти су надувени тиме што осећају погрешну посебност и узвишеност (као последицу самодо- вољности) и прија им секуларни, свет- ски успех, толико далек од тихе и спа- соносне молитвености цркве црква као нов начин живота оно што црква нуди и у ери иси- хазма (ако је такве ере уопште икада било у пуном смислу те речи), и у ери антиисихазма као и у свакој дру- гој ери и временском одређењу, тиче се другачијег начина постојања, тиче се тога да црква и њени свештено- служитељи нуде тело христово, а не успешне (или мање успешне) светске форме, које могу „да унапреде стање у цркви“ да би се верујући сачувао од ових искушења, потребно је да се моли, кроз личну молитву, а онда и на литургији, као и да има поверења у цркву божију кроз богослужење, откривање његовог унутрашњег сми- сла и циља, задобија се право усмере- ње сваког верника оваквим при- ступом светотајинском животу неће се лако десити да свет са својим уређе- њем уплива у живот цркве световно не представља само по себи потпуни промашај, него је проблем у томе што световно није искуство цркве зато га и црква не препознаје као своје никао део свог унутрашњег бића ништа добро човеку не бива без молитве – у чему је то добро?, неко ће упитати не видим каква је разли- ка између оних који греше и не моле се богу и оних који греше и моле се богу?! чак бих за ове друге рекао пословички: зло раде, а богу очи ваде и христос је негде у јеванђељу рекао слично за такве молитеље – да христос је то рекао за фарисеје, који се дуго моле, и наро- чито на јавним местима тако да их свет види, а уствари се лажно моле (мт 6, 5–7) то не значи да је христос осудио молитву уопште, нити да је рекао: „немојте се моли- ти!“ напротив, он је апостоле нау- чио како треба да се моле и предао им молитву „оче наш“ ти не видиш разлику, а она је огромна у чему је та разлика? сваки човек греши, безгрешнога нема, али има разлике да ли неко хоће да призна своје грехе или неће тако, човек који се моли, самим тим, признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али и жељу да их се осло- боди и да се поправи он зна коме је згрешио а онај други, који греши, а неће да се моли, показује тиме да хоће своје грехе да сакрије и забашури, да их не сматра за грехе, а тиме себи даје право да и даље греши он не зна ко му је бог, па себе обоготворава и себе пред гордим собом оправдава и не треба му други адвокат ни судија, јер је сам себи довољан он, уства- ри, не жели да буде свестан својих грехова, а том жељом потврђује да радмила грујић септембар/октобар 2011 49 уистину и није свестан колика је опасност за његову душу грех а цена за грех је смрт ни светитељи нису били безгрешни, нико жив није безгрешан они су се искрено молили богу и били свесни смртоносног дејства греха, свесни да без божије помоћи човек ништа сам добро не може урадити искрена молитва исказује се покајним речима и покајним настројењем душе, која вапи за избављењем и спасењем од смрти и греха таква молитва је благо- датна молитва – измамљује и низводи на човека благодат божију само так- вом молитвом се од грешника човек преобраћа и преображава у светитеља посебно је саборна молитва цркве исцелитељна и спасоносна, извире из човековог смирења и покајања, који покрећу вољу за преумљењем и воде ка оздрављењу од опасне болести – греха и рече им: написано је: дом мој – дом молитве нека се зове оне који кажу да немају разлога да се моле богу јер су здрави, ситуирани и срећни, и немају шта више да траже од бога и да му „досађују“ треба подсети- ти да је то милост божија и стога баш сада и баш зато треба да молити да та милост потраје и заблагодарити на њој зар не огладниш ујутро, у подне и увече? да и често немаш стрпљења да дочекаш да ти се јело постави да а кад се лепо наједеш, као лепо васпитан човек, захвалиш се домаћици која је то зготовила, али не сетиш се да кажеш „хвала“ ономе који је прибавио ту храну и њој и теби – господу богу нажалост, у овом времену је много оних који не осећају глад за молитвом и благодарењем, јер им је важно само да им црева не крче – то што цела душа „крчи“ и „гладује“ је, међутим, далеко важније размишљања у тишини: о молитви човек који се моли тиме признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али истовремено показује и жељу да их се ослободи и да се поправи тема броја 50 5/2011 а бог рече: не иди овамо изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља (2 мој 3, 5) како разумети ову реченицу? да ли је изречена одређена наредба коју онај који слуша мора да изврши или је ту исказано нешто друго? да би се одговорило на ово питање треба на правилан начин разумети појмове „ноге“ и „обућа“ наиме, нога гази по прашини, нога гази по води, нога гази по прашини смешаној са водом, односно по блату, гази по трави, бетону, цигли, дрвету, камену али не гази се ногом непосредно по свим тим подлога- ма, односно, она се не дотиче земље, већ се на земљу ослања помоћу обуће дакле, обу- ћа посредује између подлоге и ногу зашто? да би се нога заштитила, да се не повреди и не упрља обућа се троши, прља, памти сва места на којима је нога била, било да је то мочвара или плажа, трпи мраз, воду, пра- шину, и уопште све космичке промене, да би нога остала и спасла се за нешто ако је обућа ту да спасе ногу, шта онда представља изување обуће? тај чин означа- ва да обућа више није потребна, да је пут окончан и стигло се до свог дома, односно ноге су спашене проблем настаје када је нешто свето, односно потпуно другачије од сваке домо- вине на коју је човек навикао, јер свето на јеврејском и означава нешто апсолутно другачије од човекове реалности па како онда препознати домовину која је апсо- лутно другачија од човекове, а ипак је на неки начин његова домовина, домовина која (то) тек треба да постане? никако другачије него благовешћу од весника (гр ἄγγελος) који благовести ту домовину и то се управо дешава у цитираном пасусу ангел, тј весник, говори мојсију да изује обућу своју јер је место на коме се налази свето, односно место које иако се апсо- лутно разликује од свих људских домова ипак је њихов дом ангел не наређује, већ благовести циљ је достигнут, обућа се изува и улази се у свој вечни дом ноге су спасене ноге и обућа песнички станује човек малиша пушоња септембар/октобар 2011 51 слободно можемо рећи да је xxi век – век комуникације и инфор- мација вести које су се до пре пар стотина година преносиле данима сада су тренитно доступне било која важна вест проструји интернетом за неколико секунди, а путем сателита или кабловске телевизије је могуће пратити дешавања из свих могућих крајева света мноштво информација је од овог света направило праву „информациону џунглу“ у којој више уопште није мерило квалитет, већ гледаност, читаност, али и подилажење најнижим људским страстима празне речи свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек и једна његова реченица је управо интересантна за људе данашњице наиме, он је једном приликом рекао да ће се одговарати пред богом за сваку сувишну реч колико је само ова реченица од пар речи убитачна за човека данашњице размаженог од општег обиља око њега које му пружа лажну слику да може скоро све, а да је једина могућа реалност она овоземаљска већина људи, номиналних крштених хришћана дана- шњице и не зна да је једну овакву речени- цу изрекао исус христос да им је вера у спаситеља мало јача, и да су свесни значаја христових речи вероватно не би многи од њих већину своје комуникације сводили на оно што се најчешће у жаргону назива брбљање или оговарање наравно, зна бог да је нама потребан одушак – бог је бог радости, воља је његова да се човек који је његово дете радује датом му животу али није његова воља да се скоро никад не мисли на свог створитеља који је дарода- вац те животне радости и да човеков кому- никациони апарат буде инспирисан прете- жно животним инстинктима реч као однос као православни хришћани, увек би тре- бало да будемо свесни да је вербална кому- никација – сем разумљиве потребе – ујед- но и начин емотивног изражавања према другоме човеку, нашем ближњем христос који је све мерио љубављу – јер је бог сам, управо љубав – и комуникацију логично мери том мером она је и створена од бога да би се радовали једни другима као и да бисмо учили једни од других слободно се може рећи да је и пријатељство успешно онолико колико пријатељ научи од свог пријатеља и обрнуто с друге стране, дана- шња комуникација се углавном свела на говор „говора ради“, а најчешће у циљу убијања досаде иако је и то одређена мисија у савременом свету свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек квалитет и квантитет говора јереј горан живковић 52 5/2011 функција комуникаци- је, она никако не треба да буде сведена само на тај домен занимљив феномен је да се недо- статак пуноће и квали- тета у том смислу гру- бо надокнађује кванти- тетом, што је наравно немогуће постићи тако је некако оно што у цркви називамо пра- знословљем постало императив живота али, најлакше од свега је критиковати, оно што је тешко је суштински променити лоше а управо нас христос позива на кон- кретну промену ка бољем, не у смислу мењања света, већ мењања себе реч као сведочанство православни хришћанин треба да у свом свакодневном говору води рачуна о говору, а уједно да уме да посведочи свог бога када то затреба сведоци смо да су поједине јавне личности у својим изјавама јасно урадиле управо то, а њихова реч много значи за оне који поштују њихов рад, тј њиховим „фановима“ како би се то популарно данас рекло као што пише у посланицама богомудрог апостола павла, другога окренути ка богу велико је дело које покрива мноштво грехова, тако да је мудро и одмерено сведочење христа како речима тако и делима нешто што треба да буде саставни део живота сваког верујућег човека можда звучи чудно, али чини се да управо та многоглагољивост данашњег човека сведочи о његовој дубокој унутра- шњој потреби да скрене пажњу на себе, да буде вољен не схватајући да то ради на један погрешан начин у веку који, како је лепо приметио берђајев, одликује борба човека против бога није лако истог тог човека привести истини, али ово не значи да је то немогуће као што је ап павле свој говор на ареопагу започео похвалом ати- њанима – јер су направили кип непозна- том богу – тако и верујући човек дана- шњице треба да пође од чињенице да нас христос изнад свега позива на слободу у њему, а да је човек данашњице онај који није ни свестан колико у ствари и сам тежи за истом том слободом, испољавају- ћи је на погрешан начин аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову мисија у савременом свету септембар/октобар 2011 53 глас у рами чу се, нарицање и плач велики; рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема јер 31, 15; мт 2, 18 овим речима чувеног јеврејског пророка започињемо сећање на славну, али заборављену страни- цу српске историје, мада не тако стару кости светих мученика који су своје животе положили на бранику отаџби- не, руковођени јеванђељем христовим, ни у ком случају не смеју бити забора- вљене јиндриховице, место заборава, нису место мртвих већ место живих, оних који сведоче речи христове сво- јом жртвом невине жртве у великому- ченичким јиндриховицама живе су и у нашим срцима и душама у молитвеном памћењу и спомињању цркве христове све оне заједно са нама очекују васкр- сење мртвих и живот будућега века вео заборава није и неће нарушити есхато- лошку димензију вечне и непролазне жртве великомученика јиндриховач- ких на тој жртви, на том примеру гра- ђена је црква христова некада и надо- грађује се црква христова данас димензија историјског постојања кон- центрационог логора у месту јиндрихо- вицама у чешкој републици, који ће у савременој историји аустроугарској бити логор тихог геноцида над српским народом, а послужиће и као достојни прототип за аушвиц, обавијена је велом заборава но, има ли разлога за заборав преко 7100 великомученика српских који су живот положили зато што су срби и што су живот дали за светле идеале очувања свог наслеђа и својих светиња? јиндриховице су мало место у западном делу чешке, на самој граници са немачком, 25 километара удаљене од чувене бање карлове вари у овом месту је за време првог светског рата био највећи концен- трациони логор на територији аустроугар- ске кроз логор је прошло око 40000 заро- бљеника за разлику од осталих аустроу- гарских логора који су били једнонацио- нални, у јиндриховице су довођени најви- ше срби, мада је било и руса, италијана, пољака, литванаца и румуна међутим, само су срби овде, поред војника, имали и своје цивиле сећање најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православни свештеник, док је најмлађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештеника сећање на мученике из јиндриховице иван д коста 54 5/2011 срби су одвођени у пери- оду од 1914 до 1918 годи- не војници су били заро- бљавани на ратишту, потом железницом транспортова- ни до логора, док је обичан народ аустроугарска војска одводила при походу на србију заробљеника је било из свих крајева срби- је, а највише из шумадије и ваљевског краја до самог логора су морали да пеша- че 30 километара иначе, тежак живот у логору под- разумевао је и свакодневни рад у каменолому, на изградњи путева, мостова и хемијске фабрике у соко- лову, удаљеном 30 киломе- тара, који су се прелазили пешке уз све то, заробље- ници су исцрпљивани сла- бом исхраном, немогућно- шћу лечења од туберкулозе и тифуса и крајње нехиги- јенским условима живота најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православ- ни свештеник, док је нај- млађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештени- ка у овом логору кратко време је био заробљен и димитрије туцовић, али су га шпански социјалисти, уз помоћ црвеног крста, убрзо ослободили интересантно је да је у јиндриховицама било и седиште аристократске породице ностиц (лоза хаб- збурга), која је ту била настањена од краја петнаестог века до 1948 године, када су им комунисти одузели земљу и протерали их у аустрију овај податак индиректно има везу са током српске историје наиме, убр- зо након атентата гаврила принципа на принца фердинанда, најстарије дете и једи- на кћи фердинандова, софија, удала се за једног од ностица и започела живот у јин- дриховицама постоје две верзије приче о разлогу њеног доласка у јиндриховице – прва да је желела да све време гледа како пати и умире „народ који јој је убио оца“, а друга да је једноставно желела да живи у замку свог мужа болни уздаси срба који никада више неће видети лепоте шумади- је, маљена, рудника, започети дан жубо- ром мораве, ибра, гледањем како одраста- сећање септембар/октобар 2011 55 ју деца, унучад, остаће познати само богу и немим сведоцима неба на земљи на овом месту је, за време првог свет- ског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник масарик поклонио краљу александру, да послужи као костурница у коју ће се пренети посмртни остаци српских војника и цивила године 1926 краљица марија је организовала есхума- цију посмртних остатака из целе западне чешке, како би били сакупљени на једном месту тако се у костурни- ци данас налазе посмртни остаци 7100 срба и 64 руса у самом логору је умрло око 3000 срба, од којих су остаци њих 1400 пренети у костурницу, док су посмртни остаци 1600 заробљеника остали на оближњем војничком гробљу има ли будућност народ који заборавља све- тле примере својих преда- ка? може ли се предати забораву завет незаборава жртве предачке? имамо ли храбрости и смелости да ову светлу страницу наше прошлости обложи- мо велом тајне и забора- ва? то никада није чинио ни један једини народ, а понајмање српски бар не до овог примера секција српско-че- шког пријатељства у основној школи „свети сава“ у врчину, која постоји при настави православне веронауке старијих разреда, има за циљ да у свом раду и деловању остави светли траг у едукацији младих нараштаја у сагледавању и тргању од заборава светле странице националне историје осликаној у великомученици- ма јиндриховичким „отргнуто од заборава“ је слоган пројекта наше шко- ле који тек почиње да живи и биће бла- ги допринос обнављања завета предач- ког записаном у невино проливеној крви српске деце и омладине аутор је координатор пројекта „отргнуто од заборава“ и вероучитељ у ош „свети сава“ у врчину 56 5/2011 морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географ- ских, историјских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, традиција, вера, легенда и мит манастир морача фотографије: звонко перге, милун вучинић септембар/октобар 2011 57 када магистралним путем, који од колашина преко подгорице води ка мору, пређете превој црквине (1045 m), пред вама се отвара широка пространа долина која се у даљини и ге- ографској перспективи сужава у кањон – пред вама је морача одувек стрепња и брига за путнике и возаче, одувек опасна и лепа, никада и никог не оставља равнодушним морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географских, исто- ријских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, тради- ција, вера, легенда и мит све оно што су чинили и чине природа и људи овог кра- ја прожето је именом брзе и плахе пла- нинске реке мораче врлетима које је окружују као да и данас одјекује „грохот битака и пијанство ратова“, звук гусала и црквених звона, пјесма и лелек, одувек се уздижу према тврдим ровцима и небеским висинама лепоте владарских задужбина одувек је била занимљива одлука о избору места за градњу храма често је то била лична воља и одлука ктитора, понекад сан, предсказање или чудна порука каткад, као да су стизале поруке вишег смисла или значења такав је слу- чај с морачом на месту где је, по народ- ном предању, ноћу светлео крушков пањ обасјан лучом с неба, велики зетски кнез стефан вукан одлучи да подигне своју задужбину посвећену успењу богороди- це и тако, на десној, уздигнутој, зарав- ни поред мораче и водопада светигоре, би подигнут храм ктиторски запис испод западног пор- тала цркве у манастиру морача гласи: овај свети храм пресвете дјеве богоро- дице, саздах и украсих у име њеног успе- ња ја, стефан, син великог кнеза вукана и унук светог симеона немање и ово би у доба благочестивог краља нашег уроша, године 1252 морачки храм је грађен по угледу на владарске задужбине жичу, студеницу и милешеву, али и са обележјима тако- званог зетског неимарства предање казује да је камен за градњу цркве звани сига или туха (лак за обраду) преношен чак из дробњачког села тушина, удаље- ног дан хода, системом „рука-руци“ до мораче остали камен вађен је из каме- нолома близу манастира храм је завр- шен 1252 године према архитектон- ским обележјима богородичина црква у морачи припада такозваној рашкој шко- ли или рашком стилу, мада су нека спољња обележја „романског начина“ морачки храм кроз векове о историји манастира у прва два века постојања, има мало, и то спорадичних записа међутим, након турске окупаци- је, манастир добија на значају и постаје духовни центар и стожер свенародног окупљања, посебно племена мораче, роваца дробњака и пјешиваца, и то остаје вековима морача постаје место великих историјских одлука и збивања крајем петнаестог века османлије су опустошиле манастир скинут је оловни кров, а дрвена конструкција спаљена светиња ће остати без крова пуних 70 година монаси су се склонили, а храм запустео првобитни, драгоцени живо- пис из xiii века убрзано је пропадао до данас је из тог времена сачуван само део композиције у ђаконикону посвећен пророку илији манастири милун вучинић 58 5/2011 у другој половини xvi века храм је обновљен захваљујући обнови и поновном успостављању пећке патријаршије 1557 године и напо- рима народа и свештенства, уз велики допринос игумана томе и кнеза вукића вучетића из роваца наредних година и деценија обно- вљене су фреске, урађен иконостас, обновљена капела посвећена архи- ђакону стефану храм је наставио да зрачи својом културном, духов- ном и просветитељском улогом историјски значај надахнућем ове светиње доноше- не су велике историјске одлуке за народ овог краја (брда) и црне горе одлука о убиству великог тиранина смаил-аге ченгића 1840 године, донета је у морачи за време игума- на димитрија радојевића на зидо- вима и у олтару урезани су и сачу- вани записи у камену као сведочан- ство уписано у вечност неки од записа гласе: „понови се црков в љето 7221 (1713)“ „да се зна кад погибе делибаша у морачи са свом војском, септембра 17, 1820 љето“ „знати се погибија смаил-агина у дробњацима и са њиме ерцеговач- ких ага, баша и бегова 75, мјесеца сектемврија 23 дан, годинае 1840“ овакви записи се ретко срећу у православним храмовима, али они говоре о значају тих судбоносних историјских збивања и црквено-на- родном јединству поред своје кул- турне, историјске и просветитељ- ске улоге, манастир морача пред- ставља и културно добро непроце- њиве вредности посебан значај и вредност има зидно сликарство из xiii, xvi и xvii века текст је скраћена верзија шире опсервације знаменити морачани морача и морачки крај дали су велике и знамените људе, народне вође и јунаке, устанике и духовнике, писце, песнике и уметнике у морачком селу врујеце рођен је доктор гаврило дожић – патријарх срп- ски и један од највећих православних духовника знаменити морачани су и вој- вода мина радовић, архимандрит дими- трије радојевић, архимандрит михаило дожић и други садашњи митрополит црногорско-приморски амфилохије, тако- ђе је морачанин и у ово доба, као и у протеклим вековима, светли морачки храм обасјан вечном лучом с неба и оку- пља народ свакодневно се могу видети аутобуси, аутомобили и велике групе посетилаца и верника који посећују мана- стир морачу о овој великој светињи која има зна- чај и обележје свете лавре брине мало братство које чине: архимандрит рафаи- ло (калик), игуман стефан, јерођакон игњатије (шћепановић), парох ровачко- морачки илија (мотика) и остало мана- стирско особље, укупно њих десеторо до недавно је у манастиру боравило и неколико избеглица из српске крајине историја, судбине, бриге, радости и страдања се понављају, а морача светли у вековима манастири септембар/октобар 2011 59 уруској православној цркви влада огромно поштовање према пре- светој богородици бројне су иконе на којима је изображена небеска царица и пред којима се верни народ моли за спас свога народа као и за лично спасење у овом кратком члан- ку поменућемо само једну од бројних и веома поштованих икона пресвете богородице икона пресвете богородице „државне“ (рус „державная“) је пронађена 2/15 марта 1917 г, на дан абдикције цара нико- лаја ii романова са царског престола руски професор и м андрејев је писао да је цар николај ii који је посебно поштовао пресвету богородицу замолио небеску царицу да преузме на себе врхов- ну царску власт над његовим народом који га је одбацио она је по писању овог про- фесора примила на себе првенство власти над државом у моменте највећег богоод- ступништва изабраног народа историја открића ове иконе почиње од 13 фебруара 1917 године када је јевдоки- ја андрианова из околине москве уснула чудотворне иконе по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави, а по благослову патријарха тихона саставље- на је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ икона пресвете богородице „државна“ чтец дејан ђуричић 60 5/2011 један сан у сну је чула глас: „у селу коломјенском постоји велика црна икона њу је потребно узети, префарбати у црвено и нека се људи моле“ жена у почетку није схватила овај сан, а онда јој се 26 фебруара у сну јавила сама пресве- та богородица у једној белој цркви дјева марија је рекла жени: „сада сам ја сама у своје руке узела државу и скиптар, а са „државном“ иконом шаљем своју посеб- ну благодат и силу та икона не спашава од искушења, зато што су искушења потребна да би пробудила духовну стра- ну у људима, него ко се за време искуше- ња буде са вером молио пред том иконом, тај ће бити спасен“ пошто се исповедила и причестила, 2 марта јевдокија андриа- нова се упутила у село коломјенско у московској области где је видела дивну цркву вазнесења господњег тачно онакву какву је видела у сну заједно са настоја- тељем тог храма оцем николајем лихаче- вим тражили су ту икону која јој се у сну јавила претражили су цео храм и после дугог трагања у црквеном подруму, међу даскама су видели стару, црну икону пошто је била доста запрљана они су је опрали а испод многобројних слојева прашине указао се лик пресвете богоро- дице како седи на царском трону са кру- ном на глави и у црвеној порфири са скиптаром и државом у рукама на њеним коленима био је младенац господ исус христос јевдокија андријанова је одмах препознала икону коју је видела у сну касније су сазнали да је ова икона у село коломјенско пренесена 1812 године из манастира вазнесења господњег у москви датум проналажења ове иконе народ је схватио као дан проглашења нове, богородичине власти над русијом убрзо по проналажењу иконе у село коломјенско је почело долазити мноштво народа који су добијали душевна и физичка исцељења по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави а по благослову патријарха тихона састављена је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ патријарх тихон је наредио да се у овај акатист ставе делови из свих акатиста који су постојали у част пресвете бого- родице и да га назову „акатист акати- ста“ за време комунистичких власти они који су саставили ове службе су били стрељани, а бројни верујући који су код себе чували лик „државне“ иконе пресвете богородице били су ухапшени оригинална икона налазила се више од пола века у државном историјском музе- ју неколико дана после првог помињања цара николаја и његове породице на литургији (17 јула 1990 године), по бла- гослову патријарха алексеја ii, 27 јула икона је пребачена у храм „казанске“ иконе пресвете богородице у селу коло- мјенско од тог периода била је устано- вљена пракса да се недељом чита „ака- тист акатиста“ пред чудотворном ико- ном пресвете богородице „државне“ руска православна црква 2/15 марта празнује сећање на ову чудотворну ико- ну занимљиве су и неке особености код овог изображења пресвете богородице наиме држава-земљина кугла у левој руци пресвете богородице на своме врху нема крст, како је то уобичајено у иконографији, што је од народа тумаче- но као знак да ће доћи до рушења право- славних храмова и скрнављења светиња такође, схватано је и као знак да ће држава остати без свога владара цара николаја романова, који је 1918 године заиста убијен занимљива је и чињеница да божански младенац, господ исус христос благосиља леву страну што је тумачено као знак милосрђа божијег ка палим и заблуделим овцама данас се пред овом иконом руски народ највише моли за правду у свету, за љубав једних ка другима, за спасење и очување русије, за заштитништво над државом и владом чудотворне иконе септембар/октобар 2011 61 ој милоше, побратиме мио, јеси л’ скоро у гламочу био? јесам брате у гламоч ишао и стару ти мајку обишао гламочко поље гламочко поље, посуто стећцима и мра- моровима, археолошким налазиштима из римског и касноантичког периода, може бити и свакако јесте прави рај за озбиљна старинарска истраживања чувени архео- лог димитрије сергијевски записао је како је истражујући на оџаку у гламочу „отпо- чео своју научну каријеру“ предања са гла- моча, наративно сликовита и епски раско- шна бележена су у неколико озбиљних радова нажалост, трагична збивања при- ликом распада бивше југославије (1991- 1995), егзодус срба из крајина озбиљно је пореметио раније вековно демографско стање због тих, али и других разлога пре- дања се заборављају муњевитом брзином гламочка гробља, нарочито некрополе (гро- миле) представљају занимљива археолошка налазишта посете тим налазиштима дару- ју сазнања којима могу да се осветле чак и они „мрачни“ периоди из историје српске православне цркве надлежни епископ бихаћко-петровачки господин хризостом јевић благоизволео је да се по северозапад- ном ободу гламочког поља учини једна екс- курзија у циљу прикупљања података са неколико старих гробаља предвођени нашим владиком који је увек благонаклон према таквим подухватима, али и рад да се у њих активно укључи, ујутро 23 септем- бра 2011 године, са млиништа се спусти- смо у гламочко поље и одмах нам на памет падоше а у срцу заиграше речи песме: ој, гламочко поље равно, не виђох те ја одавно ој, гламочу родна грудо! на улазу у село стекеровце налази се такозвано мртво гробље овај наизгледни плеоназам није случајан то гробље већ дуго није у употреби, јер на њему се одавно нико не сахрањује, гробна места су улегла у земљу ту се истичу два велика крста од камена, висока преко два и по метра, које народна традиција везује за војевање ускока стојана јанковића против гламочких бегова и клишких санџак-бегова из породице потурчењака филиповића, некада пилипо- путопис кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено-политичких збивања у босанској краји- ни: учесници у ратовима и предводници сеоба прича о кнезу пријану историјскебелешке сагламочкогпоља радован пилиповић 62 5/2011 вића треба нагласити да, ако је неко у том племену баш оправдао име „љубитеља коња“, била је то управо та исламизована грана ибрахим манзур ефендија, француз, авантуриста, прешавши у ислам, хвали почетком xix века ергеле гламочких бегова филиповића, а слично се чита и у низу дру- гих путописа из xvii и xviii века прича се да је у старој цркви села врба, које се налази према ливну, била повећа збирка икона, светаца старих породичних слава, које су помухамедањени гламочаци остављали локалним паросима вредни свештеници су записивали коме су припадале, ко их је и када донео приликом примања нове вере освајача, а сада друштвено привилеговане групе таква мала историја исламизације у југозападној босни пропала је 1941 г када су усташе запалиле цркву у врби за фили- повиће се прича да су своју породичну ико- ну чували у кући на беговском оџаку, да су је поштовали, додуше кроз „двоверско“ сујеверје, али баш као „какву највећу свети- њу која је њима остала од давнина“ шумњаци јужно од стекероваца и вагана, налазе се шумњаци, такође питомо месташце гла- мочког поља у коме успева надалеко чувени кромпир позната је шала, у којој има и много истине, да када се тражи килограм гламочког кромпира муштерија буде упита- на: „а са које стране да ти одсијечем?“ или оно: „ове године је крумпир добро родио онај велики баш добро, а онај мали тако и тако“ у поменутим шумњацима постоји активно гробље у коме се налази занимљив средњовековни мрамор, односно стећак натпис са тога камена је објављен и у савременој транскрипцији гласи: „се лежи кнез пријан“, а данашњим речником рече- но: „овде лежи кнез пријан“ још је иво андрић подвлачио везаност средњовековне властеле у босни за тло, за земљу која се тамо доста поштује, која се назива „племе- нитом“ назива се тако јер је добијена од бана или краља као „баштина“ – наслеђе, „племенштина“ – знак већег достојанства и постаје имовина рода, „племенита башти- на“ – као награда за учињене заслуге у слу- чају кнеза пријана, једно нарочито народно поштовање се сачувало до данашњег дана мештани пријану тепају, диче се и поносе древношћу његовог надгробног споменика на крају крајева, нарочито је важно што се тај стећак налази у још увек активном пра- вославном гробљу, где свештеник држи парастосе и помене шта се може дознати о пријану? зани- мљиво и карактеристично је да се поред шумњака, на другој, источној страни поља, десетак километара ваздушне линије нала- зи село пријани да ли је можда реч о пред- ставнику рода пријана, некаквом родона- челнику место се помиње у добрунском, тј крушевском поменику са краја xv века, из кога су потицали дародавци манастира и других православних светиња тамо се наводи војислав или ковислав из пријана (стојан новаковић, „српски поменици xvi-xviii века“, гласник српског ученог друштва, књ xlii, београду 1875, стр 21-22) кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено- политичких збивања у босанској крајини: учесници у ратовима и предводници сеоба споменик пријанов наша знатижељна група: његово прео- свештенство епископ бихаћко-петровачки господин хризостом, продуцент алтерна- тивне телевизије (атв) из бања луке госпо- дин ратко радановић и аутор ових редова су на шумњачком гробљу тражили прија- нов надгробни белег поражени, јер су већи и масивнији споменици били тек из xix века, почели смо да сумњамо у наводе из завичајне литературе на дну гробља је путопис септембар/октобар 2011 63 ипак био споменик са рељефним пријано- вим портретом пријан! ево га пријан! могли смо коначно да одахнемо, иако су по тоналитету реченице моји сапутници мислили да ме је ујела змија пријанов споменик је камена стела која се пружа правцем исток-запад, чије су димензије: висина 1,35 m, ширина са чеоне стране износи од 0,48 m до 0,53 m, а са бочне 0,43 m при врху је камени споме- ник назубљен петокраким венцем лик покојника је рустично исклесан у стојећем ставу на бочној северној страни спомени- ка приказани су полумесец и штит (d nikić, glamoč – naselja i stanovništvo, saraje- vo 1989, 156-157) на леђној страни је нат- пис: „се лежи кнез пријан“, испод кога је угравирано сечиво преломљеног мача могло би бити да је пријан страдао у неком боју од натписа се данас јасно сачу- вало једино: прианъ антропогеограф душан никић је на јед- ном месту забележио: „истражујући често прошлост крајева ливањског краја и сусјед- них му крашких области чуо сам веома интересантна, а и индикативна казивања од двојице мјештана из села врба код гламоча и села бастаси код грахова када сам стари- ну симу паштара из врбе показујући на један у камену изрезбарен лик, упитао чији је то споменик он ми је одговорио: ‘то је наш пријан’ готово исти одговор добио сам и од једног старца из рода цвијана у селу бастаси наиме, у сеоском право- славном гробљу између камених мраморова и крстова истиче се својом висином од 3 метра један дрвени једнокраки спо- меник ‘неком сеоском пријатељу о којем се ништа не зна’, али сви казују да тај пријатељ испуњава све жеље мештана, нарочито нероткиња – а зашто га зовете пријатељ? – е, па, пријатељ ти је од свих људи најбо- љи, и увијек је спреман да ти у неприлици да руке, зато га и зовемо тако, а и чувамо га као нашу највећу светињу – одговорио ми је ста- рац цвијан“ (необјављен рукопис о ливну) пријан благочестиви знајући за легенде о пријану које колају по тромеђи, пожелели смо да се на гробу историјског кнеза пријана осведочимo о његовом споменику и натпису, затим о положају истог усред шумњачког гробља видели смо ту камену древност која је оба- вијена ореолом традиције и осијана зраци- ма поштовања благочестиви пријан, чија се добра дела памте, јер сама oчуваност његовог мрамора сведочи да је био честит његова дела су несумњиво била „богу при- ступачна“ стећци преносе лапидарне, али етичке поруке тако на супротном крају босне и херцеговине, у поповом пољу, у селу убоско, на једном гробу стоји: „а се лежи дабижив радовановић чо(ве)че, тако да си благ“ и гламочки пријан је ту и он говори на својеврсни начин да будемо људи, и још више: да будемо пријани аутор је библиотекар српске патријаршије на гробу благочестивог пријана: епископ бихаћко-петровачки хризостом и аутор 64 5/2011 иако, још увек, нисам читао марке- са, некако се слаже: молитва у ери антиисихазма елем, зар није крајње антиисихастички да се ја, молитвеник, бавим туђим антии- сихазмом (или, антиисихазмом бли- жњих)?! или он можда и није туђи? неее, ипак је неодољиво удобно у свету предрасуда! не знам, све ме нешто, да простите, жуља у вези са темом рећи ћете: наравно да те жуља, кад ти и ниси неки молитвеник у реду, пријемљу и ничтоже во преки глагољу, али није само то јер када кажемо исихазам, ваљда, на првом (у хронолошком, не и акси- олошком контексту) мислимо на покрет, да не кажем подвиг, чија кулминација има јасне историјске одреднице, је ли, те се тако везује за један изразито бучан период исто- рије византије, сасвим антиисихастички, период грађанских ратова и непрестане политичке кризе, период у којем су, гле чуда, нимало пасивни учесници били упра- во веома виђени исихасти или сам ја то можда грешком поистоветио молитву и исихију? јесам, али не грешком, јер ако иси- хија није молитва, онда је у питању покрет мутаваца, и то не просто немих људи, већ оних који ћуте јер немају шта да кажу дакле, исихија јесте молитва, и нема моли- тве која није исихија јер тишина која је у питању није последица одсуства дрхтања гласних жица и струјања ваздуха које, при- лично условно, називамо речима, већ све- сти о недостатности простог дрхтања гласних жица и струјања ваздуха, свести да речи нису само струјање ваздуха и дрхтање гласних жица, које је гласно, додаћу, у сра- змери са празнином резонаторске кутије зване глава јер, као што сам већ на овом месту цитирао, наша побожност није у речима, већ у стварностима но, вратимо се ери антиисихазма, јер рекли смо да је доба у којем живимо ера антиисихазма, вероватно зато што га креи- рају неки антиисихасти, попут, рецимо, млађаног господина цукерберга и сличних му међутим, замислите овакву слику: замислите да светом владају људи које зна- те, примера ради, из вашег црквеног хора или било којег другог сличног удружења, све сами, да не кажем, исихасти замислите да сте ви, рецимо, председник такве владе не би вам било лако како би изгледао тај свет? да ли би у њему било простора за иси- хију, да не кажем приватност, да не кажем личну слободу, да не кажем слободу савести, а што су све само различита имена или предуслови за молитву? гласам за веселог цукерберга и не осећам потребу да обра- зложим експерименталних потврда је сувише да се нешто не пита и α и ω, све би то одавно завршило дођ хтедох да кажем: завршило би ко зна где можда сам песимиста, али мислим да је некаква ера исихазма немогућа ствар тако- ђе, мислим да су управо највећи исихасти живели у веома антиисихастичким време- нима такође, мислим да је молитва могућа, нарочито у ери антиисихазма и колере из другачијег угла љубав у доба колере презвитер вукашин милићевић аутор је свештеник при храму св василија острошког на бежанијској коси и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... свих хришћана која представља наш одговор на љубав божију тај одговор такође мора да буде, у свом коначном изразу, предавање себе и свукупног живота нашег христу богу у љубави управо тада се у свакоме од нас, овде и сада, збива испуњење тајне христове, јединства бога и човека у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамо веровати да ће се онај ум, што у љубави заснива све могућности својих делања, у непролаз- ном достојанству утврдити“ имајући све ово у виду, треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије „тиранишући“ бога својим молитвама (уп лествица, стр 194), држимо се речи једног од отаца исихазма (= молитвеног тиховања), све- тог јована лествичника: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви про- водиш доста времена, а не видиш никак- вог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непрестано у јединству с њим“ аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије – „тиранишући“ бога својим молитвама 42 5/2011 само кроз мирну површину воде може се видети дно реке – каже древна мудрост духовно трагање човека ка суштинским питањима свог постојања неминовно је морало ићи кроз смирење и интроспективно понирање у себе све до самих основа свог бића такво самоудубљивање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења са трансцендентним (појам просветљења у азијским религијама) трагање за истином трагање за истином у себи присутно је и у хришћанству, само што ту добија нову димензију откровења сам бог кроз речи светог писма саопштава основне истине људског постојања увидом у себе човек треба да их открије и препозна прва и основна таква истина јесте да је човек створен по образу и подобију божијем „да начинимо човека по својем обличју, као што смо ми“ (пост 1, 26) јасно је из ових речи да човек у себи сад- ржи божанску димензију постојања он је бог по благодати створен је за веч- ност, да у слободи и љубави оствари заједницу са небеским родитељем ова спознаја умирује егзистенцијални, духовни и интелектуални немир изазван „проклетим питањима“: „ко сам ја“, „у чему је смисао мог живота“, „ одакле сам и куда идем“, „шта ће бити самном после смрти“ први услов за тишину душе је задовољен: божанско откровење одгони страх од непознатог (о себи) ако је бог на овај начин открио назначење, смисао и сврху човековог постојања у овој „долини плача“, зашто то до краја не може да умири људску душу? одакле допире немир у души и ако су дилеме око суштинских питања разреше- не откривеном божијом истином? откривење откривене божије истине о човеку, о његовом „образу и подобију“, саме по себи нису довољне да би човек могао да оствари своје подобије – уподобљење богу – већ је за то потребна јака вера, одлучност и упорност потребна су дела и подвиг а немир у души опстаје јер савест непрекидно опомиње да се подобије не испуњава због личних грехо- ва и слабости, немара и лењости умирити савест значи искрено се покајати и не чинити оно што ће опет изазвати немир у души они који су то постигли задовољили су други услов за тишину душе: потребно је имати чисту и мирну савест тишина душе: услов најприснијег односа са богом тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести виктор вицановић септембар/октобар 2011 43 тема броја тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести тачно је да се унутрашња тишина пости- же елиминацијом спољашњих чулних утисака (усамљено и тихо место), али то не значи да је душа празна напротив тек тада душа постаје способна за снаж- ну молитву, „молитву срца“ – усредсређену, срдачну и непрекидну однос са богом постаје најнепосреднији, лицем у лице, без посредника спуштајући се умном молитвом у своје срце, центар свог бића, човек открива своје најдубље ја, своју боголикост, архе- типски лик христа у себи у стању је тада да у потпуности разуме христове речи: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21) богоносни симеон нови богослов каже: „очистимо своја срца, да бисмо у себи могли пронаћи свудаприсутног господа очистимо своја срца огњем његове благодати, да бисмо у самима себи видели светлост и славу његовог божанства“ молитва срца по исихастичком искуству, срце се кроз исусову молитву загрева неопи- сивим умиљењем, божанска љубав осећа се у себи, неки тада задобијају дар суза а реткима се даје виђење таворске светлости нестворена благодатна енергија у виду светло- сти прожима човека дајући му надземаљску димензију постојања искуство божанског постаје најснажније божанска ватра и светлост обузимају човека, али се он не губи нити „сагорева“ у њима већ на најузвишенији начин остварује своје назначење – улази лично и искуствено у најприснију заједницу љубави божије велика је заблуда мислити да је молит- вено тиховање било могуће „некада давно“ и да је било својствено само мањој групи монаха, анахоретима сам господ својим личним примером сведочи да је усамљивање и молитвено тиховање неопходно у духовном животу „а ујутру прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше богу“ (мк 1, 35) у беседи на гори христос јасно поручује свима нама: „а ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6) сва академска звања и знања, узоран морални живот, чак и искрена вера, показаће своју испразност и сувоћу уколико изостане лични, жив и непосредан сусрет са богом молитвено тиховање омогућује такав сусрет можда укупна криза духовности има узрок у недостатку и нестајању молитвеног тиховања како ми хришћани да будемо светлост свету када се нисмо потру- дили да молитвеним тиховањем уђемо у светлост христове љубави? како да (пре)дамо оно што нисмо (за)добили? аутор је психолог у деветој београдској гимназији 44 5/2011 zможете ли у кратким цртама да нам кажете нешто о томе шта је исихазам? – исихазам је настао као тежња за обновом духовног живота у цркви пре свега, исихазам се као молитвена традиција у православљу заснива на речима из јеванђеља: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21), „молите се непрестано“ (1сол 5, 17) монашки центри исихазма су се нала- зили на истоку, и то у областима кападокије, египта, синаја, цариграда св григорије палама као глави представник исихазма наводи да је обожење истинско учествовање, лично општење са богом и преношење благо- дати у наш живот али божија тајна божије суштине нам остаје непозната дакле, исихазам у суштини није ништа ново, него само развој већ постојећег црквеног етоса, како је то добро пока- зао епископ атанасије јевтић, у чланку „онај који јесте, живи и истинити бог св григорија паламе“ ово је пресудан рад за разумевање исихазма zу каквом односу се налазе савремени свет у којем живимо и исихазам? – цивилизација у којој живимо све претвара у тржишну вредност, у мртве предмете за којима жудимо међутим, потпуно задовољење жеље се показало као узрок неурозе савременог човека дакле, показало се штетним за наше здравље и отуда потреба за забавом као бекством од досаде све већа заступљеност екстремних спортова показује да жудимо за истинским доживљајем али „кад појединац осећа, заједница посрће“, каже олдос хаксли у роману врли нови свет односно, заједница више није профитабилна управо таквој култури исихазам није привлачан јер он говори и позива чове- ка на унутрашњу борбу, односно не препушта га линији слабијег отпора о томе истом је писао и презвитер михаил кардамакис и то овако: „најжалосније је то да је данашњи човек у лудости своје хвалисавости због апсолутне слободе и независности, заборавио да се суочи са опасностима и како да победи искушења постао је неспособан да се супротстави ‘чудима’ антихриста која га понижавају и хришћанска молитва у савременом свету разговор са мр зораном јелисавчићем предавачем на православним богословским факултетима у београду и фочи интервју водила милана ивковић исихазам је превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог септембар/октобар 2011 45 тема броја изругавају савремени човек изгледа разочаран удобним животом у митском псеудо-рајском свету, чија је одлика одбацивање и бога и ђавола то је знак да је човек заборавио да се бори, знак да је заборавио личну и тајанствену дубину живота“ а зар није речено „бдите и молите се да не паднете у напаст“ (мт 26, 41), да не паднете у напаст досаде и линију слабијег отпора самим тим, безизлаз савременог човека се увећава тиме што је позван да у изобиљу и удобности, успеху и срећи открије себе и да оствари смисао свог живота данашњи човек је индолентан за сусрете са благодаћу који се остварују у трагичним боловима, у тешкоћама, опасностима и искушењима „уклони искушења и нико се неће спасити“ савремени човек се понаша и живи као да искушења и не постоје он их напро- сто игнорише и све више и више се увлачи у досаду и безнађе највећа човекова несрећа је у томе што глуми човека, тако да кад год се осети исцрпљеним он се „продаје за тањир супе било ком облику лажног ауторите- та и тираније: моралне, друштвене, научне или политичке“ zzда ли можемо да кажемо да је савремено доба антиисихастички настројено? – иако можемо да тврдимо да је сав- ремена цивилизација нарцисоидна, самим тим не морамо нужно да претпо- ставимо да је и савремено доба антии- сихастично у грчкој митологији се за нарциса каже да му је лице било као од мермера и врат као од слоноваче, а то су материјали који се тешко разбијају а исихазам је борба за очишћење нашег унутрашњег ја, борба за, како је рекао један наш познавалац исихазма, освајање унутрашњих простора управо ово освајање унутрашњих простора је савремено свакој епохи, и сваком вре- мену чињеница је да без личног преображаја не можемо преобразити ни свет у коме живимо отуда је исихазам превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог о овој отуђености човека или „алијенацији“ говорили су и хегел, фојербах, маркс, што се испоста- вило као озбиљан проблем савремене културе узмимо за пример декларацију о човековом достојанству коју је донела тзв уједињена европа тамо дословно стоји: „сви људи су слободни и по достојанству и правима рођени једнаки“ ова одлука је изгласана скуп- штинском већином питање које овде можемо да поставимо јесте: шта ако сутра нека друга већина одлучи да ми немамо достојанство (што се иначе и дешавало у историји)? дакле, не може се човеково достојанство заснивати на некаквим одлукама већине, него пре у духу оне хегелове мисли да „човек не 46 5/2011 ако би се говорило о ери иси- хазма, вероватно би се подра- зумевало оно време у коме је црква могла на одговарајући начин да се бави откривањем својих дубина и внутрина право је питање како је црква употпуњавала ову могућност, упркос спољашњим факторима који су је оптерећивали, скрећући пажњу на поље мање важног или неважног у цркви је пак најважније оно што је „једино потребно“ (лк 10, 42) иако спољни фактори не могу нашкодити самој природи цркве, као ни њеном унутрашњем бићу, многи утицаји оставили су у учењу цркве лоше тра- гове најчешћа последица огледа се у томе да се цркви припише или успо- стави нешто што и није од цркве, што није црквено, што није плод њеног светотајинског карактера од бројних фактора, поменућу два клерикализам први, и свакако опасан фактор сво- ди се у грубо скраћеном одређењу на оно што се назива клерикализам то је свођење цркве и живота у цркви на давање преваге искључиво свештено- служитељима ово за последицу има нејасно учешће верног народа (лаоса) у животу цркве клерикализам је у данашње време нешто што се може схватити као свештеничка самодовољ- ност и недовољно служење свакоме ономе кога нам бог шаље у храм ако свештенослужитељи са правом очеку- ју да их народ слуша, у свему ономе што је важно ради правилног разуме- вања и усмерења здравог живота у може поштовати себе ако није свестан вишег бића“ то тврди и исихазам: човек има достојанство јер је икона божија, а без обнове ове иконично- сти, љубав према богу и ближњем се своди на пуке декларације zzможемо ли да говоримо о постојању псеудоисихазма у савременом свету? – да, наравно, како у савременом добу у којем живимо, тако и у време- нима која су прошла, увек је постојала и постоји човекова потреба да открије себе, свој идентитет, односно своје „ја“ над улазом у аполонов храм у делфима је стајао натпис: „спознај самог себе“, што је уједно и први позив за интроспекцијом, тј позив да се човек окрене ка својој унутрашњости тако и данас постоје псеудоисихастичке методе, као нпр јога која најчешће и није ништа друго до нека врста магијске интроспекције своју унутрашњост човек једино открива у цркви, у светој тајни евхаристије то је место где човек – икона божија – открива себе као малога бога по благодати немања андријашевић септембар/октобар 2011 47 тема броја цркви, онда је с друге стране преко потребно и да свештеници ослушкују исти тај верни народ сваки однос карактерише двосмерност, а у отворено- сти се најлакше разумемо, зближавамо, и заволимо а како ћемо заволети онога кога не познајемо, већ га срећемо у хра- му – претежно зато што „морамо“? да би свештенослужитељи избегли искуше- ње клерикализма, морају да имају делат- ну љубав пре свега према народу који долази на литургију, на којој сви заједно конституишемо и изграђујемо цркву после литургије, недељне и празничне, тај исти верни народ треба позвати и угостити у ономе што се назива „проду- жена литургија“ свака парохија, сваки храм има у свом народу даровано од бога све што је потребно за живот самог тог сабрања уколико овај позив изоста- не, свештенослужитељи неће моћи да сазнају и схвате истинске проблеме и слабости верног народа, да би му што боље и присније послужили и сам апо- стол павле, од цркве препознат и назван „апостол љубави“, подсећа у посланици римљанима 10, 14: „како ће, дакле, призвати онога у кога не поверо- ваше? како ли ће поверовати у онога за кога не чуше? а како ће чути без пропо- ведника?“ на овај проблем треба обра- тити пажњу, јер се често траже узроци „због којих народ не долази у цркву“, али се ретко посвећује пажња народу који учествује на сабрању секуларизам други проблем назван је секуларизам он је опасан јер представља пројектова- ње светског живота на живот и биће цркве опасно је што оно спољашње и страно унутрашњем бићу цркве сада прети да притисне цркву, и потисне њено дисање ово је очигледна последи- ца нечега што представља имитирање света, нарочито уређења света прави пример очитава све чешћа појава опона- шања пословања приватних фирми и покушаја да се имитирањем светског начина унапреди служење верујућима који долазе у храмове не може се ими- тирати светско да би се успоставило црквено ми јесмо у свету, живимо у свету, али наше усмерење није ка свету ми учествујемо у преображењу света, помажући му да препозна и стекне своје право назначење, али не тако што ћемо тражити моделе у овоземаљском уређе- њу дужни смо да волимо свет, да га узносимо богу, да се трудимо око чувања и заштите природе, али најпре тако што клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма оно што црква нуди у свакој ери и временском одређењу тиче се друга- чијег начина постојања, а не успешне (или мање успешне) светске форме 48 5/2011 ћемо учествовати у освећивању света то би значило да свет приносимо богу у цркви, а не да уносимо тренутне светске законитости или трендове у живот цркве када пишемо о проблему клерикали- зма и секуларизма, најопасније од свега је то што су ова два погрешна схватања и приступа сродна: клерикализам и секуларизам су браћа и иду руку под руку клерикалисти су надувени тиме што осећају погрешну посебност и узвишеност (као последицу самодо- вољности) и прија им секуларни, свет- ски успех, толико далек од тихе и спа- соносне молитвености цркве црква као нов начин живота оно што црква нуди и у ери иси- хазма (ако је такве ере уопште икада било у пуном смислу те речи), и у ери антиисихазма као и у свакој дру- гој ери и временском одређењу, тиче се другачијег начина постојања, тиче се тога да црква и њени свештено- служитељи нуде тело христово, а не успешне (или мање успешне) светске форме, које могу „да унапреде стање у цркви“ да би се верујући сачувао од ових искушења, потребно је да се моли, кроз личну молитву, а онда и на литургији, као и да има поверења у цркву божију кроз богослужење, откривање његовог унутрашњег сми- сла и циља, задобија се право усмере- ње сваког верника оваквим при- ступом светотајинском животу неће се лако десити да свет са својим уређе- њем уплива у живот цркве световно не представља само по себи потпуни промашај, него је проблем у томе што световно није искуство цркве зато га и црква не препознаје као своје никао део свог унутрашњег бића ништа добро човеку не бива без молитве – у чему је то добро?, неко ће упитати не видим каква је разли- ка између оних који греше и не моле се богу и оних који греше и моле се богу?! чак бих за ове друге рекао пословички: зло раде, а богу очи ваде и христос је негде у јеванђељу рекао слично за такве молитеље – да христос је то рекао за фарисеје, који се дуго моле, и наро- чито на јавним местима тако да их свет види, а уствари се лажно моле (мт 6, 5–7) то не значи да је христос осудио молитву уопште, нити да је рекао: „немојте се моли- ти!“ напротив, он је апостоле нау- чио како треба да се моле и предао им молитву „оче наш“ ти не видиш разлику, а она је огромна у чему је та разлика? сваки човек греши, безгрешнога нема, али има разлике да ли неко хоће да призна своје грехе или неће тако, човек који се моли, самим тим, признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али и жељу да их се осло- боди и да се поправи он зна коме је згрешио а онај други, који греши, а неће да се моли, показује тиме да хоће своје грехе да сакрије и забашури, да их не сматра за грехе, а тиме себи даје право да и даље греши он не зна ко му је бог, па себе обоготворава и себе пред гордим собом оправдава и не треба му други адвокат ни судија, јер је сам себи довољан он, уства- ри, не жели да буде свестан својих грехова, а том жељом потврђује да радмила грујић септембар/октобар 2011 49 уистину и није свестан колика је опасност за његову душу грех а цена за грех је смрт ни светитељи нису били безгрешни, нико жив није безгрешан они су се искрено молили богу и били свесни смртоносног дејства греха, свесни да без божије помоћи човек ништа сам добро не може урадити искрена молитва исказује се покајним речима и покајним настројењем душе, која вапи за избављењем и спасењем од смрти и греха таква молитва је благо- датна молитва – измамљује и низводи на човека благодат божију само так- вом молитвом се од грешника човек преобраћа и преображава у светитеља посебно је саборна молитва цркве исцелитељна и спасоносна, извире из човековог смирења и покајања, који покрећу вољу за преумљењем и воде ка оздрављењу од опасне болести – греха и рече им: написано је: дом мој – дом молитве нека се зове оне који кажу да немају разлога да се моле богу јер су здрави, ситуирани и срећни, и немају шта више да траже од бога и да му „досађују“ треба подсети- ти да је то милост божија и стога баш сада и баш зато треба да молити да та милост потраје и заблагодарити на њој зар не огладниш ујутро, у подне и увече? да и често немаш стрпљења да дочекаш да ти се јело постави да а кад се лепо наједеш, као лепо васпитан човек, захвалиш се домаћици која је то зготовила, али не сетиш се да кажеш „хвала“ ономе који је прибавио ту храну и њој и теби – господу богу нажалост, у овом времену је много оних који не осећају глад за молитвом и благодарењем, јер им је важно само да им црева не крче – то што цела душа „крчи“ и „гладује“ је, међутим, далеко важније размишљања у тишини: о молитви човек који се моли тиме признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али истовремено показује и жељу да их се ослободи и да се поправи тема броја 50 5/2011 а бог рече: не иди овамо изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља (2 мој 3, 5) како разумети ову реченицу? да ли је изречена одређена наредба коју онај који слуша мора да изврши или је ту исказано нешто друго? да би се одговорило на ово питање треба на правилан начин разумети појмове „ноге“ и „обућа“ наиме, нога гази по прашини, нога гази по води, нога гази по прашини смешаној са водом, односно по блату, гази по трави, бетону, цигли, дрвету, камену али не гази се ногом непосредно по свим тим подлога- ма, односно, она се не дотиче земље, већ се на земљу ослања помоћу обуће дакле, обу- ћа посредује између подлоге и ногу зашто? да би се нога заштитила, да се не повреди и не упрља обућа се троши, прља, памти сва места на којима је нога била, било да је то мочвара или плажа, трпи мраз, воду, пра- шину, и уопште све космичке промене, да би нога остала и спасла се за нешто ако је обућа ту да спасе ногу, шта онда представља изување обуће? тај чин означа- ва да обућа више није потребна, да је пут окончан и стигло се до свог дома, односно ноге су спашене проблем настаје када је нешто свето, односно потпуно другачије од сваке домо- вине на коју је човек навикао, јер свето на јеврејском и означава нешто апсолутно другачије од човекове реалности па како онда препознати домовину која је апсо- лутно другачија од човекове, а ипак је на неки начин његова домовина, домовина која (то) тек треба да постане? никако другачије него благовешћу од весника (гр ἄγγελος) који благовести ту домовину и то се управо дешава у цитираном пасусу ангел, тј весник, говори мојсију да изује обућу своју јер је место на коме се налази свето, односно место које иако се апсо- лутно разликује од свих људских домова ипак је њихов дом ангел не наређује, већ благовести циљ је достигнут, обућа се изува и улази се у свој вечни дом ноге су спасене ноге и обућа песнички станује човек малиша пушоња септембар/октобар 2011 51 слободно можемо рећи да је xxi век – век комуникације и инфор- мација вести које су се до пре пар стотина година преносиле данима сада су тренитно доступне било која важна вест проструји интернетом за неколико секунди, а путем сателита или кабловске телевизије је могуће пратити дешавања из свих могућих крајева света мноштво информација је од овог света направило праву „информациону џунглу“ у којој више уопште није мерило квалитет, већ гледаност, читаност, али и подилажење најнижим људским страстима празне речи свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек и једна његова реченица је управо интересантна за људе данашњице наиме, он је једном приликом рекао да ће се одговарати пред богом за сваку сувишну реч колико је само ова реченица од пар речи убитачна за човека данашњице размаженог од општег обиља око њега које му пружа лажну слику да може скоро све, а да је једина могућа реалност она овоземаљска већина људи, номиналних крштених хришћана дана- шњице и не зна да је једну овакву речени- цу изрекао исус христос да им је вера у спаситеља мало јача, и да су свесни значаја христових речи вероватно не би многи од њих већину своје комуникације сводили на оно што се најчешће у жаргону назива брбљање или оговарање наравно, зна бог да је нама потребан одушак – бог је бог радости, воља је његова да се човек који је његово дете радује датом му животу али није његова воља да се скоро никад не мисли на свог створитеља који је дарода- вац те животне радости и да човеков кому- никациони апарат буде инспирисан прете- жно животним инстинктима реч као однос као православни хришћани, увек би тре- бало да будемо свесни да је вербална кому- никација – сем разумљиве потребе – ујед- но и начин емотивног изражавања према другоме човеку, нашем ближњем христос који је све мерио љубављу – јер је бог сам, управо љубав – и комуникацију логично мери том мером она је и створена од бога да би се радовали једни другима као и да бисмо учили једни од других слободно се може рећи да је и пријатељство успешно онолико колико пријатељ научи од свог пријатеља и обрнуто с друге стране, дана- шња комуникација се углавном свела на говор „говора ради“, а најчешће у циљу убијања досаде иако је и то одређена мисија у савременом свету свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек квалитет и квантитет говора јереј горан живковић 52 5/2011 функција комуникаци- је, она никако не треба да буде сведена само на тај домен занимљив феномен је да се недо- статак пуноће и квали- тета у том смислу гру- бо надокнађује кванти- тетом, што је наравно немогуће постићи тако је некако оно што у цркви називамо пра- знословљем постало императив живота али, најлакше од свега је критиковати, оно што је тешко је суштински променити лоше а управо нас христос позива на кон- кретну промену ка бољем, не у смислу мењања света, већ мењања себе реч као сведочанство православни хришћанин треба да у свом свакодневном говору води рачуна о говору, а уједно да уме да посведочи свог бога када то затреба сведоци смо да су поједине јавне личности у својим изјавама јасно урадиле управо то, а њихова реч много значи за оне који поштују њихов рад, тј њиховим „фановима“ како би се то популарно данас рекло као што пише у посланицама богомудрог апостола павла, другога окренути ка богу велико је дело које покрива мноштво грехова, тако да је мудро и одмерено сведочење христа како речима тако и делима нешто што треба да буде саставни део живота сваког верујућег човека можда звучи чудно, али чини се да управо та многоглагољивост данашњег човека сведочи о његовој дубокој унутра- шњој потреби да скрене пажњу на себе, да буде вољен не схватајући да то ради на један погрешан начин у веку који, како је лепо приметио берђајев, одликује борба човека против бога није лако истог тог човека привести истини, али ово не значи да је то немогуће као што је ап павле свој говор на ареопагу започео похвалом ати- њанима – јер су направили кип непозна- том богу – тако и верујући човек дана- шњице треба да пође од чињенице да нас христос изнад свега позива на слободу у њему, а да је човек данашњице онај који није ни свестан колико у ствари и сам тежи за истом том слободом, испољавају- ћи је на погрешан начин аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову мисија у савременом свету септембар/октобар 2011 53 глас у рами чу се, нарицање и плач велики; рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема јер 31, 15; мт 2, 18 овим речима чувеног јеврејског пророка започињемо сећање на славну, али заборављену страни- цу српске историје, мада не тако стару кости светих мученика који су своје животе положили на бранику отаџби- не, руковођени јеванђељем христовим, ни у ком случају не смеју бити забора- вљене јиндриховице, место заборава, нису место мртвих већ место живих, оних који сведоче речи христове сво- јом жртвом невине жртве у великому- ченичким јиндриховицама живе су и у нашим срцима и душама у молитвеном памћењу и спомињању цркве христове све оне заједно са нама очекују васкр- сење мртвих и живот будућега века вео заборава није и неће нарушити есхато- лошку димензију вечне и непролазне жртве великомученика јиндриховач- ких на тој жртви, на том примеру гра- ђена је црква христова некада и надо- грађује се црква христова данас димензија историјског постојања кон- центрационог логора у месту јиндрихо- вицама у чешкој републици, који ће у савременој историји аустроугарској бити логор тихог геноцида над српским народом, а послужиће и као достојни прототип за аушвиц, обавијена је велом заборава но, има ли разлога за заборав преко 7100 великомученика српских који су живот положили зато што су срби и што су живот дали за светле идеале очувања свог наслеђа и својих светиња? јиндриховице су мало место у западном делу чешке, на самој граници са немачком, 25 километара удаљене од чувене бање карлове вари у овом месту је за време првог светског рата био највећи концен- трациони логор на територији аустроугар- ске кроз логор је прошло око 40000 заро- бљеника за разлику од осталих аустроу- гарских логора који су били једнонацио- нални, у јиндриховице су довођени најви- ше срби, мада је било и руса, италијана, пољака, литванаца и румуна међутим, само су срби овде, поред војника, имали и своје цивиле сећање најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православни свештеник, док је најмлађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештеника сећање на мученике из јиндриховице иван д коста 54 5/2011 срби су одвођени у пери- оду од 1914 до 1918 годи- не војници су били заро- бљавани на ратишту, потом железницом транспортова- ни до логора, док је обичан народ аустроугарска војска одводила при походу на србију заробљеника је било из свих крајева срби- је, а највише из шумадије и ваљевског краја до самог логора су морали да пеша- че 30 километара иначе, тежак живот у логору под- разумевао је и свакодневни рад у каменолому, на изградњи путева, мостова и хемијске фабрике у соко- лову, удаљеном 30 киломе- тара, који су се прелазили пешке уз све то, заробље- ници су исцрпљивани сла- бом исхраном, немогућно- шћу лечења од туберкулозе и тифуса и крајње нехиги- јенским условима живота најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православ- ни свештеник, док је нај- млађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештени- ка у овом логору кратко време је био заробљен и димитрије туцовић, али су га шпански социјалисти, уз помоћ црвеног крста, убрзо ослободили интересантно је да је у јиндриховицама било и седиште аристократске породице ностиц (лоза хаб- збурга), која је ту била настањена од краја петнаестог века до 1948 године, када су им комунисти одузели земљу и протерали их у аустрију овај податак индиректно има везу са током српске историје наиме, убр- зо након атентата гаврила принципа на принца фердинанда, најстарије дете и једи- на кћи фердинандова, софија, удала се за једног од ностица и започела живот у јин- дриховицама постоје две верзије приче о разлогу њеног доласка у јиндриховице – прва да је желела да све време гледа како пати и умире „народ који јој је убио оца“, а друга да је једноставно желела да живи у замку свог мужа болни уздаси срба који никада више неће видети лепоте шумади- је, маљена, рудника, започети дан жубо- ром мораве, ибра, гледањем како одраста- сећање септембар/октобар 2011 55 ју деца, унучад, остаће познати само богу и немим сведоцима неба на земљи на овом месту је, за време првог свет- ског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник масарик поклонио краљу александру, да послужи као костурница у коју ће се пренети посмртни остаци српских војника и цивила године 1926 краљица марија је организовала есхума- цију посмртних остатака из целе западне чешке, како би били сакупљени на једном месту тако се у костурни- ци данас налазе посмртни остаци 7100 срба и 64 руса у самом логору је умрло око 3000 срба, од којих су остаци њих 1400 пренети у костурницу, док су посмртни остаци 1600 заробљеника остали на оближњем војничком гробљу има ли будућност народ који заборавља све- тле примере својих преда- ка? може ли се предати забораву завет незаборава жртве предачке? имамо ли храбрости и смелости да ову светлу страницу наше прошлости обложи- мо велом тајне и забора- ва? то никада није чинио ни један једини народ, а понајмање српски бар не до овог примера секција српско-че- шког пријатељства у основној школи „свети сава“ у врчину, која постоји при настави православне веронауке старијих разреда, има за циљ да у свом раду и деловању остави светли траг у едукацији младих нараштаја у сагледавању и тргању од заборава светле странице националне историје осликаној у великомученици- ма јиндриховичким „отргнуто од заборава“ је слоган пројекта наше шко- ле који тек почиње да живи и биће бла- ги допринос обнављања завета предач- ког записаном у невино проливеној крви српске деце и омладине аутор је координатор пројекта „отргнуто од заборава“ и вероучитељ у ош „свети сава“ у врчину 56 5/2011 морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географ- ских, историјских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, традиција, вера, легенда и мит манастир морача фотографије: звонко перге, милун вучинић септембар/октобар 2011 57 када магистралним путем, који од колашина преко подгорице води ка мору, пређете превој црквине (1045 m), пред вама се отвара широка пространа долина која се у даљини и ге- ографској перспективи сужава у кањон – пред вама је морача одувек стрепња и брига за путнике и возаче, одувек опасна и лепа, никада и никог не оставља равнодушним морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географских, исто- ријских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, тради- ција, вера, легенда и мит све оно што су чинили и чине природа и људи овог кра- ја прожето је именом брзе и плахе пла- нинске реке мораче врлетима које је окружују као да и данас одјекује „грохот битака и пијанство ратова“, звук гусала и црквених звона, пјесма и лелек, одувек се уздижу према тврдим ровцима и небеским висинама лепоте владарских задужбина одувек је била занимљива одлука о избору места за градњу храма често је то била лична воља и одлука ктитора, понекад сан, предсказање или чудна порука каткад, као да су стизале поруке вишег смисла или значења такав је слу- чај с морачом на месту где је, по народ- ном предању, ноћу светлео крушков пањ обасјан лучом с неба, велики зетски кнез стефан вукан одлучи да подигне своју задужбину посвећену успењу богороди- це и тако, на десној, уздигнутој, зарав- ни поред мораче и водопада светигоре, би подигнут храм ктиторски запис испод западног пор- тала цркве у манастиру морача гласи: овај свети храм пресвете дјеве богоро- дице, саздах и украсих у име њеног успе- ња ја, стефан, син великог кнеза вукана и унук светог симеона немање и ово би у доба благочестивог краља нашег уроша, године 1252 морачки храм је грађен по угледу на владарске задужбине жичу, студеницу и милешеву, али и са обележјима тако- званог зетског неимарства предање казује да је камен за градњу цркве звани сига или туха (лак за обраду) преношен чак из дробњачког села тушина, удаље- ног дан хода, системом „рука-руци“ до мораче остали камен вађен је из каме- нолома близу манастира храм је завр- шен 1252 године према архитектон- ским обележјима богородичина црква у морачи припада такозваној рашкој шко- ли или рашком стилу, мада су нека спољња обележја „романског начина“ морачки храм кроз векове о историји манастира у прва два века постојања, има мало, и то спорадичних записа међутим, након турске окупаци- је, манастир добија на значају и постаје духовни центар и стожер свенародног окупљања, посебно племена мораче, роваца дробњака и пјешиваца, и то остаје вековима морача постаје место великих историјских одлука и збивања крајем петнаестог века османлије су опустошиле манастир скинут је оловни кров, а дрвена конструкција спаљена светиња ће остати без крова пуних 70 година монаси су се склонили, а храм запустео првобитни, драгоцени живо- пис из xiii века убрзано је пропадао до данас је из тог времена сачуван само део композиције у ђаконикону посвећен пророку илији манастири милун вучинић 58 5/2011 у другој половини xvi века храм је обновљен захваљујући обнови и поновном успостављању пећке патријаршије 1557 године и напо- рима народа и свештенства, уз велики допринос игумана томе и кнеза вукића вучетића из роваца наредних година и деценија обно- вљене су фреске, урађен иконостас, обновљена капела посвећена архи- ђакону стефану храм је наставио да зрачи својом културном, духов- ном и просветитељском улогом историјски значај надахнућем ове светиње доноше- не су велике историјске одлуке за народ овог краја (брда) и црне горе одлука о убиству великог тиранина смаил-аге ченгића 1840 године, донета је у морачи за време игума- на димитрија радојевића на зидо- вима и у олтару урезани су и сачу- вани записи у камену као сведочан- ство уписано у вечност неки од записа гласе: „понови се црков в љето 7221 (1713)“ „да се зна кад погибе делибаша у морачи са свом војском, септембра 17, 1820 љето“ „знати се погибија смаил-агина у дробњацима и са њиме ерцеговач- ких ага, баша и бегова 75, мјесеца сектемврија 23 дан, годинае 1840“ овакви записи се ретко срећу у православним храмовима, али они говоре о значају тих судбоносних историјских збивања и црквено-на- родном јединству поред своје кул- турне, историјске и просветитељ- ске улоге, манастир морача пред- ставља и културно добро непроце- њиве вредности посебан значај и вредност има зидно сликарство из xiii, xvi и xvii века текст је скраћена верзија шире опсервације знаменити морачани морача и морачки крај дали су велике и знамените људе, народне вође и јунаке, устанике и духовнике, писце, песнике и уметнике у морачком селу врујеце рођен је доктор гаврило дожић – патријарх срп- ски и један од највећих православних духовника знаменити морачани су и вој- вода мина радовић, архимандрит дими- трије радојевић, архимандрит михаило дожић и други садашњи митрополит црногорско-приморски амфилохије, тако- ђе је морачанин и у ово доба, као и у протеклим вековима, светли морачки храм обасјан вечном лучом с неба и оку- пља народ свакодневно се могу видети аутобуси, аутомобили и велике групе посетилаца и верника који посећују мана- стир морачу о овој великој светињи која има зна- чај и обележје свете лавре брине мало братство које чине: архимандрит рафаи- ло (калик), игуман стефан, јерођакон игњатије (шћепановић), парох ровачко- морачки илија (мотика) и остало мана- стирско особље, укупно њих десеторо до недавно је у манастиру боравило и неколико избеглица из српске крајине историја, судбине, бриге, радости и страдања се понављају, а морача светли у вековима манастири септембар/октобар 2011 59 уруској православној цркви влада огромно поштовање према пре- светој богородици бројне су иконе на којима је изображена небеска царица и пред којима се верни народ моли за спас свога народа као и за лично спасење у овом кратком члан- ку поменућемо само једну од бројних и веома поштованих икона пресвете богородице икона пресвете богородице „државне“ (рус „державная“) је пронађена 2/15 марта 1917 г, на дан абдикције цара нико- лаја ii романова са царског престола руски професор и м андрејев је писао да је цар николај ii који је посебно поштовао пресвету богородицу замолио небеску царицу да преузме на себе врхов- ну царску власт над његовим народом који га је одбацио она је по писању овог про- фесора примила на себе првенство власти над државом у моменте највећег богоод- ступништва изабраног народа историја открића ове иконе почиње од 13 фебруара 1917 године када је јевдоки- ја андрианова из околине москве уснула чудотворне иконе по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави, а по благослову патријарха тихона саставље- на је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ икона пресвете богородице „државна“ чтец дејан ђуричић 60 5/2011 један сан у сну је чула глас: „у селу коломјенском постоји велика црна икона њу је потребно узети, префарбати у црвено и нека се људи моле“ жена у почетку није схватила овај сан, а онда јој се 26 фебруара у сну јавила сама пресве- та богородица у једној белој цркви дјева марија је рекла жени: „сада сам ја сама у своје руке узела државу и скиптар, а са „државном“ иконом шаљем своју посеб- ну благодат и силу та икона не спашава од искушења, зато што су искушења потребна да би пробудила духовну стра- ну у људима, него ко се за време искуше- ња буде са вером молио пред том иконом, тај ће бити спасен“ пошто се исповедила и причестила, 2 марта јевдокија андриа- нова се упутила у село коломјенско у московској области где је видела дивну цркву вазнесења господњег тачно онакву какву је видела у сну заједно са настоја- тељем тог храма оцем николајем лихаче- вим тражили су ту икону која јој се у сну јавила претражили су цео храм и после дугог трагања у црквеном подруму, међу даскама су видели стару, црну икону пошто је била доста запрљана они су је опрали а испод многобројних слојева прашине указао се лик пресвете богоро- дице како седи на царском трону са кру- ном на глави и у црвеној порфири са скиптаром и државом у рукама на њеним коленима био је младенац господ исус христос јевдокија андријанова је одмах препознала икону коју је видела у сну касније су сазнали да је ова икона у село коломјенско пренесена 1812 године из манастира вазнесења господњег у москви датум проналажења ове иконе народ је схватио као дан проглашења нове, богородичине власти над русијом убрзо по проналажењу иконе у село коломјенско је почело долазити мноштво народа који су добијали душевна и физичка исцељења по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави а по благослову патријарха тихона састављена је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ патријарх тихон је наредио да се у овај акатист ставе делови из свих акатиста који су постојали у част пресвете бого- родице и да га назову „акатист акати- ста“ за време комунистичких власти они који су саставили ове службе су били стрељани, а бројни верујући који су код себе чували лик „државне“ иконе пресвете богородице били су ухапшени оригинална икона налазила се више од пола века у државном историјском музе- ју неколико дана после првог помињања цара николаја и његове породице на литургији (17 јула 1990 године), по бла- гослову патријарха алексеја ii, 27 јула икона је пребачена у храм „казанске“ иконе пресвете богородице у селу коло- мјенско од тог периода била је устано- вљена пракса да се недељом чита „ака- тист акатиста“ пред чудотворном ико- ном пресвете богородице „државне“ руска православна црква 2/15 марта празнује сећање на ову чудотворну ико- ну занимљиве су и неке особености код овог изображења пресвете богородице наиме држава-земљина кугла у левој руци пресвете богородице на своме врху нема крст, како је то уобичајено у иконографији, што је од народа тумаче- но као знак да ће доћи до рушења право- славних храмова и скрнављења светиња такође, схватано је и као знак да ће држава остати без свога владара цара николаја романова, који је 1918 године заиста убијен занимљива је и чињеница да божански младенац, господ исус христос благосиља леву страну што је тумачено као знак милосрђа божијег ка палим и заблуделим овцама данас се пред овом иконом руски народ највише моли за правду у свету, за љубав једних ка другима, за спасење и очување русије, за заштитништво над државом и владом чудотворне иконе септембар/октобар 2011 61 ој милоше, побратиме мио, јеси л’ скоро у гламочу био? јесам брате у гламоч ишао и стару ти мајку обишао гламочко поље гламочко поље, посуто стећцима и мра- моровима, археолошким налазиштима из римског и касноантичког периода, може бити и свакако јесте прави рај за озбиљна старинарска истраживања чувени архео- лог димитрије сергијевски записао је како је истражујући на оџаку у гламочу „отпо- чео своју научну каријеру“ предања са гла- моча, наративно сликовита и епски раско- шна бележена су у неколико озбиљних радова нажалост, трагична збивања при- ликом распада бивше југославије (1991- 1995), егзодус срба из крајина озбиљно је пореметио раније вековно демографско стање због тих, али и других разлога пре- дања се заборављају муњевитом брзином гламочка гробља, нарочито некрополе (гро- миле) представљају занимљива археолошка налазишта посете тим налазиштима дару- ју сазнања којима могу да се осветле чак и они „мрачни“ периоди из историје српске православне цркве надлежни епископ бихаћко-петровачки господин хризостом јевић благоизволео је да се по северозапад- ном ободу гламочког поља учини једна екс- курзија у циљу прикупљања података са неколико старих гробаља предвођени нашим владиком који је увек благонаклон према таквим подухватима, али и рад да се у њих активно укључи, ујутро 23 септем- бра 2011 године, са млиништа се спусти- смо у гламочко поље и одмах нам на памет падоше а у срцу заиграше речи песме: ој, гламочко поље равно, не виђох те ја одавно ој, гламочу родна грудо! на улазу у село стекеровце налази се такозвано мртво гробље овај наизгледни плеоназам није случајан то гробље већ дуго није у употреби, јер на њему се одавно нико не сахрањује, гробна места су улегла у земљу ту се истичу два велика крста од камена, висока преко два и по метра, које народна традиција везује за војевање ускока стојана јанковића против гламочких бегова и клишких санџак-бегова из породице потурчењака филиповића, некада пилипо- путопис кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено-политичких збивања у босанској краји- ни: учесници у ратовима и предводници сеоба прича о кнезу пријану историјскебелешке сагламочкогпоља радован пилиповић 62 5/2011 вића треба нагласити да, ако је неко у том племену баш оправдао име „љубитеља коња“, била је то управо та исламизована грана ибрахим манзур ефендија, француз, авантуриста, прешавши у ислам, хвали почетком xix века ергеле гламочких бегова филиповића, а слично се чита и у низу дру- гих путописа из xvii и xviii века прича се да је у старој цркви села врба, које се налази према ливну, била повећа збирка икона, светаца старих породичних слава, које су помухамедањени гламочаци остављали локалним паросима вредни свештеници су записивали коме су припадале, ко их је и када донео приликом примања нове вере освајача, а сада друштвено привилеговане групе таква мала историја исламизације у југозападној босни пропала је 1941 г када су усташе запалиле цркву у врби за фили- повиће се прича да су своју породичну ико- ну чували у кући на беговском оџаку, да су је поштовали, додуше кроз „двоверско“ сујеверје, али баш као „какву највећу свети- њу која је њима остала од давнина“ шумњаци јужно од стекероваца и вагана, налазе се шумњаци, такође питомо месташце гла- мочког поља у коме успева надалеко чувени кромпир позната је шала, у којој има и много истине, да када се тражи килограм гламочког кромпира муштерија буде упита- на: „а са које стране да ти одсијечем?“ или оно: „ове године је крумпир добро родио онај велики баш добро, а онај мали тако и тако“ у поменутим шумњацима постоји активно гробље у коме се налази занимљив средњовековни мрамор, односно стећак натпис са тога камена је објављен и у савременој транскрипцији гласи: „се лежи кнез пријан“, а данашњим речником рече- но: „овде лежи кнез пријан“ још је иво андрић подвлачио везаност средњовековне властеле у босни за тло, за земљу која се тамо доста поштује, која се назива „племе- нитом“ назива се тако јер је добијена од бана или краља као „баштина“ – наслеђе, „племенштина“ – знак већег достојанства и постаје имовина рода, „племенита башти- на“ – као награда за учињене заслуге у слу- чају кнеза пријана, једно нарочито народно поштовање се сачувало до данашњег дана мештани пријану тепају, диче се и поносе древношћу његовог надгробног споменика на крају крајева, нарочито је важно што се тај стећак налази у још увек активном пра- вославном гробљу, где свештеник држи парастосе и помене шта се може дознати о пријану? зани- мљиво и карактеристично је да се поред шумњака, на другој, источној страни поља, десетак километара ваздушне линије нала- зи село пријани да ли је можда реч о пред- ставнику рода пријана, некаквом родона- челнику место се помиње у добрунском, тј крушевском поменику са краја xv века, из кога су потицали дародавци манастира и других православних светиња тамо се наводи војислав или ковислав из пријана (стојан новаковић, „српски поменици xvi-xviii века“, гласник српског ученог друштва, књ xlii, београду 1875, стр 21-22) кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено- политичких збивања у босанској крајини: учесници у ратовима и предводници сеоба споменик пријанов наша знатижељна група: његово прео- свештенство епископ бихаћко-петровачки господин хризостом, продуцент алтерна- тивне телевизије (атв) из бања луке госпо- дин ратко радановић и аутор ових редова су на шумњачком гробљу тражили прија- нов надгробни белег поражени, јер су већи и масивнији споменици били тек из xix века, почели смо да сумњамо у наводе из завичајне литературе на дну гробља је путопис септембар/октобар 2011 63 ипак био споменик са рељефним пријано- вим портретом пријан! ево га пријан! могли смо коначно да одахнемо, иако су по тоналитету реченице моји сапутници мислили да ме је ујела змија пријанов споменик је камена стела која се пружа правцем исток-запад, чије су димензије: висина 1,35 m, ширина са чеоне стране износи од 0,48 m до 0,53 m, а са бочне 0,43 m при врху је камени споме- ник назубљен петокраким венцем лик покојника је рустично исклесан у стојећем ставу на бочној северној страни спомени- ка приказани су полумесец и штит (d nikić, glamoč – naselja i stanovništvo, saraje- vo 1989, 156-157) на леђној страни је нат- пис: „се лежи кнез пријан“, испод кога је угравирано сечиво преломљеног мача могло би бити да је пријан страдао у неком боју од натписа се данас јасно сачу- вало једино: прианъ антропогеограф душан никић је на јед- ном месту забележио: „истражујући често прошлост крајева ливањског краја и сусјед- них му крашких области чуо сам веома интересантна, а и индикативна казивања од двојице мјештана из села врба код гламоча и села бастаси код грахова када сам стари- ну симу паштара из врбе показујући на један у камену изрезбарен лик, упитао чији је то споменик он ми је одговорио: ‘то је наш пријан’ готово исти одговор добио сам и од једног старца из рода цвијана у селу бастаси наиме, у сеоском право- славном гробљу између камених мраморова и крстова истиче се својом висином од 3 метра један дрвени једнокраки спо- меник ‘неком сеоском пријатељу о којем се ништа не зна’, али сви казују да тај пријатељ испуњава све жеље мештана, нарочито нероткиња – а зашто га зовете пријатељ? – е, па, пријатељ ти је од свих људи најбо- љи, и увијек је спреман да ти у неприлици да руке, зато га и зовемо тако, а и чувамо га као нашу највећу светињу – одговорио ми је ста- рац цвијан“ (необјављен рукопис о ливну) пријан благочестиви знајући за легенде о пријану које колају по тромеђи, пожелели смо да се на гробу историјског кнеза пријана осведочимo о његовом споменику и натпису, затим о положају истог усред шумњачког гробља видели смо ту камену древност која је оба- вијена ореолом традиције и осијана зраци- ма поштовања благочестиви пријан, чија се добра дела памте, јер сама oчуваност његовог мрамора сведочи да је био честит његова дела су несумњиво била „богу при- ступачна“ стећци преносе лапидарне, али етичке поруке тако на супротном крају босне и херцеговине, у поповом пољу, у селу убоско, на једном гробу стоји: „а се лежи дабижив радовановић чо(ве)че, тако да си благ“ и гламочки пријан је ту и он говори на својеврсни начин да будемо људи, и још више: да будемо пријани аутор је библиотекар српске патријаршије на гробу благочестивог пријана: епископ бихаћко-петровачки хризостом и аутор 64 5/2011 иако, још увек, нисам читао марке- са, некако се слаже: молитва у ери антиисихазма елем, зар није крајње антиисихастички да се ја, молитвеник, бавим туђим антии- сихазмом (или, антиисихазмом бли- жњих)?! или он можда и није туђи? неее, ипак је неодољиво удобно у свету предрасуда! не знам, све ме нешто, да простите, жуља у вези са темом рећи ћете: наравно да те жуља, кад ти и ниси неки молитвеник у реду, пријемљу и ничтоже во преки глагољу, али није само то јер када кажемо исихазам, ваљда, на првом (у хронолошком, не и акси- олошком контексту) мислимо на покрет, да не кажем подвиг, чија кулминација има јасне историјске одреднице, је ли, те се тако везује за један изразито бучан период исто- рије византије, сасвим антиисихастички, период грађанских ратова и непрестане политичке кризе, период у којем су, гле чуда, нимало пасивни учесници били упра- во веома виђени исихасти или сам ја то можда грешком поистоветио молитву и исихију? јесам, али не грешком, јер ако иси- хија није молитва, онда је у питању покрет мутаваца, и то не просто немих људи, већ оних који ћуте јер немају шта да кажу дакле, исихија јесте молитва, и нема моли- тве која није исихија јер тишина која је у питању није последица одсуства дрхтања гласних жица и струјања ваздуха које, при- лично условно, називамо речима, већ све- сти о недостатности простог дрхтања гласних жица и струјања ваздуха, свести да речи нису само струјање ваздуха и дрхтање гласних жица, које је гласно, додаћу, у сра- змери са празнином резонаторске кутије зване глава јер, као што сам већ на овом месту цитирао, наша побожност није у речима, већ у стварностима но, вратимо се ери антиисихазма, јер рекли смо да је доба у којем живимо ера антиисихазма, вероватно зато што га креи- рају неки антиисихасти, попут, рецимо, млађаног господина цукерберга и сличних му међутим, замислите овакву слику: замислите да светом владају људи које зна- те, примера ради, из вашег црквеног хора или било којег другог сличног удружења, све сами, да не кажем, исихасти замислите да сте ви, рецимо, председник такве владе не би вам било лако како би изгледао тај свет? да ли би у њему било простора за иси- хију, да не кажем приватност, да не кажем личну слободу, да не кажем слободу савести, а што су све само различита имена или предуслови за молитву? гласам за веселог цукерберга и не осећам потребу да обра- зложим експерименталних потврда је сувише да се нешто не пита и α и ω, све би то одавно завршило дођ хтедох да кажем: завршило би ко зна где можда сам песимиста, али мислим да је некаква ера исихазма немогућа ствар тако- ђе, мислим да су управо највећи исихасти живели у веома антиисихастичким време- нима такође, мислим да је молитва могућа, нарочито у ери антиисихазма и колере из другачијег угла љубав у доба колере презвитер вукашин милићевић аутор је свештеник при храму св василија острошког на бежанијској коси и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
11
Свеска: 328 | Свето писмо
...– ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немојВЕРОВАТИ 📌 речима ако и о дјеви, и
о месту и о времену, и о начину рођења
не чујеш потврду из божанског писма, не
прихватај сведочанство ч
...– ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
| Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и с емени свет ђакон борис фајфрић 62 l православни мисионар l 6/2012 добра дела учинити једним од највећих светитеља коме ће се велики број људи молити као епископ христове цркве, учествовао је на првом васељенском са- бору 325 године у никеји, где је ударио јеретика арија, због његовог погрешног учења о божанству исуса христа међу- тим, антон владимирович карташев ка- же да у писаним изворима не постоји траг који говори о овом догађају, али да је тако нешто на сабору било присутно: у исто- ријским изворима нигде нема никаквог ни трага ни гласа о оној причи с којом смо се сусрели у житију светог никола чудо- творца како може да се објасни у тексту једног житија настанак приче о његовом богословском спору са аријем, кога је овај светац оштро искритиковао? за могуће објашњење и веродостојност ове епизоде уопште није потребно да се на никејску сцену доводи један скромни, провинцијал- ни епископ ове разбуктале распре нису биле само у свечане дане никејског сабора, него су још дуго – дуго узнемиравале цркву (васеленски сабори, београд 1995, стр 39) након смрти светог николе, његово поштовање ће се брзо раширити међу хришћанским народом тако ће цар јусти- нијан i у 6 веку подићи цркву у част овог светитеља, а свети јован златоусти ће га спомињати у својој литургији у италији ће се његов култ раширити тек по прено- су његових моштију у бари његов култ ће се касније раширити и по грчкој, русији, србији, бугарској, румунији, немачкој, холандији, аустрији и америци (држава њу јорк) постаће заштитник морнара, трговаца, пекара, путника и деце временом ће се култ св николе као да- родавца раширити по целој европи, где ће настати приче о његовом даривању лепих дарова дечацима и девојчицама његов култ дародавца ће се нарочито ра- ширити у холандији, где ће бити познат као синтерклас (sinterklaas) по верова- њу холанђана, синтерклас сваке године у половини новембра, својим бродом из шпаније, долази у белгију и холандију на зна се тачан разлог његовог поласка из шпаније, па се претпоставља да је у тој држави сахрањен или одатле узима помо- ранџе које ће делити деци са њим иде и његов помоћник црни петар (zwarte pi- et), који је нека врста вилењака он пома- же св николи да на своје саонице нато- вари поклоне и да их заједно са њим дели деци њих двојица обилазе породичне куће по целој холандији и кроз оџак проверавају понашање деце црни петар се кроз димњак спушта у кућу, тражећи шаргарепе или сено за белог коња, које се временомће се култ св николе као дародавца раширити по целој европи св никола, барокна икона хришћанство и савремени свет новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 63 оставља у обућу, а деци, заузврат даје по- клоне он је, такође, задужен да кажњава неваљалу децу, одузимајући им све по- клоне у кући, које односи назад у шпани- ју на дан уочи светитељевог рођендана (5–6 децембар), сва деца узбуђено ишче- кују долазак св николе у своју кућу де- ца са својим породицама седе, једу кекс, пију чоколадно млеко и певају песмице посвећене синтеркласу док чекају свог дародавца, на њихова врата улази један од његових помоћника, који баца по соби слаткише деца пузећи трагају за њима и када се подигну на ноге, св никола тада дели поклоне када се велики број европљана почео селити у нови свет (америка) у потрази за новим и бољим животом, они су тада пренели и своје обичаје и веровање та- ко су холанђани обичаје везане за све- тог николу пренели у место тзв нови амстердам пошто се у то време почела ширити реформистичка еуфорија, мно- ги пуританци су покушали да укину по- штовање светим људима, укључујући и светог николу тако ће поједини обичаји везани за њега бити пренети на божић, због чега ће се установити друштво које ће стати у одбрану овог светитеља један
... је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и с емени свет ђакон борис фајфрић 62 l православни мисионар l 6/2012 добра дела учинити једним од највећих светитеља коме ће се велики број људи молити као епископ христове цркве, учествовао је на првом васељенском са- бору 325 године у никеји, где је ударио јеретика арија, због његовог погрешног учења о божанству исуса христа међу- тим, антон владимирович карташев ка- же да у писаним изворима не постоји траг који говори о овом догађају, али да је тако нешто на сабору било присутно: у исто- ријским изворима нигде нема никаквог ни трага ни гласа о оној причи с којом смо се сусрели у житију светог никола чудо- творца како може да се објасни у тексту једног житија настанак приче о његовом богословском спору са аријем, кога је овај светац оштро искритиковао? за могуће објашњење и веродостојност ове епизоде уопште није потребно да се на никејску сцену доводи један скромни, провинцијал- ни епископ ове разбуктале распре нису биле само у свечане дане никејског сабора, него су још дуго – дуго узнемиравале цркву (васеленски сабори, београд 1995, стр 39) након смрти светог николе, његово поштовање ће се брзо раширити међу хришћанским народом тако ће цар јусти- нијан i у 6 веку подићи цркву у част овог светитеља, а свети јован златоусти ће га спомињати у својој литургији у италији ће се његов култ раширити тек по прено- су његових моштију у бари његов култ ће се касније раширити и по грчкој, русији, србији, бугарској, румунији, немачкој, холандији, аустрији и америци (држава њу јорк) постаће заштитник морнара, трговаца, пекара, путника и деце временом ће се култ св николе као да- родавца раширити по целој европи, где ће настати приче о његовом даривању лепих дарова дечацима и девојчицама његов култ дародавца ће се нарочито ра- ширити у холандији, где ће бити познат као синтерклас (sinterklaas) по верова- њу холанђана, синтерклас сваке године у половини новембра, својим бродом из шпаније, долази у белгију и холандију на зна се тачан разлог његовог поласка из шпаније, па се претпоставља да је у тој држави сахрањен или одатле узима помо- ранџе које ће делити деци са њим иде и његов помоћник црни петар (zwarte pi- et), који је нека врста вилењака он пома- же св николи да на своје саонице нато- вари поклоне и да их заједно са њим дели деци њих двојица обилазе породичне куће по целој холандији и кроз оџак проверавају понашање деце црни петар се кроз димњак спушта у кућу, тражећи шаргарепе или сено за белог коња, које се временомће се култ св николе као дародавца раширити по целој европи св никола, барокна икона хришћанство и савремени свет новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 63 оставља у обућу, а деци, заузврат даје по- клоне он је, такође, задужен да кажњава неваљалу децу, одузимајући им све по- клоне у кући, које односи назад у шпани- ју на дан уочи светитељевог рођендана (5–6 децембар), сва деца узбуђено ишче- кују долазак св николе у своју кућу де- ца са својим породицама седе, једу кекс, пију чоколадно млеко и певају песмице посвећене синтеркласу док чекају свог дародавца, на њихова врата улази један од његових помоћника, који баца по соби слаткише деца пузећи трагају за њима и када се подигну на ноге, св никола тада дели поклоне када се велики број европљана почео селити у нови свет (америка) у потрази за новим и бољим животом, они су тада пренели и своје обичаје и веровање та- ко су холанђани обичаје везане за све- тог николу пренели у место тзв нови амстердам пошто се у то време почела ширити реформистичка еуфорија, мно- ги пуританци су покушали да укину по- штовање светим људима, укључујући и светог николу тако ће поједини обичаји везани за њега бити пренети на божић, због чега ће се установити друштво које ће стати у одбрану овог светитеља један
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
12
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
...идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ћеВЕРОВАТИ 📌 или не, он сам треба да би-
ра свој пут једино тако заједница бога и
човека може да постоји – ако их љубав
повезује у сваком друг
...идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... његов мотив је био христос, најлепши и најдивнији лик у историји, а у књижевности је то дон кихот достојевски је желео да напише новог дон кихота – свог кнеза мишкина јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 29тема броја хришћанство као вера проповеда и заступа идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће веровати или не, он сам треба да би- ра свој пут једино тако заједница бога и човека може да постоји – ако их љубав повезује у сваком другом случају то би било морање, притисак, обавеза овако, вера је наш избор, наша одлука и састав- ни је део нашег живота нешто чему смо приступили потпуно својом вољом, јер видимо у њој смисао, суштину и обја- шњење свега христос никада није желео да буде на- лик великом инквизитору и да нас при- морава да будемо његови следбеници није користио ауторитет да би нас за- плашио и направио од нас марионете које ће слепо ићи за њим и радити оно што им се заповеди велики инквизитор је управо то же- лео да учини он под изговором вере, христа, издваја себе од осталих људи, сматра себе богом на земљи и даје себи за право да управља туђим животима, стварајући слику и свест да он то чини за добробит цркве, вере и достизања вечног живота он тврди да човеку не треба дати слободу, јер је он онда изгу- бљен, нема ко да га води у овом суровом свету, препуштен је сам себи – а то није добро инквизитор још замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку по- требно чудо да би веровао христос на све то ћути, доказује своју величину и љуби га на крају зна да сви инквизиторови аргументи, иако су савр- шено логични, нису тачни није требало да засени народ чудима, јер то више не би била вера – постало би очигледно и видљиво, а заједница бога и човека мо- ра да буде заснована на поверењу човек треба да верује иако није видео тачно је да би чудима христос стекао много ве- лики број присталица али то у основи ствари не би било оно што је бог дола- инквизитор замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку потребно чудо да би веровао александра кужета одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 30 l православни мисионар l 1/2013 ском на земљу желео он нас воли та- кве мале, грешне и због те своје љубави оставља нам слободу уколико ми не желимо, не морамо да се повинујемо и будемо верници, он ће нас и даље волети њему јесте у циљу да постоји што већи број вер- ника, али не из оног разлога због ко- јег инквизитор то жели инквизитор хоће да својим ауторитетом развије страхопоштовање код људи, да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском) аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из космо- са, а то његово виђење неумитно примо- рава богослове да погледају свет друга- чијим очима поглед из свемира први људски одласци у космос прет- постављали су пре свега стицање уви- да и сазнања који су били недоступни човечанству тако су људи, по повратку германа титова, очекивали да чују нешто спектакуларно међутим, космонаут ти- тов је имао коментар који ће поновити и после готово 40 година од историјског лета: „оно што је оставило најјачи ути- сак на мене јесте да је земља тако мала“ у бескрајном пространству свемира, мала плава планета изгледа као ситан све- мирски брод који се са својом посадом и путницима бори у непријатељском окру- жењу сви ми на том броду имамо исту судбину: умиремо! „јер што бива сино- вима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке све иде на једно мје- сто; све је од праха и све се враћа у прах“ (књига проповедникова 3, 19–20) која хришћанска социологија др растко јовић 44 l православни мисионар l 1/2013 логика онда стоји иза оних који и даље убијају, боре се за више богатства, шире хистерију, клаустрофобију, шовинизам, када смо сви осуђени на овај мали све- мирски брод који се зове земља? и док је совјетски космонаут герман титов свет посматрао својим очима и своје фотографије поделио са милиони- ма људи, дотле ми свакодневно осећамо колико је, због развоја интернета и оста- лих средстава масовне комуникације, наша планета земља заправо мала – све је близу, на додир прста! свет се још више скупио него пре 50 година, али су тадашњи успеси у домену испитивања космоса одузимали дах људима, дајући им наду у неки бољи живот можда није случајно да се други ватикански концил догађа у тренуцима ових великих достиг- нућа који су почели померати наше схва- тање света у којем живимо и макар на тренутак, римокатоличка црква је била спремна да призна да она није једина и да се истина налази и код других, па и пра- вославних уочавање да је земља сувише мала, а да је космос бескрајан, могуће да је утицало на бесмисленост наставка су- коба, жеље за репресијом, одбијања свих и свакога у крилу тадашње римокатолич- ке цркве каквог смисла има шовинизам или доминација и уништавање других на овом нашем малом броду када „године избројене навршују се, и полазимо путем одакле се нећемо вратити“ (јов 16, 22) мир божији свака литургија се завршава речима: „у миру изиђите!“ христос се по свом васкрсењу непрестано поздравља ре- чима: „мир вам!“ он исказује жељу за миром, знао је оно што тада није мо- гло да се зна са сигурношћу у ратобор- ном подручју израиља – земља је мали транспортни авион којим путујемо сви заједно уместо да се убијамо, не- опходно је да научимо да живимо за- једно уместо да се свађамо, потребно је да се сложимо како би мирније путо- вали сви умиремо, а царство божије долази онима који су градили мир, а не рат мудрост је ако схватимо како је земља мала, те самим тим да се по- светимо очувању и градњи мира „бу- дите мудри као змије“ (мт 10, 16) по- ручује нам христос безумље јесте да у авиону који пада, путници почну да се убијају и свађају око тога да ли ће неко поживети пар секунди дуже зар то није безумље? зар тако не изгледа не- хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 45 коме издалека наша земља, као авион на којем се путници убијају зарад пар „секунди“ живота дуже? исус христос сведочи да је живот највећа светиња и то је показао кроз своја непрестана из- лечења болесних људи, јер је овај жи- вот основа, залог вечног живот данас бити богослов као да значи погледати земљу очима далеког свемира, или ба- рем очима германа титова – видети малу плаву планету у бескрајном про- странству мрака и апсолутне тишине, запитати се над тим призором и схва- тити речи христове: „мир вам!“ нови поглед време од давне 1961 године је одавно прошло, држава из које је полетео восток 2 носећи јунака са почетка наше приче више не постоји, а сам титов више није међу живима од ентузијазма космичких истраживања остало је мало, а забора- вљено је где смо и ко смо услед тог забо- рава, људи настављају да се понашају као безумници, да се затварају у себе, обого- творавају своје мале животе, своје мале средине, како би имали аргументе да се боре против других и само за себе као да смо заборавили да умиремо, те да стога бог нас посматра издалека, али истовремено исус христос је ушао у историју и крочио на земљу, у центар збивања онај поглед издалека, пренео се на акције живог христа међу нама, овде на тлу – слављење живота, радост живота, љубав и утеха свима и пред свима 46 l православни мисионар l 1/2013 гледамо шире и даље, да градимо мир и сведочимо љубав, а не хистерију шовини- зма и ксенофобије бог нас посматра издалека, али ис- товремено исус христос је ушао у историју и крочио на земљу, у центар збивања онај поглед издалека, пренео се на акције живог христа међу нама, овде на тлу – слављење живота, радост живота, љубав и утеха свима и пред свима загледајмо се поново у нашу малу плаву планету, потражимо негде те фотографије – сетимо се где смо, а затим наше акције из те перспективе прилагодимо акцијама на тлу земље, у центру живота христа ћемо наћи у мудрости и љубави, мудрости оних који се данас састају у његово име за ту мудрост потребно је да још једном погледамо свет другим очима, „божи- јим очима“ године су прошле, заборавили смо ен- тузијазам истраживања космоса од пре 50 година али сетимо се речи „мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (јн 14, 27) пре много година, својим речима и ути- сцима, један совјетски космонаут позвао нас је да се замислимо где је мудрост, где је наша улога у свету, а самим тим да боље разумемо делатност исуса христа који је увек показивао љубав грешницима и презир и одбијање према лицемерима оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и по- здравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам за- дивљен [герман титов (1935–2000)] аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој герман титов (десно) у друштву америчког председника џона кенедија (у средини) и астронаута џона глена, бела кућа, 3 мај 1962 г хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 47 у жарковачкој цркви светог вазне- сења господњег, на недељној литур- гији – сви средовићи, њих осморо по завршетку, поздрављамо их и пору- чујемо: „спремајте се за госте, мисио- нар долази код вас! ваш дугогодишњи свештеник, отац дмитар новчић, дао је благослов да пишемо о вама“ нарочито је хвалио милицу: ‘ревносна хришћан- ка и права жена, држи три кућна стуба! и гојко је добар, али у њој има сигуран ослонац кад иде на пут у украјину, увек дође да узме благослов, али једном је заборавио, па ми се жалио да је лоше прошао’ и други свештеници сведоче да сте редовни недељом и празницима, да постите, исповедате се, причешћујете се кад они тако кажу, то значи да ћете и ви имати шта нама да кажете“ средовићи живе у насељу беле воде у жаркову, у стану од 65 квадрата, а у суседном стану су гојкови родитељи одмах смо запазили славску икону св архангела михаила гојко (39) и ми- лица (37) имају шесторо деце: михаило (11), гаврило (10), анђелија (8), сава (7), василије (5), петар (1) упознали су се у студентском дому и убрзо венчали, 14 маја 2000 у жарковачкој вазнесењској цркви, иако још нису били завршили за- почете студије гојко је родом из пријепоља и има млађу сестру имао је 18 година када су обоје крштени у манастиру милешева по крштењу, са неколико својих друго- ва, често је ишао у манастир тамо су, између осталог и каширали иконе као гимназијалац у пријепољу, заволео је астрономију и она је највише утицала на његову побожност неколико пута боравио је у научноистраживачком цен- тру петница, код ваљева задивило га је како је космос тако лепо уређен, и било му је очигледно да неко мора да управља и промишља о свему каже: „немогуће је да неко не управља свим тим телима! код звезда и планета постоји ред вожње, многодетне хришћанске породице радмила грујић породица средовић не мислимо да је многодетност, сама по себи, православна, или да само то даје некоме за право да буде више православан од других, па због тога и не мислимо да би требало посебно уздизати ову појаву ако она није у славу божију јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 47 све се креће, а ништа се не судара у пет- ници, на курсу астрономије, после посе- те манастиру ћелије, где сам купио први молитвеник, први пут сам се и помолио тада још нисам био крштен“ милица је из тополе, код опленца, има старијег брата и млађу сестру само је њена мајка била крштена, а сва деца, заједно са њиховим оцем, крштени су у исти дан милици је било 16 година на њену побожност нико није директно утицао пошто није примљена на пси- хологију, јавила јој се жеља за богослов- ским знањем то је било изненађење и за њу саму а потом су и њен брат и сестра уписали богословски факултет гојко је завршио електротехнички фа- култет први посао добио је у средњој школи „нада димић“ у земуну, где је шест месеци радио као професор, а по- том је прешао у приватну фирму „нетин- вест“ у београду, која сада има пројекте у украјини, у којој и даље ради мили- ца је завршила две године на богослов- ском факултету, тада се удала и ускоро су, због посла, 2004 отишли у украјину, у доњецк, где су им рођени сава и ва- силије од 2007 су опет у београду, јер је најстарији михаило кренуо у основну школу а од прошле године ова фирма је добила посао у јалти, на црном мору, па гојко често путује тамо причајте нам о украјини сигурно сте упознати да тамо постоји специфичан црквени раскол између признате ауто- номне цркве под московском патријар- шијом и две непризнате православне цр- кве, као и унијата које сте светиње тамо обишли? – да, знамо за тај раскол, каже гојко – постоји око 30 деноминација које имају у свом називу реч православна црква ипак, поменута призната украјинска право- славна црква има највише храмова и у њој је богослужбени језик црквенословенски и руски у самом кијеву има храмова који су један поред другог а припадају разним деноминацијама кад год одем у кијев, макар на кратко одем у кијево-печерску лавру, која је невероватна светиња ми- хаило је био једном приликом са мном, а михаило и гаврило су били са мном и у светогорску – светој гори украјинској, то је славеногорск на реци доњецк на јалти многодетне хришћанске породице 48 l православни мисионар l 1/2013 идемо у дворски храм романових у цар- ском ливадијском дворцу, чувеном и по јалтанској конференцији а у русији сам посетио „храм на крви“ у јекатеринбургу, место страдања светих царских мучени- ка романових, у москви сам се поклонио блаженој матрони, а у петербургу св ксенији московска патријаршија доста ради да на томе да се медијима пренесе православна вера, имају одличан пра- вославни тв канал – сојуз предиван је, право мисионарење све наше кабловске тв могле би да га бесплатно преузму и приказују некима сам и предлагао да то ураде, али за сада ништа требало би да и наша телевизија има такав канал кад сам у београду, радио станицу „слово љубве“ понекад слушам у колима, јер сам често за воланом, и морам признати да нисам увек одушевљен њиховим програмом мислим да треба побожно водити такав медиј, не би смели да се додворавају све- ту неким полусветским садржајима, да би се показало да смо ми православни тобо- же „нормални“ такав део садржаја, често више профани него духовни, није за зва- нични радио архиепископије мислим да се не сме ићи на компромис те врсте за похвалу је сајт „светосавље“ светосавље срб, односно svetosavljeorg) – ту је највећа електронска православна библиотека на српском језику, много преведених дела а часопис мисионар, посебно ова ру- брика? да ли православне породице, о којима пишемо, могу својим личним примером позитивно утицати на друге породице које се боје многодетности, јер то не доживљавају као дар божији него као казну божију? – мисионар је добар часопис, комен- тарише гојко – што се тиче ове ру- брике, не мислимо да је многодетност, сама по себи, православна, или да само то даје некоме за право да буде више православан од других, па због тога и не мислимо да би требало посебно уз- дизати ову појаву ако она није у славу божију друга је ствар што наша србија има потребу за већим наталитетом, али ни етнофилетизам не треба да нам буде циљ треба уздизати дивоту код много- детних породица – она је у љубави, а не у фразеологији негде сам прочитао да је велика заслуга родитеља што су „омо- гућили“ богу да умножи своју љубав ако се уопште тако може рећи, да је могуће умножавати оно што је бесконачно та- кав родитељ препознаје божију проми- сао и драговољно себе дарује на жртву, додаје милица како бисте одговорили оном ко би вам рекао да вам је судбина доделила такав живот и толико деце? на опште изненађење, деца су углас рекла: „судбина не постоји“ а онда је тата додао: „чујете ли шта кажу наша деца?! деца су неизмеран дар божији и ми смо свим срцем захвални богу за тако обилан дар“ примате ли помоћ од државе (дечији додаци и друго), од школе (уџбеници, ужина)? – слава богу, прича гојко, – немамо нужде за таквом помоћи па је нисмо ни тражили од државе имали смо регреси- ран боравак деце у вртићу, уз примедбу да је за пето дете потребно написати по- себну молбу јер држава србија помаже само породицама са четворо, али не и више деце јесте ли благи или строги према деци? да ли уопште треба кажњавати децу? – то смо питање и сами поставили својој деци, прича гојко, – и рекоше да смо благи, али ипак се трудимо да буде- мо довољно строги код нас не постоји уобичајен систем кажњавања мора се, наравно, разликовати кажњавање од малтретирања деца без казне не успо- стављају добар систем вредности и не дефинишу своја ограничења, не могу да разликују своје обавезе и права јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 49 да ли сте имали непријатности од ком- шија – да им сметају ваша деца? – имамо довољно трпељив комшилук и прилично добре односе са свима, и ако су им сметала деца никада нисмо при- мили никакву притужбу да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? – волели бисмо да достигнемо тај иде- ал како смо нас двоје из породица које нису практиковале православље, ми од нуле покушавамо да успоставимо „пра- вославни поредак“ у породици ускра- ћени за многовековно искуство нашег народа, јер је у доба безбожне власти дошло до прекида генерација, сада нано- во почињемо оно што је другде увелико утемељено и назидано шта је за вас хришћански брак? има ли битне разлике између чисто грађан- ског, или модерног – „дивљег“ брака, и хришћанског брака? – хришћански брак за свој крајњи циљ има, или би требало да има, умножење љубави, одговорила нам је милица ра- злика између црквених и нецрквених бракова је јасна, али само уцрковљеним људима божија благодат је на тим су- пружницима и све тешкоће се превази- лазе уз божију помоћ како децу заштити од општеприхваће- ног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? – није то лака работа, коментарише гојко ипак, бог сваком човеку показује како исправно радити и куда ићи наши преци су живели у свакодневној опасно- сти по живот, ми данас ипак уживамо огромне слободе то се, наравно, може употребити и на добро и на зло широк пут, који је нажалост општеприхваћен, никада није био царски пут она уска и трновита стаза, на коју указује христос и свети оци, је пут којим и ми покуша- вамо да идемо наравно да има посртаја, али милошћу божијом стојимо до сада, и хвала му за то да ли су сва деца здрава? у ком су разре- ду? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико им виртуел- на стварност (тв, интернет) одузима вре- мена које би требало да посвете читању? – хвала богу, здрава су деца имамо четири ђака (два одлична и два врло до- бра): 6, 4, 2 и 1 разред сви иду у ош „мирослав антић“, осим гаврила који ће да заврши 4 разред у ош „уједињене нације“, па ћемо га пребацити са оста- лима повремено се баве спортовима: ватерполо, кошарка, ритмика, а помало уче и гитару са читањем има проблема јер, као што је случај код све савреме- не деце тако и код наше, књига им није на првом месту мама и тата овде нај- више инсистирају да се читање појача сами по себи, ни тв ни рачунар нису зли, али да би се коректно користили, мама и тата морају да врше контролу и ограничење са читањем има проблема јер, као што је случај код све савремене деце тако и код наше, књига им није на првом месту мама и тата овде највише инсистирају да се читање појача сами по себи, ни тв ни рачунар нису зли, али да би се коректно користили, мама и тата морају да врше контролу и ограничење многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 1/2013 зато нам је христос дао јеванђеље за правилно усмерење знамо да ваша деца иду на веронауку какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? – деца иду на веронауку и воле је али, искрено, велико је очекивање од тог предмета, а не види се посебна корист на духовно усмерење школа јесте да се нешто научи, али уџбеници су превише тешки, терминологија није за основце мислим да није добро постављена осно- ва за ово огромно благо, које би могло и морало да доноси богате плодове, каже гојко, а милица додаје: „ако сами роди- тељи нису у вери, деца често одустају и бирају други предмет“ ви се баш озбиљно удубљујете у оно што деца уче на веронауци! слажем се да деци треба веру приближити бајковито, јер је наша вера најчудеснија бајка, али истинита, која из мртвих подиже и отва- ра врата царства небеског мама мили- ца је прилично богословски образована, деци је то велика подршка када нешто не разумеју – наравно да је потребно да родитељи имају знање о вери, али то није довољ- но, изричит је гојко деци треба показа- ти како се живи православљем, да осете у срцима бога, да им се дају позитивни примери, да им се пренесе искра вере и да сами у себи пронађу извор воде живе често се дешава да родитељи, који су осетили ту почетничку благодат доби- јену на крштењу, не успеју или не умеју да је пренесу на своју децу веронаука би морала да има и ту улогу продубљења вере, а не само знања деци то треба при- ближити кроз поучне приче и научити их једноставности и љубави наше вере кад виде монаха онако смиреног и чују како им он прича једноставним речима неку причицу, то ће их више привући да, али треба имати у виду и то да деца одлично памте, чак и оно што не разу- меју узмимо друге предмете да ли они разумеју све што се предаје из матема- тике, физике, биологије? не, све уче напамет и ту су стручни термини које треба научити иако их сад не разумеју, касније ће им бити јаснији али, нарав- но, код вере су ипак најважније поучне приче, огледни примери ето, имају све- тосавско звонце, које је прихваћено као допунско наставно средство у настави веронауке – да, звонце је одлично то је оно што слади нашу веру – животне приче и ри- бар може бити највећи научник, јер из те простоте извире дубоко знање вери сам се научио по српским манастирима, ми- лешеви и овчарскокабларским и знам да човек кроз пост и молитву научи највеће тајне вере не може се вера приближити деци само сувопарним речима, потврђу- је гојко – то је истина иво андрић је лепо приметио: „до простоте се треба узди- ћи“ како? наравно, духовно прво мо- раш своју душу очистити покајањем, постом и молитвом кад се молиш, ти си онда свестан своје немоћи, али и божијег присуства и његове свемоћи, као и тога да је он твој отац небески та заједница ствара љубав, а љубав даје дубоко знање – простоту ми тада постајемо као деца која знају за оца и зато му се и обра- ћају зато је христос рекао: будите као деца али, што је најбитније, постајемо деца која знају за оца зато што већ знају за мајку – цркву, како каже св кипри- јан картагински (3 век): „коме црква није мајка, томе ни бог није отац“ зато су монаси као деца значи, веронаука је неодвојива од богослужбеног живота цркве да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – деца, углавном, лако прихвата- ју пример одраслих, чак и ако је он јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 51 потежак поредак треба да постоји, систем вредности треба успостави- ти, заједничке обавезе не треба олако пренебрегавати какав је ваш однос према кућној мо- литви? макар и само једна молитва, коју дете стално понавља, ствара код њега добру навику и осећај присуства бога и божије заштите у сваком тренутку – деца се крсте пре и после јела, прича милица, знају основне молитве отац их је и пре школе научио, а у школи само утврђују свако дете има своју молитву, додаје гојко, и на заједничкој молитви сви говоре своје то заједничко прави- ло није дуго, трудимо се да буде топло и да сви узму учешће мајка их је као бебе успављивала црквеним песмама уче- ствују и на приредбама и воле да певају правилно осењивање крсним знаком је веома важно, јер се деца тако утврђују у озбиљности тог чина, али и озбиљно- сти сваког другог посла који раде, а не да непажљиво млатарају рукама да види- мо, децо, како се крстите тако треба! јер је христос заповедио: љуби бога свим умом својим, свим срцем својим и свом снагом својом покажите: где вам је ум, где је срце и где је снага? одлично! гојко, има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? – трудимо се да не будемо маловерни дешава се да човека нападне и страх и свакаква искушења не мислимо да бог многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 1/2013 било кога искушава, па се због тога од- мах и дижемо да бисмо се вратили све- милостивом богу и захвалили му се за све дарове што смо имали више деце, додаје милица, све више је и гојко на по- слу напредовао и хвала богу што имамо оволико деце имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – док смо се забављали, прича гојко и ја сам размишљао као сви савремени млади – кад завршим факултет, кад се запослим, нађем стан, тек тада ћу ми- слити на женидбу али, охрабрио нас је заједнички духовник, отац брани- слав из цркве св александра невског ја још нисам био завршио факултет и, ето, узели смо се и кренули нисам био ни материјално обезбеђен, обоје смо из сиромашних породица знамо и друге породице које су све више духовно и материјално напредовале што су имале више деце, наравно, божијом милошћу ипак, незахвално је било коме било шта нудити као охрабрење мамама и тата- ма, рећи ћу да ме сваки умор и све бриге овога света прођу када уђем у наш дом и када ме деца загрле то је умножење љу- бави, додаје милица верујем да је бог у мени препознао да је ово пут мог спасе- ња и ја му се неизмерно захваљујем, јер је ово најлепши пут који је могао да ми да али, то је мој пут ја не могу да ка- жем другима: „ако ја то могу, можете и ви“ сматрам да свачији живот има сво- ју тежину, дату по мери човека да може да је изнесе није лако, али хришћански живот то и не треба да буде надамо се да ће касније бити добрих плодова, који ће бити видљиви најбитније је да деца израсту у добре и честите људе кад сам већ у прилици да се мој глас чује, поме- нула бих питање које ме често мори – сирота, запуштена и занемарена деца сматрам да би држава и црква морале да изнађу начин да се тој деци помогне, па и самим породицама из којих поти- чу говоримо о многодетности, а не јед- ном сам сретала жене које су, чувши да имам шесторо деце, плачљиво испове- дале свој грех детеубиства– абортуса ја не осуђујем те жене, али сматрам да треба на разне начине управо црква и држава заједно, да оформе саветова- лишта, стручне тимове, на самом пра- гу где се та убиства дешавају дакле, на гинеколошким клиникама има мно- го проблема где би морали друштвено више да се ангажујемо то је груба стварност, за коју смо сви одговорни да ли знате још неке мно- годетне породице и да ли се са њима дружите? – имамо пријатеља који имају троје и више деце такође смо присни са једном украјинском православном породицом која има осморо деце када се састанемо са њима, па се сва њихова и наша деца почну играти, тада није потребно да их неко од одраслих надгледа то је највећа предност велике породице, што се деца самоваспитавају млађи преузимају зна- треба уздизати дивоту код многодетних породица – она је у љубави, а не у фразеологији негде сам прочитао да је велика заслуга родитеља што су „омогућили“ богу да умножи своју љубав ако се уопште тако може рећи, да је могуће умножавати оно што је бесконачно јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 53 ње од старијих и увек су млађи напред- нији, а могу и да помогну старијима то је нека узајамноповратна спрега код млађих се јасно види да су украли знање од старијих имате ли неки незаборавни догађај, рецимо, из украјине? – када смо кренули на литургију у цркву св романових, пред црквом смо угледали породицу са пет кћери и једним сином они су нама пришли да се упо- знамо било је симпатично, јер ми има- мо пет синова и једну кћи то је скромна, фина породица из москве а сада да питамо децу како им је без тате? колико дана није био код куће? – два месеца и кад оде, онда му пишете писма? – не, видимо га преко скајпа и прича- мо са њим тај скајп је права ствар, зар не? а може ли мама у свему да замени тату? – не може зашто? – зато што се тата, када дође, игра са нама, учимо са њим, води нас у паркић, а мама нема времена за све то у причу се убацује и мама: отац систематски ради са њима, пошто ја немам доследност у томе тата им зада задатке, а они их све извршавају а тата нам прича и приче – каже сава – о марку краљевићу – то је баш лепа прича јуначка чега највише волите да се играте? сва деца у глас: „лего коцке, са ау- тићима, слагалице“, гаврило добацује: „михаило је добио на поклон слагалицу са ликом св архангела михаила, сло- жио је, па смо је урамили“ и ви сте били у јалти, код тате шта сте радили и шта вам се тамо посебно допада? – било нам је тамо јако лепо купа- ли смо се скоро сваки дан, ишли смо у шетње, обилазили многа лепа места путовали смо бродићем и посетили дворац на стени „ластавичје гнездо“, обишли смо прелепу ботаничку башту и пели се на највиши врх у приобаљу крима, који се зове св петар (ај пер- ти) ту смо били са пуно нових пријате- ља из србије волите ли рођендане и зашто? – волимо, каже михаило ови мали више воле поклоне, а ја више волим да конструишем лего, да возим бицикл са гаврилом или неке заједничке игре шта мама направи за рођендан? – неко послужење, сок и торту, одго- вара гаврило али ми не палимо свеће тата каже да се свеће само пале у цркви за помен и здравље, а не гасе се тако и на торти није добро гасити свеће мама милица додаје: „гојко је негде прочитао да је то противно нашој православној традицији, што и јесте логично, јер се у овом случају замишља жеља па се свеће еуфорично гасе иначе, не правимо ве- лике рођендане само торта, без свећи- ца, и свако може да позове двојетроје најбољих пријатеља требало би и код нас, као код руса, увести прослављање имендана, пре него рођендана“ да, тата је потпуно у праву, али има један најважнији рођендан који смо не- пре много година, својим речима и утисцима, један совјетски космонаут позвао нас је да се замислимо где је мудрост, где је наша улога у свету, а самим тим да боље разумемо делатност исуса христа многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 1/2013 давно сви прославили – христов! како га славимо и када? сви у глас: – на божић тата прво донесе бадњак из липовичке шуме и палимо га у црквеном дворишту гојко потврђује: „да већ неколико година нас тричетири другара идемо тамо по бадњак тројици другара је најстарији син михаило, мада није по договору устајемо пред зору, носимо секиру, мед, ракију, пшеницу стари- ји дечаци иду са нама и то је лепо и њима у украјини се кити јелка за бо- жић, додаје мама милица и ми смо прихватили тај обичај, па имамо и јелку“ а за светог саву? – деца рецитују на приредби у цркви, одговара м
... његов мотив је био христос, најлепши и најдивнији лик у историји, а у књижевности је то дон кихот достојевски је желео да напише новог дон кихота – свог кнеза мишкина јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 29тема броја хришћанство као вера проповеда и заступа идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће веровати или не, он сам треба да би- ра свој пут једино тако заједница бога и човека може да постоји – ако их љубав повезује у сваком другом случају то би било морање, притисак, обавеза овако, вера је наш избор, наша одлука и састав- ни је део нашег живота нешто чему смо приступили потпуно својом вољом, јер видимо у њој смисао, суштину и обја- шњење свега христос никада није желео да буде на- лик великом инквизитору и да нас при- морава да будемо његови следбеници није користио ауторитет да би нас за- плашио и направио од нас марионете које ће слепо ићи за њим и радити оно што им се заповеди велики инквизитор је управо то же- лео да учини он под изговором вере, христа, издваја себе од осталих људи, сматра себе богом на земљи и даје себи за право да управља туђим животима, стварајући слику и свест да он то чини за добробит цркве, вере и достизања вечног живота он тврди да човеку не треба дати слободу, јер је он онда изгу- бљен, нема ко да га води у овом суровом свету, препуштен је сам себи – а то није добро инквизитор још замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку по- требно чудо да би веровао христос на све то ћути, доказује своју величину и љуби га на крају зна да сви инквизиторови аргументи, иако су савр- шено логични, нису тачни није требало да засени народ чудима, јер то више не би била вера – постало би очигледно и видљиво, а заједница бога и човека мо- ра да буде заснована на поверењу човек треба да верује иако није видео тачно је да би чудима христос стекао много ве- лики број присталица али то у основи ствари не би било оно што је бог дола- инквизитор замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку потребно чудо да би веровао александра кужета одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 30 l православни мисионар l 1/2013 ском на земљу желео он нас воли та- кве мале, грешне и због те своје љубави оставља нам слободу уколико ми не желимо, не морамо да се повинујемо и будемо верници, он ће нас и даље волети њему јесте у циљу да постоји што већи број вер- ника, али не из оног разлога због ко- јег инквизитор то жели инквизитор хоће да својим ауторитетом развије страхопоштовање код људи, да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском) аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из космо- са, а то његово виђење неумитно примо- рава богослове да погледају свет друга- чијим очима поглед из свемира први људски одласци у космос прет- постављали су пре свега стицање уви- да и сазнања који су били недоступни човечанству тако су људи, по повратку германа титова, очекивали да чују нешто спектакуларно међутим, космонаут ти- тов је имао коментар који ће поновити и после готово 40 година од историјског лета: „оно што је оставило најјачи ути- сак на мене јесте да је земља тако мала“ у бескрајном пространству свемира, мала плава планета изгледа као ситан све- мирски брод који се са својом посадом и путницима бори у непријатељском окру- жењу сви ми на том броду имамо исту судбину: умиремо! „јер што бива сино- вима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке све иде на једно мје- сто; све је од праха и све се враћа у прах“ (књига проповедникова 3, 19–20) која хришћанска социологија др растко јовић 44 l православни мисионар l 1/2013 логика онда стоји иза оних који и даље убијају, боре се за више богатства, шире хистерију, клаустрофобију, шовинизам, када смо сви осуђени на овај мали све- мирски брод који се зове земља? и док је совјетски космонаут герман титов свет посматрао својим очима и своје фотографије поделио са милиони- ма људи, дотле ми свакодневно осећамо колико је, због развоја интернета и оста- лих средстава масовне комуникације, наша планета земља заправо мала – све је близу, на додир прста! свет се још више скупио него пре 50 година, али су тадашњи успеси у домену испитивања космоса одузимали дах људима, дајући им наду у неки бољи живот можда није случајно да се други ватикански концил догађа у тренуцима ових великих достиг- нућа који су почели померати наше схва- тање света у којем живимо и макар на тренутак, римокатоличка црква је била спремна да призна да она није једина и да се истина налази и код других, па и пра- вославних уочавање да је земља сувише мала, а да је космос бескрајан, могуће да је утицало на бесмисленост наставка су- коба, жеље за репресијом, одбијања свих и свакога у крилу тадашње римокатолич- ке цркве каквог смисла има шовинизам или доминација и уништавање других на овом нашем малом броду када „године избројене навршују се, и полазимо путем одакле се нећемо вратити“ (јов 16, 22) мир божији свака литургија се завршава речима: „у миру изиђите!“ христос се по свом васкрсењу непрестано поздравља ре- чима: „мир вам!“ он исказује жељу за миром, знао је оно што тада није мо- гло да се зна са сигурношћу у ратобор- ном подручју израиља – земља је мали транспортни авион којим путујемо сви заједно уместо да се убијамо, не- опходно је да научимо да живимо за- једно уместо да се свађамо, потребно је да се сложимо како би мирније путо- вали сви умиремо, а царство божије долази онима који су градили мир, а не рат мудрост је ако схватимо како је земља мала, те самим тим да се по- светимо очувању и градњи мира „бу- дите мудри као змије“ (мт 10, 16) по- ручује нам христос безумље јесте да у авиону који пада, путници почну да се убијају и свађају око тога да ли ће неко поживети пар секунди дуже зар то није безумље? зар тако не изгледа не- хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 45 коме издалека наша земља, као авион на којем се путници убијају зарад пар „секунди“ живота дуже? исус христос сведочи да је живот највећа светиња и то је показао кроз своја непрестана из- лечења болесних људи, јер је овај жи- вот основа, залог вечног живот данас бити богослов као да значи погледати земљу очима далеког свемира, или ба- рем очима германа титова – видети малу плаву планету у бескрајном про- странству мрака и апсолутне тишине, запитати се над тим призором и схва- тити речи христове: „мир вам!“ нови поглед време од давне 1961 године је одавно прошло, држава из које је полетео восток 2 носећи јунака са почетка наше приче више не постоји, а сам титов више није међу живима од ентузијазма космичких истраживања остало је мало, а забора- вљено је где смо и ко смо услед тог забо- рава, људи настављају да се понашају као безумници, да се затварају у себе, обого- творавају своје мале животе, своје мале средине, како би имали аргументе да се боре против других и само за себе као да смо заборавили да умиремо, те да стога бог нас посматра издалека, али истовремено исус христос је ушао у историју и крочио на земљу, у центар збивања онај поглед издалека, пренео се на акције живог христа међу нама, овде на тлу – слављење живота, радост живота, љубав и утеха свима и пред свима 46 l православни мисионар l 1/2013 гледамо шире и даље, да градимо мир и сведочимо љубав, а не хистерију шовини- зма и ксенофобије бог нас посматра издалека, али ис- товремено исус христос је ушао у историју и крочио на земљу, у центар збивања онај поглед издалека, пренео се на акције живог христа међу нама, овде на тлу – слављење живота, радост живота, љубав и утеха свима и пред свима загледајмо се поново у нашу малу плаву планету, потражимо негде те фотографије – сетимо се где смо, а затим наше акције из те перспективе прилагодимо акцијама на тлу земље, у центру живота христа ћемо наћи у мудрости и љубави, мудрости оних који се данас састају у његово име за ту мудрост потребно је да још једном погледамо свет другим очима, „божи- јим очима“ године су прошле, заборавили смо ен- тузијазам истраживања космоса од пре 50 година али сетимо се речи „мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (јн 14, 27) пре много година, својим речима и ути- сцима, један совјетски космонаут позвао нас је да се замислимо где је мудрост, где је наша улога у свету, а самим тим да боље разумемо делатност исуса христа који је увек показивао љубав грешницима и презир и одбијање према лицемерима оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и по- здравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам за- дивљен [герман титов (1935–2000)] аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој герман титов (десно) у друштву америчког председника џона кенедија (у средини) и астронаута џона глена, бела кућа, 3 мај 1962 г хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 47 у жарковачкој цркви светог вазне- сења господњег, на недељној литур- гији – сви средовићи, њих осморо по завршетку, поздрављамо их и пору- чујемо: „спремајте се за госте, мисио- нар долази код вас! ваш дугогодишњи свештеник, отац дмитар новчић, дао је благослов да пишемо о вама“ нарочито је хвалио милицу: ‘ревносна хришћан- ка и права жена, држи три кућна стуба! и гојко је добар, али у њој има сигуран ослонац кад иде на пут у украјину, увек дође да узме благослов, али једном је заборавио, па ми се жалио да је лоше прошао’ и други свештеници сведоче да сте редовни недељом и празницима, да постите, исповедате се, причешћујете се кад они тако кажу, то значи да ћете и ви имати шта нама да кажете“ средовићи живе у насељу беле воде у жаркову, у стану од 65 квадрата, а у суседном стану су гојкови родитељи одмах смо запазили славску икону св архангела михаила гојко (39) и ми- лица (37) имају шесторо деце: михаило (11), гаврило (10), анђелија (8), сава (7), василије (5), петар (1) упознали су се у студентском дому и убрзо венчали, 14 маја 2000 у жарковачкој вазнесењској цркви, иако још нису били завршили за- почете студије гојко је родом из пријепоља и има млађу сестру имао је 18 година када су обоје крштени у манастиру милешева по крштењу, са неколико својих друго- ва, често је ишао у манастир тамо су, између осталог и каширали иконе као гимназијалац у пријепољу, заволео је астрономију и она је највише утицала на његову побожност неколико пута боравио је у научноистраживачком цен- тру петница, код ваљева задивило га је како је космос тако лепо уређен, и било му је очигледно да неко мора да управља и промишља о свему каже: „немогуће је да неко не управља свим тим телима! код звезда и планета постоји ред вожње, многодетне хришћанске породице радмила грујић породица средовић не мислимо да је многодетност, сама по себи, православна, или да само то даје некоме за право да буде више православан од других, па због тога и не мислимо да би требало посебно уздизати ову појаву ако она није у славу божију јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 47 све се креће, а ништа се не судара у пет- ници, на курсу астрономије, после посе- те манастиру ћелије, где сам купио први молитвеник, први пут сам се и помолио тада још нисам био крштен“ милица је из тополе, код опленца, има старијег брата и млађу сестру само је њена мајка била крштена, а сва деца, заједно са њиховим оцем, крштени су у исти дан милици је било 16 година на њену побожност нико није директно утицао пошто није примљена на пси- хологију, јавила јој се жеља за богослов- ским знањем то је било изненађење и за њу саму а потом су и њен брат и сестра уписали богословски факултет гојко је завршио електротехнички фа- култет први посао добио је у средњој школи „нада димић“ у земуну, где је шест месеци радио као професор, а по- том је прешао у приватну фирму „нетин- вест“ у београду, која сада има пројекте у украјини, у којој и даље ради мили- ца је завршила две године на богослов- ском факултету, тада се удала и ускоро су, због посла, 2004 отишли у украјину, у доњецк, где су им рођени сава и ва- силије од 2007 су опет у београду, јер је најстарији михаило кренуо у основну школу а од прошле године ова фирма је добила посао у јалти, на црном мору, па гојко често путује тамо причајте нам о украјини сигурно сте упознати да тамо постоји специфичан црквени раскол између признате ауто- номне цркве под московском патријар- шијом и две непризнате православне цр- кве, као и унијата које сте светиње тамо обишли? – да, знамо за тај раскол, каже гојко – постоји око 30 деноминација које имају у свом називу реч православна црква ипак, поменута призната украјинска право- славна црква има највише храмова и у њој је богослужбени језик црквенословенски и руски у самом кијеву има храмова који су један поред другог а припадају разним деноминацијама кад год одем у кијев, макар на кратко одем у кијево-печерску лавру, која је невероватна светиња ми- хаило је био једном приликом са мном, а михаило и гаврило су били са мном и у светогорску – светој гори украјинској, то је славеногорск на реци доњецк на јалти многодетне хришћанске породице 48 l православни мисионар l 1/2013 идемо у дворски храм романових у цар- ском ливадијском дворцу, чувеном и по јалтанској конференцији а у русији сам посетио „храм на крви“ у јекатеринбургу, место страдања светих царских мучени- ка романових, у москви сам се поклонио блаженој матрони, а у петербургу св ксенији московска патријаршија доста ради да на томе да се медијима пренесе православна вера, имају одличан пра- вославни тв канал – сојуз предиван је, право мисионарење све наше кабловске тв могле би да га бесплатно преузму и приказују некима сам и предлагао да то ураде, али за сада ништа требало би да и наша телевизија има такав канал кад сам у београду, радио станицу „слово љубве“ понекад слушам у колима, јер сам често за воланом, и морам признати да нисам увек одушевљен њиховим програмом мислим да треба побожно водити такав медиј, не би смели да се додворавају све- ту неким полусветским садржајима, да би се показало да смо ми православни тобо- же „нормални“ такав део садржаја, често више профани него духовни, није за зва- нични радио архиепископије мислим да се не сме ићи на компромис те врсте за похвалу је сајт „светосавље“ светосавље срб, односно svetosavljeorg) – ту је највећа електронска православна библиотека на српском језику, много преведених дела а часопис мисионар, посебно ова ру- брика? да ли православне породице, о којима пишемо, могу својим личним примером позитивно утицати на друге породице које се боје многодетности, јер то не доживљавају као дар божији него као казну божију? – мисионар је добар часопис, комен- тарише гојко – што се тиче ове ру- брике, не мислимо да је многодетност, сама по себи, православна, или да само то даје некоме за право да буде више православан од других, па због тога и не мислимо да би требало посебно уз- дизати ову појаву ако она није у славу божију друга је ствар што наша србија има потребу за већим наталитетом, али ни етнофилетизам не треба да нам буде циљ треба уздизати дивоту код много- детних породица – она је у љубави, а не у фразеологији негде сам прочитао да је велика заслуга родитеља што су „омо- гућили“ богу да умножи своју љубав ако се уопште тако може рећи, да је могуће умножавати оно што је бесконачно та- кав родитељ препознаје божију проми- сао и драговољно себе дарује на жртву, додаје милица како бисте одговорили оном ко би вам рекао да вам је судбина доделила такав живот и толико деце? на опште изненађење, деца су углас рекла: „судбина не постоји“ а онда је тата додао: „чујете ли шта кажу наша деца?! деца су неизмеран дар божији и ми смо свим срцем захвални богу за тако обилан дар“ примате ли помоћ од државе (дечији додаци и друго), од школе (уџбеници, ужина)? – слава богу, прича гојко, – немамо нужде за таквом помоћи па је нисмо ни тражили од државе имали смо регреси- ран боравак деце у вртићу, уз примедбу да је за пето дете потребно написати по- себну молбу јер држава србија помаже само породицама са четворо, али не и више деце јесте ли благи или строги према деци? да ли уопште треба кажњавати децу? – то смо питање и сами поставили својој деци, прича гојко, – и рекоше да смо благи, али ипак се трудимо да буде- мо довољно строги код нас не постоји уобичајен систем кажњавања мора се, наравно, разликовати кажњавање од малтретирања деца без казне не успо- стављају добар систем вредности и не дефинишу своја ограничења, не могу да разликују своје обавезе и права јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 49 да ли сте имали непријатности од ком- шија – да им сметају ваша деца? – имамо довољно трпељив комшилук и прилично добре односе са свима, и ако су им сметала деца никада нисмо при- мили никакву притужбу да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? – волели бисмо да достигнемо тај иде- ал како смо нас двоје из породица које нису практиковале православље, ми од нуле покушавамо да успоставимо „пра- вославни поредак“ у породици ускра- ћени за многовековно искуство нашег народа, јер је у доба безбожне власти дошло до прекида генерација, сада нано- во почињемо оно што је другде увелико утемељено и назидано шта је за вас хришћански брак? има ли битне разлике између чисто грађан- ског, или модерног – „дивљег“ брака, и хришћанског брака? – хришћански брак за свој крајњи циљ има, или би требало да има, умножење љубави, одговорила нам је милица ра- злика између црквених и нецрквених бракова је јасна, али само уцрковљеним људима божија благодат је на тим су- пружницима и све тешкоће се превази- лазе уз божију помоћ како децу заштити од општеприхваће- ног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? – није то лака работа, коментарише гојко ипак, бог сваком човеку показује како исправно радити и куда ићи наши преци су живели у свакодневној опасно- сти по живот, ми данас ипак уживамо огромне слободе то се, наравно, може употребити и на добро и на зло широк пут, који је нажалост општеприхваћен, никада није био царски пут она уска и трновита стаза, на коју указује христос и свети оци, је пут којим и ми покуша- вамо да идемо наравно да има посртаја, али милошћу божијом стојимо до сада, и хвала му за то да ли су сва деца здрава? у ком су разре- ду? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико им виртуел- на стварност (тв, интернет) одузима вре- мена које би требало да посвете читању? – хвала богу, здрава су деца имамо четири ђака (два одлична и два врло до- бра): 6, 4, 2 и 1 разред сви иду у ош „мирослав антић“, осим гаврила који ће да заврши 4 разред у ош „уједињене нације“, па ћемо га пребацити са оста- лима повремено се баве спортовима: ватерполо, кошарка, ритмика, а помало уче и гитару са читањем има проблема јер, као што је случај код све савреме- не деце тако и код наше, књига им није на првом месту мама и тата овде нај- више инсистирају да се читање појача сами по себи, ни тв ни рачунар нису зли, али да би се коректно користили, мама и тата морају да врше контролу и ограничење са читањем има проблема јер, као што је случај код све савремене деце тако и код наше, књига им није на првом месту мама и тата овде највише инсистирају да се читање појача сами по себи, ни тв ни рачунар нису зли, али да би се коректно користили, мама и тата морају да врше контролу и ограничење многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 1/2013 зато нам је христос дао јеванђеље за правилно усмерење знамо да ваша деца иду на веронауку какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? – деца иду на веронауку и воле је али, искрено, велико је очекивање од тог предмета, а не види се посебна корист на духовно усмерење школа јесте да се нешто научи, али уџбеници су превише тешки, терминологија није за основце мислим да није добро постављена осно- ва за ово огромно благо, које би могло и морало да доноси богате плодове, каже гојко, а милица додаје: „ако сами роди- тељи нису у вери, деца често одустају и бирају други предмет“ ви се баш озбиљно удубљујете у оно што деца уче на веронауци! слажем се да деци треба веру приближити бајковито, јер је наша вера најчудеснија бајка, али истинита, која из мртвих подиже и отва- ра врата царства небеског мама мили- ца је прилично богословски образована, деци је то велика подршка када нешто не разумеју – наравно да је потребно да родитељи имају знање о вери, али то није довољ- но, изричит је гојко деци треба показа- ти како се живи православљем, да осете у срцима бога, да им се дају позитивни примери, да им се пренесе искра вере и да сами у себи пронађу извор воде живе често се дешава да родитељи, који су осетили ту почетничку благодат доби- јену на крштењу, не успеју или не умеју да је пренесу на своју децу веронаука би морала да има и ту улогу продубљења вере, а не само знања деци то треба при- ближити кроз поучне приче и научити их једноставности и љубави наше вере кад виде монаха онако смиреног и чују како им он прича једноставним речима неку причицу, то ће их више привући да, али треба имати у виду и то да деца одлично памте, чак и оно што не разу- меју узмимо друге предмете да ли они разумеју све што се предаје из матема- тике, физике, биологије? не, све уче напамет и ту су стручни термини које треба научити иако их сад не разумеју, касније ће им бити јаснији али, нарав- но, код вере су ипак најважније поучне приче, огледни примери ето, имају све- тосавско звонце, које је прихваћено као допунско наставно средство у настави веронауке – да, звонце је одлично то је оно што слади нашу веру – животне приче и ри- бар може бити највећи научник, јер из те простоте извире дубоко знање вери сам се научио по српским манастирима, ми- лешеви и овчарскокабларским и знам да човек кроз пост и молитву научи највеће тајне вере не може се вера приближити деци само сувопарним речима, потврђу- је гојко – то је истина иво андрић је лепо приметио: „до простоте се треба узди- ћи“ како? наравно, духовно прво мо- раш своју душу очистити покајањем, постом и молитвом кад се молиш, ти си онда свестан своје немоћи, али и божијег присуства и његове свемоћи, као и тога да је он твој отац небески та заједница ствара љубав, а љубав даје дубоко знање – простоту ми тада постајемо као деца која знају за оца и зато му се и обра- ћају зато је христос рекао: будите као деца али, што је најбитније, постајемо деца која знају за оца зато што већ знају за мајку – цркву, како каже св кипри- јан картагински (3 век): „коме црква није мајка, томе ни бог није отац“ зато су монаси као деца значи, веронаука је неодвојива од богослужбеног живота цркве да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – деца, углавном, лако прихвата- ју пример одраслих, чак и ако је он јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 51 потежак поредак треба да постоји, систем вредности треба успостави- ти, заједничке обавезе не треба олако пренебрегавати какав је ваш однос према кућној мо- литви? макар и само једна молитва, коју дете стално понавља, ствара код њега добру навику и осећај присуства бога и божије заштите у сваком тренутку – деца се крсте пре и после јела, прича милица, знају основне молитве отац их је и пре школе научио, а у школи само утврђују свако дете има своју молитву, додаје гојко, и на заједничкој молитви сви говоре своје то заједничко прави- ло није дуго, трудимо се да буде топло и да сви узму учешће мајка их је као бебе успављивала црквеним песмама уче- ствују и на приредбама и воле да певају правилно осењивање крсним знаком је веома важно, јер се деца тако утврђују у озбиљности тог чина, али и озбиљно- сти сваког другог посла који раде, а не да непажљиво млатарају рукама да види- мо, децо, како се крстите тако треба! јер је христос заповедио: љуби бога свим умом својим, свим срцем својим и свом снагом својом покажите: где вам је ум, где је срце и где је снага? одлично! гојко, има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? – трудимо се да не будемо маловерни дешава се да човека нападне и страх и свакаква искушења не мислимо да бог многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 1/2013 било кога искушава, па се због тога од- мах и дижемо да бисмо се вратили све- милостивом богу и захвалили му се за све дарове што смо имали више деце, додаје милица, све више је и гојко на по- слу напредовао и хвала богу што имамо оволико деце имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – док смо се забављали, прича гојко и ја сам размишљао као сви савремени млади – кад завршим факултет, кад се запослим, нађем стан, тек тада ћу ми- слити на женидбу али, охрабрио нас је заједнички духовник, отац брани- слав из цркве св александра невског ја још нисам био завршио факултет и, ето, узели смо се и кренули нисам био ни материјално обезбеђен, обоје смо из сиромашних породица знамо и друге породице које су све више духовно и материјално напредовале што су имале више деце, наравно, божијом милошћу ипак, незахвално је било коме било шта нудити као охрабрење мамама и тата- ма, рећи ћу да ме сваки умор и све бриге овога света прођу када уђем у наш дом и када ме деца загрле то је умножење љу- бави, додаје милица верујем да је бог у мени препознао да је ово пут мог спасе- ња и ја му се неизмерно захваљујем, јер је ово најлепши пут који је могао да ми да али, то је мој пут ја не могу да ка- жем другима: „ако ја то могу, можете и ви“ сматрам да свачији живот има сво- ју тежину, дату по мери човека да може да је изнесе није лако, али хришћански живот то и не треба да буде надамо се да ће касније бити добрих плодова, који ће бити видљиви најбитније је да деца израсту у добре и честите људе кад сам већ у прилици да се мој глас чује, поме- нула бих питање које ме често мори – сирота, запуштена и занемарена деца сматрам да би држава и црква морале да изнађу начин да се тој деци помогне, па и самим породицама из којих поти- чу говоримо о многодетности, а не јед- ном сам сретала жене које су, чувши да имам шесторо деце, плачљиво испове- дале свој грех детеубиства– абортуса ја не осуђујем те жене, али сматрам да треба на разне начине управо црква и држава заједно, да оформе саветова- лишта, стручне тимове, на самом пра- гу где се та убиства дешавају дакле, на гинеколошким клиникама има мно- го проблема где би морали друштвено више да се ангажујемо то је груба стварност, за коју смо сви одговорни да ли знате још неке мно- годетне породице и да ли се са њима дружите? – имамо пријатеља који имају троје и више деце такође смо присни са једном украјинском православном породицом која има осморо деце када се састанемо са њима, па се сва њихова и наша деца почну играти, тада није потребно да их неко од одраслих надгледа то је највећа предност велике породице, што се деца самоваспитавају млађи преузимају зна- треба уздизати дивоту код многодетних породица – она је у љубави, а не у фразеологији негде сам прочитао да је велика заслуга родитеља што су „омогућили“ богу да умножи своју љубав ако се уопште тако може рећи, да је могуће умножавати оно што је бесконачно јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 53 ње од старијих и увек су млађи напред- нији, а могу и да помогну старијима то је нека узајамноповратна спрега код млађих се јасно види да су украли знање од старијих имате ли неки незаборавни догађај, рецимо, из украјине? – када смо кренули на литургију у цркву св романових, пред црквом смо угледали породицу са пет кћери и једним сином они су нама пришли да се упо- знамо било је симпатично, јер ми има- мо пет синова и једну кћи то је скромна, фина породица из москве а сада да питамо децу како им је без тате? колико дана није био код куће? – два месеца и кад оде, онда му пишете писма? – не, видимо га преко скајпа и прича- мо са њим тај скајп је права ствар, зар не? а може ли мама у свему да замени тату? – не може зашто? – зато што се тата, када дође, игра са нама, учимо са њим, води нас у паркић, а мама нема времена за све то у причу се убацује и мама: отац систематски ради са њима, пошто ја немам доследност у томе тата им зада задатке, а они их све извршавају а тата нам прича и приче – каже сава – о марку краљевићу – то је баш лепа прича јуначка чега највише волите да се играте? сва деца у глас: „лего коцке, са ау- тићима, слагалице“, гаврило добацује: „михаило је добио на поклон слагалицу са ликом св архангела михаила, сло- жио је, па смо је урамили“ и ви сте били у јалти, код тате шта сте радили и шта вам се тамо посебно допада? – било нам је тамо јако лепо купа- ли смо се скоро сваки дан, ишли смо у шетње, обилазили многа лепа места путовали смо бродићем и посетили дворац на стени „ластавичје гнездо“, обишли смо прелепу ботаничку башту и пели се на највиши врх у приобаљу крима, који се зове св петар (ај пер- ти) ту смо били са пуно нових пријате- ља из србије волите ли рођендане и зашто? – волимо, каже михаило ови мали више воле поклоне, а ја више волим да конструишем лего, да возим бицикл са гаврилом или неке заједничке игре шта мама направи за рођендан? – неко послужење, сок и торту, одго- вара гаврило али ми не палимо свеће тата каже да се свеће само пале у цркви за помен и здравље, а не гасе се тако и на торти није добро гасити свеће мама милица додаје: „гојко је негде прочитао да је то противно нашој православној традицији, што и јесте логично, јер се у овом случају замишља жеља па се свеће еуфорично гасе иначе, не правимо ве- лике рођендане само торта, без свећи- ца, и свако може да позове двојетроје најбољих пријатеља требало би и код нас, као код руса, увести прослављање имендана, пре него рођендана“ да, тата је потпуно у праву, али има један најважнији рођендан који смо не- пре много година, својим речима и утисцима, један совјетски космонаут позвао нас је да се замислимо где је мудрост, где је наша улога у свету, а самим тим да боље разумемо делатност исуса христа многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 1/2013 давно сви прославили – христов! како га славимо и када? сви у глас: – на божић тата прво донесе бадњак из липовичке шуме и палимо га у црквеном дворишту гојко потврђује: „да већ неколико година нас тричетири другара идемо тамо по бадњак тројици другара је најстарији син михаило, мада није по договору устајемо пред зору, носимо секиру, мед, ракију, пшеницу стари- ји дечаци иду са нама и то је лепо и њима у украјини се кити јелка за бо- жић, додаје мама милица и ми смо прихватили тај обичај, па имамо и јелку“ а за светог саву? – деца рецитују на приредби у цркви, одговара м
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
13
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...али божјих представника у версају није било како се онда можеВЕРОВАТИ 📌 у тај
мир? нису ли се људи
огрешили о бога што га
нису призвали да и он
запечати тај мир? није
ли и велика британија,
хришћанска
...али божјих представника у версају није било како се онда може
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... у тој беседи он изговара речи које се мај/јун 2014 29 могу изједначити једино са лудошћу, као што то можемо рећи и за случај српских војника који дају хлеб на фронту својим непријатељима каже св владика николај: у версају су се нашли представници највећих светских сила, али божјих представника у версају није било како се онда може веровати у тај мир? нису ли се људи огрешили о бога што га нису призвали да и он запечати тај мир? није ли и велика британија, хришћанска земља, згре- шила богу што га није призвала да буде на њеној страни и у тој прилици, кад је победа остварена на колена, велика британијо! на колена, па се моли богу да ти опрости што га ниси призвала да и он утврди мир који си диктирала побеђенима! сада ће нам бити лакше да видимо која је то тачка која објашњава овај „луди“ однос према непријатељима и поступке почевши од св кнеза лазара, преко народних песника и није нимало случајно што је наш народ кроз своје ослободилачке ратове, на заставе своје победоносне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ срски војник аје рањеном буарину циареу тема броја 30 3/2014 гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника већ смо напо- менули дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и васкрсењем у чему се оно састоји? најпре у томе шта симболи тога, крст и васкрсли господ, значе у ли- тургијској молитви се каже да господ себе самога предаје за живот света, за живот сваког човека па и својих џелата у догађају и надасве тајни крста се открива неизмерна и без- условна љубав божија која је лудост и саблазан овоме свету њу ретко ко може да поднесе а господ то чини да би нас ослободио уза смрти које нас опхрвавају, окова егоизма који нас заслепљују гробном тамом да у другоме не видимо људско биће које у себи носи прекрасни лик божији, а онда и самога бога а наш народ је то видео не као реч мудрости овога света или разних силогизама, аргу- мената и противаргумената он је то видео и види као што су видели и искусили свети апостоли и зато је то укорењено у његовој сржи то искуство и отвара наш народ према ставу да непријатељство са другим, било појединцем, било народом јесте историјска и тиме пролазна катего- рија да је условљена неким датости- ма које често од нас не зависе док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и васкрсењем категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и једина истина света зато је наш народ знао да другу ис- тину није могао да одабере св кнез лазар нити да се та слобода и љу- бав могу било чиме заменити таква вера и отвара очи српском војнику да у бугарину најпре види човека, да се са њим и загрли иако се до тог дана и после тога, силом прилика, са њим гледао преко нишана због тога није нимало случајно што је наш народ кроз своје ослободилач- ке ратове, на заставе своје победо- носне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ јер крст јесте израз љубави христове, а сло- бода благо његовог васкрсења које нашим славним прецима није дало простора да се погорде над својим пораженим непријатељима, знајући да то непријатељство може само бог да отклони и да је он једини који може сачувати мир због тога, сви они из нашег рода, па и свако до нас који су се о ово оглушили или се оглушују нека се у себи запита шта ће као одговор рећи када стане пред св кнеза лазара, ђакона авакума, јасеновачке и крагујевачке мучени- ке, св симеона и св саву аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду која то тачка која објашњава „луди“ однос према непријатељима и поступке почевши од св кнеза лазара, преко народних песника и гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника? тема броја мај/јун 2014 31 хри ̨˱анска србија у првом светском рату српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздрављала са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих примера заиста је било много поводом теме овог броја пра- вославног мисионара разго- варамо са др александром раковићем, научним сарадником ин- ститута за новију историју србије и једним од друштвено најангажова- нијих историчара млађе генерације његови текстови у новинама српске патријаршије православље на тему првог светског рата привлаче пажњу како стручне, тако и шире јавно- сти, а особито православних инте- лектуалаца zzгосподине раковићу, ове године се навршава сто година од почетка првог светског рата у коме је србија изгубила скоро трећину свога становништва који су укратко били главни узроци избијања овог сукоба и да ли је он могао бити избегнут? – први светски рат је почео због по- кушаја прерасподеле колонија широм света и интересних сфера у европи први светски рат није могао да се из- бегне и велике силе су годинама чекале на повод којим би могле да оправдају улазак у рат тако су аустроугарска и немачка искористиле атентат у сарајеву на видовдан 1914 за поче- так рата аустроугарска је годинама раније планирала велики рат против србије zzми смо данас сведоци снажне пропаганде да се србима стави на душу терет главног узрочника за избијање првог светског рата, а да се гаврило принцип прогласи терористом на који начин се супротставити овој лажној матрици? разговор вод ио ненад јовановић разговор са др александром раковићем научним сарадником института за новију историју 32 3/2014 – известан број историчара, али пре публициста и новинара, покушава да свали на србију кривицу за почетак првог светског рата њихово виђење нема стручног утемељења и у вези је са наставком понижавања српског наро- да које смо видели током деведесетих година 20 века, а које никако да пре- стане у наметању кривице србима за почетак првог светског рата тра- же се даља оправдавања за разбијање југославије и чак две агресије на српске земље: на републику српску и републику српску крајину (1991– 1995) и ср југославију односно србију и црну гору (1998–1999) праћење де- ценијским економским санкцијама против српског народа zzреците нам нешто о светлим примерима православних срба који су се и у та зла ратна времена показали пре свега истинским христовим војницима и испунили заповест о љубави према ближњима, па чак и према непријатељима који су били невиђено брутални према српском народу – српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздравља- ла са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих при- мера заиста је било много иако је аустроугарски агресор над српским живљем чинио нечувена зверства (сакаћења, спаљивања, силовања, свакојака бестијална иживљавања), српска војска на то није одгово- рила истом мером посебно важ- на хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве свете ане у посебно важна хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве св ане у шапцу ȍ19͚͠ȏ којом је српски народ мачве опростио зверства хрватским војницима у аустроугарским униʣормама почињена 1914 широм мачве и западне србије мај/јун 2014 33 шапцу (1928) којом је српски народ мачве опростио зверства хрват- ским војницима у аустроугарским униформама почињена 1914 широм мачве и западне србије то је учиње- но ради југословенског јединства и хришћанске љубави у краљевини срба, хрвата и словенаца нажалост, истоветна а још масовнија зверства хрватски војници поново су почи- нили над српским народом током другог светског рата zzако је историја учитељица живота, коју бисмо поуку као народ могли да извучемо из првог светског рата и онога што се догађало стотину година после њега? – тековина првог светског рата је била уједињење српског народа у јед- ну државу реч је о краљевини срба, хрвата и словенаца – југославији показало се да српско уједињење у југословенском оквиру, спрове- дено у искреној намери, није било најбоље решење јер је југославија два пута разбијана (1941 и 1991) и споља и изнутра стога, када се сле- дећи пут укаже прилика за инте- грацију српског народа треба имати на уму да је реч о простору србије, републике српске и црне горе наравно, уколико је то могуће, треба избегавати било какве војне сукобе јер је српски народ у првом светском рату, другом светском рату и рато- вима деведесетих година 20 века доживео тешке демографске удар- це, тако да наредне не би могао да поднесе потребан нам је дуги мир, добра дипломатија и врхунска про- светна и културна политика тема броја срска ариљерија у првоm свескоm рау 34 3/2014 писмо цара николаја је било отворено и енергично: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ освит друге деценије 20 века цар николај ii будно посматра разви- так догађаја на балкану и могућ- ност војних похода аустроугарске на србију у посвећености одбрани србије од својих војних експерата бива опоме- нут да руска царевина није спремна да војно парира аустроугарској и немач- кој за разлику од својих претходника, који су се залагали за велику бугарску и то отворено показивали, цар нико- лај ii инсистира на стварању велике и уједињене српске државе због тога по- стаје био омражен међу аустријским и немачким савременицима почиње први светски рат српска војска се храбро бори против надмо- ћније војске, али развој ситуације је после неког времена тера у повлачење голгота страдања преко црне горе и албаније и упорно чекање и надање у савезничку помоћ цела та агонија може се описати речима француског маршала жозефа жофра који каже: „повлачење наших савезника срба, под околностима под којима је извр- шено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“ према подацима српске врховне команде, на албанску обалу стиже око 110000 војника и 2350 офи- цира претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72000 људи француска штампа у то време пише како нема сврхе превозити људе који су практично мртви због споро- сти евакуације српске војске тадашња влада упућује апеле савезницима, али узалуд – пресудан је апел упућен руском цару николају ii романову николај са своје стране одмах упућује оштар демарш краљу велике британије џорџу лојду, и председнику француске ремону поеанкареу писмо цара николаја је било отворено и енергич- но: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ ово писмо је било од пресудног зна- чаја за савезничку помоћ српској војсци овај спаситељски чин великог владара, стефан павловић цар николај други романов ȃ за ̨титник српског народа тема броја мај/јун 2014 35 цар николај је за свој хришћанске поступке испио чашу мученичке смрти мај/јун 2014 хришћанске цар николај ii романов одзвањао је дубоко у корпоративној свести српске војске и дан данас заслу- жује дубоки омаж у српском народу цар николај је за својe хришћан- ске поступке испио чашу мученичке смрти – улазак руске царевине у рат је ослабио државу и оставио про- стора за фебруарску револуцију, а затим и октобарску током које је по- страдао заједно са целом породицом реду хришћанских мученика је при- бројан од стране руске заграничне цркве 1981 го- дине, а заједно са целом породи- цом од московске патријаршије 2000 године, док је у политичком смислу је његова личност тек пре неколико година реха- билитована на суду руске федерације николај је сопственим животом платио оно иза чега је стаменошћу своје воље дубоко стајао, испунивши истовремено узвишени призив једног хришћанина попут израиљевог егзодуса из египатског ропства, српска војска је бежала од поновног поробљавања великих сила, 36 3/2014 а николајев поступак према српском народу се може упоредити са по- ступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске фараонове посреди је нешто веома дубоко – љу- бав према једном малом народу који је у невољи у самом поступку цара николаја ii можемо видети и на делу испуњење речи доброг пастира – „заиста вам кажем: кад учинисте јед- номе од ове моје најмање браће мени учинисте“ (мт 25, 40) српска војска је благодарећи заузи- мању руског цара прокрстарила мо- рем и један део ње отишао је на крф а, други део у северну африку где су повратили снагу за повратак у домо- вину уместо закључка, навешћемо поруку руског цара упућену нашим дипломатама, коју је саопштио ми- нистар иностраних послова русије сергеј сазонов, у пролеће 1915 го- дине: „нећете ми замерити, господо, што сам пре свега рус и што су ми најближи интереси русије, али вас уверавам да сам одмах после тога србин и да су ми најближи интереси српског народа заслуге србије биће стоструко награђене после рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!“ поступак цара николаја према српском народу се може упоредити са поступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске ʣараонове краљ пеар i на оленцу тема броја мај/јун 2014 37 „господару, твоја вера ȃ народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ на парастосу краљу александру, св владика николај велими- ровић је одржао говор у којем је подсетио верни народ како је некад, не тако давно, освећена црква светог ђорђа на опленцу задужбинар, краљ петар i карађорђевић је говорио пред окупљеним народом, а поред владике био је присутан и јован скерлић, чуве- ни књижевни критичар чувши краљев говор једноставан и пун емоција, скер- лић је био такнут у срце обратио се остарелом краљу и рекао: „господару, твоја вера – народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ то су биле скерлиће- ве речи које су одредиле веру као меру људских поступака и залог будуће по- беде на бојиштима православна вера једног краља била је заправо вера наро- да чији је он краљ био и без те вере не- могуће је разумети догађаје и схватити величанствене победе које су уследиле владика је својим истанчаним слухом духовника препознао и запамтио ове речи и сачувао их за покољења мада су многи занемаривали скерлићев од- нос према вери, остаје чињеница да је он на опленцу први наговестио српс- ку победу у светлости вере као што је први осетио николајев значај и јавно похвалио његову књигу религија њего- шева скерлић који се често представља као крута, статична и бескомпромисна фигура српске књижевне критике, као да је имао неке дубље увиде и као да је божија љубав повремено дотицала ње- гово срце, оживљавала га и наговорила да изговори опажања која од њега нико није очекивао нису то биле само скерлићеви или николајеви утисци заиста је такав, скроман и неприметан, био краљ пе- тар он се уочи самог великог рата по- вукао и владалачке дужности увелико препустио престолонаследнику алек- сандру прокламацију о уласку краље- вине србије у вихор рата потписао је наследник престола, а не краљ петар је хтео да абдицира, али то нико није прихватао, па је до проглашења новог краља дошло тек после његове смрти (1921) народу, државницима и војс- ци требао је такав краљ – самопожрт- вован, скроман, пун љубави и топлих осећања, мудар, правичан, одличан са- ветодавац краљ се повукао у тополу, где се посветио завршним радовима др ђо рђе вуковић вера краља петра кара˥ор˥еви˱а 38 3/2014 на задужбини, подизању болнице, из- градњи водоводне мреже из иностран- ства, краљ је набављао серум против дифтерије са института у берну за ову болест, од које је страдала српска војска у балканским ратовима, послали су му 256 кутија серума петар је помагао све који су му тражили помоћ – рођаке, пријатеље, избеглице из босне и војво- дине које су се од аустроугарског гнева склонили у србију слао је помоћ у ху- манитарне сврхе, а заробљенике, које му је доделила врховна комада, ради радова на имању и око задужбине, о свом трошку је хранио и бринуо се о њиховим потрепштина када је сазнао да је умрла мара вукотић, мајка чија су обадва сина погинула у рату, послао је новац за њену сахрану он се старао да свима помогне, колико је у његовој моћи када су престолонаследник и врховна команда захтевали његово повлачење из тополе, он је оклевао трудио се да доврши све радове на уређењу гроб- нице, што је оставио на крају свих ра- дова када је кренуо, успут је обилазио бојишта и храбрио војнике да издрже није пропуштао да иде у цркву на служ- бу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршум- лији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену – св спаса и св ђорђа пред налетом бугарске војске, почео је са својим војницима да одступа преко албаније у љум кули, имао је времена да се види са скопским митрополитом, а у селу свети спас са војводом путни- ком без обзира на године, реуматизам и здравствене тегобе, ишао је колима, пешке, и на коњу делио је све недаће са војском и за једанаест дана од љум куле стигао до тиране тамо је посе- тио православну цркву и присуствовао служби сусрео са са драчким митро- политом јованом, за кога је забележио: „ говори лагано и добро француски жали што није могао доћи у србију фоорафија: http://wwwrsroyalfamilynet тема броја мај/јун 2014 39 због ових ратова али се нада скоро нам доћи у визиту вели да има 24000 гла- ва грчких у својој области“ више пута се сусрео са есад-пашом, који је затра- жио два батаљона српске војске, не би ли умирио наоружане елементе који вршљају у албанији и чије је седиште у кроји на инсистирање врховне коман- де и есад паше, краљ је италијанском торпиљерком пребачен у валону, а за- тим у бриндиси шифрованим телегра- мима јављено је да је „ђенерал топола“ стигао и да је доброг здравља одатле је прешао у едипсос, где је богато даривао сиротињу, па у халкис и у халкису, краљ је редовно обавештаван о развоју ситуације и дипломатским мисијама престолонаследника био је задовољан што у овој бањи има „служба од 8 до 9 сваке недеље, у селима исто“ у свој дневник је бележио цркве које је посе- тио при својим шетњама по овом остр- ву и разочарење што једном приликом није било литургије у месту кастела (castella) познати песник јован дучић га је саветовао да напусти острво јер се спремају немири у грчкој и збацивање краља константина, али краљ се није уплашио и остао је на свом месту чак је, после сазнања о свргавању, упутио један телеграм пун речи разумевања краљу константину, који му се на томе захвалио после успеха српске војске, краљ је кренуо пут солуна и водена, да храб- ри своје борце да издрже остала су потресна сећања учесника рата како их је краљева пажња дирнула и како су били срећни да са њим буду на служби божијој чак је у водену дао прилог да се покрије једна црква и да се купе нове одежде за свештенство цркве св јо- вана трудио се да утеши човека тако је записао у свом дневнику за андру николића, председника скупштине у избеглиштву: „сирома, страшно стра- хује (он) све види црно – опасност, уништење, пропаст муку имам да га умирим и (о)куражим “ у тим тешким временима, краљ је имао више снаге него многи његови млађи и здравији савременици откуд је он црпео такву и толику снагу? као што показује његов дневник из 1915 и 1916 године, краљ није пропуштао службу божију, волео је да дарива цркве, да помаже људима у невољи, да теши не- утешне у дневнику су савесно забеле- жени сви већи хришћански празници и познати светитељи особито је волео да бележи празнике апостола није за- борављао ни националне светитеље из једне његове белешке види се да је сину александру дао име по светом алек- сандру невском кад год би се нашао у неком тешком проблему, краљ је дизао свој поглед ка небу и ослушкивао речи јеванђеља читане на литургији он се није уздао у своје снаге, ни у силу свог положаја, ни у армији којом је командо- вао, ни у помоћ сродника и пријатеља он је чежњиво гледао пут неба, одакле му је стизала снага и инспирација али то није била само његова вера, него и вера целог народа, како су то осетили скерлић и св владика николај у вери и јесте кључ свих српских прегнућа и успеха у великом рату није пропуштао да иде у цркву на службу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршумлији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену ȃ св спаса и св ђорђа 40 3/2014 мајор драгутин гаврилови˱ српски витез из првог светског рата јунаци! тачно у три часа непријатеља тре- ба разбити вашим силним јунаштвом, разнети вашим бомбама и бајонети- ма образ београда, наше престонице, мора да буде светао војници! јунаци! врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жрт– вован за част београда и отаџбине ви немате, дакле, да се бринете за живо- те ваше, они више не постоје зато напред у славу! за краља и отаџбину! живео краљ! живео београд! беседа коју је мајор драгутин гав- риловић одржао браниоцима бе- ограда 7 октобра 1915 године, постала је, бар у нашем беседништву, антологијски пример војничке беседе овај лаконски говор у коме је садр- жано право јунаштво достојно старих спартанаца, у коме је у пар реченица речено све за шта би многим офици- рима требало много речи мајор гав- риловић је окупио војнике из своја три вода, два вода трећег батаљона и сремског одреда испред тада чувене кафане „јасеница“ на дорћолу и одр- жао поменути говор пред предстојећу тешку борбу аустроугарска царевина објављује рат србији 28 јула 1914 године, у наредним данима следи бомбардовање београда, да би до краја године непријатељ био хе- ројски побеђен у церској и колубарској бици, али са великим губицима на српској страни са првим данима рата 1914 године почео је и велики терор аустроугарске над српским народом у србији и босни њихови војници су без пресуде вешали и стрељали цивилно ста- новништво о овоме је европску јавност обавестио швајцарски лекар арчибалд рајс у току првих девет месеци 1915 го- дине на тлу србије није било борбених операција, али тај мир није био миран ни спокојан болести и епидемије су узи- мали животе и рањених војника и циви- ла за време затишја централне силе су се припремале да србију поразе и изба- це из рата шестог октобра 1915 године аустроугарски генерал макензен је на- редио артиљеријски напад на централни део србије сутрадан је отпочело грана- тирање београда страдало је доста ста- новништва, а телефонске и телеграфске везе су уништене српски отпор је био жесток и непријатељ је претрпео велике губитке током сукоба, аустроугарске чете су успеле да успоставе мостобран српски напади у циљу уништења мосто- брана нису успели борбе на десној оба- ли саве и дунава су биле драматичне милош в маринковић тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин гавриловић знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- ступања св евхаристији, посебно њену важност у данима страдања као што је св кнез лазар приче- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мај/јун 2014 41тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мајор драуин гавриловић 42 3/2014 србије 1915 године“ ово није рекао без основа, јер делови извештаја астро- угарских команданата сведоче да се у херојску одбрану београда укључило и цивилно становништво командант 8 аустроугарског корпуса пише: „поред регуларних српских трупа у борбама је учествовало и цивилно становништво оба пола и под тим условима није било могуће даље продирање у београд“ а у извештају команданта 59 аустроугарске дивизије стоји: „срби су се жестоко бра- нили свака зграда, свака башта морала се заузимати под борбом са прозора су бацане бомбе у борбама су учествова- ли и грађани“ непријатељски губици су били око 10500 избачених из строја, српски губици за четири дана били су око 5000 избачених из строја око 20000 београђана је напустило своје домове мајор гавриловић је био тешко рањен српски војници погинули у од- брани београда 1915 почивају у зајед- ничкој гробници која је изграђена 1931 године на новом гробљу преживевши одбрану београда, мајор гавриловић се повукао заједно са српском војском на крф након рата је распоређен на дужност команданта пука – пуковника у крушевцу, где се оженио и са супругом даринком добио петоро деце војвода петар бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода степа степановић уз образложење да је превише млад полагао је генералски ис- пит у штипу 1927 године и није положио, а када је прекомандован у београд 1930 године, одбио је да испит полаже и други пут, осећао је да га војни врх не прихва- та пуковник гавриловић је био жртва зависти и сплетки одређених официра блиских краљу, тако да му је генералштаб одредио да на војној академији предаје војну администрацију, што је за њега, пу- ковника у артиљериској пешадији било понижење када је избио пуч 27 марта 1941 године, генерал симовић је нудио гавриловићу да га унапреди у чин генера- ла и додели место министра одбране, али он је одговорио: „не желим генералски чин, ни министарску фотељу! ја сам вој- ник!“ драгутин гавриловић је заробљен, приликом повлачења југословенске краљевске војске, 1941 године, у сарајеву био је у логору у нирнбергу до краја рата по заврштеку рата, и повратку из лого- ра био је у сабирном центру на бањици, где се мало опоравио упокојио се у свом стану 19 јула 1945 године окружен по- родицом нова послератна комунистич- ка власт је кажњавала његову породицу када се упокојио, жена и деца нису до- бијали његову војну пензију пуних десет година означен је као човек бившег ре- жима, а то се тешко опраштало пуковник гавриловић je одликован многим ордењем: карађорђевом звез- дом, орденом светог саве, орденом белог орла, југословенске круне, фран- цуским ратним крстом, орденом легије части, медаљом милош обилић, споменицом 1914 и са још дванаест других одличја тек шездесетих година нова власт почиње да помиње пуков- ника гавриловића у позитивном кон- тексту и да истиче његову храброст и родољубље али, ипак, све до скора, из његовог говора српским војницима иза- бацивани су краљ и отаџбина на месту где је мајор гавриловић одржао говор и кренуо у тешку битку, 2013 године ос- већена је и постављена спомен – плоча знајући какво се страдање спрема браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, ͟ октобра причестио у цркви ружици тема броја мај/јун 2014 43 најважније од свега су пример и по- уке које нам је мајор гавриловић оста- вио и показао својим речима и делима по сведочењу његових потомака он је био честит и мудар човек сву децу је ишколовао на факултетима живео је скромно док је био у заробљеништву, писао је жени и деци да не узимају по- моћ од владе милана недића а када је напуштао немачки логор, одбио је да као најстарији заробљеник изађе први, изашао је последњи из логора овај стрпљиви и скромни човек нам и да- нас светли својим примером смирење, оно истинско хришћанско смирење, и поуздање у господа, какво је и имао драгутин гавриловић, човек треба да сачува ма у каква искушења запао то- ком живота господ христос је рекао: „ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“(мк 8 34) драгутин гавриловић је кротко носио свој крст страдања за слободу и достојанство српског народа показао нам је да је право херојство засновано на чистоти срца и на вери да после стра- дања долази васкрсење аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој проивавионски о срске војске – обрана беораа у јулу 1915 оине ретко ко зна за један духовни кон- траст који данас постоји у свету док савремена цивилизација размишља о достигнућима древних незнабожачких племена маја, тражи у њима одговоре на многе своје недоумице, од којих је јед- на и свуда популарна тема – краја света, мало ко зна за чудо које дух свети чини међу потомцима те древне и напредне али, на жалост, често и веома сурове и крваве цивилизације познате по људ- ском жртвоприношењу племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају право- славни хришћани! господ бог чини велико чудо данас у гватемали, постојбини древних маја преко сада већ блаженопочившег оца андреса жирона (упокојио се у фебруа- ру 2014) господ је 2010 године основао своју цркву у том делу света за само не- колико година овог истинског оца нације на путу у православну цркву прати на десетине хиљада људи (неке процене су да је у питању преко 100 хиљада људи) сиромашна племена маја су га пратила због његове жртве и борбе за све њих која је трајала цео његов живот својевремено истакнути римокатолички свештеник бо- рио се за њихова права пред властима, ор- пр авославна црква у гватемали сʑи народиǡ коyʔ си стʑориоǡ доʽи ʽʔ и поклонити сʔ прʔд тобомǡ господʔǡ и слаʑити имʔ тʑоyʔ ȍпс ͠͞ǡ ͡ȏ станој е станковић парохија у селу таџумуку венчање у арохији оца еванелоса 44 3/2014 идите и научите све народе ганизовао и подигао преко 42 села и 300 храмова за своју паству у својој духовној потрази напустио је римокатолицизам и основао неканонску „православну цркву гватемале“ која је 2010 године ушла под омофор константинопољске патријар- шије и тиме добила канонски статус христове речи да је жетве много, а по- сленика мало (мт 9, 37) потврђују се у животу православне мисије у гватема- ли седам свештеника брине о неколико десетина хиљада људи који живе у око 300 села која су међусобно понекада и врло удаљена, налазе се у планинским пределима, често без икаквих проход- них путева њихово служење се одвија у јако тешким условима као пример бих навео оца евангелоса који свакоднев- но посећује своје многобројне парохије (више од десет) прелазећи пешке поне- када јако велика растојања без обзира на тешкоће, неуморан је у свом служењу: крштава, миропомазује, исповеда и слу- жи, организује венчања по неколико брачних парова свештеницима помажу и веома, вео- ма пожртвовани вероучитељи из редова верног народа који су у већини и лидери својих црквених заједница из њиховог искуства се још једном показује свеко- лика важност личног примера, јер због начина свог живота пре свега, они пред- стављају ауторитет за свој народ про- тојереј џон чакос, свештеник и дугого- дишњи мисионар угледне православне мисионарске организације orthodox christian mission center из америке, који је себе потпуно посветио служењу црк- ви у гватемали, има за њих само речи хвале, говори да су веома пожртвовани, да представљају кичму мисионарског служења, да су у стању да, иако јако си- ромашни, прелазе јако велике раздаљи- не о свом трошку да би од свештеника чули реч поуке и савета који ће затим пренети у своје заједнице и да заиста јесу царско свештенство, народ свети, народ задобијен о коме говори апостол петар (1пет 2, 9) народ гватемале жељан је праве заједнице, њихови вероучитељи често организују скупове на којима се народ теши, снажи и поучава у својој вери будуће православне заједнице на свом путу ка цркви имају много духов- них препрека и искушења, често бивају доведени у сумњу од стране протеста- ната и римокатолика у својим местима речи једног од вероучитеља на једном од о еванелос на свом уу из арохије у арохију улазак нових чланова у цркву мај/јун 2014 45 таквих скупова, на коме се налазио и над- лежни архијереј, митрополит атинагора мексички сликовито илуструју тешкоће које су на том путу превазишли: „сада знамо да нисмо сами! имамо владику који је дошао да нас види, који је са нама и ми знамо да смо део истините цркве!“ свештенство које носи мисионарско служење у цркви гватемале са успехом користи принцип инкултурације, то јест, коришћења одређених елемената културе народа гватемале на чијем се оцрквењивању труде и тако још више приближе свето православље срцима и умовима ових једноставних и искрених људи такође једна од специфичности литургијског живота цркве тамо пред- ставља и укључивање неких од елеме- ната претходних вера овог народа, пре свега римокатолицизма и харизматског покрета – на њиховим службама има пуно песме, службе се заустављају на неким местима ради проповеди а затим настављају да би се у одређеном тре- нутку поново изговорила проповед од стране свештеника јер гватемалци воле да слушају проповед такође, у храму можете видети и римокатоличке статуе пресвете владичице као и римокато- личке иконе, а ту су и музички инстру- менти који се користе у прослављању господа њихово коришћење је корисно у прелазном периоду све док се у народу потпуно не развије православна црк- вена свест важно је да се оним што је неутрално помогне људима који праве своје прве кораке у цркви, да им се на сваки начин олакша и пружи рука под- ршке, да виде да их у цркви уважавају, да цене њихову културу и показују на- чин на који она може да служи христу и цркви његовој православна црква сведочи о себи у гватемали на још један начин – путем испуњавања заповести о бризи о хри- стовој најмањој браћи (мт 25, 40) пра- вославни манастир свете тројице у бли- маи инес на рађевини ново сироиша ри манасиру свее тројице о михаил, арохија у селу пинула говор вероучиеља на црквеном скуу ре мироолиом аинаором и оцем анресом идите и научите све народе 46 3/2014 зини главног града гватемале већ дуго година са великим успехом брине о си- рочићима из целе земље најбоља илу- страција пожртвованог служења мати инес и њених монахиња о овој деци је и посебан декрет председника гватемале којим се дају привилегије сиротишту о којем оне брину до сада је преко хиља- ду сирочића нашло уточиште и негу код православних монахиња важна је чиње- ница да поред смештаја, хране и образо- вања монахиње овој деци пружају и ду- ховну храну мноштво ових малишана и када одрасте и напусти сиротиште на- ставља да живи аутентичним црквеним животом, остају свесни чланови цркве радује и податак да је преко три стотине деце усвојено од стране православних породица из сад, канаде и русије мати инес сада и при самом манастиру гради ново сиротиште у коме би било смеште- но још малишана скорашња смрт апостола гватемале, оца андреса жирона, уздрмала је црк- ву у гватемали у овом врло осетљивом периоду цркви у гватемали потребна је наша помоћ, пре свега молитвена мо- лим вас да у својим молитвама помињете и блаженопочившег оца андреса, али и многобројну нашу браћу и сестре, да им господ дарује сваку утеху и мир, да их оснажи на путу ка себи не заборавите у молитвама и седам неуморних свеште- ника цркве у гватемали, као и лаике-ми- сионаре који себе у потпуности дају на служење цркви ако је неко можда у могућности да и материјално, својим прилогом, помогне младу цркву гвате- мале, нека слободно пише на urednik@ svedokverniorg (мејл мисионарског цен- тра „о данило сисојев“) ради више де- таља о начинима да им се помоћ укаже сваки вид помоћи њима заиста значи, посебно ако се има у виду чињеница да ће, ако бог да, у наредним годинама још хиљаде и хиљаде људи из племена маја ући у лађу спасења жетве је много, а посленика мало молите се стога господару жет– ве да изведе посленике на жетву своју (мт 9, 37–38) православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је мученички пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жртве за сведо- чење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православним заједницама у земљама где православље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је: urednik@svedokverniorg племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају православни хришћаниǩ мај/јун 2014 47 лепи храм свете тројице на таш- мајдану, назван руска црква, по- дигнут је у руском стилу 1924 го- дине, по плановима архитекте валерија сташевског за русе који су након ок- тобарске револуције побегли од кому- нистичког терора они су у темеље овог храма положили грумен земље донесен из русије у њој је сахрањен и руски ге- нерал врангел, вођа царистичких сна- га против бољшевика од 1946 године храм има статус подворја руске пра- вославне цркве у београду, као пред- ставништво московске патријаршије при трону српских патријараха у њој је 1957 свету архијерејску литургију служио руски патријарх алексеј i то- ком бомбардовања београда од стране нато пакта, знатно је оштећена об- новљена је и освећена 25 марта 2007 године од стране садашњег патријарха московског и све русије кирила, који је као митрополит тада био председник одељења спољних веза руске православ- не цркве у обновљеном храму нала- зе се вредне иконе са моштима светих разлог због кога ћемо чешће долазити у овај храм јесте породица никитовић замолили смо старешину храма, про- тојереја-ставрофора виталија тарасје- ва, да нам нешто каже о њима: „још док је служио мој покојни отац, василије, александар је ушао у олтар и добио бла- гослов да носи стихар, а за ту службу се одабирају само најбољи међу верници- ма његов отац данило је васпитавао децу у православном духу и духу љубави према православном руском народу, а то наставља и александар: поштују посто- ве, редовно се исповедају и причешћују, а оба њихова сина су такође у стихари- ма, у олтару таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“ александар (47) и ири на (47) никитовић имају седморо деце, пет кћери и два сина: јелиса- вета (18), даница (16), марија (13), да- нило (10), лазар (7), јелена (4) и ксе- породица никитови˱ „таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“, каже о никитовићима прота виталиј разговор водила радмила грујић 48 3/2014 многодетне хришћанске породице нија (2) упознали су се на филозофском факултету у београду, на коме су обоје дипломирали венчали су се у мана- стиру острог 1994 године александар двадесет година ради у институту за филозофију и друштвену теорију као на- учни сарадник, одскора као доктор фи- лозофије, а ирина је посвећена породи- ци живе на новом београду до сада су, као подстанари, четири пута мењали ме- сто становања надају се да ће им инсти- тут помоћи да реше стамбено питање – врло ретко се срећу интелектуалци прави верници, и још са седморо деце да ли је љубав ка мудрости утицала на љубав ка премудрости? необично је и што идете у руску цркву реците нам, александре, нешто о томе мај/јун 2014 49 александар: „није вјера дошла одјед- ном, нити је на њу утицала филозофија, него је била присутна и очувала се и у временима комунистичког богоотпад- ништва мој покојни отац данило, ро- дом дурмиторац, из околине шавника, дошао је у луку бар, као поморски ин- жењер, и ту засновао породицу нас је петоро дјеце, три сина и двије кћери, ја сам трећи по реду, сви смо ту рођени отац је био прави вјерник и знао да је у цркви спасење, зато је хтио да се вјен- ча у цркви али, почетком 60-их било је незамисливо наћи кума поуздао се у бога и повео жену на острог на путу од доњег до горњег манастира срели су се са побожним србином са шајкачом на глави кад су му рекли куд су се намје- рили, он им је рекао: ‘бићу вам кум!’ сву дјецу као бебе крстили су под острогом славили су славу светог трифуна, и временом постали изузетно привржени цркви и богослужењима тако су васпи- тали и сву дјецу почетком деведесетих ирина и ја прво смо ишли на богослу- жења у саборну цркву, али смо кренули у руску цркву на предлог нашег прија- теља који је тамо ишао редовно у почет- ку нам је било мало необично заправо, пресудно је утицала љубав оца васи- лија, који је у правом смислу био пастир и наш духовни отац тако већ више од двадесет година редовно посјећујемо богослужења у руској цркви, у којој је настојатељ отац виталиј тарасјев, који је овде рођен, и који је наследио свога оца василија и деду виталија“ у александровим тихим и осмишље- ним речима местимично и спонтано пројављује се топла јекавица из његовог родног бара, нарочито кад говори о ро- дитељима укључила се и ирина: „ја сам рођена у београду имам само млађу се- стру моја мајка је по оцу рускиња, рође- на у београду, а потиче из белогардејске породице из града пенза, избегле после октобарске револуције отац је из кња- жевца и више је поштовао српску тради- цију, па сам се крстила тек у 23 години ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да испуњавамо све оно што је господ заповедио и тако васпитавамо децу 50 3/2014 многодетне хришћанске породице али, моја баба, са мајчине стране, има- ла је четворо деце, а чукунбаба је имала шеснаесторо деце, и још су једно усвоји- ли и отхранили“ – како доктору наука толика деца нису сметала за каријеру? александар: „напротив, мислим да дјеца не могу да сметају него само да по- могну што их је више, то боље пре две године сам докторирао и објавио док- торску дисертацију под називом фило- софија наслеђа, у издању фонда „слобо- дан јовановић“ и српског филозофског друштва посветио сам је свом и ири- нином ђеду: милосаву м никитовићу и владимиру н пуљхритудову, који су, не знајући један за другога, стрељани 1944 године од комуниста као политич- ки непријатељи“ – шта је тема ваше књиге? о каквом наслеђу је реч? „реч је о хришћанском наслеђу, које се све више маргинализује и оспорава човек је себи изборио право да сумња у традиционалне хришћанске вредности и тако поставио начело своје субјектив- ности, које је утемељио на постулату: сумњам, мислим, јесам – дакле, постојим независно од творца све је теже бити хришћанин у европи и у свету ради равноправности свих облика веровања, хришћанска вера избачена је из устава еу, у коме је све доскора била назначена као темељ миленијумске традиције и ци- вилизације и св матрона је провидела духом светим да није далеко време кад ће пред нас отворено поставити захтев: крст или хлеб? модерна европа је са француском револуцијом наметнула питање: које је прво начело – бог или човјек? видимо како се умјесто бога све агресивније поставља човек као основа и мера све- га са успостављањем човекобога све постаје дозвољено за свакога од нас фундаментални избор је коме дајемо првенство: богу или човјеку то је глав- на битка која ће даље да се води пра- вославни народи су сачували предање и на њима је највећа одговорност није случајно у украјини започела велика и дубока криза од које зависи мир, можда и у целом свету све води према речима блажене матроне да ћемо бирати из- међу крста и хлеба“ – верујемо да су вам врло блиски руски светитељи и писци, па ћемо се више по- зивати на њих које писце радо читате? „највише књиге о светитељима: св серафиму саровском, св јовану крон- штатском, св јовану шангајском, св силуану светогорцу, св софронију са- харову, нешто од шмемана“ – св јован кронштатски каже: „што је за биљку земља, то је за душу бог“ хришћанска породица се по мај/јун 2014 51 томе познаје да ли сматрате таквом вашу породицу? ирина: „ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да ис- пуњавамо све оно што је господ запове- дио и тако васпитавамо децу редовни смо на богослужењима и причешћујемо децу сваке недеље и празником нема бољег васпитања од тога, јер их тада го- спод води и чува наравно, то је тежак пут и стална борба али је то и једини начин да човек живи а да, опхрван мно- гим тешкоћама, ипак буде радостан људска душа је безмерно дубока, не- моћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео наш заједнички духовник је отац виталиј тарасјев он нас дуго и добро познаје и духовно руководи из њега исијава православна љубав“ – да ли, поред крсне славе, славите и неког руског светитеља? александар: „не једног, него многе посебно св ксенију петроградску на њен празник, 6 фебруара, нас двоје смо се упознали по њој је добила име наша најмлађа ћерка и крштена је на тај дан славски колач, такође, приносимо св александру невском, св серафиму, св сергију, св матрони, св јовану кронштатском“ – да ли се слажете са руским свеш- теником алексејем јангом да су за брак најважније три ствари: похва- 52 3/2014 многодетне хришћанске породице ла, праштање и време? то утиче и на васпитање деце ирина: „те три ствари, које сте по- менули, поготово су важне у погледу васпитања деце, јер ми не само да уко- ревамо децу него их, пре свега, силно волимо једно без другог не иде, али је љубав оно што побеђује непрестано им праштамо њихове грешке, али их и стално упозоравамо и покушавамо благо да им укажемо како је требало да ураде уздајући се у бога, чекамо време да они постану људи, да буду право- славни хришћани, свесни свих важних и добрих ствари важно је да се науче црквеном животу и да одвајају битне од непотребних ствари, којима нас не- престано засипају кад на тв тражим програм са цртаним филмовима, брзо мењам канале, јер је страшно погле- дати шта се све приказује, и то дању! све је у данашњем свету усмерено да заборавимо своју душу и да је прода- мо за безвредну блештаву бижутерију ја бих волела да се вера посеје свуда а само се ради о томе да успемо у христу да сачувамо своју душу за живот веч- ни свакога тренутка мислимо само на то да идемо православним путем и да наша деца постану и буду хришћани све што је тешко на том уском путу мали је проблем спрам обећане награ- де молимо се да увек устанемо када паднемо ако човек треба негде да се замисли и да призове господа у помоћ, то је када види своју децу ту понајпре морамо да признамо да је господ наша сила и наше уздање оно добро што је у нашој деци, то су добили у цркви, а оно лоше су наследили од нас васпи- тање деце јесте тајна, јер оно превази- лази наш разум и наше знање и тиче се благодати божије“ – у чему се огледа делатна љу- бав у породици? „делатна љубав се огледа у настојању да се деци приближи познање царства небеског то је могуће кроз заједнич- ко испуњавање молитвеног правила, одласка на свету литургију и што је најважније, причешћивањем светим тајнама наша деца су доста жива и че- сама вера би требало да се посеје свуда: и у породици, школи и на ʣакултету, ʣилму и у позоришту, у књигама, на телевизији мај/јун 2014 53 сто несташна, али су послушна у оном што је најбитније, а то је молитва, пост и богослужења наравно, посебан је про- блем адолесценција, јер тада траже нека своја посебна права те се напетости не- кад појачавају а некада стишавају, али стрпљењем се ипак решавају“ – да ли су деца напредна? шта уче и какви су ђаци? иду ли на веронауку? „сва деца иду у руску школу, на но- вом београду то је александрова жеља да науче руски језик и упознају руску културу на непосредан начин то је др- жавна дипломатска школа намењена руској деци, али могу и друга деца да је уче она обухвата вртић, основну и средњу школу, у рангу класичне гим- назије немају веронауку, али имају предмет: основе религиозних кон- цепција и светске етике мислим да је веронаука потребна као део хришћан- ског васпитања и да може да има само позитиван утицај сама вера требало би да се посеје свуда: и у породици и у школи и на факултету и на филму и у позоришту и у књигама и на телеви- зији камо среће да то можемо видети у целом друштву! учење је некад боље, некад горе александар их бодри да је то све нормално нема већих пробле- ма, али ни специјално великих успеха даница је завршила и нижу музичку школу, марија ће завршити ове годи- не чињеница је да мало читају и да је за то у великој мери ̓заслужна’ вирту- елна технологија“ – да ли сте ви бирали име- на деци или кум? александар: „углавном је дан рођења одређивао и име дјетета јелисавета је добила име по мајци св јована крсти- теља, јер је рођена на празник његовог рођења, даница, по мојој баби, марији је ирина дала име, јелена по св царици је- лени, ксенија по св ксенији петроград- ској, данило, по ђеду, лазар по св кнезу лазару четворо млађих крстио је ми- трополит амфилохије радовић, а кад ми се отац упокојио 2003 године, служио му је опело у бару ускоро се родио да- нило па је добио име по ђеду на њихове имендане ирина умеси колач и носимо у руску цркву“ – како мода утиче на децу? ирина: „наравно, требало би да хришћанска омладина према њој има негативан став наше ћерке су се огра- ничиле на шминкање и моду фармерки и кратких јакни, али ми не желимо да кру- то бранимо те ствари да не би мислили како су у свом одрастању ускраћени за мало игре и експериментисања јер, то је неминовна фаза која прати одрастање, и свака генерација пролази кроз своје модне лудости надам се да ће време- ном праћење модних трендова смањити али, за то је потребно духовно сазре- вање сваког од њих“ – да чујемо децу како говоре „по рус- ски“ да ли им се допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св амвросија оптинског: „как жить? жить – не тужить, никого не осуждать, никому не досаждать и всем мое почтение“ данило: „мени се највише свиђа та школа најпре смо ишли у вртић марија, људска душа је безмерно дубока, немоћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео 54 3/2014 многодетне хришћанске породице лазар и ја, па онда у школу сада идем у четврти разред“ – па, ти си већ постао прави рус! хајде преведи! данило: „како треба живети? треба живети овако: не туговати, никога не осуђивати, никоме не досађивати и сва- коме дати поштовање“! – да, може: „не досађивати“, у смислу „не оптерећивати“, а „моје поштовање“ можемо превести као „мој наклон“ сва- ка част, данило, „име ђедово“! а да ли вас тамо уче да певате руске песме? хајде неку да нам отпевате даница: „да, уче нас може – катюша?“ даница је започела, остали су прихва- тили, али и ми смо им се придружили баш је било весело али, данила је ин- тересовало како то и ми знамо руски како? „ти волиш руски и зато га учиш и знаш је ли тако? исто тако и ми – воли- мо руски и зато га знамо“ да питамо сада маму – можете ли овој паметној деци да омогућите летовања, зимовања или поклоничка путовања? ирина: „летујемо у бару, код алек- сандрове мајке и сестре није нам јед- ноставно да се заједно упутимо на дру- га места ипак, обавезно сваке године идемо на острог, то нам је јако важно александар је више пута ишао на свету гору, марију је водио у свету земљу, а даницу у дивјејево ми од наших при- мања не можемо да обезбедимо много мај/јун 2014 55 путовања, али понекад се укаже при- лика за понеко – да ли је било проблема код порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? „сви порођаји били су без пробле- ма и нормални што се тиче вантелесне оплодње, није на мени да судим, тим пре што ми је христос подарио децу највише бих волела кад би и други људи, милошћу божијом, добили децу природним путем“ – да ли су о вама писале новине или сте учествовали у некој тв емисији? александар: „не, то нас није занимало сада се први пут јавно представљамо у православном мисионару, који сматрамо веома добрим часописом, како мисио- нарским тако и образовним“ – руска пословица каже: кад је у поро- дици слога, не треба и богатство има ли егзистенцијалног страха? „никада не смијемо заборавити да је само бог наша сила, наша помоћ и наше уздање безуман је свако ко се узда у себе то је прво и основно питање: да ли полазимо од бога или од човјека када се сетимо да је бог алфа и омега, почетак и крај, онда стајемо на прави пут кр- штењем ми стичемо благодат која нас из- води на прави пут а онда ће се врата от- ворити свима онима који куцају,“ ирина додаје: „помоћ је одувек притицала од некуда, а пре свега од бога верујемо у речи господње да он и врапце храни, па како неће и нас нема егзистенцијалног страха, јер се уздамо у бога до сада нам је дао све што нам је требало и надамо се да ће тако бити и надаље“ – имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? александар: „шта човјек једино може, него да се узда у силу и помоћ господа храброст је уздање у бога без превише рачунице и бог ће помоћи то треба да нам буде главна рачуни- ца рађањем се испуњава божија запо- вијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратко- вида па и слепа“ – да ли познајете још неке многодетне породице и да ли са њима дружите? ирина: „познајемо када могу, радо се дружим са ирином војводић, која је родила једанаесторо деце са њом сам се упознала још у гимназији летујемо заједно у бару ирина је прави пример хришћанке и поседује врлине које су за истинско поштовање“ – да, и ми је добро познајемо то је она ирина, која је у себи, на најбољи начин, удружила марту и марију, на чијем лицу увек сија светлост хришћанске радости, јер са радошћу прихвата божије даро- ве и труди се да их украшава благодат- ном љубављу дародавца то је супруга јереја василија војводића, са њиховом породицом православни мисионар је два пута водио разговор, као истин- ском хришћанском многодетном по- родицом за углед а, уверили смо се, и за вашу породицу се може рећи да сте истинске слуге божије и сарадници на њиви господњој рађањем се испуњава божија заповијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратковида па и слепа 56 3/2014 многодетне хришћанске породице одећа игумана сергија била је про- ста и груба сам ју је шио за себе, те га због тога многи нису могли препознати и сматрали су га манастир- ским послушником поред његове одеће, сачувани су и свети сасуди и путир из кога се преподобни са братијом при- чешћивао светим тајнама свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпи- тач писмом је живео, због чега се тру- дио да свима буде слуга и помоћник, јер ко хоће да буде први, тај свима да служи неодољиво скроман његов живот био је сликовит пример речи неботајног павла: „када имамо храну и одећу, овим да бу- демо задовољни“ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића го- ворио је „духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ сваким даном подвизи су га назиђива- ли ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем једна од њих је и милостиња, која беше омиљена све- том сергију ипак, краљица врлина за игумана била је расуђивање, због чега једна руска пословица каже да је расуђи- вање потребно и у милостињи данашњи изглед саборне, сергијеве, цркве свете тројице је из петнаестог века у њој се свети сергије после свог игуман русије свети сергије радоње ̨ки ȋнаставакȍ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића говорио је „ духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ хаџи драган поповић храм свее тројице у серијевом посау мај/јун 2014 57 святая русь представљења често у виђењима јављао братији тако је било и после молитвеног обраћања светог никона радоњешког светом сергију, јер су татари претили да опљачкају и оскрнаве све пред собом у читавој русији игуман сергије са све- тим петром и алексијем јави се никону и рече да ће, „по божијем допуштењу, овај манастир бити разрушен од руке татарског разбојника едитеја, но после тога ће ово место оживети као никада пре и постати велики духовни расадник врлине“ тако и би, а свети никон се по- сле тога врати у манастир 1408 и подиже велелепни камени храм који 1425 беше осликан благородном руком андреја рубљова (уписан у диптих светих 1991) и данила црног у четрнаестом веку стање у целој земљи било је доста несигурно, јер су татари опустошили градове и већи- ну манастира у бици на куликовском пољу (1380) татарски кнез мамај је до ногу потучен ова победа много је зна- чила за државност руске земље, а њу је свети сергије од бога измолио читајући свеноћне царске молитве из давидовог псалтира, када му господ откри како ће победити много надмоћнијег неприја- теља за псалтир свети јован златоу- сти каже да је боље да реке водом усахну, него да се престане са читањем псалама тако ће, због утврђења српске држав- ности свети сава оставити, српском народу заветни, карејски типик, да се сваким даном подвизи су га назиђивали ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем монах игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спаси
... у тој беседи он изговара речи које се мај/јун 2014 29 могу изједначити једино са лудошћу, као што то можемо рећи и за случај српских војника који дају хлеб на фронту својим непријатељима каже св владика николај: у версају су се нашли представници највећих светских сила, али божјих представника у версају није било како се онда може веровати у тај мир? нису ли се људи огрешили о бога што га нису призвали да и он запечати тај мир? није ли и велика британија, хришћанска земља, згре- шила богу што га није призвала да буде на њеној страни и у тој прилици, кад је победа остварена на колена, велика британијо! на колена, па се моли богу да ти опрости што га ниси призвала да и он утврди мир који си диктирала побеђенима! сада ће нам бити лакше да видимо која је то тачка која објашњава овај „луди“ однос према непријатељима и поступке почевши од св кнеза лазара, преко народних песника и није нимало случајно што је наш народ кроз своје ослободилачке ратове, на заставе своје победоносне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ срски војник аје рањеном буарину циареу тема броја 30 3/2014 гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника већ смо напо- менули дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и васкрсењем у чему се оно састоји? најпре у томе шта симболи тога, крст и васкрсли господ, значе у ли- тургијској молитви се каже да господ себе самога предаје за живот света, за живот сваког човека па и својих џелата у догађају и надасве тајни крста се открива неизмерна и без- условна љубав божија која је лудост и саблазан овоме свету њу ретко ко може да поднесе а господ то чини да би нас ослободио уза смрти које нас опхрвавају, окова егоизма који нас заслепљују гробном тамом да у другоме не видимо људско биће које у себи носи прекрасни лик божији, а онда и самога бога а наш народ је то видео не као реч мудрости овога света или разних силогизама, аргу- мената и противаргумената он је то видео и види као што су видели и искусили свети апостоли и зато је то укорењено у његовој сржи то искуство и отвара наш народ према ставу да непријатељство са другим, било појединцем, било народом јесте историјска и тиме пролазна катего- рија да је условљена неким датости- ма које често од нас не зависе док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и васкрсењем категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и једина истина света зато је наш народ знао да другу ис- тину није могао да одабере св кнез лазар нити да се та слобода и љу- бав могу било чиме заменити таква вера и отвара очи српском војнику да у бугарину најпре види човека, да се са њим и загрли иако се до тог дана и после тога, силом прилика, са њим гледао преко нишана због тога није нимало случајно што је наш народ кроз своје ослободилач- ке ратове, на заставе своје победо- носне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ јер крст јесте израз љубави христове, а сло- бода благо његовог васкрсења које нашим славним прецима није дало простора да се погорде над својим пораженим непријатељима, знајући да то непријатељство може само бог да отклони и да је он једини који може сачувати мир због тога, сви они из нашег рода, па и свако до нас који су се о ово оглушили или се оглушују нека се у себи запита шта ће као одговор рећи када стане пред св кнеза лазара, ђакона авакума, јасеновачке и крагујевачке мучени- ке, св симеона и св саву аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду која то тачка која објашњава „луди“ однос према непријатељима и поступке почевши од св кнеза лазара, преко народних песника и гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника? тема броја мај/јун 2014 31 хри ̨˱анска србија у првом светском рату српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздрављала са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих примера заиста је било много поводом теме овог броја пра- вославног мисионара разго- варамо са др александром раковићем, научним сарадником ин- ститута за новију историју србије и једним од друштвено најангажова- нијих историчара млађе генерације његови текстови у новинама српске патријаршије православље на тему првог светског рата привлаче пажњу како стручне, тако и шире јавно- сти, а особито православних инте- лектуалаца zzгосподине раковићу, ове године се навршава сто година од почетка првог светског рата у коме је србија изгубила скоро трећину свога становништва који су укратко били главни узроци избијања овог сукоба и да ли је он могао бити избегнут? – први светски рат је почео због по- кушаја прерасподеле колонија широм света и интересних сфера у европи први светски рат није могао да се из- бегне и велике силе су годинама чекале на повод којим би могле да оправдају улазак у рат тако су аустроугарска и немачка искористиле атентат у сарајеву на видовдан 1914 за поче- так рата аустроугарска је годинама раније планирала велики рат против србије zzми смо данас сведоци снажне пропаганде да се србима стави на душу терет главног узрочника за избијање првог светског рата, а да се гаврило принцип прогласи терористом на који начин се супротставити овој лажној матрици? разговор вод ио ненад јовановић разговор са др александром раковићем научним сарадником института за новију историју 32 3/2014 – известан број историчара, али пре публициста и новинара, покушава да свали на србију кривицу за почетак првог светског рата њихово виђење нема стручног утемељења и у вези је са наставком понижавања српског наро- да које смо видели током деведесетих година 20 века, а које никако да пре- стане у наметању кривице србима за почетак првог светског рата тра- же се даља оправдавања за разбијање југославије и чак две агресије на српске земље: на републику српску и републику српску крајину (1991– 1995) и ср југославију односно србију и црну гору (1998–1999) праћење де- ценијским економским санкцијама против српског народа zzреците нам нешто о светлим примерима православних срба који су се и у та зла ратна времена показали пре свега истинским христовим војницима и испунили заповест о љубави према ближњима, па чак и према непријатељима који су били невиђено брутални према српском народу – српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздравља- ла са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих при- мера заиста је било много иако је аустроугарски агресор над српским живљем чинио нечувена зверства (сакаћења, спаљивања, силовања, свакојака бестијална иживљавања), српска војска на то није одгово- рила истом мером посебно важ- на хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве свете ане у посебно важна хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве св ане у шапцу ȍ19͚͠ȏ којом је српски народ мачве опростио зверства хрватским војницима у аустроугарским униʣормама почињена 1914 широм мачве и западне србије мај/јун 2014 33 шапцу (1928) којом је српски народ мачве опростио зверства хрват- ским војницима у аустроугарским униформама почињена 1914 широм мачве и западне србије то је учиње- но ради југословенског јединства и хришћанске љубави у краљевини срба, хрвата и словенаца нажалост, истоветна а још масовнија зверства хрватски војници поново су почи- нили над српским народом током другог светског рата zzако је историја учитељица живота, коју бисмо поуку као народ могли да извучемо из првог светског рата и онога што се догађало стотину година после њега? – тековина првог светског рата је била уједињење српског народа у јед- ну државу реч је о краљевини срба, хрвата и словенаца – југославији показало се да српско уједињење у југословенском оквиру, спрове- дено у искреној намери, није било најбоље решење јер је југославија два пута разбијана (1941 и 1991) и споља и изнутра стога, када се сле- дећи пут укаже прилика за инте- грацију српског народа треба имати на уму да је реч о простору србије, републике српске и црне горе наравно, уколико је то могуће, треба избегавати било какве војне сукобе јер је српски народ у првом светском рату, другом светском рату и рато- вима деведесетих година 20 века доживео тешке демографске удар- це, тако да наредне не би могао да поднесе потребан нам је дуги мир, добра дипломатија и врхунска про- светна и културна политика тема броја срска ариљерија у првоm свескоm рау 34 3/2014 писмо цара николаја је било отворено и енергично: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ освит друге деценије 20 века цар николај ii будно посматра разви- так догађаја на балкану и могућ- ност војних похода аустроугарске на србију у посвећености одбрани србије од својих војних експерата бива опоме- нут да руска царевина није спремна да војно парира аустроугарској и немач- кој за разлику од својих претходника, који су се залагали за велику бугарску и то отворено показивали, цар нико- лај ii инсистира на стварању велике и уједињене српске државе због тога по- стаје био омражен међу аустријским и немачким савременицима почиње први светски рат српска војска се храбро бори против надмо- ћније војске, али развој ситуације је после неког времена тера у повлачење голгота страдања преко црне горе и албаније и упорно чекање и надање у савезничку помоћ цела та агонија може се описати речима француског маршала жозефа жофра који каже: „повлачење наших савезника срба, под околностима под којима је извр- шено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“ према подацима српске врховне команде, на албанску обалу стиже око 110000 војника и 2350 офи- цира претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72000 људи француска штампа у то време пише како нема сврхе превозити људе који су практично мртви због споро- сти евакуације српске војске тадашња влада упућује апеле савезницима, али узалуд – пресудан је апел упућен руском цару николају ii романову николај са своје стране одмах упућује оштар демарш краљу велике британије џорџу лојду, и председнику француске ремону поеанкареу писмо цара николаја је било отворено и енергич- но: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ ово писмо је било од пресудног зна- чаја за савезничку помоћ српској војсци овај спаситељски чин великог владара, стефан павловић цар николај други романов ȃ за ̨титник српског народа тема броја мај/јун 2014 35 цар николај је за свој хришћанске поступке испио чашу мученичке смрти мај/јун 2014 хришћанске цар николај ii романов одзвањао је дубоко у корпоративној свести српске војске и дан данас заслу- жује дубоки омаж у српском народу цар николај је за својe хришћан- ске поступке испио чашу мученичке смрти – улазак руске царевине у рат је ослабио државу и оставио про- стора за фебруарску револуцију, а затим и октобарску током које је по- страдао заједно са целом породицом реду хришћанских мученика је при- бројан од стране руске заграничне цркве 1981 го- дине, а заједно са целом породи- цом од московске патријаршије 2000 године, док је у политичком смислу је његова личност тек пре неколико година реха- билитована на суду руске федерације николај је сопственим животом платио оно иза чега је стаменошћу своје воље дубоко стајао, испунивши истовремено узвишени призив једног хришћанина попут израиљевог егзодуса из египатског ропства, српска војска је бежала од поновног поробљавања великих сила, 36 3/2014 а николајев поступак према српском народу се може упоредити са по- ступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске фараонове посреди је нешто веома дубоко – љу- бав према једном малом народу који је у невољи у самом поступку цара николаја ii можемо видети и на делу испуњење речи доброг пастира – „заиста вам кажем: кад учинисте јед- номе од ове моје најмање браће мени учинисте“ (мт 25, 40) српска војска је благодарећи заузи- мању руског цара прокрстарила мо- рем и један део ње отишао је на крф а, други део у северну африку где су повратили снагу за повратак у домо- вину уместо закључка, навешћемо поруку руског цара упућену нашим дипломатама, коју је саопштио ми- нистар иностраних послова русије сергеј сазонов, у пролеће 1915 го- дине: „нећете ми замерити, господо, што сам пре свега рус и што су ми најближи интереси русије, али вас уверавам да сам одмах после тога србин и да су ми најближи интереси српског народа заслуге србије биће стоструко награђене после рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!“ поступак цара николаја према српском народу се може упоредити са поступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске ʣараонове краљ пеар i на оленцу тема броја мај/јун 2014 37 „господару, твоја вера ȃ народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ на парастосу краљу александру, св владика николај велими- ровић је одржао говор у којем је подсетио верни народ како је некад, не тако давно, освећена црква светог ђорђа на опленцу задужбинар, краљ петар i карађорђевић је говорио пред окупљеним народом, а поред владике био је присутан и јован скерлић, чуве- ни књижевни критичар чувши краљев говор једноставан и пун емоција, скер- лић је био такнут у срце обратио се остарелом краљу и рекао: „господару, твоја вера – народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ то су биле скерлиће- ве речи које су одредиле веру као меру људских поступака и залог будуће по- беде на бојиштима православна вера једног краља била је заправо вера наро- да чији је он краљ био и без те вере не- могуће је разумети догађаје и схватити величанствене победе које су уследиле владика је својим истанчаним слухом духовника препознао и запамтио ове речи и сачувао их за покољења мада су многи занемаривали скерлићев од- нос према вери, остаје чињеница да је он на опленцу први наговестио српс- ку победу у светлости вере као што је први осетио николајев значај и јавно похвалио његову књигу религија њего- шева скерлић који се често представља као крута, статична и бескомпромисна фигура српске књижевне критике, као да је имао неке дубље увиде и као да је божија љубав повремено дотицала ње- гово срце, оживљавала га и наговорила да изговори опажања која од њега нико није очекивао нису то биле само скерлићеви или николајеви утисци заиста је такав, скроман и неприметан, био краљ пе- тар он се уочи самог великог рата по- вукао и владалачке дужности увелико препустио престолонаследнику алек- сандру прокламацију о уласку краље- вине србије у вихор рата потписао је наследник престола, а не краљ петар је хтео да абдицира, али то нико није прихватао, па је до проглашења новог краља дошло тек после његове смрти (1921) народу, државницима и војс- ци требао је такав краљ – самопожрт- вован, скроман, пун љубави и топлих осећања, мудар, правичан, одличан са- ветодавац краљ се повукао у тополу, где се посветио завршним радовима др ђо рђе вуковић вера краља петра кара˥ор˥еви˱а 38 3/2014 на задужбини, подизању болнице, из- градњи водоводне мреже из иностран- ства, краљ је набављао серум против дифтерије са института у берну за ову болест, од које је страдала српска војска у балканским ратовима, послали су му 256 кутија серума петар је помагао све који су му тражили помоћ – рођаке, пријатеље, избеглице из босне и војво- дине које су се од аустроугарског гнева склонили у србију слао је помоћ у ху- манитарне сврхе, а заробљенике, које му је доделила врховна комада, ради радова на имању и око задужбине, о свом трошку је хранио и бринуо се о њиховим потрепштина када је сазнао да је умрла мара вукотић, мајка чија су обадва сина погинула у рату, послао је новац за њену сахрану он се старао да свима помогне, колико је у његовој моћи када су престолонаследник и врховна команда захтевали његово повлачење из тополе, он је оклевао трудио се да доврши све радове на уређењу гроб- нице, што је оставио на крају свих ра- дова када је кренуо, успут је обилазио бојишта и храбрио војнике да издрже није пропуштао да иде у цркву на служ- бу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршум- лији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену – св спаса и св ђорђа пред налетом бугарске војске, почео је са својим војницима да одступа преко албаније у љум кули, имао је времена да се види са скопским митрополитом, а у селу свети спас са војводом путни- ком без обзира на године, реуматизам и здравствене тегобе, ишао је колима, пешке, и на коњу делио је све недаће са војском и за једанаест дана од љум куле стигао до тиране тамо је посе- тио православну цркву и присуствовао служби сусрео са са драчким митро- политом јованом, за кога је забележио: „ говори лагано и добро француски жали што није могао доћи у србију фоорафија: http://wwwrsroyalfamilynet тема броја мај/јун 2014 39 због ових ратова али се нада скоро нам доћи у визиту вели да има 24000 гла- ва грчких у својој области“ више пута се сусрео са есад-пашом, који је затра- жио два батаљона српске војске, не би ли умирио наоружане елементе који вршљају у албанији и чије је седиште у кроји на инсистирање врховне коман- де и есад паше, краљ је италијанском торпиљерком пребачен у валону, а за- тим у бриндиси шифрованим телегра- мима јављено је да је „ђенерал топола“ стигао и да је доброг здравља одатле је прешао у едипсос, где је богато даривао сиротињу, па у халкис и у халкису, краљ је редовно обавештаван о развоју ситуације и дипломатским мисијама престолонаследника био је задовољан што у овој бањи има „служба од 8 до 9 сваке недеље, у селима исто“ у свој дневник је бележио цркве које је посе- тио при својим шетњама по овом остр- ву и разочарење што једном приликом није било литургије у месту кастела (castella) познати песник јован дучић га је саветовао да напусти острво јер се спремају немири у грчкој и збацивање краља константина, али краљ се није уплашио и остао је на свом месту чак је, после сазнања о свргавању, упутио један телеграм пун речи разумевања краљу константину, који му се на томе захвалио после успеха српске војске, краљ је кренуо пут солуна и водена, да храб- ри своје борце да издрже остала су потресна сећања учесника рата како их је краљева пажња дирнула и како су били срећни да са њим буду на служби божијој чак је у водену дао прилог да се покрије једна црква и да се купе нове одежде за свештенство цркве св јо- вана трудио се да утеши човека тако је записао у свом дневнику за андру николића, председника скупштине у избеглиштву: „сирома, страшно стра- хује (он) све види црно – опасност, уништење, пропаст муку имам да га умирим и (о)куражим “ у тим тешким временима, краљ је имао више снаге него многи његови млађи и здравији савременици откуд је он црпео такву и толику снагу? као што показује његов дневник из 1915 и 1916 године, краљ није пропуштао службу божију, волео је да дарива цркве, да помаже људима у невољи, да теши не- утешне у дневнику су савесно забеле- жени сви већи хришћански празници и познати светитељи особито је волео да бележи празнике апостола није за- борављао ни националне светитеље из једне његове белешке види се да је сину александру дао име по светом алек- сандру невском кад год би се нашао у неком тешком проблему, краљ је дизао свој поглед ка небу и ослушкивао речи јеванђеља читане на литургији он се није уздао у своје снаге, ни у силу свог положаја, ни у армији којом је командо- вао, ни у помоћ сродника и пријатеља он је чежњиво гледао пут неба, одакле му је стизала снага и инспирација али то није била само његова вера, него и вера целог народа, како су то осетили скерлић и св владика николај у вери и јесте кључ свих српских прегнућа и успеха у великом рату није пропуштао да иде у цркву на службу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршумлији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену ȃ св спаса и св ђорђа 40 3/2014 мајор драгутин гаврилови˱ српски витез из првог светског рата јунаци! тачно у три часа непријатеља тре- ба разбити вашим силним јунаштвом, разнети вашим бомбама и бајонети- ма образ београда, наше престонице, мора да буде светао војници! јунаци! врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жрт– вован за част београда и отаџбине ви немате, дакле, да се бринете за живо- те ваше, они више не постоје зато напред у славу! за краља и отаџбину! живео краљ! живео београд! беседа коју је мајор драгутин гав- риловић одржао браниоцима бе- ограда 7 октобра 1915 године, постала је, бар у нашем беседништву, антологијски пример војничке беседе овај лаконски говор у коме је садр- жано право јунаштво достојно старих спартанаца, у коме је у пар реченица речено све за шта би многим офици- рима требало много речи мајор гав- риловић је окупио војнике из своја три вода, два вода трећег батаљона и сремског одреда испред тада чувене кафане „јасеница“ на дорћолу и одр- жао поменути говор пред предстојећу тешку борбу аустроугарска царевина објављује рат србији 28 јула 1914 године, у наредним данима следи бомбардовање београда, да би до краја године непријатељ био хе- ројски побеђен у церској и колубарској бици, али са великим губицима на српској страни са првим данима рата 1914 године почео је и велики терор аустроугарске над српским народом у србији и босни њихови војници су без пресуде вешали и стрељали цивилно ста- новништво о овоме је европску јавност обавестио швајцарски лекар арчибалд рајс у току првих девет месеци 1915 го- дине на тлу србије није било борбених операција, али тај мир није био миран ни спокојан болести и епидемије су узи- мали животе и рањених војника и циви- ла за време затишја централне силе су се припремале да србију поразе и изба- це из рата шестог октобра 1915 године аустроугарски генерал макензен је на- редио артиљеријски напад на централни део србије сутрадан је отпочело грана- тирање београда страдало је доста ста- новништва, а телефонске и телеграфске везе су уништене српски отпор је био жесток и непријатељ је претрпео велике губитке током сукоба, аустроугарске чете су успеле да успоставе мостобран српски напади у циљу уништења мосто- брана нису успели борбе на десној оба- ли саве и дунава су биле драматичне милош в маринковић тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин гавриловић знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- ступања св евхаристији, посебно њену важност у данима страдања као што је св кнез лазар приче- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мај/јун 2014 41тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мајор драуин гавриловић 42 3/2014 србије 1915 године“ ово није рекао без основа, јер делови извештаја астро- угарских команданата сведоче да се у херојску одбрану београда укључило и цивилно становништво командант 8 аустроугарског корпуса пише: „поред регуларних српских трупа у борбама је учествовало и цивилно становништво оба пола и под тим условима није било могуће даље продирање у београд“ а у извештају команданта 59 аустроугарске дивизије стоји: „срби су се жестоко бра- нили свака зграда, свака башта морала се заузимати под борбом са прозора су бацане бомбе у борбама су учествова- ли и грађани“ непријатељски губици су били око 10500 избачених из строја, српски губици за четири дана били су око 5000 избачених из строја око 20000 београђана је напустило своје домове мајор гавриловић је био тешко рањен српски војници погинули у од- брани београда 1915 почивају у зајед- ничкој гробници која је изграђена 1931 године на новом гробљу преживевши одбрану београда, мајор гавриловић се повукао заједно са српском војском на крф након рата је распоређен на дужност команданта пука – пуковника у крушевцу, где се оженио и са супругом даринком добио петоро деце војвода петар бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода степа степановић уз образложење да је превише млад полагао је генералски ис- пит у штипу 1927 године и није положио, а када је прекомандован у београд 1930 године, одбио је да испит полаже и други пут, осећао је да га војни врх не прихва- та пуковник гавриловић је био жртва зависти и сплетки одређених официра блиских краљу, тако да му је генералштаб одредио да на војној академији предаје војну администрацију, што је за њега, пу- ковника у артиљериској пешадији било понижење када је избио пуч 27 марта 1941 године, генерал симовић је нудио гавриловићу да га унапреди у чин генера- ла и додели место министра одбране, али он је одговорио: „не желим генералски чин, ни министарску фотељу! ја сам вој- ник!“ драгутин гавриловић је заробљен, приликом повлачења југословенске краљевске војске, 1941 године, у сарајеву био је у логору у нирнбергу до краја рата по заврштеку рата, и повратку из лого- ра био је у сабирном центру на бањици, где се мало опоравио упокојио се у свом стану 19 јула 1945 године окружен по- родицом нова послератна комунистич- ка власт је кажњавала његову породицу када се упокојио, жена и деца нису до- бијали његову војну пензију пуних десет година означен је као човек бившег ре- жима, а то се тешко опраштало пуковник гавриловић je одликован многим ордењем: карађорђевом звез- дом, орденом светог саве, орденом белог орла, југословенске круне, фран- цуским ратним крстом, орденом легије части, медаљом милош обилић, споменицом 1914 и са још дванаест других одличја тек шездесетих година нова власт почиње да помиње пуков- ника гавриловића у позитивном кон- тексту и да истиче његову храброст и родољубље али, ипак, све до скора, из његовог говора српским војницима иза- бацивани су краљ и отаџбина на месту где је мајор гавриловић одржао говор и кренуо у тешку битку, 2013 године ос- већена је и постављена спомен – плоча знајући какво се страдање спрема браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, ͟ октобра причестио у цркви ружици тема броја мај/јун 2014 43 најважније од свега су пример и по- уке које нам је мајор гавриловић оста- вио и показао својим речима и делима по сведочењу његових потомака он је био честит и мудар човек сву децу је ишколовао на факултетима живео је скромно док је био у заробљеништву, писао је жени и деци да не узимају по- моћ од владе милана недића а када је напуштао немачки логор, одбио је да као најстарији заробљеник изађе први, изашао је последњи из логора овај стрпљиви и скромни човек нам и да- нас светли својим примером смирење, оно истинско хришћанско смирење, и поуздање у господа, какво је и имао драгутин гавриловић, човек треба да сачува ма у каква искушења запао то- ком живота господ христос је рекао: „ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“(мк 8 34) драгутин гавриловић је кротко носио свој крст страдања за слободу и достојанство српског народа показао нам је да је право херојство засновано на чистоти срца и на вери да после стра- дања долази васкрсење аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој проивавионски о срске војске – обрана беораа у јулу 1915 оине ретко ко зна за један духовни кон- траст који данас постоји у свету док савремена цивилизација размишља о достигнућима древних незнабожачких племена маја, тражи у њима одговоре на многе своје недоумице, од којих је јед- на и свуда популарна тема – краја света, мало ко зна за чудо које дух свети чини међу потомцима те древне и напредне али, на жалост, често и веома сурове и крваве цивилизације познате по људ- ском жртвоприношењу племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају право- славни хришћани! господ бог чини велико чудо данас у гватемали, постојбини древних маја преко сада већ блаженопочившег оца андреса жирона (упокојио се у фебруа- ру 2014) господ је 2010 године основао своју цркву у том делу света за само не- колико година овог истинског оца нације на путу у православну цркву прати на десетине хиљада људи (неке процене су да је у питању преко 100 хиљада људи) сиромашна племена маја су га пратила због његове жртве и борбе за све њих која је трајала цео његов живот својевремено истакнути римокатолички свештеник бо- рио се за њихова права пред властима, ор- пр авославна црква у гватемали сʑи народиǡ коyʔ си стʑориоǡ доʽи ʽʔ и поклонити сʔ прʔд тобомǡ господʔǡ и слаʑити имʔ тʑоyʔ ȍпс ͠͞ǡ ͡ȏ станој е станковић парохија у селу таџумуку венчање у арохији оца еванелоса 44 3/2014 идите и научите све народе ганизовао и подигао преко 42 села и 300 храмова за своју паству у својој духовној потрази напустио је римокатолицизам и основао неканонску „православну цркву гватемале“ која је 2010 године ушла под омофор константинопољске патријар- шије и тиме добила канонски статус христове речи да је жетве много, а по- сленика мало (мт 9, 37) потврђују се у животу православне мисије у гватема- ли седам свештеника брине о неколико десетина хиљада људи који живе у око 300 села која су међусобно понекада и врло удаљена, налазе се у планинским пределима, често без икаквих проход- них путева њихово служење се одвија у јако тешким условима као пример бих навео оца евангелоса који свакоднев- но посећује своје многобројне парохије (више од десет) прелазећи пешке поне- када јако велика растојања без обзира на тешкоће, неуморан је у свом служењу: крштава, миропомазује, исповеда и слу- жи, организује венчања по неколико брачних парова свештеницима помажу и веома, вео- ма пожртвовани вероучитељи из редова верног народа који су у већини и лидери својих црквених заједница из њиховог искуства се још једном показује свеко- лика важност личног примера, јер због начина свог живота пре свега, они пред- стављају ауторитет за свој народ про- тојереј џон чакос, свештеник и дугого- дишњи мисионар угледне православне мисионарске организације orthodox christian mission center из америке, који је себе потпуно посветио служењу црк- ви у гватемали, има за њих само речи хвале, говори да су веома пожртвовани, да представљају кичму мисионарског служења, да су у стању да, иако јако си- ромашни, прелазе јако велике раздаљи- не о свом трошку да би од свештеника чули реч поуке и савета који ће затим пренети у своје заједнице и да заиста јесу царско свештенство, народ свети, народ задобијен о коме говори апостол петар (1пет 2, 9) народ гватемале жељан је праве заједнице, њихови вероучитељи често организују скупове на којима се народ теши, снажи и поучава у својој вери будуће православне заједнице на свом путу ка цркви имају много духов- них препрека и искушења, често бивају доведени у сумњу од стране протеста- ната и римокатолика у својим местима речи једног од вероучитеља на једном од о еванелос на свом уу из арохије у арохију улазак нових чланова у цркву мај/јун 2014 45 таквих скупова, на коме се налазио и над- лежни архијереј, митрополит атинагора мексички сликовито илуструју тешкоће које су на том путу превазишли: „сада знамо да нисмо сами! имамо владику који је дошао да нас види, који је са нама и ми знамо да смо део истините цркве!“ свештенство које носи мисионарско служење у цркви гватемале са успехом користи принцип инкултурације, то јест, коришћења одређених елемената културе народа гватемале на чијем се оцрквењивању труде и тако још више приближе свето православље срцима и умовима ових једноставних и искрених људи такође једна од специфичности литургијског живота цркве тамо пред- ставља и укључивање неких од елеме- ната претходних вера овог народа, пре свега римокатолицизма и харизматског покрета – на њиховим службама има пуно песме, службе се заустављају на неким местима ради проповеди а затим настављају да би се у одређеном тре- нутку поново изговорила проповед од стране свештеника јер гватемалци воле да слушају проповед такође, у храму можете видети и римокатоличке статуе пресвете владичице као и римокато- личке иконе, а ту су и музички инстру- менти који се користе у прослављању господа њихово коришћење је корисно у прелазном периоду све док се у народу потпуно не развије православна црк- вена свест важно је да се оним што је неутрално помогне људима који праве своје прве кораке у цркви, да им се на сваки начин олакша и пружи рука под- ршке, да виде да их у цркви уважавају, да цене њихову културу и показују на- чин на који она може да служи христу и цркви његовој православна црква сведочи о себи у гватемали на још један начин – путем испуњавања заповести о бризи о хри- стовој најмањој браћи (мт 25, 40) пра- вославни манастир свете тројице у бли- маи инес на рађевини ново сироиша ри манасиру свее тројице о михаил, арохија у селу пинула говор вероучиеља на црквеном скуу ре мироолиом аинаором и оцем анресом идите и научите све народе 46 3/2014 зини главног града гватемале већ дуго година са великим успехом брине о си- рочићима из целе земље најбоља илу- страција пожртвованог служења мати инес и њених монахиња о овој деци је и посебан декрет председника гватемале којим се дају привилегије сиротишту о којем оне брину до сада је преко хиља- ду сирочића нашло уточиште и негу код православних монахиња важна је чиње- ница да поред смештаја, хране и образо- вања монахиње овој деци пружају и ду- ховну храну мноштво ових малишана и када одрасте и напусти сиротиште на- ставља да живи аутентичним црквеним животом, остају свесни чланови цркве радује и податак да је преко три стотине деце усвојено од стране православних породица из сад, канаде и русије мати инес сада и при самом манастиру гради ново сиротиште у коме би било смеште- но још малишана скорашња смрт апостола гватемале, оца андреса жирона, уздрмала је црк- ву у гватемали у овом врло осетљивом периоду цркви у гватемали потребна је наша помоћ, пре свега молитвена мо- лим вас да у својим молитвама помињете и блаженопочившег оца андреса, али и многобројну нашу браћу и сестре, да им господ дарује сваку утеху и мир, да их оснажи на путу ка себи не заборавите у молитвама и седам неуморних свеште- ника цркве у гватемали, као и лаике-ми- сионаре који себе у потпуности дају на служење цркви ако је неко можда у могућности да и материјално, својим прилогом, помогне младу цркву гвате- мале, нека слободно пише на urednik@ svedokverniorg (мејл мисионарског цен- тра „о данило сисојев“) ради више де- таља о начинима да им се помоћ укаже сваки вид помоћи њима заиста значи, посебно ако се има у виду чињеница да ће, ако бог да, у наредним годинама још хиљаде и хиљаде људи из племена маја ући у лађу спасења жетве је много, а посленика мало молите се стога господару жет– ве да изведе посленике на жетву своју (мт 9, 37–38) православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је мученички пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жртве за сведо- чење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православним заједницама у земљама где православље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је: urednik@svedokverniorg племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају православни хришћаниǩ мај/јун 2014 47 лепи храм свете тројице на таш- мајдану, назван руска црква, по- дигнут је у руском стилу 1924 го- дине, по плановима архитекте валерија сташевског за русе који су након ок- тобарске револуције побегли од кому- нистичког терора они су у темеље овог храма положили грумен земље донесен из русије у њој је сахрањен и руски ге- нерал врангел, вођа царистичких сна- га против бољшевика од 1946 године храм има статус подворја руске пра- вославне цркве у београду, као пред- ставништво московске патријаршије при трону српских патријараха у њој је 1957 свету архијерејску литургију служио руски патријарх алексеј i то- ком бомбардовања београда од стране нато пакта, знатно је оштећена об- новљена је и освећена 25 марта 2007 године од стране садашњег патријарха московског и све русије кирила, који је као митрополит тада био председник одељења спољних веза руске православ- не цркве у обновљеном храму нала- зе се вредне иконе са моштима светих разлог због кога ћемо чешће долазити у овај храм јесте породица никитовић замолили смо старешину храма, про- тојереја-ставрофора виталија тарасје- ва, да нам нешто каже о њима: „још док је служио мој покојни отац, василије, александар је ушао у олтар и добио бла- гослов да носи стихар, а за ту службу се одабирају само најбољи међу верници- ма његов отац данило је васпитавао децу у православном духу и духу љубави према православном руском народу, а то наставља и александар: поштују посто- ве, редовно се исповедају и причешћују, а оба њихова сина су такође у стихари- ма, у олтару таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“ александар (47) и ири на (47) никитовић имају седморо деце, пет кћери и два сина: јелиса- вета (18), даница (16), марија (13), да- нило (10), лазар (7), јелена (4) и ксе- породица никитови˱ „таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“, каже о никитовићима прота виталиј разговор водила радмила грујић 48 3/2014 многодетне хришћанске породице нија (2) упознали су се на филозофском факултету у београду, на коме су обоје дипломирали венчали су се у мана- стиру острог 1994 године александар двадесет година ради у институту за филозофију и друштвену теорију као на- учни сарадник, одскора као доктор фи- лозофије, а ирина је посвећена породи- ци живе на новом београду до сада су, као подстанари, четири пута мењали ме- сто становања надају се да ће им инсти- тут помоћи да реше стамбено питање – врло ретко се срећу интелектуалци прави верници, и још са седморо деце да ли је љубав ка мудрости утицала на љубав ка премудрости? необично је и што идете у руску цркву реците нам, александре, нешто о томе мај/јун 2014 49 александар: „није вјера дошла одјед- ном, нити је на њу утицала филозофија, него је била присутна и очувала се и у временима комунистичког богоотпад- ништва мој покојни отац данило, ро- дом дурмиторац, из околине шавника, дошао је у луку бар, као поморски ин- жењер, и ту засновао породицу нас је петоро дјеце, три сина и двије кћери, ја сам трећи по реду, сви смо ту рођени отац је био прави вјерник и знао да је у цркви спасење, зато је хтио да се вјен- ча у цркви али, почетком 60-их било је незамисливо наћи кума поуздао се у бога и повео жену на острог на путу од доњег до горњег манастира срели су се са побожним србином са шајкачом на глави кад су му рекли куд су се намје- рили, он им је рекао: ‘бићу вам кум!’ сву дјецу као бебе крстили су под острогом славили су славу светог трифуна, и временом постали изузетно привржени цркви и богослужењима тако су васпи- тали и сву дјецу почетком деведесетих ирина и ја прво смо ишли на богослу- жења у саборну цркву, али смо кренули у руску цркву на предлог нашег прија- теља који је тамо ишао редовно у почет- ку нам је било мало необично заправо, пресудно је утицала љубав оца васи- лија, који је у правом смислу био пастир и наш духовни отац тако већ више од двадесет година редовно посјећујемо богослужења у руској цркви, у којој је настојатељ отац виталиј тарасјев, који је овде рођен, и који је наследио свога оца василија и деду виталија“ у александровим тихим и осмишље- ним речима местимично и спонтано пројављује се топла јекавица из његовог родног бара, нарочито кад говори о ро- дитељима укључила се и ирина: „ја сам рођена у београду имам само млађу се- стру моја мајка је по оцу рускиња, рође- на у београду, а потиче из белогардејске породице из града пенза, избегле после октобарске револуције отац је из кња- жевца и више је поштовао српску тради- цију, па сам се крстила тек у 23 години ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да испуњавамо све оно што је господ заповедио и тако васпитавамо децу 50 3/2014 многодетне хришћанске породице али, моја баба, са мајчине стране, има- ла је четворо деце, а чукунбаба је имала шеснаесторо деце, и још су једно усвоји- ли и отхранили“ – како доктору наука толика деца нису сметала за каријеру? александар: „напротив, мислим да дјеца не могу да сметају него само да по- могну што их је више, то боље пре две године сам докторирао и објавио док- торску дисертацију под називом фило- софија наслеђа, у издању фонда „слобо- дан јовановић“ и српског филозофског друштва посветио сам је свом и ири- нином ђеду: милосаву м никитовићу и владимиру н пуљхритудову, који су, не знајући један за другога, стрељани 1944 године од комуниста као политич- ки непријатељи“ – шта је тема ваше књиге? о каквом наслеђу је реч? „реч је о хришћанском наслеђу, које се све више маргинализује и оспорава човек је себи изборио право да сумња у традиционалне хришћанске вредности и тако поставио начело своје субјектив- ности, које је утемељио на постулату: сумњам, мислим, јесам – дакле, постојим независно од творца све је теже бити хришћанин у европи и у свету ради равноправности свих облика веровања, хришћанска вера избачена је из устава еу, у коме је све доскора била назначена као темељ миленијумске традиције и ци- вилизације и св матрона је провидела духом светим да није далеко време кад ће пред нас отворено поставити захтев: крст или хлеб? модерна европа је са француском револуцијом наметнула питање: које је прво начело – бог или човјек? видимо како се умјесто бога све агресивније поставља човек као основа и мера све- га са успостављањем човекобога све постаје дозвољено за свакога од нас фундаментални избор је коме дајемо првенство: богу или човјеку то је глав- на битка која ће даље да се води пра- вославни народи су сачували предање и на њима је највећа одговорност није случајно у украјини започела велика и дубока криза од које зависи мир, можда и у целом свету све води према речима блажене матроне да ћемо бирати из- међу крста и хлеба“ – верујемо да су вам врло блиски руски светитељи и писци, па ћемо се више по- зивати на њих које писце радо читате? „највише књиге о светитељима: св серафиму саровском, св јовану крон- штатском, св јовану шангајском, св силуану светогорцу, св софронију са- харову, нешто од шмемана“ – св јован кронштатски каже: „што је за биљку земља, то је за душу бог“ хришћанска породица се по мај/јун 2014 51 томе познаје да ли сматрате таквом вашу породицу? ирина: „ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да ис- пуњавамо све оно што је господ запове- дио и тако васпитавамо децу редовни смо на богослужењима и причешћујемо децу сваке недеље и празником нема бољег васпитања од тога, јер их тада го- спод води и чува наравно, то је тежак пут и стална борба али је то и једини начин да човек живи а да, опхрван мно- гим тешкоћама, ипак буде радостан људска душа је безмерно дубока, не- моћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео наш заједнички духовник је отац виталиј тарасјев он нас дуго и добро познаје и духовно руководи из њега исијава православна љубав“ – да ли, поред крсне славе, славите и неког руског светитеља? александар: „не једног, него многе посебно св ксенију петроградску на њен празник, 6 фебруара, нас двоје смо се упознали по њој је добила име наша најмлађа ћерка и крштена је на тај дан славски колач, такође, приносимо св александру невском, св серафиму, св сергију, св матрони, св јовану кронштатском“ – да ли се слажете са руским свеш- теником алексејем јангом да су за брак најважније три ствари: похва- 52 3/2014 многодетне хришћанске породице ла, праштање и време? то утиче и на васпитање деце ирина: „те три ствари, које сте по- менули, поготово су важне у погледу васпитања деце, јер ми не само да уко- ревамо децу него их, пре свега, силно волимо једно без другог не иде, али је љубав оно што побеђује непрестано им праштамо њихове грешке, али их и стално упозоравамо и покушавамо благо да им укажемо како је требало да ураде уздајући се у бога, чекамо време да они постану људи, да буду право- славни хришћани, свесни свих важних и добрих ствари важно је да се науче црквеном животу и да одвајају битне од непотребних ствари, којима нас не- престано засипају кад на тв тражим програм са цртаним филмовима, брзо мењам канале, јер је страшно погле- дати шта се све приказује, и то дању! све је у данашњем свету усмерено да заборавимо своју душу и да је прода- мо за безвредну блештаву бижутерију ја бих волела да се вера посеје свуда а само се ради о томе да успемо у христу да сачувамо своју душу за живот веч- ни свакога тренутка мислимо само на то да идемо православним путем и да наша деца постану и буду хришћани све што је тешко на том уском путу мали је проблем спрам обећане награ- де молимо се да увек устанемо када паднемо ако човек треба негде да се замисли и да призове господа у помоћ, то је када види своју децу ту понајпре морамо да признамо да је господ наша сила и наше уздање оно добро што је у нашој деци, то су добили у цркви, а оно лоше су наследили од нас васпи- тање деце јесте тајна, јер оно превази- лази наш разум и наше знање и тиче се благодати божије“ – у чему се огледа делатна љу- бав у породици? „делатна љубав се огледа у настојању да се деци приближи познање царства небеског то је могуће кроз заједнич- ко испуњавање молитвеног правила, одласка на свету литургију и што је најважније, причешћивањем светим тајнама наша деца су доста жива и че- сама вера би требало да се посеје свуда: и у породици, школи и на ʣакултету, ʣилму и у позоришту, у књигама, на телевизији мај/јун 2014 53 сто несташна, али су послушна у оном што је најбитније, а то је молитва, пост и богослужења наравно, посебан је про- блем адолесценција, јер тада траже нека своја посебна права те се напетости не- кад појачавају а некада стишавају, али стрпљењем се ипак решавају“ – да ли су деца напредна? шта уче и какви су ђаци? иду ли на веронауку? „сва деца иду у руску школу, на но- вом београду то је александрова жеља да науче руски језик и упознају руску културу на непосредан начин то је др- жавна дипломатска школа намењена руској деци, али могу и друга деца да је уче она обухвата вртић, основну и средњу школу, у рангу класичне гим- назије немају веронауку, али имају предмет: основе религиозних кон- цепција и светске етике мислим да је веронаука потребна као део хришћан- ског васпитања и да може да има само позитиван утицај сама вера требало би да се посеје свуда: и у породици и у школи и на факултету и на филму и у позоришту и у књигама и на телеви- зији камо среће да то можемо видети у целом друштву! учење је некад боље, некад горе александар их бодри да је то све нормално нема већих пробле- ма, али ни специјално великих успеха даница је завршила и нижу музичку школу, марија ће завршити ове годи- не чињеница је да мало читају и да је за то у великој мери ̓заслужна’ вирту- елна технологија“ – да ли сте ви бирали име- на деци или кум? александар: „углавном је дан рођења одређивао и име дјетета јелисавета је добила име по мајци св јована крсти- теља, јер је рођена на празник његовог рођења, даница, по мојој баби, марији је ирина дала име, јелена по св царици је- лени, ксенија по св ксенији петроград- ској, данило, по ђеду, лазар по св кнезу лазару четворо млађих крстио је ми- трополит амфилохије радовић, а кад ми се отац упокојио 2003 године, служио му је опело у бару ускоро се родио да- нило па је добио име по ђеду на њихове имендане ирина умеси колач и носимо у руску цркву“ – како мода утиче на децу? ирина: „наравно, требало би да хришћанска омладина према њој има негативан став наше ћерке су се огра- ничиле на шминкање и моду фармерки и кратких јакни, али ми не желимо да кру- то бранимо те ствари да не би мислили како су у свом одрастању ускраћени за мало игре и експериментисања јер, то је неминовна фаза која прати одрастање, и свака генерација пролази кроз своје модне лудости надам се да ће време- ном праћење модних трендова смањити али, за то је потребно духовно сазре- вање сваког од њих“ – да чујемо децу како говоре „по рус- ски“ да ли им се допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св амвросија оптинског: „как жить? жить – не тужить, никого не осуждать, никому не досаждать и всем мое почтение“ данило: „мени се највише свиђа та школа најпре смо ишли у вртић марија, људска душа је безмерно дубока, немоћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео 54 3/2014 многодетне хришћанске породице лазар и ја, па онда у школу сада идем у четврти разред“ – па, ти си већ постао прави рус! хајде преведи! данило: „како треба живети? треба живети овако: не туговати, никога не осуђивати, никоме не досађивати и сва- коме дати поштовање“! – да, може: „не досађивати“, у смислу „не оптерећивати“, а „моје поштовање“ можемо превести као „мој наклон“ сва- ка част, данило, „име ђедово“! а да ли вас тамо уче да певате руске песме? хајде неку да нам отпевате даница: „да, уче нас може – катюша?“ даница је започела, остали су прихва- тили, али и ми смо им се придружили баш је било весело али, данила је ин- тересовало како то и ми знамо руски како? „ти волиш руски и зато га учиш и знаш је ли тако? исто тако и ми – воли- мо руски и зато га знамо“ да питамо сада маму – можете ли овој паметној деци да омогућите летовања, зимовања или поклоничка путовања? ирина: „летујемо у бару, код алек- сандрове мајке и сестре није нам јед- ноставно да се заједно упутимо на дру- га места ипак, обавезно сваке године идемо на острог, то нам је јако важно александар је више пута ишао на свету гору, марију је водио у свету земљу, а даницу у дивјејево ми од наших при- мања не можемо да обезбедимо много мај/јун 2014 55 путовања, али понекад се укаже при- лика за понеко – да ли је било проблема код порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? „сви порођаји били су без пробле- ма и нормални што се тиче вантелесне оплодње, није на мени да судим, тим пре што ми је христос подарио децу највише бих волела кад би и други људи, милошћу божијом, добили децу природним путем“ – да ли су о вама писале новине или сте учествовали у некој тв емисији? александар: „не, то нас није занимало сада се први пут јавно представљамо у православном мисионару, који сматрамо веома добрим часописом, како мисио- нарским тако и образовним“ – руска пословица каже: кад је у поро- дици слога, не треба и богатство има ли егзистенцијалног страха? „никада не смијемо заборавити да је само бог наша сила, наша помоћ и наше уздање безуман је свако ко се узда у себе то је прво и основно питање: да ли полазимо од бога или од човјека када се сетимо да је бог алфа и омега, почетак и крај, онда стајемо на прави пут кр- штењем ми стичемо благодат која нас из- води на прави пут а онда ће се врата от- ворити свима онима који куцају,“ ирина додаје: „помоћ је одувек притицала од некуда, а пре свега од бога верујемо у речи господње да он и врапце храни, па како неће и нас нема егзистенцијалног страха, јер се уздамо у бога до сада нам је дао све што нам је требало и надамо се да ће тако бити и надаље“ – имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? александар: „шта човјек једино може, него да се узда у силу и помоћ господа храброст је уздање у бога без превише рачунице и бог ће помоћи то треба да нам буде главна рачуни- ца рађањем се испуњава божија запо- вијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратко- вида па и слепа“ – да ли познајете још неке многодетне породице и да ли са њима дружите? ирина: „познајемо када могу, радо се дружим са ирином војводић, која је родила једанаесторо деце са њом сам се упознала још у гимназији летујемо заједно у бару ирина је прави пример хришћанке и поседује врлине које су за истинско поштовање“ – да, и ми је добро познајемо то је она ирина, која је у себи, на најбољи начин, удружила марту и марију, на чијем лицу увек сија светлост хришћанске радости, јер са радошћу прихвата божије даро- ве и труди се да их украшава благодат- ном љубављу дародавца то је супруга јереја василија војводића, са њиховом породицом православни мисионар је два пута водио разговор, као истин- ском хришћанском многодетном по- родицом за углед а, уверили смо се, и за вашу породицу се може рећи да сте истинске слуге божије и сарадници на њиви господњој рађањем се испуњава божија заповијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратковида па и слепа 56 3/2014 многодетне хришћанске породице одећа игумана сергија била је про- ста и груба сам ју је шио за себе, те га због тога многи нису могли препознати и сматрали су га манастир- ским послушником поред његове одеће, сачувани су и свети сасуди и путир из кога се преподобни са братијом при- чешћивао светим тајнама свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпи- тач писмом је живео, због чега се тру- дио да свима буде слуга и помоћник, јер ко хоће да буде први, тај свима да служи неодољиво скроман његов живот био је сликовит пример речи неботајног павла: „када имамо храну и одећу, овим да бу- демо задовољни“ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића го- ворио је „духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ сваким даном подвизи су га назиђива- ли ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем једна од њих је и милостиња, која беше омиљена све- том сергију ипак, краљица врлина за игумана била је расуђивање, због чега једна руска пословица каже да је расуђи- вање потребно и у милостињи данашњи изглед саборне, сергијеве, цркве свете тројице је из петнаестог века у њој се свети сергије после свог игуман русије свети сергије радоње ̨ки ȋнаставакȍ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића говорио је „ духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ хаџи драган поповић храм свее тројице у серијевом посау мај/јун 2014 57 святая русь представљења често у виђењима јављао братији тако је било и после молитвеног обраћања светог никона радоњешког светом сергију, јер су татари претили да опљачкају и оскрнаве све пред собом у читавој русији игуман сергије са све- тим петром и алексијем јави се никону и рече да ће, „по божијем допуштењу, овај манастир бити разрушен од руке татарског разбојника едитеја, но после тога ће ово место оживети као никада пре и постати велики духовни расадник врлине“ тако и би, а свети никон се по- сле тога врати у манастир 1408 и подиже велелепни камени храм који 1425 беше осликан благородном руком андреја рубљова (уписан у диптих светих 1991) и данила црног у четрнаестом веку стање у целој земљи било је доста несигурно, јер су татари опустошили градове и већи- ну манастира у бици на куликовском пољу (1380) татарски кнез мамај је до ногу потучен ова победа много је зна- чила за државност руске земље, а њу је свети сергије од бога измолио читајући свеноћне царске молитве из давидовог псалтира, када му господ откри како ће победити много надмоћнијег неприја- теља за псалтир свети јован златоу- сти каже да је боље да реке водом усахну, него да се престане са читањем псалама тако ће, због утврђења српске држав- ности свети сава оставити, српском народу заветни, карејски типик, да се сваким даном подвизи су га назиђивали ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем монах игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спаси
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
14
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се можеВЕРОВАТИ
📌
да је овај душанов
крст постајао на-
домак дечана као
видљив знак ис-
креног покајања
к о н с т а н т и н
јаничар је напи-
сао св
...на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оплодњу старац ка- же да није благословена радња, да се треба предати божијој вољи јер су дјеца његов дар, а да је све остало рад по својој памети мимо благослова божијег, а томе је награ- да невоља каже да многим људима бог не даје дјецу како би они, завољевши сву дје- цу овога свијета као своју сопствену, по- могли њиховом духовном препороду, или усвојили неко сироче за абортусе каже да ће то плаћати њихова дјеца болестима и невољама, а што је најстрашније, то је убијање некрштене дјеце која, због роди- тељског гријеха, пате на оном свијету за вантелесну оплодњу жену прво кљукају хормонима, а онда од оплођених 5–6 ем- бриона, по жељи оставе 1–2, а остали су „отпад“, тј најскупљи генетски матери- јал који служи за научна истраживања ужас! а чим дође до оплодње јајне ћелије, тада бог благосиља живот и тада поста- је човјек! знамо људе који су вантелесно добили дијете, а следеће године жена му је нормално затрудњела одличне поуке даје и књига свештеника илије шугајева једном за цео живот, у којој он упозорава да је употреба контрацептивних средста- ва двоструко убиство: спречавањем за- чећа здрава жена доводи свој организам у стање болести и растројства да у њему више не може да се зачне дијете, а и ако се зачне биће психо-физички болесно за спирале и хормонске контрацептиве каже да су равни абортусу, најстрашнијем гри- јеху против воље божије и најнемоћнијег створења драгана додаје: – то је мало- верје људи који нису јаки у вери ослањају се само на лекаре неки су већ школарци? како уче? чиме се додатно баве? драгана: – божидар је завршио други разред ош „љуба ненадовић“ одличним успехом није му баш лако ишло учење, јер му увек треба неки ветар у леђа фи- лип на јесен започиње своје школско пу- тешествије и већ показује знаке да ће би- ти бољи ђак близанци иду у вртић рат са виртуелном стварношћу водимо сваки дан, и изналазимо разне начине да не буду исфрустрирани, нудећи им разне замене слава богу, да се појављује све више пра- вославних цртаћа радоња: – мишљења сам да је много боље да дјеца не гледају тв, интернет, уопште да не користе екран, јер то, у најблажем облику, успорава ства- ралачко развијање мишљења, умног кре- ирања свијета у нама и око нас примате ли редовну помоћ од државе, од школе (уџбеници, ужина)? можете ли плаћати комуналне дажбине? драгана: – примамо само дечији дода- так не можемо редовно да плаћамо ко- муналије добијамо помоћ у стварима од кумова и родбине шта је најважније у хришћанском жи- воту? сматрате ли ваш брак правим хришћанским, онако како митрополит амфилохије (радовић) тумачи старо- словенску реч супруг, супруга: „бити са неким упрегнут у јарам љубави, жртве, служења“ слажете ли се са св силуаном атонским који каже: „кад људи имају у јул/август 2014 47 себи страх божији, тихо је и слатко жи- вети на земљи“ – ето, и да научимо свој српски језик! али, човек се никад не удубљује у значе- ње речи да, баш значи бити упрегнут а ово што каже св силуан најпре важи за породични живот много је лакше и јед- ноставније када је многодетна породица у вери, што подразумева страх божији, јер се многе ствари лакше превазиђу такође је важно што се руководимо по духовним саветима нашег духовника радоња дода- је: – није да нема и нервозе, а и свађе, али све се то брзо стиша, и без обзира да ли нашли рјешење или не опет не напуштамо јарам већ гурамо даље, знајући вјером да тамо гдје наш поглед запире има и даље у чему се огледа делатна љубав у по- родици? може ли се волети без жртво- вања? како превазилазите неспора- зуме у породици? драгана: – огледа се у трпљењу и пра- штању без тога нема мира у породици, а ни спасења у ношењу крста је спасење наравно, да нема љубави, све би то било тешко трудиш се да разумеш и опростиш, нарочито када су своју грешку озбиљно схватили и искрено признали неспора- зуме превазилазимо отвореним разгово- ром тако што седнемо и разговарамо док не решимо проблем иду ли деца на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? радоња: – сви посјећујемо вјеронауку за дјецу у храму св луке на кошутњаку, недељом послије литургије, гдје и родите- љи присуствују божидар је има, такође, у школи духовно усмјерење дјеца првен- ствено добијају у родитељском дому, у „домаћој цркви“ ако ту нешто није у ре- ду, остају посљедице за цио живот одно- си у породици се пресликавају на односе у вртићу, школи, на улици, међу родби- ном такође, духовно усмјерење зависи и 48 4/2014 многодетне хришћанске породице бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ од личности вјероучитеља, тј колико он сам духовно живи и колико то практично преноси на дјецу коју учи не мислим да само похађање вјеронауке доноси духов- ност, али упознавање са светим тајнама цркве и наше вјере потребно је да човјек сазна да кроз крштење почиње његово спасење, и да зна какав однос треба имати према храму вјеронаука у школи је само надоградња вјеронауке у кући, како за дје- цу, тако и за родитеље, јер дијете поставља многа питања на која често родитељ нема одговора, па је то прилика да и родитељи уче од своје дјеце, што је свакако подсти- цај за њих саме и без обзира на притужбе на неке вјероучитеље да саблажњавају дје- цу, мора се истрајавати на њој јер је вјеро- наука у школи велики благослов божији како функционише ваша домаћа цр- ква? пост, молитва, духовна литерату- ра, као продужетак литургијског вре- мена и простора – живот нам сваки дан открива и по- тврђује јеванђелску истину да је сам чо- вјек страшно немоћан и колико нам вјера помаже да бриге препустимо богу, који нам је и отац и мајка и заштитник и све, али увијек преко мањег или већег петка али, у хришћанској породици без моли- тве не може, јер кроз њу човјек увиђа своју ништавност, недостојност, поквареност о томе не можемо рећи нешто за похвалу, јер немамо молитвено правило говоримо са дјецом о значају молитве, али не пости- жемо увијек молитвену саборност пред спавање отпјевамо тропаре, благодарну молитву господу и богородици, а дјеца понекад траже да пјевамо тропар часном крсту, анђелу чувару нарочито воле да им читамо пред спавање божије приче о светитељима, малим мученицима, или неку, како они кажу, „бајку на божији на- чин“ то је њихова кованица све је то без неког реда, али није добро ни примењива- ти силу постове постимо некад јаче, не- кад слабије, али истрајавамо, и у сваком посту се сви комплетно причешћујемо дјеца хоће да посте, а некад нас изненаде полетом у сваком случају, кад се саста- вимо молитвено, све боље функционише, више је радости како остварујете летовања и зимовања? посебно, поклоничка путовања? – све то тешко иде свјесни смо зна- чаја поклоничких путовања, и колико то напаја душе, али тешка је беспарица но, ипак нијесмо ни ту без помоћи божије кад можемо, љетовање нам је одлазак код мојих родитеља, на планину крново, из- међу никшића и шавника, гдје је кућа и имање мог оца, а одатле се спустимо и на море идемо на острво михољску пре- влаку, у тиватском заливу боке которске, гдје је манастир св архангела михаила овдје је свети сава 1219 установио сје- диште зетске епископије, а по благослову епископа неофита, 1262 године, сачињен је препис крмчије св саве, са називом „иловичка крмчија“ у 15 вијеку млетач- ка морнарица је топовима и минирањем уништила манастир као колијевку пра- вославља у приморју, а 72 монаха, у поли- тичкој завјери потровани су арсеником, што је потврђено бројним археолошким истраживањима мошти михољских му- ченика су сачуване и мироточиве су, а забиљежена су бројна исцељења архи- мандрит бенедикт (јовановић) улаже ве- лику ревност да се сваки камен врати на своје мјесто и поново сагради храм и ма- настирски конаци посебно је значајно што је овдје прва црква саграђена на гро- бу ранохришћанског мученика, из вре- мена цара диоклецијана, и овим крајем пролазио је чувени римски пут, којим су пролазили св апостол павле и св апо- јул/август 2014 49 стол и јеванђелист лука на михољској превлаци се налази црква свете тројице, коју је 1833 године саградила катарина властелиновић ту имамо праву духовну бању, а од оца бенедикта увијек добијемо духовне поуке које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? драгана: – многодетство је нешто нај- лепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је ис- пуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погле- даш на своју децу, кажеш: слава ти и хва- ла, боже, на деци овој! и све муке нестају радоња: – не плашим се да ће ми дјеца умријети од глади, но да ли ће остати у вјери, јер је много невјерја увијек је при- сутно то искушење, прво у нама родите- љима дјеца ме радују, а нарочито у првим њиховим годинама, и сад ми већ недостаје беба свако дијете је радост неописана, не једна више, него многострука та радост је највећа порука, а да не спомињем ду- жност испуњавања заповјести божије а бог заиста са сваким дјететом умножава и снагу и љубав, и разборитост, и изналаже- ње рјешења то је тајна која се открива кад се у њу закорачи, као и све тајне шта би божидар волео да бу- де кад порасте? божидар: – волео бих да будем учитељ, зато што волим да идем у школу баш лепо! имаш ли неку жељу да ти бог сада испуни? немам бог нам не служи за испуњава- ње жеља, него да нам помаже у животу кад нам је нешто тешко, помолимо се и бог нам помогне које си молитве научио? оче наш, богородице дјево, царе не- бески, ангел вопијаше, тропаре часном крсту, васкршњи, св георгију символ вере знам до пола браво! добар си пример браћи и сестри а имате ли и ви нешто да нам кажете, децо? мали симеон дотрча и каже: знам и ја „оце нас“ 50 4/2014 многодетне хришћанске породице кад посетилац уђе у лондонски храм светог саве или у дом епи- скопа николаја приметиће зна- чајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа: леди пеџет наиме, у цркви, на десној страни од улаза, налази се баррељеф ђе- нерала драгољуба драже михаиловића који је она наручила и дала да се поста- ви, док је на левој страни, до средњег стуба, витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди пеџет добила од медицинског особља скопске болнице 1915 године у дому владике николаја постоји просторија која носи назив леди пеџет: на зиду су урамљена њена одли- ковања, док је у библиотеци њена књига са нашим српским савезницима – with our serbian allies ове године обележавамо стогодишњи- цу од почетка првог светског рата, како у европи тако и у свету међу онима који су у то тешко време спасли многе животе не можемо мимоићи име велике добро- творке српског народа: леди пеџет то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ ко је леди пеџет? по рођењу припа- дала је највишем енглеском племству рођена у лондону 9 октобра 1881 г њено пуно име гласи: dame louse margaret leila wemyss paget ћерка ар- тура пеџета и мајке мери стивенс која је била американка лејла пеџет шко- ловала се у лондону, паризу, фиренци и њујорку отац леди пеџет био је ге- нерал пеџети су у 16 веку добили ба- ронство, у 18 грофовство, а после битке код ватерлоа 1815 г маркизат већина пеџета били су или у војсци или у ди- пломатији многи од њих имали су везу са србима, а највећу и најблискију има- ла је баш леди пеџет мисија у србији њен муж, сер ралф пеџет, био је бри- тански посланик у србији од 1910 до 1913 године где је леди пеџет склопила многа пријатељства са србима када је избио први балкански рат пеџет је одмах почела да ради и да помаже у болници кола српских сестара заједно са сестра- ма и још неким дамама из дипломатског кора није се либила никаквог посла, али се највише трудила око рањеника тако ће једна чланица кола српских сестара касније записати о леди пеџет: „гледале смо је брижно како излази сетно из опе- рационе сале, а мало затим иде из једне болесничке собе у другу, али сада са ос- мехом на бледим уснама и с ведрим ли- цем својом нежном руком намешта уз- главља, ставља своју белу руку на врела чела, и као сенка немо и бешумно пров- прича о леди пеџет о стогодишњици почетка првог светског рата то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ протојереј-ставрофор милун с костић јул/август 2014 51 сећања лачи се од постеље до постеље, од собе до собе и бди као сестра над браћом својом“ (споменица леди пеџет, стр 23) а зашто је србе толико заволела и тако се према њима опходила и толи- ко жртве поднела, рећи ће управо ова српкиња која се, из скромности, није ни потписала пуним именом она каже за леди пеџет: „боравећи често и дано- ноћно у тој средини, она је проучавала душу нашег човека, понирала у дуби- ну његовог ’ја’ – осећала је кроз његове патње и болове и страдања његову љубав за ближње, за земљу, дубоко је осети- ла да он зна зашто се бори и за кога се бори кроз тог и таквог човека заволе- ла је та благородна и пожртвована жена наш народ“ (споменица, стр 23–24) не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог свет- ског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа болница кола српских сестара непре- кидно је радила од октобра 1912 године до августа 1913 где је леди пеџет радила пожртвовано и тешко и где се и разболе- ла због чега је морала да отпутује у лон- дон на опоравак и одмор али, ни у лон- дону није седела скрштених руку него је организовала и послала једну целу бол- ницу са 60 особа за србију како би јој помогла у тешким моментима када је отпочео рат са бугарима леди пеџет се враћа за србију, иако још није сасвим оздравила, и почиње да ради у београду, и то не у некој уређеној болници, већ у једној малој на сава мали успевајући да својим радом од једне запуштене болни- це направи добру и дивну здравствену установу крајем августа 1913 сер ралф пеџет добија премештај из београда и леди пеџет одлази са својим мужем она је и даље одржавала везе са србима тако она пише из лондона јелени дими- народ испраћа британске војнике који крећу у рат, 8 септембар 1914 г, лондон (фото: http://wwwreigatehistorycouk) 52 4/2014 сећања не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог светског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа тријевић и у своме писму каже: „ништа дражесније од просте сељачке природе и њихове оданости и захвалности пре- ма онима који су их неговали ја сам се ретко срела с таквим сељацима заиста они су природни и прави џентлмени“ (споменица, стр 27) први светски рат србија скоро потпуно исцрпљена, из- морена и преморена од два балканска рата дочекује ултиматум моћне аустро- угарске царевине јула 1914 године ма- теријално врло слаба, али духом врло јака, србија одбија ултиматум спре- мајући се за најгоре аустрија објављује рат србији краљ петар први и вла- да одлучују да мобилишу, рањену ис- крвављену и преморену србију, а срби устају сложно као један од краља, пре- ко официра, интелектуалаца и до по- следњег сељака, знајући да цене слободу како отаџбине тако и своју личну иду на фронтове да се супротставе далеко над- моћнијем непријатељу у то време у лондону леди пеџет, са српским послаником чедомиљом мија- товићем, госпођом карингтон вајлд, јеромонахом николајем, доцнијим епи- скопом, и другима оснива српски по- тпорни фонд (serbian relief fund) за помоћ српском народу већ 4 новембра 1914 преко солуна, у скопље стиже прва мисија коју предводи леди пеџет према објављеној споменици та прва мисија се састоји од 4 лекара, секретара и помоћника секретара, главне сестре, јед- не апотекарке, 16 милосрдних сестара, 6 болничарки, 14 болничара, помоћног ма- гационера и једног кувара, као и другог допунског особља кад је леди пеџет стигла у скопље већ је једна гимназија била претворена у болницу коју је она средила и поставила у њу 275 кревета то је била и једина бол- ница која је имала радиографски апарат први рањеници стижу 24 новембра и ту ће се убрзо обавити 350 операција по- ред свих ратних опасности током јануара 1915 почео је да бесни још један опасни непријатељ: пегави тифус је поред вој- ника и народа захватио и медицинско особље једна милосрдна сестра је умрла леди пеџет у лекарској униформи, фотографија из првог светског рата јул/август 2014 53 док се два болничара и једна милосрдна сестра, због много нарушеног здравља, враћају за енглеску у јануару је оболе- ло од пегавца њих 400, па је српска вој- на команда дала на располагање још две зграде за болнице једном је управљао лекар српског потпорног фонда др мејт- ланд, а другом лекар британског црвеног крста др бари током марта, због заразе, у постељу је пало њих 16 медецинара, а међу њима и леди пеџет улажући нат- човечанске напоре за два месеца теш- ког рада пегавац је био побеђен, а леди пеџет исцрпљена од рада и болести по- слата на опоравак у енглеску те напушта скопље 6 маја огромна маса света изашла је на ста- ницу да испрати леди пеџет ђенерал дамјан поповић поздравио ју је кратким говором, предао јој лично писмо регента александра, а у име краља петра првог предао јој ленту св саве, којом су од жена до тада биле одликоване само кне- гиња јелена и руска царица (споменица, стр 32) војна музика је овом приликом одсвирала српску и енглеску химну леди пеџет је остала на опоравку само неколи- ко недеље и вратила се одмах за скопље да би наставила своју помоћ србима помоћ потребитима надмоћна сила натерала је не само српску војску, већ и владу и народ на повлачење и то најгорим путем преко албаније кад је почело повлачење, сер ралф, који је заступао британско ми- нистарство спољних послова, тражио је да се и болница и болничко особље повуче из скопља леди пеџет и већи- на медицинског особља је то одбила јер су ове интелигентне и одлучне жене, по речима монике крипнер „сматрале да имају већих обавеза према србима него према британском министарству спољних послова“ сер ралф се помирио са њиховом одлуком и пошао је са мисијама пеш- ке пут албаније док је постојана леди многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш писац милош црњански епископ николај велимировић (фотографија из архимандритског периода живота) 54 4/2014 сећања пеџет остала са својом болницом и јед- ним делом особља и сачекала неприја- теља леди пеџет ће касније у својој књизи са нашим српским савезницима записати: „за три дана пре него су буга- ри стигли радили смо под великим при- тиском у различитим деловима града, превијајући ране, хранећи људе, чистећи их од прљавштине у којој су лежали док их све нисмо пребацили код нас“ тако је остала под непријатељском окупацијом од октобра 1915 до марта 1916 године док и последњи српски рањеник није од- веден као заробљеник у бугарску буга- ри свакако нису смели учинити непро- мишљене потезе што се тиче болнице и особља јер су знали ко је леди пеџет, која је и бугарске рањенике примала у своју болницу у марту 1916 леди пеџет је кренула са члановима своје мисије преко бугарске, румуније и русије и северног мора за ен- глеску где ју је њена породица са чежњом чекала исте те 1916 године видовдан се славио широм британије као српски дан tада јеромонах николај велимировић, доцнији епископ жички и охридски, као први неангликанац проповеда у кате- драли св павла у лондону пред краљем џорџем и преко 10 хиљада присутних, о србима и србији захваљује се за помоћ британији и другим савезницима и моли да та помоћ не престане леди пеџет је изабрала да овога дана говори у бермин- гаму, као и наш професор богдан попо- вић, јер је овај град био примио велики број српске деце на издржавање по завршетку првог светског рата леди пеџет је остала у лондону у своме дому где је гајила птице и цвеће и мис- лила на своје србе једино је дошла у ср- бију на сахрану краља александра, после његове погибије у марсељу, молећи да је сместе на видно место одакле ће посма- трати поворку са љубављу је чувала два лична писма захвалности које јој је упу- тио краљ александар * са овим прича о леди пеџет није зав- ршена њен муж сер ралф пеџет уми- ре на самом почетку другог светског рата (1940), а она, када је нацистичка не- мачка почела да бомбардује лондон, не седи скрштених руку своју кућу „варен хауз“ у кингстону од 60 соба одмах пре- твара у болницу за енглеске рањенике по свршетку другог светског рата многи срби, одани краљу и отаџбини нису се вратили у комунистичку југославију, не мирећи се са новим режимом, па је такви- ма леди пеџет понова почела да помаже, како би наш народ рекао „и шаком и ка- пом“ многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш пи- сац милош црњански цркву св саве у лондону, коју нам је англиканска црква дала на услугу, леди пеџет је помогла да се снабде најважнијим намештајем српску омладину је такође помагала и школовала потрошивши скоро сав свој велики иметак леди пеџет је продала своју велику кућу и купила мању у овој кући леди пеџет је живела и даље прима- ла своје србе све до своје смрти 24 сеп- тембра 1958 г само на пет дана пре смрти рекла је протојереју милоју николићу у њеној кући „нека ме сви забораве! то ми је свеједно! али ће ми тешко пасти ако ме моји срби забораве“ (споменица, стр 57) и нисмо је заборавили и нећемо је заборавити и о овој стогодишњици првог светског рата, срби у отаџбини и срби у расејању да не забораве упалити у црквама свећу воштаницу за једно добро срце, за лејлу пеџет, и за све оне који нам помогоше хвала јој за све што је учинила за србе и за србију! текст настао на основу предавања одржаног 25 јуна 2014 г у лондону јул/август 2014 55 манастирски звоник тројице сер- гијеве лавре је чувено светско здање – јединствене спољаш- ности, он је највиша тачка православ- не русије висок је преко 88 метара, а тежак 65 тона и неизбежна је силуета сергијевог пoсада од 42 звона, колико је звоник првобитно имао, совјетске вла- сти поштеделе су 23 звона, колико зво- ник има и данас у близини је параклис који скрива извор целебне воде, на коме се први ис- целио монах пафнутије у 17 веку, који беше потпуно слеп извор је настао чу- десно, на молитву и благослов игумана сергија, тако што је вода потекла у млазу из земље подно манастира, слично као што некада мојсеју из камена потече вода за ожеднели народ у синајској пу- стињи вода од 1872 г отиче из мермер- ног крста и изузетне је свежине и укуса поред моштију светог сергија, у цркви се налазе и мошти никона радоњешког (игумана после светог сергија), али и других светитеља ту је камен са христо- тројице сергијева лавра ако неком земаљском грађевином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лавра хаџи драган б поповић 56 4/2014 святая русь вог гроба – стена гареб и камен са си- наја, на коме је несагорива купина горе- ла несагоревајући чудесна су јављања светог сергија бра- тији у манастиру, а ми ћемо навести три једном приликом монах игњатије виде светог сергија где стоји за певницом и помаже братији у појању јер им је помоћ била неопходна московљанин, трговац симеон, иначе рођен по заступништву светог сергија, немоћан паде у постељу толико постаде слаб да није могао ни је- сти, ни пити, нити се покренути са своје постеље молећи се преподобном игу- ману, удостоји се његове чудесне појаве у друштву никона радоњешког сергије осени крсним знаком своје чедо и рече му да узме икону која се налазила покрај његовог кревета болесни симеон, по благослову, покрену се да узме наречену икону, али том приликом му се учини као да се кожа са његовог тела одвоји- ла и остала на постељи збуњен у први мах, после нестанка чудесних посетила- ца симеон беше свестан да је коначно исцељен на дан свете тројице, као по- клоник у манастир, дође са својим пра- тиоцем један потпуно слеп човек, који је ослепео седам година пре тога промис- лом, њега напусти пратилац, а он у срцу пожеле са сузама да уђе на богослужење у цркву и целива мошти игумана сер- гија убрзо затим, свети га лично уведе у храм до својих моштију, а слепи човек, чим се дотаче чесних моштију прогледа исцељени човек више никада није напу- стио ову светињу храм посвећен јављању пресвете бо- городице, назван још и михејски храм, познат је по томе што се игуману сергију на молитви јавила мајка божија наиме, игуман сергије се молио пресветој бого- родици да сачува сву братију у манасти- ру пречиста се тада појави и обећа игу- ману да ће му молитва бити услишена са светим сергијем на молитви налазио се и монах михеј, чије мошти почивају у његовој цркви један од велелепних храмова у ком- плексу манастира је и тројична црква предивни иконостас је особен по много чему поред мноштва раскошних икона на њему, начињен је од ружиног дрвета, као ниједна олтарска преграда на свету у цркви су мошти светих максима грка, антонија радоњешког, као и митропо- лита московског платона у манастиру се налази још једно невероватно здање, а то је трапезни сергијев храм поред јединствено украшене спољашности, унутрашњост храма је још лепша ово је други по реду храм на истом месту, по- јул/август 2014 57 дигнут због умножења братије у манасти- ру, освећен 1692 г од стране патријарха адријана последњи пут црква је иконо- писана 1911 г на простору од 510 ква- дратних метара постоје три олтара овде су мошти чувеног филарета московског, чија јутарња молитва већ вековима ис- пуњава душе верних сваког божијег ју- тра поред иконе мајке божије, од миља назване серафимова, потресан је призор страшног суда господњег, који прекри- ва велики део свода ове светиње но ови храмови нису једини украс ове небеско земаљске ризнице сергијевог посада ту је и московска духовна ака- демија, у којој је црква посвећена покро- ву мајке божије, потом цркве посвећене икони смоленске мајке божије, рођењу светог јована крститеља и преподобни- ма зосиму и саватију соловецком ако, уопште, неком земаљском грађе- вином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лав- ра она је слика небеске раскоши на земљи у светости свога игумана, ова светиња чува, поред његових моштију, сасуде из којих се причешћивао светим тајнама, његов игумански жезал, крст, мантију и ципеле од коже (које је игу- ман русије својом руком израдио, што неодољиво подсећа на небочежњивог српског патријарха павла) иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступ- ништвом мајке божије, да нам бог от- крије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступништвом мајке божије, да нам бог открије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима успенски сабор, тројице сергијева лавра 58 4/2014 святая русь приликом археолошких ископа- вања у научном смислу не треба да постоји ултимативна тенден- ција да се резултати интерпретирају у складу са наводима из старозаветног текста, што представља карактеристи- ку максималистичког приступа, нити библију треба потпуно одбацити као „историјски непоуздан извор“ што пред- ставља карактеристику минималистич- ког приступа ова сукобљеност и опре- дељење за крајности уједно је и основни проблем библијске археологије библија представља непогрешив теолошки из- вор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор јер није непогрешива у историјском, географском и опште- научном смислу максималистички приступ још од почетака развоја библијске ар- хелогије у 19 веку присутна је била тен- денција да се резултати археолошких ископавања у светој земљи у што већој мери усагласе са подацима из библијског текста иако је ова тенденција у начелу позитивна, морамо признати да је било и многих застрањења када су резултати археолошких ископавања тенденциозно и некритички тумачени након другог светског рата, односно после формирања независне државе израел 1948 године, библијска археологија је имала и изу- зетно наглашену политичку димензију код одређеног броја аутора, будући да се перципирала као адекватно средство за доказивањем историјског права на територију то је у контексту комплекс- не политичке, друштвене и културне си- туације на овом простору било и више него пријемчиво за одређене појединце и групе овакво схватање улоге библијске археологије је, нажалост, и данас присут- но међу делом истраживача, али највећи број израелских археолога одбацује овак- ву врсту методологије, те је библијска ар- хеологија прихваћена само у оквирима самог назива научне дисциплине као и просторног одређења ове гране архело- гије поред присталица старе максима- листичке школе, појављују се и бројни самопрокламовани „истраживачи“ чији се радови могу означити као псеудона- учни ови фундаменталистички библиј- ски истраживачи и научници посматрају стари завет као апсолутан историјски извор овакве почетне премисе о ста- библијски оптимализам: пут између крајности библија представља непогрешив теолошки извор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор велибор мартиновић јул/август 2014 59 занимљивости библијске археологије розаветном тексту као историјском из- вору за проучавање прошлости, а не као комплексном скупу текстова који нису настајали у истим временским оквири- ма и околностима, а који су током дугог временског периода до свог записивања претрпели бројне редакције и преоб- ликовања, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација минималистичка реакција стварање новог приступа у библијској археологији почело у другој половини двадесетог века када је формирана тако- звана „нижа хронологија“ минимали- стички приступ у библијској археологији се особито интезивно развијао током се- дамдесетих и осамдесетих година про- шлог века, да би у деведесетим доживео свој зенит овај процес инициран је, пре свега од стране данских стручњака са универзитета у копенхагену, а значајан „напредак“ у методологији истражи- вања, као и у интерпретацијама је на- ступио почетком седамдесетих година двадесетог века као последица стварања нове парадигме, односно тзв процес- не археологије овај минималистички приступ иде у крајност другог типа, су- протну од максималистичког слико- вито описујући ове две супростављене парадигме могли бисмо их изрећи двема максимама: за максималистички то је „пронађи доказе библије у земљи“, а за минималистички „заборави све из би- блије пре него што почнеш копати“ археолози који су спроводили прва систематска археолошка ископавања на простору израела, руководили су се управо жељом за доказивањем догађаја и података који постоје у старом завету, а оваква тенденција је уочљива и међу делом археолога (максималиста) у сав- ременом контексту оваква тенденција за безусловним доказивањем староза- ветног текста је заправо опстајала све до раних седамдесетих година прошлог века, односно до радикалног заокрета који је окарактерисала појава библијског минимализама нови приступ одлико- вао се искључивошћу, попут негирања историчности давида и соломона, при чему га је у односу на максималистич- ки приступ одликовала знатно већа доза критичности тако су интерпретације по којима су давид и соломон фиктивне личности оборене проналаском фраг- мента црне базалтне стене на локалитету тел дан 1993 године на којој је уклесан натпис „кућа давидова“ иако соломо- нова историчност и даље није ничим потврђена, данас у суштини постоји са- гласност међу истраживачима да је он свакако постојао православно трезвоумље следујући традицијама православне цркве, која у егзегези старог завета − прецизније у одређеним старозаветним догађајима – види праобразе (типове) онога што ће тек доћи (новог завета, а нарочито царства божијег), можемо рећи да ни максималистичко ни мини- малистичко виђење није у потпуности православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и постојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија 60 4/2014 занимљивости библијске археологије прихватљиво један приступ потиче из јудејског, а други из новопротестантског миљеа, те стога представљају „увезени производ“, стран истинском духу право- славног предања православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и по- стојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија, и управо је символичко-ти- полошки приступ догађајима каракте- ристика православне егзегезе старог завета поред овога, теолошка библијска археологија прихвата и достигнућа сав- ремене библистике на свим њеним пољи- ма истраживања узимајући то у обзир, ми у библијској археологији (насупрот горе наведеним приступима) нећемо тражити доказе за или против наше вере – православни хришћани остају верни основном тео- лошком аксиому да вера искључује потра- гу за некаквим објективним „доказима“ изван подручја нашег срца или, прециз- није, ван благодатног искуства цркве у том смислу ћемо у наредним бројевима покушати да пронађемо средњи пут из- међу крајности овога света које се у на- шој области називају библијским макси- мализмом и библијским минимализмом овај средњи (оптимални) пут ће нам по- моћи да боље разумемо старозаветне до- гађаја историје спасења аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој библијски град хацор (= асор), археолошке ископине (фото: near eastern archaeology / asor) јул/август 2014 61 покајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 4, 17) – ове речи богочовек исус христос упућује целом човечанству нема ничег пречег ни важнијег од испуњавања овог бо- жанског савета, јер нас тај чин преводи из земаљског живота у вечни покајање није питање психолошко, то је питање нашег вечног постојања (у заједници са вечним), за којим чезне душа свака чувши за пример једног свештенослу- житеља чији се деда стојан био накрат- ко упокојио, оживео и покајао, па поно- во умро, многи ће се упитати се да ли је ово могуће?! и те како је могуће, и то у наша времена! наиме, стојан је већи део свога живота провео живећи мимо закона божијег нахранити гладнога, напојити жеднога, угостити странца, посетити болесника, обићи затворе- ника, љубити ближњега свога – то није била баш његова животна филозофија но, да су нам и дани код бога изброја- ни, видело се касније када је стојан на- пунио 80 година једнога ранога јутра стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? ненад вујић друга шанса за покајање 62 4/2014 сведочанства супруга га је нашла како седи за столом, пришла му и додирнула га – био је хла- дан – срце његово је престало да куца одмах је обавестила родбину и позвала лекара да констатује смрт међутим, кад је лекар стигао након сат времена, могао је да примети да се стојану вратила то- плота у тело и срце је поново закуцало лекар, изненађен затеченом ситуацијом могао је само да „констатује живот“ – човек је оживео ту другу шансу стојан је хтео да искористи паметно видевши већ једанпут своју кончину, тражио је од свога унука, младог свештеника – да кад умре „засигурно“ – да му свештеници обаве опело међутим, унук то одби ре- кавши му: „не може то тако! цео живот си протраћио, бога ниси волео, икону си у бунар бацио, породици ниси био од ве- лике користи, са многима си се завадио, не кајеш се за своје грехе“ али, како често бива и како нам у гор- скоме вијенцу казује велики његош: „ко се топи, хвата се за пјену, над главом се надодају руке“, тако примећујемо и код стојана који је потом запрепаштено изустио, након што се присетио нече- га доброг из свога детињства: „али ја сам певао као дечак у црквеном хору, чтецирао и помагао свештенику“ и одмах је запевао „иже херувими“ по- том, стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили он је заправо спровео у дело речи христо- ве: „иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) није лако спознати сопствени грех и познати себе у греху покајање подразу- мева заокрет (ка богу) и промену начина нашег живота стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? не чекајмо и не ризикујмо, већ испунимо заповести божије и приступимо, кроз свету тајну покајања, духовној бањи очишћења која нас враћа у наручје божије аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили јул/август 2014 63 песме читалаца мисионара испред твојих ногу смерно стојим господе научи ме да се молим услиши молитву моју! научи ме да волим! снажно верујем у те неизмерно ујутро с именом твојим да се будим, хвала ти господе што постојим радујем се и ради своје деце да се трудим, иза твога имена да живим и да стојим светлости мога дома и мога пута, тама је с тобом светлост никад неугаснута у твоме имену радост је и снага бића мога, с тобом се лакше крочи и лакше живи испред тебе су моје очи и срце пуно бога на дар ти поклањам себе с вером у боље сутра и свет око себе овај сиви, боже помилуј по милости својој, оснажи и учврсти! сакупи стадо око себе, живети је лакше с вером у тебе јер ти си извор живота и господар душе, ево нас па нас покити, избавитељу света ми се окупљамо око твојих ногу, и молимо ти се – нашем господу богу господе говорим о теби и јутром и у вече опрости ми ако је некад било прече, све оно што је много мање важно, помози да ти се молим врло снажно, од сада па до краја живота овога, донеси ми здравље, радост и срећу у кући мојој да влада љубав и слога помози господе и научи ме да праштам, опростити је лако, ако се искрено моли, молитва моја, то је као башта, од које се храни и живи и воли лепота баште није сва у цвећу, има ту нешто што је много јаче, молитве моје за њу више значе слава теби господе наш, слава ти! ево молим ти се надо наша, услиши и помилуј ја се уздам у твоју помоћ и спасење, а теби на вечно поклоњење
... на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оплодњу старац ка- же да није благословена радња, да се треба предати божијој вољи јер су дјеца његов дар, а да је све остало рад по својој памети мимо благослова божијег, а томе је награ- да невоља каже да многим људима бог не даје дјецу како би они, завољевши сву дје- цу овога свијета као своју сопствену, по- могли њиховом духовном препороду, или усвојили неко сироче за абортусе каже да ће то плаћати њихова дјеца болестима и невољама, а што је најстрашније, то је убијање некрштене дјеце која, због роди- тељског гријеха, пате на оном свијету за вантелесну оплодњу жену прво кљукају хормонима, а онда од оплођених 5–6 ем- бриона, по жељи оставе 1–2, а остали су „отпад“, тј најскупљи генетски матери- јал који служи за научна истраживања ужас! а чим дође до оплодње јајне ћелије, тада бог благосиља живот и тада поста- је човјек! знамо људе који су вантелесно добили дијете, а следеће године жена му је нормално затрудњела одличне поуке даје и књига свештеника илије шугајева једном за цео живот, у којој он упозорава да је употреба контрацептивних средста- ва двоструко убиство: спречавањем за- чећа здрава жена доводи свој организам у стање болести и растројства да у њему више не може да се зачне дијете, а и ако се зачне биће психо-физички болесно за спирале и хормонске контрацептиве каже да су равни абортусу, најстрашнијем гри- јеху против воље божије и најнемоћнијег створења драгана додаје: – то је мало- верје људи који нису јаки у вери ослањају се само на лекаре неки су већ школарци? како уче? чиме се додатно баве? драгана: – божидар је завршио други разред ош „љуба ненадовић“ одличним успехом није му баш лако ишло учење, јер му увек треба неки ветар у леђа фи- лип на јесен започиње своје школско пу- тешествије и већ показује знаке да ће би- ти бољи ђак близанци иду у вртић рат са виртуелном стварношћу водимо сваки дан, и изналазимо разне начине да не буду исфрустрирани, нудећи им разне замене слава богу, да се појављује све више пра- вославних цртаћа радоња: – мишљења сам да је много боље да дјеца не гледају тв, интернет, уопште да не користе екран, јер то, у најблажем облику, успорава ства- ралачко развијање мишљења, умног кре- ирања свијета у нама и око нас примате ли редовну помоћ од државе, од школе (уџбеници, ужина)? можете ли плаћати комуналне дажбине? драгана: – примамо само дечији дода- так не можемо редовно да плаћамо ко- муналије добијамо помоћ у стварима од кумова и родбине шта је најважније у хришћанском жи- воту? сматрате ли ваш брак правим хришћанским, онако како митрополит амфилохије (радовић) тумачи старо- словенску реч супруг, супруга: „бити са неким упрегнут у јарам љубави, жртве, служења“ слажете ли се са св силуаном атонским који каже: „кад људи имају у јул/август 2014 47 себи страх божији, тихо је и слатко жи- вети на земљи“ – ето, и да научимо свој српски језик! али, човек се никад не удубљује у значе- ње речи да, баш значи бити упрегнут а ово што каже св силуан најпре важи за породични живот много је лакше и јед- ноставније када је многодетна породица у вери, што подразумева страх божији, јер се многе ствари лакше превазиђу такође је важно што се руководимо по духовним саветима нашег духовника радоња дода- је: – није да нема и нервозе, а и свађе, али све се то брзо стиша, и без обзира да ли нашли рјешење или не опет не напуштамо јарам већ гурамо даље, знајући вјером да тамо гдје наш поглед запире има и даље у чему се огледа делатна љубав у по- родици? може ли се волети без жртво- вања? како превазилазите неспора- зуме у породици? драгана: – огледа се у трпљењу и пра- штању без тога нема мира у породици, а ни спасења у ношењу крста је спасење наравно, да нема љубави, све би то било тешко трудиш се да разумеш и опростиш, нарочито када су своју грешку озбиљно схватили и искрено признали неспора- зуме превазилазимо отвореним разгово- ром тако што седнемо и разговарамо док не решимо проблем иду ли деца на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? радоња: – сви посјећујемо вјеронауку за дјецу у храму св луке на кошутњаку, недељом послије литургије, гдје и родите- љи присуствују божидар је има, такође, у школи духовно усмјерење дјеца првен- ствено добијају у родитељском дому, у „домаћој цркви“ ако ту нешто није у ре- ду, остају посљедице за цио живот одно- си у породици се пресликавају на односе у вртићу, школи, на улици, међу родби- ном такође, духовно усмјерење зависи и 48 4/2014 многодетне хришћанске породице бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ од личности вјероучитеља, тј колико он сам духовно живи и колико то практично преноси на дјецу коју учи не мислим да само похађање вјеронауке доноси духов- ност, али упознавање са светим тајнама цркве и наше вјере потребно је да човјек сазна да кроз крштење почиње његово спасење, и да зна какав однос треба имати према храму вјеронаука у школи је само надоградња вјеронауке у кући, како за дје- цу, тако и за родитеље, јер дијете поставља многа питања на која често родитељ нема одговора, па је то прилика да и родитељи уче од своје дјеце, што је свакако подсти- цај за њих саме и без обзира на притужбе на неке вјероучитеље да саблажњавају дје- цу, мора се истрајавати на њој јер је вјеро- наука у школи велики благослов божији како функционише ваша домаћа цр- ква? пост, молитва, духовна литерату- ра, као продужетак литургијског вре- мена и простора – живот нам сваки дан открива и по- тврђује јеванђелску истину да је сам чо- вјек страшно немоћан и колико нам вјера помаже да бриге препустимо богу, који нам је и отац и мајка и заштитник и све, али увијек преко мањег или већег петка али, у хришћанској породици без моли- тве не може, јер кроз њу човјек увиђа своју ништавност, недостојност, поквареност о томе не можемо рећи нешто за похвалу, јер немамо молитвено правило говоримо са дјецом о значају молитве, али не пости- жемо увијек молитвену саборност пред спавање отпјевамо тропаре, благодарну молитву господу и богородици, а дјеца понекад траже да пјевамо тропар часном крсту, анђелу чувару нарочито воле да им читамо пред спавање божије приче о светитељима, малим мученицима, или неку, како они кажу, „бајку на божији на- чин“ то је њихова кованица све је то без неког реда, али није добро ни примењива- ти силу постове постимо некад јаче, не- кад слабије, али истрајавамо, и у сваком посту се сви комплетно причешћујемо дјеца хоће да посте, а некад нас изненаде полетом у сваком случају, кад се саста- вимо молитвено, све боље функционише, више је радости како остварујете летовања и зимовања? посебно, поклоничка путовања? – све то тешко иде свјесни смо зна- чаја поклоничких путовања, и колико то напаја душе, али тешка је беспарица но, ипак нијесмо ни ту без помоћи божије кад можемо, љетовање нам је одлазак код мојих родитеља, на планину крново, из- међу никшића и шавника, гдје је кућа и имање мог оца, а одатле се спустимо и на море идемо на острво михољску пре- влаку, у тиватском заливу боке которске, гдје је манастир св архангела михаила овдје је свети сава 1219 установио сје- диште зетске епископије, а по благослову епископа неофита, 1262 године, сачињен је препис крмчије св саве, са називом „иловичка крмчија“ у 15 вијеку млетач- ка морнарица је топовима и минирањем уништила манастир као колијевку пра- вославља у приморју, а 72 монаха, у поли- тичкој завјери потровани су арсеником, што је потврђено бројним археолошким истраживањима мошти михољских му- ченика су сачуване и мироточиве су, а забиљежена су бројна исцељења архи- мандрит бенедикт (јовановић) улаже ве- лику ревност да се сваки камен врати на своје мјесто и поново сагради храм и ма- настирски конаци посебно је значајно што је овдје прва црква саграђена на гро- бу ранохришћанског мученика, из вре- мена цара диоклецијана, и овим крајем пролазио је чувени римски пут, којим су пролазили св апостол павле и св апо- јул/август 2014 49 стол и јеванђелист лука на михољској превлаци се налази црква свете тројице, коју је 1833 године саградила катарина властелиновић ту имамо праву духовну бању, а од оца бенедикта увијек добијемо духовне поуке које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? драгана: – многодетство је нешто нај- лепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је ис- пуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погле- даш на своју децу, кажеш: слава ти и хва- ла, боже, на деци овој! и све муке нестају радоња: – не плашим се да ће ми дјеца умријети од глади, но да ли ће остати у вјери, јер је много невјерја увијек је при- сутно то искушење, прво у нама родите- љима дјеца ме радују, а нарочито у првим њиховим годинама, и сад ми већ недостаје беба свако дијете је радост неописана, не једна више, него многострука та радост је највећа порука, а да не спомињем ду- жност испуњавања заповјести божије а бог заиста са сваким дјететом умножава и снагу и љубав, и разборитост, и изналаже- ње рјешења то је тајна која се открива кад се у њу закорачи, као и све тајне шта би божидар волео да бу- де кад порасте? божидар: – волео бих да будем учитељ, зато што волим да идем у школу баш лепо! имаш ли неку жељу да ти бог сада испуни? немам бог нам не служи за испуњава- ње жеља, него да нам помаже у животу кад нам је нешто тешко, помолимо се и бог нам помогне које си молитве научио? оче наш, богородице дјево, царе не- бески, ангел вопијаше, тропаре часном крсту, васкршњи, св георгију символ вере знам до пола браво! добар си пример браћи и сестри а имате ли и ви нешто да нам кажете, децо? мали симеон дотрча и каже: знам и ја „оце нас“ 50 4/2014 многодетне хришћанске породице кад посетилац уђе у лондонски храм светог саве или у дом епи- скопа николаја приметиће зна- чајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа: леди пеџет наиме, у цркви, на десној страни од улаза, налази се баррељеф ђе- нерала драгољуба драже михаиловића који је она наручила и дала да се поста- ви, док је на левој страни, до средњег стуба, витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди пеџет добила од медицинског особља скопске болнице 1915 године у дому владике николаја постоји просторија која носи назив леди пеџет: на зиду су урамљена њена одли- ковања, док је у библиотеци њена књига са нашим српским савезницима – with our serbian allies ове године обележавамо стогодишњи- цу од почетка првог светског рата, како у европи тако и у свету међу онима који су у то тешко време спасли многе животе не можемо мимоићи име велике добро- творке српског народа: леди пеџет то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ ко је леди пеџет? по рођењу припа- дала је највишем енглеском племству рођена у лондону 9 октобра 1881 г њено пуно име гласи: dame louse margaret leila wemyss paget ћерка ар- тура пеџета и мајке мери стивенс која је била американка лејла пеџет шко- ловала се у лондону, паризу, фиренци и њујорку отац леди пеџет био је ге- нерал пеџети су у 16 веку добили ба- ронство, у 18 грофовство, а после битке код ватерлоа 1815 г маркизат већина пеџета били су или у војсци или у ди- пломатији многи од њих имали су везу са србима, а највећу и најблискију има- ла је баш леди пеџет мисија у србији њен муж, сер ралф пеџет, био је бри- тански посланик у србији од 1910 до 1913 године где је леди пеџет склопила многа пријатељства са србима када је избио први балкански рат пеџет је одмах почела да ради и да помаже у болници кола српских сестара заједно са сестра- ма и још неким дамама из дипломатског кора није се либила никаквог посла, али се највише трудила око рањеника тако ће једна чланица кола српских сестара касније записати о леди пеџет: „гледале смо је брижно како излази сетно из опе- рационе сале, а мало затим иде из једне болесничке собе у другу, али сада са ос- мехом на бледим уснама и с ведрим ли- цем својом нежном руком намешта уз- главља, ставља своју белу руку на врела чела, и као сенка немо и бешумно пров- прича о леди пеџет о стогодишњици почетка првог светског рата то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ протојереј-ставрофор милун с костић јул/август 2014 51 сећања лачи се од постеље до постеље, од собе до собе и бди као сестра над браћом својом“ (споменица леди пеџет, стр 23) а зашто је србе толико заволела и тако се према њима опходила и толи- ко жртве поднела, рећи ће управо ова српкиња која се, из скромности, није ни потписала пуним именом она каже за леди пеџет: „боравећи често и дано- ноћно у тој средини, она је проучавала душу нашег човека, понирала у дуби- ну његовог ’ја’ – осећала је кроз његове патње и болове и страдања његову љубав за ближње, за земљу, дубоко је осети- ла да он зна зашто се бори и за кога се бори кроз тог и таквог човека заволе- ла је та благородна и пожртвована жена наш народ“ (споменица, стр 23–24) не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог свет- ског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа болница кола српских сестара непре- кидно је радила од октобра 1912 године до августа 1913 где је леди пеџет радила пожртвовано и тешко и где се и разболе- ла због чега је морала да отпутује у лон- дон на опоравак и одмор али, ни у лон- дону није седела скрштених руку него је организовала и послала једну целу бол- ницу са 60 особа за србију како би јој помогла у тешким моментима када је отпочео рат са бугарима леди пеџет се враћа за србију, иако још није сасвим оздравила, и почиње да ради у београду, и то не у некој уређеној болници, већ у једној малој на сава мали успевајући да својим радом од једне запуштене болни- це направи добру и дивну здравствену установу крајем августа 1913 сер ралф пеџет добија премештај из београда и леди пеџет одлази са својим мужем она је и даље одржавала везе са србима тако она пише из лондона јелени дими- народ испраћа британске војнике који крећу у рат, 8 септембар 1914 г, лондон (фото: http://wwwreigatehistorycouk) 52 4/2014 сећања не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог светског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа тријевић и у своме писму каже: „ништа дражесније од просте сељачке природе и њихове оданости и захвалности пре- ма онима који су их неговали ја сам се ретко срела с таквим сељацима заиста они су природни и прави џентлмени“ (споменица, стр 27) први светски рат србија скоро потпуно исцрпљена, из- морена и преморена од два балканска рата дочекује ултиматум моћне аустро- угарске царевине јула 1914 године ма- теријално врло слаба, али духом врло јака, србија одбија ултиматум спре- мајући се за најгоре аустрија објављује рат србији краљ петар први и вла- да одлучују да мобилишу, рањену ис- крвављену и преморену србију, а срби устају сложно као један од краља, пре- ко официра, интелектуалаца и до по- следњег сељака, знајући да цене слободу како отаџбине тако и своју личну иду на фронтове да се супротставе далеко над- моћнијем непријатељу у то време у лондону леди пеџет, са српским послаником чедомиљом мија- товићем, госпођом карингтон вајлд, јеромонахом николајем, доцнијим епи- скопом, и другима оснива српски по- тпорни фонд (serbian relief fund) за помоћ српском народу већ 4 новембра 1914 преко солуна, у скопље стиже прва мисија коју предводи леди пеџет према објављеној споменици та прва мисија се састоји од 4 лекара, секретара и помоћника секретара, главне сестре, јед- не апотекарке, 16 милосрдних сестара, 6 болничарки, 14 болничара, помоћног ма- гационера и једног кувара, као и другог допунског особља кад је леди пеџет стигла у скопље већ је једна гимназија била претворена у болницу коју је она средила и поставила у њу 275 кревета то је била и једина бол- ница која је имала радиографски апарат први рањеници стижу 24 новембра и ту ће се убрзо обавити 350 операција по- ред свих ратних опасности током јануара 1915 почео је да бесни још један опасни непријатељ: пегави тифус је поред вој- ника и народа захватио и медицинско особље једна милосрдна сестра је умрла леди пеџет у лекарској униформи, фотографија из првог светског рата јул/август 2014 53 док се два болничара и једна милосрдна сестра, због много нарушеног здравља, враћају за енглеску у јануару је оболе- ло од пегавца њих 400, па је српска вој- на команда дала на располагање још две зграде за болнице једном је управљао лекар српског потпорног фонда др мејт- ланд, а другом лекар британског црвеног крста др бари током марта, због заразе, у постељу је пало њих 16 медецинара, а међу њима и леди пеџет улажући нат- човечанске напоре за два месеца теш- ког рада пегавац је био побеђен, а леди пеџет исцрпљена од рада и болести по- слата на опоравак у енглеску те напушта скопље 6 маја огромна маса света изашла је на ста- ницу да испрати леди пеџет ђенерал дамјан поповић поздравио ју је кратким говором, предао јој лично писмо регента александра, а у име краља петра првог предао јој ленту св саве, којом су од жена до тада биле одликоване само кне- гиња јелена и руска царица (споменица, стр 32) војна музика је овом приликом одсвирала српску и енглеску химну леди пеџет је остала на опоравку само неколи- ко недеље и вратила се одмах за скопље да би наставила своју помоћ србима помоћ потребитима надмоћна сила натерала је не само српску војску, већ и владу и народ на повлачење и то најгорим путем преко албаније кад је почело повлачење, сер ралф, који је заступао британско ми- нистарство спољних послова, тражио је да се и болница и болничко особље повуче из скопља леди пеџет и већи- на медицинског особља је то одбила јер су ове интелигентне и одлучне жене, по речима монике крипнер „сматрале да имају већих обавеза према србима него према британском министарству спољних послова“ сер ралф се помирио са њиховом одлуком и пошао је са мисијама пеш- ке пут албаније док је постојана леди многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш писац милош црњански епископ николај велимировић (фотографија из архимандритског периода живота) 54 4/2014 сећања пеџет остала са својом болницом и јед- ним делом особља и сачекала неприја- теља леди пеџет ће касније у својој књизи са нашим српским савезницима записати: „за три дана пре него су буга- ри стигли радили смо под великим при- тиском у различитим деловима града, превијајући ране, хранећи људе, чистећи их од прљавштине у којој су лежали док их све нисмо пребацили код нас“ тако је остала под непријатељском окупацијом од октобра 1915 до марта 1916 године док и последњи српски рањеник није од- веден као заробљеник у бугарску буга- ри свакако нису смели учинити непро- мишљене потезе што се тиче болнице и особља јер су знали ко је леди пеџет, која је и бугарске рањенике примала у своју болницу у марту 1916 леди пеџет је кренула са члановима своје мисије преко бугарске, румуније и русије и северног мора за ен- глеску где ју је њена породица са чежњом чекала исте те 1916 године видовдан се славио широм британије као српски дан tада јеромонах николај велимировић, доцнији епископ жички и охридски, као први неангликанац проповеда у кате- драли св павла у лондону пред краљем џорџем и преко 10 хиљада присутних, о србима и србији захваљује се за помоћ британији и другим савезницима и моли да та помоћ не престане леди пеџет је изабрала да овога дана говори у бермин- гаму, као и наш професор богдан попо- вић, јер је овај град био примио велики број српске деце на издржавање по завршетку првог светског рата леди пеџет је остала у лондону у своме дому где је гајила птице и цвеће и мис- лила на своје србе једино је дошла у ср- бију на сахрану краља александра, после његове погибије у марсељу, молећи да је сместе на видно место одакле ће посма- трати поворку са љубављу је чувала два лична писма захвалности које јој је упу- тио краљ александар * са овим прича о леди пеџет није зав- ршена њен муж сер ралф пеџет уми- ре на самом почетку другог светског рата (1940), а она, када је нацистичка не- мачка почела да бомбардује лондон, не седи скрштених руку своју кућу „варен хауз“ у кингстону од 60 соба одмах пре- твара у болницу за енглеске рањенике по свршетку другог светског рата многи срби, одани краљу и отаџбини нису се вратили у комунистичку југославију, не мирећи се са новим режимом, па је такви- ма леди пеџет понова почела да помаже, како би наш народ рекао „и шаком и ка- пом“ многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш пи- сац милош црњански цркву св саве у лондону, коју нам је англиканска црква дала на услугу, леди пеџет је помогла да се снабде најважнијим намештајем српску омладину је такође помагала и школовала потрошивши скоро сав свој велики иметак леди пеџет је продала своју велику кућу и купила мању у овој кући леди пеџет је живела и даље прима- ла своје србе све до своје смрти 24 сеп- тембра 1958 г само на пет дана пре смрти рекла је протојереју милоју николићу у њеној кући „нека ме сви забораве! то ми је свеједно! али ће ми тешко пасти ако ме моји срби забораве“ (споменица, стр 57) и нисмо је заборавили и нећемо је заборавити и о овој стогодишњици првог светског рата, срби у отаџбини и срби у расејању да не забораве упалити у црквама свећу воштаницу за једно добро срце, за лејлу пеџет, и за све оне који нам помогоше хвала јој за све што је учинила за србе и за србију! текст настао на основу предавања одржаног 25 јуна 2014 г у лондону јул/август 2014 55 манастирски звоник тројице сер- гијеве лавре је чувено светско здање – јединствене спољаш- ности, он је највиша тачка православ- не русије висок је преко 88 метара, а тежак 65 тона и неизбежна је силуета сергијевог пoсада од 42 звона, колико је звоник првобитно имао, совјетске вла- сти поштеделе су 23 звона, колико зво- ник има и данас у близини је параклис који скрива извор целебне воде, на коме се први ис- целио монах пафнутије у 17 веку, који беше потпуно слеп извор је настао чу- десно, на молитву и благослов игумана сергија, тако што је вода потекла у млазу из земље подно манастира, слично као што некада мојсеју из камена потече вода за ожеднели народ у синајској пу- стињи вода од 1872 г отиче из мермер- ног крста и изузетне је свежине и укуса поред моштију светог сергија, у цркви се налазе и мошти никона радоњешког (игумана после светог сергија), али и других светитеља ту је камен са христо- тројице сергијева лавра ако неком земаљском грађевином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лавра хаџи драган б поповић 56 4/2014 святая русь вог гроба – стена гареб и камен са си- наја, на коме је несагорива купина горе- ла несагоревајући чудесна су јављања светог сергија бра- тији у манастиру, а ми ћемо навести три једном приликом монах игњатије виде светог сергија где стоји за певницом и помаже братији у појању јер им је помоћ била неопходна московљанин, трговац симеон, иначе рођен по заступништву светог сергија, немоћан паде у постељу толико постаде слаб да није могао ни је- сти, ни пити, нити се покренути са своје постеље молећи се преподобном игу- ману, удостоји се његове чудесне појаве у друштву никона радоњешког сергије осени крсним знаком своје чедо и рече му да узме икону која се налазила покрај његовог кревета болесни симеон, по благослову, покрену се да узме наречену икону, али том приликом му се учини као да се кожа са његовог тела одвоји- ла и остала на постељи збуњен у први мах, после нестанка чудесних посетила- ца симеон беше свестан да је коначно исцељен на дан свете тројице, као по- клоник у манастир, дође са својим пра- тиоцем један потпуно слеп човек, који је ослепео седам година пре тога промис- лом, њега напусти пратилац, а он у срцу пожеле са сузама да уђе на богослужење у цркву и целива мошти игумана сер- гија убрзо затим, свети га лично уведе у храм до својих моштију, а слепи човек, чим се дотаче чесних моштију прогледа исцељени човек више никада није напу- стио ову светињу храм посвећен јављању пресвете бо- городице, назван још и михејски храм, познат је по томе што се игуману сергију на молитви јавила мајка божија наиме, игуман сергије се молио пресветој бого- родици да сачува сву братију у манасти- ру пречиста се тада појави и обећа игу- ману да ће му молитва бити услишена са светим сергијем на молитви налазио се и монах михеј, чије мошти почивају у његовој цркви један од велелепних храмова у ком- плексу манастира је и тројична црква предивни иконостас је особен по много чему поред мноштва раскошних икона на њему, начињен је од ружиног дрвета, као ниједна олтарска преграда на свету у цркви су мошти светих максима грка, антонија радоњешког, као и митропо- лита московског платона у манастиру се налази још једно невероватно здање, а то је трапезни сергијев храм поред јединствено украшене спољашности, унутрашњост храма је још лепша ово је други по реду храм на истом месту, по- јул/август 2014 57 дигнут због умножења братије у манасти- ру, освећен 1692 г од стране патријарха адријана последњи пут црква је иконо- писана 1911 г на простору од 510 ква- дратних метара постоје три олтара овде су мошти чувеног филарета московског, чија јутарња молитва већ вековима ис- пуњава душе верних сваког божијег ју- тра поред иконе мајке божије, од миља назване серафимова, потресан је призор страшног суда господњег, који прекри- ва велики део свода ове светиње но ови храмови нису једини украс ове небеско земаљске ризнице сергијевог посада ту је и московска духовна ака- демија, у којој је црква посвећена покро- ву мајке божије, потом цркве посвећене икони смоленске мајке божије, рођењу светог јована крститеља и преподобни- ма зосиму и саватију соловецком ако, уопште, неком земаљском грађе- вином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лав- ра она је слика небеске раскоши на земљи у светости свога игумана, ова светиња чува, поред његових моштију, сасуде из којих се причешћивао светим тајнама, његов игумански жезал, крст, мантију и ципеле од коже (које је игу- ман русије својом руком израдио, што неодољиво подсећа на небочежњивог српског патријарха павла) иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступ- ништвом мајке божије, да нам бог от- крије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступништвом мајке божије, да нам бог открије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима успенски сабор, тројице сергијева лавра 58 4/2014 святая русь приликом археолошких ископа- вања у научном смислу не треба да постоји ултимативна тенден- ција да се резултати интерпретирају у складу са наводима из старозаветног текста, што представља карактеристи- ку максималистичког приступа, нити библију треба потпуно одбацити као „историјски непоуздан извор“ што пред- ставља карактеристику минималистич- ког приступа ова сукобљеност и опре- дељење за крајности уједно је и основни проблем библијске археологије библија представља непогрешив теолошки из- вор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор јер није непогрешива у историјском, географском и опште- научном смислу максималистички приступ још од почетака развоја библијске ар- хелогије у 19 веку присутна је била тен- денција да се резултати археолошких ископавања у светој земљи у што већој мери усагласе са подацима из библијског текста иако је ова тенденција у начелу позитивна, морамо признати да је било и многих застрањења када су резултати археолошких ископавања тенденциозно и некритички тумачени након другог светског рата, односно после формирања независне државе израел 1948 године, библијска археологија је имала и изу- зетно наглашену политичку димензију код одређеног броја аутора, будући да се перципирала као адекватно средство за доказивањем историјског права на територију то је у контексту комплекс- не политичке, друштвене и културне си- туације на овом простору било и више него пријемчиво за одређене појединце и групе овакво схватање улоге библијске археологије је, нажалост, и данас присут- но међу делом истраживача, али највећи број израелских археолога одбацује овак- ву врсту методологије, те је библијска ар- хеологија прихваћена само у оквирима самог назива научне дисциплине као и просторног одређења ове гране архело- гије поред присталица старе максима- листичке школе, појављују се и бројни самопрокламовани „истраживачи“ чији се радови могу означити као псеудона- учни ови фундаменталистички библиј- ски истраживачи и научници посматрају стари завет као апсолутан историјски извор овакве почетне премисе о ста- библијски оптимализам: пут између крајности библија представља непогрешив теолошки извор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор велибор мартиновић јул/август 2014 59 занимљивости библијске археологије розаветном тексту као историјском из- вору за проучавање прошлости, а не као комплексном скупу текстова који нису настајали у истим временским оквири- ма и околностима, а који су током дугог временског периода до свог записивања претрпели бројне редакције и преоб- ликовања, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација минималистичка реакција стварање новог приступа у библијској археологији почело у другој половини двадесетог века када је формирана тако- звана „нижа хронологија“ минимали- стички приступ у библијској археологији се особито интезивно развијао током се- дамдесетих и осамдесетих година про- шлог века, да би у деведесетим доживео свој зенит овај процес инициран је, пре свега од стране данских стручњака са универзитета у копенхагену, а значајан „напредак“ у методологији истражи- вања, као и у интерпретацијама је на- ступио почетком седамдесетих година двадесетог века као последица стварања нове парадигме, односно тзв процес- не археологије овај минималистички приступ иде у крајност другог типа, су- протну од максималистичког слико- вито описујући ове две супростављене парадигме могли бисмо их изрећи двема максимама: за максималистички то је „пронађи доказе библије у земљи“, а за минималистички „заборави све из би- блије пре него што почнеш копати“ археолози који су спроводили прва систематска археолошка ископавања на простору израела, руководили су се управо жељом за доказивањем догађаја и података који постоје у старом завету, а оваква тенденција је уочљива и међу делом археолога (максималиста) у сав- ременом контексту оваква тенденција за безусловним доказивањем староза- ветног текста је заправо опстајала све до раних седамдесетих година прошлог века, односно до радикалног заокрета који је окарактерисала појава библијског минимализама нови приступ одлико- вао се искључивошћу, попут негирања историчности давида и соломона, при чему га је у односу на максималистич- ки приступ одликовала знатно већа доза критичности тако су интерпретације по којима су давид и соломон фиктивне личности оборене проналаском фраг- мента црне базалтне стене на локалитету тел дан 1993 године на којој је уклесан натпис „кућа давидова“ иако соломо- нова историчност и даље није ничим потврђена, данас у суштини постоји са- гласност међу истраживачима да је он свакако постојао православно трезвоумље следујући традицијама православне цркве, која у егзегези старог завета − прецизније у одређеним старозаветним догађајима – види праобразе (типове) онога што ће тек доћи (новог завета, а нарочито царства божијег), можемо рећи да ни максималистичко ни мини- малистичко виђење није у потпуности православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и постојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија 60 4/2014 занимљивости библијске археологије прихватљиво један приступ потиче из јудејског, а други из новопротестантског миљеа, те стога представљају „увезени производ“, стран истинском духу право- славног предања православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и по- стојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија, и управо је символичко-ти- полошки приступ догађајима каракте- ристика православне егзегезе старог завета поред овога, теолошка библијска археологија прихвата и достигнућа сав- ремене библистике на свим њеним пољи- ма истраживања узимајући то у обзир, ми у библијској археологији (насупрот горе наведеним приступима) нећемо тражити доказе за или против наше вере – православни хришћани остају верни основном тео- лошком аксиому да вера искључује потра- гу за некаквим објективним „доказима“ изван подручја нашег срца или, прециз- није, ван благодатног искуства цркве у том смислу ћемо у наредним бројевима покушати да пронађемо средњи пут из- међу крајности овога света које се у на- шој области називају библијским макси- мализмом и библијским минимализмом овај средњи (оптимални) пут ће нам по- моћи да боље разумемо старозаветне до- гађаја историје спасења аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој библијски град хацор (= асор), археолошке ископине (фото: near eastern archaeology / asor) јул/август 2014 61 покајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 4, 17) – ове речи богочовек исус христос упућује целом човечанству нема ничег пречег ни важнијег од испуњавања овог бо- жанског савета, јер нас тај чин преводи из земаљског живота у вечни покајање није питање психолошко, то је питање нашег вечног постојања (у заједници са вечним), за којим чезне душа свака чувши за пример једног свештенослу- житеља чији се деда стојан био накрат- ко упокојио, оживео и покајао, па поно- во умро, многи ће се упитати се да ли је ово могуће?! и те како је могуће, и то у наша времена! наиме, стојан је већи део свога живота провео живећи мимо закона божијег нахранити гладнога, напојити жеднога, угостити странца, посетити болесника, обићи затворе- ника, љубити ближњега свога – то није била баш његова животна филозофија но, да су нам и дани код бога изброја- ни, видело се касније када је стојан на- пунио 80 година једнога ранога јутра стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? ненад вујић друга шанса за покајање 62 4/2014 сведочанства супруга га је нашла како седи за столом, пришла му и додирнула га – био је хла- дан – срце његово је престало да куца одмах је обавестила родбину и позвала лекара да констатује смрт међутим, кад је лекар стигао након сат времена, могао је да примети да се стојану вратила то- плота у тело и срце је поново закуцало лекар, изненађен затеченом ситуацијом могао је само да „констатује живот“ – човек је оживео ту другу шансу стојан је хтео да искористи паметно видевши већ једанпут своју кончину, тражио је од свога унука, младог свештеника – да кад умре „засигурно“ – да му свештеници обаве опело међутим, унук то одби ре- кавши му: „не може то тако! цео живот си протраћио, бога ниси волео, икону си у бунар бацио, породици ниси био од ве- лике користи, са многима си се завадио, не кајеш се за своје грехе“ али, како често бива и како нам у гор- скоме вијенцу казује велики његош: „ко се топи, хвата се за пјену, над главом се надодају руке“, тако примећујемо и код стојана који је потом запрепаштено изустио, након што се присетио нече- га доброг из свога детињства: „али ја сам певао као дечак у црквеном хору, чтецирао и помагао свештенику“ и одмах је запевао „иже херувими“ по- том, стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили он је заправо спровео у дело речи христо- ве: „иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) није лако спознати сопствени грех и познати себе у греху покајање подразу- мева заокрет (ка богу) и промену начина нашег живота стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? не чекајмо и не ризикујмо, већ испунимо заповести божије и приступимо, кроз свету тајну покајања, духовној бањи очишћења која нас враћа у наручје божије аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили јул/август 2014 63 песме читалаца мисионара испред твојих ногу смерно стојим господе научи ме да се молим услиши молитву моју! научи ме да волим! снажно верујем у те неизмерно ујутро с именом твојим да се будим, хвала ти господе што постојим радујем се и ради своје деце да се трудим, иза твога имена да живим и да стојим светлости мога дома и мога пута, тама је с тобом светлост никад неугаснута у твоме имену радост је и снага бића мога, с тобом се лакше крочи и лакше живи испред тебе су моје очи и срце пуно бога на дар ти поклањам себе с вером у боље сутра и свет око себе овај сиви, боже помилуј по милости својој, оснажи и учврсти! сакупи стадо око себе, живети је лакше с вером у тебе јер ти си извор живота и господар душе, ево нас па нас покити, избавитељу света ми се окупљамо око твојих ногу, и молимо ти се – нашем господу богу господе говорим о теби и јутром и у вече опрости ми ако је некад било прече, све оно што је много мање важно, помози да ти се молим врло снажно, од сада па до краја живота овога, донеси ми здравље, радост и срећу у кући мојој да влада љубав и слога помози господе и научи ме да праштам, опростити је лако, ако се искрено моли, молитва моја, то је као башта, од које се храни и живи и воли лепота баште није сва у цвећу, има ту нешто што је много јаче, молитве моје за њу више значе слава теби господе наш, слава ти! ево молим ти се надо наша, услиши и помилуј ја се уздам у твоју помоћ и спасење, а теби на вечно поклоњење
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
15
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се можеВЕРОВАТИ 📌 та вера зна-
чи слободно прихватање откривења си-
на божијег, првосвештеника, који нас
узводи познању бога оца у духу све
...и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни да стражимо над својом душом и над душама својих ближњих и да по речима апостола па- вла носимо слабости једни других (рим 15, 1) о избављењу од страсти малоду- шности као и бесмислености очајање из богочовечанске перспективе говори нам св јустин ћелијски: „нема места очаја- њу за хришћанина у овом свету, јер када је господ сишао у овај свет, и црквом сав остао у њему, како онда дати места оча- јању у души својој? та сав господ је ту, поред нас, око нас! само завапи к њему, и гле, већ си у загрљају његовом“ управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душевног мира у нама 36 5/2014 старац тадеј: мисли о мислимa тематски део овог броја завршавамо са компилацијом мисли из беседа о тадеја витовничког због значаја ове теме, од наредног броја уводимо сталну рубрику под називом „какве су ти мисли, такав ти је живот“, која ће се бавити духовним наслеђем старца тадеја и у којој ће се детаљније разматрати његове духовне поуке тема броја септембар/октобар 2014 37 • каквим се мислима бавимо – такав нам је живот ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир ако су нам мисли негативне – ето нам немир • ми смо невероватно прецизан ми- слени апарат наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разум- них бића, већ и на животињски и биљни свет сви од нас очекују пажњу и љубав а то је најмање, то дело, јер не схватамо да су наше мисли огромна снага само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућују мисли пуне до- броте и љубави или оне друге зато и треба бити у молитви • ако су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте – онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас ако у себи носимо негатив- не, паклене мисли, онда је и наш унутра- шњи мир разорен потреба мисленог преображаја • ако се ми окренемо извору живо- та, господ ће нам дати снаге да учврсти- мо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху сву- да морамо се (мислено) изменити • наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује мо- рамо да упућујемо добре мисли господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих треба опростити све од срца када се опрости све од срца, све је опроштено ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас сви осећа- ју наше мисли мирне, тихе • када би све наше мисли биле усме- рене ка добру и љубави, не само што би се умни – мисаони свет изменио, већ напоредо са настанком једног дивног и узвишенијег живота, свако живо биће осетило би промену наших мисли на- ше мисли су не само узрочник ратова и земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко опаснија духовна загађеност породица, школа, посао и мислена сфера • наш живот зависи од наших ми- сли и наших жеља ми око себе ствара- мо хармонију и дисхармонију и у по- родичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења смирене, крот- ке душе, безазлене, простодушне, зра- че добротом, невероватно много зраче добротом • нема нам мира ако мислено ратује- мо са родитељима духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о ро- дитеље тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив мно- ги то увиде, па поправе мисли ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су суви- ше горди • први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова почни- те свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли човек као мислени „апарат“ 38 5/2014 на сопственом примеру моћи ћете да се уверите у снагу добрих мисли • када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју зато они који руководе кућом треба да се предају господу, да му се моле, и да схвате да је господ свемо- гућ, да нас господ теши • моли да господ да благог анђела и професору и теби ако заволиш профе- сора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену када се професор и ученик по- мире, међу њима више нема (мисленог) рата • престаните да мислите зло о свом шефу или другу на послу, преокрени- те зле мисли у добре и видећете про- мену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“ мисли и душевно стање • депресија је притиснутост тешким мислима и настаје комбиновањем та- квих мисли човек комбинује једно, друго, треће и ето размишља, биће то, биће ово, а у ствари ништа од тога не буде само компликује, поквари распо- ложење себи, неко други му је сад крив што је он нерасположен наишао је не- ко и покварио му расположење • није тај други покварио твоје рас- положење, већ ти сам свако носи сво- је бреме одеш код свог најрођенијег, ближњег, али нешто си нерасположен, ништа ти не иде и то твоје нерасполо- жење доносиш код куће, код твојих нај- ближих и поквариш им расположење преносиш на твоје рођене, а после ти је неко други крив сам си крив, сам си покварио расположење и себи и сви- ма око тебе ти си такав, твоје мисли зраче кроз тебе, иде мислена сила, сви прихватају то што ти носиш, зато кажу људи, па боље да ми није ушао у кућу, донесе ми жар и запали ми кућу никад расположен, никад миран како да за- уставимо мисли које не ваљају? једно- ставном променом у добре и пријатне мисли! боље да певушимо у себи него да кукамо певај онај ко пева зло не мисли, народ каже • људска мисао има непојмљиво ве- лику моћ, она је божанска енергија у на- ма у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека страховите моћи своје мисли човек најчешће уоп- ште није свестан неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље, наро- чито крупније, које снађу неку породи- цу, последица су рђавих мисли њених чланова стратегија борбе у мисленом рату • све почиње од мисли, њихове про- менљивости и несталности негативне мисли које се свима јављају, треба што пре одстрањивати од себе, јер када се пусте у срце, дохвате осећања и са њима се помешају, постају опасније и теже за одстрањивање ако им се на крају још придружи и воља, слободна одлука чо- века да овакву негативну мешавину ми- сли са осећањима и даље у себи одржа- ва, негује и чак претвори у акцију, грех је већ увелико зацарио у човеку и све га је теже отклонити • мисли нам се убацују са свих стра- на са свих страна су мислени радијуси кад би нам се открило, то је страшна тема броја септембар/октобар 2014 39 мрежа а свако има радио станицу у се- би човек је много прецизнији апарат од радио станице, од телевизора, само му је функција поремећена како је пре- цизно биће човек! како узвишено! али не умемо да ценимо не умемо да се укључимо у извор живота, да осећамо радост живота него увек нам подмећу непријатељи • свети оци о мислима кажу: „која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити“ • унапред одбијена помисао - победа остварена без борбе јер, ако се понуда негативних мисли само једном прихва- ти, може да се претвори у дугу борбу са неизвесним исходом а ако се одбије, борба уопште не наступа, негативне си- ле се повлаче, а искуство је стечено пе- риод искушења долази због попуштања или допуштања божијег да бисмо сте- кли искуство како ћемо разумети не- воље других људи ако нисмо и сами би- ли каткад у невољи! што је невоља већа, све више увиђамо да ништа не можемо без бога нарочито је немогуће постићи дуготрајан мир у души, радост и озаре- ње без бога човек је дубоко пало биће никакви закони нису били довољни да човека спасу требало је да сам бог сиђе на земљу и да нам заувек остави христа који нам показује пут спасења • нажалост, захваљујући човековој несмотрености односно великом лу- кавству (прерушавању) злих сила, до- пушта се њихово продирање у наше духовно биће па често претпостављамо да ми мислимо, а нисмо ни свесни да те силе мисле уместо нас • не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђу- јемо, да ли праштамо или волимо боље да не ви
... опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни да стражимо над својом душом и над душама својих ближњих и да по речима апостола па- вла носимо слабости једни других (рим 15, 1) о избављењу од страсти малоду- шности као и бесмислености очајање из богочовечанске перспективе говори нам св јустин ћелијски: „нема места очаја- њу за хришћанина у овом свету, јер када је господ сишао у овај свет, и црквом сав остао у њему, како онда дати места оча- јању у души својој? та сав господ је ту, поред нас, око нас! само завапи к њему, и гле, већ си у загрљају његовом“ управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душевног мира у нама 36 5/2014 старац тадеј: мисли о мислимa тематски део овог броја завршавамо са компилацијом мисли из беседа о тадеја витовничког због значаја ове теме, од наредног броја уводимо сталну рубрику под називом „какве су ти мисли, такав ти је живот“, која ће се бавити духовним наслеђем старца тадеја и у којој ће се детаљније разматрати његове духовне поуке тема броја септембар/октобар 2014 37 • каквим се мислима бавимо – такав нам је живот ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир ако су нам мисли негативне – ето нам немир • ми смо невероватно прецизан ми- слени апарат наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разум- них бића, већ и на животињски и биљни свет сви од нас очекују пажњу и љубав а то је најмање, то дело, јер не схватамо да су наше мисли огромна снага само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућују мисли пуне до- броте и љубави или оне друге зато и треба бити у молитви • ако су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте – онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас ако у себи носимо негатив- не, паклене мисли, онда је и наш унутра- шњи мир разорен потреба мисленог преображаја • ако се ми окренемо извору живо- та, господ ће нам дати снаге да учврсти- мо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху сву- да морамо се (мислено) изменити • наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује мо- рамо да упућујемо добре мисли господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих треба опростити све од срца када се опрости све од срца, све је опроштено ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас сви осећа- ју наше мисли мирне, тихе • када би све наше мисли биле усме- рене ка добру и љубави, не само што би се умни – мисаони свет изменио, већ напоредо са настанком једног дивног и узвишенијег живота, свако живо биће осетило би промену наших мисли на- ше мисли су не само узрочник ратова и земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко опаснија духовна загађеност породица, школа, посао и мислена сфера • наш живот зависи од наших ми- сли и наших жеља ми око себе ствара- мо хармонију и дисхармонију и у по- родичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења смирене, крот- ке душе, безазлене, простодушне, зра- че добротом, невероватно много зраче добротом • нема нам мира ако мислено ратује- мо са родитељима духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о ро- дитеље тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив мно- ги то увиде, па поправе мисли ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су суви- ше горди • први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова почни- те свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли човек као мислени „апарат“ 38 5/2014 на сопственом примеру моћи ћете да се уверите у снагу добрих мисли • када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју зато они који руководе кућом треба да се предају господу, да му се моле, и да схвате да је господ свемо- гућ, да нас господ теши • моли да господ да благог анђела и професору и теби ако заволиш профе- сора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену када се професор и ученик по- мире, међу њима више нема (мисленог) рата • престаните да мислите зло о свом шефу или другу на послу, преокрени- те зле мисли у добре и видећете про- мену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“ мисли и душевно стање • депресија је притиснутост тешким мислима и настаје комбиновањем та- квих мисли човек комбинује једно, друго, треће и ето размишља, биће то, биће ово, а у ствари ништа од тога не буде само компликује, поквари распо- ложење себи, неко други му је сад крив што је он нерасположен наишао је не- ко и покварио му расположење • није тај други покварио твоје рас- положење, већ ти сам свако носи сво- је бреме одеш код свог најрођенијег, ближњег, али нешто си нерасположен, ништа ти не иде и то твоје нерасполо- жење доносиш код куће, код твојих нај- ближих и поквариш им расположење преносиш на твоје рођене, а после ти је неко други крив сам си крив, сам си покварио расположење и себи и сви- ма око тебе ти си такав, твоје мисли зраче кроз тебе, иде мислена сила, сви прихватају то што ти носиш, зато кажу људи, па боље да ми није ушао у кућу, донесе ми жар и запали ми кућу никад расположен, никад миран како да за- уставимо мисли које не ваљају? једно- ставном променом у добре и пријатне мисли! боље да певушимо у себи него да кукамо певај онај ко пева зло не мисли, народ каже • људска мисао има непојмљиво ве- лику моћ, она је божанска енергија у на- ма у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека страховите моћи своје мисли човек најчешће уоп- ште није свестан неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље, наро- чито крупније, које снађу неку породи- цу, последица су рђавих мисли њених чланова стратегија борбе у мисленом рату • све почиње од мисли, њихове про- менљивости и несталности негативне мисли које се свима јављају, треба што пре одстрањивати од себе, јер када се пусте у срце, дохвате осећања и са њима се помешају, постају опасније и теже за одстрањивање ако им се на крају још придружи и воља, слободна одлука чо- века да овакву негативну мешавину ми- сли са осећањима и даље у себи одржа- ва, негује и чак претвори у акцију, грех је већ увелико зацарио у човеку и све га је теже отклонити • мисли нам се убацују са свих стра- на са свих страна су мислени радијуси кад би нам се открило, то је страшна тема броја септембар/октобар 2014 39 мрежа а свако има радио станицу у се- би човек је много прецизнији апарат од радио станице, од телевизора, само му је функција поремећена како је пре- цизно биће човек! како узвишено! али не умемо да ценимо не умемо да се укључимо у извор живота, да осећамо радост живота него увек нам подмећу непријатељи • свети оци о мислима кажу: „која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити“ • унапред одбијена помисао - победа остварена без борбе јер, ако се понуда негативних мисли само једном прихва- ти, може да се претвори у дугу борбу са неизвесним исходом а ако се одбије, борба уопште не наступа, негативне си- ле се повлаче, а искуство је стечено пе- риод искушења долази због попуштања или допуштања божијег да бисмо сте- кли искуство како ћемо разумети не- воље других људи ако нисмо и сами би- ли каткад у невољи! што је невоља већа, све више увиђамо да ништа не можемо без бога нарочито је немогуће постићи дуготрајан мир у души, радост и озаре- ње без бога човек је дубоко пало биће никакви закони нису били довољни да човека спасу требало је да сам бог сиђе на земљу и да нам заувек остави христа који нам показује пут спасења • нажалост, захваљујући човековој несмотрености односно великом лу- кавству (прерушавању) злих сила, до- пушта се њихово продирање у наше духовно биће па често претпостављамо да ми мислимо, а нисмо ни свесни да те силе мисле уместо нас • не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђу- јемо, да ли праштамо или волимо боље да не ви
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
16
Свеска: 341 | Света Земља
...што није очекивала синовљева нада“ (у: пут ка спасењу, 174) неВЕРОВАТИ 📌 да имамо таквог
оца, значи оптуживати га да нас не воли
тешко да би то неко признао, али се многи,
нажалост, понашају као да је
...што није очекивала синовљева нада“ (у: пут ка спасењу, 174) не
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... пе- симизму који нема у виду чињеницу да је крст потребно носити, али да после голго- те долази дан светог васкрсења предукус тога се дарује у светом причешћу повезујући јеванђелску причу о блудном сину са темом причешћивања, свети тео- фан пише: „очинска љубав даје оно што није очекивала синовљева нада“ (у: пут ка спасењу, 174) не веровати да имамо таквог оца, значи оптуживати га да нас не воли тешко да би то неко признао, али се многи, нажалост, понашају као да је тако ипак, лепо је знати да смо призвани да будемо синови божији још лепше је то и постати кроз подвиг који пуноћу добија у светом причешћу телом и крвљу христовом за- једно са свима светима свети теофан за- творник је знао како је прекрасно бити син божији његова дела и нас подсећају да би- смо то и ми требали постати аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу георгије флоровски о св теофану „теофан није створио систем, ни догматски, ни моралнопоучни он је просто желео да оцрта облик хришћанског живота, да покаже изградњу духовног пута у томе се огледа његов неупоредиви историј- ски значај он је наставио и довршио подвиг старца пајсија он је остварио руско добротољубље и успео је да своје живо гледање на свет построји потпуно у отачком духу“ (путеви руског богословља, 412) 8 1/2015 светачник након канонизације старца пор- фирија, још један грчки ста- рац је убројан међу светитеље одлуком светог синода васељенске патријаршије на челу са патријархом вартоломејем, 13 јануара 2015 године, старац пајсије светогорац је уврштен у диптих светих када је синод издао зва- нично саопштење, велики број верника је похрлио у манастир св јована бого- слова у суротију како би се поклонио моштима светог пајсија светогорца мало је оних у православном свету који не знају ко је старац пајсије, и ма- ло је оних чије се душе нису напојиле његовим христољубивим речима и ду- ховним саветима читајући о животу и даровима старца, видимо колико је његово срце било отворено за сваког човека, видимо како није било теме о којој старац није умео мудро да про- мишља и видимо колико се заблуделих овчица вратила на прави пут захваљу- јући његовој молитви и љубави коју је осећао за њих приредила и превела: милана вучићевић старац пајсије – савремени светитељ својим светим животом и чудима омогућио је људима да виде светлост христову и моћ божију, и тако их подстрекивао да духовно напредују свети арсеније и пајсије, новија грчка икона (преузето са сајта: http://agiotokos-kappadokiagr) јануар / фебруар 2015 9 старечник до бога с кришком хлеба – корисне су снаге разума које могу да подигну човека до месеца са мили- јардама утрошеног горива и осталог, али су корисније духовне снаге које дижу човека до бога, који и јесте ње- гов циљ, а са мало горива, с једном кришком хлеба ако ми кажу да ћу умрети, заиграћу! када је један познати владика до- шао у посету старцу, мало пре њего- вог упокојења, појао је старцу тропа- ре за упокојене, а он је на то радосно рекао: – тако треба, да долазе и да ми же- ле да ми болест што пре прође! ако ми мој лекар каже да ћу сутра умрети, ја, који никада нисам играо, заиграћу! зоолошки врт је затворен старац је једном видео, својим да- ром прозорљивости, неке младиће како долазе да га виде из радознало- сти како не би дангубио с њима, узео је своју торбу и псалтир и отишао у шуму, пошто је претходно оставио поруку на вратима на којој је писало: – зоолошки врт је затворен мајмун није ту ово је раздрмало посетиоце, толико да су отишли да се исповеде протестанти су сирочићи једном протестантском пастору ко- ји је сумњао у заслуге светитеља – казаћу ти нешто, али не желим да ме погрешно разумеш, будући да ово не говорим из гордости, већ из сми- рења и љубави ми имамо пресвету богородицу као своју мајку, док сте ви као сирочићи без мајке, јер је не прихватате колико молитва на бројаници? старче, колико треба неко да се моли уз бројаницу? – један земљорадник од десет јутара земље које посеје, добије пет хиљада кила жита, а други од пет јутара не до- бије чак ни семе које је посејао, него му се још и замори рука од плуга поукестарцапајсијасветогорца старац пајсије, чије је световно име било арсеније, рођен je у фараси у ка- падокији, у побожној и многодетној породици малог арсеније крстио је свети арсеније кападокијски, кога су називали и хаџиефендија дао му је своје име на крштењу јер је по про- виђењу видео да ће постати његов на- следник и да ће следити монашки пут мало је оних у православном свету који не знају ко је старац пајсије 10 1/2015 старечник поукестарцапајсијасветогорца теологија без искуства – теологија без (духовног) иску- ства личи на слепог миша који по- кушава да опише сунце љубав ван брака – као и грозд који, ако га одсе- чеш од чокота, квари се, пропада, не зри, тако и љубав, ако је одво- јиш од тајне брака, од онога одакле се храни божјом благодаћу, пре или касније ће се покварити и из- витоперити на овај или онај начин духовни слаткиши једном младићу који је осетио не- ку духовну радост – частио те је христос једним ра- тлуком из своје посластичарнице а тамо имају и торте извор: ο γέρων παΐσιος, π μ σωτήρκος, εκδόσεις παπαδημιτρίου, 2010; the gurus, the young man, and elder paisios, dionysi- os farasiotis, st herman of alaska brother- hood, 2009; χαριτωμένες διδαχές, γέροντος παϊσίου αγιορείτου, θεσσαλονίκη, 2012 породица је васпитавала старца у ду- бокој духовној традицији кападокије, која је изнедрила многе свете мушкар- це и жене од своје младости старац је показивао велику жељу за монашким животом, и коначно је постао монах у својој тридесетој години био је мо- нах у манастиру стомију на пиндо- су, на синају у египту, али је највећи старац пајсије (фото: http://wwwdiakonimagr) јануар / фебруар 2015 11 света татјана је живела у риму у време владавине цара александра (iii век после христа) отац јој је три пута био изабран за конзула рима, а она сама је по поретку црквеном била уприличена чином ђаконисе и пошто је исповедала веру у христа, била је одве- дена пред цара када је заједно са њим отишла у храм идола, молитвом својом затресла је кипове и срушила их на зе- мљу зато су је ударали по лицу и обри- јали јој главу касније су је бацили у огањ и међу звери, одакле је изашла неповре- ђена, због чега је на крају издата наредба да је посеку мачем тријумф у страдању црквене химне нам, с намером да ис- такну светост и славан мученички крај свете татјане, на сликовит начин пред- стављају шта се десило у час одрубљива- ња њене свете главе: то је био час њеног тријумфа, и као што бива у таквим слу- чајевима, када се уздигла на небо анђели су је с радошћу дочекали, док је христос сведржитељ својом свемоћном десни- цом овенчавао мученицу, која се борила праведно „на многе муке судом мача те осуди судија но твом усхођењу на небо радовали су се чинови анђела: свемоћном десницом својом овенча те христос, му- ченице која си због закона пострадала“ од тада је светица, према светом хим- нописцу који је гледа очима вере, „при- бројана најсветлијим зборовима муче- ника, јасније се богу приближила, и гледа оно што анђели гледају као дјева у одају женика свога се уселила часна, молећи се да се спасу они који је са љубављу по- штују“ шта је то што је учинило да све- та татјана достигне тако велику висину славе и поштовања? па ништа друго до оно што видимо код свих светих и му- ченика вере: њена ватрена љубав према господу, њено горуће срце од љубави ка део свог живота провео на светој го- ри када је постао расофорни монах, добио је име аверкије, а по примању мале схиме добија име пајсије од чу- веног руског старца тихона примио је велику схиму старац пајсије је живео правим под- вижничким животом, налик на рано- хришћанске аскете мало је спавао и мало је јео, а такво строго телесно од- рицање је имало озбиљне последице по његово здравље његова појава је била једноставна и пријатна и није би- ло никаквих назнака уображености у његовом понашању или тону његовог гласа био је духовни отац многим љу- дима из различитих животних миљеа, и младима и старима, и угледнима и безначајнима својим светим животом и чудима омогућио је људима да виде светлост христову и моћ божију, и та- ко их подстрекивао да духовно напре- дују мало образован по светским ме- рилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао сво- јим речима и својим молитвама хиља- де његове духовне деце имало је у њему, и заувек ће имати, пример живота по христу мало образован по светским мерилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао 12 1/2015 старечник материк њему, који је учинио да превазиђе сва- ки страх мучеништва и да сматра ни- штавним све што на земљи постоји „ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу успламте- лим срцем тражила си њега, не чинећи ништа друго до оно што је одређено“ и још већу вредност стиче њено страдање и показује се још снажнијом њена љубав према христу када се узме у обзир да је светитељка била принцеза, кћер конзула рима, дакле човека највеће моћи у цар- ству после самог цара, уз богатство и по- штовање и многу славу пут у царство међутим, као што је и апостол па- вле „сматрао све за трице, да би христа задобио“, све је то сматрала отпадом, ка- ко би имала христа и природно је што је свети химнописац забележио и ово: „бо- гатство пропадљиво, мученице, саврше- света мученица татјана света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом мученичким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња превод са јелинског: михаела јагер св мученица татјана, новија грчка икона (извор: http://wwwsaintgr) јануар / фебруар 2015 13 но си пренебрегла, на небесима нетруле- жно и вечно си усрдно тражила“ песме о светитељки не престају да нас подсећају на оно што се подразумева: то што је мо- гла да превазиђе дражи богатства, славе, тела, и да дође до мучеништва, јесте било могуће захваљујући томе што је и поред тога што је била „плодно тло“ за то дело- вала и свемоћна благодат божија а ка- жемо да се то подразумева јер сви знамо да је спасење човечије увек резултат два фактора: пре свега самога бога, који сна- жи човека, и свакако човека, чије „плод- но тло“ одговара на позив и то снажење божије „смрад тела и пламен греха, ча- сна, угасила си росом божанског духа ко- ји ти је садејствовао“ „одлучивши се без страха за ране, мучења и бичевања мно- гострука, мученице, благодат спасову си имала за сапутника који те укрепљује“ светитељка је, дакле, и пре него што је дошла до мучеништва, које је значило уклањање њене душевне снаге и лепоте, већ била украшена свим врлинама („чи- нећи добра дела украсила си се и добро- тама мучеништва“), толико да је „дивни духовни поредак и прекрасно благоче- шће носила“ није, дакле, случајно то што ју је наша црква даривала чашћу службе ђаконисе, првог реда свештенства, која је постојала тада у цркви, помагањем епи- скопу и свештеницима у човекољубљу и служењу различитим потребама људи, чак и у проповеди њена ревност у слу- жби и страдању свакако подсећа на прву мученицу и равноапостолну, свету те- клу „како је текла, тако си и ти, присно- памјатна, њену ревност подражавала“ света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом муче- ничким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и живот свој да за ту веру „реком крви твоје си исуши- ла потоке безакоња, блажена“ јер „гдје се умножи гријех, ондје се још већма умножи благодат“ отац јоргис дорбаракис ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу света татјана римска, минијатура из месецослова василија ii, 11 век 14 1/2015 (извор: http://dayspravoslavieru) материк ј една од највећих хришћанских све- тиња – легендарно копље легионара гаја касија (лонгина), којим је овај пробо груди распетог исуса христа, по предању налази се у јерменији најновија истраживања која су спро- вели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу управо њиме је био нанет уда- рац распетоме на крсту исусу христу у јеванђељу је записано да „му је један од војника копљем пробо ребра“ и тај војник, који се звао гај касије, рекао је: „заиста овај човјек бјеше праведник!“ по предању гај kасије је поверовао у христа и на крштењу је назван лонгин за проповед хришћанског учења он је доживео мученички крај и био просла- вљен као светитељ а његово копље је постало највећим драгуљем хришћан- ства у свету оно је познато као „лон- гиново копље“ или „копље судбине“ у ечмијадзину, духовној престоници јерменије, свето копље се чува у древ- ном храму сада је оно обезбеђено нај- савременијим системом разни цареви и владари у току две хиљаде година сматрали су да ће им оружје на коме је крв христова омогућити да управљају светом историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „копљем судбине“ и прославили су се као вели- ки освајачи „копље судбине“ је тобоже боравило и у хитлеровим рукама историчари сведоче да је још у младости мистич- ки настројени адолф, сатима стајао у бечком музеју историје уметности пред витрином у којој је било изложе- но „лонгиново копље“ пошто је аустрија постала делом те- риторије трећег рајха, хитлер је про- гласио ову реликвију „ризницом импе- рије“ и веровао је да ће њиме поробити читав свет започињући други светски рат, он је слепо веровао у непобеди- ву мистичку силу реликвије постоји документ који потврђује да је 1945 г наредио да се „копље судбине“ упути подморницом на антарктик, али то ни- је успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у нирнбергу ово тзв „копље судбине“, пронашли су американци и 1946 го- дине вратили у аустрију но гласине о томе да је оригинално копље остало у сад, а да се у бечу налази само ње- гова копија, кружиле су све до 2003 г, копље лонгиново најновија истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умн
... пе- симизму који нема у виду чињеницу да је крст потребно носити, али да после голго- те долази дан светог васкрсења предукус тога се дарује у светом причешћу повезујући јеванђелску причу о блудном сину са темом причешћивања, свети тео- фан пише: „очинска љубав даје оно што није очекивала синовљева нада“ (у: пут ка спасењу, 174) не веровати да имамо таквог оца, значи оптуживати га да нас не воли тешко да би то неко признао, али се многи, нажалост, понашају као да је тако ипак, лепо је знати да смо призвани да будемо синови божији још лепше је то и постати кроз подвиг који пуноћу добија у светом причешћу телом и крвљу христовом за- једно са свима светима свети теофан за- творник је знао како је прекрасно бити син божији његова дела и нас подсећају да би- смо то и ми требали постати аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу георгије флоровски о св теофану „теофан није створио систем, ни догматски, ни моралнопоучни он је просто желео да оцрта облик хришћанског живота, да покаже изградњу духовног пута у томе се огледа његов неупоредиви историј- ски значај он је наставио и довршио подвиг старца пајсија он је остварио руско добротољубље и успео је да своје живо гледање на свет построји потпуно у отачком духу“ (путеви руског богословља, 412) 8 1/2015 светачник након канонизације старца пор- фирија, још један грчки ста- рац је убројан међу светитеље одлуком светог синода васељенске патријаршије на челу са патријархом вартоломејем, 13 јануара 2015 године, старац пајсије светогорац је уврштен у диптих светих када је синод издао зва- нично саопштење, велики број верника је похрлио у манастир св јована бого- слова у суротију како би се поклонио моштима светог пајсија светогорца мало је оних у православном свету који не знају ко је старац пајсије, и ма- ло је оних чије се душе нису напојиле његовим христољубивим речима и ду- ховним саветима читајући о животу и даровима старца, видимо колико је његово срце било отворено за сваког човека, видимо како није било теме о којој старац није умео мудро да про- мишља и видимо колико се заблуделих овчица вратила на прави пут захваљу- јући његовој молитви и љубави коју је осећао за њих приредила и превела: милана вучићевић старац пајсије – савремени светитељ својим светим животом и чудима омогућио је људима да виде светлост христову и моћ божију, и тако их подстрекивао да духовно напредују свети арсеније и пајсије, новија грчка икона (преузето са сајта: http://agiotokos-kappadokiagr) јануар / фебруар 2015 9 старечник до бога с кришком хлеба – корисне су снаге разума које могу да подигну човека до месеца са мили- јардама утрошеног горива и осталог, али су корисније духовне снаге које дижу човека до бога, који и јесте ње- гов циљ, а са мало горива, с једном кришком хлеба ако ми кажу да ћу умрети, заиграћу! када је један познати владика до- шао у посету старцу, мало пре њего- вог упокојења, појао је старцу тропа- ре за упокојене, а он је на то радосно рекао: – тако треба, да долазе и да ми же- ле да ми болест што пре прође! ако ми мој лекар каже да ћу сутра умрети, ја, који никада нисам играо, заиграћу! зоолошки врт је затворен старац је једном видео, својим да- ром прозорљивости, неке младиће како долазе да га виде из радознало- сти како не би дангубио с њима, узео је своју торбу и псалтир и отишао у шуму, пошто је претходно оставио поруку на вратима на којој је писало: – зоолошки врт је затворен мајмун није ту ово је раздрмало посетиоце, толико да су отишли да се исповеде протестанти су сирочићи једном протестантском пастору ко- ји је сумњао у заслуге светитеља – казаћу ти нешто, али не желим да ме погрешно разумеш, будући да ово не говорим из гордости, већ из сми- рења и љубави ми имамо пресвету богородицу као своју мајку, док сте ви као сирочићи без мајке, јер је не прихватате колико молитва на бројаници? старче, колико треба неко да се моли уз бројаницу? – један земљорадник од десет јутара земље које посеје, добије пет хиљада кила жита, а други од пет јутара не до- бије чак ни семе које је посејао, него му се још и замори рука од плуга поукестарцапајсијасветогорца старац пајсије, чије је световно име било арсеније, рођен je у фараси у ка- падокији, у побожној и многодетној породици малог арсеније крстио је свети арсеније кападокијски, кога су називали и хаџиефендија дао му је своје име на крштењу јер је по про- виђењу видео да ће постати његов на- следник и да ће следити монашки пут мало је оних у православном свету који не знају ко је старац пајсије 10 1/2015 старечник поукестарцапајсијасветогорца теологија без искуства – теологија без (духовног) иску- ства личи на слепог миша који по- кушава да опише сунце љубав ван брака – као и грозд који, ако га одсе- чеш од чокота, квари се, пропада, не зри, тако и љубав, ако је одво- јиш од тајне брака, од онога одакле се храни божјом благодаћу, пре или касније ће се покварити и из- витоперити на овај или онај начин духовни слаткиши једном младићу који је осетио не- ку духовну радост – частио те је христос једним ра- тлуком из своје посластичарнице а тамо имају и торте извор: ο γέρων παΐσιος, π μ σωτήρκος, εκδόσεις παπαδημιτρίου, 2010; the gurus, the young man, and elder paisios, dionysi- os farasiotis, st herman of alaska brother- hood, 2009; χαριτωμένες διδαχές, γέροντος παϊσίου αγιορείτου, θεσσαλονίκη, 2012 породица је васпитавала старца у ду- бокој духовној традицији кападокије, која је изнедрила многе свете мушкар- це и жене од своје младости старац је показивао велику жељу за монашким животом, и коначно је постао монах у својој тридесетој години био је мо- нах у манастиру стомију на пиндо- су, на синају у египту, али је највећи старац пајсије (фото: http://wwwdiakonimagr) јануар / фебруар 2015 11 света татјана је живела у риму у време владавине цара александра (iii век после христа) отац јој је три пута био изабран за конзула рима, а она сама је по поретку црквеном била уприличена чином ђаконисе и пошто је исповедала веру у христа, била је одве- дена пред цара када је заједно са њим отишла у храм идола, молитвом својом затресла је кипове и срушила их на зе- мљу зато су је ударали по лицу и обри- јали јој главу касније су је бацили у огањ и међу звери, одакле је изашла неповре- ђена, због чега је на крају издата наредба да је посеку мачем тријумф у страдању црквене химне нам, с намером да ис- такну светост и славан мученички крај свете татјане, на сликовит начин пред- стављају шта се десило у час одрубљива- ња њене свете главе: то је био час њеног тријумфа, и као што бива у таквим слу- чајевима, када се уздигла на небо анђели су је с радошћу дочекали, док је христос сведржитељ својом свемоћном десни- цом овенчавао мученицу, која се борила праведно „на многе муке судом мача те осуди судија но твом усхођењу на небо радовали су се чинови анђела: свемоћном десницом својом овенча те христос, му- ченице која си због закона пострадала“ од тада је светица, према светом хим- нописцу који је гледа очима вере, „при- бројана најсветлијим зборовима муче- ника, јасније се богу приближила, и гледа оно што анђели гледају као дјева у одају женика свога се уселила часна, молећи се да се спасу они који је са љубављу по- штују“ шта је то што је учинило да све- та татјана достигне тако велику висину славе и поштовања? па ништа друго до оно што видимо код свих светих и му- ченика вере: њена ватрена љубав према господу, њено горуће срце од љубави ка део свог живота провео на светој го- ри када је постао расофорни монах, добио је име аверкије, а по примању мале схиме добија име пајсије од чу- веног руског старца тихона примио је велику схиму старац пајсије је живео правим под- вижничким животом, налик на рано- хришћанске аскете мало је спавао и мало је јео, а такво строго телесно од- рицање је имало озбиљне последице по његово здравље његова појава је била једноставна и пријатна и није би- ло никаквих назнака уображености у његовом понашању или тону његовог гласа био је духовни отац многим љу- дима из различитих животних миљеа, и младима и старима, и угледнима и безначајнима својим светим животом и чудима омогућио је људима да виде светлост христову и моћ божију, и та- ко их подстрекивао да духовно напре- дују мало образован по светским ме- рилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао сво- јим речима и својим молитвама хиља- де његове духовне деце имало је у њему, и заувек ће имати, пример живота по христу мало образован по светским мерилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао 12 1/2015 старечник материк њему, који је учинио да превазиђе сва- ки страх мучеништва и да сматра ни- штавним све што на земљи постоји „ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу успламте- лим срцем тражила си њега, не чинећи ништа друго до оно што је одређено“ и још већу вредност стиче њено страдање и показује се још снажнијом њена љубав према христу када се узме у обзир да је светитељка била принцеза, кћер конзула рима, дакле човека највеће моћи у цар- ству после самог цара, уз богатство и по- штовање и многу славу пут у царство међутим, као што је и апостол па- вле „сматрао све за трице, да би христа задобио“, све је то сматрала отпадом, ка- ко би имала христа и природно је што је свети химнописац забележио и ово: „бо- гатство пропадљиво, мученице, саврше- света мученица татјана света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом мученичким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња превод са јелинског: михаела јагер св мученица татјана, новија грчка икона (извор: http://wwwsaintgr) јануар / фебруар 2015 13 но си пренебрегла, на небесима нетруле- жно и вечно си усрдно тражила“ песме о светитељки не престају да нас подсећају на оно што се подразумева: то што је мо- гла да превазиђе дражи богатства, славе, тела, и да дође до мучеништва, јесте било могуће захваљујући томе што је и поред тога што је била „плодно тло“ за то дело- вала и свемоћна благодат божија а ка- жемо да се то подразумева јер сви знамо да је спасење човечије увек резултат два фактора: пре свега самога бога, који сна- жи човека, и свакако човека, чије „плод- но тло“ одговара на позив и то снажење божије „смрад тела и пламен греха, ча- сна, угасила си росом божанског духа ко- ји ти је садејствовао“ „одлучивши се без страха за ране, мучења и бичевања мно- гострука, мученице, благодат спасову си имала за сапутника који те укрепљује“ светитељка је, дакле, и пре него што је дошла до мучеништва, које је значило уклањање њене душевне снаге и лепоте, већ била украшена свим врлинама („чи- нећи добра дела украсила си се и добро- тама мучеништва“), толико да је „дивни духовни поредак и прекрасно благоче- шће носила“ није, дакле, случајно то што ју је наша црква даривала чашћу службе ђаконисе, првог реда свештенства, која је постојала тада у цркви, помагањем епи- скопу и свештеницима у човекољубљу и служењу различитим потребама људи, чак и у проповеди њена ревност у слу- жби и страдању свакако подсећа на прву мученицу и равноапостолну, свету те- клу „како је текла, тако си и ти, присно- памјатна, њену ревност подражавала“ света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом муче- ничким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и живот свој да за ту веру „реком крви твоје си исуши- ла потоке безакоња, блажена“ јер „гдје се умножи гријех, ондје се још већма умножи благодат“ отац јоргис дорбаракис ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу света татјана римска, минијатура из месецослова василија ii, 11 век 14 1/2015 (извор: http://dayspravoslavieru) материк ј една од највећих хришћанских све- тиња – легендарно копље легионара гаја касија (лонгина), којим је овај пробо груди распетог исуса христа, по предању налази се у јерменији најновија истраживања која су спро- вели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу управо њиме је био нанет уда- рац распетоме на крсту исусу христу у јеванђељу је записано да „му је један од војника копљем пробо ребра“ и тај војник, који се звао гај касије, рекао је: „заиста овај човјек бјеше праведник!“ по предању гај kасије је поверовао у христа и на крштењу је назван лонгин за проповед хришћанског учења он је доживео мученички крај и био просла- вљен као светитељ а његово копље је постало највећим драгуљем хришћан- ства у свету оно је познато као „лон- гиново копље“ или „копље судбине“ у ечмијадзину, духовној престоници јерменије, свето копље се чува у древ- ном храму сада је оно обезбеђено нај- савременијим системом разни цареви и владари у току две хиљаде година сматрали су да ће им оружје на коме је крв христова омогућити да управљају светом историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „копљем судбине“ и прославили су се као вели- ки освајачи „копље судбине“ је тобоже боравило и у хитлеровим рукама историчари сведоче да је још у младости мистич- ки настројени адолф, сатима стајао у бечком музеју историје уметности пред витрином у којој је било изложе- но „лонгиново копље“ пошто је аустрија постала делом те- риторије трећег рајха, хитлер је про- гласио ову реликвију „ризницом импе- рије“ и веровао је да ће њиме поробити читав свет започињући други светски рат, он је слепо веровао у непобеди- ву мистичку силу реликвије постоји документ који потврђује да је 1945 г наредио да се „копље судбине“ упути подморницом на антарктик, али то ни- је успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у нирнбергу ово тзв „копље судбине“, пронашли су американци и 1946 го- дине вратили у аустрију но гласине о томе да је оригинално копље остало у сад, а да се у бечу налази само ње- гова копија, кружиле су све до 2003 г, копље лонгиново најновија истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умн
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
17
Свеска: 346 | Свето Предање
...павла, како призивати онога у кога нису пове- ровали? какоВЕРОВАТИ 📌 у онога о коме
нису слушали? како слушати без онога
који проповеда? (види рим 10, 14)
зато сваки правац црквене делатности
мо
...павла, како призивати онога у кога нису пове- ровали? како
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... мисија представља испуњење речи господа: „идите, дакле, и научите све народе“ (мт 28, 19–20) овај велики задатак непосредно је пове- зан са главним циљем постојања цркве – сједињења људи са богом јединство са творцем није могуће без стицања вере међутим, по речима апостола павла, како призивати онога у кога нису пове- ровали? како веровати у онога о коме нису слушали? како слушати без онога који проповеда? (види рим 10, 14) зато сваки правац црквене делатности мора да буде сједињен са сведочанством о христу распетом и васкрслом ово је посебно актуелно у савременој епохи активног црквеног градитељства, када данас је тема мисија – главна тема цркве! патријарх московски и све русије кирил мисија као сведочење о христу спаситељу представља један од најважнијих задатака цркве са руског превео: станоје станковић на самом почетку овог броја право- славног мисионара доносимо поздрав- ну реч патријарха московског и све русије г кирила на отварању петог свецрквеног мисионарског скупа рпц у новембру 2014 године по свим ка- рактеристикама, овај говор спада у историјске и открива зашто је москов- ска патријаршија данас највећа миси- онарска сила у православном свету наглашавања у тексту су редакцијска 4 6/2015 мисија се стварају нове епархије жао ми је што из нових епархија овде практично нема руководилаца мисионарских одељења јако ми је жао и замолио бих владику јована да, пре него што се сазива скуп свих руских, црквених мисионара, да ми се достави списак свих учесника, а затим ћу ја давати благослов за одр- жавање оваквог скупа зато што свака новостворена епархија не представља само још једну територијално-админи- стративну јединицу, већ између оста- лог и ново поље за мисију што захтева високи степен одговорности црквених трудбеника у организовању мисионар- ског служења у оквиру припреме за садашњи мисионарски скуп одржале су се међурегионалне конференције ру- ководилаца епархијалних ми- сионарских одељења желео бих да имам извештај са одржаних конференција колико је било учесника, ко је учествовао, колико су били укључени руководиоци епархијалних мисионарских одељења – да бисмо имали мо- гућност да на црквеном нивоу и синодалном између осталог оценимо тај рад који ми- сионарско одељење рпц спроводи са епархијама на овим форумима, како ми је речено, међу целим низом актуелних пита- ња, разматра- ла се и тема организације мисионарског служења у н о в о о бра - з о в а н и м епархија- ма важна т е м а значајно је да су делегати на овим кон- ференцијама, што су ми такође рекли, били јединствени у мишљењу да миси- онарско служење мора да има систем- ски, регуларни карактер дај боже да буде тако зато што понекада у доку- ментима овакве идеје формулишемо, а у пракси се ништа не догађа ради тога је неопходно створити сво- јеврсну мисионарску карту сваке епар- хије која би садржала не само податке о количини и саставу становништва, његовом религиозном и националном саставу, већ би показивала ситуацију и са делатношћу расколничких и псевдо- православних заједница, као и различи- тих секташких организација патријарх на свом столу треба да има такву карту, још са именима људи који воде епархи- јална мисионарска одељења за- једно са тим у тој карти морају да се покажу и приоритетни правци рада за сваку епархи- ју, на пример, у образовним, медицинским, социјалним, казненим или другим институ- цијама зато што свака епархи- ја може да има своју специфич- ност и зато и то такође треба да се нагласи карта мора да бу- де водич за наш миси- онарски рад и главни извор информација, између осталог и за највише црквено началство веома акту- елна је миси- онарска де- л а т н о с т и међу станов- н и ц и - ма који ж и в е у уда- љ е н и м новембар / децембар 2015 5 крајевима од регионалних центара, да- леко у сибиру, на далеком истоку и на крајњем северу земље у питању је тра- диционални правац мисије који посто- ји још од периода пре револуције, данас се обнавља и представља приоритет за нашу цркву међутим, ако су у 19 ве- ку објекти мисионарских напора били у највећој мери пре свега представници староседелаца, данас је потребно радити не мање активно и са људима који су се, припадајући етнички и културно право- славној традицији, стицајем животних околности у значајној мери нашли одво- јени не само од цивилизацијских добара већ и од везе са православним духовним центрима – храмовима и манастирима ми не знамо шта се догађа на локација- ма за ископавање гаса, тамо где ради ло- кално становништво, наши православ- ни људи како је организован пастирски рад са њима? они се налазе у екстрем- ним условима где је присуство свеште- ника исто тако важно као и служење вој- них капелана у оружаним снагама током последњих година најефика- снији облик мисионарског служења у овим регионима представљају мисио- нарски станови радосно је, што се у пе- риоду од претходног четвртог свецркве- ног скупа православних мисионара који је био 2010 године, број мисионарских станова повећао скоро два пута међу- тим, њихов број је још увек јако мали на генералном нивоу мисионарски стан треба да служи као почетак стварања аутентичне црквене заједнице, која оку- пља људе и даје им могућност да осете људску и хришћанску солидарност, из- међу осталог и пред лицем врло тешких животних услова значајан је пример стварања мисионарског стана „спаски“ у селу тикси јакутске епархије, који се налази на обали мора у арктичкој пу- стињи његова изградња се одвијала у веома тешким, не само климатским, већ и социјално-економским условима сре- дином 2013 године донета је одлука да се затвори база прекоморске авијације која се налазила ту из села је отишло на стотине војника и чланова њихове поро- дице, што је за собом повукло озбиљне инфраструктурне проблеме о томе ја чула цела земља, када је затворен аеро- циљ сведочења није само у познању вере, већ у животу у сагласности са овом вером, у животу који представља најснажније сведочанство у христу 6 6/2015 мисија патријарх московски кирил (фото: pravmirru) дром тикси, људи су се нашли одсечени од земље однети су системи за греја- ње, затворени дечији вртићи, прекинут је ваздушни транспорт са остатком зе- мље људи који су остали окупљени око сарадника синодалног мисионарског одељења, игумана агатангела белиха, уз подршку добротвора изградили су ми- сионарски комплекс и буквално као од- говор на њихову веру, војно руководство је донело одлуку о обнови села наравно, допринеле су и стратешке одлуке, смене у министарству одбране међутим, без промисла божијег се ништа не дешава и наравно, молитва ових људи који су се нашли лицем у лице са невероватно те- шким арктичким условима приклонила је милост божију у тикси су данас почели да се вра- ћају људи у октобру 2014 године ру- ководилац синодалног мисионарског одељења, митрополит белгородски и староосколски јован и епископ јакутски и ленски роман су осветили николо-се- рафимовски храм у мисионарском стану „спаски“ и ово је наравно велики, леп догађај у сфери наше мисионарске де- латности на северу русије на жалост, привремен боравак све- штенства у удаљеним угловима неког региона са мисионарским циљем не мо- же бити средство за решавање кадров- ских проблема који су повезани са недо- статком свештеника локалних епархија задатак мисионара је да обрати ум и ср- це човека богу, крсти га, научи га првим знањима истине јеванђеља међутим, тиме се духовни живот особе која се обратила не завршава, од тог тренутка она тек почиње и надаље је новокрште- ном неопходна стална пастирска брига, непрестана брига о души, редовно уче- шће у литургији, причешћивање све- тим христовим тајнама зато посебну актуелност задобија стварање стално активног храма или макар молитвеног простора и што је још важније, постоја- ње сталног свештеника који се брине о пастви коју му је бог поверио мисија међу староседелачким и ма- лобројним народима наше земље се че- сто сусреће са још једним важним про- блемом: проблемом међусобног односа националне културе и хришћанске вере која стоји пред људима који се обраћа- ју у форму руског православља да ли то значи да човек који етнички припа- да једном од народа сибира или дале- ког истока и уцрквењује се мора да се одрекне од културе и традиције којој припада? у овом случају треба да се говори не о русификацији, то јест, о раскиду са ло- калном културом људи који јој припа- дају, већ о испуњавању те културе хри- шћанским смислом зато сам убеђен да мисија треба да буде повезана са радом на очувању националних култура и њи- ховом обнављању управо тако су се тру- дили наши истакнути мисионари у 19 и почетком 20 века преводи богослужбе- них и библијских текстова које су они урадили послужили су, између осталог, успостављању националне писмености и литературе поред традиционалних форми миси- је потребно је користити и савремене методе, узимајући у обзир и социјални контекст епохе за последњих неколико деценија информационе и комуникаци- оне технологије су веома напредовале без преувеличавања се може рећи да се у свету одиграла права информациона револуција као последицу тога имамо активизацију просветне и апологетске делатности православних хришћана у медијима, на интернету и посебно на друштвеним мрежама међутим, трудећи се у горепоменутим информационим срединама, хришћа- нин
... мисија представља испуњење речи господа: „идите, дакле, и научите све народе“ (мт 28, 19–20) овај велики задатак непосредно је пове- зан са главним циљем постојања цркве – сједињења људи са богом јединство са творцем није могуће без стицања вере међутим, по речима апостола павла, како призивати онога у кога нису пове- ровали? како веровати у онога о коме нису слушали? како слушати без онога који проповеда? (види рим 10, 14) зато сваки правац црквене делатности мора да буде сједињен са сведочанством о христу распетом и васкрслом ово је посебно актуелно у савременој епохи активног црквеног градитељства, када данас је тема мисија – главна тема цркве! патријарх московски и све русије кирил мисија као сведочење о христу спаситељу представља један од најважнијих задатака цркве са руског превео: станоје станковић на самом почетку овог броја право- славног мисионара доносимо поздрав- ну реч патријарха московског и све русије г кирила на отварању петог свецрквеног мисионарског скупа рпц у новембру 2014 године по свим ка- рактеристикама, овај говор спада у историјске и открива зашто је москов- ска патријаршија данас највећа миси- онарска сила у православном свету наглашавања у тексту су редакцијска 4 6/2015 мисија се стварају нове епархије жао ми је што из нових епархија овде практично нема руководилаца мисионарских одељења јако ми је жао и замолио бих владику јована да, пре него што се сазива скуп свих руских, црквених мисионара, да ми се достави списак свих учесника, а затим ћу ја давати благослов за одр- жавање оваквог скупа зато што свака новостворена епархија не представља само још једну територијално-админи- стративну јединицу, већ између оста- лог и ново поље за мисију што захтева високи степен одговорности црквених трудбеника у организовању мисионар- ског служења у оквиру припреме за садашњи мисионарски скуп одржале су се међурегионалне конференције ру- ководилаца епархијалних ми- сионарских одељења желео бих да имам извештај са одржаних конференција колико је било учесника, ко је учествовао, колико су били укључени руководиоци епархијалних мисионарских одељења – да бисмо имали мо- гућност да на црквеном нивоу и синодалном између осталог оценимо тај рад који ми- сионарско одељење рпц спроводи са епархијама на овим форумима, како ми је речено, међу целим низом актуелних пита- ња, разматра- ла се и тема организације мисионарског служења у н о в о о бра - з о в а н и м епархија- ма важна т е м а значајно је да су делегати на овим кон- ференцијама, што су ми такође рекли, били јединствени у мишљењу да миси- онарско служење мора да има систем- ски, регуларни карактер дај боже да буде тако зато што понекада у доку- ментима овакве идеје формулишемо, а у пракси се ништа не догађа ради тога је неопходно створити сво- јеврсну мисионарску карту сваке епар- хије која би садржала не само податке о количини и саставу становништва, његовом религиозном и националном саставу, већ би показивала ситуацију и са делатношћу расколничких и псевдо- православних заједница, као и различи- тих секташких организација патријарх на свом столу треба да има такву карту, још са именима људи који воде епархи- јална мисионарска одељења за- једно са тим у тој карти морају да се покажу и приоритетни правци рада за сваку епархи- ју, на пример, у образовним, медицинским, социјалним, казненим или другим институ- цијама зато што свака епархи- ја може да има своју специфич- ност и зато и то такође треба да се нагласи карта мора да бу- де водич за наш миси- онарски рад и главни извор информација, између осталог и за највише црквено началство веома акту- елна је миси- онарска де- л а т н о с т и међу станов- н и ц и - ма који ж и в е у уда- љ е н и м новембар / децембар 2015 5 крајевима од регионалних центара, да- леко у сибиру, на далеком истоку и на крајњем северу земље у питању је тра- диционални правац мисије који посто- ји још од периода пре револуције, данас се обнавља и представља приоритет за нашу цркву међутим, ако су у 19 ве- ку објекти мисионарских напора били у највећој мери пре свега представници староседелаца, данас је потребно радити не мање активно и са људима који су се, припадајући етнички и културно право- славној традицији, стицајем животних околности у значајној мери нашли одво- јени не само од цивилизацијских добара већ и од везе са православним духовним центрима – храмовима и манастирима ми не знамо шта се догађа на локација- ма за ископавање гаса, тамо где ради ло- кално становништво, наши православ- ни људи како је организован пастирски рад са њима? они се налазе у екстрем- ним условима где је присуство свеште- ника исто тако важно као и служење вој- них капелана у оружаним снагама током последњих година најефика- снији облик мисионарског служења у овим регионима представљају мисио- нарски станови радосно је, што се у пе- риоду од претходног четвртог свецркве- ног скупа православних мисионара који је био 2010 године, број мисионарских станова повећао скоро два пута међу- тим, њихов број је још увек јако мали на генералном нивоу мисионарски стан треба да служи као почетак стварања аутентичне црквене заједнице, која оку- пља људе и даје им могућност да осете људску и хришћанску солидарност, из- међу осталог и пред лицем врло тешких животних услова значајан је пример стварања мисионарског стана „спаски“ у селу тикси јакутске епархије, који се налази на обали мора у арктичкој пу- стињи његова изградња се одвијала у веома тешким, не само климатским, већ и социјално-економским условима сре- дином 2013 године донета је одлука да се затвори база прекоморске авијације која се налазила ту из села је отишло на стотине војника и чланова њихове поро- дице, што је за собом повукло озбиљне инфраструктурне проблеме о томе ја чула цела земља, када је затворен аеро- циљ сведочења није само у познању вере, већ у животу у сагласности са овом вером, у животу који представља најснажније сведочанство у христу 6 6/2015 мисија патријарх московски кирил (фото: pravmirru) дром тикси, људи су се нашли одсечени од земље однети су системи за греја- ње, затворени дечији вртићи, прекинут је ваздушни транспорт са остатком зе- мље људи који су остали окупљени око сарадника синодалног мисионарског одељења, игумана агатангела белиха, уз подршку добротвора изградили су ми- сионарски комплекс и буквално као од- говор на њихову веру, војно руководство је донело одлуку о обнови села наравно, допринеле су и стратешке одлуке, смене у министарству одбране међутим, без промисла божијег се ништа не дешава и наравно, молитва ових људи који су се нашли лицем у лице са невероватно те- шким арктичким условима приклонила је милост божију у тикси су данас почели да се вра- ћају људи у октобру 2014 године ру- ководилац синодалног мисионарског одељења, митрополит белгородски и староосколски јован и епископ јакутски и ленски роман су осветили николо-се- рафимовски храм у мисионарском стану „спаски“ и ово је наравно велики, леп догађај у сфери наше мисионарске де- латности на северу русије на жалост, привремен боравак све- штенства у удаљеним угловима неког региона са мисионарским циљем не мо- же бити средство за решавање кадров- ских проблема који су повезани са недо- статком свештеника локалних епархија задатак мисионара је да обрати ум и ср- це човека богу, крсти га, научи га првим знањима истине јеванђеља међутим, тиме се духовни живот особе која се обратила не завршава, од тог тренутка она тек почиње и надаље је новокрште- ном неопходна стална пастирска брига, непрестана брига о души, редовно уче- шће у литургији, причешћивање све- тим христовим тајнама зато посебну актуелност задобија стварање стално активног храма или макар молитвеног простора и што је још важније, постоја- ње сталног свештеника који се брине о пастви коју му је бог поверио мисија међу староседелачким и ма- лобројним народима наше земље се че- сто сусреће са још једним важним про- блемом: проблемом међусобног односа националне културе и хришћанске вере која стоји пред људима који се обраћа- ју у форму руског православља да ли то значи да човек који етнички припа- да једном од народа сибира или дале- ког истока и уцрквењује се мора да се одрекне од културе и традиције којој припада? у овом случају треба да се говори не о русификацији, то јест, о раскиду са ло- калном културом људи који јој припа- дају, већ о испуњавању те културе хри- шћанским смислом зато сам убеђен да мисија треба да буде повезана са радом на очувању националних култура и њи- ховом обнављању управо тако су се тру- дили наши истакнути мисионари у 19 и почетком 20 века преводи богослужбе- них и библијских текстова које су они урадили послужили су, између осталог, успостављању националне писмености и литературе поред традиционалних форми миси- је потребно је користити и савремене методе, узимајући у обзир и социјални контекст епохе за последњих неколико деценија информационе и комуникаци- оне технологије су веома напредовале без преувеличавања се може рећи да се у свету одиграла права информациона револуција као последицу тога имамо активизацију просветне и апологетске делатности православних хришћана у медијима, на интернету и посебно на друштвеним мрежама међутим, трудећи се у горепоменутим информационим срединама, хришћа- нин
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
18
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
...довољно да нам укаже на разлог због којег вреди и има смислаВЕРОВАТИ 📌 немамо доказ, али имамо разлог зато,
вера није (научно) знање него је вера али,
није ни фантазија него је словесна вера вера је
...довољно да нам укаже на разлог због којег вреди и има смисла
МЕТА инфо: Р:22380 К:168397 Д:93
| Свеска 348 |
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... провалије“ између творца до којег нас доводи антропички принцип и бога откривења „остаје нам да верујемо“, закључује професор ћирковић тако, антропички принцип нам поново показује да је вера у бога ослоњена на разум опет, не тако да нам докаже бога откривења, али ипак довољно да нам укаже на разлог због којег вреди и има смисла веровати немамо доказ, али имамо разлог зато, вера није (научно) знање него је вера али, није ни фантазија него је словесна вера вера је смислено надање (наставиће се) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 18 3/2015 тема броја: десет божијих заповести сабор синајских отаца, икона (извор: pigizoisnet) десет речи заповести се називају декалог, што значи десет речи/реченица које су позив од бога – и то не народу као неком колективу или маси, него појединачно – свакоме оно што нам доноси библијска повест о изласку и давању завета/савеза на синајској гори (планини) представља, за то време у којем су се догађаји десили, нешто слично тврдњама николе коперника и галилеа галилеја о томе да се земља окреће око сунца, а не обрнуто или као што је то била француска буржоаска револуција дакле, синајски савез са богом собом носи револуционарни карактер у том историјском периоду – у питању је стари век – сви народи блиског истока и египта су као ауторитете имали владаре који су посредовали између њих и богова често се тумачило и да сами владари имају божанско порекло остали људи као обични смртници су били дужни да их покорно слушају јер је реч владара, његова заповест у таквом схватању била божанске природе прекретницу, не толико наглу и историјски турбулентну у том тренутку, чини група народа чије су језгро чинили потомци патријарха јакова који су се услед разних историјских околности задесили у египту и имали статус робова (в пост 30, 23–45, 28 и изл 1, 1–11) данас библијска наука тврди да тај народ нису били само припадници јеврејског народа него и других народа који су били у ропству под египћанима, као и један број египћана та група напушта свој ропски статус и вођена мојсијем склапа завет (савез) са богом који их и изводи из египта чинећи разна чуда (види књигу изласка) тај народ сви знамо као израиљ – име које је бог дао јакову и које значи „онај који гледа бога“ (в пост 32, 24–31), а које је персонификовало народ божији у њиховом случају, мимо свих осталих народа и држава тога доба, њихов владар и господар јесте бог, а не било који човек народ који излази из египта је богом изабран и позван да буде царско свештенство и род изабрани у таквој поставци ствари њима не може владати ни један човек разлог за то лежи у једној другој револуционарној ствари да завет и заповести које бог даје израиљцима потврђују речи библије на њеном самом почетку – да је сваки човек створен као икона божија (пост 1, 26; 5, 1–7) у том случају, суштински ни један човек не може бити важнији или већи од другога ослобођени народ, мојсије, по заповести божијој, води у подножје планине синај, на којој му се господ владимир пекић тема броја март / април 2016 19 и претходно јавио у „несагоривој купини“ (изл 3, 2 и даље) и послао га да његов народ избави из ропства и ту, на синају, бог мојсију даје на каменим таблицама исписаних десет божијих заповести као симбол и знамење завета са богом тај завет није уговор нити закон у правном смислу речи он представља позив у заједницу са богом који је своју бригу, љубав и старање показао кроз избављење из ропства тај позив је упућен сваком израиљцу израиљац и јесте израиљац – припадник народа божијег – ако држи савез са богом заједница са богом се остварује кроз лични однос, као најблискија и најдубља веза бога и човека саме заповести се називају декалог, што значи десет речи/реченица које су позив од бога и то не народу као неком колективу или маси, него појединачно свакоме прва заповест нам открива управо тај лични карактер савеза: „ја сам господ бог твој, немој имати других богова осим мене“ видимо да бог не тражи веру у једног бога, не тражи монотеизам као вид религије већ тражи да им он, лично, буде бог и господ без обзира да ли постоје други богови све и да постоје, и да су бољи, господ хоће да са њим имају савез, заједницу која је утемељена на његовој безусловној љубави тај лични и готово интимни однос и смисао савеза у старом завету наглашавају пророци савез бога и његовог народа је као брачна веза, где је бог женик, а израиљ невеста – из ропства и блата изведена, и преукрашена многим даровима и хаљинама и драгим камењем – што није ништа друго до назив за благодатне дарове и истинску лепоту која се открива једино кроз заједницу са богом основ овога што се збива јесте позивање авраама и његов избор који је заснован на вери стога, бити припадник народа божијег није ствар која се добија рођењем и телесним сродством већ последица прихватања вере авраамове коме се бог заветовао да ће од његових потомака начинити велики народ онај ко не прихвата то наслеђе треба да се истреби из израиља биолошко порекло му не обезбеђује привилегије свако мора као јаков да се „рве“ са богом црква је заповести божије прихватила као део писма које указује и кона синају, бог мојсију даје на каменим таблицама исписаних десет божијих заповести као симбол и знамење завета са богом мојсије пред неопалимом купином; мојсије изува своју обућу; мојсије прима десет божијих заповести; доле: погреб св великомученице катарине синајске; икона са синаја, 16 век (извор: princetonedu) 20 2/2016 је припрема род људски за долазак спаситеља за цркву, закон божији је неодвојив од догађаја изласка у првим вековима хришћанства, црква је инсистирала на овим старозаветним догађајима као потврди божанске икономије, божанског плана о спасењу света и човека а сви ови догађаји су праслика, тајанствена најава доласка сина божијег и његовог страдања и васкрсења као врхунца тог плана (домостроја) због тога су израиљци у пасхалну ноћ обележавали крвљу јагњета своја врата; зато мојсије приликом склапања завета и давања заповести кропи крвљу телета народ (уп изл 12, 2–10; 24, 1–8) све ово треба да укаже на будуће догађаје христовог страдања којим нас он својом крвљу ослобађа ропства греху, смрти и ђаволу на концу, сам господ са апостолима празнује пасху која за нас постаје тајна вечера на којој спаситељ установљује нови завет бога са родом људским испуњавајући га у својој крсној смрти и преславном васкрсењу у којем ми учествујемо причешћујући се његовим телом и крвљу на божанској литургији литургија тако бива, силом духа светога, и трпеза у сионској горњици (соби у којој је господ јео пасху са апостолима) и трпеза његовог незалазног царства закон божији је за хришћане само припрема за долазак месије јер израиљ као народ божији, изабран и спасен од бога, је слика цркве у коју су најпре они позвани а потом и сви народи нити је закон скуп безличних правила које је наметнуо бог знајући да их је тешко одржати у оном најдубљем смислу, нити је ту да би нагласио недокучивост бога он је ту управо да би нас на бога упућивао, да би нас управљао ка томе да бог и не жели другачије да општи са нама осим да свој живот нама дарује и да нас чини светима, изабранима закон је, како каже апостол павле, педагог за христа треба да нас васпитава и води ка томе да кроз лични однос према богу, познање његове неприступне славе и наше ништавности, кроз служење светом имену његовом у чистоти и простодушности срца, кроз поштовање родитеља, ближњих и сваког човека, отворимо себе да се бог усели у срца наша тада ће се не на каменим, него на таблицама наших срца уписати закон љубави христове то све да би, испуњавајући десет божијих заповести, могли уз његову помоћ да га љубимо свим срцем својим и целим својим бићем, а ближњега као самога себе: „чуј, израиљу: господ је бог наш једини господ зато љуби господа бога својега из свега срца својега и из све душе своје и из све снаге своје и нека ове ријечи које ти ја заповиједам данас буду у срцу твом“ (пнз 6, 4–6) а када љубимо бога и ближњега ми већ овде и сада живимо коначну истину нашег постојања, предокушамо је иако је она још увек скривена и необјављена у потпуности та истина је да нам се бог дарује и да имамо живот његов као наш и то да га имамо у изобиљу то и јесте коначни и истински смисао заповести остварив једино у христу исусу господу нашем аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији нити је закон скуп безличних правила које је наметнуо бог, нити је ту да би нагласио недокучивост бога тема броја март / април 2016 21 синајско законодавство и сионска благодат синајско законодавство само је икона онога шта ће господ открити блаженствима у свом јеванђељу мудрољубива промисао божија током читаве библијске историје јеврејског народа није тај народ остављала без утехе у страшном времену робовања бог им шаље утеху преко боговидног мојсија он ће народ божији опомињати на будност према богу, као што је срце царско звоно узбуне сваком телу мојсије беше призван гласом из „несагориве купине“ и благородно произведен у пророка који ће јевреје извести, после 430 година, из египатског ропства педесети дан после празновања прве пасхе и преласка преко црвеног мора првоизабраном народу божијем дарован је закон – синајско законодавство наиме, због појединих сурових обичаја јеврејског народа који се огледао у примени изреке око за око, зуб за зуб, господ даје упутства како треба живети за бога и ближњег мојсије прима десет божијих заповести на гори хорив, окупан светлошћу божијом, на две камене плоче прве четири заповести односиле су се на људски однос према богу, а других шест на опхођење према ближњима, не откривајући до краја шта човек треба да чини, већ шта не треба чинити другоме синајско законодавство само је икона онога шта ће господ открити блаженствима у свом јеванђељу он ће на брду изнад галилејског језера изговорити рајску лествицу врлина – блаженства, као савршенство опхођења према богу и ближњем и њима допунити заповести декалога као и две највеће заповести, на којима лежи сав закон и пророци није случајно да је педесети дан од старозаветне пасхе дан синајског законодавства и скиније, јер у новом завету педесетог дана од васкрсења христовог, које је новозаветна пасха, бива рођендан цркве, силаском духа светог на апостоле: и закон и благодат су од духа светог поводом тога, блажени теофилакт охридски каже: „по божијем промислу на дан када је бог даровао десет божијих заповести требала је да буде дарована и благодат духа светога“ у старом завету педесетница је била и дан жетве јер се приносило ново хаџи драган поповић 22 2/2016 снопље када су били присутни разни људи тако ће и новозаветној педесетници на брду сион, присуствовати разни народи које ће апостоли петар и јован богослов крстити тога дана као новозаветни жетеоци ова два апостола принесоше тада цркви христовој 3000 нових снопова, крштених душа старозаветна скинија и прва педесетница само су праобраз новозаветне скиније, цркве христове, у којој од дана новозаветне педесетнице живи дух свети на гори синај анђео господњи исписа прво писмо – синајско писмо, а на сиону у горници, дух свети се јавио у виду огњених језика да би показао сродност са речи божијом, јер шта је сродније од језика и речи, од крста и васкрсења мојсије са синаја чуваше чистоту вере у једнога бога у своме народу, а апостоли са сиона духом светим раширише веру свим народима света педесетница и силазак светог духа на апостоле, био је услов да се истина васкрслога господа обелодани читавој васељени а не само једном народу јер господ свима дође због важности апостолске проповеди, апостол павле каже: царство божије није у речи него у сили, коју апостоли добише од духа светога од првог, богонадахнутог синајског писма настало је старојеврејско писмо из кога је и старогрчко писмо, од кога преко глагољице и свете браће ћирила и методија води порекло и ћирилица реч господња исписана је данас на свим језицима света, јер дух свети својим даровима не сиђе само на апостоле већ и на све присутне у горници, стварајући заједницу спасења почев од мојсија и десет божијих заповести, па преко апостола који постадоше живе књиге проповеданога јеванђеља исписане вечним словом духа светога без кога нема врлине, црква ће свима сведочити истину вечног живота до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије педесети дан после празновања прве пасхе и преласка преко црвеног мора првоизабраном народу божијем дарован је закон – синајско законодавство тема броја март / април 2016 23 мојсије се изува пред неопалимом купином, византијски мозаик (извор: википедија) архиепископ јован шаховској не кради све у свету је божије, све – христово и сам човек не припада себи, већ богу, као предодређен за вечни живот у богу к акав би требало да буде истински, религиозни однос према својини (имовини)? следећи речи свог учитеља и господа, ученици христови су све у свету сматрали божијим, а не својим и заиста, осим нашег зла, које припада нама људима, све у свету је својина божија! онај ко је створио свет, тај у вишем смислу располаже свиме верујући не може другачије ни мислити све у свету је божије, све – христово и сам човек не припада себи, већ богу, као предодређен за вечни живот у богу но, човек није саздан као робот, већ као син и призван је да слободно, синовски прихвати вољу божију, налазећи у њој виши живот и радост љубав твори заједништво и јединство све што има отац, има и син љубав укида границу између „мојег“ и „твојег“, љубав сједињује људе и њихову имовину, а злоба, егоизам и тим више разбојничко насиље све време разрушава у свету љубав и границе између човекове својине и његове личности они који посежу за човековом имовином, посежу на његову личност егоизам принуђава човека да отима туђе и не даје своје а љубав подстиче човека да чува туђе и своје даје другима због тога идеја материјализма, као туђа моралном погледу на свет и човека, не може произвести истинско заједништво међу људима; идеја материјализма је супротна самој суштини стварног духовног заједништва људи и продубљује раздељеност заједништво се постиже само кроз духовну област, област љубави, поверења, вере, кроз дух љубави, кроз живу веру и реалност божијег и свог вишег постојања заједништво људи је неоствариво кроз идеју материјализма на гори синај је људима био дат божији закон и заповест „не кради“ ова заповест је исто тако јасна и разумљива, као и заповести „не убиј“, „не чини прељубу“, „поштуј оца свога и мајку“ својом десетом заповешћу божански закон забрањује чак да се пожели нешто туђе и завиди имовини ближњег зло представља све што нарушава љубав према богу и човеку сходно томе, заповест божија удара темеље стварне људске културе и отвара пут ка вишој друштвености и људскости философски говорећи, свака својина је вредна не сама по себи, већ само као пројекција – израз и одраз личности човекове зато нико од људи и нема право да самовољно одузима живот или имовину свог ближњег човек има право само да даје свој превод са руског: небојша ћосовић 24 2/2016 живот и имовину другима; он има право да одузима имовину само од себе пример тако духом високе људскости христос је показао у причи о милосрдном самарјанину, који је својом бригом и пожртвовањем спасао живот рањеном од разбојника непознатом човеку ако је особина разбојника да одузима и слободу и имовину, и живот других људи, онда је својство истинског човека – помагање другим људима и дељење са њима своје имовине и својих најбољих душевних осећања, у циљу њиховог окрепљивања и утехе такав је пут истинске људскости најбоља социјална могућност пројављивања виших људских осећања и дела ствара се у оној заједници, где се сваком човеку препушта могућност, да не штетећи другима, не понижавајући и не терајући никог, слободно пројављује своје таланте на корист околине, свог народа и читавог света само на овим принципима се може саздати више јединство људи, деце једног оца небеског, бога личност се ствара на следећим темељима: здрава породица, мирна заједница слободних људи и мирна заједница народа а егоизам је рушилачки у свим својим формама најгори егоизам је организовани егоизам, када се људи специјално уједињују једни с другима, да би пројављивали егоизам колективно ако је један егоиста рђав, онда ће милиони обједињених егоиста бити и милион пута гори и штетнији због тога се у правном друштву ограничавају законима не само поједине личности, него и цели организовани колективи неправичност у односу и на једног човека штетно се одражава на све, јер је људски род један организам робовласничко друштво је било упропашћујуће не само за робове, него и за саме робовласнике антирелигиозна мисао нетачно говори о томе да је хришћанство тобоже оправдавало робовласништво или власт богатих читаво свето писмо је пуно изобличавања неправедног и немилосрдног богатства, егоизма и грамзивости људи имовинско благостање човека може бити благословено само уколико је праћено милосрђем и правичношћу пророци и апостоли уче људе вишем братству, вишем заједништву сви људи су браћа у богу, јер су створени од једног небеског оца, и у христу, у јеванђељском духу се остварује ово братство христова љубав и милосрђе су једино реална сила стварног (а не фиктивног) јединства људи у својој 1 посланици апостол петар говори верујућим људима: ако вас руже за име христово, блажени сте, јер дух божији, дух славе и силе почива на вама само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или онај који посеже за туђим (1петр 4, 14–15) свакако, у историји је било људи који су себе називали хришћанима, чак и пастирима, а који нису били верни христу, већ су се улагивали и угађали богатима и тема броја март / април 2016 25 милосрдни самарјанин, новија икона (извор: pravoslavieru) силнима, не помажући сиротињи и не спасавајући подјармљење, него јаросно идући против учења цркве и христове вере стварни представници христове цркве и вере у историји су увек били и служитељи јеванђељске правде руски проповедник xiii века, епископ серапион, разобличавао је обичаје силника свог времена, говорећи им да су они „као звери незаситошћу имовином подјармљивали, а не давали милостињу сиротињи“ у измарагду, рукопису из xv века, црквени проповедник се обраћа немилосрдним богаташима, говорећи: „богаташу! ти си прислужио на светилницима цркве свећу своју, али ево ту су дошле увређене од тебе слуге, сиромаси и удове, уздишући на тебе они ће сузама угасити твоју свећу“ архиепископ великог новгорода јефрем је забрањивао свештеницима да примају прилоге (дарове) за храм од људи немилосрдних, који „присиљавају на исцрпљујуће радове море глађу и наготом“ историјски споменици сведоче о истинским пастирима у сваком времену, који су „дужницима давали слободу и сами опраштали дугове, и увређеним од насилних и немилостивих судија били заступници“ пророци, апостоли, пастири, ученици христови у свим народима, следећи реч свог учитеља и господа, објављују духовну, то јест најдубљу револуцију човечанства јер, ма какве се социјалне реформе и револуције спроводиле у свету, оне не могу привести људе ничему срећном, уколико сам човек буде остао егоиста и у њему се не буде одвијао духовни процес борбе за добро, за правду и љубав – то јест она истинска револуција света, револуција истине и љубави, правде и добра, коју је донела на земљу светлост света – христос и по вери човека савршава је у њему извор: апокалипсис мелкого греха, москва, изд сретенского монастыря, 2009 г п рича о пророку мојсију и избављењу његовог народа од ропства злом фараону, чудесном проласку кроз црвено море, примању десет божијих заповести, склапању синајског завета и лутању јеврејског народа кроз пустињу једна је од најпознатијих и најчитанијих прича у историји она заузима 4/5 петокњижја (пентатеуха – торе)1 и почиње описом рођења пророка мојсија у књизи изласка, а завршава се мојсијевим предсмртним говорима у другозаконику (дефтерономиону)2 ова повест врхуни склапањем синајског савеза (завета – споразума) бога (јахвеа) и његовог изабраног народа (јевреја) у подножју божије горе (синаја) срж синајског законодавства оличена је у десет божијих заповести (изл 20, 1−17)3 у овом тексту нећемо се бавити садржајем заповести нити њиховим утицајем на изабрани народ божији, а преко њих и на целокупни род човечански покушаћемо да одговоримо следећи библијске, историјске, географске и археолошке трагове где се то склапање синајског завета догодило но кренимо библијским трагом према библијском опису божија планина (синајска гора4 ) била је обавијена облаком и испуњена димом, тресла се, севале су муње, и хук грома помешао се 1 јеврејски превод израза тора јесте закон, упутство (божије) или наук, од којих се овај последњи израз најчешће користи 2 књизи поновљених закона 3 јевреји користе израз десет божијих казивања (обраћања бога изабраном народу) 4 јеврејски סיני הר) har sinai) велибор мартиновић 26 2/2016 синај − гора божијег савеза традиционално се сматра да је место склапања синајског савеза планина на југу данашњег синајског полуострва, односно њен врх – мојсијева планина са експлозијама трубе5 овако о томе казује књига изласка: „и господ рече мојсију: овако кажи синовима израиљевим: видели сте где вам с неба говорих сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека“ (изл 20, 22−23) традиционално се сматра да је место склапања синајског савеза планина на југу данашњег синајског полуострва, односно њен врх – мојсијева планина − џебел/џабал муса (jabal mūsá) или тур сина (ṭūr sīnāʼ)6 на грчком ова планина носи назив θεοβαδίστου όρους σινά (theovadistu orus sina) што у преводу значи богообрађивана или богопосећена гора синај име божије планине класична рабинска литература спомиње друга имена ове божије горе: хар хаелохим (האלהים הר (у значењу „планина божија“, хар башан (בשן הר ( 5 „и сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека“ (изл 20, 18) 6 арапски سيناء طور) ṭūr sīnāʼ), односно египатскоарапски جبل موسى) gabal mūsa) − „планина васанска“7 и хар гебнуним (גבנונים הר„ − (планина чиста као козији сир“ према рабинској традицији, име „синај“ потиче од израза sin-ah (הָ אְנִ ׂש ( што означава мржњу или непријатељство, јер други народи мрзе јевреје због љубоморе, зато што су они примили реч божију тур сина’ је термин који се појављује у већини исламских извора (укључујући кур’ан), док се други назив, џебел муса, поред њега такође сусреће у исламским текстовима реч синај можда могао бити изведен из назива син то јест из имена сумерског божанства месеца о овој теорији вилијам ф олбрајт (познати амерички библијски научник) говори: „мало је вероватно да је име синај изведено од сумерског зен (акадског син) имена бога месеца који је обожаван у уру и харану, јер нема назнака да је култ сина икада био присутан међу канаанцима (хананцима) или семитским номадима палестине много је вероватније да је име синај повезано са називом син, како се називала пустињска равница на синају, као и један канаански град у сирији, а вероватно и један град на североистоку делте нила такође постоји могућ7 башан се у рабинској литератури тумачи као искварено бешен (bešen), што значи „са зубима“ или „зубата планина“ синај − гора божијег савеза тема броја март / април 2016 27 ност повезивања са речју сенех (јеврејски ѕeneh, арамејски sanya) − имена врсте грма код кога је (или боље речено кроз кога је) мојсије доживео прво богојављење“ неки модерни библијски научници објашњавају да је планину синај била свето место посвећено једном од семитских божанстава, чак и пре него што су израиљци ту дошли они наводе да неки откривени археолошки налази указују на то да успостављање култа месеца на полуострву датира из прединастичких дана у египта8 према њиховом мишљењу главни центар обожавања месеца био је концентрисан у јужном делу синајског полуострва египћани су ово полуострво освојили од семита који су ту градили храмове и рударске кампове предмети са натписима и сликама обожавања месеца присутни су на целом југу полуострву, али недостају на џебел муси и дајр катрини9 што може указивати на „верско чишћење“ тог подручја у прилог свог става наводе сведочанства која говоре да арапски пагани на овом подручју у 6 веку по хр још увек приређују ритуалне гозбе у част месеца локација синаја традиционални синај, који се налази на синајском полуострву, заправо је назив више врхова, понекад називаних свети планински врхови, а који се састоје од џебел мусе, џебел катрине и рас суфсафе највиши планински врх је света катарина (2610 метара), док је џебел муса нешто нижи (2250 м) њихова висина је још упадљивија због отворене равнице у њиховом подножју под називом ер рааха (ar-raaha) што на арапском значи широка 8 прединастички период египта је доба пре појаве прве династије (односно уједињења египта под фараоном менесом око 3200 г пре хр) 9 арапски كاترين يسةّالقد دير) dayr al-qiddisah katrina) најраније позивање на џебел мусу као синајску гору забележено је око 100 г пре христа, када су јеврејски мудраци (законици – писмознанци) покушали да идентификују локацију божије горе у првом веку по христу јосиф флавије пише да је мојсије отишао до планине под називом синај, а која се налазила између египта и арабије јосиф каже да је синај „највећа од свих планина тамо негде“, „највиша од свих планина које су у тој земљи“ − веома неприступачна „због своје огромне висине“ и „оштрине својих литица“ место склапања завета групе навамис-објеката (nawamis) откривени су на југу синаја, где стварају неку врсту прстена око џебел мусе навамис-структуре су коришћене изнова и изнова кроз векове за разне намене ходочасница етерија, која је пропутовала ово подручје у 4 веку по хр, навела је да су њени водичи ове кружне структуре сматрали каменим темељима привремених колиба које су синови израиљеви користили за време свог боравка под божијом планином археолог едвард робинсон истиче да је равница ер рааха у подножју џебел мусе могла угостити древне израиљце он наводи да „овај традиционални синај у сваком погледу испуњава услове из приче о изласку“ труп је подржао робинсона и навео да након проучавања није имао никаквих даљих сумњи да је велики амфитеатар који се налази у основи гранитне литице рас суфсафе заиста био локација израиљског логора „што се тиче извора воде на целом полуострву нема других места која су тако добро снабдевена као што је околина џебел мусе такође на полуострву не постоји друга област које пружа такве одличне пашњаке“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији 28 2/2016 српски народ је лутао и страдао на путевима својим, али се увек уздао у божију правду и милост у своје време, свети пророк мојсије припремио се за сусрет за господом призван од бога успео се на свету синајску гору и тамо примио таблице са десет божијих заповести (2мојс 2–17, 5мојс 6–21) заповести које су имале за циљ да науче народ како да живе по божијем закону и под божијом милошћу заповести које су имале да сачувају народ од греха и беспотребног лутања по странпутицама овог света заповести које су постале идеал за све потоње законодавце, надајући се да ће се и они удостојити те милости да као славни старозаветни пророк приме и објаве заповести које би уредиле живот народа у њиховим државама и када су људи питали господа која је заповест највећа од свих које је мојсије објавио, он им дивно одговори: „љуби господа бога својега свим својим, и свом душом својом, и свим умом својим ово је прва и највећа заповест а друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе о овим двема заповестима виси сав закон и пророци“ (мт 22, 37–49; уп мк 12, 29–31; лк 10, 27) сама љубав је темељ истинског законотежња за добрим законодавством код срба тема броја март / април 2016 29 др ђорђе вуковић цар стефан урош iv душан, фреска из манастира лесново, 14 век (извор: википедија) давства – оно мора да почива на љубави и људи у законима морају да препознају љубав и бригу за њих мојсија се сетио и цар душан кад је издавао чувени законик (1349) у повељи, којом проглашава законик, цар је подсетио како је старозаветни пророк мојсије извео свој народ из фараоновог ропства издавање законика није дошло напречац душан се прво крунисао за цара на сабору у скопљу, а затим походио свету гору атонску дочекао га је и испратио игуман хиландарски свети сава iv, потоњи патријарх српски, који се удостојио те части да зацели ране настале расколом између две сестринске православне цркве цар се сусрео са дивним светитељима светогорским и од њих сазнао драгоцене духовне поуке дошао је и до митрополита св григорија паламе, који је светогорско тиховање претпоставио царској катедри док је још памтио утиске са свете горе атонске, поуке богобојажљивих стараца, звуке литургије и мирисе тамјана, цар је прво освештао своју задужбину свете арханђеле, код призрена, а затим отпочео рад на припреми и објављивању свог чувеног законика душан је тежио за добрим законодавством, коме би темељ било синајско сазвао је сабор на којем је објавио законик који је требало да уреди стање ствари у његовој држави законик који је донет на празник вазнесења господњег, са благословом светог патријарха јоаникија ii и сагласношћу свих присутних световних и духовних чинова на сабору овим закоником, како се наглашава у повељи, постављају се закони вере који ће важити у цркви и по земљама и градовима први циљ законика је превентивни – он спречава да се у држави умножи „некаква злоба и зла сплетка и лукава мржња“ из првог циља проистиче други практичан циљ – „да поживимо у свакој тихости и мирном животу и у православне вере животу“ такав живот је намењен целој заједници, без изузетка и без искључења – „са свима људима царства нашега, и малима и великима“ овако формулисан други циљ природно доводи до трећег циља, који ће се, жеља је законодавца, остварити у очекиваној будућности – „и да получимо царство небеско у будућем оном веку амин“ неколико година касније, цар је донео допуну овог законика (1354) у старијој литератури било је мишљења да је цар душан немањић издао други део законика у серу, приликом избора саве iv за патријарха од тог мишљења пошао је наш истакнути песник милутин бојић (1891–1917), када је писао своју последњу драму урошева женидба став наших историчара омогућио је песнику да сажме већи број тема које су га интересовале у драмском приказу последње године душановог живота и жеље да обезбеди своје царство сигурним драма приказује покушаје цара да ожени престолонаследника св уроша v прву верзију драме написао је пред избијање првог светског рата, а дорађивао ју је у избеглиштву, на острву крфу тамо је одломке драме читао пред заинтересованим слушаоцима, рањеним и болесама љубав је темељ истинског законодавства – оно мора да почива на љубави и људи у законима морају да препознају љубав и бригу за њих 30 2/2016 сним српским војницима и болничком особљу примерак рукописа је предао вереници радмили тодоровић после рата, коначна верзија је објављена у српском књижевном гласнику и, нешто касније, постављена на позоришну сцену (1923) већ на првим страницама драме, бојићеви књижевни јунаци изражавају жељу за очувањем вере („веру не скрнави!“) и наговештавају да је песник вероватно знао за исихазам душановог времена („тако ти спасења, о господу ћути!“) кроз своје ликове, бојић објављује да човек не сме да се огреши о „вечни закон“ (бојићев израз) штавише, „он треба врлину да сеје“! човек који је предан овоземаљским стварима је човек пред којим се рај божији скрива заправо, сваки човек треба, попут престолонаследника уроша v, да се посвети достизању царства небеског („сањам да се дижем до божијих висина“) сам урош је свестан циља човековог живота на земљи, када то саопштава оцу: „господ бог нас створи да певамо њему, / јер у тихој ћутњи сва је мудрост, оче“ на овом месту нас песник подсећа на молитву у тишини, мислећи на исихазам, који се распламсао баш у време цара душана за такво расположење и живот у држави треба да постоје одговарајући закони у драми, цар је свестан да то не може да прође без божијег благослова потребна је небеска подршка („закон ми штите иконе и двери“), па доношење допуне законика везује за избор новог патријарха и проглашење допуне иде уз благослове и радост („нек се песме хоре / у част патријарха и закона нових“) своју драму бојић ће завршити сценом умирања цара душана, који, опраштајући се од сина и супруге, изражава веру у васкрсење („васкрснуће господ на голготи скривен“) сам песник се носио мишљу да напише посебну драму посвећену душановом законику, али је млад умро и сахрањен на солунском гробљу (1917) тема законика ипак наставила је да инспирише српске уметнике, нарочито после другог светског рата тада је раша плаовић поново поставио драму урошева женидба, а десанка максимовић написала песничку збирку тражим помиловање, инспирисану једном сценом из бојићеве драме, у којој двородржица (управник двора) тражи милост за своју жену која се огрешила о законик оно што је бојић замислио и показао на једном примеру, десанка је проширила на цео српски народ, који је толико лутао и страдао на путевима својим, али се увек уздао у божију правду и милост тема броја март / април 2016 31 манастир св арханђела код призрена, задужбина цара душана (извор: rtgrs) 32 2/2016 на крају села шиљаковца, на ибарској магистрали, мала нова кућа са црвеним кровом до земље, као усамљена планинска викендица, али асфалтни пут води до ње под кућом је под благим нагибом дугачак плац на ком су кошнице и један пластеник а иза ограде нам маше репом бели пас шарпланинац ту живе предраг (39) и његова супруга драгана (42) са петоро деце: теодор (12), симона (10), анастасија (7), јаков (3) и сава (14 месеци) распитали смо се о њима код њиховог парохијског свештеника, оца горана ракића, у цркви св великомученика димитрија, у месту колубарски лесковац, и он за њих каже: „то је једна честита и црквена породица млади и вредни људи у сваком погледу су за похвалу треба да пишете о њима“ домаћин нас уводи у кућу и објашњава: желели смо да изградимо свој мали дом далеко од града пре четири године смо саградили ову кућу, уз божију помоћ, релативно брзо, средствима које смо сами зарадили и преселили се из београдског насеља борча где смо живели са мојом мајком и мојим сестрама при градњи нам је много помогао кум жељко цвијановић, столар не примамо од државе никакве додатке, уздамо се у господа да нам дâ здравља и снаге да отхранимо и хришћански васпитамо децу док не порасту, а они ће свакако имати своју борбу нисмо од оних родитеља који деци планирају будућност, јер господ за сваког од нас има планове који се углавном не поклапају са нашим за све тражимо божији благослов и заиста га добијамо крсна слава нам је св јован крститељ, а славимо и св николаја мирликијског какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? предраг: имам две старије сестре, отац је родом из босне, а покојна мајка са косова и метохије крштен сам одмах по рођењу у борчи, у храму светог николаја одрастао сам у борчи, у кући коју је изградио мој деда по мајци мене је живот рано уозбиљио јер нас је отац оставио саме са мајком кад сам имао три месеца од своје 13 године помагао сам мајци, која је радила у фирми и додатно на пијаци, живео сам на улици, али верујем да су нечије молитве утицале да се мој живот усмери на прави пут болео ме је недостатак оца, али кад сам сазнао да је нашег патријарха павла мајка оставила кад му је било три године, после смрти породица ристановић никад нисам ни помислила да ћемо имати оволико деце, али сам свако доживјела као божији дар вишедетне хришћанске породице радмила грујић март / април 2016 33 његовог оца, схватио сам да је то много теже заиста се на ономе „ко има очи и уши“ потврђују речи божије да децу могу напустити и родитељи, али да бог никога не оставља и о сваком свом створењу промишља завршио сам средњу саобраћајну школу, уписао вишу економску, али је нисам завршио тренирао сам боди билдинг и другачије размишљао са драганом сам се упознао у једном београдском казину (коцкарници), где смо обоје били запослени она је радила као крупије, а ја на обезбеђењу казина иако нисмо били у вери, обоје смо осећали да смо ту залутали, да нисмо из те приче, и да морамо наћи неки нормалан посао само за три месеца смо се добро упознали и одлучили да се узмемо венчали смо се 2000 у борчи, у храму св николаја наша духовна стања у том моменту била су на ниском нивоу онда је 2001 године у наш живот ушао мој брат од тетке, са мајчине стране, јеромонах методије из високих дечана, који нас је упутио у живот православне породице и научио нас молитвеном правилу кад сам отишао код њега у манастир, на бденију су ми сузе саме кренуле, нисам могао да их контролишем по речима оца дамаскина, биле су то благодатне сузе мој брат је недавно постао великосхимник у грчком манастиру са именом исаија једно време сам, са благословом оца стефана (миленковића), који је у то време био игуман манастира бањска, а садашњи игуман манастира зочиште, возио намирнице за народне кухиње на ким у оквиру хуманитарне организације епархије рашко-призренске „мајка девет југовића“ онда ми се 2003 године мајка упокојила у својој 50 години од тада смо почели да се бавимо прањем тепиха и намештаја, и то још увек радимо пре пет година, са благословом оца макарија из манастира фенек, почели смо да се бавимо и пчеларством и, богу хвала и слава, то за сад иде узлазном путањом мед продајемо у том манастиру за своје потребе имамо један пластеник под којим узгајамо поврће, ништа не прскамо иловачу сам пре 34 2/2016 хранио хумусом који су створиле глисте од сламе на којој су узгајане печурке буковаче кратко време смо држали козе и овце на тему предузетништва о нама су писале новине бизнис и економија драгана: ја сам рођена у сарајеву, мајка је из околине орашја, а отац из околине горажда крштена сам као мала у сарајеву, у храму преображења господњег иако нису живјели литургијским животом, моји родитељи су имали доста добрих особина које су наслиједили од својих родитеља, који су били донекле побожни као мала сам гледала деду како се моли, можда је то утицало на почетак побожности имам само брата, миодрага (који сада живи у аустрији) и жао ми је због тога, јер мислим да су дјеца из вишедетних породица богатија у много чему избјегла сам са родитељима из сарајева 1992 године они су се настанили у даздареву, код дворова, у републици српској, а ја код рођаке у београду, и овдје сам завршила 4 разред средње машинске школе и уписала вишу економску, коју нисам завршила као избјеглица, привремено сам прихватила посао у казину, и неочекивано баш ту се десило познанство са пеђом које је уродило љубављу и вјенчањем и показало се да је тако најбоље, јер се многи забављају и по десет година, па се на крају разиђу и моја мајка се упокојила, баш кад сам била трудна са анастасијом шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли грађанска равноправност полова важи и у хришћанском браку или важи нешто друго? предраг: наша породица се заснива на принципу хришћанске заједнице мој задатак, као главе породице, је да нам организујем живот, обезбедим средства за живот супруга, поред кућних послова, ради са децом око школе, старија деца нам помажу колико могу можемо слободно рећи да смо презадовољни јер нас је господ тако устројио, имамо све што нам је потребно, децу коју смо уз божију помоћ изродили, кров над главом, браћу и сестре у христу, који су нама и којима смо и ми увек на располагању то је за нас љубав и срећа, и заиста све преко тога је само сувишак и беспотребни терет драгана: мислим да мушкарац и жена никада не могу бити исти и ја се уопште не трудим у томе мушкарац има своју улогу, а жена своју, а обострану – да се воле и поштују у браку је важна љубав и толеранција љубав је изнад равноправности да ли је рађање деце подвиг? да ли сматрате да се жена спасава рађањем? вишедетне хришћанске породице март / април 2016 35 – никад нисам ни помислила да ћемо имати оволико деце, али сам свако доживјела као божији дар од почетка смо били без сталног запослења, али смо толико били пуни вјере да нас господ никад неће оставити, без имало страха мени је свака трудноћа била баш благословено стање имала сам неку огромну снагу и уз помоћ укућана сам све пребродила сâм чин порођаја, када на свијет долази мали живот, за мене је нешто велико иако сам после четвртог порођаја имала здравствених проблема, родила сам и пето дијете господ дâ снаге за све, а молитве мајчици богородици олакшавају порођајне муке а то је, мислим, све плод наше љубави и труда, то је наш пут, наш крст преко дана бива дечја граја, а увече кад легну они су као анђели, и тада ми се нека милина разлије око срца предраг: јесте подвиг, донекле и мучеништво, али смислено ако живимо у православном духу, свесни смо тога да ћемо се у једном моменту одвојити од материје и прећи у вечност ако се мало више напатимо на овоме путу који смо изабрали, много су веће шансе да пређемо у вечну радост борбу за опстанак не доживљавам као напор и обавезу већ као одраз љубави којом нас зрачи отац наш небески може се упоредити са монаштвом, јер нам је свима спасење циљ, и сви имамо успоне и падове али, као што не значи да ће се спасити сви у монаштву, исто тако не значи и за нас који смо кренули путем брачне заједнице, јер се морамо борити са искушењима која су пред нас постављена, наравно, уз божију помоћ како се по вама супружници обожују у хришћанском браку? колико вера мења човека, како га преображава? сматрате ли да сте права хришћанска породица? – обожујемо се тако што сваким даном откривамо христа, тако што се висуштина је у томе да, уз божију помоћ, ми као родитељи допринесемо некој духовној равнотежи, да се потрудимо да посадимо то добро семе, да изнедримо христове војнике који ће и после нас живети богоугодно 36 2/2016 ше трудимо на путу који смо изабрали, и сваки таланат добијен на старање који умножимо довешће до тога да ћемо, ако бог дâ, у једном моменту и ми попут апостола павле рећи: „не живим више ја већ христос живи у мени“ господ нас кроз веру обликује до духовног савршенства, човек се кроз веру мења другачијим начином живота: смиравањем, делима, постом, молитвом, светим тајнама и преображава се у кротког слугу божијег трудимо се да будемо хришћани што свакако није лако, много је лакше да себе само тако представимо, али дела су та која нас разоткривају коначно, господ ће нас по делима нашим препознати шта је најважније у хришћанском животу? – најважније је да испунимо оно што господ од нас тражи појединачно, а од нас као породице најважније је да добре плодове принесемо, да се трудимо максимално колико можемо, а господ нам већ даје и верујем да ће нам дати још више снаге да тај крст изнесемо у томе нам много помаже наш духовни отац, рус, архимандрит сергије (фјодоров), из манастира посвећеног св царским мученицима романовим, у селу јасик, у брдима изнад дрине, на огранцима медведника, епархија шабачка, близу љубовије и бајине баште тамо је руска црква-брвнара, допремљена 2012 из русије у елементима и склопљена без иједног ексера, са источником посвећеним св пантелејмону од тада он служи у њој упознали сам га пре три године на поклоничком путовању и том приликом посетили и тај манастир први пут сам био у русији пре четири године, у посети код нашег венчаног кума у москви, и одушевио сам се њиховим неговањем заједништва, међусобним помагањем, а посебно источницима, где се погружава и лети и зими усред зиме усеку у леду отвор у облику крста и спусте мердевине у воду и ту се трократно погружавају, чак и деца а кад изађу, коса им је накострешена и залеђена то је заиста јака вера вишедетне хришћанске породице март / април 2016 37 са кумом сам ишао у манастире: дивјејево, оптина, тројице-сергијеву лавру драгана: трудимо се да живимо хришћански, а то подразумева многа одрицања, и да дјецу васпитавамо да буду на том путу нормално је да се дјеци ускрати нешто што је погубно за њихову душу дјеца немају границу, а ми смо ти који је постављамо данас се људи тешко одричу погодности и дјеци се много угађа треба да се зна ред и да се поштују старији, да се сваки члан породице жртвује за остале чланове и тада ће све бити дивно на које се све начине освећује православни дом? предраг: људи венчани у цркви већ су на венчању добили такав благослов освећују се свакодневним служењем господу, молитвом, љубављ
... провалије“ између творца до којег нас доводи антропички принцип и бога откривења „остаје нам да верујемо“, закључује професор ћирковић тако, антропички принцип нам поново показује да је вера у бога ослоњена на разум опет, не тако да нам докаже бога откривења, али ипак довољно да нам укаже на разлог због којег вреди и има смисла веровати немамо доказ, али имамо разлог зато, вера није (научно) знање него је вера али, није ни фантазија него је словесна вера вера је смислено надање (наставиће се) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 18 3/2015 тема броја: десет божијих заповести сабор синајских отаца, икона (извор: pigizoisnet) десет речи заповести се називају декалог, што значи десет речи/реченица које су позив од бога – и то не народу као неком колективу или маси, него појединачно – свакоме оно што нам доноси библијска повест о изласку и давању завета/савеза на синајској гори (планини) представља, за то време у којем су се догађаји десили, нешто слично тврдњама николе коперника и галилеа галилеја о томе да се земља окреће око сунца, а не обрнуто или као што је то била француска буржоаска револуција дакле, синајски савез са богом собом носи револуционарни карактер у том историјском периоду – у питању је стари век – сви народи блиског истока и египта су као ауторитете имали владаре који су посредовали између њих и богова често се тумачило и да сами владари имају божанско порекло остали људи као обични смртници су били дужни да их покорно слушају јер је реч владара, његова заповест у таквом схватању била божанске природе прекретницу, не толико наглу и историјски турбулентну у том тренутку, чини група народа чије су језгро чинили потомци патријарха јакова који су се услед разних историјских околности задесили у египту и имали статус робова (в пост 30, 23–45, 28 и изл 1, 1–11) данас библијска наука тврди да тај народ нису били само припадници јеврејског народа него и других народа који су били у ропству под египћанима, као и један број египћана та група напушта свој ропски статус и вођена мојсијем склапа завет (савез) са богом који их и изводи из египта чинећи разна чуда (види књигу изласка) тај народ сви знамо као израиљ – име које је бог дао јакову и које значи „онај који гледа бога“ (в пост 32, 24–31), а које је персонификовало народ божији у њиховом случају, мимо свих осталих народа и држава тога доба, њихов владар и господар јесте бог, а не било који човек народ који излази из египта је богом изабран и позван да буде царско свештенство и род изабрани у таквој поставци ствари њима не може владати ни један човек разлог за то лежи у једној другој револуционарној ствари да завет и заповести које бог даје израиљцима потврђују речи библије на њеном самом почетку – да је сваки човек створен као икона божија (пост 1, 26; 5, 1–7) у том случају, суштински ни један човек не може бити важнији или већи од другога ослобођени народ, мојсије, по заповести божијој, води у подножје планине синај, на којој му се господ владимир пекић тема броја март / април 2016 19 и претходно јавио у „несагоривој купини“ (изл 3, 2 и даље) и послао га да његов народ избави из ропства и ту, на синају, бог мојсију даје на каменим таблицама исписаних десет божијих заповести као симбол и знамење завета са богом тај завет није уговор нити закон у правном смислу речи он представља позив у заједницу са богом који је своју бригу, љубав и старање показао кроз избављење из ропства тај позив је упућен сваком израиљцу израиљац и јесте израиљац – припадник народа божијег – ако држи савез са богом заједница са богом се остварује кроз лични однос, као најблискија и најдубља веза бога и човека саме заповести се називају декалог, што значи десет речи/реченица које су позив од бога и то не народу као неком колективу или маси, него појединачно свакоме прва заповест нам открива управо тај лични карактер савеза: „ја сам господ бог твој, немој имати других богова осим мене“ видимо да бог не тражи веру у једног бога, не тражи монотеизам као вид религије већ тражи да им он, лично, буде бог и господ без обзира да ли постоје други богови све и да постоје, и да су бољи, господ хоће да са њим имају савез, заједницу која је утемељена на његовој безусловној љубави тај лични и готово интимни однос и смисао савеза у старом завету наглашавају пророци савез бога и његовог народа је као брачна веза, где је бог женик, а израиљ невеста – из ропства и блата изведена, и преукрашена многим даровима и хаљинама и драгим камењем – што није ништа друго до назив за благодатне дарове и истинску лепоту која се открива једино кроз заједницу са богом основ овога што се збива јесте позивање авраама и његов избор који је заснован на вери стога, бити припадник народа божијег није ствар која се добија рођењем и телесним сродством већ последица прихватања вере авраамове коме се бог заветовао да ће од његових потомака начинити велики народ онај ко не прихвата то наслеђе треба да се истреби из израиља биолошко порекло му не обезбеђује привилегије свако мора као јаков да се „рве“ са богом црква је заповести божије прихватила као део писма које указује и кона синају, бог мојсију даје на каменим таблицама исписаних десет божијих заповести као симбол и знамење завета са богом мојсије пред неопалимом купином; мојсије изува своју обућу; мојсије прима десет божијих заповести; доле: погреб св великомученице катарине синајске; икона са синаја, 16 век (извор: princetonedu) 20 2/2016 је припрема род људски за долазак спаситеља за цркву, закон божији је неодвојив од догађаја изласка у првим вековима хришћанства, црква је инсистирала на овим старозаветним догађајима као потврди божанске икономије, божанског плана о спасењу света и човека а сви ови догађаји су праслика, тајанствена најава доласка сина божијег и његовог страдања и васкрсења као врхунца тог плана (домостроја) због тога су израиљци у пасхалну ноћ обележавали крвљу јагњета своја врата; зато мојсије приликом склапања завета и давања заповести кропи крвљу телета народ (уп изл 12, 2–10; 24, 1–8) све ово треба да укаже на будуће догађаје христовог страдања којим нас он својом крвљу ослобађа ропства греху, смрти и ђаволу на концу, сам господ са апостолима празнује пасху која за нас постаје тајна вечера на којој спаситељ установљује нови завет бога са родом људским испуњавајући га у својој крсној смрти и преславном васкрсењу у којем ми учествујемо причешћујући се његовим телом и крвљу на божанској литургији литургија тако бива, силом духа светога, и трпеза у сионској горњици (соби у којој је господ јео пасху са апостолима) и трпеза његовог незалазног царства закон божији је за хришћане само припрема за долазак месије јер израиљ као народ божији, изабран и спасен од бога, је слика цркве у коју су најпре они позвани а потом и сви народи нити је закон скуп безличних правила које је наметнуо бог знајући да их је тешко одржати у оном најдубљем смислу, нити је ту да би нагласио недокучивост бога он је ту управо да би нас на бога упућивао, да би нас управљао ка томе да бог и не жели другачије да општи са нама осим да свој живот нама дарује и да нас чини светима, изабранима закон је, како каже апостол павле, педагог за христа треба да нас васпитава и води ка томе да кроз лични однос према богу, познање његове неприступне славе и наше ништавности, кроз служење светом имену његовом у чистоти и простодушности срца, кроз поштовање родитеља, ближњих и сваког човека, отворимо себе да се бог усели у срца наша тада ће се не на каменим, него на таблицама наших срца уписати закон љубави христове то све да би, испуњавајући десет божијих заповести, могли уз његову помоћ да га љубимо свим срцем својим и целим својим бићем, а ближњега као самога себе: „чуј, израиљу: господ је бог наш једини господ зато љуби господа бога својега из свега срца својега и из све душе своје и из све снаге своје и нека ове ријечи које ти ја заповиједам данас буду у срцу твом“ (пнз 6, 4–6) а када љубимо бога и ближњега ми већ овде и сада живимо коначну истину нашег постојања, предокушамо је иако је она још увек скривена и необјављена у потпуности та истина је да нам се бог дарује и да имамо живот његов као наш и то да га имамо у изобиљу то и јесте коначни и истински смисао заповести остварив једино у христу исусу господу нашем аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији нити је закон скуп безличних правила које је наметнуо бог, нити је ту да би нагласио недокучивост бога тема броја март / април 2016 21 синајско законодавство и сионска благодат синајско законодавство само је икона онога шта ће господ открити блаженствима у свом јеванђељу мудрољубива промисао божија током читаве библијске историје јеврејског народа није тај народ остављала без утехе у страшном времену робовања бог им шаље утеху преко боговидног мојсија он ће народ божији опомињати на будност према богу, као што је срце царско звоно узбуне сваком телу мојсије беше призван гласом из „несагориве купине“ и благородно произведен у пророка који ће јевреје извести, после 430 година, из египатског ропства педесети дан после празновања прве пасхе и преласка преко црвеног мора првоизабраном народу божијем дарован је закон – синајско законодавство наиме, због појединих сурових обичаја јеврејског народа који се огледао у примени изреке око за око, зуб за зуб, господ даје упутства како треба живети за бога и ближњег мојсије прима десет божијих заповести на гори хорив, окупан светлошћу божијом, на две камене плоче прве четири заповести односиле су се на људски однос према богу, а других шест на опхођење према ближњима, не откривајући до краја шта човек треба да чини, већ шта не треба чинити другоме синајско законодавство само је икона онога шта ће господ открити блаженствима у свом јеванђељу он ће на брду изнад галилејског језера изговорити рајску лествицу врлина – блаженства, као савршенство опхођења према богу и ближњем и њима допунити заповести декалога као и две највеће заповести, на којима лежи сав закон и пророци није случајно да је педесети дан од старозаветне пасхе дан синајског законодавства и скиније, јер у новом завету педесетог дана од васкрсења христовог, које је новозаветна пасха, бива рођендан цркве, силаском духа светог на апостоле: и закон и благодат су од духа светог поводом тога, блажени теофилакт охридски каже: „по божијем промислу на дан када је бог даровао десет божијих заповести требала је да буде дарована и благодат духа светога“ у старом завету педесетница је била и дан жетве јер се приносило ново хаџи драган поповић 22 2/2016 снопље када су били присутни разни људи тако ће и новозаветној педесетници на брду сион, присуствовати разни народи које ће апостоли петар и јован богослов крстити тога дана као новозаветни жетеоци ова два апостола принесоше тада цркви христовој 3000 нових снопова, крштених душа старозаветна скинија и прва педесетница само су праобраз новозаветне скиније, цркве христове, у којој од дана новозаветне педесетнице живи дух свети на гори синај анђео господњи исписа прво писмо – синајско писмо, а на сиону у горници, дух свети се јавио у виду огњених језика да би показао сродност са речи божијом, јер шта је сродније од језика и речи, од крста и васкрсења мојсије са синаја чуваше чистоту вере у једнога бога у своме народу, а апостоли са сиона духом светим раширише веру свим народима света педесетница и силазак светог духа на апостоле, био је услов да се истина васкрслога господа обелодани читавој васељени а не само једном народу јер господ свима дође због важности апостолске проповеди, апостол павле каже: царство божије није у речи него у сили, коју апостоли добише од духа светога од првог, богонадахнутог синајског писма настало је старојеврејско писмо из кога је и старогрчко писмо, од кога преко глагољице и свете браће ћирила и методија води порекло и ћирилица реч господња исписана је данас на свим језицима света, јер дух свети својим даровима не сиђе само на апостоле већ и на све присутне у горници, стварајући заједницу спасења почев од мојсија и десет божијих заповести, па преко апостола који постадоше живе књиге проповеданога јеванђеља исписане вечним словом духа светога без кога нема врлине, црква ће свима сведочити истину вечног живота до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије педесети дан после празновања прве пасхе и преласка преко црвеног мора првоизабраном народу божијем дарован је закон – синајско законодавство тема броја март / април 2016 23 мојсије се изува пред неопалимом купином, византијски мозаик (извор: википедија) архиепископ јован шаховској не кради све у свету је божије, све – христово и сам човек не припада себи, већ богу, као предодређен за вечни живот у богу к акав би требало да буде истински, религиозни однос према својини (имовини)? следећи речи свог учитеља и господа, ученици христови су све у свету сматрали божијим, а не својим и заиста, осим нашег зла, које припада нама људима, све у свету је својина божија! онај ко је створио свет, тај у вишем смислу располаже свиме верујући не може другачије ни мислити све у свету је божије, све – христово и сам човек не припада себи, већ богу, као предодређен за вечни живот у богу но, човек није саздан као робот, већ као син и призван је да слободно, синовски прихвати вољу божију, налазећи у њој виши живот и радост љубав твори заједништво и јединство све што има отац, има и син љубав укида границу између „мојег“ и „твојег“, љубав сједињује људе и њихову имовину, а злоба, егоизам и тим више разбојничко насиље све време разрушава у свету љубав и границе између човекове својине и његове личности они који посежу за човековом имовином, посежу на његову личност егоизам принуђава човека да отима туђе и не даје своје а љубав подстиче човека да чува туђе и своје даје другима због тога идеја материјализма, као туђа моралном погледу на свет и човека, не може произвести истинско заједништво међу људима; идеја материјализма је супротна самој суштини стварног духовног заједништва људи и продубљује раздељеност заједништво се постиже само кроз духовну област, област љубави, поверења, вере, кроз дух љубави, кроз живу веру и реалност божијег и свог вишег постојања заједништво људи је неоствариво кроз идеју материјализма на гори синај је људима био дат божији закон и заповест „не кради“ ова заповест је исто тако јасна и разумљива, као и заповести „не убиј“, „не чини прељубу“, „поштуј оца свога и мајку“ својом десетом заповешћу божански закон забрањује чак да се пожели нешто туђе и завиди имовини ближњег зло представља све што нарушава љубав према богу и човеку сходно томе, заповест божија удара темеље стварне људске културе и отвара пут ка вишој друштвености и људскости философски говорећи, свака својина је вредна не сама по себи, већ само као пројекција – израз и одраз личности човекове зато нико од људи и нема право да самовољно одузима живот или имовину свог ближњег човек има право само да даје свој превод са руског: небојша ћосовић 24 2/2016 живот и имовину другима; он има право да одузима имовину само од себе пример тако духом високе људскости христос је показао у причи о милосрдном самарјанину, који је својом бригом и пожртвовањем спасао живот рањеном од разбојника непознатом човеку ако је особина разбојника да одузима и слободу и имовину, и живот других људи, онда је својство истинског човека – помагање другим људима и дељење са њима своје имовине и својих најбољих душевних осећања, у циљу њиховог окрепљивања и утехе такав је пут истинске људскости најбоља социјална могућност пројављивања виших људских осећања и дела ствара се у оној заједници, где се сваком човеку препушта могућност, да не штетећи другима, не понижавајући и не терајући никог, слободно пројављује своје таланте на корист околине, свог народа и читавог света само на овим принципима се може саздати више јединство људи, деце једног оца небеског, бога личност се ствара на следећим темељима: здрава породица, мирна заједница слободних људи и мирна заједница народа а егоизам је рушилачки у свим својим формама најгори егоизам је организовани егоизам, када се људи специјално уједињују једни с другима, да би пројављивали егоизам колективно ако је један егоиста рђав, онда ће милиони обједињених егоиста бити и милион пута гори и штетнији због тога се у правном друштву ограничавају законима не само поједине личности, него и цели организовани колективи неправичност у односу и на једног човека штетно се одражава на све, јер је људски род један организам робовласничко друштво је било упропашћујуће не само за робове, него и за саме робовласнике антирелигиозна мисао нетачно говори о томе да је хришћанство тобоже оправдавало робовласништво или власт богатих читаво свето писмо је пуно изобличавања неправедног и немилосрдног богатства, егоизма и грамзивости људи имовинско благостање човека може бити благословено само уколико је праћено милосрђем и правичношћу пророци и апостоли уче људе вишем братству, вишем заједништву сви људи су браћа у богу, јер су створени од једног небеског оца, и у христу, у јеванђељском духу се остварује ово братство христова љубав и милосрђе су једино реална сила стварног (а не фиктивног) јединства људи у својој 1 посланици апостол петар говори верујућим људима: ако вас руже за име христово, блажени сте, јер дух божији, дух славе и силе почива на вама само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или онај који посеже за туђим (1петр 4, 14–15) свакако, у историји је било људи који су себе називали хришћанима, чак и пастирима, а који нису били верни христу, већ су се улагивали и угађали богатима и тема броја март / април 2016 25 милосрдни самарјанин, новија икона (извор: pravoslavieru) силнима, не помажући сиротињи и не спасавајући подјармљење, него јаросно идући против учења цркве и христове вере стварни представници христове цркве и вере у историји су увек били и служитељи јеванђељске правде руски проповедник xiii века, епископ серапион, разобличавао је обичаје силника свог времена, говорећи им да су они „као звери незаситошћу имовином подјармљивали, а не давали милостињу сиротињи“ у измарагду, рукопису из xv века, црквени проповедник се обраћа немилосрдним богаташима, говорећи: „богаташу! ти си прислужио на светилницима цркве свећу своју, али ево ту су дошле увређене од тебе слуге, сиромаси и удове, уздишући на тебе они ће сузама угасити твоју свећу“ архиепископ великог новгорода јефрем је забрањивао свештеницима да примају прилоге (дарове) за храм од људи немилосрдних, који „присиљавају на исцрпљујуће радове море глађу и наготом“ историјски споменици сведоче о истинским пастирима у сваком времену, који су „дужницима давали слободу и сами опраштали дугове, и увређеним од насилних и немилостивих судија били заступници“ пророци, апостоли, пастири, ученици христови у свим народима, следећи реч свог учитеља и господа, објављују духовну, то јест најдубљу револуцију човечанства јер, ма какве се социјалне реформе и револуције спроводиле у свету, оне не могу привести људе ничему срећном, уколико сам човек буде остао егоиста и у њему се не буде одвијао духовни процес борбе за добро, за правду и љубав – то јест она истинска револуција света, револуција истине и љубави, правде и добра, коју је донела на земљу светлост света – христос и по вери човека савршава је у њему извор: апокалипсис мелкого греха, москва, изд сретенского монастыря, 2009 г п рича о пророку мојсију и избављењу његовог народа од ропства злом фараону, чудесном проласку кроз црвено море, примању десет божијих заповести, склапању синајског завета и лутању јеврејског народа кроз пустињу једна је од најпознатијих и најчитанијих прича у историји она заузима 4/5 петокњижја (пентатеуха – торе)1 и почиње описом рођења пророка мојсија у књизи изласка, а завршава се мојсијевим предсмртним говорима у другозаконику (дефтерономиону)2 ова повест врхуни склапањем синајског савеза (завета – споразума) бога (јахвеа) и његовог изабраног народа (јевреја) у подножју божије горе (синаја) срж синајског законодавства оличена је у десет божијих заповести (изл 20, 1−17)3 у овом тексту нећемо се бавити садржајем заповести нити њиховим утицајем на изабрани народ божији, а преко њих и на целокупни род човечански покушаћемо да одговоримо следећи библијске, историјске, географске и археолошке трагове где се то склапање синајског завета догодило но кренимо библијским трагом према библијском опису божија планина (синајска гора4 ) била је обавијена облаком и испуњена димом, тресла се, севале су муње, и хук грома помешао се 1 јеврејски превод израза тора јесте закон, упутство (божије) или наук, од којих се овај последњи израз најчешће користи 2 књизи поновљених закона 3 јевреји користе израз десет божијих казивања (обраћања бога изабраном народу) 4 јеврејски סיני הר) har sinai) велибор мартиновић 26 2/2016 синај − гора божијег савеза традиционално се сматра да је место склапања синајског савеза планина на југу данашњег синајског полуострва, односно њен врх – мојсијева планина са експлозијама трубе5 овако о томе казује књига изласка: „и господ рече мојсију: овако кажи синовима израиљевим: видели сте где вам с неба говорих сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека“ (изл 20, 22−23) традиционално се сматра да је место склапања синајског савеза планина на југу данашњег синајског полуострва, односно њен врх – мојсијева планина − џебел/џабал муса (jabal mūsá) или тур сина (ṭūr sīnāʼ)6 на грчком ова планина носи назив θεοβαδίστου όρους σινά (theovadistu orus sina) што у преводу значи богообрађивана или богопосећена гора синај име божије планине класична рабинска литература спомиње друга имена ове божије горе: хар хаелохим (האלהים הר (у значењу „планина божија“, хар башан (בשן הר ( 5 „и сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека“ (изл 20, 18) 6 арапски سيناء طور) ṭūr sīnāʼ), односно египатскоарапски جبل موسى) gabal mūsa) − „планина васанска“7 и хар гебнуним (גבנונים הר„ − (планина чиста као козији сир“ према рабинској традицији, име „синај“ потиче од израза sin-ah (הָ אְנִ ׂש ( што означава мржњу или непријатељство, јер други народи мрзе јевреје због љубоморе, зато што су они примили реч божију тур сина’ је термин који се појављује у већини исламских извора (укључујући кур’ан), док се други назив, џебел муса, поред њега такође сусреће у исламским текстовима реч синај можда могао бити изведен из назива син то јест из имена сумерског божанства месеца о овој теорији вилијам ф олбрајт (познати амерички библијски научник) говори: „мало је вероватно да је име синај изведено од сумерског зен (акадског син) имена бога месеца који је обожаван у уру и харану, јер нема назнака да је култ сина икада био присутан међу канаанцима (хананцима) или семитским номадима палестине много је вероватније да је име синај повезано са називом син, како се називала пустињска равница на синају, као и један канаански град у сирији, а вероватно и један град на североистоку делте нила такође постоји могућ7 башан се у рабинској литератури тумачи као искварено бешен (bešen), што значи „са зубима“ или „зубата планина“ синај − гора божијег савеза тема броја март / април 2016 27 ност повезивања са речју сенех (јеврејски ѕeneh, арамејски sanya) − имена врсте грма код кога је (или боље речено кроз кога је) мојсије доживео прво богојављење“ неки модерни библијски научници објашњавају да је планину синај била свето место посвећено једном од семитских божанстава, чак и пре него што су израиљци ту дошли они наводе да неки откривени археолошки налази указују на то да успостављање култа месеца на полуострву датира из прединастичких дана у египта8 према њиховом мишљењу главни центар обожавања месеца био је концентрисан у јужном делу синајског полуострва египћани су ово полуострво освојили од семита који су ту градили храмове и рударске кампове предмети са натписима и сликама обожавања месеца присутни су на целом југу полуострву, али недостају на џебел муси и дајр катрини9 што може указивати на „верско чишћење“ тог подручја у прилог свог става наводе сведочанства која говоре да арапски пагани на овом подручју у 6 веку по хр још увек приређују ритуалне гозбе у част месеца локација синаја традиционални синај, који се налази на синајском полуострву, заправо је назив више врхова, понекад називаних свети планински врхови, а који се састоје од џебел мусе, џебел катрине и рас суфсафе највиши планински врх је света катарина (2610 метара), док је џебел муса нешто нижи (2250 м) њихова висина је још упадљивија због отворене равнице у њиховом подножју под називом ер рааха (ar-raaha) што на арапском значи широка 8 прединастички период египта је доба пре појаве прве династије (односно уједињења египта под фараоном менесом око 3200 г пре хр) 9 арапски كاترين يسةّالقد دير) dayr al-qiddisah katrina) најраније позивање на џебел мусу као синајску гору забележено је око 100 г пре христа, када су јеврејски мудраци (законици – писмознанци) покушали да идентификују локацију божије горе у првом веку по христу јосиф флавије пише да је мојсије отишао до планине под називом синај, а која се налазила између египта и арабије јосиф каже да је синај „највећа од свих планина тамо негде“, „највиша од свих планина које су у тој земљи“ − веома неприступачна „због своје огромне висине“ и „оштрине својих литица“ место склапања завета групе навамис-објеката (nawamis) откривени су на југу синаја, где стварају неку врсту прстена око џебел мусе навамис-структуре су коришћене изнова и изнова кроз векове за разне намене ходочасница етерија, која је пропутовала ово подручје у 4 веку по хр, навела је да су њени водичи ове кружне структуре сматрали каменим темељима привремених колиба које су синови израиљеви користили за време свог боравка под божијом планином археолог едвард робинсон истиче да је равница ер рааха у подножју џебел мусе могла угостити древне израиљце он наводи да „овај традиционални синај у сваком погледу испуњава услове из приче о изласку“ труп је подржао робинсона и навео да након проучавања није имао никаквих даљих сумњи да је велики амфитеатар који се налази у основи гранитне литице рас суфсафе заиста био локација израиљског логора „што се тиче извора воде на целом полуострву нема других места која су тако добро снабдевена као што је околина џебел мусе такође на полуострву не постоји друга област које пружа такве одличне пашњаке“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији 28 2/2016 српски народ је лутао и страдао на путевима својим, али се увек уздао у божију правду и милост у своје време, свети пророк мојсије припремио се за сусрет за господом призван од бога успео се на свету синајску гору и тамо примио таблице са десет божијих заповести (2мојс 2–17, 5мојс 6–21) заповести које су имале за циљ да науче народ како да живе по божијем закону и под божијом милошћу заповести које су имале да сачувају народ од греха и беспотребног лутања по странпутицама овог света заповести које су постале идеал за све потоње законодавце, надајући се да ће се и они удостојити те милости да као славни старозаветни пророк приме и објаве заповести које би уредиле живот народа у њиховим државама и када су људи питали господа која је заповест највећа од свих које је мојсије објавио, он им дивно одговори: „љуби господа бога својега свим својим, и свом душом својом, и свим умом својим ово је прва и највећа заповест а друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе о овим двема заповестима виси сав закон и пророци“ (мт 22, 37–49; уп мк 12, 29–31; лк 10, 27) сама љубав је темељ истинског законотежња за добрим законодавством код срба тема броја март / април 2016 29 др ђорђе вуковић цар стефан урош iv душан, фреска из манастира лесново, 14 век (извор: википедија) давства – оно мора да почива на љубави и људи у законима морају да препознају љубав и бригу за њих мојсија се сетио и цар душан кад је издавао чувени законик (1349) у повељи, којом проглашава законик, цар је подсетио како је старозаветни пророк мојсије извео свој народ из фараоновог ропства издавање законика није дошло напречац душан се прво крунисао за цара на сабору у скопљу, а затим походио свету гору атонску дочекао га је и испратио игуман хиландарски свети сава iv, потоњи патријарх српски, који се удостојио те части да зацели ране настале расколом између две сестринске православне цркве цар се сусрео са дивним светитељима светогорским и од њих сазнао драгоцене духовне поуке дошао је и до митрополита св григорија паламе, који је светогорско тиховање претпоставио царској катедри док је још памтио утиске са свете горе атонске, поуке богобојажљивих стараца, звуке литургије и мирисе тамјана, цар је прво освештао своју задужбину свете арханђеле, код призрена, а затим отпочео рад на припреми и објављивању свог чувеног законика душан је тежио за добрим законодавством, коме би темељ било синајско сазвао је сабор на којем је објавио законик који је требало да уреди стање ствари у његовој држави законик који је донет на празник вазнесења господњег, са благословом светог патријарха јоаникија ii и сагласношћу свих присутних световних и духовних чинова на сабору овим закоником, како се наглашава у повељи, постављају се закони вере који ће важити у цркви и по земљама и градовима први циљ законика је превентивни – он спречава да се у држави умножи „некаква злоба и зла сплетка и лукава мржња“ из првог циља проистиче други практичан циљ – „да поживимо у свакој тихости и мирном животу и у православне вере животу“ такав живот је намењен целој заједници, без изузетка и без искључења – „са свима људима царства нашега, и малима и великима“ овако формулисан други циљ природно доводи до трећег циља, који ће се, жеља је законодавца, остварити у очекиваној будућности – „и да получимо царство небеско у будућем оном веку амин“ неколико година касније, цар је донео допуну овог законика (1354) у старијој литератури било је мишљења да је цар душан немањић издао други део законика у серу, приликом избора саве iv за патријарха од тог мишљења пошао је наш истакнути песник милутин бојић (1891–1917), када је писао своју последњу драму урошева женидба став наших историчара омогућио је песнику да сажме већи број тема које су га интересовале у драмском приказу последње године душановог живота и жеље да обезбеди своје царство сигурним драма приказује покушаје цара да ожени престолонаследника св уроша v прву верзију драме написао је пред избијање првог светског рата, а дорађивао ју је у избеглиштву, на острву крфу тамо је одломке драме читао пред заинтересованим слушаоцима, рањеним и болесама љубав је темељ истинског законодавства – оно мора да почива на љубави и људи у законима морају да препознају љубав и бригу за њих 30 2/2016 сним српским војницима и болничком особљу примерак рукописа је предао вереници радмили тодоровић после рата, коначна верзија је објављена у српском књижевном гласнику и, нешто касније, постављена на позоришну сцену (1923) већ на првим страницама драме, бојићеви књижевни јунаци изражавају жељу за очувањем вере („веру не скрнави!“) и наговештавају да је песник вероватно знао за исихазам душановог времена („тако ти спасења, о господу ћути!“) кроз своје ликове, бојић објављује да човек не сме да се огреши о „вечни закон“ (бојићев израз) штавише, „он треба врлину да сеје“! човек који је предан овоземаљским стварима је човек пред којим се рај божији скрива заправо, сваки човек треба, попут престолонаследника уроша v, да се посвети достизању царства небеског („сањам да се дижем до божијих висина“) сам урош је свестан циља човековог живота на земљи, када то саопштава оцу: „господ бог нас створи да певамо њему, / јер у тихој ћутњи сва је мудрост, оче“ на овом месту нас песник подсећа на молитву у тишини, мислећи на исихазам, који се распламсао баш у време цара душана за такво расположење и живот у држави треба да постоје одговарајући закони у драми, цар је свестан да то не може да прође без божијег благослова потребна је небеска подршка („закон ми штите иконе и двери“), па доношење допуне законика везује за избор новог патријарха и проглашење допуне иде уз благослове и радост („нек се песме хоре / у част патријарха и закона нових“) своју драму бојић ће завршити сценом умирања цара душана, који, опраштајући се од сина и супруге, изражава веру у васкрсење („васкрснуће господ на голготи скривен“) сам песник се носио мишљу да напише посебну драму посвећену душановом законику, али је млад умро и сахрањен на солунском гробљу (1917) тема законика ипак наставила је да инспирише српске уметнике, нарочито после другог светског рата тада је раша плаовић поново поставио драму урошева женидба, а десанка максимовић написала песничку збирку тражим помиловање, инспирисану једном сценом из бојићеве драме, у којој двородржица (управник двора) тражи милост за своју жену која се огрешила о законик оно што је бојић замислио и показао на једном примеру, десанка је проширила на цео српски народ, који је толико лутао и страдао на путевима својим, али се увек уздао у божију правду и милост тема броја март / април 2016 31 манастир св арханђела код призрена, задужбина цара душана (извор: rtgrs) 32 2/2016 на крају села шиљаковца, на ибарској магистрали, мала нова кућа са црвеним кровом до земље, као усамљена планинска викендица, али асфалтни пут води до ње под кућом је под благим нагибом дугачак плац на ком су кошнице и један пластеник а иза ограде нам маше репом бели пас шарпланинац ту живе предраг (39) и његова супруга драгана (42) са петоро деце: теодор (12), симона (10), анастасија (7), јаков (3) и сава (14 месеци) распитали смо се о њима код њиховог парохијског свештеника, оца горана ракића, у цркви св великомученика димитрија, у месту колубарски лесковац, и он за њих каже: „то је једна честита и црквена породица млади и вредни људи у сваком погледу су за похвалу треба да пишете о њима“ домаћин нас уводи у кућу и објашњава: желели смо да изградимо свој мали дом далеко од града пре четири године смо саградили ову кућу, уз божију помоћ, релативно брзо, средствима које смо сами зарадили и преселили се из београдског насеља борча где смо живели са мојом мајком и мојим сестрама при градњи нам је много помогао кум жељко цвијановић, столар не примамо од државе никакве додатке, уздамо се у господа да нам дâ здравља и снаге да отхранимо и хришћански васпитамо децу док не порасту, а они ће свакако имати своју борбу нисмо од оних родитеља који деци планирају будућност, јер господ за сваког од нас има планове који се углавном не поклапају са нашим за све тражимо божији благослов и заиста га добијамо крсна слава нам је св јован крститељ, а славимо и св николаја мирликијског какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? предраг: имам две старије сестре, отац је родом из босне, а покојна мајка са косова и метохије крштен сам одмах по рођењу у борчи, у храму светог николаја одрастао сам у борчи, у кући коју је изградио мој деда по мајци мене је живот рано уозбиљио јер нас је отац оставио саме са мајком кад сам имао три месеца од своје 13 године помагао сам мајци, која је радила у фирми и додатно на пијаци, живео сам на улици, али верујем да су нечије молитве утицале да се мој живот усмери на прави пут болео ме је недостатак оца, али кад сам сазнао да је нашег патријарха павла мајка оставила кад му је било три године, после смрти породица ристановић никад нисам ни помислила да ћемо имати оволико деце, али сам свако доживјела као божији дар вишедетне хришћанске породице радмила грујић март / април 2016 33 његовог оца, схватио сам да је то много теже заиста се на ономе „ко има очи и уши“ потврђују речи божије да децу могу напустити и родитељи, али да бог никога не оставља и о сваком свом створењу промишља завршио сам средњу саобраћајну школу, уписао вишу економску, али је нисам завршио тренирао сам боди билдинг и другачије размишљао са драганом сам се упознао у једном београдском казину (коцкарници), где смо обоје били запослени она је радила као крупије, а ја на обезбеђењу казина иако нисмо били у вери, обоје смо осећали да смо ту залутали, да нисмо из те приче, и да морамо наћи неки нормалан посао само за три месеца смо се добро упознали и одлучили да се узмемо венчали смо се 2000 у борчи, у храму св николаја наша духовна стања у том моменту била су на ниском нивоу онда је 2001 године у наш живот ушао мој брат од тетке, са мајчине стране, јеромонах методије из високих дечана, који нас је упутио у живот православне породице и научио нас молитвеном правилу кад сам отишао код њега у манастир, на бденију су ми сузе саме кренуле, нисам могао да их контролишем по речима оца дамаскина, биле су то благодатне сузе мој брат је недавно постао великосхимник у грчком манастиру са именом исаија једно време сам, са благословом оца стефана (миленковића), који је у то време био игуман манастира бањска, а садашњи игуман манастира зочиште, возио намирнице за народне кухиње на ким у оквиру хуманитарне организације епархије рашко-призренске „мајка девет југовића“ онда ми се 2003 године мајка упокојила у својој 50 години од тада смо почели да се бавимо прањем тепиха и намештаја, и то још увек радимо пре пет година, са благословом оца макарија из манастира фенек, почели смо да се бавимо и пчеларством и, богу хвала и слава, то за сад иде узлазном путањом мед продајемо у том манастиру за своје потребе имамо један пластеник под којим узгајамо поврће, ништа не прскамо иловачу сам пре 34 2/2016 хранио хумусом који су створиле глисте од сламе на којој су узгајане печурке буковаче кратко време смо држали козе и овце на тему предузетништва о нама су писале новине бизнис и економија драгана: ја сам рођена у сарајеву, мајка је из околине орашја, а отац из околине горажда крштена сам као мала у сарајеву, у храму преображења господњег иако нису живјели литургијским животом, моји родитељи су имали доста добрих особина које су наслиједили од својих родитеља, који су били донекле побожни као мала сам гледала деду како се моли, можда је то утицало на почетак побожности имам само брата, миодрага (који сада живи у аустрији) и жао ми је због тога, јер мислим да су дјеца из вишедетних породица богатија у много чему избјегла сам са родитељима из сарајева 1992 године они су се настанили у даздареву, код дворова, у републици српској, а ја код рођаке у београду, и овдје сам завршила 4 разред средње машинске школе и уписала вишу економску, коју нисам завршила као избјеглица, привремено сам прихватила посао у казину, и неочекивано баш ту се десило познанство са пеђом које је уродило љубављу и вјенчањем и показало се да је тако најбоље, јер се многи забављају и по десет година, па се на крају разиђу и моја мајка се упокојила, баш кад сам била трудна са анастасијом шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли грађанска равноправност полова важи и у хришћанском браку или важи нешто друго? предраг: наша породица се заснива на принципу хришћанске заједнице мој задатак, као главе породице, је да нам организујем живот, обезбедим средства за живот супруга, поред кућних послова, ради са децом око школе, старија деца нам помажу колико могу можемо слободно рећи да смо презадовољни јер нас је господ тако устројио, имамо све што нам је потребно, децу коју смо уз божију помоћ изродили, кров над главом, браћу и сестре у христу, који су нама и којима смо и ми увек на располагању то је за нас љубав и срећа, и заиста све преко тога је само сувишак и беспотребни терет драгана: мислим да мушкарац и жена никада не могу бити исти и ја се уопште не трудим у томе мушкарац има своју улогу, а жена своју, а обострану – да се воле и поштују у браку је важна љубав и толеранција љубав је изнад равноправности да ли је рађање деце подвиг? да ли сматрате да се жена спасава рађањем? вишедетне хришћанске породице март / април 2016 35 – никад нисам ни помислила да ћемо имати оволико деце, али сам свако доживјела као божији дар од почетка смо били без сталног запослења, али смо толико били пуни вјере да нас господ никад неће оставити, без имало страха мени је свака трудноћа била баш благословено стање имала сам неку огромну снагу и уз помоћ укућана сам све пребродила сâм чин порођаја, када на свијет долази мали живот, за мене је нешто велико иако сам после четвртог порођаја имала здравствених проблема, родила сам и пето дијете господ дâ снаге за све, а молитве мајчици богородици олакшавају порођајне муке а то је, мислим, све плод наше љубави и труда, то је наш пут, наш крст преко дана бива дечја граја, а увече кад легну они су као анђели, и тада ми се нека милина разлије око срца предраг: јесте подвиг, донекле и мучеништво, али смислено ако живимо у православном духу, свесни смо тога да ћемо се у једном моменту одвојити од материје и прећи у вечност ако се мало више напатимо на овоме путу који смо изабрали, много су веће шансе да пређемо у вечну радост борбу за опстанак не доживљавам као напор и обавезу већ као одраз љубави којом нас зрачи отац наш небески може се упоредити са монаштвом, јер нам је свима спасење циљ, и сви имамо успоне и падове али, као што не значи да ће се спасити сви у монаштву, исто тако не значи и за нас који смо кренули путем брачне заједнице, јер се морамо борити са искушењима која су пред нас постављена, наравно, уз божију помоћ како се по вама супружници обожују у хришћанском браку? колико вера мења човека, како га преображава? сматрате ли да сте права хришћанска породица? – обожујемо се тако што сваким даном откривамо христа, тако што се висуштина је у томе да, уз божију помоћ, ми као родитељи допринесемо некој духовној равнотежи, да се потрудимо да посадимо то добро семе, да изнедримо христове војнике који ће и после нас живети богоугодно 36 2/2016 ше трудимо на путу који смо изабрали, и сваки таланат добијен на старање који умножимо довешће до тога да ћемо, ако бог дâ, у једном моменту и ми попут апостола павле рећи: „не живим више ја већ христос живи у мени“ господ нас кроз веру обликује до духовног савршенства, човек се кроз веру мења другачијим начином живота: смиравањем, делима, постом, молитвом, светим тајнама и преображава се у кротког слугу божијег трудимо се да будемо хришћани што свакако није лако, много је лакше да себе само тако представимо, али дела су та која нас разоткривају коначно, господ ће нас по делима нашим препознати шта је најважније у хришћанском животу? – најважније је да испунимо оно што господ од нас тражи појединачно, а од нас као породице најважније је да добре плодове принесемо, да се трудимо максимално колико можемо, а господ нам већ даје и верујем да ће нам дати још више снаге да тај крст изнесемо у томе нам много помаже наш духовни отац, рус, архимандрит сергије (фјодоров), из манастира посвећеног св царским мученицима романовим, у селу јасик, у брдима изнад дрине, на огранцима медведника, епархија шабачка, близу љубовије и бајине баште тамо је руска црква-брвнара, допремљена 2012 из русије у елементима и склопљена без иједног ексера, са источником посвећеним св пантелејмону од тада он служи у њој упознали сам га пре три године на поклоничком путовању и том приликом посетили и тај манастир први пут сам био у русији пре четири године, у посети код нашег венчаног кума у москви, и одушевио сам се њиховим неговањем заједништва, међусобним помагањем, а посебно источницима, где се погружава и лети и зими усред зиме усеку у леду отвор у облику крста и спусте мердевине у воду и ту се трократно погружавају, чак и деца а кад изађу, коса им је накострешена и залеђена то је заиста јака вера вишедетне хришћанске породице март / април 2016 37 са кумом сам ишао у манастире: дивјејево, оптина, тројице-сергијеву лавру драгана: трудимо се да живимо хришћански, а то подразумева многа одрицања, и да дјецу васпитавамо да буду на том путу нормално је да се дјеци ускрати нешто што је погубно за њихову душу дјеца немају границу, а ми смо ти који је постављамо данас се људи тешко одричу погодности и дјеци се много угађа треба да се зна ред и да се поштују старији, да се сваки члан породице жртвује за остале чланове и тада ће све бити дивно на које се све начине освећује православни дом? предраг: људи венчани у цркви већ су на венчању добили такав благослов освећују се свакодневним служењем господу, молитвом, љубављ
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
19
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...пре него што му помогне, пита га: „ако можешВЕРОВАТИ!📌 !“ ово „мо-
жеш“ је кључна реченица јер представља
позив да се напусти нормалност овог
света и да се уђе у јед
...пре него што му помогне, пита га: „ако можеш
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице – божије“, рекао је један древни мудрац при таквом схватању послушања увек се може бити делатан и остати спокојан дакле, када на се вашем хришћанском путу појављују велики и тешки задаци, који су на први поглед несавладиви, који притискају малодушношћу и сумњом, та- да предајте себе господу исусу христу са потпуним поверењем, послушањем, са- мопожртвовањем и видећете да се у ње- говим рукама ваши таленти, силе и спо- собности умножавају без границе, као што су се умножили пет малих хлебова, а тешкоће ће бити побеђене свети василије кинешемски, беседе на јеванђеље по марку, тумачење 6 главе: поука онима који се припремају за мисију извор: святитель епископ василий кинешемский, „беседы на евангелие от марка“ толкование на 6 главу назидание приготовляющимся к миссии са хришћанском надом је нераскидиво повезано и хришћанско послушање 60 6 / 2016 1 шта је била ваша лична мотивација да се укључите у мисионарски рад? – постао сам православни хришћа- нин пре 20 година, након дугог траже- ња истине нашег живота био сам веома благодаран када ми је господ показао своју истинску цркву, православну цр- кву, стога сам одлучио да допринесем превођењем и издавачком делатношћу како би то помогло другима да пронађу или спознају истину 2 шта су, по вашем мишљењу, најважније карактеристике православних мисионара? – најважнија карактеристика мора бити љубав – љубав према богу и бли- жњима, љубав према истини, љубав пре- ма православној цркви затим мора да поседује истрајност и дисциплину, као и спремност на личну жртву 3 на шта треба посебно да обратимо пажњу кад је у питању мисионарски рад за цркву? – не би требало да се осећамо сувише „важним“ када обављамо ову врсту де- латности то није наш лично труд, већ је то служба; то је дело самог бога, а ми нисмо ништа друго осим следбеника та- ко да, ако се суочавамо с неуспехом или недовољно успеха (по нашем мишљењу), не треба да будемо превише разочарани или обесхрабрени јер смо ми само „не- потребне слуге“ (лука 17, 10) главни по- сао увек обавља сам свети дух 4 шта разликује успешну од неуспешну мисије? – ово је тешко питање мислим да ово не можемо да одредимо ми сами у односу на наш рад, већ је могуће кроз сагледава- ње мисионарског рада са дистанце када људи долазе у цркву, када се крсте, ка- да су ангажовани у цркви, када се граде манастири и цркве, када се православне десет питања за православног мисионара јоханес волф православни мисионар у немачкој и преводилац дела владике николаја на немачки језик у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 61 књиге преводе, дистрибуирају и чита- ју, када имамо недељне школе и устано- вљену веронауку, када се понашање љу- ди мења на боље итд - онда можемо да претпоставимо да је мисионарски рад био успешан 5 који мисионарски пројекат православне цркве данас бисте поменули као добар пример? – прво бих поменуо братство св гер- мана аласког у америци, које је за ме- не лично било веома важно затим неке православне веб-сајтове (будући да ин- тернет игра прилично важну улогу данас у православној мисији), нпр у србији „пројекат растко“, у русији „bogoslov ru,“ у грчкој „pemptousia gr“, у немачкој „оrthpedia de“ и многи други, који нуде потребне информације и изворе за оне који траже такође, постоји и много при- мера труда одређених особа 6 како бисте унапредили мисионарски рад у 21 веку? – прво треба да унапредимо себе у нашем односу према богу, истини, цр- кви и нашим ближњима св јустин ће- лијски говори о „унутрашњој мисији цркве“ то је први задатак када је цр- ква учвршћена у истини, може да шири истину сопственим примером посебан циљ за 21 век јесте да одговоримо на изазове овог времена: да дамо одговоре на одговарајући начин, а да притом не изневеримо истину добар пример за ово су дела митрополита нафпактоса јеротеја (влахоса), која су преведена на многе језике и од помоћи су многим љу- дима, зато што он представља истинску православну духовност на приступачан начин савременим људима 7 какве су ваше препоруке за унутрашњу мисију у односу на спољашњу? – постоје различита поља или подруч- ја мисије: а) унутрашња мисија нас са- мих – духовни рат унутар сваког од нас, који почиње прочишћењем и активним учествовањем у тајнама и животу цр- кве, молитвом, постом итд; б) пажљива мисија у нашем непосредном окружењу: партнери, породица, пријатељи, ако по- стоји могућност за ово; в) унутрашња мисија цркве од стране епископа, све- штеника, теолога, ангажованих лаи- ка, како би се побољшао духовни ниво чланова цркве; г) посебни мисионарски пројекти, нпр превођење и издавање књига, држање предавања, презентаци- ја, радионица, семинара итд; д) задатак православне „дијаспоре“ - „успутна“ мисија градњом цркава, манастира, слу- жбама, мешовитим браковима итд; ђ) „класична“ спољашња мисија у страним земљама, где се добро потковани миси- онари труде да шире православну веру на различите начине програм телевизије храм можете пратити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд 62 6 / 2016 8 молимо вас, поделите с нама ваше лично искуство успеха и неуспеха током мисионарског пројекта? – успех је када добијем позитиван лич- ни одговор појединаца на пример, неко је прочитао књигу или неке бројеве мог православног часописа и пише ми да је то њему или њој помогло да нађе праве одговоре, да види ствари јасније и тако даље осећам да је неко дотакнут исти- ном и подстакнут да следи христа на православни начин и да помогне, такође, другима на нађу истину не размишљам много о неуспеху, јер ми је драго и благо- даран сам ако има и мало успеха могао бих да кажем да сам био разочаран у свој рад када сам видео да има врло мало или никаквог интересовања за мисионарску делатност уопште (или посебно за мој сопствени рад) од стране званичне ад- министрације православне цркве или од стране великог броја свештеника 9 кога бисте, из перспективе црквене историје, издвојили као пример мисионара и зашто? – има их много поменуо бих само четири примера, који су такође за ме- не веома значајни: св козма етолски, св инокентије аласаки и московски, св николај велимировић српски и св николај јапански њих тројица су били истински апостоли модерног доба тре- ба читати њихова житија (а што се тиче св николаја српског, и његова дела) ка- ко би се повезали с њиховим духом и од њих учили такође бих поменуо важан посао унутрашње мисије од стране мно- гих стараца из православних манастира, нпр старци из оптине, валаама, са све- те горе, из румуније под комунизмом; утицај њиховог дела траје и до данас, са- да такође и кроз књиге у многим другим земљама 10 кога бисте, из перспективе савременог црквеног живота, издвојили као пример мисионара и зашто? – старац јеферем филотејски из аме- рике – он је основао 19 манастира у сје- дињеним државама, а ти манастири су одличан допринос ширењу православне вере у целој земљи такође бих поменуо св пајсија светогорског иако он ни- је обављао посебну мисионарску делат- ност, својим личним примером, свето- шћу, својим речима и књигама, у великој мери је допринео мисији цркве исто бих поменуо и свештеномученика оца данила сисојева из русије интервју за православни мисионар је вођен на енглеском језику редакцијски превод: милана вучићевић десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 63 скоро ће 60 година од када сам, слу- жећи војни рок у словенији (место ајдовшчина, које је некада при- падало италији), након 17 месеци про- ведених у јна доживео велику несрећу остало је само 2 или 3 месеца до одласка кући, а мени је пукао чир у желуцу ви- ше у несвести него свести, приликом од- вожења у љубљану у болницу, како ми је после операције причао водник који ме је пратио, имали смо на три места проблема на пружним прелазима када сам стигао у болницу лекарска екипа је била спремна и одмах сам стављен на операциони сто у неком моменту, док сам био у коми, нашао сам се као у некој тами нисам осећао тло под ногама, нити сам кога око себе видео чуо сам, међутим, женске гласове које су некога одвајале, а одакле, то не знам ка- да је дошао ред на мене једна од њих рече: „овај нека живи“ после операције, вратих се у касарну где ме је чекало цивилно оде- ло, и ја се пресвукох и вратих у моје село жарково време је пролазило и ја, где год сам био у прилици, испричао сам ову причу није ми пада- ло на памет да догађај који сам доживео у коми повежем са не- чим натприродним, иако сам ве- рујући човек но догађаји који ће уследити после скоро 50 година су ме натерали да промислим о томе ко је женска особа ко- ја је рекла оне тајанствене речи: „овај не- ка живи“, а ево и зашто: дубока јесен, на аутобуској станици, са супругом, чекамо аутобус гужва је прилична ја се забављам трљајући ђоном ципеле по оном глибу, ка- да се одједном нешто засија ја се сагнем, подигнем мали предмет, кад оно мала ико- на свете петке наравно, однео сам је кући и прикачио поред ноћног сточића после неколико месеци, на празник благовести, супруга и ја пођемо у барич да честитамо славу брату од тетке у ластином аутобусу сретнемо сестру од ујака и како изађосмо из аутобуса, пођосмо ка братовљевој ку- ћи, кад на домак куће на неких 200 метара, онако причајући, испред мене на путу опет слична иконица свете петке исте вели- чине само у другој боји наравно, узео сам и њу, понео је кући и ставио поред оне ко- ју већ имам није прошло много времена, некуда опет пођох и, опет, наиђох на тре- ћу иконицу свете петке, коју такође однех кући и ставих поред оне две да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно што се иконица свете петке тиче, више их не налазим можда више и не треба једи- но што помислих да треба јесте да и други прочитају овај до- живљај који сам препричао, на утврђење вере писац текста је публициста и аутор монографије „жарково“ у спомен светој петки да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно спасоје т влајић мисионарско писмо 64 6 / 2016 на реци пчињи, скоро уз саму гра- ницу са македонијом, у xi веку византијски цар диоген изградио је цркву у коју је положио свете и чудо- творне мошти светог прохора пчињског, из којих већ вековима непрекидно точи целебно миро на утеху, помоћ и исцељење свима који са вером и љубављу приступају овом светом угоднику божијем међу многим породицама које радо до- лазе на ово духовно врело јесте и побожна породица наумовић из врања, која неко- лико пута месечно посећује овај древни манастир и присуствује литургији глава ове породице имала је и част да сече колач на манастирској слави ова светиња је велика оаза мира, тврђа- ва непрестане молитве и уточиште свима онима који од бога потребују снагу и уте- ху за време литургије присутни осећају велику божију благодат понекад се деша- ва, како нам сведочи стана наумовић, да се осети благи, тајанствени миомирис, ко- ји није од овога света а као плод станине велике побожности, господ јој је подарио духовна чула како би осетила мирис све- тог и целебног мира светога прохора, док саму појаву тог благодатног мириса она не може да објасни стана ће заувек памтити 17 фебруар 2011 године као радник у текстилном комбинату, после доручка наставила је са обављањем својих радних задатака од- једном, осетила је онај исти благодатни мирис који јој се јављао понекад на литур- гијама у манастиру светог прохора то је трајало око 10–15 секунди о томе ништа није говорила колегама, пошто су били непобожни, и не би је разумели десетак минута после, отишавши од свога радног стола пришла је да помогне својим коле- гама узела је левом руком електрични апарат (пиштољ) за уклањање мрља и од- једанпут, почела је струја да је „тресе“, тре- сле су се обе руке, ноге, цело тело не зна тачно колико је то трајало, а спасоносно је било то што се запалио и пукао електрич- ни кабл и апарат јој је испао на под тако у шоку, утрнулог целог тела, не знајући раз- мере последица струјног удара, одвезли су је у болницу код лекара који су након неопходних прегледа констатовали да је, милошћу божијом, само рука опечена и да нема никаквих других повреда (стра- ховало се да је могло да дође до оштећења срца) њен колега, инжењер електронике, ре- као је да је само чудо божије како јој стру- ја није угрозила живот и нанела тешке те- лесне повреде прича нам побожна стана: „одмах сам помислила на светог прохора како ми је спасао живот, пошто сам непо- средно пред страдање осетила онај исти миомирис, који сам понекад осећала на литургији у манастиру светог прохора“ разни су начини на који нам наш спаси- тељ, преко својих угодника, притиче у по- моћ, а све то као одговор на наше истрајне молитве, добра дела, подвижнички бого- угодни живот и благодарност за све што смо добили када имамо благе намере тада долази божанска благодат, и ко зна колико пута нас је посетила, на тајанствен и богу знан начин, а да ми то сами не знамо аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице – божије“, рекао је један древни мудрац при таквом схватању послушања увек се може бити делатан и остати спокојан дакле, када на се вашем хришћанском путу појављују велики и тешки задаци, који су на први поглед несавладиви, који притискају малодушношћу и сумњом, та- да предајте себе господу исусу христу са потпуним поверењем, послушањем, са- мопожртвовањем и видећете да се у ње- говим рукама ваши таленти, силе и спо- собности умножавају без границе, као што су се умножили пет малих хлебова, а тешкоће ће бити побеђене свети василије кинешемски, беседе на јеванђеље по марку, тумачење 6 главе: поука онима који се припремају за мисију извор: святитель епископ василий кинешемский, „беседы на евангелие от марка“ толкование на 6 главу назидание приготовляющимся к миссии са хришћанском надом је нераскидиво повезано и хришћанско послушање 60 6 / 2016 1 шта је била ваша лична мотивација да се укључите у мисионарски рад? – постао сам православни хришћа- нин пре 20 година, након дугог траже- ња истине нашег живота био сам веома благодаран када ми је господ показао своју истинску цркву, православну цр- кву, стога сам одлучио да допринесем превођењем и издавачком делатношћу како би то помогло другима да пронађу или спознају истину 2 шта су, по вашем мишљењу, најважније карактеристике православних мисионара? – најважнија карактеристика мора бити љубав – љубав према богу и бли- жњима, љубав према истини, љубав пре- ма православној цркви затим мора да поседује истрајност и дисциплину, као и спремност на личну жртву 3 на шта треба посебно да обратимо пажњу кад је у питању мисионарски рад за цркву? – не би требало да се осећамо сувише „важним“ када обављамо ову врсту де- латности то није наш лично труд, већ је то служба; то је дело самог бога, а ми нисмо ништа друго осим следбеника та- ко да, ако се суочавамо с неуспехом или недовољно успеха (по нашем мишљењу), не треба да будемо превише разочарани или обесхрабрени јер смо ми само „не- потребне слуге“ (лука 17, 10) главни по- сао увек обавља сам свети дух 4 шта разликује успешну од неуспешну мисије? – ово је тешко питање мислим да ово не можемо да одредимо ми сами у односу на наш рад, већ је могуће кроз сагледава- ње мисионарског рада са дистанце када људи долазе у цркву, када се крсте, ка- да су ангажовани у цркви, када се граде манастири и цркве, када се православне десет питања за православног мисионара јоханес волф православни мисионар у немачкој и преводилац дела владике николаја на немачки језик у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 61 књиге преводе, дистрибуирају и чита- ју, када имамо недељне школе и устано- вљену веронауку, када се понашање љу- ди мења на боље итд - онда можемо да претпоставимо да је мисионарски рад био успешан 5 који мисионарски пројекат православне цркве данас бисте поменули као добар пример? – прво бих поменуо братство св гер- мана аласког у америци, које је за ме- не лично било веома важно затим неке православне веб-сајтове (будући да ин- тернет игра прилично важну улогу данас у православној мисији), нпр у србији „пројекат растко“, у русији „bogoslov ru,“ у грчкој „pemptousia gr“, у немачкој „оrthpedia de“ и многи други, који нуде потребне информације и изворе за оне који траже такође, постоји и много при- мера труда одређених особа 6 како бисте унапредили мисионарски рад у 21 веку? – прво треба да унапредимо себе у нашем односу према богу, истини, цр- кви и нашим ближњима св јустин ће- лијски говори о „унутрашњој мисији цркве“ то је први задатак када је цр- ква учвршћена у истини, може да шири истину сопственим примером посебан циљ за 21 век јесте да одговоримо на изазове овог времена: да дамо одговоре на одговарајући начин, а да притом не изневеримо истину добар пример за ово су дела митрополита нафпактоса јеротеја (влахоса), која су преведена на многе језике и од помоћи су многим љу- дима, зато што он представља истинску православну духовност на приступачан начин савременим људима 7 какве су ваше препоруке за унутрашњу мисију у односу на спољашњу? – постоје различита поља или подруч- ја мисије: а) унутрашња мисија нас са- мих – духовни рат унутар сваког од нас, који почиње прочишћењем и активним учествовањем у тајнама и животу цр- кве, молитвом, постом итд; б) пажљива мисија у нашем непосредном окружењу: партнери, породица, пријатељи, ако по- стоји могућност за ово; в) унутрашња мисија цркве од стране епископа, све- штеника, теолога, ангажованих лаи- ка, како би се побољшао духовни ниво чланова цркве; г) посебни мисионарски пројекти, нпр превођење и издавање књига, држање предавања, презентаци- ја, радионица, семинара итд; д) задатак православне „дијаспоре“ - „успутна“ мисија градњом цркава, манастира, слу- жбама, мешовитим браковима итд; ђ) „класична“ спољашња мисија у страним земљама, где се добро потковани миси- онари труде да шире православну веру на различите начине програм телевизије храм можете пратити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд 62 6 / 2016 8 молимо вас, поделите с нама ваше лично искуство успеха и неуспеха током мисионарског пројекта? – успех је када добијем позитиван лич- ни одговор појединаца на пример, неко је прочитао књигу или неке бројеве мог православног часописа и пише ми да је то њему или њој помогло да нађе праве одговоре, да види ствари јасније и тако даље осећам да је неко дотакнут исти- ном и подстакнут да следи христа на православни начин и да помогне, такође, другима на нађу истину не размишљам много о неуспеху, јер ми је драго и благо- даран сам ако има и мало успеха могао бих да кажем да сам био разочаран у свој рад када сам видео да има врло мало или никаквог интересовања за мисионарску делатност уопште (или посебно за мој сопствени рад) од стране званичне ад- министрације православне цркве или од стране великог броја свештеника 9 кога бисте, из перспективе црквене историје, издвојили као пример мисионара и зашто? – има их много поменуо бих само четири примера, који су такође за ме- не веома значајни: св козма етолски, св инокентије аласаки и московски, св николај велимировић српски и св николај јапански њих тројица су били истински апостоли модерног доба тре- ба читати њихова житија (а што се тиче св николаја српског, и његова дела) ка- ко би се повезали с њиховим духом и од њих учили такође бих поменуо важан посао унутрашње мисије од стране мно- гих стараца из православних манастира, нпр старци из оптине, валаама, са све- те горе, из румуније под комунизмом; утицај њиховог дела траје и до данас, са- да такође и кроз књиге у многим другим земљама 10 кога бисте, из перспективе савременог црквеног живота, издвојили као пример мисионара и зашто? – старац јеферем филотејски из аме- рике – он је основао 19 манастира у сје- дињеним државама, а ти манастири су одличан допринос ширењу православне вере у целој земљи такође бих поменуо св пајсија светогорског иако он ни- је обављао посебну мисионарску делат- ност, својим личним примером, свето- шћу, својим речима и књигама, у великој мери је допринео мисији цркве исто бих поменуо и свештеномученика оца данила сисојева из русије интервју за православни мисионар је вођен на енглеском језику редакцијски превод: милана вучићевић десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 63 скоро ће 60 година од када сам, слу- жећи војни рок у словенији (место ајдовшчина, које је некада при- падало италији), након 17 месеци про- ведених у јна доживео велику несрећу остало је само 2 или 3 месеца до одласка кући, а мени је пукао чир у желуцу ви- ше у несвести него свести, приликом од- вожења у љубљану у болницу, како ми је после операције причао водник који ме је пратио, имали смо на три места проблема на пружним прелазима када сам стигао у болницу лекарска екипа је била спремна и одмах сам стављен на операциони сто у неком моменту, док сам био у коми, нашао сам се као у некој тами нисам осећао тло под ногама, нити сам кога око себе видео чуо сам, међутим, женске гласове које су некога одвајале, а одакле, то не знам ка- да је дошао ред на мене једна од њих рече: „овај нека живи“ после операције, вратих се у касарну где ме је чекало цивилно оде- ло, и ја се пресвукох и вратих у моје село жарково време је пролазило и ја, где год сам био у прилици, испричао сам ову причу није ми пада- ло на памет да догађај који сам доживео у коми повежем са не- чим натприродним, иако сам ве- рујући човек но догађаји који ће уследити после скоро 50 година су ме натерали да промислим о томе ко је женска особа ко- ја је рекла оне тајанствене речи: „овај не- ка живи“, а ево и зашто: дубока јесен, на аутобуској станици, са супругом, чекамо аутобус гужва је прилична ја се забављам трљајући ђоном ципеле по оном глибу, ка- да се одједном нешто засија ја се сагнем, подигнем мали предмет, кад оно мала ико- на свете петке наравно, однео сам је кући и прикачио поред ноћног сточића после неколико месеци, на празник благовести, супруга и ја пођемо у барич да честитамо славу брату од тетке у ластином аутобусу сретнемо сестру од ујака и како изађосмо из аутобуса, пођосмо ка братовљевој ку- ћи, кад на домак куће на неких 200 метара, онако причајући, испред мене на путу опет слична иконица свете петке исте вели- чине само у другој боји наравно, узео сам и њу, понео је кући и ставио поред оне ко- ју већ имам није прошло много времена, некуда опет пођох и, опет, наиђох на тре- ћу иконицу свете петке, коју такође однех кући и ставих поред оне две да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно што се иконица свете петке тиче, више их не налазим можда више и не треба једи- но што помислих да треба јесте да и други прочитају овај до- живљај који сам препричао, на утврђење вере писац текста је публициста и аутор монографије „жарково“ у спомен светој петки да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно спасоје т влајић мисионарско писмо 64 6 / 2016 на реци пчињи, скоро уз саму гра- ницу са македонијом, у xi веку византијски цар диоген изградио је цркву у коју је положио свете и чудо- творне мошти светог прохора пчињског, из којих већ вековима непрекидно точи целебно миро на утеху, помоћ и исцељење свима који са вером и љубављу приступају овом светом угоднику божијем међу многим породицама које радо до- лазе на ово духовно врело јесте и побожна породица наумовић из врања, која неко- лико пута месечно посећује овај древни манастир и присуствује литургији глава ове породице имала је и част да сече колач на манастирској слави ова светиња је велика оаза мира, тврђа- ва непрестане молитве и уточиште свима онима који од бога потребују снагу и уте- ху за време литургије присутни осећају велику божију благодат понекад се деша- ва, како нам сведочи стана наумовић, да се осети благи, тајанствени миомирис, ко- ји није од овога света а као плод станине велике побожности, господ јој је подарио духовна чула како би осетила мирис све- тог и целебног мира светога прохора, док саму појаву тог благодатног мириса она не може да објасни стана ће заувек памтити 17 фебруар 2011 године као радник у текстилном комбинату, после доручка наставила је са обављањем својих радних задатака од- једном, осетила је онај исти благодатни мирис који јој се јављао понекад на литур- гијама у манастиру светог прохора то је трајало око 10–15 секунди о томе ништа није говорила колегама, пошто су били непобожни, и не би је разумели десетак минута после, отишавши од свога радног стола пришла је да помогне својим коле- гама узела је левом руком електрични апарат (пиштољ) за уклањање мрља и од- једанпут, почела је струја да је „тресе“, тре- сле су се обе руке, ноге, цело тело не зна тачно колико је то трајало, а спасоносно је било то што се запалио и пукао електрич- ни кабл и апарат јој је испао на под тако у шоку, утрнулог целог тела, не знајући раз- мере последица струјног удара, одвезли су је у болницу код лекара који су након неопходних прегледа констатовали да је, милошћу божијом, само рука опечена и да нема никаквих других повреда (стра- ховало се да је могло да дође до оштећења срца) њен колега, инжењер електронике, ре- као је да је само чудо божије како јој стру- ја није угрозила живот и нанела тешке те- лесне повреде прича нам побожна стана: „одмах сам помислила на светог прохора како ми је спасао живот, пошто сам непо- средно пред страдање осетила онај исти миомирис, који сам понекад осећала на литургији у манастиру светог прохора“ разни су начини на који нам наш спаси- тељ, преко својих угодника, притиче у по- моћ, а све то као одговор на наше истрајне молитве, добра дела, подвижнички бого- угодни живот и благодарност за све што смо добили када имамо благе намере тада долази божанска благодат, и ко зна колико пута нас је посетила, на тајанствен и богу знан начин, а да ми то сами не знамо аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 162419 / ...је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли ВЕРОВАТИ? ?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагл...
1. 162419 / ...је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли ВЕРОВАТИ? ?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагл...
20
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
...у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећуВЕРОВАТИ 📌 (јн 20, 25) заправо, апостол
тома је одбио веру као начин прихвата-
ња тврдње да је христос васкрсао он је
захтевао знање, траже
...у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу
МЕТА инфо: Р:23860 К:179182 Д:99
| Свеска 353 |
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... и ранијег искуства међутим, то искуство се заснива на неком прет- ходном чулном опажању чулни опажај представља почетак нашег сазнања у овом контексту треба разумети и захтев апостола томе – ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати (јн 20, 25) заправо, апостол тома је одбио веру као начин прихвата- ња тврдње да је христос васкрсао он је захтевао знање, тражећи управо темељ његовог започињања – чулно опажање отуда, нећу веровати треба разумети као нећу прихватити за истинито то- ми се, након осам дана, нуди чулно опа- жање – пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди неверан него веран (јн 20, 27) тако, томино – господ мој и бог мој! (јн 20, 27) представља знање, а не ве- ру апостола тому не треба осуђивати његов захтев је дубоко људски човек је по природи биће које тежи знању, зах- тевајући јасну увереност у хришћан- ској вери, тако нешто се и обећава као испуњење вере – гледање бога лицем к лицу (1кор 13, 12) вера (хришћанска) је знање као производ сазнајних моћи у њима диктираним условима квазинаука и квазивера iii александар милојков у дијалогу са атеизмом 12 1 / 2017 заправо вера у есхатолошку верифика- цију верованог, у будуће знање вера је заправо слободна инвестиција у буду- ће знање верификација захтева време – као пут од вере до знања (и у науци имамо пут од хипотезе до теорије) до- гађај са апостолом томом представља једну малу скицу тог пута он је на по- четку био пред изазовом вере до зна- ња је морало да протекне неко време – чулно опажање, виђење и додир вас- крслог христа, уследио је након осам дана та осмица би могла, по нашем ми- шљењу, бити кључ будуће, есхатолошке верификације недеља, као дан христо- вог васкрсења, представља дан након, по календару, седмог дана – суботе она је дан после свих дана, осми дан, као дан после историје икона есхато- на икона знања ка том будућем зна- њу је управљена хришћанска вера као надање али, тог будућег знања не мо- же бити без те слободне инвестиције, без веровања веровање је као пажња управљена ка будућем сретању са ли- цем божијим видећемо, и код канта је пажња (атенција) активност разума као сазнајне моћи, без које нема сазнања чулно опажање, као прва сазнајна моћ, диктира и први услов сазнања – простор можемо се сложити или не са кантом у покушају да одговоримо на питање шта простор јесте међутим, кант је прилично убедљив када каже да је простор нужна форма чулне дато- сти немогуће је да другачије опажамо ствари него у простору просторност као нужна форма опажања, па чак ре- кли бисмо и умне представе предмета (и када замишљамо предмете, зами- шљамо их у простору), омогућава оно наше како опажања али, надовезали бисмо се на канта, она наше сазнање и ограничава просторност као диктат чулности постаје клопка наше сазнајне моћи у неким ситуацијама то нису само наши судови о богу свакако, хришћан- ска тврдња да је бог изван свакога про- стора, потпуно је несхватљива наша сазнајна моћ диктира услов сазнања у простору рећи да се христос вазнео на небеса, изискује одговор на питање – а у дијалогу са ате измом неверовање томино, детаљ мозаика из манастира дафни, атина, 11 век (извор: myriobiblosgr) вера је заправо слободна инвестиција у будуће знање верификација захтева време – као пут од вере до знања јануар / фебруар 2017 13 где је он сада? у ком се простору нала- зи? ово су захтеви наше сазнајне моћи, уколико овај исказ претендује да буде знање у оваквим питањима ми се сре- ћемо са дилемом – да ли их одбацити као лажне, јер се не могу схватити? ов- де није проблем само одсуство чулног опажања ми чак ни умом не можемо представити себи последицу христо- вог вазнесења – а да га не ставимо у простор, „са десне стране оца“ алтер- натива је разумети да наше знање не исцрпљује, нити може исцрпети грани- це бића и границе стварности знати да не можемо знати, те да нас тај парадокс води пред прихватање (или не прихва- тање) вере вера би, дакле, била при- хватање онога што измиче условима нашег сазнања, који су диктирани на- шим сазнајним моћима у овом случају то је простор као форма чулности ми- шљења смо, да овакав епистемолошки статус вере изричемо у иконописању на иконама имамо управо тај парадокс – смештеност предмета у простор, али у исто време слободних од просторне законитости и пропорција у том сми- слу, иконе представљају представу, да га тако назовемо, чистога знања одно- сно, знања ослобођеног од условљено- сти које диктирају сазнајне моћи дру- гим речима, то би било знање које се поклапа са бићем не знање феномена, ствари онаквим какве нам се показу- ју, већ знање самих ствари то би било знање истине свакако, иконе на то за сада само указују, нудећи се слобод- ној инвестицији у то будуће опажање – вери међутим, нису само искази вере про- блематични за наше сазнање неретко, питања са којима се срећемо у науци наилазе на сличан проблем – упадамо у клопку своје сазнајне моћи на пример, чињеница до које је дошла наука – ши- рење космоса наша сазнајна моћ, да би себи уопште представила такву појаву, захтева простор ако се космос шири, онда се шири у нечему, у неком просто- ру али, простора нема ван космоса и простор се шири али, где се шири, чије место заузима ширећи се? ако се ши- ри, онда мора имати границе јер, оно што је бесконачно не може да се шири таква тврдња била би апсурд ако има границе, шта је иза космоса? то је усло- вљавање које диктира чулност као са- знајна моћ односно, оваква питања су у овом случају клопка коју та наша са- знајна моћ поставља и у коју упадамо не, ово није никаква гносимахија или некакав екстремни агностицизам и скептичност према знању ово је са- мо показатељ, заправо једно узвишено знање нашег знања, наше сазнајне мо- ћи то знање знања нам јасно показује трансцендентност стварности са којом се срећемо и којој и сами припадамо и то знање нашег знања је можда и једино знање за које чврсто можемо рећи да је истинито такво знање ће нас држати па- жљиве и смирене, пред изазовима идо- ла знања којима смо изложени, чувајући нас од квазинауке и квазивере наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом вера би, дакле, била прихватање онога што измиче условима нашег сазнања, који су диктирани нашим сазнајним моћима 14 1 / 2017 тема броја: да буде воља божија христос сведржитељ, детаљ мозаика из цркве свете софије – премудрости божије у кијеву, 11 век (извор: википедија) јануар / фебруар 2017 15 дати себи за право да говоримо о вољи божијој врло лако може бити схваћено као претенциозно чак дрско проблем се налази у томе што је тај појам – воља божија – толико не само двосмислен, него више за- гонетан, тајновит, и све до тога да буде неса- знајан, недокучив можда, сходно утиску, не- прозиран како да обичан човек оптерећен својим проблемима, животним околностима које су за њега често неумитне, у свом дела- њу препозна вољу божију? како да у мору збивања око њега проникне путеве којима се она пробија до њега и у којој мери је она за њега у најмању руку укрепљујућа? у хришћанској традицији постоји велики број прича којима је покушано да се опише деловање воље божије у свету једна од њих укратко овако гласи: – неки монах је желео да сазна вољу божију која му никако није би- вала јасна на основу примера које је он су- сретао у животу исувише неправде је било присутно и бог му на концу даје могућност да га упозна са тим заповедајући му да се са- крије близу неког извора и да посматра тако се ту појављује неки богаташ са својим това- ром који легне да се одмори и док је спавао, покраде га некакав човек и побегне богаташ се пробуди, у журби због кашњења оде ода- тле да би на сцену ступио неки сиромах који је изнемогао од изгладнелости попио воде и легао да спава као завршна сцена која се од- вија пред монахом бива повратак богаташа који у гневу због тога што је опљачкан опту- жи сиромаха и у бесу га убије монах након тога остаје потпуно скандализован и још ви- ше збуњен и поражен бог му открива на кра- ју да је сам сиромах био човек који је због убиства у гневу другога као покајник тума- рао светом молећи се за опроштај одрекнув- ши се свога претходног богатства његова молитва је била да му бог покаже је ли при- мио његово покајање тако што ће скончати онако како је он окончао туђи живот човек који је опљачкао богаташа, је управо због његове грамзивости остао готово бескућник са својом породицом, и молио се богу да му бар надокнади колико је изгубио преваром овог богаташа и бог му дарује да опљачка управо човека који га је завио у црно и то воља божија је у ствари љубав према свему што је створио када је имамо, макар и трунку, онда наше живљење заиста већ јесте на небесима небо и земља владимир пекић тема броја: да буде воља божија тема броја каин и авељ приносе дарове богу, детаљ мозаика из капеле палатине (cappella palatina) у палерму, 12 век (извор: pravoslavieru) 16 1 / 2017 тема броја тачно онолико колико му је био дужан а за богаташа, вели прича – управо је схватио зло које је учинио и у покајању одлучио да све што је стекао подели сиромашнима, а сам да се замонаши ова нам прича казује најпре о нашим са- знајним ограничењима, па тиме и могућност да узмемо у обзир све што се налази у оно- ме што се пред нама дешава бог са тим нема проблем његова промисао и сазнање су без грешке и без недостатка и, свакако, у овој приучи видимо да бог кре- ира догађаје узимајући у об- зир жеље актера ове приче, њихове поступке и њихов крајњи исход ипак, ствар која се може спочитати је та да ли нам ова прича потура помисао да воља божија може бити апсо- лутистичка? да ли бог своју вољу изражава као наметање себе, макар и неприметно? у светом писму воља божија се иницијално везује за сам настанак живота као таквог – за стварање света ex nihilo (из ништавила) следећи то, заиста да није бога и његове воље не би било ни нас она лежи у осно- ви постојећег (суштог) овде се налази један од одговора на питање на- метљивости воље божи- је даље нам кроз стари завет говори писмо да бог устројава спасе- ње и савез са народом и његовим патријар- сима које је он сам изабрао затим, да је он тај који им поставља цареве, који их милује и кажњава и који им обећава коначно спа- сење у мери прихватања те његове воље – изражено кроз верност завету на синају – зависи и благостање народа зло и несре- ће, ропство и уништење које их затиче не може се приписивати богу него је неминов- на последица отпадања од савеза са њим међутим, није ли ово један апсолутистички вид наметања воље? нисмо ли и ми преузе- ли тај вид и не примењујемо ли га тако што, као и израиљци, смештамо у носиоце ауто- ритета (цара, владара, свештенике, имућне/ кнезове) вољу божију и њено испољавање? међутим, поред овде присутног теоло- шког става да је све што постоји у рукама бо- жијим тј вољи његовој, сам стари завет нам „подмеће“ искакања из поимања бога који апсолутистички све устројава и налази еквивален- те свог савршенства међу људима и у људском порет- ку и друштвеним нормама напротив, видимо да их сам бог заобилази први пример су каин и авељ заиста, у самој библији немамо никакву назнаку, осим нама несхватљивог фаворизовања млађег брата, зашто бог прима авељеву, а не каинову жртву тај „симптом“ мла- ђег брата (у друштвеним односима у библији мла- ђи брат је готово обеспра- вљен и скрајнут – види лк 15) се понавља и у случају исава и јакова, па затим јосифа и његове браће, мојсија који је муцао (по- ред брата арона), избор цара давида, најмлађег јесејевог сина, па соломо- на као наследника који је плод давидове везе са витсавејом чијег је мужа убио итд поред тога, бог своју вољу пројављује и кроз личности које нису баш репрезента- тивне у моралном и побожном смислу за стари завет – фараоне, разне магове и вра- чеве, навукодоносора и сл да не говори- мо о само народу који бира за свој изабран народ – групу робова, потпуно обеспра- вљених и ништавних у египту који су делом св пророк мојсије и св праотац аарон, царски двери манастира св екатерине на синају, 13 век (извор: artbiblioclubru) јануар / фебруар 2017 17 били потомци аврама, исака и јакова уз то тај народ је кочоперан, бунтован (твр- доврат); расправља се са мојсијем, богом, доводи у сумњу њихове одлуке ипак, бог и поред казни којима их подвргава се тру- ди да уважи њихову вољу то нам говори да наша логика, наш систем вредновања љу- ди није мерило за бога он се очито јавља кроз оне кроз које то најмање очекујемо ни сами патријарси нису неког племићког и имућног порекла људи који препознају вољу божију у свету су дакле крајње про- сечни, многи од њих и маргинални све то упућује на тумачење да бог не жели да вла- да као тиранин гвозденом руком и непоко- лебљивом вољом која нимало не уважава вољу његових поданика врхунац искакања из предвиђених аршина имамо у догађају који суштински одређује судбину света – оваплоћење сина божијег сам бог не само да се изједначава са својим поданицима, него бива потпуно скрајнут, рођен у пећи- ни, стилизованој штали коју су користили витлејемски пастири тај „апсолутни“ госпо- дар долази као један од нас, као бескућник и крајњи сиромах (уп ис 53) бог који по- стаје човек, који страда одузимајући сам себи власт, то чини да би оставио простор људској вољу и људском постојању дубина тог сусрета се не збива само у христу, већ се прво показује и лику пресвете богоро- дице која бива питана хоће ли да прихвати вољу божију који јој благовести архангел гаврило бог нам, стога, кроз христа пока- зује да је смисао и циљ његове воље према нама – вечна и нераскидива заједница са њим у љубави у новом завету видимо да бог од нас не же- ли ни савршено живљење у неком морали- стичком смислу, тј да је оно по себи крајње површно па тиме и бесмислено ако није прот- кано милосрђем, љубављу, праштањем, при- хватањем и једним нераскидивим братством у љубави свих људи и преко њих свега ство- реног (мт 18, 23–35; лк 7, 36–50; јн 8, 2–11; дап 4, 32 – 5, 11) јер ове особине, које христос нај- више исказује кроз своје приче о царству бо- жијем и односу према одбаченима, начелно припадају богу који жели да буду садржај на- шег живота имајући њих, спољашњи закони, норме и ауторитети нам нису потребни (уп мт 23, посебно 8–9 ст) други, ближњи, за нас је непроцењиво вредан и узвишен битан онај ко воли нема потребу за знањем ради контро- ле или ауторитета над другим у љубави, оној крсној, онај ко љуби отвара себе да прихвати другог у целости и да он исто тако у тој „све- зи савршенства“ (кол 3, 14) буде прихваћен и ту треба да видимо коначни вид остварења воље божије и да за њега, бога, као истински и крајње жељеног оставимо простор да нас руководи заснивајући то на безрезервној ве- ри према њему као вољеноме, макар нам то у безброј ситуација не изгледало сврсисходно и праведно јер нам је он показао такву љубав да нас је заволео љубављу савршеном пре не- го ми њега и дао нам заповест да се том љу- бављу испуњавамо показујући је најпре једни другима јер воља божија је у ствари љубав према свему што је створио када је имамо, макар и трунку, онда наше живљење заиста већ јесте на небесима на један тајанствен на- чин, већ овде и сада, испуњавају се речи које богу упућујемо свакодневно да буде воља тво- ја и на земљи као на небу аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја бог који постаје човек, који страда одузимајући сам себи власт, то чини да би оставио простор људској вољу и људском постојању 18 1 / 2017 познавање божије воље је најбитнија ствар - каже старац јосиф међутим, на који начин неко може спознати божију вољу? божија воља се не може разликовати само од времена, већ и од места, личности, ства- ри, као и од количине, начина и околности само то? човек, када мења расположење, он у ствари много пута одступа од божије одлуке дакле, није довољно упознати оп- шти исказ божије воље, већ је по- требно имати посебно расуђива- ње теме која се обрађује, јер је једино на тај начин осигуран успех суштински циљ бо- жије воље је сам исказ и објављивање божије љу- бави, јер намера свих наших кретања јесте да окусимо ту пу- ноћу његове љубави воља коју тражи- мо, коли- ко год она изгледала лично на- ша, или наших познаника, фокусира се на божију личност, због које живимо, крећемо се и постојимо сваки покушај, чији је циљ послушност у поклоничкој вољи божијој, ако нема за основу љубав ка њему, ризикује постојање човечјег дејства, тачније (чо- вечје) немоћи! дакле, када пожелите да сазнате вољу божију, мора- ћете да оставите у потпуно- сти све сопствено, заједно са сваким другим мишље- њем, или планом, и уз вели- ку скромност и смиреност да потражите у молитвама вашим његово поимање све што вам се прикаже, об- јави, или пак падне тешко у срцу вашем, одрадите, јер ће то бити воља божија они који су искренији и имају добру навику да се моле, чују ја- сније у себи „поруку“, по- стају пажљивији у свом животу и ништа не ра- де без „обавештења“ божијег тема броја воља божија се не открива магичним путем, нити садржи неко релативно место, јер није окружена уским оквирима човечјег разума старац јосиф ватопедски: тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака! превод са јелинског: никола с костић јануар / фебруар 2017 19 постоји и други начин поимања воље божије који уопштено црква користи, а то је саветовање преко духовних отаца, или исповедника велики благослов послу- шања, који драгоцено засењује оне који га (благослов) поштују, постаје им знање тога што не познају, као и покров и снага да прилагоде себи савет и заповест, јер се бог открива поданицима са очинском осо- бином савршенство послушања као нај- веће врлине, поистовећује његове „при- сталице“ са сином божијим, који постаје „присталица“ до страдања на крсту и као што је нашем господу исусу христу доде- љена потпуна власт, као и сва добра воља бога оца, тако се и поданицима додељу- је порука божије воље, као и благодат ка успешном и савршеном испуњењу (воље божије) они који питају духовнике да би сазнали вољу божију, морају знати ово – воља божи- ја се не открива магичним путем, нити садр- жи неко релативно место, јер није окружена уским оквирима човечјег разума најмило- срднији бог толерише људску слабост и ипак обавештава човека, који првенствено верује и постаје скромнији, страсно жудећи за „по- руком“ и имајући расположење да је изврши баш из тог разлога, уз веру и благодарност, човек прихвата прву реч свог духовног путо- водитеља који га саветује али, када преду- слови вере, послушности и смирености не прате један другог „у стопу“ и човек оспорава реч путоводитеља, планирајући да се распи- та и код других духовника, тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака ова тема је веома осетљива и потребна је присут- ност велике пажње обавезан предуслов у потражњи воље бо- жије јесте да буде утемељен у томе онај који је тражи (вољу божију) и прихватљив од стране откровења, јер као што је већ напоменуто, во- ља божија уз сопствени натприродни карактер, не садржи магију, нити ступа на снагу магичним путем на места, просторе и органе, већ се от- крива само достојнима ове божије толеранције у општем облику ова тема је веома конфу- зна и тешка за разлучивање, јер као што зна- мо, чак и код савршених није увек позната воља божија, поготову када је човек захтева у одређеним временским границама у дру- гом случају, може да искрсне потешкоћа, у зависности од стања човека који је заинтере- сован (за познање воље божије) у зависно- сти од степена слободе која је присутна, од пристрасних тежњи као и жеља које утичу на кретања и његових (човечјих) одлука, наме- ће се и стрпљење општи закључак јесте тај да је схвата- ње воље божије једна од најосетљивијих и најконфузнијих тема у духовном животу то посебно важи за оне који покушавају да спознају вољу божију уз помоћ молитве у сваком случају, било то уз труд, или уз по- требе стрпљења, молитва остаје јединстве- на веза са богом, као и једини начин да спо- знамо вољу божију из књиге: γέροντος ιωσήφ βατοπαιδινού, «ο γέροντας ιωσήφ ο ησυχαστής» (βίος), εκδ ιμβατοπαιδίου – ψυχωφελή βατοπαιδινά 1, 2012 тема броја када предуслови вере, послушности и смирености не прате један другог „у стопу“ и човек оспорава реч путоводитеља, планирајући да се распита и код других духовника, тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака 20 1 / 2017 богородица није испунила само закон божији, него је и вољу његову учини- ла вољом својом пре- дала је себе богу и тако примила реч божију и постала мати његова: ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој ове речи, како бележи свети никола кавасила, преобратиле су земљу у небо осло- бодиле су ад од тамни- чара учиниле су људе становницима небеса сјединиле су анђеле и људе када је једном при- ликом нека жена која је слушала христа бла- госиљала богородицу која га је родила и доји- ла, он је рекао: ваисти- ну, блажени су они који слушају ријеч божију и држе је осим, дакле, богородице, која је јед- ном за свагда родила бога логоса, и сваки чо- век који чује реч божију и који је приме- њује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место бо- городице као што бележи свети максим исповедник: „логос бо- жији, који се једном за свагда родио телом, ра- ђа се непрестано духом човекољубља у онима који то желе и постаје чедо, обликујући себе у њима врлинама и об- јављује се онолико ко- лико препознаје да је пријемчив човек који га прима“ мајчинство није ап- страктна идеја, већ лич- ни однос оно је један нарочит однос, који на јединствен начин ве- зује мајку с дететом и дете с мајком христос је истински човек, јер се родио од дјеве ма- рије и дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочове- ка христа у овом лич- ном односу, који наша црква приказује кроз иконе богородице која држи богомла- денца, млекопитатељнице, умиљенија, тема броја дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочовека христа богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања превод са јелинског: михаела јагер светогорска икона богородице млекопитатељнице, кареја јануар / фебруар 2017 21 темељи се целокупна тајна спасења у христу и обнове света, нова твар а овај лични од- нос открива карактер заједнице човека са бо- гом у новој творевини одувек, а нарочито у нашој епохи, тежимо генерализовању и ома- совљавању гледамо свет безлично и бави- мо се човеком не ма- рећи за свог ближњег тако ниподаштавамо личност и занемарује- мо њену слободу чита- ва наша култура, техно- кратска култура, јесте тријумф омасовљава- ња, и зато неслободе лични односи постају безлични и механички штавише, лични односи се остварују без личности или са лицима обмане деци нове генерације компјутери постају најбољи пријатељи њима посвећују свој живот, а за узврат постају и сами машине духовно рађање христа у срцу чове- ка показује врсту односа коју жели да има са њим само онај ко прими христа у своје срце и обликује га као мајка сво- јим животом има истински, дакле слобо- дан и лични однос са њим највиши об- лик овог односа има богородица, мајка христа и нове твари сваки други однос са христом, који се креће на безличном или идеалистичком нивоу, налази се из- ван граница нове тва- ри то је законски или идеалистички однос, али не хришћански или црквени слободном послу- шношћу и самоодри- цањем пред вољом божијом учествује чо- век као јединствена и непоновљива лич- ност у новој твари живи као члан цркве, која је тело христово, тело сина дјеве пра- вославна црква не издваја од тела хри- стовог неко друго та- јанствено тело, како би га окарактерисала као цркву тело хри- стово је јединствено и недељиво то је тело које је рођено од дјеве марије, које је разапето, васкрсло, село са десне стране оца то је тело ко- јим се причешћују верни на светој тајни евхаристије ово тело ствара нову твар оно је земља живих, коју је открило све- ту место несместивог, дјева марија, мај- ка нове твари георгије мандзаридис извор: wwwpemptousiagr (γεωργίου μαντζαρίδη, ομοτ καθηγητού παν/μίου, «πρακτικά θεολογικού συνεδρίου» – εις τιμἠν της υπεραγίας θεοτόκου και αειπαρθἐνου μαρίας, стр 271–277) тема броја осим богородице, која је једном за свагда родила бога логоса, и сваки човек који чује реч божију и који је примењује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место богородице икона mајке божије „умиљеније“ 22 1 / 2017 све зависи од тога шта ми тражимо царство божије није нешто што се даје одмах ми треба увек да следимо за христом, иако не зна- мо унапред пут ми треба увек да разликујемо оно што бог очекује сада од нас ово значи да ми треба да будемо нарочито на раскрсницама – у молитвеном стражењу, у стању постепеног и постојаног усхођења захтеви бога према на- ма могу да нарастају може се догодити да он буде сутра тражио од нас оно што није тражио данас ово нема краја, и ми треба да будемо спремни да све почнемо из почетка у овоме се састоји истинска верност христу она долази из љубави према њему, у одлучности да га не издамо, ма чега нас то коштало једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој ономе ко хоће да твори вољу божију, биће дато да је увиди у том погледу наш живот се може упоредити са великим постом све се одређу- је тиме куда ми идемо христос каже на тајној вечери: заповест нову вам дајем: да љубите је- дан другога, као што сам ја узљубио вас шта се може поредити са тим као, у коме је новина, ни са чиме упоредивога савршенства, неисцрпна снага, пасхална заповест! пребивајте у љуба- ви мојој у љубави крепкој и искреној, живој, љубави која изобилује животом – у тој ризници пасхе ово и јесте пасхални прелаз ово и јесте пасхално наслеђе све се садржи у једном – би- ти њему веран, да би то (наслеђе) постало на- шим ово је воља божија! б осорјев, г чељабинск тема броја у животу бивају понекад тако важне прекретнице, од којих зависи све ако бисмо знали вољу божију, онда би и по њој поступили међутим, овде се јавља питање: како сазнати ту вољу? из „пастирских одговора“ протојереја александра шаргунова како да сазнамо вољу божију о себи превод са руског језика: небојша ћосовић једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој тајна вечера, фреска из манастира студенице (богородичина црква), 13 век јануар / фебруар 2017 23 много је поука светих отаца и све су оне добре и корисне за практични живот сваког хришћанина једна од њих је уни- верзална и јединствена за свачији делатни живот и гласи: онај ко учини оно што може, учинио је све после труда сваког верујућег да се ово постигне, делује воља божија но, није све што се човеку догађа воља божија, већ је то умногоме допуштење божије које човека треба да поправи господ је човеку дао готово све за живот и када он учини све што сам може, онда промисао божији ступа на сцену и пружа руку своме чаду синови света мудрији су од верујућих, го- вори свето писмо зато је верујућима не- престано потребна помоћ божија јер живе заједно са синовима света свети серафим саровски управо због тога шаље речи уте- хе хришћанима у свету да ће добити венац стоструко веће награде од господа у одно- су на друге хришћане господ допушта иску- шења да би хришћани очеличили свој ка- рактер и тако духовно узрастали да би на крају ушли у радост господара свога воља божија није да се његов народ зло- пати и страда, али је то допуштење божије због огреховљености и пада људског бог воли сваког човека, а којега воли онога и кара, напомиње апостол васпитна педаго- гија господа христа болна је за времена, а делотворна и спасоносна за вечност боле- сти људске само су посета божија, опоми- њао је свети владика николај и говорио да без невоље нема богомоље сила божија се у немоћи пројављује чо- век ту силу потребује јер има поверења у њу тако ће господ, полазећи са лазаревом сестром мартом и мноштвом других људи да васкрсне лазара (у чему ће људи моћи тема броја воља божија није да се његов народ злопати и страда, али је то допуштење божије примери воље, промисла и допуштења божијег хаџи драган б поповић свети серафим саровски, новија руска икона (извор: myocnnet) 24 1 / 2017 само да склоне камен са лазаревог гроба), позвати и оживети четири дана мртвог ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да васкрсење лазарево про- слави сина божијег и буде увод у крсно- васкрсну драму која је следила неиспитиви путеви господњи су углав- ном и несазнајни, али је све оно што господ чини за човека дубоко спасењски и види се тек на крају тако промислом божијим сава немањић сазнаје за упокојење свога брата стефана првовенчаног, а вољом бо- жијом и силином братске љубави васкрса- ва брата стефана, монаши га под именом симон, да би овај као монах симон пожи- вео још само један дан испод кивота си- мона монаха и данас се уз благослов про- влаче поклоници у царској студеници по допуштењу божијем добијамо не- пријатеље који на крају постају сурови пријатељи ако лекцију божије поуке са- владамо и преточимо у искуство ипак, свако од нас се у животу научио највише на личним грешкама, које коштају много више човека него усвојена поучна иску- ства других људи и поред тога бог се не каје за дарове које даје човеку који греши и после свога крштења, јер је бог нерас- кајив заувек када господ у јеванђељу говори окупље- нима у причама, он од њих очекује питања којима би се открио њихов степен заинте- ресованости за веру тако је воља божија да човек упадне у искушење не би ли се на тај начин обратио, а господ га вратио на прави пут они који се кају управо својим покајањем украшавају лепоту пута спа- сења грехова наших ради ми смо време релативизовали и обеснажили, и за нас је оно постало јако убрзано и праволинијско због чега се све мање сналазимо у њему и са њиме у богу не постоји разлика изме- ђу садашњег и будућег века јер је време искључиво везано за вољу божију и ње- гово промишљање о животу и свету када би људи успели да достигну и умну чисто- ту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија без које не- ма ни дисања нашег то је много пре нас схватио цар давид и за векове поручио све што дише нека хвали господа због свега апостол павле опомиње да се користи време јер су дани лукави, зли док нас господ све благосиља и бодри да издр- жимо до краја, радите док је дан, јер кад падне ноћ готово је са радом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја када би људи успели да достигну и умну чистоту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија брат светог саве – жупан стефан, каснији краљ првовенчани и монах симон фреску је радио његов савременик 1208/9 у манастиру студеница ово је његов најстарији портрет јануар / фебруар 2017 25 свака хришћанска душа по свом при- звању има потребу за усрдним уче- ствовањем у богослужбеном животу по учењу наше свете цркве кроз свето бого- служење и молитвено заједничарење из- ражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љуба- ви, али и напредујемо у духовном изгра- ђивању кроз светотајинско заједничаре- ње са богом, свима светима и ближњима богослужење није пасивно, оно собом но- си дијалог сабраног народа божијег, које је предвођено свештенослужитељем, са господом једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским све- штенослужитељем у молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанстве- ност тајне коју је позван да саврши, нази- вајући господа јединим истинским све- штенослужитељем: јер си ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раз- даје, христе боже наш у свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и сагла- шавања са оним што је наш саговорник изрекао богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изре- чених молитава, али и прихватању воље божије која се опитно пројављује у све- том богослужењу завршна прозба вели- ке јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу преда- мо, а то предавање богу није ништа друго до прихватање и творење воље његове, коју и призивамо у молитви господњој по речима старца софронија (сахарова): „искање воље божије је нешто најбитни- је у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује божија воља, укљу- чује у вечни божански живот“ говорећи о познању воље божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: „испи- тивање божије воље путем непосредног молитвеног обраћања богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, по речима старца силуана, чујемо одговор божији у својој души, учећи се разумевању божијег про- мисла зато треба да се сви учимо позна- вању божије воље ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај тема броја богослужење, предвођено свештенослужитељем, собом носи дијалог сабраног народа божијег са господом воља божија се најопитније прихвата у светом богослужењу бранислав илић 26 1 / 2017 пут“ ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања божије воље, морамо с
... и ранијег искуства међутим, то искуство се заснива на неком прет- ходном чулном опажању чулни опажај представља почетак нашег сазнања у овом контексту треба разумети и захтев апостола томе – ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати (јн 20, 25) заправо, апостол тома је одбио веру као начин прихвата- ња тврдње да је христос васкрсао он је захтевао знање, тражећи управо темељ његовог започињања – чулно опажање отуда, нећу веровати треба разумети као нећу прихватити за истинито то- ми се, након осам дана, нуди чулно опа- жање – пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди неверан него веран (јн 20, 27) тако, томино – господ мој и бог мој! (јн 20, 27) представља знање, а не ве- ру апостола тому не треба осуђивати његов захтев је дубоко људски човек је по природи биће које тежи знању, зах- тевајући јасну увереност у хришћан- ској вери, тако нешто се и обећава као испуњење вере – гледање бога лицем к лицу (1кор 13, 12) вера (хришћанска) је знање као производ сазнајних моћи у њима диктираним условима квазинаука и квазивера iii александар милојков у дијалогу са атеизмом 12 1 / 2017 заправо вера у есхатолошку верифика- цију верованог, у будуће знање вера је заправо слободна инвестиција у буду- ће знање верификација захтева време – као пут од вере до знања (и у науци имамо пут од хипотезе до теорије) до- гађај са апостолом томом представља једну малу скицу тог пута он је на по- четку био пред изазовом вере до зна- ња је морало да протекне неко време – чулно опажање, виђење и додир вас- крслог христа, уследио је након осам дана та осмица би могла, по нашем ми- шљењу, бити кључ будуће, есхатолошке верификације недеља, као дан христо- вог васкрсења, представља дан након, по календару, седмог дана – суботе она је дан после свих дана, осми дан, као дан после историје икона есхато- на икона знања ка том будућем зна- њу је управљена хришћанска вера као надање али, тог будућег знања не мо- же бити без те слободне инвестиције, без веровања веровање је као пажња управљена ка будућем сретању са ли- цем божијим видећемо, и код канта је пажња (атенција) активност разума као сазнајне моћи, без које нема сазнања чулно опажање, као прва сазнајна моћ, диктира и први услов сазнања – простор можемо се сложити или не са кантом у покушају да одговоримо на питање шта простор јесте међутим, кант је прилично убедљив када каже да је простор нужна форма чулне дато- сти немогуће је да другачије опажамо ствари него у простору просторност као нужна форма опажања, па чак ре- кли бисмо и умне представе предмета (и када замишљамо предмете, зами- шљамо их у простору), омогућава оно наше како опажања али, надовезали бисмо се на канта, она наше сазнање и ограничава просторност као диктат чулности постаје клопка наше сазнајне моћи у неким ситуацијама то нису само наши судови о богу свакако, хришћан- ска тврдња да је бог изван свакога про- стора, потпуно је несхватљива наша сазнајна моћ диктира услов сазнања у простору рећи да се христос вазнео на небеса, изискује одговор на питање – а у дијалогу са ате измом неверовање томино, детаљ мозаика из манастира дафни, атина, 11 век (извор: myriobiblosgr) вера је заправо слободна инвестиција у будуће знање верификација захтева време – као пут од вере до знања јануар / фебруар 2017 13 где је он сада? у ком се простору нала- зи? ово су захтеви наше сазнајне моћи, уколико овај исказ претендује да буде знање у оваквим питањима ми се сре- ћемо са дилемом – да ли их одбацити као лажне, јер се не могу схватити? ов- де није проблем само одсуство чулног опажања ми чак ни умом не можемо представити себи последицу христо- вог вазнесења – а да га не ставимо у простор, „са десне стране оца“ алтер- натива је разумети да наше знање не исцрпљује, нити може исцрпети грани- це бића и границе стварности знати да не можемо знати, те да нас тај парадокс води пред прихватање (или не прихва- тање) вере вера би, дакле, била при- хватање онога што измиче условима нашег сазнања, који су диктирани на- шим сазнајним моћима у овом случају то је простор као форма чулности ми- шљења смо, да овакав епистемолошки статус вере изричемо у иконописању на иконама имамо управо тај парадокс – смештеност предмета у простор, али у исто време слободних од просторне законитости и пропорција у том сми- слу, иконе представљају представу, да га тако назовемо, чистога знања одно- сно, знања ослобођеног од условљено- сти које диктирају сазнајне моћи дру- гим речима, то би било знање које се поклапа са бићем не знање феномена, ствари онаквим какве нам се показу- ју, већ знање самих ствари то би било знање истине свакако, иконе на то за сада само указују, нудећи се слобод- ној инвестицији у то будуће опажање – вери међутим, нису само искази вере про- блематични за наше сазнање неретко, питања са којима се срећемо у науци наилазе на сличан проблем – упадамо у клопку своје сазнајне моћи на пример, чињеница до које је дошла наука – ши- рење космоса наша сазнајна моћ, да би себи уопште представила такву појаву, захтева простор ако се космос шири, онда се шири у нечему, у неком просто- ру али, простора нема ван космоса и простор се шири али, где се шири, чије место заузима ширећи се? ако се ши- ри, онда мора имати границе јер, оно што је бесконачно не може да се шири таква тврдња била би апсурд ако има границе, шта је иза космоса? то је усло- вљавање које диктира чулност као са- знајна моћ односно, оваква питања су у овом случају клопка коју та наша са- знајна моћ поставља и у коју упадамо не, ово није никаква гносимахија или некакав екстремни агностицизам и скептичност према знању ово је са- мо показатељ, заправо једно узвишено знање нашег знања, наше сазнајне мо- ћи то знање знања нам јасно показује трансцендентност стварности са којом се срећемо и којој и сами припадамо и то знање нашег знања је можда и једино знање за које чврсто можемо рећи да је истинито такво знање ће нас држати па- жљиве и смирене, пред изазовима идо- ла знања којима смо изложени, чувајући нас од квазинауке и квазивере наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом вера би, дакле, била прихватање онога што измиче условима нашег сазнања, који су диктирани нашим сазнајним моћима 14 1 / 2017 тема броја: да буде воља божија христос сведржитељ, детаљ мозаика из цркве свете софије – премудрости божије у кијеву, 11 век (извор: википедија) јануар / фебруар 2017 15 дати себи за право да говоримо о вољи божијој врло лако може бити схваћено као претенциозно чак дрско проблем се налази у томе што је тај појам – воља божија – толико не само двосмислен, него више за- гонетан, тајновит, и све до тога да буде неса- знајан, недокучив можда, сходно утиску, не- прозиран како да обичан човек оптерећен својим проблемима, животним околностима које су за њега често неумитне, у свом дела- њу препозна вољу божију? како да у мору збивања око њега проникне путеве којима се она пробија до њега и у којој мери је она за њега у најмању руку укрепљујућа? у хришћанској традицији постоји велики број прича којима је покушано да се опише деловање воље божије у свету једна од њих укратко овако гласи: – неки монах је желео да сазна вољу божију која му никако није би- вала јасна на основу примера које је он су- сретао у животу исувише неправде је било присутно и бог му на концу даје могућност да га упозна са тим заповедајући му да се са- крије близу неког извора и да посматра тако се ту појављује неки богаташ са својим това- ром који легне да се одмори и док је спавао, покраде га некакав човек и побегне богаташ се пробуди, у журби због кашњења оде ода- тле да би на сцену ступио неки сиромах који је изнемогао од изгладнелости попио воде и легао да спава као завршна сцена која се од- вија пред монахом бива повратак богаташа који у гневу због тога што је опљачкан опту- жи сиромаха и у бесу га убије монах након тога остаје потпуно скандализован и још ви- ше збуњен и поражен бог му открива на кра- ју да је сам сиромах био човек који је због убиства у гневу другога као покајник тума- рао светом молећи се за опроштај одрекнув- ши се свога претходног богатства његова молитва је била да му бог покаже је ли при- мио његово покајање тако што ће скончати онако како је он окончао туђи живот човек који је опљачкао богаташа, је управо због његове грамзивости остао готово бескућник са својом породицом, и молио се богу да му бар надокнади колико је изгубио преваром овог богаташа и бог му дарује да опљачка управо човека који га је завио у црно и то воља божија је у ствари љубав према свему што је створио када је имамо, макар и трунку, онда наше живљење заиста већ јесте на небесима небо и земља владимир пекић тема броја: да буде воља божија тема броја каин и авељ приносе дарове богу, детаљ мозаика из капеле палатине (cappella palatina) у палерму, 12 век (извор: pravoslavieru) 16 1 / 2017 тема броја тачно онолико колико му је био дужан а за богаташа, вели прича – управо је схватио зло које је учинио и у покајању одлучио да све што је стекао подели сиромашнима, а сам да се замонаши ова нам прича казује најпре о нашим са- знајним ограничењима, па тиме и могућност да узмемо у обзир све што се налази у оно- ме што се пред нама дешава бог са тим нема проблем његова промисао и сазнање су без грешке и без недостатка и, свакако, у овој приучи видимо да бог кре- ира догађаје узимајући у об- зир жеље актера ове приче, њихове поступке и њихов крајњи исход ипак, ствар која се може спочитати је та да ли нам ова прича потура помисао да воља божија може бити апсо- лутистичка? да ли бог своју вољу изражава као наметање себе, макар и неприметно? у светом писму воља божија се иницијално везује за сам настанак живота као таквог – за стварање света ex nihilo (из ништавила) следећи то, заиста да није бога и његове воље не би било ни нас она лежи у осно- ви постојећег (суштог) овде се налази један од одговора на питање на- метљивости воље божи- је даље нам кроз стари завет говори писмо да бог устројава спасе- ње и савез са народом и његовим патријар- сима које је он сам изабрао затим, да је он тај који им поставља цареве, који их милује и кажњава и који им обећава коначно спа- сење у мери прихватања те његове воље – изражено кроз верност завету на синају – зависи и благостање народа зло и несре- ће, ропство и уништење које их затиче не може се приписивати богу него је неминов- на последица отпадања од савеза са њим међутим, није ли ово један апсолутистички вид наметања воље? нисмо ли и ми преузе- ли тај вид и не примењујемо ли га тако што, као и израиљци, смештамо у носиоце ауто- ритета (цара, владара, свештенике, имућне/ кнезове) вољу божију и њено испољавање? међутим, поред овде присутног теоло- шког става да је све што постоји у рукама бо- жијим тј вољи његовој, сам стари завет нам „подмеће“ искакања из поимања бога који апсолутистички све устројава и налази еквивален- те свог савршенства међу људима и у људском порет- ку и друштвеним нормама напротив, видимо да их сам бог заобилази први пример су каин и авељ заиста, у самој библији немамо никакву назнаку, осим нама несхватљивог фаворизовања млађег брата, зашто бог прима авељеву, а не каинову жртву тај „симптом“ мла- ђег брата (у друштвеним односима у библији мла- ђи брат је готово обеспра- вљен и скрајнут – види лк 15) се понавља и у случају исава и јакова, па затим јосифа и његове браће, мојсија који је муцао (по- ред брата арона), избор цара давида, најмлађег јесејевог сина, па соломо- на као наследника који је плод давидове везе са витсавејом чијег је мужа убио итд поред тога, бог своју вољу пројављује и кроз личности које нису баш репрезента- тивне у моралном и побожном смислу за стари завет – фараоне, разне магове и вра- чеве, навукодоносора и сл да не говори- мо о само народу који бира за свој изабран народ – групу робова, потпуно обеспра- вљених и ништавних у египту који су делом св пророк мојсије и св праотац аарон, царски двери манастира св екатерине на синају, 13 век (извор: artbiblioclubru) јануар / фебруар 2017 17 били потомци аврама, исака и јакова уз то тај народ је кочоперан, бунтован (твр- доврат); расправља се са мојсијем, богом, доводи у сумњу њихове одлуке ипак, бог и поред казни којима их подвргава се тру- ди да уважи њихову вољу то нам говори да наша логика, наш систем вредновања љу- ди није мерило за бога он се очито јавља кроз оне кроз које то најмање очекујемо ни сами патријарси нису неког племићког и имућног порекла људи који препознају вољу божију у свету су дакле крајње про- сечни, многи од њих и маргинални све то упућује на тумачење да бог не жели да вла- да као тиранин гвозденом руком и непоко- лебљивом вољом која нимало не уважава вољу његових поданика врхунац искакања из предвиђених аршина имамо у догађају који суштински одређује судбину света – оваплоћење сина божијег сам бог не само да се изједначава са својим поданицима, него бива потпуно скрајнут, рођен у пећи- ни, стилизованој штали коју су користили витлејемски пастири тај „апсолутни“ госпо- дар долази као један од нас, као бескућник и крајњи сиромах (уп ис 53) бог који по- стаје човек, који страда одузимајући сам себи власт, то чини да би оставио простор људској вољу и људском постојању дубина тог сусрета се не збива само у христу, већ се прво показује и лику пресвете богоро- дице која бива питана хоће ли да прихвати вољу божију који јој благовести архангел гаврило бог нам, стога, кроз христа пока- зује да је смисао и циљ његове воље према нама – вечна и нераскидива заједница са њим у љубави у новом завету видимо да бог од нас не же- ли ни савршено живљење у неком морали- стичком смислу, тј да је оно по себи крајње површно па тиме и бесмислено ако није прот- кано милосрђем, љубављу, праштањем, при- хватањем и једним нераскидивим братством у љубави свих људи и преко њих свега ство- реног (мт 18, 23–35; лк 7, 36–50; јн 8, 2–11; дап 4, 32 – 5, 11) јер ове особине, које христос нај- више исказује кроз своје приче о царству бо- жијем и односу према одбаченима, начелно припадају богу који жели да буду садржај на- шег живота имајући њих, спољашњи закони, норме и ауторитети нам нису потребни (уп мт 23, посебно 8–9 ст) други, ближњи, за нас је непроцењиво вредан и узвишен битан онај ко воли нема потребу за знањем ради контро- ле или ауторитета над другим у љубави, оној крсној, онај ко љуби отвара себе да прихвати другог у целости и да он исто тако у тој „све- зи савршенства“ (кол 3, 14) буде прихваћен и ту треба да видимо коначни вид остварења воље божије и да за њега, бога, као истински и крајње жељеног оставимо простор да нас руководи заснивајући то на безрезервној ве- ри према њему као вољеноме, макар нам то у безброј ситуација не изгледало сврсисходно и праведно јер нам је он показао такву љубав да нас је заволео љубављу савршеном пре не- го ми њега и дао нам заповест да се том љу- бављу испуњавамо показујући је најпре једни другима јер воља божија је у ствари љубав према свему што је створио када је имамо, макар и трунку, онда наше живљење заиста већ јесте на небесима на један тајанствен на- чин, већ овде и сада, испуњавају се речи које богу упућујемо свакодневно да буде воља тво- ја и на земљи као на небу аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја бог који постаје човек, који страда одузимајући сам себи власт, то чини да би оставио простор људској вољу и људском постојању 18 1 / 2017 познавање божије воље је најбитнија ствар - каже старац јосиф међутим, на који начин неко може спознати божију вољу? божија воља се не може разликовати само од времена, већ и од места, личности, ства- ри, као и од количине, начина и околности само то? човек, када мења расположење, он у ствари много пута одступа од божије одлуке дакле, није довољно упознати оп- шти исказ божије воље, већ је по- требно имати посебно расуђива- ње теме која се обрађује, јер је једино на тај начин осигуран успех суштински циљ бо- жије воље је сам исказ и објављивање божије љу- бави, јер намера свих наших кретања јесте да окусимо ту пу- ноћу његове љубави воља коју тражи- мо, коли- ко год она изгледала лично на- ша, или наших познаника, фокусира се на божију личност, због које живимо, крећемо се и постојимо сваки покушај, чији је циљ послушност у поклоничкој вољи божијој, ако нема за основу љубав ка њему, ризикује постојање човечјег дејства, тачније (чо- вечје) немоћи! дакле, када пожелите да сазнате вољу божију, мора- ћете да оставите у потпуно- сти све сопствено, заједно са сваким другим мишље- њем, или планом, и уз вели- ку скромност и смиреност да потражите у молитвама вашим његово поимање све што вам се прикаже, об- јави, или пак падне тешко у срцу вашем, одрадите, јер ће то бити воља божија они који су искренији и имају добру навику да се моле, чују ја- сније у себи „поруку“, по- стају пажљивији у свом животу и ништа не ра- де без „обавештења“ божијег тема броја воља божија се не открива магичним путем, нити садржи неко релативно место, јер није окружена уским оквирима човечјег разума старац јосиф ватопедски: тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака! превод са јелинског: никола с костић јануар / фебруар 2017 19 постоји и други начин поимања воље божије који уопштено црква користи, а то је саветовање преко духовних отаца, или исповедника велики благослов послу- шања, који драгоцено засењује оне који га (благослов) поштују, постаје им знање тога што не познају, као и покров и снага да прилагоде себи савет и заповест, јер се бог открива поданицима са очинском осо- бином савршенство послушања као нај- веће врлине, поистовећује његове „при- сталице“ са сином божијим, који постаје „присталица“ до страдања на крсту и као што је нашем господу исусу христу доде- љена потпуна власт, као и сва добра воља бога оца, тако се и поданицима додељу- је порука божије воље, као и благодат ка успешном и савршеном испуњењу (воље божије) они који питају духовнике да би сазнали вољу божију, морају знати ово – воља божи- ја се не открива магичним путем, нити садр- жи неко релативно место, јер није окружена уским оквирима човечјег разума најмило- срднији бог толерише људску слабост и ипак обавештава човека, који првенствено верује и постаје скромнији, страсно жудећи за „по- руком“ и имајући расположење да је изврши баш из тог разлога, уз веру и благодарност, човек прихвата прву реч свог духовног путо- водитеља који га саветује али, када преду- слови вере, послушности и смирености не прате један другог „у стопу“ и човек оспорава реч путоводитеља, планирајући да се распи- та и код других духовника, тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака ова тема је веома осетљива и потребна је присут- ност велике пажње обавезан предуслов у потражњи воље бо- жије јесте да буде утемељен у томе онај који је тражи (вољу божију) и прихватљив од стране откровења, јер као што је већ напоменуто, во- ља божија уз сопствени натприродни карактер, не садржи магију, нити ступа на снагу магичним путем на места, просторе и органе, већ се от- крива само достојнима ове божије толеранције у општем облику ова тема је веома конфу- зна и тешка за разлучивање, јер као што зна- мо, чак и код савршених није увек позната воља божија, поготову када је човек захтева у одређеним временским границама у дру- гом случају, може да искрсне потешкоћа, у зависности од стања човека који је заинтере- сован (за познање воље божије) у зависно- сти од степена слободе која је присутна, од пристрасних тежњи као и жеља које утичу на кретања и његових (човечјих) одлука, наме- ће се и стрпљење општи закључак јесте тај да је схвата- ње воље божије једна од најосетљивијих и најконфузнијих тема у духовном животу то посебно важи за оне који покушавају да спознају вољу божију уз помоћ молитве у сваком случају, било то уз труд, или уз по- требе стрпљења, молитва остаје јединстве- на веза са богом, као и једини начин да спо- знамо вољу божију из књиге: γέροντος ιωσήφ βατοπαιδινού, «ο γέροντας ιωσήφ ο ησυχαστής» (βίος), εκδ ιμβατοπαιδίου – ψυχωφελή βατοπαιδινά 1, 2012 тема броја када предуслови вере, послушности и смирености не прате један другог „у стопу“ и човек оспорава реч путоводитеља, планирајући да се распита и код других духовника, тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака 20 1 / 2017 богородица није испунила само закон божији, него је и вољу његову учини- ла вољом својом пре- дала је себе богу и тако примила реч божију и постала мати његова: ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој ове речи, како бележи свети никола кавасила, преобратиле су земљу у небо осло- бодиле су ад од тамни- чара учиниле су људе становницима небеса сјединиле су анђеле и људе када је једном при- ликом нека жена која је слушала христа бла- госиљала богородицу која га је родила и доји- ла, он је рекао: ваисти- ну, блажени су они који слушају ријеч божију и држе је осим, дакле, богородице, која је јед- ном за свагда родила бога логоса, и сваки чо- век који чује реч божију и који је приме- њује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место бо- городице као што бележи свети максим исповедник: „логос бо- жији, који се једном за свагда родио телом, ра- ђа се непрестано духом човекољубља у онима који то желе и постаје чедо, обликујући себе у њима врлинама и об- јављује се онолико ко- лико препознаје да је пријемчив човек који га прима“ мајчинство није ап- страктна идеја, већ лич- ни однос оно је један нарочит однос, који на јединствен начин ве- зује мајку с дететом и дете с мајком христос је истински човек, јер се родио од дјеве ма- рије и дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочове- ка христа у овом лич- ном односу, који наша црква приказује кроз иконе богородице која држи богомла- денца, млекопитатељнице, умиљенија, тема броја дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочовека христа богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања превод са јелинског: михаела јагер светогорска икона богородице млекопитатељнице, кареја јануар / фебруар 2017 21 темељи се целокупна тајна спасења у христу и обнове света, нова твар а овај лични од- нос открива карактер заједнице човека са бо- гом у новој творевини одувек, а нарочито у нашој епохи, тежимо генерализовању и ома- совљавању гледамо свет безлично и бави- мо се човеком не ма- рећи за свог ближњег тако ниподаштавамо личност и занемарује- мо њену слободу чита- ва наша култура, техно- кратска култура, јесте тријумф омасовљава- ња, и зато неслободе лични односи постају безлични и механички штавише, лични односи се остварују без личности или са лицима обмане деци нове генерације компјутери постају најбољи пријатељи њима посвећују свој живот, а за узврат постају и сами машине духовно рађање христа у срцу чове- ка показује врсту односа коју жели да има са њим само онај ко прими христа у своје срце и обликује га као мајка сво- јим животом има истински, дакле слобо- дан и лични однос са њим највиши об- лик овог односа има богородица, мајка христа и нове твари сваки други однос са христом, који се креће на безличном или идеалистичком нивоу, налази се из- ван граница нове тва- ри то је законски или идеалистички однос, али не хришћански или црквени слободном послу- шношћу и самоодри- цањем пред вољом божијом учествује чо- век као јединствена и непоновљива лич- ност у новој твари живи као члан цркве, која је тело христово, тело сина дјеве пра- вославна црква не издваја од тела хри- стовог неко друго та- јанствено тело, како би га окарактерисала као цркву тело хри- стово је јединствено и недељиво то је тело које је рођено од дјеве марије, које је разапето, васкрсло, село са десне стране оца то је тело ко- јим се причешћују верни на светој тајни евхаристије ово тело ствара нову твар оно је земља живих, коју је открило све- ту место несместивог, дјева марија, мај- ка нове твари георгије мандзаридис извор: wwwpemptousiagr (γεωργίου μαντζαρίδη, ομοτ καθηγητού παν/μίου, «πρακτικά θεολογικού συνεδρίου» – εις τιμἠν της υπεραγίας θεοτόκου και αειπαρθἐνου μαρίας, стр 271–277) тема броја осим богородице, која је једном за свагда родила бога логоса, и сваки човек који чује реч божију и који је примењује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место богородице икона mајке божије „умиљеније“ 22 1 / 2017 све зависи од тога шта ми тражимо царство божије није нешто што се даје одмах ми треба увек да следимо за христом, иако не зна- мо унапред пут ми треба увек да разликујемо оно што бог очекује сада од нас ово значи да ми треба да будемо нарочито на раскрсницама – у молитвеном стражењу, у стању постепеног и постојаног усхођења захтеви бога према на- ма могу да нарастају може се догодити да он буде сутра тражио од нас оно што није тражио данас ово нема краја, и ми треба да будемо спремни да све почнемо из почетка у овоме се састоји истинска верност христу она долази из љубави према њему, у одлучности да га не издамо, ма чега нас то коштало једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој ономе ко хоће да твори вољу божију, биће дато да је увиди у том погледу наш живот се може упоредити са великим постом све се одређу- је тиме куда ми идемо христос каже на тајној вечери: заповест нову вам дајем: да љубите је- дан другога, као што сам ја узљубио вас шта се може поредити са тим као, у коме је новина, ни са чиме упоредивога савршенства, неисцрпна снага, пасхална заповест! пребивајте у љуба- ви мојој у љубави крепкој и искреној, живој, љубави која изобилује животом – у тој ризници пасхе ово и јесте пасхални прелаз ово и јесте пасхално наслеђе све се садржи у једном – би- ти њему веран, да би то (наслеђе) постало на- шим ово је воља божија! б осорјев, г чељабинск тема броја у животу бивају понекад тако важне прекретнице, од којих зависи све ако бисмо знали вољу божију, онда би и по њој поступили међутим, овде се јавља питање: како сазнати ту вољу? из „пастирских одговора“ протојереја александра шаргунова како да сазнамо вољу божију о себи превод са руског језика: небојша ћосовић једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој тајна вечера, фреска из манастира студенице (богородичина црква), 13 век јануар / фебруар 2017 23 много је поука светих отаца и све су оне добре и корисне за практични живот сваког хришћанина једна од њих је уни- верзална и јединствена за свачији делатни живот и гласи: онај ко учини оно што може, учинио је све после труда сваког верујућег да се ово постигне, делује воља божија но, није све што се човеку догађа воља божија, већ је то умногоме допуштење божије које човека треба да поправи господ је човеку дао готово све за живот и када он учини све што сам може, онда промисао божији ступа на сцену и пружа руку своме чаду синови света мудрији су од верујућих, го- вори свето писмо зато је верујућима не- престано потребна помоћ божија јер живе заједно са синовима света свети серафим саровски управо због тога шаље речи уте- хе хришћанима у свету да ће добити венац стоструко веће награде од господа у одно- су на друге хришћане господ допушта иску- шења да би хришћани очеличили свој ка- рактер и тако духовно узрастали да би на крају ушли у радост господара свога воља божија није да се његов народ зло- пати и страда, али је то допуштење божије због огреховљености и пада људског бог воли сваког човека, а којега воли онога и кара, напомиње апостол васпитна педаго- гија господа христа болна је за времена, а делотворна и спасоносна за вечност боле- сти људске само су посета божија, опоми- њао је свети владика николај и говорио да без невоље нема богомоље сила божија се у немоћи пројављује чо- век ту силу потребује јер има поверења у њу тако ће господ, полазећи са лазаревом сестром мартом и мноштвом других људи да васкрсне лазара (у чему ће људи моћи тема броја воља божија није да се његов народ злопати и страда, али је то допуштење божије примери воље, промисла и допуштења божијег хаџи драган б поповић свети серафим саровски, новија руска икона (извор: myocnnet) 24 1 / 2017 само да склоне камен са лазаревог гроба), позвати и оживети четири дана мртвог ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да васкрсење лазарево про- слави сина божијег и буде увод у крсно- васкрсну драму која је следила неиспитиви путеви господњи су углав- ном и несазнајни, али је све оно што господ чини за човека дубоко спасењски и види се тек на крају тако промислом божијим сава немањић сазнаје за упокојење свога брата стефана првовенчаног, а вољом бо- жијом и силином братске љубави васкрса- ва брата стефана, монаши га под именом симон, да би овај као монах симон пожи- вео још само један дан испод кивота си- мона монаха и данас се уз благослов про- влаче поклоници у царској студеници по допуштењу божијем добијамо не- пријатеље који на крају постају сурови пријатељи ако лекцију божије поуке са- владамо и преточимо у искуство ипак, свако од нас се у животу научио највише на личним грешкама, које коштају много више човека него усвојена поучна иску- ства других људи и поред тога бог се не каје за дарове које даје човеку који греши и после свога крштења, јер је бог нерас- кајив заувек када господ у јеванђељу говори окупље- нима у причама, он од њих очекује питања којима би се открио њихов степен заинте- ресованости за веру тако је воља божија да човек упадне у искушење не би ли се на тај начин обратио, а господ га вратио на прави пут они који се кају управо својим покајањем украшавају лепоту пута спа- сења грехова наших ради ми смо време релативизовали и обеснажили, и за нас је оно постало јако убрзано и праволинијско због чега се све мање сналазимо у њему и са њиме у богу не постоји разлика изме- ђу садашњег и будућег века јер је време искључиво везано за вољу божију и ње- гово промишљање о животу и свету када би људи успели да достигну и умну чисто- ту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија без које не- ма ни дисања нашег то је много пре нас схватио цар давид и за векове поручио све што дише нека хвали господа због свега апостол павле опомиње да се користи време јер су дани лукави, зли док нас господ све благосиља и бодри да издр- жимо до краја, радите док је дан, јер кад падне ноћ готово је са радом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја када би људи успели да достигну и умну чистоту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија брат светог саве – жупан стефан, каснији краљ првовенчани и монах симон фреску је радио његов савременик 1208/9 у манастиру студеница ово је његов најстарији портрет јануар / фебруар 2017 25 свака хришћанска душа по свом при- звању има потребу за усрдним уче- ствовањем у богослужбеном животу по учењу наше свете цркве кроз свето бого- служење и молитвено заједничарење из- ражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љуба- ви, али и напредујемо у духовном изгра- ђивању кроз светотајинско заједничаре- ње са богом, свима светима и ближњима богослужење није пасивно, оно собом но- си дијалог сабраног народа божијег, које је предвођено свештенослужитељем, са господом једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским све- штенослужитељем у молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанстве- ност тајне коју је позван да саврши, нази- вајући господа јединим истинским све- штенослужитељем: јер си ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раз- даје, христе боже наш у свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и сагла- шавања са оним што је наш саговорник изрекао богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изре- чених молитава, али и прихватању воље божије која се опитно пројављује у све- том богослужењу завршна прозба вели- ке јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу преда- мо, а то предавање богу није ништа друго до прихватање и творење воље његове, коју и призивамо у молитви господњој по речима старца софронија (сахарова): „искање воље божије је нешто најбитни- је у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује божија воља, укљу- чује у вечни божански живот“ говорећи о познању воље божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: „испи- тивање божије воље путем непосредног молитвеног обраћања богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, по речима старца силуана, чујемо одговор божији у својој души, учећи се разумевању божијег про- мисла зато треба да се сви учимо позна- вању божије воље ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај тема броја богослужење, предвођено свештенослужитељем, собом носи дијалог сабраног народа божијег са господом воља божија се најопитније прихвата у светом богослужењу бранислав илић 26 1 / 2017 пут“ ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања божије воље, морамо с
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
Одреднице:
21
Свеска: 354 | Символ вере
...љубављу према богом и ближњима, јер волети неког значи иВЕРОВАТИ 📌 у њега преподобни максим испо-
ведник наглашава да се исповедање вере на
литургији врши из уста свих сабраних
сваки хри
...љубављу према богом и ближњима, јер волети неког значи и
МЕТА инфо: Р:24084 К:182358 Д:101
| Свеска 354 |
Свеска: 354 | Символ вере
... верни треба да чувају двери своје душе, знајући да је сваки хришћанин храм духа светога није могуће исповедити веру, ако прет- ходно међусобно не исповедамо хришћан- ску љубав на коју нас и сâм спаситељ пози- ва искрено исповедање вере никако није могуће ако нисмо испуњени љубављу према богом и ближњима, јер волети неког значи и веровати у њега преподобни максим испо- ведник наглашава да се исповедање вере на литургији врши из уста свих сабраних сваки хришћанин је у светој тајни про- светљења јавно исповедио веру у троједи- ног бога, коју сада кроз светотајински живот увек и изнова потврђује у тајни над тајнама, потврђујући на тај начин свој хришћански идентитет освештана историја цркве подсећа нас да се пре петог века символ вере на литур- гији читао само једном годишње, на вели- ки петак крајем петог века символ вере почео је да се чита на литургији у антио- хијској цркви, а од почетака шестог века у целој источној цркви кроз исповедање вере исповедамо да је црква једна света и саборна и на тај начин наглашавамо са- борни акт учење дванаесторице апостола нас поучава: „као што овај хлеб који је био расејан по горама, би сабран да се од њега начини један хлеб, тако сабери господе цр- кву твоју са крајева земље у царство тво- је“ за време исповедања вере литург изнад предложених дарова лелуја воздухом уста- ласавајући притом ваздух то усталасавање ваздуха изнад предложених дарова симво- лизује осењивање дарова благодаћу духа светога, који свагда лебди и благодаћу сво- јом облагодаћује све и сва после исповедања свог јединства у љуба- ви, ми у символу вере изражавамо и једин- ство у вери јединство цркве није делимич- но и ограничено, оно је јединство божански откривене истине онај ко ово не прихвата, не може припадати цркви због тога што не- што друго претпоставља и сматра истином исповедање љубави и вере на литургији, је- су величање свих дела божјих и изражавају човекову захвалност и благодарење за сва доброчинства које је бог учинио нама ка- ко бисмо господу заблагодарили за евхари- стијске дарове којих нас је удостојио, ништа друго не можемо „осим да исповедамо сва његова доброчинства и да му у љубави и вери благодаримо на њима“, вели св јован златоусти тема броја после исповедања свог јединства у љубави, ми у символу вере изражавамо и јединство у вери јединство цркве није делимично и ограничено, оно је јединство божански откривене истине 22 2 / 2017 ублизини некадашње царске престонице, скопља, налази се жупа жеглиговска са славним манастирима међу њима је и бого- родичин манастир матејче, познат по фресци лоза немањића, на којој је свети цар урош приказан у сродству са другим православ- ним владарима по летописима, ту је била сахрањена и урошева мајка, света царица- монахиња јелена ту је био сахрањен, према орбинију, и краљ марко („краљевић марко“ народних песама) савремени археолози су потврдили, на основу сачуваних трагова, да су некад постојала два кивота у овом манастиру, али тих моштију данас више нема у оно време, док су мошти још чуване у ма- настиру, дошао је владислав граматик, наш познати средњовековни књижевник и пре- писивач рукописа, пореклом од новог брда у манастиру матејче нашао је погодно место за свој рад, па је преписао неколико обимних зборника посебно је интересантан зборник из 1469 године, у оквиру којег је владислав унео исповедање православне вере св григо- рија паламе, затим посланицу царици грчкој истог светитеља о акиндиновој јереси, излага- ње монаха давида о варламовој јереси и једну расправу св николе кавасиле у одбрану пра- вославног учења тако овај зборник открива да је исихастичко учење неговано у овом ва- жном немањићком манастиру и да је оно би- ло проучавано и примењивано у српским мо- нашким круговима и у граматиково време у пропратној посланици коју је граматик саста- вио види се да је зборник написан за његовог пријатеља димитрија кантакузина, који нам је данас познатији као песник (молитва богоро- дици) него по својим прозним радовима два велика великана, и владислав и димитрије, надахњивали су се исихазмом, али су будно пратили савремене токове и похваљивали побожна дела обојица су у својим прозним саставима похвалили старање царице маре бранковић око моштију св јована рилског и њен велики труд да се пустињакове мошти врате у матични, рилски манастир пренос мо- штију рилског светитеља био је у истој години када је граматик написао зборник за дими- трија кантакузина (1469) димитрије кантакузин написао је посланицу и упутио је кир исаији, угледном свештенику и доместику у овој опширној посланици, канта- кузин излаже свој поглед на стање у коме се тада налазио хришћански свет на балкану то је време османског ропства, па се бираним речима наш песник труди да не помене влада- јућу династију и њену управу он се одлучио да целу ствар објасни помоћу личне, психоло- шке и егзистенцијалне равни сваког хришћа- нина то је био приступ прилагођен актуелној историјској ситуацији у којој су људи живели кантакузин посматра непосредан однос изме- ђу бога и верника, између божијих заповести и њихове практичне примене у свакодневном животу верника да би људи схватили његово тема броја да би људи схватили излагање у посланици кир исаији, димитрије кантакузин их подсећа на символ вере исповедање вере димитрија кантакузина др ђорђе вуковић март / април 2017 23 излагање у посланици кир исаији, он их подсе- ћа, изгледа надахнут примером св григорија паламе, на символ вере који исповедају и који су дужни да примењују„јер он (христос), ве- лик будући, због нас понижених и грешних си- ђе на земљу, (он сам) би човек понижени, тело наше примивши, би изложен ружењу, пљува- њу и разном срамоћењу, на крст се пригвозди, жуч и оцат окуси, копљем би прободен у ре- бра и телесну смрт мене (тј човека) ради при- ми, да би ми бесмртност даровао тако и толи- ко нас ради (христос) пострада и нашега ради спасења, а и ништа болно и тегобно нећемо да претрпимо ради христа и нашега спасења, ни- ти заповести његове слушамо, а оне су ради нашега спасења а ми, земља и дело творца, нећемо ништа да претрпимо ради творца на- шега и бога“ непримењивање основних правила хри- шћанства растужило је димитрија кантакузи- на, али он не посустаје у посланици кир исаији он се залаже за покајање, исправљање живот- ног пута који води у грех и за повратак на ста- зу хришћанских врлина при крају овог своје- врсног исповедања вере и погледа на живот, кантакузин препоручује кир исаији: „да нам се не би насмејао туђин, подери (посланицу), раскомадај, сажежи потпуно“ посланицу су пратили и кантакузинови стихови – „ово ми у стиховима прими“ пошто је посланица упу- ћена доместику, то значи да се наш песник надао хорском извођењу својих стихова тре- ба приметити да поједини пасажи посланице кир исаији у којима говори о покајању управо подсећају на исповедну атмосферу коју је кан- такузин приказао у својој антологијској песми молитва богородици постоји претпоставка озбиљних истраживача да је димитријев кир исаија заправо наш прослављени средњо- вековни композитор запамћен под именом исаија србин своју посланицу димитрије кантакузин завршава молбом: „ако је могуће, оче, пред олтаром славе стојећи с анђелима, нас не заборави, делатељу љубави, већ нас по- мени у часу страшне молитве“ црквени олтар је олтар небеске славе пред којим свештеник служи литургију окружен невидљивим анђе- лима и његове молитве иду директно пред престо творца и бога нашег, којег је димитри- је у посланици тако често спомињао уздајући се у милост божију и молитву свештеника, он је храбро исповедио своју веру, надајући се да ће у будућем веку бити удостојен царства оца нашег који је на небесима тема броја кантакузин посматра непосредан однос између бога и верника, између божијих заповести и њихове практичне примене у свакодневном животу верника зборник владислава граматика (извор: istorijskabibliotekacom) 24 2 / 2017 сматра се да никоме није потребно до- казивати колико је отац важан за дете али, да ли је дете важно за оца? ако погле- дамо број развода и број остављене деце од стране очева, изгледа да и није баш зашто је очинство престало да буде важно за му- шкарца? како васпитати себе као оца? ка- ква је улога оца у животу породице? и какав би требало да буде „прави отац“? о овоме разговарамо са протојерејем димитријем смирновим мушкарце често оптужују за неодговорност, за недостатак жеље да постану очеви шта је то уопште очинство? како правилно разумети ову важну реч? – заиста, очинство је практично ишчезло то је велики, болан проблем и ја не видим мо- гућност да се он реши та либерална концеп- ција породице, која се код нас стварала после 1917 године је дала свој резултат такво до- следно рушење породице је имало неколико етапа, и свака етапа је била или основа за сле- дећу, или је директно доводила до ситуације о којој ми данас разговарамо прво: увођење абортуса у нашој земљи то је почело већ 1920 године, док се још није за- вршио грађански рат а већ тада су људи, који су „водили бал“ у нашој земљи и који су, као што се показало, дошли из иностранства, мо- рали да убијају бебе ради се о томе да је ру- сија била најмногодетнија земља у европи a руска жена је била најплоднија просечна по- родица је имала 8 деце, а 15–17 и чак до 20- оро је било отприлике као сада троје и прити- снута већина је, према законима нове власти, морала да има једно дете и од почетка се то решавало абортусима даље је ишла пропаганда како жена тре- ба да иде на посао то су биле додатне радне снаге жене су постајале шрафови индустрије посебно је на покретној траци женски посао био ефективан а децу ће утешити држава – деца су одрастала без родитеља чак и сада, иако смо ми већ у 21 веку, о чему машта ма- ма? о дечијем вртићу и о томе када ће ићи на посао зашто? зато што је васпитавати и гајити децу – најтежи посао на свету и физички, зато што никако немаш времена за себе, и психич- ки, зато што не можеш да се одмориш од де- тета, осим тренутака када оно спава притом, жена данас на све то гледа као на некакву њој наметнуту дисциплину женска психологија се променила жена данас зна да постоји могућ- ност лакшег живота много лакши посао од васпитања десеторо деце је да ради за маши- ном, да ради на фарми хришћански брак и породица бог није створио човека као глумца, као математичара, космонаута, председника бог је створио човека као оца одговорног! беседа са протојерејем димитријем смирновим о очинству и проблемима везаним за очинство најважнија служба данас је очинство! разговор водио: никита филатов март / април 2017 25 жена која жели да ради обично говори: има још времена за дете – људи ће се увек оправдавати али ми се нећемо обазирати на то говорићемо о ситуа- цији која је настала у нашој земљи ако дете није потребно мајци, онда оно није потребно ни оцу дете се данас поима као нешто што нервира родитеље зато што, ако се човек оријентише на рађање деце, ако он зна да сви око њега имају по 8–10 деце, онда ће и он имати толико притом, он све то зна од малих ногу зато што са 13 година дечак свесно по- сматра како све то иде он размишља: свиде- ће ми се девојка, пристаће да се уда за мене (а не да просто живимо у грађанском браку ради свог задовољства, зато што таква појава уопште није постојала до рата), оженићу се, и онда ћу морати да целу породицу, целу такву инфраструктуру, издржавам како што ју је из- државао мој отац као што су радили мој деда и стари прадеда који сада лежи и одмара на пећи такав је био живот жену су ослободили, а мушкарац се ослобо- дио сам некада је читао новине, а сада гледа фудбал на телевизији, пије пиво и вотку, а на селу домаћу ракијуод тога становништво про- пада, а сва непотребна деца се убијају, зато што држава пропагира абортусе једино средство против зачећа је било абортус беба жене су на то гледале као на приморану операцију, поне- кад и три пута годишње и убили су око десетак милиона људии сада уместо 700 милиона, ста- новници наше земље једва достижу цифру од 145 милиона и то ће се наставити тако тако да, у ситуацији, када дечак нигде не види очинску одговорност, она се неће про- јавити ни код њега код њега ће се јавити би- олошке потребе за другим полом, које ће он задовољити без икакве одговорности и управо имамо и трећу етапу – распро- страњење контрацептивних средстава, и њи- хову пропаганду људи су обманути што се тиче штетних/не- штетних, абортивних/неабортивних средста- ва а ова средства ослобађају жену од страха од трудноће зато што трудноћа изазива код жене страх, јер води ка одговорности па како ћу дојити дете?! зар морам да се одрекнем пла- нова везаних за разноразне факултете, тури- стичке туре?! шта, морам да будем са дететом?! савремена жена се највише од свега боји да се веже за дете оно јој није потребно од првог дана трудноће због тога овакву ситуацију ве- ћина жена решава убиством свога детета али, не можеш рећи људима: убијам дете зато што ми смета да живим има искрених, отворених жена које и тако говоре али, већина говори другачије: „немам довољно средстава да га до- стојно васпитам, да му пружим образовање“, које ни она, узгред, нема она сама никада ни- је учила, нити је хтела да учи, већ је желела да се проводи, а детету је потребно образовање тако говоре на телевизији и она се тога наслу- шала и сада шири то даље у целини гледано, у нашем народу деца ни- коме нису потребна зато се и јављају такви случајеви као на самојезеру (када се неко- лико деце удавило на излету – прим прев) то је директна последица немарности то је унутрашња неодговорност нико не одговара ни за кога због тога министар шаље људе у рудник у коме се дешавају обрушавања и пе- хришћански брак и породица жену су ослободили а мушкарац се ослободио сам некада је читао новине а сада гледа фудбал на телевизији, пије пиво и вотку, а на селу домаћу ракију од тога становништво пропада, а сва непотребна де- ца се убијају, зато што држава пропагира абортусе 26 2 / 2017 торо одмах гине; генерал наређује пилотима да полете, иако су му говорили: „не смемо да летимо при оваквој облачности, опасно је“ али он наређује да се лети и авион пада за- тим за авионом трага велики број људи, ризи- кујући своје животе зашто? неодговорност одговорност постоји само пред шефовима тако је и код жене – и она има одговорност само према послу ево сада приказују детективски филм, у ко- ме је муж све време на послу, а жена жели да се разведе, зато што не разуме зашто је код њега посао сав смисао живота „живот, то је посао“ – овако говоре певачи, овако говоре глумци, они буквално то наглашавају али, бог није створио човека као глумца, као ма- тематичара, космонаута, председника бог је створио човека као оца одговорног! а ако се он при том запослио као премијер или обичан министар, или милиционер, онда је тај посао само средство да се обезбеди хра- на за породицу наравно, као одговоран чо- век, он ће и свој посао радити одговорно, а не траљаво ми имамо тону закона који проверава- ју разне ствари, зашто? – неодговорност а одговорност се рађа у породици када пе- тогодишњем дечаку дајеш одговорност за двогодишњу девојчицу, он са потпуном одго- ворношћу „подноси рапорт“ тати: „тата, све је у реду испустила је лажу, и ја сам је опрао и поново јој ставио у уста“ тога нема код нас овоме нас нигде не уче а чему нас уче? де- магогији да говоримо лепе речи, као што треба а реч „одговорност“ се најчешће чује при чему је она сасвим изгубила вредност а заједно са њом је изгубила вредност и најва- жнија служба у народу – очинство ми ни за шта не одговарамо – ни за породи- цу, ни за шта само у случају да постоји жеља и човек сам одреди шта може да уради за своју децу или да уопште ништа не уради не жале се тек тако судски извршитељи да 90% разве- дених очева не плаћа алиментацију то је по- казатељ а после тога вичу да руси своје не остављају руси остављају своју децу! тако их је васпитала власт они људи који су освојили ту власт на нелегалан начин 1917 год како да се у таквој ситуацији, када нам се у глави налази потпуна „магла“, да васпитамо у себи осећај очинства? да ли је то уопште могуће? имате ли неке примере? – наравно да има примера али, како гласи руска пословица каснијег времена: „на врби се не рађа грожђе“ уколико се мушкарац осе- ћа као отац, значи да је он негде видео пример тога или је код њега пронађен ген посебне љубави за своју децу или се уместо заљубље- ности рађа некаква посебна љубав код жене зато што је заљубљеност почетак осећања, она је врло плитка, а потом израста у снажно дрво љубави данас су врло популарни курсеви за очинство, посебно у великим градовима: петроград, москва – то је врло добро, али појава таквих курсе- ва говори о губитку очинства, да људи желе нешто да науче, да нешто о томе сазнају они осећају, као бића саздана богом, да је од њих нешто отпало због неупотребе то вам је исто као када не ходате – мишићи ногу се опуштају и приморани сте да идете на штакама тако је и овде ја никада нисам био на таквим курсе- хришћански брак и породица март / април 2017 27 вима, али се надам да је на њима све правилно организовано бар теоретски честе су ситуације када муж говори својој жени: „знаш, ја још нисам спреман да постанем отац боље да абортираш“ у чему се огледа та спремност? – ни у чему! то је изговор ради се о томе што је због контрацептивних средстава функ- ција рађања код човека нарушена она сада, укључујући и жену, не предвиђа рађање де- тета чак су из енглеског језика позајмили реч „секс“ и када је нека жена говорила да у со- вјетском савезу „нема секса“, она је говорила сасвим правилно, зато што је тада однос ка жени био другачији а бог је све уредио тако, цео тај наш апарат за рађање, све до природ- не радости коју човек добија од коитуса, и врх те радости је рађање, дојење, васпитање и образовање детета свадба – то је први корак, а последњи корак је када твоје дете добија по- тврду зрелости: постало је човек овде свуда имамо нераскидиву везу, коју су прекинули на најжалоснији начин оче димитрије, ви се већ 40 година бавите васпитањем деце – и у најширем смислу те речи, и у најужем смислу – васпитали сте свога сина испричајте нам, молим вас, о најбитнијим елементима васпитања то ће посебно бити корисно да чују млади родитељи, који тек што почињу да осећају укус материнства и очинства – најважније је волети бога више од живота а затим своју породицу, укључујући свако дете деца дарују срећу таквог „укуса“, какву ни- шта не даје ни музика, ни архитектура, ни на- ука, ништа то је стваралаштво – гајити децу, када се може десити да је сваки минут потреб- но решавати некакве задатке, глава све време ради то је таква игра! посебно када говоримо деци једна је ствар када се говори са трогоди- шњим дететом, а друга са четворогодишњим видиш како дечија душа расте, зри видиш да га као малог интересује оно што је опасно и трудиш се да га упозориш а оно не разуме, и ти ступаш у такву педагошку борбу и на кра- ју побеђујеш јер, дете је са 13 година обично потпуно потчињено дечијем колективу и за њега су родитељи само сметња, све време га терају да нешто ради и пред родитељима се јавља питање: „како да га не испусте?“ посто- ји овакав израз: „испустио је дете“ има доста људи, који су достигли некакве висине на со- цијалној лествици, а чији је однос са децом – катастрофа толико велика да би се људи пристали да дете буде добро по цену њихових успеха на тој истој лествици ја бих хтео да поразговарамо о правилним међусобним односима оца и сина, оца и ћерке како дете треба да схвати оца? као друга, као страшног учитеља или као доброг наставника? – отац је за дете све он је узор правилно очинство је када дете жели да буде „као тата“ хоћу да будем свештеник као тата; хоћу да бу- дем полицајац као тата; хоћу да будем ками- онџија као тата значи да је тата ауторитет за дете то је правилно иако касније дете може да промени своје планове и да постане хирург или учитељ свадба – то је први корак, а последњи корак је када твоје дете добија потврду зрелости: постало је човек овде свуда имамо нераскидиву везу, коју су прекинули на најжалоснији начин хришћански брак и породица 28 2 / 2017 код детета се појављују склоности ка нечему и тата му омогућава да се оне развију даје га у оне секције које могу да развију потребне спо- собности, и препоручује му тај колеџ или фа- култет где ће те способности доћи до изражаја да ли мама може да ту замени тату? – наравно, мама много може жене, уоп- штено говорећи, имају све што је потребно детету, али дете се, када нема тату, осећа лишеним нечега затим, према психичким карактеристикама, мушкарци су много да- лековидији посматрајући како дете пушта брод од папира, тата може да у њему види адмирала а мама – не мама ће само видети да је син поквасио панталоне или доколени- це а адмирала неће видети тата ће одмах приметити да син не воли да вози аутиће, да га привлачи вода тада ће му он куповати и одговарајуће играчке онда ће га послати у камп у коме се вежу морски чворови затим ће му читати о руским генијима морских ра- това и срце ће заиграти код дечака: „хоћу да будем као лазарев! хоћу да будем као на- химов! хоћу да будем као фјодор фјодоро- вич ушаков“ тако се појављују династије лекара, учитеља? – наравно! управо када се тата налази на челу породице да је мама официр и да деца такође пожеле да постану официри – ја тако нешто нисам срео свом животу а три покоље- ња официра сам видео недавно сам прочитао врло интересантан чланак о школи рачинскога, у којој је васпитавано неколико покољења деце то су била сеоска деца, која су знала чак и латиницу школу је организовао мушкарац, и у њој су углавном предавали мушкарци а сада је код нас сво образовање и васпитање у дечијим вртићима и школама – женско – то је један од резултата порочног совјет- ског система васпитања и тај систем је спремао држави верне слуге? – да најбитнија је била држава, њој је било потребно да дајеш и свој живот и свој посао и још да умеш да говориш свакакве „исправ- не“ речи резултат је разрушена породица свуда тако се и јављају такве појаве као што је женско образовање пре сто година сви пе- дагози су били мушкарци – и у гимназијама, и у другим школама а сада ако мушкарац иде у школу постоје педагози – мушкарци, по- некад их пуштају и на телевизији то су такви несрећници или су ентузијасти али сличних онаквом каквог је у филму „преживећемо до понедељка“ одиграо наш драги вјачеслав ти- хонов – нема то су све маштања многи се боје да буду многодетни – многодетни отац или многодетна мајка, боје се да имају више од једног – два детета као последицу тога имамо изгубљену културу породице, породичног мишљења мало је ко свестан себе у улози оца или мајке – узрок није само у томе врло је важан овај тренутак: човек је друштвена животиња и он се јако боји да буде бела врана тим пре што друштво све време наглашава ту белину дру- штво хоће да он буде црна врана скоро сам посматрао како су две вране до смрти убијале трећу то је симбол нашег друштва свака по- родица живи убиством сопствене деце зато што су деца препрека ка слободи, препрека томе да би жена купила себи још једне чарапе и остало деца једу слободно време а друштвено мишљење је познато: „нако- тили сте се!“; „а зашто да ја пропустим вас ако имате 10–оро деце? и ако крмача дође са 12–оро деце, морам и њу да пропустим?“ друштво је изграђено на свом животу, својим абортусима, својом зависти – а она постоји код људи против многодетних и неће се сва- ки човек усудити да плива узводно! иако по- стоје и они који воле да пливају узводно али то су појединци на 100 хиљада! они су пред- водници науке, медицине, уметности, зато хришћански брак и породица март / април 2017 29 што, да бисте достигли одређени друштвени положај, морате да пливате узводно таквих је увек мало зато, да би васпитао себе као ова „бела вра- на“, враћам се на ваше питање, ја бих свим младићима посаветовао да почну да се баве неким спортом у коме се развијају особине борца: боксом, борбом – у коме мораш побе- дити супарника тако се развија воља и још се развија витештво, правилан однос према же- ни да се не свађају са женом, већ да се дого- варају да би целог себе давао за то да њен жи- вот учиниш предивним, да би јој служио као твојој жени, као мајци твоје деце, као баки, као прабакиово је улога мушкарца! и она је пре- дивна! највећа срећа је бити међу унуцима и праунуцима којих има стотину често се мушкарци жене разведеним женама које већ имају децу из првог брака, понекад не тако малу – било какве аномалије су увек додатне компликације једном сам се у електрич- ном возу упознао са женом без обе ноге а она се возила са двоје деце наравно да је њеном мужу теже него осталим мужеви- ма зато што му је, на пример, теже да оде са њом у биоскоп: потребно је да је гура у колицима други брак је такође аномалија ако се ти жениш женом са децом, онда се твој задатак отежава али све се може решити ако ти схва- тиш тај задатак као лично свој и као обаве- зу пред богом шта је то женидба? женидба је преузети на себе одговорност за ту жену пред богом и пред њеним родитељима они су се двадесет и нешто година мучили да је одгаје – не за то да би се ти над њом исмевао имам доброг друга, новинара, породичног човека, који већ има два сина када се виђам са њим он просто сија говорећи о деци говори: то је тако диван свет! – он је окусио очинство зато што је то бла- женство зар се може упоредити однос са својом децом и некаква журналистика? њој је само 300 година, а деца се рађају већ мно- го хиљада година – још од адамовог времена знате, њега веома брине проблем одговарајуће литературе која би му помогла да васпита своју децу сада чита: „књигу о очинству“ протојереја андреја лоргуса он све време тражи књиге које би му помогле, све време је у тражењу шта бисте могли да препоручите очевима да прочитају? – постоји таква књига, зове се библија од- лична књига рембрант ван рејн ју је читао цели живот али није лака, потребно је да знамо да извучемо оно што је важно то је ви- шеслојна књига писало ју је много људи али је главни, наравно, господ – диригент, који је тај оркестар аутора водио ка једном циљу ис- пред нас се налази партитура, а већ како ће- мо ми одсвирати ту музику зависи од нашег искуства, уметности, молитве то је довољно можете чак да повадите из ње све о деци и потрудите се да то разумете зато што је једна ствар древни човек који је то писао, а потпу- но друга – савремени, нови човек а то што он тражи је добро: он је у детињ- ству видео пример добрих родитеља поро- дично сазнање се предаје органски породи- ца је наслеђе, породично предање, у којем је стопљено и народно предање, оплођено предањем цркве зато што је наш народ 700 година васпитавала само црква није би- ло никаквих других васпитних технологија свештеник је на служби читао јеванђеље, тумачења јеванђеља светих отаца – најум- нијих људи: василија великог, григорија бо- гослова, јована златоуста читао је пролог људи су били несвакидашње образовани у духовним питањима и дете, када је расло, на сваком новом степену свог умног развоја слушало је духовне речи – довољно је било само да иде у цркву извор: мултимедијални блог протојереја димитрија смирнова, 14 јул 2016 превод: душка здравковић, православна породица, новембар 2016 хришћански брак и породица 30 2 / 2017 прошли број православног мисионара укратко је писао о јавном ангажовању породице ковачевић на очувању породице као темеља сваког народа и борби против бе- ле куге сада их лично упознајемо по речима блаженопочившег патријарха павла: „човек мора да зна циљ и смисао жи- вота то је најважније господ исус нас опо- миње да је смисао нашег живота светост свети живот по вери светој православној величина жене, као личности, огледа се у ра- ђању и служењу, баш као код богородице“ у дому ковачевића се уверавамо да се они тру- де да управо тако живе радиша (65) и маја (35) и њихова десеторка, седам синова и три кћери: милица (12), милош (10), милан (9), михајло (8), радош (6), ратко (5), миодраг (3), николина (2), ружица (4) и јован (6 месеци), живе у стану од 44 квадрата, који су добили на коришћење од општине краљево селили су се много пута, често и због комшија којима је сметала граја њихове деце радиша је родом вишедетне хришћанске породице сви мисле да је главни проблем како прехранити вишедетну породицу, али је већи проблем осуда околине и њено чуђење породица ковачевић радмила грујић март / април 2017 31 са уба код ваљева, има само брата, а маја је из краљева, има брата и полубрата радиша, професор српског језика, већ годинама ради као новинар, најпре у танјуг-у, да би пре 26 година основао своју фирму „глас србије“ која се бави издавањем књига и новина добитник је награда „димитрије давидовић“ и „свето- зар марковић“ од „удружења новинара ср- бије“, као и ордена мајора гавриловића 1992 године од „друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918“ за пробија- ње информативне блокаде и ширење истине о српском народу награду му је доделио лич- но др наум ђорђевић, председник солунских ратника оснивачи су „удружења кнегиња персида карађорђевић“ од прошле године издају и краљевске новине маја је завршила средњу трговачку школу и желела је да се да- ље школује, али није имала могућности још у раном детињству отац их је напустио мајка их је издржавала, уз подршку њеног оца, ко- ји је имао радњу домаће радиности са ради- шом се упознала 1998 у краљеву на оснивач- кој скупштини свесрпског сабора за одбрану српског народа на косову и метохији као свестрани интелектуалац, радиша је код ње изазвао посебне симпатије и емоције при- мљена је у „глас србије“ на место секретара редакције, родила се љубав и убрзо су се вен- чали сада обавља дужност заменика главног уредника не примају никакву помоћ јер има- ју фирму, једино понекад од школе бесплатне уџбенике, такође од цркве и пријатеља нај- већи проблем су им дажбине и не стижу да их плаћају редовно постављамо им прво и нај- важније питање: вера је основ новога живота како се код вас рађала вера? је ли било чуда? маја: увек сам се придржавала неких основних ствари вере првих шесторо деце, одмах по рођењу, крстили смо у храму светог саве у краљеву, а остале ћемо ускоро све за- једно крстити славимо свјована крститеља али, рођење десетог детета унело је велику промену у мом духовном поимању живота постала сам свесна божијег присуства у сва- ком тренутку свог живота његова милост је понекад била толико велика да је све оно што се дешавало имало само један одговор, а то је да бог сâм зна шта је за нас добро и кад сам нешто рекла само онако „даће бог“, али нисам то тако силно желела, то се није ни остварило, али ако бих нешто толико снажно пожелела да је цела моја душа и да су све моје мисли биле усмерене ка томе, бог никада није забо- равио нас и наше молитве данас са сигурно- шћу могу да кажем кад имамо веру у бога и молитву, ништа нам друго не треба редакци- ју смо недавно преселили на нову локацију, у близину манастира жиче желимо тамо да изнајмимо и кућу и да нам манастир постане место духовног узрастања било је и очиглед- них чуда када смо први пут ишли на море у црну гору, имали смо саобраћајни удес, сле- тели смо с пута кола су уништена, а ми смо изашли неповређени то се десило 24 јула, уочи празника иконе пресвете богородице тројеручице, а у колима смо имали штампане књиге о тројеручици које смо требали однети у неке манастире и цркве с којима смо скло- пили уговор али, стално се уверавамо да бог чини чуда на сваком кораку и на разне начи- не у свакој неприлици бог нам пошаље не- кога да нам притекне у помоћ радиша: било је свештеника у мојој породици, а моја ујна је монахиња у манастиру ваведење у овчарској клисури, параскева иначе, кроз књижевност вишедетне хришћанске породице 32 2 / 2017 још од раног детињства дошао сам до основ- них схватања вере она је са годинама јачала маја: свесни смо да смо почетници у вери и да треба много да учимо из науке божије, али смо већ осетили колико нас бог воли и коли- ко је присутан у нашем животу, што раније нисмо осећали, и да се сâми постепено мења- мо набоље вера нас снажи и одгони страх и претерану бригу, и како каже наш блажено- почивши патријарх павле, циљ вере јесте да задобијемо светост и краљевске новине нам пружају могућност да упознамо многе служи- теље цркве који нас поучавају духовном жи- воту и о важности духовности жеља да имате много деце, је ли била из ро- дољубиве побуде или сте сматрали да су деца божији дарови? маја: мало је необично за данашње време, али моја жеља је била да имамо пуно деце то сам сматрала родољубљем али и бог је хтео да нам подари децу мислим да је то највећи божији дар имати здраву децу са којом се ра- дујете сваком новом дану од малих ногу су сви упућени једни на друге, уче се да не бу- ду себични више има проблема у породица- ма где је мање деце, али све се решава кад је слога и љубав у кући колико тежите ка томе да будете права хри- шћанска породица? маја: тежимо ка томе и боримо се за хри- шћанске вредности: да имамо више љубави према богу и својим ближњима, јаку веру и наду у боље сутра, да нас бог чува на сва- ком месту и у сваком тренутку, да се учимо да праштамо и трпимо, јер само тако можемо да будемо добри људи и прави хришћани ра- диша: свако од нас носи свој крст, али љубав је та привилегија и радост коју нам је бог по- дарио, а ње не може бити без пожртвовања, одрицања, трпљења и праштања учимо децу, а и нас сâме, да се свакодневно молимо богу испред икона и упаљеног кандила, али и на сваком месту и у сваком послу којим се бави- мо имати више потомака је велика привиле- гија за родитеље али код људи баш и нисте привилеговани много је оних који вас не подржавају него вам се ишчуђавају а стручни „детебрижни- ци“ би могли да вам замере, поред тога што децу материјално угрожавате, да немате ни довољно времена да посветите сваком дете- ту појединачно радиша: да, али се искрено надамо да смо привилеговани код бога то већ осећа- мо у многим животним недаћама маја: ја сам посвећена свима најважније је дати де- ци задужења и да буду активни, и у току да- на одвојити време за разговор о томе како су провели дан деца разумеју више него што ми мислимо кад имамо мање, деца то осећају, мање траже и мирнија су једном нисмо има- ли струје целу седмицу без телевизије, више смо читали, разговарали, дружили се деца су била чак срећнија богатство упропашћује де- цу и сâме родитеље реците нам нешто више о вашем „удружењу кнегиња персида карађорђевић“ маја: радиша је био инспиратор својим честим причама везаним за српску историју једном приликом је на гробљу у бранковини говорио о српским владарима, споменуо је и кнегињу персиду, мајку десеторо деце, која је ту рођена и сахрањена, иначе млађу 22 годи- не од супруга кнеза александра, а то је мени дало идеју да под њеним именом оснујемо не- профитно удружење грађана за борбу против беле куге и помоћ вишедетним породицама оно што је божија промисао у томе, је то да је оно регистровано 17 јула 2015, на рођен- вишедетне хришћанске породице март / април 2017 33 дан њеног чукунунука престолонаследника александра ii (на дан кад је убијен дража ми- хајловић и убијена породица светог цара ни- колаја ii романова) а краљевске новине, прве монархистичке новине у србији, регистрова- не су 22 фебруара 2016, опет не случајно, на дан кад је 1882 кнез милан обреновић по- стао краљ и србија проглашена краљевином да ли су краљевске новине тематски блиске гласу србије и како сте дошли на идеју за те новине? као људи од пера и јавни радници пратите сва збивања на политичком, наци- оналном, културном нивоу колико се ваше новинарство разликује од других јавних гла- сила? да ли су новине писале и о вама? радиша:глас србије више не штампамо, из- лази online (онлајн), има свој портал на интер- нету, штампамо само краљевске новине, које поред националног имају и монархистичко усмерење пошто је „удружење кнегиња пер- сида карађорђевић“ имало подршку краљев- ске породице, родила се замисао и о новина- ма право новинарство више није исплативо данас је главна жута штампа, шунд, а сабла- зни су ударне теме профитабилних новина и телевизије ко данас чита озбиљне теме? борећи се за истину имате само трошкове, а не приходе маја: многе новине су писале о нама, били смо учесници радио емисије „по- маже бог, народе мој!“ и на неколико теле- визијских емисија посебно се радујемо што и православни мисионар пише о нама наша борба нимало није лака захтева додатне на- поре, уз оне велике који нас стално прате, али ми не жалимо себе, јер сматрамо да је задњи час да се нешто значајније учини за опстанак породице и очување српског народа, и то на званичном нивоу, од стране владе србије јер, о томе не сме да се ћути и да се затвара- ју очи пред тако горућим проблемом проф др марко младеновић је у мају 2014 упутио отворено писмо председнику рс, председ- нику скупштине рс, председнику владе рс и патријарху спц у којем наводи застрашујуће чињенице: „срби ће за 25 година бити нацио- нална мањина, за 50 година само енклаве, а за 100 година – остаће само успомена да смо овде постојали када умре матица, умреће и дијаспора сви ћемо се скупљати у „сабирном центру“ небеске србије ми нисмо као јевре- ји да се вратимо после 2000 година наш пут је пут без повратка“ о овоме говори и његова књига србија – свећа која догорева оно што посебно охрабрује то је да наши људи из дија- споре прате збивања у србији, радују се и по- мажу овакве иницијативе за опоравак србије да не испадне да се хвалим, у знак подршке, и песници су почели да ми посвећују песме, као следбеници мајке југовића, као нпр књижев- ник ђуро милекић, која је објављена у шта- јерским новинама, гласилу срба из словеније и аустрије са којима одлично сарађујемо како функционише ваша велика породица? имате четири школарца како протиче дан од јутра до мрака? маја: милица иде у пети разред, милош у четврти, милан у трећи, михајло у други, ра- дош у предшколско врло добри су ђаци ми- лица се истиче у рецитовању и учествовала је у тв емисији „ја имам таленат“ и воли да сли- ка рецитује песме које су везане за традици- ју и војевање срба сви воле да певају „кажи мени ђаче“ и да рецитују песме од љубивоја ршумовића милош вежба кошарку, милан карате иду на веронауку милош посебно воли да пева црквене песме, а михајло воли молитве царе небески и богородице дјево од јутра до мрака код куће је забавно: док спре- мам доручак, мања деца поваде из ормана вишедетне хришћанске породице 34 2 / 2017 сву гардеробу, па је у току дана пресложим и вратим на место, а увече је опет изваде на шпорету су две велике шерпе за ручак, уз то шест литара млека и седам векни хлеба али, и деца имају своја задужења: милица помаже млађима око домаћег, милош иде у куповину, милан води бригу о беби, михајло воли ме- ни да помаже кавга настане кад се купи више врста сладоледа или неко донесе различите играчке сами бирају игре, најчешће – настав- ника, лекара, банкара, и тада и на играчке за- бораве и буде мир знају како се дели чоко- лада, да не смеју бити себични трудим се да сагледам посебност сваког од њих и како да им приђем немамо ауто па нас превозе при- јатељи или таксисти који нас познају најче- шће шетамо по парку како у данашњим условима децу васпитати у складу са хришћанским вредностима? радиша: тешко је ускладити све то, јер све око нас се противи великој породици, тра- диционалним и хришћанским вредности- ма, скромности данас вас поштују само ако имате новац, ако сте успешни, на положају скромност је постала нешто што сматрају неисправним, терају вас да учите децу да бу- ду похлепна, амбициозна, да имају скупе па- тике и тренерке, скупе мобилне телефоне и компјутере, и кад све то немате сматрају вас чудним велики је утицај медија на понашање деце данас у цртаним филмовима можете ви- дети само агресију а васпитати децу по божи- јим законима је управо супротно томе и нема везе са новцем има ли код вас егзистенцијалног страха? у јеванђељу христос каже: огладњех и да- досте ми да једем(мт 25, 35) како разуме- те то? да ли сте чули о томе проповед вашег свештеника? маја: сви мисле да је главни проблем ка- ко прехранити породицу, а већи је проблем осуда околине и њено чуђење прво нас пи- тају „шта ће вам толика деца“ и „од чега ћете их издржавати“, пошто ни држави не требају јер немају њену подршку са овом причом суочавамо се само пред изборе, а после из- бора сви остају неми наша издавачка кућа објавила је књигу миће миловановића црни- на и ордење, о женској страни рата, о томе ка- ко су наше жене губиле очеве, дедове, браћу, мужеве, на крају и синове и унуке, гасила се огњишта, а на крововима вијали црни барја- ци такође и књигу ковиљке тишме маглени дани, о страдању срба у републици српској и книнској крајини, и многе друге које се баве овом немилом темом земљотрес 2010 годи- не нашој фирми је направио штету од преко 20 000 евра одштета није стигла, а постали смо „предмет за решавање“, не само ми него и 330 фирми из краљева било је дана када нисмо имали новца ни за основне ствари, кад смо недељу дана били без струје можда је баш то била прекретница у мом животу када сам схватила колика је снага молитве и снага љубави из сваке тешкоће излазила сам сваки пут све јача јер, како бисмо могли да се ра- дујемо успеху ако нисмо доживели губитак, како бисмо знали шта је срећа ако нисмо ви- дели шта је туга да, чула сам ту проповед и осетила радост, јер кад помажемо једни дру- гима то је као да дајемо христу, јер смо сви иконе божије и још, та глад се односи на хри- стову љубав он је увек гладан и жељан наше љубави, и жељно чека да обратимо пажњу на њега зато кад смо уз њега, не плашимо се будућности, јер сам сигурна да нас бог никад неће оставити од када сам остала по десети пут у благословеном стању и родила јована на велику госпојину, цела та трудноћа је била вишедетне хришћанске породице март / април 2017 35 потпуно посебна због свега што ми се деша- вало у њој постала сам свесна милости бо- жије и научила сам да само искрену молитву и ону из дубине душе бог увек услишава уо- чи овог божића остали смо без новца, а уочи бадњег дана сестра нектарија из манастира жича, зове ме и каже: „спремили смо вам не- што да лепо проведете божић“ и шта рећи на то? бог не жели да нас за тај радосни празник остави празне и тужне и, заиста, све што сам срцем молила, то сам од бога добила у јутарњој молитви господу исусу христу читамо: „ти си бог мој од утробе матере моје“, а опет многе мајке и очеви не верују у бога какав је за вас осећај трудноћа? маја: ко зна за молитву, зна и за бога али, ипак, свака трудноћа је благодатна и ту божи- ју благодат преноси и на мајку трудноћа је посебан, благословен осећај и бог чува здра- вље труднице заиста ретко се дешава да се озбиљно разболи ни трудноће ни порођаји нису ми били исти, али се нисам плашила по- рођаја и тај чин сам доживљавала као осло- бођење од грехова у једној трудноћи, због неких проблема, осећала сам незадовољство, љутњу, била свадљива, али кад сам се поро- дила пошле су ми сузе радоснице, и добила сам осећај задовољства и љубави према сви- ма на које сам била љута и свима сам опра- штала и сваки пут када би се родило наше де- те, рађала сам се и ја а током задње трудноће осећала сам само спокојство, од почетка до краја пред порођај сам читала јеванђеље о христовом страдању, како су под крстом би- ли само богородица и јован потресло ме је како им је исус рекао: мајко, ето ти сина и јовану ето ти мајке и пре него што нам се родио син на велику госпојину, решила сам да се зове јован а са јованом у утроби је и осећај божије благодати био најјачи и као да сам и сâма доживела неко преображење во- лела бих да имамо још деце, бар дванаест, као и апостола који седе уз господа на небесима, али бог велики зна да ли ће нам те жеље испу- нити свесна сам да нас искушења тек чекају, јер су мала деца – мала брига али нема ве- ће радости него бити мајка и већег задовољ- ства него живети у кући препуној дечје граје, смеха и радости и деца се радују свакој новој беби имате ли поруку другим породицама? маја: својим јавним радом ми стално ша- љемо своје поруке и желимо да се што више људи укључи у борбу против беле куге то је темељ нашег удружења закон о абортусу је тешко укинути, али би требало донети такав закон да је обавезно претходно се посавето- вати са свештеником и психологом, и да се жени остави бар пет дана за размишљање уз то, да потресна песма поменутог проф др марка младеновића зашто мајко буде оба- везна мислим да би велики проценат жена одустао од абортуса морам да признам да сам и ја једном била у таквом искушењу рекла сам: „доста нам је деце!“ а када сам погледала на нашу децу, сузе су ми потекле и помислила сам: „а зашто су се ова деца родила? боже, ти то знаш и ово зачето треба да се роди“ и ис- кушење је нестало „код ове породице је евидентно да је сâмо вишедетство много утицало на буђење вере, која је била запретана само традицијом, да би то буђење покренуло у њима свест и осећај о богопризвању али, ништа не бива преко но- ћи вера постепено испуњава срца која ка њој стреме“ овако се о породици ковачевић из- разио њихов парохијски свештеник о радоје сандо, из цркве светог саве у краљеву и ми верујемо да је тако вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2017 из назарета исус је отишао у капернаум: и оставивши назарет дође и намести се у капернауму приморском на међи заву- лоновој и нефталимовој (мат 4, 13) исус је дуго живео и проповедао у капернауму, који јеванђелисти називају и „његовим градом“ и ушавши у лађу пређе и дође у свој град (мат 9, 1) национални парк капернаум смештен je на северној обали галилејског језера централно место овог топонима данас чине стара сина- гога, православни храм – дванаесторице апо- стола и римокатолички храм капернаум је једно од главних места ходо- чашћа у светој земљи у исусово време ка- пернаум је био велико насеље, док су данас присутни само остаци и ископинепо усменом предању стару синагогу је обновио римски центурион у знак захвалности исусу који му је излечио слугу иначе, до данас није научно утврђено време изградње старе синагоге, али се научници слажу у чињеници да је постојала у 1 веку после христа данас је ово најбоље са- чувана синагога тзв галилејског типа темељ је сачињен од великих тесаних каменова, димен- зија 18,6 x 20,4 метара, са три улаза и богато украшеним надвратницима ови улази воде у храм чији је главни део подељен са две коло- не стубова стубови су коринтског типа висине 7,3 метра по зидовима синагоге се и данас уо- чавају рељефи разних геометријских фигура, светиње свете земље капернаум, стара синагога (извор: guide-israelru) вишедетне хришћанске породице зашто мајко зашто чупаш младо воће, зашто не даш да се родим, кад остариш ко ће по том свету да те води зар од мене имаш штете, зар не чујеш моје крике, ја сам мајко твоје дете, ја сам слика твоје слике човек тежи својој слици, за опстанак бој се бије, не знаш да су на клиници убијене три србије видиш ме на ултразвуку, ломе кости и прстиће, главу, груди, ногу, руку, убијају живо биће ја сам мајко божије дело, ја сам мајко клица света, мој кревет је твоје тело, моја кућа је планета и кад једном будеш сама, неће цвеће да ти цвета, сећаћеш се у сузама нерођеног свог детета тада мајко бићу птица, мртвом руком миловаћу сузе са твог светлог лица и од туге заплакаћу убила си мајко мила много славних великана, место њих из твога крила изникла је сува грана на капији раја стоји да је дете сунце света, у космосу не постоји ништа лепше од детета аутор песме је проф др марко младеновић (1928–2014), оснивач удружења „опстанак“ – за борбу против беле куге март / април 2017 37 капернаум је једно од главних места ходочашћа у светој земљи капернаум, галилеја јелена јонић воћа, цвећа, животиња и митолошких ликова, очигледно показујући да римски центурион није жалио своја средства за обнову синагоге, а све због своје захвалности исусу у непосредној близини старе синагоге, годи- не 1905, откривен је темељ куће апостола пе- тра у току археолошких ископавања, управо оне куће у којој је исус исцелио многе болесне као и мајку апостола петра данас се над теме- љима овог дома налази римокатолички храм посвећен дому апостола петра иначе, већина артефаката који су пронађени током овог ис- траживања налази се у дворишту овог храма који је на свега пар десетина метара од старе синагоге на око стотину метара северно од старе си- нагоге смештен је православни храм посве- ћен сабору дванаест апостола који припада јерусалимској патријаршији подигнут је на месту где је исус излечио парализоване овај храм је фрескописан, а фреске приказују ису- сова чуда из овог храма се пружа прекрасан поглед на галилејско језеро и околину храм умножења хлеба и рибе налази се у табхи, на пар километара јужно од каперна- ума на овом месту је исус христос чудесно умножио хлеб и рибу и нахранио пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе (мт 14, 13–21; мк 6, 30–44) први храм, малих димензија (18 х 10 метара) постојао је на овом месту још 350 године око 383 године, ходочасница етерија посетила је ово свето место у табхи и оставила запис о овом византијском храму етерија наводи да се стена на којој је исус умножио хлеб и рибу на- лази у олтару овог малог храма, а да се око сте- светиње свете земље капернаум, православни храм сабора дванаест апостола (извор: guide-israelru) табха, храм умножења хлеба и рибе (извор: rusdmru) 38 2 / 2017 светиње свете земље не налази прелепи мозаикостаци овог старог храма се и данас могу видети у северном де- лу олтара данашњег храма храм је обновљен 450 године, међутим, године 614 порушили су га персијанци и наредних 12 векова био је у рушевинама године 1888 палестинска мисија немачког католичког друштва откупила је ово место, а археолошки радови који су започети 1932 го- дине открили су мозаике и зидове првобитног православног храма, где је изграђен католич- ки храм посвећен умножењу хлеба и рибе у којем се на истом месту налази стена у олтару ова бања и дан данас постоји у јерусалиму, тачније на његовој северној капији, на обали реке беит зејта већим делом је порушена и неупотребљива но у време јеванђелиста ова је бања била још у употреби пет покривених тремова око бање служило је за смештај мно- гобројних болесника који су у тој бањи тражи- ли себи лека (в јн 5, 1–15) планина или гора тавор смештена је у до- њој галилеји, у источном делу израела, на око 9 км југоисточно од назарета планина тавор је висине 588 метара и издвојена је од вена- ца суседних планина стране планине тавор обрасле су храстовим шумама, а у подножју планине су маслињаци, плантаже лешника, лијандера, дивљих ружа и јасмина у поднож- ју планине тавор смештена су два арапска се- ла шибли и дабурија, као и јеврејско насеље кфар тавор по хришћанској традицији, пла- нина тавор је место преображења господњег у свим јеванђељима је описано преображење господње, међутим, у њима се не спомиње ди- ректно назив тавор, али по опису упућују упра- во на ову планину (лк 9, 28–36) на самом врху планине налазе се право- славни и римокатолички храм, и оба су посве- ћена преображењу господњем на обронцима планине тавор налазило се старо јеврејско, а касније и римско утврђење које је срушено у налету римског цара веспасијана у новој ери света јелена подиже први хришћански храм на самом врху планине и посвећује га сведо- цима преображења – петру, јакову и јовану, а по тврдњама неких историчара, храм је био посвећен исусу христу, мојсију и илији међу- тим, овај храм бива уништен у viii веку обнова храма везује се за архимандрита иринарха који је дошао из молдавије и прво био монах у лаври светог саве освећеног, а потом одлази на тавор где започиње његову обнову 1859 године новоизграђени храм са- да има три престола: централни у част пре- ображења, јужни у част пророка мојсија и илије и северни у част светог георгија побе- доносца и димитрија солунског овај женски манастир је данас у власништву јерусалимске патријаршије православни храм преображења господњег на планини тавор (извор: pravmirru) витезда, овчија бања (извор: pilgrimcenterru) манастир пантократор смештен је на стени, на самој северо-источној обали свете горе за његове осниваче сматрају се монаси алексије и јован који су у 14 веку живели у малој келији пантократор која се налазила на истом месту где и садашњи ма- настир у изградњи манастира главну улогу је одиграо византијски цар јован v палеолог који је финансијски подржао намеру свог ро- ђака монаха јована и који је манастиру по- клонио подворје на острву лимнос и други цареви су касније наставили да помажу ма- настир манастирска слава је преображење господње након турског освајања свете горе, ма- настир пантократор запада у велику еко- номску кризу, али довитљивошћу игумана и монаха, који су током 15 и 16 века добијали довољну финансијску помоћ од дунавских кнежева, сачуван је током 17 и 18 века нај- већу помоћ добијају од русије, а нарочито од руске царице екатерине, од које братство у великој мери обнавља оронули манастир и проширује своју економију манастир је у својој историји преживео два велика пожа- ра, 1773 и 1948 године у основи, манастир чине конаци, трпеза- рија и помоћне зграде који су међусобно сједињени у једну утврђену полигоналну це- лину и који се на северној и источној стра- ни ослањају на обалске стене, а на з
... верни треба да чувају двери своје душе, знајући да је сваки хришћанин храм духа светога није могуће исповедити веру, ако прет- ходно међусобно не исповедамо хришћан- ску љубав на коју нас и сâм спаситељ пози- ва искрено исповедање вере никако није могуће ако нисмо испуњени љубављу према богом и ближњима, јер волети неког значи и веровати у њега преподобни максим испо- ведник наглашава да се исповедање вере на литургији врши из уста свих сабраних сваки хришћанин је у светој тајни про- светљења јавно исповедио веру у троједи- ног бога, коју сада кроз светотајински живот увек и изнова потврђује у тајни над тајнама, потврђујући на тај начин свој хришћански идентитет освештана историја цркве подсећа нас да се пре петог века символ вере на литур- гији читао само једном годишње, на вели- ки петак крајем петог века символ вере почео је да се чита на литургији у антио- хијској цркви, а од почетака шестог века у целој источној цркви кроз исповедање вере исповедамо да је црква једна света и саборна и на тај начин наглашавамо са- борни акт учење дванаесторице апостола нас поучава: „као што овај хлеб који је био расејан по горама, би сабран да се од њега начини један хлеб, тако сабери господе цр- кву твоју са крајева земље у царство тво- је“ за време исповедања вере литург изнад предложених дарова лелуја воздухом уста- ласавајући притом ваздух то усталасавање ваздуха изнад предложених дарова симво- лизује осењивање дарова благодаћу духа светога, који свагда лебди и благодаћу сво- јом облагодаћује све и сва после исповедања свог јединства у љуба- ви, ми у символу вере изражавамо и једин- ство у вери јединство цркве није делимич- но и ограничено, оно је јединство божански откривене истине онај ко ово не прихвата, не може припадати цркви због тога што не- што друго претпоставља и сматра истином исповедање љубави и вере на литургији, је- су величање свих дела божјих и изражавају човекову захвалност и благодарење за сва доброчинства које је бог учинио нама ка- ко бисмо господу заблагодарили за евхари- стијске дарове којих нас је удостојио, ништа друго не можемо „осим да исповедамо сва његова доброчинства и да му у љубави и вери благодаримо на њима“, вели св јован златоусти тема броја после исповедања свог јединства у љубави, ми у символу вере изражавамо и јединство у вери јединство цркве није делимично и ограничено, оно је јединство божански откривене истине 22 2 / 2017 ублизини некадашње царске престонице, скопља, налази се жупа жеглиговска са славним манастирима међу њима је и бого- родичин манастир матејче, познат по фресци лоза немањића, на којој је свети цар урош приказан у сродству са другим православ- ним владарима по летописима, ту је била сахрањена и урошева мајка, света царица- монахиња јелена ту је био сахрањен, према орбинију, и краљ марко („краљевић марко“ народних песама) савремени археолози су потврдили, на основу сачуваних трагова, да су некад постојала два кивота у овом манастиру, али тих моштију данас више нема у оно време, док су мошти још чуване у ма- настиру, дошао је владислав граматик, наш познати средњовековни књижевник и пре- писивач рукописа, пореклом од новог брда у манастиру матејче нашао је погодно место за свој рад, па је преписао неколико обимних зборника посебно је интересантан зборник из 1469 године, у оквиру којег је владислав унео исповедање православне вере св григо- рија паламе, затим посланицу царици грчкој истог светитеља о акиндиновој јереси, излага- ње монаха давида о варламовој јереси и једну расправу св николе кавасиле у одбрану пра- вославног учења тако овај зборник открива да је исихастичко учење неговано у овом ва- жном немањићком манастиру и да је оно би- ло проучавано и примењивано у српским мо- нашким круговима и у граматиково време у пропратној посланици коју је граматик саста- вио види се да је зборник написан за његовог пријатеља димитрија кантакузина, који нам је данас познатији као песник (молитва богоро- дици) него по својим прозним радовима два велика великана, и владислав и димитрије, надахњивали су се исихазмом, али су будно пратили савремене токове и похваљивали побожна дела обојица су у својим прозним саставима похвалили старање царице маре бранковић око моштију св јована рилског и њен велики труд да се пустињакове мошти врате у матични, рилски манастир пренос мо- штију рилског светитеља био је у истој години када је граматик написао зборник за дими- трија кантакузина (1469) димитрије кантакузин написао је посланицу и упутио је кир исаији, угледном свештенику и доместику у овој опширној посланици, канта- кузин излаже свој поглед на стање у коме се тада налазио хришћански свет на балкану то је време османског ропства, па се бираним речима наш песник труди да не помене влада- јућу династију и њену управу он се одлучио да целу ствар објасни помоћу личне, психоло- шке и егзистенцијалне равни сваког хришћа- нина то је био приступ прилагођен актуелној историјској ситуацији у којој су људи живели кантакузин посматра непосредан однос изме- ђу бога и верника, између божијих заповести и њихове практичне примене у свакодневном животу верника да би људи схватили његово тема броја да би људи схватили излагање у посланици кир исаији, димитрије кантакузин их подсећа на символ вере исповедање вере димитрија кантакузина др ђорђе вуковић март / април 2017 23 излагање у посланици кир исаији, он их подсе- ћа, изгледа надахнут примером св григорија паламе, на символ вере који исповедају и који су дужни да примењују„јер он (христос), ве- лик будући, због нас понижених и грешних си- ђе на земљу, (он сам) би човек понижени, тело наше примивши, би изложен ружењу, пљува- њу и разном срамоћењу, на крст се пригвозди, жуч и оцат окуси, копљем би прободен у ре- бра и телесну смрт мене (тј човека) ради при- ми, да би ми бесмртност даровао тако и толи- ко нас ради (христос) пострада и нашега ради спасења, а и ништа болно и тегобно нећемо да претрпимо ради христа и нашега спасења, ни- ти заповести његове слушамо, а оне су ради нашега спасења а ми, земља и дело творца, нећемо ништа да претрпимо ради творца на- шега и бога“ непримењивање основних правила хри- шћанства растужило је димитрија кантакузи- на, али он не посустаје у посланици кир исаији он се залаже за покајање, исправљање живот- ног пута који води у грех и за повратак на ста- зу хришћанских врлина при крају овог своје- врсног исповедања вере и погледа на живот, кантакузин препоручује кир исаији: „да нам се не би насмејао туђин, подери (посланицу), раскомадај, сажежи потпуно“ посланицу су пратили и кантакузинови стихови – „ово ми у стиховима прими“ пошто је посланица упу- ћена доместику, то значи да се наш песник надао хорском извођењу својих стихова тре- ба приметити да поједини пасажи посланице кир исаији у којима говори о покајању управо подсећају на исповедну атмосферу коју је кан- такузин приказао у својој антологијској песми молитва богородици постоји претпоставка озбиљних истраживача да је димитријев кир исаија заправо наш прослављени средњо- вековни композитор запамћен под именом исаија србин своју посланицу димитрије кантакузин завршава молбом: „ако је могуће, оче, пред олтаром славе стојећи с анђелима, нас не заборави, делатељу љубави, већ нас по- мени у часу страшне молитве“ црквени олтар је олтар небеске славе пред којим свештеник служи литургију окружен невидљивим анђе- лима и његове молитве иду директно пред престо творца и бога нашег, којег је димитри- је у посланици тако често спомињао уздајући се у милост божију и молитву свештеника, он је храбро исповедио своју веру, надајући се да ће у будућем веку бити удостојен царства оца нашег који је на небесима тема броја кантакузин посматра непосредан однос између бога и верника, између божијих заповести и њихове практичне примене у свакодневном животу верника зборник владислава граматика (извор: istorijskabibliotekacom) 24 2 / 2017 сматра се да никоме није потребно до- казивати колико је отац важан за дете али, да ли је дете важно за оца? ако погле- дамо број развода и број остављене деце од стране очева, изгледа да и није баш зашто је очинство престало да буде важно за му- шкарца? како васпитати себе као оца? ка- ква је улога оца у животу породице? и какав би требало да буде „прави отац“? о овоме разговарамо са протојерејем димитријем смирновим мушкарце често оптужују за неодговорност, за недостатак жеље да постану очеви шта је то уопште очинство? како правилно разумети ову важну реч? – заиста, очинство је практично ишчезло то је велики, болан проблем и ја не видим мо- гућност да се он реши та либерална концеп- ција породице, која се код нас стварала после 1917 године је дала свој резултат такво до- следно рушење породице је имало неколико етапа, и свака етапа је била или основа за сле- дећу, или је директно доводила до ситуације о којој ми данас разговарамо прво: увођење абортуса у нашој земљи то је почело већ 1920 године, док се још није за- вршио грађански рат а већ тада су људи, који су „водили бал“ у нашој земљи и који су, као што се показало, дошли из иностранства, мо- рали да убијају бебе ради се о томе да је ру- сија била најмногодетнија земља у европи a руска жена је била најплоднија просечна по- родица је имала 8 деце, а 15–17 и чак до 20- оро је било отприлике као сада троје и прити- снута већина је, према законима нове власти, морала да има једно дете и од почетка се то решавало абортусима даље је ишла пропаганда како жена тре- ба да иде на посао то су биле додатне радне снаге жене су постајале шрафови индустрије посебно је на покретној траци женски посао био ефективан а децу ће утешити држава – деца су одрастала без родитеља чак и сада, иако смо ми већ у 21 веку, о чему машта ма- ма? о дечијем вртићу и о томе када ће ићи на посао зашто? зато што је васпитавати и гајити децу – најтежи посао на свету и физички, зато што никако немаш времена за себе, и психич- ки, зато што не можеш да се одмориш од де- тета, осим тренутака када оно спава притом, жена данас на све то гледа као на некакву њој наметнуту дисциплину женска психологија се променила жена данас зна да постоји могућ- ност лакшег живота много лакши посао од васпитања десеторо деце је да ради за маши- ном, да ради на фарми хришћански брак и породица бог није створио човека као глумца, као математичара, космонаута, председника бог је створио човека као оца одговорног! беседа са протојерејем димитријем смирновим о очинству и проблемима везаним за очинство најважнија служба данас је очинство! разговор водио: никита филатов март / април 2017 25 жена која жели да ради обично говори: има још времена за дете – људи ће се увек оправдавати али ми се нећемо обазирати на то говорићемо о ситуа- цији која је настала у нашој земљи ако дете није потребно мајци, онда оно није потребно ни оцу дете се данас поима као нешто што нервира родитеље зато што, ако се човек оријентише на рађање деце, ако он зна да сви око њега имају по 8–10 деце, онда ће и он имати толико притом, он све то зна од малих ногу зато што са 13 година дечак свесно по- сматра како све то иде он размишља: свиде- ће ми се девојка, пристаће да се уда за мене (а не да просто живимо у грађанском браку ради свог задовољства, зато што таква појава уопште није постојала до рата), оженићу се, и онда ћу морати да целу породицу, целу такву инфраструктуру, издржавам како што ју је из- државао мој отац као што су радили мој деда и стари прадеда који сада лежи и одмара на пећи такав је био живот жену су ослободили, а мушкарац се ослобо- дио сам некада је читао новине, а сада гледа фудбал на телевизији, пије пиво и вотку, а на селу домаћу ракијуод тога становништво про- пада, а сва непотребна деца се убијају, зато што држава пропагира абортусе једино средство против зачећа је било абортус беба жене су на то гледале као на приморану операцију, поне- кад и три пута годишње и убили су око десетак милиона људии сада уместо 700 милиона, ста- новници наше земље једва достижу цифру од 145 милиона и то ће се наставити тако тако да, у ситуацији, када дечак нигде не види очинску одговорност, она се неће про- јавити ни код њега код њега ће се јавити би- олошке потребе за другим полом, које ће он задовољити без икакве одговорности и управо имамо и трећу етапу – распро- страњење контрацептивних средстава, и њи- хову пропаганду људи су обманути што се тиче штетних/не- штетних, абортивних/неабортивних средста- ва а ова средства ослобађају жену од страха од трудноће зато што трудноћа изазива код жене страх, јер води ка одговорности па како ћу дојити дете?! зар морам да се одрекнем пла- нова везаних за разноразне факултете, тури- стичке туре?! шта, морам да будем са дететом?! савремена жена се највише од свега боји да се веже за дете оно јој није потребно од првог дана трудноће због тога овакву ситуацију ве- ћина жена решава убиством свога детета али, не можеш рећи људима: убијам дете зато што ми смета да живим има искрених, отворених жена које и тако говоре али, већина говори другачије: „немам довољно средстава да га до- стојно васпитам, да му пружим образовање“, које ни она, узгред, нема она сама никада ни- је учила, нити је хтела да учи, већ је желела да се проводи, а детету је потребно образовање тако говоре на телевизији и она се тога наслу- шала и сада шири то даље у целини гледано, у нашем народу деца ни- коме нису потребна зато се и јављају такви случајеви као на самојезеру (када се неко- лико деце удавило на излету – прим прев) то је директна последица немарности то је унутрашња неодговорност нико не одговара ни за кога због тога министар шаље људе у рудник у коме се дешавају обрушавања и пе- хришћански брак и породица жену су ослободили а мушкарац се ослободио сам некада је читао новине а сада гледа фудбал на телевизији, пије пиво и вотку, а на селу домаћу ракију од тога становништво пропада, а сва непотребна де- ца се убијају, зато што држава пропагира абортусе 26 2 / 2017 торо одмах гине; генерал наређује пилотима да полете, иако су му говорили: „не смемо да летимо при оваквој облачности, опасно је“ али он наређује да се лети и авион пада за- тим за авионом трага велики број људи, ризи- кујући своје животе зашто? неодговорност одговорност постоји само пред шефовима тако је и код жене – и она има одговорност само према послу ево сада приказују детективски филм, у ко- ме је муж све време на послу, а жена жели да се разведе, зато што не разуме зашто је код њега посао сав смисао живота „живот, то је посао“ – овако говоре певачи, овако говоре глумци, они буквално то наглашавају али, бог није створио човека као глумца, као ма- тематичара, космонаута, председника бог је створио човека као оца одговорног! а ако се он при том запослио као премијер или обичан министар, или милиционер, онда је тај посао само средство да се обезбеди хра- на за породицу наравно, као одговоран чо- век, он ће и свој посао радити одговорно, а не траљаво ми имамо тону закона који проверава- ју разне ствари, зашто? – неодговорност а одговорност се рађа у породици када пе- тогодишњем дечаку дајеш одговорност за двогодишњу девојчицу, он са потпуном одго- ворношћу „подноси рапорт“ тати: „тата, све је у реду испустила је лажу, и ја сам је опрао и поново јој ставио у уста“ тога нема код нас овоме нас нигде не уче а чему нас уче? де- магогији да говоримо лепе речи, као што треба а реч „одговорност“ се најчешће чује при чему је она сасвим изгубила вредност а заједно са њом је изгубила вредност и најва- жнија служба у народу – очинство ми ни за шта не одговарамо – ни за породи- цу, ни за шта само у случају да постоји жеља и човек сам одреди шта може да уради за своју децу или да уопште ништа не уради не жале се тек тако судски извршитељи да 90% разве- дених очева не плаћа алиментацију то је по- казатељ а после тога вичу да руси своје не остављају руси остављају своју децу! тако их је васпитала власт они људи који су освојили ту власт на нелегалан начин 1917 год како да се у таквој ситуацији, када нам се у глави налази потпуна „магла“, да васпитамо у себи осећај очинства? да ли је то уопште могуће? имате ли неке примере? – наравно да има примера али, како гласи руска пословица каснијег времена: „на врби се не рађа грожђе“ уколико се мушкарац осе- ћа као отац, значи да је он негде видео пример тога или је код њега пронађен ген посебне љубави за своју децу или се уместо заљубље- ности рађа некаква посебна љубав код жене зато што је заљубљеност почетак осећања, она је врло плитка, а потом израста у снажно дрво љубави данас су врло популарни курсеви за очинство, посебно у великим градовима: петроград, москва – то је врло добро, али појава таквих курсе- ва говори о губитку очинства, да људи желе нешто да науче, да нешто о томе сазнају они осећају, као бића саздана богом, да је од њих нешто отпало због неупотребе то вам је исто као када не ходате – мишићи ногу се опуштају и приморани сте да идете на штакама тако је и овде ја никада нисам био на таквим курсе- хришћански брак и породица март / април 2017 27 вима, али се надам да је на њима све правилно организовано бар теоретски честе су ситуације када муж говори својој жени: „знаш, ја још нисам спреман да постанем отац боље да абортираш“ у чему се огледа та спремност? – ни у чему! то је изговор ради се о томе што је због контрацептивних средстава функ- ција рађања код човека нарушена она сада, укључујући и жену, не предвиђа рађање де- тета чак су из енглеског језика позајмили реч „секс“ и када је нека жена говорила да у со- вјетском савезу „нема секса“, она је говорила сасвим правилно, зато што је тада однос ка жени био другачији а бог је све уредио тако, цео тај наш апарат за рађање, све до природ- не радости коју човек добија од коитуса, и врх те радости је рађање, дојење, васпитање и образовање детета свадба – то је први корак, а последњи корак је када твоје дете добија по- тврду зрелости: постало је човек овде свуда имамо нераскидиву везу, коју су прекинули на најжалоснији начин оче димитрије, ви се већ 40 година бавите васпитањем деце – и у најширем смислу те речи, и у најужем смислу – васпитали сте свога сина испричајте нам, молим вас, о најбитнијим елементима васпитања то ће посебно бити корисно да чују млади родитељи, који тек што почињу да осећају укус материнства и очинства – најважније је волети бога више од живота а затим своју породицу, укључујући свако дете деца дарују срећу таквог „укуса“, какву ни- шта не даје ни музика, ни архитектура, ни на- ука, ништа то је стваралаштво – гајити децу, када се може десити да је сваки минут потреб- но решавати некакве задатке, глава све време ради то је таква игра! посебно када говоримо деци једна је ствар када се говори са трогоди- шњим дететом, а друга са четворогодишњим видиш како дечија душа расте, зри видиш да га као малог интересује оно што је опасно и трудиш се да га упозориш а оно не разуме, и ти ступаш у такву педагошку борбу и на кра- ју побеђујеш јер, дете је са 13 година обично потпуно потчињено дечијем колективу и за њега су родитељи само сметња, све време га терају да нешто ради и пред родитељима се јавља питање: „како да га не испусте?“ посто- ји овакав израз: „испустио је дете“ има доста људи, који су достигли некакве висине на со- цијалној лествици, а чији је однос са децом – катастрофа толико велика да би се људи пристали да дете буде добро по цену њихових успеха на тој истој лествици ја бих хтео да поразговарамо о правилним међусобним односима оца и сина, оца и ћерке како дете треба да схвати оца? као друга, као страшног учитеља или као доброг наставника? – отац је за дете све он је узор правилно очинство је када дете жели да буде „као тата“ хоћу да будем свештеник као тата; хоћу да бу- дем полицајац као тата; хоћу да будем ками- онџија као тата значи да је тата ауторитет за дете то је правилно иако касније дете може да промени своје планове и да постане хирург или учитељ свадба – то је први корак, а последњи корак је када твоје дете добија потврду зрелости: постало је човек овде свуда имамо нераскидиву везу, коју су прекинули на најжалоснији начин хришћански брак и породица 28 2 / 2017 код детета се појављују склоности ка нечему и тата му омогућава да се оне развију даје га у оне секције које могу да развију потребне спо- собности, и препоручује му тај колеџ или фа- култет где ће те способности доћи до изражаја да ли мама може да ту замени тату? – наравно, мама много може жене, уоп- штено говорећи, имају све што је потребно детету, али дете се, када нема тату, осећа лишеним нечега затим, према психичким карактеристикама, мушкарци су много да- лековидији посматрајући како дете пушта брод од папира, тата може да у њему види адмирала а мама – не мама ће само видети да је син поквасио панталоне или доколени- це а адмирала неће видети тата ће одмах приметити да син не воли да вози аутиће, да га привлачи вода тада ће му он куповати и одговарајуће играчке онда ће га послати у камп у коме се вежу морски чворови затим ће му читати о руским генијима морских ра- това и срце ће заиграти код дечака: „хоћу да будем као лазарев! хоћу да будем као на- химов! хоћу да будем као фјодор фјодоро- вич ушаков“ тако се појављују династије лекара, учитеља? – наравно! управо када се тата налази на челу породице да је мама официр и да деца такође пожеле да постану официри – ја тако нешто нисам срео свом животу а три покоље- ња официра сам видео недавно сам прочитао врло интересантан чланак о школи рачинскога, у којој је васпитавано неколико покољења деце то су била сеоска деца, која су знала чак и латиницу школу је организовао мушкарац, и у њој су углавном предавали мушкарци а сада је код нас сво образовање и васпитање у дечијим вртићима и школама – женско – то је један од резултата порочног совјет- ског система васпитања и тај систем је спремао држави верне слуге? – да најбитнија је била држава, њој је било потребно да дајеш и свој живот и свој посао и још да умеш да говориш свакакве „исправ- не“ речи резултат је разрушена породица свуда тако се и јављају такве појаве као што је женско образовање пре сто година сви пе- дагози су били мушкарци – и у гимназијама, и у другим школама а сада ако мушкарац иде у школу постоје педагози – мушкарци, по- некад их пуштају и на телевизији то су такви несрећници или су ентузијасти али сличних онаквом каквог је у филму „преживећемо до понедељка“ одиграо наш драги вјачеслав ти- хонов – нема то су све маштања многи се боје да буду многодетни – многодетни отац или многодетна мајка, боје се да имају више од једног – два детета као последицу тога имамо изгубљену културу породице, породичног мишљења мало је ко свестан себе у улози оца или мајке – узрок није само у томе врло је важан овај тренутак: човек је друштвена животиња и он се јако боји да буде бела врана тим пре што друштво све време наглашава ту белину дру- штво хоће да он буде црна врана скоро сам посматрао како су две вране до смрти убијале трећу то је симбол нашег друштва свака по- родица живи убиством сопствене деце зато што су деца препрека ка слободи, препрека томе да би жена купила себи још једне чарапе и остало деца једу слободно време а друштвено мишљење је познато: „нако- тили сте се!“; „а зашто да ја пропустим вас ако имате 10–оро деце? и ако крмача дође са 12–оро деце, морам и њу да пропустим?“ друштво је изграђено на свом животу, својим абортусима, својом зависти – а она постоји код људи против многодетних и неће се сва- ки човек усудити да плива узводно! иако по- стоје и они који воле да пливају узводно али то су појединци на 100 хиљада! они су пред- водници науке, медицине, уметности, зато хришћански брак и породица март / април 2017 29 што, да бисте достигли одређени друштвени положај, морате да пливате узводно таквих је увек мало зато, да би васпитао себе као ова „бела вра- на“, враћам се на ваше питање, ја бих свим младићима посаветовао да почну да се баве неким спортом у коме се развијају особине борца: боксом, борбом – у коме мораш побе- дити супарника тако се развија воља и још се развија витештво, правилан однос према же- ни да се не свађају са женом, већ да се дого- варају да би целог себе давао за то да њен жи- вот учиниш предивним, да би јој служио као твојој жени, као мајци твоје деце, као баки, као прабакиово је улога мушкарца! и она је пре- дивна! највећа срећа је бити међу унуцима и праунуцима којих има стотину често се мушкарци жене разведеним женама које већ имају децу из првог брака, понекад не тако малу – било какве аномалије су увек додатне компликације једном сам се у електрич- ном возу упознао са женом без обе ноге а она се возила са двоје деце наравно да је њеном мужу теже него осталим мужеви- ма зато што му је, на пример, теже да оде са њом у биоскоп: потребно је да је гура у колицима други брак је такође аномалија ако се ти жениш женом са децом, онда се твој задатак отежава али све се може решити ако ти схва- тиш тај задатак као лично свој и као обаве- зу пред богом шта је то женидба? женидба је преузети на себе одговорност за ту жену пред богом и пред њеним родитељима они су се двадесет и нешто година мучили да је одгаје – не за то да би се ти над њом исмевао имам доброг друга, новинара, породичног човека, који већ има два сина када се виђам са њим он просто сија говорећи о деци говори: то је тако диван свет! – он је окусио очинство зато што је то бла- женство зар се може упоредити однос са својом децом и некаква журналистика? њој је само 300 година, а деца се рађају већ мно- го хиљада година – још од адамовог времена знате, њега веома брине проблем одговарајуће литературе која би му помогла да васпита своју децу сада чита: „књигу о очинству“ протојереја андреја лоргуса он све време тражи књиге које би му помогле, све време је у тражењу шта бисте могли да препоручите очевима да прочитају? – постоји таква књига, зове се библија од- лична књига рембрант ван рејн ју је читао цели живот али није лака, потребно је да знамо да извучемо оно што је важно то је ви- шеслојна књига писало ју је много људи али је главни, наравно, господ – диригент, који је тај оркестар аутора водио ка једном циљу ис- пред нас се налази партитура, а већ како ће- мо ми одсвирати ту музику зависи од нашег искуства, уметности, молитве то је довољно можете чак да повадите из ње све о деци и потрудите се да то разумете зато што је једна ствар древни човек који је то писао, а потпу- но друга – савремени, нови човек а то што он тражи је добро: он је у детињ- ству видео пример добрих родитеља поро- дично сазнање се предаје органски породи- ца је наслеђе, породично предање, у којем је стопљено и народно предање, оплођено предањем цркве зато што је наш народ 700 година васпитавала само црква није би- ло никаквих других васпитних технологија свештеник је на служби читао јеванђеље, тумачења јеванђеља светих отаца – најум- нијих људи: василија великог, григорија бо- гослова, јована златоуста читао је пролог људи су били несвакидашње образовани у духовним питањима и дете, када је расло, на сваком новом степену свог умног развоја слушало је духовне речи – довољно је било само да иде у цркву извор: мултимедијални блог протојереја димитрија смирнова, 14 јул 2016 превод: душка здравковић, православна породица, новембар 2016 хришћански брак и породица 30 2 / 2017 прошли број православног мисионара укратко је писао о јавном ангажовању породице ковачевић на очувању породице као темеља сваког народа и борби против бе- ле куге сада их лично упознајемо по речима блаженопочившег патријарха павла: „човек мора да зна циљ и смисао жи- вота то је најважније господ исус нас опо- миње да је смисао нашег живота светост свети живот по вери светој православној величина жене, као личности, огледа се у ра- ђању и служењу, баш као код богородице“ у дому ковачевића се уверавамо да се они тру- де да управо тако живе радиша (65) и маја (35) и њихова десеторка, седам синова и три кћери: милица (12), милош (10), милан (9), михајло (8), радош (6), ратко (5), миодраг (3), николина (2), ружица (4) и јован (6 месеци), живе у стану од 44 квадрата, који су добили на коришћење од општине краљево селили су се много пута, често и због комшија којима је сметала граја њихове деце радиша је родом вишедетне хришћанске породице сви мисле да је главни проблем како прехранити вишедетну породицу, али је већи проблем осуда околине и њено чуђење породица ковачевић радмила грујић март / април 2017 31 са уба код ваљева, има само брата, а маја је из краљева, има брата и полубрата радиша, професор српског језика, већ годинама ради као новинар, најпре у танјуг-у, да би пре 26 година основао своју фирму „глас србије“ која се бави издавањем књига и новина добитник је награда „димитрије давидовић“ и „свето- зар марковић“ од „удружења новинара ср- бије“, као и ордена мајора гавриловића 1992 године од „друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918“ за пробија- ње информативне блокаде и ширење истине о српском народу награду му је доделио лич- но др наум ђорђевић, председник солунских ратника оснивачи су „удружења кнегиња персида карађорђевић“ од прошле године издају и краљевске новине маја је завршила средњу трговачку школу и желела је да се да- ље школује, али није имала могућности још у раном детињству отац их је напустио мајка их је издржавала, уз подршку њеног оца, ко- ји је имао радњу домаће радиности са ради- шом се упознала 1998 у краљеву на оснивач- кој скупштини свесрпског сабора за одбрану српског народа на косову и метохији као свестрани интелектуалац, радиша је код ње изазвао посебне симпатије и емоције при- мљена је у „глас србије“ на место секретара редакције, родила се љубав и убрзо су се вен- чали сада обавља дужност заменика главног уредника не примају никакву помоћ јер има- ју фирму, једино понекад од школе бесплатне уџбенике, такође од цркве и пријатеља нај- већи проблем су им дажбине и не стижу да их плаћају редовно постављамо им прво и нај- важније питање: вера је основ новога живота како се код вас рађала вера? је ли било чуда? маја: увек сам се придржавала неких основних ствари вере првих шесторо деце, одмах по рођењу, крстили смо у храму светог саве у краљеву, а остале ћемо ускоро све за- једно крстити славимо свјована крститеља али, рођење десетог детета унело је велику промену у мом духовном поимању живота постала сам свесна божијег присуства у сва- ком тренутку свог живота његова милост је понекад била толико велика да је све оно што се дешавало имало само један одговор, а то је да бог сâм зна шта је за нас добро и кад сам нешто рекла само онако „даће бог“, али нисам то тако силно желела, то се није ни остварило, али ако бих нешто толико снажно пожелела да је цела моја душа и да су све моје мисли биле усмерене ка томе, бог никада није забо- равио нас и наше молитве данас са сигурно- шћу могу да кажем кад имамо веру у бога и молитву, ништа нам друго не треба редакци- ју смо недавно преселили на нову локацију, у близину манастира жиче желимо тамо да изнајмимо и кућу и да нам манастир постане место духовног узрастања било је и очиглед- них чуда када смо први пут ишли на море у црну гору, имали смо саобраћајни удес, сле- тели смо с пута кола су уништена, а ми смо изашли неповређени то се десило 24 јула, уочи празника иконе пресвете богородице тројеручице, а у колима смо имали штампане књиге о тројеручици које смо требали однети у неке манастире и цркве с којима смо скло- пили уговор али, стално се уверавамо да бог чини чуда на сваком кораку и на разне начи- не у свакој неприлици бог нам пошаље не- кога да нам притекне у помоћ радиша: било је свештеника у мојој породици, а моја ујна је монахиња у манастиру ваведење у овчарској клисури, параскева иначе, кроз књижевност вишедетне хришћанске породице 32 2 / 2017 још од раног детињства дошао сам до основ- них схватања вере она је са годинама јачала маја: свесни смо да смо почетници у вери и да треба много да учимо из науке божије, али смо већ осетили колико нас бог воли и коли- ко је присутан у нашем животу, што раније нисмо осећали, и да се сâми постепено мења- мо набоље вера нас снажи и одгони страх и претерану бригу, и како каже наш блажено- почивши патријарх павле, циљ вере јесте да задобијемо светост и краљевске новине нам пружају могућност да упознамо многе служи- теље цркве који нас поучавају духовном жи- воту и о важности духовности жеља да имате много деце, је ли била из ро- дољубиве побуде или сте сматрали да су деца божији дарови? маја: мало је необично за данашње време, али моја жеља је била да имамо пуно деце то сам сматрала родољубљем али и бог је хтео да нам подари децу мислим да је то највећи божији дар имати здраву децу са којом се ра- дујете сваком новом дану од малих ногу су сви упућени једни на друге, уче се да не бу- ду себични више има проблема у породица- ма где је мање деце, али све се решава кад је слога и љубав у кући колико тежите ка томе да будете права хри- шћанска породица? маја: тежимо ка томе и боримо се за хри- шћанске вредности: да имамо више љубави према богу и својим ближњима, јаку веру и наду у боље сутра, да нас бог чува на сва- ком месту и у сваком тренутку, да се учимо да праштамо и трпимо, јер само тако можемо да будемо добри људи и прави хришћани ра- диша: свако од нас носи свој крст, али љубав је та привилегија и радост коју нам је бог по- дарио, а ње не може бити без пожртвовања, одрицања, трпљења и праштања учимо децу, а и нас сâме, да се свакодневно молимо богу испред икона и упаљеног кандила, али и на сваком месту и у сваком послу којим се бави- мо имати више потомака је велика привиле- гија за родитеље али код људи баш и нисте привилеговани много је оних који вас не подржавају него вам се ишчуђавају а стручни „детебрижни- ци“ би могли да вам замере, поред тога што децу материјално угрожавате, да немате ни довољно времена да посветите сваком дете- ту појединачно радиша: да, али се искрено надамо да смо привилеговани код бога то већ осећа- мо у многим животним недаћама маја: ја сам посвећена свима најважније је дати де- ци задужења и да буду активни, и у току да- на одвојити време за разговор о томе како су провели дан деца разумеју више него што ми мислимо кад имамо мање, деца то осећају, мање траже и мирнија су једном нисмо има- ли струје целу седмицу без телевизије, више смо читали, разговарали, дружили се деца су била чак срећнија богатство упропашћује де- цу и сâме родитеље реците нам нешто више о вашем „удружењу кнегиња персида карађорђевић“ маја: радиша је био инспиратор својим честим причама везаним за српску историју једном приликом је на гробљу у бранковини говорио о српским владарима, споменуо је и кнегињу персиду, мајку десеторо деце, која је ту рођена и сахрањена, иначе млађу 22 годи- не од супруга кнеза александра, а то је мени дало идеју да под њеним именом оснујемо не- профитно удружење грађана за борбу против беле куге и помоћ вишедетним породицама оно што је божија промисао у томе, је то да је оно регистровано 17 јула 2015, на рођен- вишедетне хришћанске породице март / април 2017 33 дан њеног чукунунука престолонаследника александра ii (на дан кад је убијен дража ми- хајловић и убијена породица светог цара ни- колаја ii романова) а краљевске новине, прве монархистичке новине у србији, регистрова- не су 22 фебруара 2016, опет не случајно, на дан кад је 1882 кнез милан обреновић по- стао краљ и србија проглашена краљевином да ли су краљевске новине тематски блиске гласу србије и како сте дошли на идеју за те новине? као људи од пера и јавни радници пратите сва збивања на политичком, наци- оналном, културном нивоу колико се ваше новинарство разликује од других јавних гла- сила? да ли су новине писале и о вама? радиша:глас србије више не штампамо, из- лази online (онлајн), има свој портал на интер- нету, штампамо само краљевске новине, које поред националног имају и монархистичко усмерење пошто је „удружење кнегиња пер- сида карађорђевић“ имало подршку краљев- ске породице, родила се замисао и о новина- ма право новинарство више није исплативо данас је главна жута штампа, шунд, а сабла- зни су ударне теме профитабилних новина и телевизије ко данас чита озбиљне теме? борећи се за истину имате само трошкове, а не приходе маја: многе новине су писале о нама, били смо учесници радио емисије „по- маже бог, народе мој!“ и на неколико теле- визијских емисија посебно се радујемо што и православни мисионар пише о нама наша борба нимало није лака захтева додатне на- поре, уз оне велике који нас стално прате, али ми не жалимо себе, јер сматрамо да је задњи час да се нешто значајније учини за опстанак породице и очување српског народа, и то на званичном нивоу, од стране владе србије јер, о томе не сме да се ћути и да се затвара- ју очи пред тако горућим проблемом проф др марко младеновић је у мају 2014 упутио отворено писмо председнику рс, председ- нику скупштине рс, председнику владе рс и патријарху спц у којем наводи застрашујуће чињенице: „срби ће за 25 година бити нацио- нална мањина, за 50 година само енклаве, а за 100 година – остаће само успомена да смо овде постојали када умре матица, умреће и дијаспора сви ћемо се скупљати у „сабирном центру“ небеске србије ми нисмо као јевре- ји да се вратимо после 2000 година наш пут је пут без повратка“ о овоме говори и његова књига србија – свећа која догорева оно што посебно охрабрује то је да наши људи из дија- споре прате збивања у србији, радују се и по- мажу овакве иницијативе за опоравак србије да не испадне да се хвалим, у знак подршке, и песници су почели да ми посвећују песме, као следбеници мајке југовића, као нпр књижев- ник ђуро милекић, која је објављена у шта- јерским новинама, гласилу срба из словеније и аустрије са којима одлично сарађујемо како функционише ваша велика породица? имате четири школарца како протиче дан од јутра до мрака? маја: милица иде у пети разред, милош у четврти, милан у трећи, михајло у други, ра- дош у предшколско врло добри су ђаци ми- лица се истиче у рецитовању и учествовала је у тв емисији „ја имам таленат“ и воли да сли- ка рецитује песме које су везане за традици- ју и војевање срба сви воле да певају „кажи мени ђаче“ и да рецитују песме од љубивоја ршумовића милош вежба кошарку, милан карате иду на веронауку милош посебно воли да пева црквене песме, а михајло воли молитве царе небески и богородице дјево од јутра до мрака код куће је забавно: док спре- мам доручак, мања деца поваде из ормана вишедетне хришћанске породице 34 2 / 2017 сву гардеробу, па је у току дана пресложим и вратим на место, а увече је опет изваде на шпорету су две велике шерпе за ручак, уз то шест литара млека и седам векни хлеба али, и деца имају своја задужења: милица помаже млађима око домаћег, милош иде у куповину, милан води бригу о беби, михајло воли ме- ни да помаже кавга настане кад се купи више врста сладоледа или неко донесе различите играчке сами бирају игре, најчешће – настав- ника, лекара, банкара, и тада и на играчке за- бораве и буде мир знају како се дели чоко- лада, да не смеју бити себични трудим се да сагледам посебност сваког од њих и како да им приђем немамо ауто па нас превозе при- јатељи или таксисти који нас познају најче- шће шетамо по парку како у данашњим условима децу васпитати у складу са хришћанским вредностима? радиша: тешко је ускладити све то, јер све око нас се противи великој породици, тра- диционалним и хришћанским вредности- ма, скромности данас вас поштују само ако имате новац, ако сте успешни, на положају скромност је постала нешто што сматрају неисправним, терају вас да учите децу да бу- ду похлепна, амбициозна, да имају скупе па- тике и тренерке, скупе мобилне телефоне и компјутере, и кад све то немате сматрају вас чудним велики је утицај медија на понашање деце данас у цртаним филмовима можете ви- дети само агресију а васпитати децу по божи- јим законима је управо супротно томе и нема везе са новцем има ли код вас егзистенцијалног страха? у јеванђељу христос каже: огладњех и да- досте ми да једем(мт 25, 35) како разуме- те то? да ли сте чули о томе проповед вашег свештеника? маја: сви мисле да је главни проблем ка- ко прехранити породицу, а већи је проблем осуда околине и њено чуђење прво нас пи- тају „шта ће вам толика деца“ и „од чега ћете их издржавати“, пошто ни држави не требају јер немају њену подршку са овом причом суочавамо се само пред изборе, а после из- бора сви остају неми наша издавачка кућа објавила је књигу миће миловановића црни- на и ордење, о женској страни рата, о томе ка- ко су наше жене губиле очеве, дедове, браћу, мужеве, на крају и синове и унуке, гасила се огњишта, а на крововима вијали црни барја- ци такође и књигу ковиљке тишме маглени дани, о страдању срба у републици српској и книнској крајини, и многе друге које се баве овом немилом темом земљотрес 2010 годи- не нашој фирми је направио штету од преко 20 000 евра одштета није стигла, а постали смо „предмет за решавање“, не само ми него и 330 фирми из краљева било је дана када нисмо имали новца ни за основне ствари, кад смо недељу дана били без струје можда је баш то била прекретница у мом животу када сам схватила колика је снага молитве и снага љубави из сваке тешкоће излазила сам сваки пут све јача јер, како бисмо могли да се ра- дујемо успеху ако нисмо доживели губитак, како бисмо знали шта је срећа ако нисмо ви- дели шта је туга да, чула сам ту проповед и осетила радост, јер кад помажемо једни дру- гима то је као да дајемо христу, јер смо сви иконе божије и још, та глад се односи на хри- стову љубав он је увек гладан и жељан наше љубави, и жељно чека да обратимо пажњу на њега зато кад смо уз њега, не плашимо се будућности, јер сам сигурна да нас бог никад неће оставити од када сам остала по десети пут у благословеном стању и родила јована на велику госпојину, цела та трудноћа је била вишедетне хришћанске породице март / април 2017 35 потпуно посебна због свега што ми се деша- вало у њој постала сам свесна милости бо- жије и научила сам да само искрену молитву и ону из дубине душе бог увек услишава уо- чи овог божића остали смо без новца, а уочи бадњег дана сестра нектарија из манастира жича, зове ме и каже: „спремили смо вам не- што да лепо проведете божић“ и шта рећи на то? бог не жели да нас за тај радосни празник остави празне и тужне и, заиста, све што сам срцем молила, то сам од бога добила у јутарњој молитви господу исусу христу читамо: „ти си бог мој од утробе матере моје“, а опет многе мајке и очеви не верују у бога какав је за вас осећај трудноћа? маја: ко зна за молитву, зна и за бога али, ипак, свака трудноћа је благодатна и ту божи- ју благодат преноси и на мајку трудноћа је посебан, благословен осећај и бог чува здра- вље труднице заиста ретко се дешава да се озбиљно разболи ни трудноће ни порођаји нису ми били исти, али се нисам плашила по- рођаја и тај чин сам доживљавала као осло- бођење од грехова у једној трудноћи, због неких проблема, осећала сам незадовољство, љутњу, била свадљива, али кад сам се поро- дила пошле су ми сузе радоснице, и добила сам осећај задовољства и љубави према сви- ма на које сам била љута и свима сам опра- штала и сваки пут када би се родило наше де- те, рађала сам се и ја а током задње трудноће осећала сам само спокојство, од почетка до краја пред порођај сам читала јеванђеље о христовом страдању, како су под крстом би- ли само богородица и јован потресло ме је како им је исус рекао: мајко, ето ти сина и јовану ето ти мајке и пре него што нам се родио син на велику госпојину, решила сам да се зове јован а са јованом у утроби је и осећај божије благодати био најјачи и као да сам и сâма доживела неко преображење во- лела бих да имамо још деце, бар дванаест, као и апостола који седе уз господа на небесима, али бог велики зна да ли ће нам те жеље испу- нити свесна сам да нас искушења тек чекају, јер су мала деца – мала брига али нема ве- ће радости него бити мајка и већег задовољ- ства него живети у кући препуној дечје граје, смеха и радости и деца се радују свакој новој беби имате ли поруку другим породицама? маја: својим јавним радом ми стално ша- љемо своје поруке и желимо да се што више људи укључи у борбу против беле куге то је темељ нашег удружења закон о абортусу је тешко укинути, али би требало донети такав закон да је обавезно претходно се посавето- вати са свештеником и психологом, и да се жени остави бар пет дана за размишљање уз то, да потресна песма поменутог проф др марка младеновића зашто мајко буде оба- везна мислим да би велики проценат жена одустао од абортуса морам да признам да сам и ја једном била у таквом искушењу рекла сам: „доста нам је деце!“ а када сам погледала на нашу децу, сузе су ми потекле и помислила сам: „а зашто су се ова деца родила? боже, ти то знаш и ово зачето треба да се роди“ и ис- кушење је нестало „код ове породице је евидентно да је сâмо вишедетство много утицало на буђење вере, која је била запретана само традицијом, да би то буђење покренуло у њима свест и осећај о богопризвању али, ништа не бива преко но- ћи вера постепено испуњава срца која ка њој стреме“ овако се о породици ковачевић из- разио њихов парохијски свештеник о радоје сандо, из цркве светог саве у краљеву и ми верујемо да је тако вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2017 из назарета исус је отишао у капернаум: и оставивши назарет дође и намести се у капернауму приморском на међи заву- лоновој и нефталимовој (мат 4, 13) исус је дуго живео и проповедао у капернауму, који јеванђелисти називају и „његовим градом“ и ушавши у лађу пређе и дође у свој град (мат 9, 1) национални парк капернаум смештен je на северној обали галилејског језера централно место овог топонима данас чине стара сина- гога, православни храм – дванаесторице апо- стола и римокатолички храм капернаум је једно од главних места ходо- чашћа у светој земљи у исусово време ка- пернаум је био велико насеље, док су данас присутни само остаци и ископинепо усменом предању стару синагогу је обновио римски центурион у знак захвалности исусу који му је излечио слугу иначе, до данас није научно утврђено време изградње старе синагоге, али се научници слажу у чињеници да је постојала у 1 веку после христа данас је ово најбоље са- чувана синагога тзв галилејског типа темељ је сачињен од великих тесаних каменова, димен- зија 18,6 x 20,4 метара, са три улаза и богато украшеним надвратницима ови улази воде у храм чији је главни део подељен са две коло- не стубова стубови су коринтског типа висине 7,3 метра по зидовима синагоге се и данас уо- чавају рељефи разних геометријских фигура, светиње свете земље капернаум, стара синагога (извор: guide-israelru) вишедетне хришћанске породице зашто мајко зашто чупаш младо воће, зашто не даш да се родим, кад остариш ко ће по том свету да те води зар од мене имаш штете, зар не чујеш моје крике, ја сам мајко твоје дете, ја сам слика твоје слике човек тежи својој слици, за опстанак бој се бије, не знаш да су на клиници убијене три србије видиш ме на ултразвуку, ломе кости и прстиће, главу, груди, ногу, руку, убијају живо биће ја сам мајко божије дело, ја сам мајко клица света, мој кревет је твоје тело, моја кућа је планета и кад једном будеш сама, неће цвеће да ти цвета, сећаћеш се у сузама нерођеног свог детета тада мајко бићу птица, мртвом руком миловаћу сузе са твог светлог лица и од туге заплакаћу убила си мајко мила много славних великана, место њих из твога крила изникла је сува грана на капији раја стоји да је дете сунце света, у космосу не постоји ништа лепше од детета аутор песме је проф др марко младеновић (1928–2014), оснивач удружења „опстанак“ – за борбу против беле куге март / април 2017 37 капернаум је једно од главних места ходочашћа у светој земљи капернаум, галилеја јелена јонић воћа, цвећа, животиња и митолошких ликова, очигледно показујући да римски центурион није жалио своја средства за обнову синагоге, а све због своје захвалности исусу у непосредној близини старе синагоге, годи- не 1905, откривен је темељ куће апостола пе- тра у току археолошких ископавања, управо оне куће у којој је исус исцелио многе болесне као и мајку апостола петра данас се над теме- љима овог дома налази римокатолички храм посвећен дому апостола петра иначе, већина артефаката који су пронађени током овог ис- траживања налази се у дворишту овог храма који је на свега пар десетина метара од старе синагоге на око стотину метара северно од старе си- нагоге смештен је православни храм посве- ћен сабору дванаест апостола који припада јерусалимској патријаршији подигнут је на месту где је исус излечио парализоване овај храм је фрескописан, а фреске приказују ису- сова чуда из овог храма се пружа прекрасан поглед на галилејско језеро и околину храм умножења хлеба и рибе налази се у табхи, на пар километара јужно од каперна- ума на овом месту је исус христос чудесно умножио хлеб и рибу и нахранио пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе (мт 14, 13–21; мк 6, 30–44) први храм, малих димензија (18 х 10 метара) постојао је на овом месту још 350 године око 383 године, ходочасница етерија посетила је ово свето место у табхи и оставила запис о овом византијском храму етерија наводи да се стена на којој је исус умножио хлеб и рибу на- лази у олтару овог малог храма, а да се око сте- светиње свете земље капернаум, православни храм сабора дванаест апостола (извор: guide-israelru) табха, храм умножења хлеба и рибе (извор: rusdmru) 38 2 / 2017 светиње свете земље не налази прелепи мозаикостаци овог старог храма се и данас могу видети у северном де- лу олтара данашњег храма храм је обновљен 450 године, међутим, године 614 порушили су га персијанци и наредних 12 векова био је у рушевинама године 1888 палестинска мисија немачког католичког друштва откупила је ово место, а археолошки радови који су започети 1932 го- дине открили су мозаике и зидове првобитног православног храма, где је изграђен католич- ки храм посвећен умножењу хлеба и рибе у којем се на истом месту налази стена у олтару ова бања и дан данас постоји у јерусалиму, тачније на његовој северној капији, на обали реке беит зејта већим делом је порушена и неупотребљива но у време јеванђелиста ова је бања била још у употреби пет покривених тремова око бање служило је за смештај мно- гобројних болесника који су у тој бањи тражи- ли себи лека (в јн 5, 1–15) планина или гора тавор смештена је у до- њој галилеји, у источном делу израела, на око 9 км југоисточно од назарета планина тавор је висине 588 метара и издвојена је од вена- ца суседних планина стране планине тавор обрасле су храстовим шумама, а у подножју планине су маслињаци, плантаже лешника, лијандера, дивљих ружа и јасмина у поднож- ју планине тавор смештена су два арапска се- ла шибли и дабурија, као и јеврејско насеље кфар тавор по хришћанској традицији, пла- нина тавор је место преображења господњег у свим јеванђељима је описано преображење господње, међутим, у њима се не спомиње ди- ректно назив тавор, али по опису упућују упра- во на ову планину (лк 9, 28–36) на самом врху планине налазе се право- славни и римокатолички храм, и оба су посве- ћена преображењу господњем на обронцима планине тавор налазило се старо јеврејско, а касније и римско утврђење које је срушено у налету римског цара веспасијана у новој ери света јелена подиже први хришћански храм на самом врху планине и посвећује га сведо- цима преображења – петру, јакову и јовану, а по тврдњама неких историчара, храм је био посвећен исусу христу, мојсију и илији међу- тим, овај храм бива уништен у viii веку обнова храма везује се за архимандрита иринарха који је дошао из молдавије и прво био монах у лаври светог саве освећеног, а потом одлази на тавор где започиње његову обнову 1859 године новоизграђени храм са- да има три престола: централни у част пре- ображења, јужни у част пророка мојсија и илије и северни у част светог георгија побе- доносца и димитрија солунског овај женски манастир је данас у власништву јерусалимске патријаршије православни храм преображења господњег на планини тавор (извор: pravmirru) витезда, овчија бања (извор: pilgrimcenterru) манастир пантократор смештен је на стени, на самој северо-источној обали свете горе за његове осниваче сматрају се монаси алексије и јован који су у 14 веку живели у малој келији пантократор која се налазила на истом месту где и садашњи ма- настир у изградњи манастира главну улогу је одиграо византијски цар јован v палеолог који је финансијски подржао намеру свог ро- ђака монаха јована и који је манастиру по- клонио подворје на острву лимнос и други цареви су касније наставили да помажу ма- настир манастирска слава је преображење господње након турског освајања свете горе, ма- настир пантократор запада у велику еко- номску кризу, али довитљивошћу игумана и монаха, који су током 15 и 16 века добијали довољну финансијску помоћ од дунавских кнежева, сачуван је током 17 и 18 века нај- већу помоћ добијају од русије, а нарочито од руске царице екатерине, од које братство у великој мери обнавља оронули манастир и проширује своју економију манастир је у својој историји преживео два велика пожа- ра, 1773 и 1948 године у основи, манастир чине конаци, трпеза- рија и помоћне зграде који су међусобно сједињени у једну утврђену полигоналну це- лину и који се на северној и источној стра- ни ослањају на обалске стене, а на з
Свеска: 354 | Символ вере
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
22
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећетеВЕРОВАТИ
📌
шта ми се догодило“! наравно да сам му пове-
ровао и саветовао сам га да се још више укљу-
чи у светотајински живот цркве
коначн
...добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећете
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... је ученик који се бавио спор- том, играо је фудбал, и једном приликом, на полувремену утакмице, укочио му се врат, те није могао да покреће главу ни лево ни десно у тој ситуацији помолио се усрдно богу, закр- стио освећеним уљем врат и као плод његове дубоке вере одмах добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећете веровати шта ми се догодило“! наравно да сам му пове- ровао и саветовао сам га да се још више укљу- чи у светотајински живот цркве коначно, да наведем и свој лични пример и сведочанство, кад ми се на надланици де- сне руке појавила нека израслина величине 1 о овоме је писано у православном мисионару бр 341 (прим аут) кликера, а одмах поред ње је било удубљење сличне величине помало забринуто – пита- јући се шта би то могло да буде – и истовре- мено живећи у нади да ће се све временом вратити у нормално стање, прође неколико месеци напослетку сам отишао на ортопед- ску клинику на бањици, где ме након прегле- да ортопед упути специјалисти за пластичну хирургију који ми је рекао да је то безазлено (свакако иритирајуће), може да се оперише, али не гарантује да се неће опет појавити наравно, нисам ишао на операцију, већ сам, не сумњајући у свемоћ божију, освећеним уљем двапут закрстио надланицу, и у трећи дан са рука је нестала израслина било је још мноштво сличних примера и нема простора да се све наведе наравно да нећемо, после ових примера, кренути у потрагу за освећеним уљем, а престати да учествујемо у светим тајнама наше цркве – не заборавимо да највеће дарове из своје богате ризнице бог даје управо кроз свето причешће не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје (ис 41, 10) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство благодат божија нас походи, тек након што наша вера постане окидач којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас господ крепи и исцељује фото: 3saintscom мај / јун 2017 51 госпођа вера илић била је прва жена, бео- грађанка која је студирала богословске на- уке и први катихета (вероучитељ) у нас имала сам срећу и задовољство да је упознам у суто- ну њеног живота, при самом крају када је била везана за постељу у жичкој улици на црвеном крсту била је њена мала кућа пуна успомена, све- тлости и икона са њом ме је упозна- ла једна друга сестра у христу, ње- на имењака вера, која је одлазила у покровску цркву у кајмакчаланској улици (у питању је њена другарица из детињства, а потом са факултета и из хора) она ме је 1998 године, после акатиста пресветој бого- родици, једног зимског петка у децембру одвела у кућу своје дру- гарице из детињства и своје имења- киње вере илић рекла ми је: „са- да ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ све остало што је уследило: долазак у ту малену чудесну кућу у жичкој, раз- говор са госпођом вером, иконе и књиге које сам та- мо видела, мириси босиљка, тамјана и старих књига, сасу- шених латица руже код иконе све то је био најнежнији и најтрајнији букет сећа- ња који греје моју душу вера илић је већ дуго лежала јер је бо- ловала, али када сам ушла у собу лагано се подигла на јастук, отворила очи и погледа- ла ме некако строго и нежно у исто вре- ме како каже песник са очима изван сваког зла „а ти си та новинарка“, рекла је и почела је причу о свом детињству, о мајци, богомољцима (члановима бо- гомољачког покрета владике нико- лаја који су ту и ноћивали за време богомољачких сабора и састанака), о својим професорима са богословског факултета (издвајала је посебно професора латинског и старогрч- ког, душана глумца) спомињала је и свој интервју из листа политика из 1934 године, а присећа- ла се и разговора са све- тим владиком никола- јем на растанку ми је поклонила мо- литве на језеру и осмех као позив да се поново сретнемо новог сусре- та није било јер се госпођа вера упокоји- ла на свој ро- ђендан 10 мар- та сећање рекла ми је: „сада ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ вера илић прва жена вероучитељ у србији весна павловић владика николај велимировић (извор: википедија) 52 3 / 2017 мој духовни отац могао је да ми препо- ручи најбољу духовну литературу и да ме тако приближи тајнама православне духовности, за које сам се заинтересовао у манастиру лепавина пред чудотворном иконом пресвете богородице лепавинске могао сам да по његовим саветима прочи- там многе књиге и да на тај начин сазнам много тога о православној духовности, али мој духовни отац је, по својој мудрој одлуци, од мене у почетку сакривао необориве до- казе о постојању бога и постепено ме је упо- знавао са истинским лепотама православне духовности, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу труд који је отац гаврило морао да уложи у мене, да бих ја ушао у свет православне ду- ховности, није био мали често сам замарао оца гаврила својим питањима желео сам да проведем што више времена поред њега, јер сам осећао да он живи у неком другачи- јем свету који је, по много чему, богатији од уобичајеног света наше свакодневице за- хваљујући њему, упознао сам предивне љу- де који су се налазили свуда око мене, али ја, без духовног оца, не бих никада могао да их приметим, нити да им се приближим ка- да сам доживео духовну очинску љубав мог духовног оца, могао сам боље доживети и љубав нашег небеског оца од свог првог сусрета са светом право- славне духовности, у том свету налазио се и отац гаврило, игуман лепавински, мој духовник и путеводитељ који ме је водио до данас, кроз тај свет, другачији од света свакодневице када сам први пут посетио манастир ле- павину, једноставно говорећи, тамо ми се свидело оно што је било неопипљиво и привлачило ме оно што је било невидљи- во прекрстио сам се испред богородичине иконе, целивао је и неколико тренутака ста- јао у њеној тајанственој близини по изласку из цркве, срео сам се, у окружењу манастир- ском, са игуманом манастира лепавина, та- да, јеромонахом, касније архимандритом, оцем гаврилом био сам зачуђен његовим изгледом: носио је необичну дугу црну оде- ћу и дугу браду касније се испоставило да ћу одрастати уз његову посебност и под ње- говим руководством упознавати духовни свет то је свет из којег долазе невидљиве лепо- те чудотворне иконе пресвете богородице лепавинске, чије ми се тајне, од тога време- на, непрестано откривају на увек нов начин и како је време пролазило, отац гаврило ме је све више уводио у тај скривени свет и водио кроз њега, као мој духовник и сапут- ник у мом приближавању оном непознатом и скривеном од мојих очију осећам велику духовну радост што сам свет православне духовности почео да упознајем још у годи- нама своје ране младости сећање ненад бадовинац оплемењен искуством светогорске духовности мој будући духовни отац је био потпуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит гаврило (вучковић) мај / јун 2017 53 пошто сам доста времена проводио са архимандритом гаврилом, у мени се јавила жеља да чешће и дубље доживљавам духов- ни свет, који је за мене, у то време, изгледао некако магловито, препун нејасних места духовни свет је за мене представљао једну несхватљиву непросторну област из које се према мени протезала једна усмерена светлосна нит, привлачећи ме к бескрајним ширинама тог света ширине и даљине тог духовног света се не мере светлосним годинама, већ снагом воље и жеље да тај свет доживимо својим духов- ним чулима међутим, за путовање кроз тај свет потребно је било да поред себе имам искусног духовника, јер увек постоји мо- гућност да духовно неискусан човек у тим пространствима залута и изгуби се духов- ни родитељ свом духовном детету даје му- дрост и знање, водећи га као путеводитељ кроз духовни живот често сам долазио код оца гаврила у ма- настир лепавину он у то време није много причао, али када год је нешто рекао, то се дуго задржавало у мојој свести често сам долазио код њега у време слободних да- на тада сам боравио у манастиру, читајући житија светих и чувајући овце по околним ливадама проводио сам много времена у лепавинској природи тамо сам духовно од- растао, поред свог духовног оца у свету сам сусретао световне људе, а у манастиру лепавина све је некако било дру- гачије био је тамо мој духовни отац, који је дошао из тајанственог света православне духовности, који сам желео да упознам боравећи током слободних дана у мана- стиру лепавина, читао сам о животу пра- вославних подвижника и духовника тек касније, дознао сам детаље о монашком жи- воту оца гаврила и, уопште, о људима који се одричу света, посвећујући свој живот богу дознао сам детаље које се односе на његов животни пут, а пре свега чињеницу да је и он исто имао свог духовног путеводитеља отац гаврило је, пре него што сам га први пут срео, већ имао дуг и богат монашки жи- вот оплемењен искуством светогорске ду- ховности мој будући духовни отац је био пот- пуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао он је, за мене, по много чему био јединствен, јер сам у њему препо- знао духовно богатство које нисам видео у другим људима то је био разлог што сам же- лео да уз њега проводим што више времена отац гаврило је имао хиљаде духовне деце са којима је био у контакту путем ин- сећање по својој мудрој одлуци, од мене је у почетку сакривао необориве доказе о постојању бога, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу архимандрит гаврило и ненад бадовинац у митрополији загребачко-љубљанској, 2014 г 54 3 / 2017 тернета позивао их је себи у манастир ле- павину да дођу, да посете светињу и да се поклоне пред чудотворном иконом богоро- дице лепавинске отац је непрекидно мисионарио путем интернета из своје келије и тако је обна- вљао лепавинску светињу на тај начин је уградио свој свакодневни рад у зидине и у сваки обновљени камен овог храма данас се овде налази наш мали рај којег обилазе верници и поклоници из многих земаља његова љубав за сву своју духовну децу живи и даље у нама оца гаврила више не- ма у нашем физичком свету и сада је нама потребно да живимо по његовим поукама, да живимо његову мудрост, топлину и љу- бав коју нам је оставио од сада са оцем градимо један другачији духовни однос, уз поштивање његових духовних поука и учења тешко је превазићи изгубљени физички контакт са њим, али верујем да ћу га убр- зо доживети на духовној разини он је та- мо, само духовно сам неспособан да га та- мо приметим полако биће и то, у то чврсто верујем у тренутку целивања очевог кивота ра- дост је била бити иза мајке чије су ме мај- чинске молитве упутиле ка мом духовнику целивати његов кивот у исто време са мај- ком, значило је поделити захвалност оцу гаврилу у име целе моје породице штитио нас је и чувао у временима када је било нај- теже преживети у оно ратно време укрцао нас је и чувао на „броду“ захваљујући којем нисмо осетили ни рат, ни разарања желим очевој духовној деци пуно снаге, љубави и мудрост да превазиђу тешке тре- нутке због одласка њиховог духовног оца из физичког света манастир лепавина за све нас постаје још већа светиња којој се у вечности придружио њен обновитељ, отац гаврило лепавински који је лепавинском светом месту посветио последње 33 године свог живота сећање мај / јун 2017 55 драгог брата у христу господу и сатруд- ника на пољу мисије цркве, блаженопо- чившег архимандрита гаврила, игумана ма- настира лепавина, последњи пут сам видео прошле године приликом посете у београд- ском кличничко-болничком центру тада смо, међутим, најмање разговарали о ње- говом здрављу, које нам је некако била тек успутна тема највише само разговарали о мисији српске цркве јер је та тема заправо и била живот о гаврила – његово тело је само носило мисионарски замах унутрашњег чо- века били само убеђени да је његова болест само пролазна епизода и да ће брзо на ноге и на мисионарско поље господ је, међутим, имао другачији план, по нама недокучивим промисаоним путевима архимандрита гаврила вучковића сам упознао на занимљив начин, када је моја па- рохијанка милица гагић 2012 године крену- ла за манастир лепавину и затражила благо- слов за пут тада сам је замолио да поздрави о гаврила, иако га лично нисам познавао ни ја, а ни она када је пренела тај поздрав оцу, он се веома обрадовао и сместа ју је примио преко реда, припремио разне дарове и по- ручио ми преко ње нешто што ми се дубоко урезало у памћење: „ми морамо удружити снаге!“ недуго после тога, нашу парохију је посетио његов духовни син ненад бадови- нац и договорили смо се за виђење – блаже- нопочивши отац гаврило је са њим и још два духовна чада дошао у жарково 16 јануара 2013 године да се директно упознамо није тајна да смо имали различите ставове у погледу друштвених мрежа, но један дру- сећање био је несвакидашња појава: монах светогорског искуства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологија; старац по годинама, а младић по мисионарској ревности одлазак ревносног архимандрита–мисионара презвитер оливер суботић 56 3 / 2017 гог нисмо оспоравали у погледу мисионар- ског рада, напротив – различитости у миси- онарском и пастирском приступу нас нису спречиле да, по његовим речима, „удружимо снаге“ и подржимо се међусобно и не само то – дубоко нас је чудило (и забрињавало) зашто мисионарски задаци наше цркве трпе у извођењу, само зато што се неки људи не слажу, било да је то на личном или стручном плану од о гаврила је човек имао чему да се научи, понајпре споју монашког смирења и мисионарске ревности био је заиста не- свакидашња појава: монах светогорског ис- куства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологи- ја; старац по годинама, а младић по миси- онарској ревности као такав је обележио мисионарску делатност српске православ- не цркве са почетка 21 века и остао један од незаборавних трудбеника на том пољу у наше време када је основано мисионарског одељење при светом архијерејском синоду спц, о га- врило је постао стални члан и координатор за поље мисије у електронском простору, чиме се иначе бавио дуги низ година и сте- као велико искуство нажалост, цео проје- кат мисионарског одељења је, после вели- ке почетне енергије и ентузијазма, из нама незнаних разлога у једном тренутку застао, што је, између осталог, била и једна од бол- них тема о којој смо разговарали када смо се последњи пут видели у клиничко-болнич- ком центру воља божија је била да нас архимандрит гаврило напусти ове године и оде ка господу коме је верно служио од његових духовних чада очекујемо не само да се молитвено се- ћају свога оца, већ и да наставе његово дело, па и да га прошире надамо се и верујемо да ће се међу њима наћи достојан наследник српска православна црква је остала без из- узетног делатника на пољу мисије и његов од- лазак ће се тек осетити нека ти је вјечнаја па- мјат, оче гаврило помени и нас грешне пред господом коме си верно као монах и мисио- нар служио у овоземаљском животу пустите децу к мени јер је таквих цар- ство небеско, говори господ примају- ћи у своје наручје и све оне који су срцем незлобиви као деца једна таква личност до скоро била је међу нама то је био раша попов, истакнути публициста, новинар, књи- жевник, поета и научник који је цео свој жи- вот посветио раду са децом и породичним вредностима био је милостиви беседник који ма колико говорио пажња слушаоцу ни- је попуштала према њему није било равно- душних чинило се да никад није припремао своје беседе већ су оне њега произносиле пред слушаоца све што је причао било је крајње занимљиво и поучно на веома оригиналан начин могао је да прича на безброј тема рашу попова сам упознао 2002 године у студију радија београд у емисији хиландар- ско интерпланетарно бденије увек удубљен у оно што други причају рекао ми је да: „ни- када није чуо да цивил тако прича о мајци божијој“ нисам био сигуран, у том тренутку да ли је то похвала, али када је 2014 године са радошћу пристао да буде рецензент прве вероучитељеве песмарице хеј чујте сви би- ле су ми јасне његове речи видео сам да има љубави према свима јер никад није одбијао помоћ онима којима је била потребна зајед- но смо представљали наведену песмарицу више пута и увек је са радошћу беседио сећање сећање мај / јун 2017 57 волео је да буде у друштву деце и умео је да их поучним причама на занимљив на- чин заинтересује пре неког наступа деца из хора ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ прво би ме упитали : „да ли ће и деда раша да буде са нама?“ наступајући са њим имао сам сигурност да ће оно што бу- демо причали на предавањима бити јако успешно умео је да држи пажњу слушалаца на само њему познат и својствен начин знао је да јако озбиљне речи искаже допадљиво и шаљиво разговор са њим ме је увек инспирисао да пишем на нове теме и нове песме тако мо- гу рећи да је и његова заслуга што се друга вероучитељева песмарица тројице је престо љубав тако брзо појавила уследиле су нове промоције, а он је бивао све надахнутији на прослави славе ученика веронауке ош „васа пелагић“ и хора „свети симеон богопримац“ 2015 године, раша попов је био главни гост и беседник тада је потписивао и цртао свој лик деци на папирићима и школским свеска- ма, а моји синови методије и теодосије нису пропуштали прилику да буду у близини деда раше, поготово када сам га довозио и враћао у његов стан таква личност која је обједиња- вала поету и научника ретко се сретала ње- гова вера била је тиха, али ведра и није ни- кад покушавао да је сакрије био је изузетан познавалац српске историје о којој је увек родољубиво говорио када сажмем шта је све говорио на нашим заједничким трибинама долазим до закључ- ка да су његове теме биле дубоко јеванђел- ске он је плату очекивао једино од господа иако јако болестан, није тражио да буде са- жаљеван већ је истицао благодарност богу тихо је живео, вредно радио, а његова љубав према најмлађима биће подстрек и надах- нуће свима који из љубави стварају дела за вечност његова вера била је тиха, али ведра и никад није покушавао да је сакрије раша попов (1933–2017) једно сећање на поету и научника хаџи драган б поповић сећање 58 3 / 2017 поезија подари ми, боже у високом гнезду живи само птиче голуждраво, нежно, на ивици стоји надлећу га орли, гаврани и вране, ал’ се оно само христу богу моли: „подари ми боже, крила да узлетим, да се винем горе до облака сура, да осетим чари висине до сунца вратићу се гнезду у коме се родих, ал’ сазнаћу шта је слобода и љубав и нада исконска што ми вера пружа подари ми боже небо милостиво, да друга свога у бескрају нађем довешћу га гнезду у коме се родих, да гајимо наше голупчиће мале подари ми боже љубав према ближњем, да не осудим никад друго биће да праштање јесте снага моја, учи ме увек љубав твоја“ драгица ђурић, ужице дете неће неваљалство дете не зна чему људи неистином душу трују, зашто многи непрестано планирања лажна кују дете не зна чему мржња, у човеку шта се збива, па из срца, душе, тела мржњу точи и излива дете не зна чему крађе, туђе зашто људи желе, како могу кад украду да се смеју и веселе дете не зна чему рата, па због тога брине, пати, није људски убијати, дете не зна то да схвати дете неће неваљалство у човеку што се крије, па због тога да порасте нимало му стало није дете хоће на глупости да одрасли тачку ставе и да почну као деца лепотама да се баве русомир д арсић молитва моја си светлост, господе силни! о милости твојој певају звона лечилиште си, које славе анђели; и искра љубави од које је сва твар саткана теби узносим срце своје, владико, сведржитељу, једино надање моје акорд си најлепших нота, на харфи овог живота милена чантрак медицинска школа, ужице вероучитељ аранђел петровић мај / јун 2017 59 одрицање петрово сакрио се одабрани, у самоћу мноштва, крај ватре што гори, да душу угреје, у граји и гужви, да немир сакрије међ’ странцима, уплашен и сам док петао савести, јутро не огласи не прихвата петар учитеља речи, одрицаше стена да издати може зар сумња у мене? зар одрећи могу? посумњаше неки да са исусом беше, одрицаше језик страхом руковођен тужног ли дана страшне ли невере постиде се твар створитеља свог три пута одрицаше кифа, да стена постане новога човека, да остане светлост у мраку заблуда јер вођен, за вођу показан је био плакао је петар, дрхтало је тело, топио се камен под топлином душе, неутешно, дуго, покајнички снажно, спирао је сумњу, одрицања корен праштао је исус исцелио рану, подигао палог, обук`о у силу, да сведочи наду, да говори веру да утеху пружи и речју и делом душица марковић професор математике, педагошки саветник и некадашњи вероучитељ ош „стефан немања“, ниш пут можда и пронађем пут коме ходим, ако угасим сумњу, ако победим страх, ако изнедрим наду можда и утолим жеђ која ме мори, ако откријем извор, ако не замутим воду, ако се напојим вером можда уђем у царство о коме сањам, ако спознам лепоту, ако прихватим жртву, ако научим да волим поезија 60 3 / 2017 духовне поуке у причама тата, видиш ли? старији мушкарац и његов 25-огоди- шњи син су ушли у вагон воза и заузе- ли своја места млади човек је сео до прозора само што је воз кренуо, он је изба- цио руку кроз прозор да би осетио струјање ваздуха и уједно је одуше- вљено узвикнуо: „тата, види, сво дрвеће иде уназад!“ старији мушкарац се осмехнуо у одговор заједно са младим човеком седео је пар супружника они су били мало збу- њени тиме, што се 25-огодишњи му- шкарац понаша као мало дете изненада млади човек је поново по- викао у уживању: „тата, видиш ли, језеро и животиње облаци путују заједно са возом!“ пар је смушено гледао за чудним по- нашањем младог човека, у којем његов отац, рекло би се, није налазио ништа необично почела је киша и капи кише су пого- диле руке младог човека он се поново испунио радошћу и затворио очи а по- том је узвикнуо: „тата, пада киша, вода ме додирује! видиш ли, тата?“ желећи већ некако да помогну, пар је, седећи поред, упитао старијег мушкарца: „зашто ви не одведете сина у неку клинику на консултацију?“ старији мушкарац је одговорио: „ми само што смо дошли из клинике данас је мој син, после дужег времена, поново отворио очи“ из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 10 (232), брест, белорусија од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „духовне поуке у причама“ мај / јун 2017 61духовне по уке у причама вредан новчић (прича осуђеника) враћао сам се са посла сам, са конвојем, у сусрет мени ишла је мајка са кћерком кћер- ка је била девојчица од око девет година већ сам их једном видео мајка је била же- на војника, удовица њен муж је био на суду и умро у болници, у затворској болници у то време сам и ја лежао болестан жена и кћерка су долазиле у болницу да се опросте са покојним; обе су ужасно плакале видевши ме, девојчица је поцрвенела и прошапутала нешто матери мати се тог тре- нутка зауставила, истиснула нешто из вре- ћице и дала девојчици девојчица се дала у бег за мном сунула ми је у руку новчић и ре- кла: „узми, несрећниче, прими христа ради новчић“ ја сам узео новчић и девојчица се вратила мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор достојевски из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 некако убрзо после „мађарске буне“ (1848–1849) настао је код нас у банату тзв „покрет побожних“ „појавиле су се – пише један савременик – богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше прита- јене, али још неугасле побожности покрет се ширио и захватио западни банат, прешао у бачку, а било га је и по целој карловачкој митрополији то је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа“ како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном банату остао нам је запис ј боте из села јарковца: „људи и же- не, све старији, купе се код појединих, читају свето писмо и поје наше црквене песме до- лазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св евангелија клече и с нарочитом во- љом и пажњом слушају свештеничку пропо- вед и тумачење св евангелија имају и неког старог проповедника из парага (бачка) који обилази банат и наше место сваке године, све пешице он их подстиче и одушевљава да иду божијим путем кад он дође, сви се с радошћу искупе то вам је човек ратар, а врло много зна из светога писма и из старог и из новог завета има говорничког дара и дивно говори и поучава свет сви га радо слушају док про- поведа као какав старозаветни пророк – ла- гано, занимљиво и убедљиво то „побожно друштво“ иде сваке године у манастир војло- вицу код панчева уочи велике госпојине да се сви тамо заједнички помоле богу и причесте пред госпојину стигну у јарковац и браћа и сестре из других села, носећи распеће хри- стово овде се сједине с нашим побожнима, ту преноће и ујутру рано звоне звона и сви се скупе у храм ту обавимо јутрење и помолимо се за сретна пута силан их свет испраћа, зво- не звона, исто као и кад се враћају“ после ратова из 1876/8 појава „побожних“ нагло је избила у другом нашем крају – у ис- точној србији, и то у крајевима који су у ра- товима највише пострадали овде је покрет био сасвим друкчији него у војводини „поја- вљивали су се – пише прота ст м димитрије- вић – људи који су откривали темеље старих цркава народ их је звао „цркварима“ веле да у највише случајева дођу из неког удаљеног места, и то први пут, и укажу где под земљом има остатака старе цркве, и то често пута и онде где нема никаквих знакова нити локал- ног предања о томе покрет се појавио у око- лини књажевца и сокобање и ширио се пре- ма алексинцу и крушевцу, и – другим путем – преко сврљига у нишки и пиротски крај народ се нагло отпочињао скупљати на тим откопаним темељима цркава проналазачи су кадили те зидине, палили кандила, молили се богу и говорили свету како им се открило да треба ту да копају“ покрет побожних појавио се и за време пр- вога светског рата како на солунском фронту тако и у заробљеничким логорима на фрон- ту „покрет се шири и привлачи на себе пажњу војних власти те се поставља питање врхов- ној црквеној управи на крфу о тој појави у реферату о војницима-богомољцима споми- ње се: скупљање на молитву, читање светог писма и општа коректност чланова покрета“ преживели пак ратници жалили су се касни- из пера првог уредника мисионара почеци „богомољачког покрета“ код нас покрет побожних епископ хризостом војиновић мај / јун 2017 63 је да су им на солунском фронту једно време одузимали молитвенике и свето писмо, гони- ли их да мрсе за време поста и кажњавали тек после повољног одзива митрополита ди- митрија о војницима-богомољцима, гоњење је престало – владика николај у својој књизи о богомољцима диван спомиње како се овај покрет био спонтано појавио и у заробље- ничком логору у нежидеру после рата, „покрет је – сведочи прота ми- лош анђелковић – нагло захватио шумадију, мачву, стиг, поморавље, војводину и сембе- рију и ширио се на све стране; захватао не само села него и понеке градове“ просто, дошао је тренутак када су душе, после рат- них страхота, постале жедне нечег лепшег и узвишенијег наступило је време слично оно- ме које је обећано пророку амосу: „гле иду да- ни, говори господ господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слу- шања ријечи господњих (амос 8, 11) „и повр- веше у те дане многи народни проповедници по србији“ захваљујући свештенику атанасију вучи- ћевићу (писцу књиге „јеванђеље у песми“), остао нам је сликовит запис какав је утисак учинила прва беседа једног „народног про- поведника“ у његовој парохији: „ после службе божје испунише се сва три одељења црквене куће народом позвао сам их да са- слушају проповедника брата ивана из села ратара и он отпоче тихим гласом, лепим шу- мадијским говором говорио је просто, али је открављивао лед око срца и – чини ми се – нико за тих пола сата, док је иван гово- рио, не трепну онда проповедник погле- да у ред девојчица које стајаху у кругу пред њим и чу се прво мекан и пријатан његов глас, а за њим и анђелски гласићи оних пет- шест девојчица свет се од чуда забезекну после неколико стихова погледах слушаоце и – већина плаче просте речи те побожне песме покренуше из дна наших душа она племенита хришћанска осећања, па се и ја једва уздржавах да се и мој плач не приме- ти, али сузе се ипак низаху као бисер завр- ши се песма а брат иван продужи своју про- повед сада позиваше народ на покајање и сликаше све страхоте зла опет погледах онај свет: исто онако широм отворене очи, али сада и набрана чела са израженим бора- ма међу обрвама и неким осећањем страха када би сваки од њих проговорио, речи би биле једне те исте: „ох, тешко мени!“ – после получасовног говора поче брат иван другу побожну песму уз пријатне гласове оних де- војчица поново се разведрише лица слуша- лаца, наступи сасвим друго осећање и сузе радоснице почеше се опет крунити кад се песма заврши, брат иван поново настави проповед, у којој народу обрати пажњу на садржину песме, која позива свет да посе- ћује цркву, да се моли богу и да живи оним сретним животом наших старих, када је бог испуњавао српске домове сваким благом, срећом и благословом обилазио сам по- сле неколико пута са братом иваном сва три села моје парохије свет се почиње враћати правом хришћанском животу тај ми препо- рођени свет у великом броју долази у цркву исповеда се тако искрено да се не могу на- чудити тој готовости да саопшти и најтеже ствари понекад се згранем од силества са- грешења овога сеоског народа шта ли је тек код варошког, где зло пир пирује!?“ од проте драг туфегџића остало нам је све- дочанство какви су били његови први бого- мољци у мачви „њихов живот носи скоро печат светости трпељиви су према увредама које често долазе и од њихових домаћих не псују и не куну обичавају да се моле богу двапут дневно у току дана, а понеки врше и по- ноћну молитву празницима и недељама иду у цркву и тих дана неће ништа радити, нити би тада шта купили или продали поздрављају се увек са: „помаже бог!“ и „бог ти помогао!“ посте среду и петак и све постове причешћу- ју се четири пута годишње не живе невенча- но, скромно се одевају, жене и девојке се не „беле“ и не шминкају не пуше, умерени су у пићу, поштени су и не краду када би сви људи били овакви, не би требало ни жандарма ни катанца на кошу многи полажу на исповест то је и услов да се уђе у ред богомољаца ис- повести су им искрене али и страшне никада нисам претпостављао да у нашем народу има из пера првог уредника мисионара 64 3 / 2017 таквих страшних грехова какве сам на испове- сти чуо“ прота живан м маринковић додаје о сво- јим богомољцима у поморављу: „у међусоб- ним разговорима ословљавају се са „брате“ и „сестро“ цркву похађају редовно за време малог и великог входа и за време читања св јеванђеља клече необично цене свештенике који проповедају исповедају се савесно и са- ми траже епитимије држе постове и неће чак ни у болести да премрсе радо дочекују све- штеника приликом свећења водице у кафане не иду, не коцкају се, не псују, не причају ска- редне приче и вицеве сваки богомољац има у кући кандило, славску икону и још безброј икона, тако да зидови собе у којој се моле ли- че на иконостас свака богомољачка кућа има бар нови завет, а већина и цело свето писмо“ прота в теофановић, из бачке, хвали своје чурушке богомољце „ако је ко болестан, но- се му понуде и испомажу га међусобно над- гледају породиљу после порођаја, обилазе је и помажу јој у њеним домаћим пословима при сахрани свог умрлог члана сви присуствују и певају заупокојене песме, тако да се сав оста- ли свет згрће да чује када им се на српском језику прочита св еванђеље или која молитва, онда им је тек душа задовољна што разумеју“ богомољци у шумадији и поморављу, а можда и у другим крајевима, практиковали су и заједничке молитве по кућама док је био парох, о ж маринковић је присуство- вао једној таквој молитви и дао о томе у ве- снику детаљан опис: „ изразио сам жељу да присуствујем њиховом молитвеном са- станку кад сам, у друштву једнога од њих, отишао на „молитву“, затекао сам у једној пространој соби око 50 особа оба пола и ра- зног узраста на источној страни био је до зида намештен један застрвени сто и на ње- му библија и дрвени крст на зиду више сто- ла горело је кандило пред мноштвом икона сваки члан, како дође, стане пред тај сто, по- божно се прекрсти, пољуби крст и св писмо и одлази на своје место – мој их је долазак веома обрадовао и топло су ми захваљива- ли што сам им дошао умолио сам их да не обраћају пажњу на мене, него да се моле као и обично и као да ја нисам ту те вечери био је случајно присутан молитвеном састан- ку и један проповедник из суседног села пришао ми је и показао своју мисионарску легитимацију у којој му се од народне хри- шћанске заједнице из крагујевца одобрава да може ићи од место до места и – у споразу- му са месним паросима – „одржавати рели- гиозно моралне скупове са циљем подизања вере и морала у народу“ у том донеше госту ручну кадионицу и он – као што то чине до- маћини по својим кућама – окади присутне, читајући молитве које је знао напамет по свршеном кађењу отпеваше сви заједнич- ки: слава и ниње: благослови душе моја го- спода, слава и ниње: јединородниј сине и, затим, свјатиј боже потом један од при- сутних прочита на српском језику одељак из апостола, а други одељак из јеванђеља за време читања јеванђеља сви су клечали после јеванђеља отпојали су на српском је- зику псалме 135, и 136: „хвалите име господ- ње“ и: „славите господа јер је добар, јер је довијека милост његова“ онда су отпевали више тропара које су знали напамет и, на крају: „достојно јест јако воистину“ тада је гост – мисионар узео реч и говорио против данашњих друштвених зала и порока и ис- тицао да су данашњи „хришћани“ далеко од првог и правог хришћанства позивао је на- род да се покаје и живи по јеванђељу, које је у своме говору често цитирао – затим је младеж отпевала више побожних песама из књижица које је издала народна хришћанска заједница на крају се сваки поново трипут прекрстио, целивао свето писмо, поздравио се и, са неким видним поуздањем и миром у души, одлазио“ тако је, ето, божјом помоћу, ницао из самог народа тај покрет, који је био знатно оживео веру у појединим нашим крајевима, унео у наш народ – само у периоду између два рата – пре- ко четири милиона свезака побожних књига и листова, дао добар број правих монаха и испу- нио после рата наше манастире стотинама и стотинама вредних и честитих монахиња те православни мисионар бр 120 (2/1978)
... је ученик који се бавио спор- том, играо је фудбал, и једном приликом, на полувремену утакмице, укочио му се врат, те није могао да покреће главу ни лево ни десно у тој ситуацији помолио се усрдно богу, закр- стио освећеним уљем врат и као плод његове дубоке вере одмах добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећете веровати шта ми се догодило“! наравно да сам му пове- ровао и саветовао сам га да се још више укљу- чи у светотајински живот цркве коначно, да наведем и свој лични пример и сведочанство, кад ми се на надланици де- сне руке појавила нека израслина величине 1 о овоме је писано у православном мисионару бр 341 (прим аут) кликера, а одмах поред ње је било удубљење сличне величине помало забринуто – пита- јући се шта би то могло да буде – и истовре- мено живећи у нади да ће се све временом вратити у нормално стање, прође неколико месеци напослетку сам отишао на ортопед- ску клинику на бањици, где ме након прегле- да ортопед упути специјалисти за пластичну хирургију који ми је рекао да је то безазлено (свакако иритирајуће), може да се оперише, али не гарантује да се неће опет појавити наравно, нисам ишао на операцију, већ сам, не сумњајући у свемоћ божију, освећеним уљем двапут закрстио надланицу, и у трећи дан са рука је нестала израслина било је још мноштво сличних примера и нема простора да се све наведе наравно да нећемо, после ових примера, кренути у потрагу за освећеним уљем, а престати да учествујемо у светим тајнама наше цркве – не заборавимо да највеће дарове из своје богате ризнице бог даје управо кроз свето причешће не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје (ис 41, 10) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство благодат божија нас походи, тек након што наша вера постане окидач којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас господ крепи и исцељује фото: 3saintscom мај / јун 2017 51 госпођа вера илић била је прва жена, бео- грађанка која је студирала богословске на- уке и први катихета (вероучитељ) у нас имала сам срећу и задовољство да је упознам у суто- ну њеног живота, при самом крају када је била везана за постељу у жичкој улици на црвеном крсту била је њена мала кућа пуна успомена, све- тлости и икона са њом ме је упозна- ла једна друга сестра у христу, ње- на имењака вера, која је одлазила у покровску цркву у кајмакчаланској улици (у питању је њена другарица из детињства, а потом са факултета и из хора) она ме је 1998 године, после акатиста пресветој бого- родици, једног зимског петка у децембру одвела у кућу своје дру- гарице из детињства и своје имења- киње вере илић рекла ми је: „са- да ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ све остало што је уследило: долазак у ту малену чудесну кућу у жичкој, раз- говор са госпођом вером, иконе и књиге које сам та- мо видела, мириси босиљка, тамјана и старих књига, сасу- шених латица руже код иконе све то је био најнежнији и најтрајнији букет сећа- ња који греје моју душу вера илић је већ дуго лежала јер је бо- ловала, али када сам ушла у собу лагано се подигла на јастук, отворила очи и погледа- ла ме некако строго и нежно у исто вре- ме како каже песник са очима изван сваког зла „а ти си та новинарка“, рекла је и почела је причу о свом детињству, о мајци, богомољцима (члановима бо- гомољачког покрета владике нико- лаја који су ту и ноћивали за време богомољачких сабора и састанака), о својим професорима са богословског факултета (издвајала је посебно професора латинског и старогрч- ког, душана глумца) спомињала је и свој интервју из листа политика из 1934 године, а присећа- ла се и разговора са све- тим владиком никола- јем на растанку ми је поклонила мо- литве на језеру и осмех као позив да се поново сретнемо новог сусре- та није било јер се госпођа вера упокоји- ла на свој ро- ђендан 10 мар- та сећање рекла ми је: „сада ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ вера илић прва жена вероучитељ у србији весна павловић владика николај велимировић (извор: википедија) 52 3 / 2017 мој духовни отац могао је да ми препо- ручи најбољу духовну литературу и да ме тако приближи тајнама православне духовности, за које сам се заинтересовао у манастиру лепавина пред чудотворном иконом пресвете богородице лепавинске могао сам да по његовим саветима прочи- там многе књиге и да на тај начин сазнам много тога о православној духовности, али мој духовни отац је, по својој мудрој одлуци, од мене у почетку сакривао необориве до- казе о постојању бога и постепено ме је упо- знавао са истинским лепотама православне духовности, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу труд који је отац гаврило морао да уложи у мене, да бих ја ушао у свет православне ду- ховности, није био мали често сам замарао оца гаврила својим питањима желео сам да проведем што више времена поред њега, јер сам осећао да он живи у неком другачи- јем свету који је, по много чему, богатији од уобичајеног света наше свакодневице за- хваљујући њему, упознао сам предивне љу- де који су се налазили свуда око мене, али ја, без духовног оца, не бих никада могао да их приметим, нити да им се приближим ка- да сам доживео духовну очинску љубав мог духовног оца, могао сам боље доживети и љубав нашег небеског оца од свог првог сусрета са светом право- славне духовности, у том свету налазио се и отац гаврило, игуман лепавински, мој духовник и путеводитељ који ме је водио до данас, кроз тај свет, другачији од света свакодневице када сам први пут посетио манастир ле- павину, једноставно говорећи, тамо ми се свидело оно што је било неопипљиво и привлачило ме оно што је било невидљи- во прекрстио сам се испред богородичине иконе, целивао је и неколико тренутака ста- јао у њеној тајанственој близини по изласку из цркве, срео сам се, у окружењу манастир- ском, са игуманом манастира лепавина, та- да, јеромонахом, касније архимандритом, оцем гаврилом био сам зачуђен његовим изгледом: носио је необичну дугу црну оде- ћу и дугу браду касније се испоставило да ћу одрастати уз његову посебност и под ње- говим руководством упознавати духовни свет то је свет из којег долазе невидљиве лепо- те чудотворне иконе пресвете богородице лепавинске, чије ми се тајне, од тога време- на, непрестано откривају на увек нов начин и како је време пролазило, отац гаврило ме је све више уводио у тај скривени свет и водио кроз њега, као мој духовник и сапут- ник у мом приближавању оном непознатом и скривеном од мојих очију осећам велику духовну радост што сам свет православне духовности почео да упознајем још у годи- нама своје ране младости сећање ненад бадовинац оплемењен искуством светогорске духовности мој будући духовни отац је био потпуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит гаврило (вучковић) мај / јун 2017 53 пошто сам доста времена проводио са архимандритом гаврилом, у мени се јавила жеља да чешће и дубље доживљавам духов- ни свет, који је за мене, у то време, изгледао некако магловито, препун нејасних места духовни свет је за мене представљао једну несхватљиву непросторну област из које се према мени протезала једна усмерена светлосна нит, привлачећи ме к бескрајним ширинама тог света ширине и даљине тог духовног света се не мере светлосним годинама, већ снагом воље и жеље да тај свет доживимо својим духов- ним чулима међутим, за путовање кроз тај свет потребно је било да поред себе имам искусног духовника, јер увек постоји мо- гућност да духовно неискусан човек у тим пространствима залута и изгуби се духов- ни родитељ свом духовном детету даје му- дрост и знање, водећи га као путеводитељ кроз духовни живот често сам долазио код оца гаврила у ма- настир лепавину он у то време није много причао, али када год је нешто рекао, то се дуго задржавало у мојој свести често сам долазио код њега у време слободних да- на тада сам боравио у манастиру, читајући житија светих и чувајући овце по околним ливадама проводио сам много времена у лепавинској природи тамо сам духовно од- растао, поред свог духовног оца у свету сам сусретао световне људе, а у манастиру лепавина све је некако било дру- гачије био је тамо мој духовни отац, који је дошао из тајанственог света православне духовности, који сам желео да упознам боравећи током слободних дана у мана- стиру лепавина, читао сам о животу пра- вославних подвижника и духовника тек касније, дознао сам детаље о монашком жи- воту оца гаврила и, уопште, о људима који се одричу света, посвећујући свој живот богу дознао сам детаље које се односе на његов животни пут, а пре свега чињеницу да је и он исто имао свог духовног путеводитеља отац гаврило је, пре него што сам га први пут срео, већ имао дуг и богат монашки жи- вот оплемењен искуством светогорске ду- ховности мој будући духовни отац је био пот- пуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао он је, за мене, по много чему био јединствен, јер сам у њему препо- знао духовно богатство које нисам видео у другим људима то је био разлог што сам же- лео да уз њега проводим што више времена отац гаврило је имао хиљаде духовне деце са којима је био у контакту путем ин- сећање по својој мудрој одлуци, од мене је у почетку сакривао необориве доказе о постојању бога, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу архимандрит гаврило и ненад бадовинац у митрополији загребачко-љубљанској, 2014 г 54 3 / 2017 тернета позивао их је себи у манастир ле- павину да дођу, да посете светињу и да се поклоне пред чудотворном иконом богоро- дице лепавинске отац је непрекидно мисионарио путем интернета из своје келије и тако је обна- вљао лепавинску светињу на тај начин је уградио свој свакодневни рад у зидине и у сваки обновљени камен овог храма данас се овде налази наш мали рај којег обилазе верници и поклоници из многих земаља његова љубав за сву своју духовну децу живи и даље у нама оца гаврила више не- ма у нашем физичком свету и сада је нама потребно да живимо по његовим поукама, да живимо његову мудрост, топлину и љу- бав коју нам је оставио од сада са оцем градимо један другачији духовни однос, уз поштивање његових духовних поука и учења тешко је превазићи изгубљени физички контакт са њим, али верујем да ћу га убр- зо доживети на духовној разини он је та- мо, само духовно сам неспособан да га та- мо приметим полако биће и то, у то чврсто верујем у тренутку целивања очевог кивота ра- дост је била бити иза мајке чије су ме мај- чинске молитве упутиле ка мом духовнику целивати његов кивот у исто време са мај- ком, значило је поделити захвалност оцу гаврилу у име целе моје породице штитио нас је и чувао у временима када је било нај- теже преживети у оно ратно време укрцао нас је и чувао на „броду“ захваљујући којем нисмо осетили ни рат, ни разарања желим очевој духовној деци пуно снаге, љубави и мудрост да превазиђу тешке тре- нутке због одласка њиховог духовног оца из физичког света манастир лепавина за све нас постаје још већа светиња којој се у вечности придружио њен обновитељ, отац гаврило лепавински који је лепавинском светом месту посветио последње 33 године свог живота сећање мај / јун 2017 55 драгог брата у христу господу и сатруд- ника на пољу мисије цркве, блаженопо- чившег архимандрита гаврила, игумана ма- настира лепавина, последњи пут сам видео прошле године приликом посете у београд- ском кличничко-болничком центру тада смо, међутим, најмање разговарали о ње- говом здрављу, које нам је некако била тек успутна тема највише само разговарали о мисији српске цркве јер је та тема заправо и била живот о гаврила – његово тело је само носило мисионарски замах унутрашњег чо- века били само убеђени да је његова болест само пролазна епизода и да ће брзо на ноге и на мисионарско поље господ је, међутим, имао другачији план, по нама недокучивим промисаоним путевима архимандрита гаврила вучковића сам упознао на занимљив начин, када је моја па- рохијанка милица гагић 2012 године крену- ла за манастир лепавину и затражила благо- слов за пут тада сам је замолио да поздрави о гаврила, иако га лично нисам познавао ни ја, а ни она када је пренела тај поздрав оцу, он се веома обрадовао и сместа ју је примио преко реда, припремио разне дарове и по- ручио ми преко ње нешто што ми се дубоко урезало у памћење: „ми морамо удружити снаге!“ недуго после тога, нашу парохију је посетио његов духовни син ненад бадови- нац и договорили смо се за виђење – блаже- нопочивши отац гаврило је са њим и још два духовна чада дошао у жарково 16 јануара 2013 године да се директно упознамо није тајна да смо имали различите ставове у погледу друштвених мрежа, но један дру- сећање био је несвакидашња појава: монах светогорског искуства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологија; старац по годинама, а младић по мисионарској ревности одлазак ревносног архимандрита–мисионара презвитер оливер суботић 56 3 / 2017 гог нисмо оспоравали у погледу мисионар- ског рада, напротив – различитости у миси- онарском и пастирском приступу нас нису спречиле да, по његовим речима, „удружимо снаге“ и подржимо се међусобно и не само то – дубоко нас је чудило (и забрињавало) зашто мисионарски задаци наше цркве трпе у извођењу, само зато што се неки људи не слажу, било да је то на личном или стручном плану од о гаврила је човек имао чему да се научи, понајпре споју монашког смирења и мисионарске ревности био је заиста не- свакидашња појава: монах светогорског ис- куства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологи- ја; старац по годинама, а младић по миси- онарској ревности као такав је обележио мисионарску делатност српске православ- не цркве са почетка 21 века и остао један од незаборавних трудбеника на том пољу у наше време када је основано мисионарског одељење при светом архијерејском синоду спц, о га- врило је постао стални члан и координатор за поље мисије у електронском простору, чиме се иначе бавио дуги низ година и сте- као велико искуство нажалост, цео проје- кат мисионарског одељења је, после вели- ке почетне енергије и ентузијазма, из нама незнаних разлога у једном тренутку застао, што је, између осталог, била и једна од бол- них тема о којој смо разговарали када смо се последњи пут видели у клиничко-болнич- ком центру воља божија је била да нас архимандрит гаврило напусти ове године и оде ка господу коме је верно служио од његових духовних чада очекујемо не само да се молитвено се- ћају свога оца, већ и да наставе његово дело, па и да га прошире надамо се и верујемо да ће се међу њима наћи достојан наследник српска православна црква је остала без из- узетног делатника на пољу мисије и његов од- лазак ће се тек осетити нека ти је вјечнаја па- мјат, оче гаврило помени и нас грешне пред господом коме си верно као монах и мисио- нар служио у овоземаљском животу пустите децу к мени јер је таквих цар- ство небеско, говори господ примају- ћи у своје наручје и све оне који су срцем незлобиви као деца једна таква личност до скоро била је међу нама то је био раша попов, истакнути публициста, новинар, књи- жевник, поета и научник који је цео свој жи- вот посветио раду са децом и породичним вредностима био је милостиви беседник који ма колико говорио пажња слушаоцу ни- је попуштала према њему није било равно- душних чинило се да никад није припремао своје беседе већ су оне њега произносиле пред слушаоца све што је причао било је крајње занимљиво и поучно на веома оригиналан начин могао је да прича на безброј тема рашу попова сам упознао 2002 године у студију радија београд у емисији хиландар- ско интерпланетарно бденије увек удубљен у оно што други причају рекао ми је да: „ни- када није чуо да цивил тако прича о мајци божијој“ нисам био сигуран, у том тренутку да ли је то похвала, али када је 2014 године са радошћу пристао да буде рецензент прве вероучитељеве песмарице хеј чујте сви би- ле су ми јасне његове речи видео сам да има љубави према свима јер никад није одбијао помоћ онима којима је била потребна зајед- но смо представљали наведену песмарицу више пута и увек је са радошћу беседио сећање сећање мај / јун 2017 57 волео је да буде у друштву деце и умео је да их поучним причама на занимљив на- чин заинтересује пре неког наступа деца из хора ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ прво би ме упитали : „да ли ће и деда раша да буде са нама?“ наступајући са њим имао сам сигурност да ће оно што бу- демо причали на предавањима бити јако успешно умео је да држи пажњу слушалаца на само њему познат и својствен начин знао је да јако озбиљне речи искаже допадљиво и шаљиво разговор са њим ме је увек инспирисао да пишем на нове теме и нове песме тако мо- гу рећи да је и његова заслуга што се друга вероучитељева песмарица тројице је престо љубав тако брзо појавила уследиле су нове промоције, а он је бивао све надахнутији на прослави славе ученика веронауке ош „васа пелагић“ и хора „свети симеон богопримац“ 2015 године, раша попов је био главни гост и беседник тада је потписивао и цртао свој лик деци на папирићима и школским свеска- ма, а моји синови методије и теодосије нису пропуштали прилику да буду у близини деда раше, поготово када сам га довозио и враћао у његов стан таква личност која је обједиња- вала поету и научника ретко се сретала ње- гова вера била је тиха, али ведра и није ни- кад покушавао да је сакрије био је изузетан познавалац српске историје о којој је увек родољубиво говорио када сажмем шта је све говорио на нашим заједничким трибинама долазим до закључ- ка да су његове теме биле дубоко јеванђел- ске он је плату очекивао једино од господа иако јако болестан, није тражио да буде са- жаљеван већ је истицао благодарност богу тихо је живео, вредно радио, а његова љубав према најмлађима биће подстрек и надах- нуће свима који из љубави стварају дела за вечност његова вера била је тиха, али ведра и никад није покушавао да је сакрије раша попов (1933–2017) једно сећање на поету и научника хаџи драган б поповић сећање 58 3 / 2017 поезија подари ми, боже у високом гнезду живи само птиче голуждраво, нежно, на ивици стоји надлећу га орли, гаврани и вране, ал’ се оно само христу богу моли: „подари ми боже, крила да узлетим, да се винем горе до облака сура, да осетим чари висине до сунца вратићу се гнезду у коме се родих, ал’ сазнаћу шта је слобода и љубав и нада исконска што ми вера пружа подари ми боже небо милостиво, да друга свога у бескрају нађем довешћу га гнезду у коме се родих, да гајимо наше голупчиће мале подари ми боже љубав према ближњем, да не осудим никад друго биће да праштање јесте снага моја, учи ме увек љубав твоја“ драгица ђурић, ужице дете неће неваљалство дете не зна чему људи неистином душу трују, зашто многи непрестано планирања лажна кују дете не зна чему мржња, у човеку шта се збива, па из срца, душе, тела мржњу точи и излива дете не зна чему крађе, туђе зашто људи желе, како могу кад украду да се смеју и веселе дете не зна чему рата, па због тога брине, пати, није људски убијати, дете не зна то да схвати дете неће неваљалство у човеку што се крије, па због тога да порасте нимало му стало није дете хоће на глупости да одрасли тачку ставе и да почну као деца лепотама да се баве русомир д арсић молитва моја си светлост, господе силни! о милости твојој певају звона лечилиште си, које славе анђели; и искра љубави од које је сва твар саткана теби узносим срце своје, владико, сведржитељу, једино надање моје акорд си најлепших нота, на харфи овог живота милена чантрак медицинска школа, ужице вероучитељ аранђел петровић мај / јун 2017 59 одрицање петрово сакрио се одабрани, у самоћу мноштва, крај ватре што гори, да душу угреје, у граји и гужви, да немир сакрије међ’ странцима, уплашен и сам док петао савести, јутро не огласи не прихвата петар учитеља речи, одрицаше стена да издати може зар сумња у мене? зар одрећи могу? посумњаше неки да са исусом беше, одрицаше језик страхом руковођен тужног ли дана страшне ли невере постиде се твар створитеља свог три пута одрицаше кифа, да стена постане новога човека, да остане светлост у мраку заблуда јер вођен, за вођу показан је био плакао је петар, дрхтало је тело, топио се камен под топлином душе, неутешно, дуго, покајнички снажно, спирао је сумњу, одрицања корен праштао је исус исцелио рану, подигао палог, обук`о у силу, да сведочи наду, да говори веру да утеху пружи и речју и делом душица марковић професор математике, педагошки саветник и некадашњи вероучитељ ош „стефан немања“, ниш пут можда и пронађем пут коме ходим, ако угасим сумњу, ако победим страх, ако изнедрим наду можда и утолим жеђ која ме мори, ако откријем извор, ако не замутим воду, ако се напојим вером можда уђем у царство о коме сањам, ако спознам лепоту, ако прихватим жртву, ако научим да волим поезија 60 3 / 2017 духовне поуке у причама тата, видиш ли? старији мушкарац и његов 25-огоди- шњи син су ушли у вагон воза и заузе- ли своја места млади човек је сео до прозора само што је воз кренуо, он је изба- цио руку кроз прозор да би осетио струјање ваздуха и уједно је одуше- вљено узвикнуо: „тата, види, сво дрвеће иде уназад!“ старији мушкарац се осмехнуо у одговор заједно са младим човеком седео је пар супружника они су били мало збу- њени тиме, што се 25-огодишњи му- шкарац понаша као мало дете изненада млади човек је поново по- викао у уживању: „тата, видиш ли, језеро и животиње облаци путују заједно са возом!“ пар је смушено гледао за чудним по- нашањем младог човека, у којем његов отац, рекло би се, није налазио ништа необично почела је киша и капи кише су пого- диле руке младог човека он се поново испунио радошћу и затворио очи а по- том је узвикнуо: „тата, пада киша, вода ме додирује! видиш ли, тата?“ желећи већ некако да помогну, пар је, седећи поред, упитао старијег мушкарца: „зашто ви не одведете сина у неку клинику на консултацију?“ старији мушкарац је одговорио: „ми само што смо дошли из клинике данас је мој син, после дужег времена, поново отворио очи“ из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 10 (232), брест, белорусија од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „духовне поуке у причама“ мај / јун 2017 61духовне по уке у причама вредан новчић (прича осуђеника) враћао сам се са посла сам, са конвојем, у сусрет мени ишла је мајка са кћерком кћер- ка је била девојчица од око девет година већ сам их једном видео мајка је била же- на војника, удовица њен муж је био на суду и умро у болници, у затворској болници у то време сам и ја лежао болестан жена и кћерка су долазиле у болницу да се опросте са покојним; обе су ужасно плакале видевши ме, девојчица је поцрвенела и прошапутала нешто матери мати се тог тре- нутка зауставила, истиснула нешто из вре- ћице и дала девојчици девојчица се дала у бег за мном сунула ми је у руку новчић и ре- кла: „узми, несрећниче, прими христа ради новчић“ ја сам узео новчић и девојчица се вратила мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор достојевски из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 некако убрзо после „мађарске буне“ (1848–1849) настао је код нас у банату тзв „покрет побожних“ „појавиле су се – пише један савременик – богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше прита- јене, али још неугасле побожности покрет се ширио и захватио западни банат, прешао у бачку, а било га је и по целој карловачкој митрополији то је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа“ како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном банату остао нам је запис ј боте из села јарковца: „људи и же- не, све старији, купе се код појединих, читају свето писмо и поје наше црквене песме до- лазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св евангелија клече и с нарочитом во- љом и пажњом слушају свештеничку пропо- вед и тумачење св евангелија имају и неког старог проповедника из парага (бачка) који обилази банат и наше место сваке године, све пешице он их подстиче и одушевљава да иду божијим путем кад он дође, сви се с радошћу искупе то вам је човек ратар, а врло много зна из светога писма и из старог и из новог завета има говорничког дара и дивно говори и поучава свет сви га радо слушају док про- поведа као какав старозаветни пророк – ла- гано, занимљиво и убедљиво то „побожно друштво“ иде сваке године у манастир војло- вицу код панчева уочи велике госпојине да се сви тамо заједнички помоле богу и причесте пред госпојину стигну у јарковац и браћа и сестре из других села, носећи распеће хри- стово овде се сједине с нашим побожнима, ту преноће и ујутру рано звоне звона и сви се скупе у храм ту обавимо јутрење и помолимо се за сретна пута силан их свет испраћа, зво- не звона, исто као и кад се враћају“ после ратова из 1876/8 појава „побожних“ нагло је избила у другом нашем крају – у ис- точној србији, и то у крајевима који су у ра- товима највише пострадали овде је покрет био сасвим друкчији него у војводини „поја- вљивали су се – пише прота ст м димитрије- вић – људи који су откривали темеље старих цркава народ их је звао „цркварима“ веле да у највише случајева дођу из неког удаљеног места, и то први пут, и укажу где под земљом има остатака старе цркве, и то често пута и онде где нема никаквих знакова нити локал- ног предања о томе покрет се појавио у око- лини књажевца и сокобање и ширио се пре- ма алексинцу и крушевцу, и – другим путем – преко сврљига у нишки и пиротски крај народ се нагло отпочињао скупљати на тим откопаним темељима цркава проналазачи су кадили те зидине, палили кандила, молили се богу и говорили свету како им се открило да треба ту да копају“ покрет побожних појавио се и за време пр- вога светског рата како на солунском фронту тако и у заробљеничким логорима на фрон- ту „покрет се шири и привлачи на себе пажњу војних власти те се поставља питање врхов- ној црквеној управи на крфу о тој појави у реферату о војницима-богомољцима споми- ње се: скупљање на молитву, читање светог писма и општа коректност чланова покрета“ преживели пак ратници жалили су се касни- из пера првог уредника мисионара почеци „богомољачког покрета“ код нас покрет побожних епископ хризостом војиновић мај / јун 2017 63 је да су им на солунском фронту једно време одузимали молитвенике и свето писмо, гони- ли их да мрсе за време поста и кажњавали тек после повољног одзива митрополита ди- митрија о војницима-богомољцима, гоњење је престало – владика николај у својој књизи о богомољцима диван спомиње како се овај покрет био спонтано појавио и у заробље- ничком логору у нежидеру после рата, „покрет је – сведочи прота ми- лош анђелковић – нагло захватио шумадију, мачву, стиг, поморавље, војводину и сембе- рију и ширио се на све стране; захватао не само села него и понеке градове“ просто, дошао је тренутак када су душе, после рат- них страхота, постале жедне нечег лепшег и узвишенијег наступило је време слично оно- ме које је обећано пророку амосу: „гле иду да- ни, говори господ господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слу- шања ријечи господњих (амос 8, 11) „и повр- веше у те дане многи народни проповедници по србији“ захваљујући свештенику атанасију вучи- ћевићу (писцу књиге „јеванђеље у песми“), остао нам је сликовит запис какав је утисак учинила прва беседа једног „народног про- поведника“ у његовој парохији: „ после службе божје испунише се сва три одељења црквене куће народом позвао сам их да са- слушају проповедника брата ивана из села ратара и он отпоче тихим гласом, лепим шу- мадијским говором говорио је просто, али је открављивао лед око срца и – чини ми се – нико за тих пола сата, док је иван гово- рио, не трепну онда проповедник погле- да у ред девојчица које стајаху у кругу пред њим и чу се прво мекан и пријатан његов глас, а за њим и анђелски гласићи оних пет- шест девојчица свет се од чуда забезекну после неколико стихова погледах слушаоце и – већина плаче просте речи те побожне песме покренуше из дна наших душа она племенита хришћанска осећања, па се и ја једва уздржавах да се и мој плач не приме- ти, али сузе се ипак низаху као бисер завр- ши се песма а брат иван продужи своју про- повед сада позиваше народ на покајање и сликаше све страхоте зла опет погледах онај свет: исто онако широм отворене очи, али сада и набрана чела са израженим бора- ма међу обрвама и неким осећањем страха када би сваки од њих проговорио, речи би биле једне те исте: „ох, тешко мени!“ – после получасовног говора поче брат иван другу побожну песму уз пријатне гласове оних де- војчица поново се разведрише лица слуша- лаца, наступи сасвим друго осећање и сузе радоснице почеше се опет крунити кад се песма заврши, брат иван поново настави проповед, у којој народу обрати пажњу на садржину песме, која позива свет да посе- ћује цркву, да се моли богу и да живи оним сретним животом наших старих, када је бог испуњавао српске домове сваким благом, срећом и благословом обилазио сам по- сле неколико пута са братом иваном сва три села моје парохије свет се почиње враћати правом хришћанском животу тај ми препо- рођени свет у великом броју долази у цркву исповеда се тако искрено да се не могу на- чудити тој готовости да саопшти и најтеже ствари понекад се згранем од силества са- грешења овога сеоског народа шта ли је тек код варошког, где зло пир пирује!?“ од проте драг туфегџића остало нам је све- дочанство какви су били његови први бого- мољци у мачви „њихов живот носи скоро печат светости трпељиви су према увредама које често долазе и од њихових домаћих не псују и не куну обичавају да се моле богу двапут дневно у току дана, а понеки врше и по- ноћну молитву празницима и недељама иду у цркву и тих дана неће ништа радити, нити би тада шта купили или продали поздрављају се увек са: „помаже бог!“ и „бог ти помогао!“ посте среду и петак и све постове причешћу- ју се четири пута годишње не живе невенча- но, скромно се одевају, жене и девојке се не „беле“ и не шминкају не пуше, умерени су у пићу, поштени су и не краду када би сви људи били овакви, не би требало ни жандарма ни катанца на кошу многи полажу на исповест то је и услов да се уђе у ред богомољаца ис- повести су им искрене али и страшне никада нисам претпостављао да у нашем народу има из пера првог уредника мисионара 64 3 / 2017 таквих страшних грехова какве сам на испове- сти чуо“ прота живан м маринковић додаје о сво- јим богомољцима у поморављу: „у међусоб- ним разговорима ословљавају се са „брате“ и „сестро“ цркву похађају редовно за време малог и великог входа и за време читања св јеванђеља клече необично цене свештенике који проповедају исповедају се савесно и са- ми траже епитимије држе постове и неће чак ни у болести да премрсе радо дочекују све- штеника приликом свећења водице у кафане не иду, не коцкају се, не псују, не причају ска- редне приче и вицеве сваки богомољац има у кући кандило, славску икону и још безброј икона, тако да зидови собе у којој се моле ли- че на иконостас свака богомољачка кућа има бар нови завет, а већина и цело свето писмо“ прота в теофановић, из бачке, хвали своје чурушке богомољце „ако је ко болестан, но- се му понуде и испомажу га међусобно над- гледају породиљу после порођаја, обилазе је и помажу јој у њеним домаћим пословима при сахрани свог умрлог члана сви присуствују и певају заупокојене песме, тако да се сав оста- ли свет згрће да чује када им се на српском језику прочита св еванђеље или која молитва, онда им је тек душа задовољна што разумеју“ богомољци у шумадији и поморављу, а можда и у другим крајевима, практиковали су и заједничке молитве по кућама док је био парох, о ж маринковић је присуство- вао једној таквој молитви и дао о томе у ве- снику детаљан опис: „ изразио сам жељу да присуствујем њиховом молитвеном са- станку кад сам, у друштву једнога од њих, отишао на „молитву“, затекао сам у једној пространој соби око 50 особа оба пола и ра- зног узраста на источној страни био је до зида намештен један застрвени сто и на ње- му библија и дрвени крст на зиду више сто- ла горело је кандило пред мноштвом икона сваки члан, како дође, стане пред тај сто, по- божно се прекрсти, пољуби крст и св писмо и одлази на своје место – мој их је долазак веома обрадовао и топло су ми захваљива- ли што сам им дошао умолио сам их да не обраћају пажњу на мене, него да се моле као и обично и као да ја нисам ту те вечери био је случајно присутан молитвеном састан- ку и један проповедник из суседног села пришао ми је и показао своју мисионарску легитимацију у којој му се од народне хри- шћанске заједнице из крагујевца одобрава да може ићи од место до места и – у споразу- му са месним паросима – „одржавати рели- гиозно моралне скупове са циљем подизања вере и морала у народу“ у том донеше госту ручну кадионицу и он – као што то чине до- маћини по својим кућама – окади присутне, читајући молитве које је знао напамет по свршеном кађењу отпеваше сви заједнич- ки: слава и ниње: благослови душе моја го- спода, слава и ниње: јединородниј сине и, затим, свјатиј боже потом један од при- сутних прочита на српском језику одељак из апостола, а други одељак из јеванђеља за време читања јеванђеља сви су клечали после јеванђеља отпојали су на српском је- зику псалме 135, и 136: „хвалите име господ- ње“ и: „славите господа јер је добар, јер је довијека милост његова“ онда су отпевали више тропара које су знали напамет и, на крају: „достојно јест јако воистину“ тада је гост – мисионар узео реч и говорио против данашњих друштвених зала и порока и ис- тицао да су данашњи „хришћани“ далеко од првог и правог хришћанства позивао је на- род да се покаје и живи по јеванђељу, које је у своме говору често цитирао – затим је младеж отпевала више побожних песама из књижица које је издала народна хришћанска заједница на крају се сваки поново трипут прекрстио, целивао свето писмо, поздравио се и, са неким видним поуздањем и миром у души, одлазио“ тако је, ето, божјом помоћу, ницао из самог народа тај покрет, који је био знатно оживео веру у појединим нашим крајевима, унео у наш народ – само у периоду између два рата – пре- ко четири милиона свезака побожних књига и листова, дао добар број правих монаха и испу- нио после рата наше манастире стотинама и стотинама вредних и честитих монахиња те православни мисионар бр 120 (2/1978)
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
23
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
...није довољ- но само чути реч божију, већ је потребно и поВЕРОВАТИ,📌 , и уз веру достићи улазак у та-
козвани божији одмор, где нестаје овозе-
маљска, човечија туга и уздисање баш на
том „мест
...није довољ- но само чути реч божију, већ је потребно и по
МЕТА инфо: Р:25182 К:185214 Д:102
| Свеска 356 |
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... истину, него вера потврђује цркву та- кође, вера је дар милости божије, тако да претпоставља дијалог љубави, лични од- нос са богом она, (вера), је та која доводи до спасења, тако да представља највећи, најбитнији и најприступачнији животни циљ оном ко је прижељкује није довољ- но само чути реч божију, већ је потребно и поверовати, и уз веру достићи улазак у та- козвани божији одмор, где нестаје овозе- маљска, човечија туга и уздисање баш на том „месту“ не постоји паралишући страх, већ мили страх божији, до кога се може стићи искључиво искуством и животним познањем 6 по светом јовану дамаскину, онај који верује, налази се у заједници са традицијом, са нечим што је стварније од било ког физичког елемента7 након по(р)ука светих отаца, потребно је навести и речи савременог грчког про- 5 παναγιώτης χρήστου, ιωάννου χρυσοστόμου, άπαντα τα έργα, τομ 24, изд εκδ οίκος ελευθερίου μερετάκη «το βυζάντιον», πατερικαί εκδόσεις «γρηγόριος ο παλαμάς», θεσσαλονίκη 1989, стр 363 6 исто, стр 364–366 7 ιωάννης δαμασκινός, έκδοσις ακριβής πίστεως (κείμενο-μετάφραση, εισαγωγή-σχόλια νίκου ματσούκα), θεσσαλονίκη 1976, стр 14, 455 хришћански живот символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског исповедања цркве значење речи вера и њена повезаност са символом вере никола с костић јул / август 2017 11 фесора догматике никоса мацукаса, који нам даје јасну терминологију вере гово- рећи: „вера није ништа друго но само „дру- штво“ са садржајем живота и константно придржавање њему као што се лако мо- же разумети, у том „друштву“, у великој мери присутне су духовна контрола, пре- суда, тестирање, као и процена“8 на кра- ју свега наведеног морамо додати и то да у теологији као науци вера представља унутрашње уверење и свесну сигурност за постојање реалности - прагматичности, које не припадају доказном процесу менталних, или чулних људских способности дакле, они који верују да не постоји ништа из- ван чула, заувек остају удаљени од религије 9 ради бољег разјашњења на- ше теме, потребно је застати на тренутак код речи верујем-веро- вати (πιστεύω), пратећи наведе- но значење вере „глагол веро- вати (πιστεύω) јесте показатељ духовног става онога који при- знаје символ личности, као и (показатељ) природе истина у које се оно уводи“10 тако- ђе, веровати не значи ништа друго, осим да нешто што не можемо видети (очима), додирнути (шакама), нити чути (ушима), ипак признајемо да стварно постоји, да је истинито, али удаљено од наших људских чула ово је посебно изражено у хришћан- ству, где бога прихватамо првенствено за- то што нам је све предсказао (открио) и то кроз пророке, господа исуса христа и апо- столе 11 потребно је нагласити да за сигур- 8 νίκος ματσούκας, δογματική και συμβολική θεολογία β, πουρναράς, θεσσαλονίκη 2010, стр 25 9 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 13 , αθήνα 2013, стр 318 10 ανδρέας θεοδώρου, πιστεύω εις ένα θεόν, απ- οστολική διακονία, αθήνα 2007, стр 13–14 11 ι μ δράμας, το πιστεύω του ορθοδόξου χριστιανού, ι μ δράμας, δράμα 2000, стр 39–40 ност постојања једне „ствари“ постоје два пута, или боље речено два начина један је пут-начин природних наука, док је други пут – начин вере пре самог краја вреди укратко забеле- жити концепт, дефиницију и вредност та- козваних симбола – символа, али и самог символа вере, у хришћанској традицији шта у ствари представља симбол – сим- вол? „симбол је догађајна тачка, живо би- ће, или ствар, која конвенцијом предста- вља одређени концепт и постаје (његова) карактеристична одлика, сли- ка, амблем“12 у хришћанском богословљу, симбол пред- ставља јасно излагање догме вере, који изражава религиј- ско учење 13 црква од самог настанка сматра неопходним коришћење симболичких текстова, прецизније речено кратких исповедних фраза, и то из два разлога: 1 да би на тај начин изразила (црква) у неколико речи значе- ње вере, првенствено због одбране против јереси 2 да би се приликом крштења „достигао стадијум признавање вере“ најважнију улогу у разумевању символа вере представља следеће тумачење: „символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере14 у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског испо- ведања цркве“15 зато се може се рећи да је он прва и званична догматика цркве 12 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 16, αθήνα 2013, стр 408–409 13 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 27 14 „јер се срцем вјерује за праведност, а устима се ис- повиједа за спасење“ римљ 10, 10 15 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 19 као и σοφοκλής δ λώλης, περί το πρώτων συμβόλων της πίστεως, αθήνα 1958, стр 7–8 хришћански живот св јован дамаскин, икона 12 4 / 2017 живи, истински и аутентични верски, односно, духовни живот подразумева стално унутрашње преиспитивање ако оно изостане, онда вера лако прелази у рутину, формализам или фолклорно–традиционал- ну учауреност вера у бога не састоји се само у декларатив- ном ставу „верујем у бога“, већ је слојевита ка- тегорија која садржи своје спе- цифичне разлоге, модалитете и личне особености у том смислу, свети василије велики препо- знаје различите облике вере: оне која је својствена положају и психологији роба (где је доми- нантан страх од казне: „верујем у бога и чиним добро да бих из- бегао паклене муке“), најамника (онога који верује због очекива- не и обећане награде: „верујем у бога и чиним добро да бих задо- био рајско насеље“) и сина (вера заснована на обостраној љуба- ви и заједници бога и човека: „верујем у бога јер га волим као свог небеског родитеља“) дакле, пре и иза декларативног „ја верујем у бога“ може по- стојати различита, да тако кажемо, верска мо- тивација из наведеног тумачења св василија јасно произилази да је истинска, чиста и нају- звишенија она вера која се заснива на љубави према богу, али не само на љубави као емо- цији, већ као тежњи и потреби за заједницом и јединством, када се „христос вером усели у срца ваша“ (еф 3, 17) и када постанемо: „сино- ви божији вером у христа исуса“ (гал 3, 26) значајан допринос у разумевању вере и побожности могу дати атеисти, односно њихова атеистичка тумачења то на први поглед изгледа парадоксално међутим, ако пођемо од става светих отаца да су у духовном животу највише користи имали од својих непријатеља (пријатељи ће пре- ћи преко наших слабости и пропуста, али непријатељи неће), онда се може и из атеистичких кри- тика извући нешто корисно тако је окорели атеиста зиг- мунд фројд, почевши од 1913 године када је објавио књигу „тотем и табу“, преко „будућно- сти једне илузије“ (1927), „не- лагодности у култури“ (1930) све до наслова „мојсије и мо- нотеизам“ из 1939 године, из- лагао своје психоаналитичко „разобличавање“ религије по којем је религија у својој бити – универзална неуроза чове- чанства као свака неуроза она настаје услед потискивања не- чег непријатног или неприхватљивог ради се, по фројдовом тумачењу, о потиснутом и неразрешеном едиповом комплексу на нивоу целог људског рода који води своје порекло из прахорде у којој је доминантну, али фрустрирајућу улогу имао неприкосно- вени отац као најмоћнији мужјак мушки потомци убијају оца (мотив оцеубиства), али уместо разрешења проблема ствара се трајно и оптерећујуће осећање кривице оно се потискује као резултат неразреше- хришћански живот свети василије велики препознаје различите облике вере: она која је својствена психологији роба, најамника, и сина испитајмо своју веру виктор вицановић св ап павле, средњовековни мозаик јул / август 2017 13 ног едиповог комплекса да би се затим у ви- ду одбрамбеног механизма компензацијски манифестовало у религиозним обредима и ритуалима мојсије или христос постају тако супститути за лик праоца док религио- зни однос према њима има за циљ ублажа- вање неуротичног осећаја кривице изазва- ног оцеубиством из ове временске перспективе и са аспекта православне духовности, фројдово тумачење вере изгледа прилично наивно, са пуно про- извољности митолошког типа и натегнутих психоаналитичких конструкција ипак, у њему постоје нека здрава полазишта које треба па- жљивије размотрити прво, утицај несвесних чинилаца на настанак и формирање вере у бо- га може бити сасвим реалан он не мора бити нужно неуротичан, како је то сматрао фројд, али може бити од значаја за разумевање мо- далитета вере одређене особе друго, сасвим је могуће да се код неких особа иза деклара- тивне и манифестне побожности крије озбиљ- на психолошка проблематика, укључујући и психопатологију код таквих особа иза вере у бога често се крију потиснути страхови, не- разрешени унутрашњи конфликти, негативна слика о себи, осећање личне инфериорности, штавише неуротични или неки други психопа- толошки симптоми треће, могуће је да тако изражена побожност постане маска (покрива- ло) за дубоке и неразрешене личне проблеме дугорочно гледано таква побожност којој је циљ прикривање унутрашњих проблема лич- ности, патолошких или не – скоро да је свејед- но, не може постати истинска побожност нити може, још мање, допринети разрешењу личне психолошке проблематике нападно или теа- трално религиозно понашање, на пример, за- кономерно указује да се не ради о истинској и искреној побожности, већ да је такво пона- шање најчешће само фасада која треба да по- крије неразрешене унутрашње психолошке проблеме због тога што је у питању несвесна мо- тивација – термин сам по себи говори да особа није свесна потиснутих мотива соп- ственог деловања – неопходно је да се као помоћ у процесу (само)разумевања вере укључе искусни духовник или православни психотерапеут на крају, као трећи приступ у преиспи- тивању личне вере, даћемо простор хе- уристичком потенцијалу поезије она на чудесан емоционално–рационалан начин дотиче најосетљивије и најскривеније дело- ве наших душа ево једне руске народне пе- сме, која по нашем утиску, има такав ефекат тражио сам тражио сам снагу и бог ми је дао потешкоће које су ме оснажиле тражио сам мудрост и бог ми је дао проблеме које је требало решити тражио сам богатство и бог ми је дао мозак и тело да могу радити тражио сам храброст и бог ми је дао препреке које је требало савладати тражио сам љубав и бог ми је дао људе којима је требало помоћи тражио сам услуге и бог ми је дао прилике нисам добио ништа од оног што сам тражио али добио сам све што ми је икада требало ова песма погађа једну веома важну мету разоткрива колико понекад у нашој вери у бога има уграђене себичности као да нисмо свесни колико је наша себичност, да не каже- мо нарцисоидност, покретач и мотиватор ве- ре ми од бога тражимо дарове бог нам, међу- тим, пружа само прилике да те дарове својим деловањем заслужимо или, како каже св апостол павле: „ревнујте за веће дарове и по- казаћу вам још узвишенији пут“ (1кор 12, 31) дакле, испитајмо своју веру! аутор је психолог у деветој београдској гимназији хришћанска етика 14 4 / 2017 у дијалогу вере и атеизма често се у неку конструкцију аргумента увлаче и природ- не науке свакако, дијалог теологије и при- родних наука је једна здрава и неопходна тема међутим, тај дијалог уме да буде псеу- до дијалог који се претвара у злоупотребу и идеологизацију саме науке заиста, наивна је вера неких атеистичких мислилаца да на- предак природних наука обесмишљава или да на било који начин може пољуљати веру у бога творца такво потезање за науком као аргументом у одбрани тврдње да „нема бо- га“ пре сведочи о неспособности да се раз- уме сам карактер и домет научног мишљења и научног метода као таквог та зачуђујућа и помало комична неспособност интелигент- них људи доводи до једног или/или односа науке и вере не иде ти наука? покушај са религијом, честа је парола савремених атеи- стичких промотера овакво упадање у ватру и увођење при- родних наука у ту ватру је потпуно погрешно и са самом науком нема ништа међутим, многи међу верницима и атеистима, позива- јући се на науку, не осете ту танану границу када из сфере науке прелазе у сферу фило- софске спекулације, па и својеврсног идео- лошког надмудривања како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука, анализираћемо тај однос са становишта хри- шћанске теологије и са становишта самог на- учног метода у текстовима који следе, циљ нам је да укажемо на погрешно довођење у однос природне науке и вере (теологије), да укажемо на проблем претварања науке у својеврсну задрту идеолошку (атеистичку) догму, која са самом науком нема ништа на- равно, не споримо ничије право на имање својих идеолошких догми и на управљање свог личног живота са њима споримо право да се те идеолошке догме поистовећују са за- једничким добром – природним наукама на- ука није исто што и атеистички поглед на свет и научник не мора нужно бити атеиста можда најбољи пример погрешног упли- тања природне науке у аргументацији изме- ђу вере и атеизма представља спор између тзв „креациониста“ и „еволуциониста“ у по- јашњењу морамо кренути од самих израза и појмова које они означавају, како бисмо избегли погрешно разумевање свега онога што ћемо даље говорити са једне стране, ми ћемо овде износити ставове против псе- удо–креационизма верујући човек, хришћа- нин и православни теолог исповеда веру у једнога бога оца, творца неба и земље да ли онда можемо критиковати креационизам, ако исповедамо креатора? да, можемо кри- тиковати псеудо–креационизам како бисмо кристалисали прав и здрав креационизам у дијалогу са атеизмом не може се од природне науке, чије „очи“ представљају њен метод, а то је методо- лошки натурализам, очекивати да у природи коју описује „види“ бога и творца творац и методолошки натурализам природних наука александар милојков јул / август 2017 15 који сами исповедамо предмет критике је, дакле, тежња да се исповедање бога творца поистовети са научним исказом, да се окује у оквире природне науке, где методолошки, па ни теолошки гледано, не може припадати са друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да анализирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологијом оно што ћемо ми критиковати јесте идеологизација наведене научне теорије и њено увођење у сфере у којима она нема, нити може имати било ка- кве одговоре нажалост, еволуционизам све чешће у главама неких људи престаје да буде научна теорија и почиње да бива изам, иде- олошки поглед на свет којим се намећу од- говори на питања која знатно прелазе јасне методолошке оквире и интересовања саме науке проблем настаје онда када се тај изам прогласи за објективну научну истину, са подразумеваном обавезношћу за све, а кри- тика истог се сматра за идеолошки напад на саму науку кренимо редом најпре одговоримо на пи- тање метода природних наука у природним наукама влада методолошки натурализам шта то значи? то значи да природне науке природу и њене појаве објашњавају трагају- ћи за природним законитостима и природ- ним механизмима другим речима, природу објашњавају њом самом то и значи методо- лошки натурализам, од латинске речи natu- ra што значи природа дакле, научни метод природних наука не дозвољава самој науци да појмовно оперише са било чим што би би- ло изван зоне природе и природног, односно са нечим што је натприродно шта онда ово значи у вези са творцем и какав је статус креационизма као става да је бог творац света? креационизам је леги- тиман теолошки и философски став не са- мо легитиман као слободно право на веру, већ и философски веома добро утемељен међутим, креационизам није и не може би- ти научна теорија нити пандан некој научној теорији зашто? зато што оперише са појмом интелигентног творца, односно бога опери- ше са појмом натприродног, нечег што је из- ван сфере природног за коју је чврсто везан научни методолошки натурализам гледано са хришћанске теолошке позиције, није могу- ће опојмити бога у методолошкој редукова- ности природних наука такав поступак био би не само псеудо наука већ, са православне у дијалогу са ате измом са хришћанске теолошке позиције, није могуће опојмити бога у методолошкој редукованости природних наука стварање света, мозаик из палатинске капеле, палермо, 12 век (извор: dveribg) 16 4 / 2017 теолошке тачке гледишта и јерес објаснимо и зашто прво, креационизам који би претендовао да буде научна теорија био би заправо псеу- до наука ово из разлога што креационизам у свом објашњењу неке природне појаве уво- ди појам до којег се, као таквог не може доћи методолошким натурализмом природних на- ука то је појам бога или интелигентног твор- ца, који као такав не припада природи на коју је редукована наука својим методом то посебно важи ако под богом подразумевамо хришћанског бога откривења, који је оно- стран свету, а уз то још и слободан у својој творачкој делатно- сти а обично се такав по- јам бога и подразумева у оном креациони- зму који претенду- је да заузме место научне теорије и који потиче од фундаменталних хришћанских гру- пација (хришћан- ских секти) у сједи- њеним америчким државама дакле, не може се од природне науке, чије „очи“ пред- стављају њен метод, а то је методолошки натурализам, оче- кивати да у природи коју описује „види“ бога и творца зато што бог и творац није део природе коју описује наука, и на коју (при- роду) је редукован њен метод као методо- лошки натурализам просто речено, грешка оног типа креационизма који претендује да буде научна теорија је у томе што појмове натприродног уводи у област која је стрикт- но редукована својом методом на природно дакле, грешка која такав креационизам чини псеудо-науком је грешка у самој методи, од- носно у методолошкој неконзистентности а научни метод представља суштину саме на- уке уколико је он погрешан, научни исказ губи своју суштину, односно губи своју науч- ност и постаје псеудо наука међутим, то не значи да је креационизам обавезно жигосан као псеудо-наука: не, прави и здрави креаци- онизам то није јер не претендује да буде пои- стовећен са исказом природне науке остаје, дакле, легитиман закључак да, ре- цимо, комплексност живота, информације у днк молекулама, комплексност космоса, по- дешеност космолошких константи и др иза- зива неко лично усхићење и зачуђеност који воде до закључка о узвишеном творцу међу- тим, такав закључак не може да претендује да буде научни закључак јер, до таквог закључ- ка није могуће доћи методом природних наука, односно методолошким натурализмом који научни говор и научно закљу- чивање чврсто држи у оквирима природних закона и природних механизама бог творац није нити природни закон, нити природни механизам отуда, неухватљива је за науку не само ње- гова природа или суштина, већ и ње- гова енергија, његово дејство због тога, сваки говор науке природне поја- ве мора објашњавати искључи- во природним законима и природним механизмима и њиховим дејствима задатак науке, у жељи да објасни неку природну по- јаву и јесте откривање тих природних меха- низама и њихово објашњење због свега овога не треба да чуди зашто, рецимо, природна наука, абиогенетска те- орија (теорија о настанку живота) говори о спонтаности настанка живота она, кроз свој метод и не може да види друго осим да закључи о спонтаности наука не може да ту спонтаност заменим узроком који би био воља творца не може, јер воља творца није некакав природни, тварни ентитет којег би наука могла да открије и који би могла да еспериментално понови и испита последњи у дијалогу са ате измом јул / август 2017 17 узрок који наука види је неки природни ме- ханизам међутим, легитимно је говорити да иза спонтаности коју наука види и иза при- родног механизма који она види стоји воља творца, али такав закључак измиче научној сфери и улази у сферу теологије и философи- је и ова позиција, ова суптилна дистинкција између научног и теолошко/философског је суштинско место које раздваја „псеудо-на- уку“ креационизам од „правог и здравог“ креационизма дакле, закључак је једноставан: креаци- онизам као теолошка и философска теори- ја настанка света је потпуно легитиман, али креационизам као научна теорија није не зато што су теологија и/или философија у су- кобу са природним наукама, већ зато што им се сфере питања, појмова и теоретског посту- пања не поклапају могућа је комуникација тих сфера, али није могуће њихово мешање због тога, теологија и/или философија нису конкурент природним наукама и обрнуто у овом смислу, није научно легитимно теорију еволуције нападати теолошком аргумента- цијом, већ искључиво другом научном тео- ријом, критиком која је стриктно заснована на рационалном дискурсу у оквиру научне методе са друге стране, нема разлога ни да хри- шћани осећају потребу да их било ко „бра- ни“ од ставова науке наука не може угрози- ти веру, ако се зна да наука не задире, нити због свог методолошког натурализма може задирати у било какво питање бога наука, као таква, је слепа за бога међутим, човек научник може бити верник и ту нема ника- кве контрадикције управо зато што не по- стоји преклапање и мешање науке и вере, могућа је њихова несливена комуникација унутар једне личности, једног човека који мисли тај човек свакако може бити и науч- ник у научном домену он ће се ограничити на методолошки натурализам, а као верују- ћи и теолошко/философски мислећи човек продужиће иза тога и, остављајући за собом методу природних наука, угледаће вољу творца опет, са друге стране, као научник, то своје виђење воље творца никада неће прогласити за научни закључак, нити ће на било који начин уплитати творца у науку, остајући доследан суштини науке, њеном „виду“, њеном методу без којег она не може постојати, а то је, као што смо навели, мето- долошки натурализам овакво јасно разликовање и непреклапа- ње сфера теологије и природних наука бит- но је како за саму природну науку, тако и за теологију природне науке функционишу и њихова сазнања доносе благодат човеку само онда када је наука верна свом методу, свом методолошком натурализму са друге стране, неухватљивост бога методолошким натурализмом природних наука сведочи су- штину онога што хришћани верују – разлику природе бога и природе творевине бог ко- јег би „угледао“ методолошки натурализам не би био хришћански, библијски бог откри- вења – то би био створени бог или богови, каква су и била паганска божанства изникла из прахаоса због тога, поклоњење богу/бо- говима које би „верификовао“ методолошки натурализам за хришћане би био јерес о овоме свакако треба да размишљају хри- шћани када покушавају да свог бога откри- вења, слободног творца, на силу угурају у природну науку наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом овакво јасно разликовање и непреклапање сфера теологије и природних наука битно је како за саму природну науку, тако и за те
... истину, него вера потврђује цркву та- кође, вера је дар милости божије, тако да претпоставља дијалог љубави, лични од- нос са богом она, (вера), је та која доводи до спасења, тако да представља највећи, најбитнији и најприступачнији животни циљ оном ко је прижељкује није довољ- но само чути реч божију, већ је потребно и поверовати, и уз веру достићи улазак у та- козвани божији одмор, где нестаје овозе- маљска, човечија туга и уздисање баш на том „месту“ не постоји паралишући страх, већ мили страх божији, до кога се може стићи искључиво искуством и животним познањем 6 по светом јовану дамаскину, онај који верује, налази се у заједници са традицијом, са нечим што је стварније од било ког физичког елемента7 након по(р)ука светих отаца, потребно је навести и речи савременог грчког про- 5 παναγιώτης χρήστου, ιωάννου χρυσοστόμου, άπαντα τα έργα, τομ 24, изд εκδ οίκος ελευθερίου μερετάκη «το βυζάντιον», πατερικαί εκδόσεις «γρηγόριος ο παλαμάς», θεσσαλονίκη 1989, стр 363 6 исто, стр 364–366 7 ιωάννης δαμασκινός, έκδοσις ακριβής πίστεως (κείμενο-μετάφραση, εισαγωγή-σχόλια νίκου ματσούκα), θεσσαλονίκη 1976, стр 14, 455 хришћански живот символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског исповедања цркве значење речи вера и њена повезаност са символом вере никола с костић јул / август 2017 11 фесора догматике никоса мацукаса, који нам даје јасну терминологију вере гово- рећи: „вера није ништа друго но само „дру- штво“ са садржајем живота и константно придржавање њему као што се лако мо- же разумети, у том „друштву“, у великој мери присутне су духовна контрола, пре- суда, тестирање, као и процена“8 на кра- ју свега наведеног морамо додати и то да у теологији као науци вера представља унутрашње уверење и свесну сигурност за постојање реалности - прагматичности, које не припадају доказном процесу менталних, или чулних људских способности дакле, они који верују да не постоји ништа из- ван чула, заувек остају удаљени од религије 9 ради бољег разјашњења на- ше теме, потребно је застати на тренутак код речи верујем-веро- вати (πιστεύω), пратећи наведе- но значење вере „глагол веро- вати (πιστεύω) јесте показатељ духовног става онога који при- знаје символ личности, као и (показатељ) природе истина у које се оно уводи“10 тако- ђе, веровати не значи ништа друго, осим да нешто што не можемо видети (очима), додирнути (шакама), нити чути (ушима), ипак признајемо да стварно постоји, да је истинито, али удаљено од наших људских чула ово је посебно изражено у хришћан- ству, где бога прихватамо првенствено за- то што нам је све предсказао (открио) и то кроз пророке, господа исуса христа и апо- столе 11 потребно је нагласити да за сигур- 8 νίκος ματσούκας, δογματική και συμβολική θεολογία β, πουρναράς, θεσσαλονίκη 2010, стр 25 9 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 13 , αθήνα 2013, стр 318 10 ανδρέας θεοδώρου, πιστεύω εις ένα θεόν, απ- οστολική διακονία, αθήνα 2007, стр 13–14 11 ι μ δράμας, το πιστεύω του ορθοδόξου χριστιανού, ι μ δράμας, δράμα 2000, стр 39–40 ност постојања једне „ствари“ постоје два пута, или боље речено два начина један је пут-начин природних наука, док је други пут – начин вере пре самог краја вреди укратко забеле- жити концепт, дефиницију и вредност та- козваних симбола – символа, али и самог символа вере, у хришћанској традицији шта у ствари представља симбол – сим- вол? „симбол је догађајна тачка, живо би- ће, или ствар, која конвенцијом предста- вља одређени концепт и постаје (његова) карактеристична одлика, сли- ка, амблем“12 у хришћанском богословљу, симбол пред- ставља јасно излагање догме вере, који изражава религиј- ско учење 13 црква од самог настанка сматра неопходним коришћење симболичких текстова, прецизније речено кратких исповедних фраза, и то из два разлога: 1 да би на тај начин изразила (црква) у неколико речи значе- ње вере, првенствено због одбране против јереси 2 да би се приликом крштења „достигао стадијум признавање вере“ најважнију улогу у разумевању символа вере представља следеће тумачење: „символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере14 у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског испо- ведања цркве“15 зато се може се рећи да је он прва и званична догматика цркве 12 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 16, αθήνα 2013, стр 408–409 13 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 27 14 „јер се срцем вјерује за праведност, а устима се ис- повиједа за спасење“ римљ 10, 10 15 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 19 као и σοφοκλής δ λώλης, περί το πρώτων συμβόλων της πίστεως, αθήνα 1958, стр 7–8 хришћански живот св јован дамаскин, икона 12 4 / 2017 живи, истински и аутентични верски, односно, духовни живот подразумева стално унутрашње преиспитивање ако оно изостане, онда вера лако прелази у рутину, формализам или фолклорно–традиционал- ну учауреност вера у бога не састоји се само у декларатив- ном ставу „верујем у бога“, већ је слојевита ка- тегорија која садржи своје спе- цифичне разлоге, модалитете и личне особености у том смислу, свети василије велики препо- знаје различите облике вере: оне која је својствена положају и психологији роба (где је доми- нантан страх од казне: „верујем у бога и чиним добро да бих из- бегао паклене муке“), најамника (онога који верује због очекива- не и обећане награде: „верујем у бога и чиним добро да бих задо- био рајско насеље“) и сина (вера заснована на обостраној љуба- ви и заједници бога и човека: „верујем у бога јер га волим као свог небеског родитеља“) дакле, пре и иза декларативног „ја верујем у бога“ може по- стојати различита, да тако кажемо, верска мо- тивација из наведеног тумачења св василија јасно произилази да је истинска, чиста и нају- звишенија она вера која се заснива на љубави према богу, али не само на љубави као емо- цији, већ као тежњи и потреби за заједницом и јединством, када се „христос вером усели у срца ваша“ (еф 3, 17) и када постанемо: „сино- ви божији вером у христа исуса“ (гал 3, 26) значајан допринос у разумевању вере и побожности могу дати атеисти, односно њихова атеистичка тумачења то на први поглед изгледа парадоксално међутим, ако пођемо од става светих отаца да су у духовном животу највише користи имали од својих непријатеља (пријатељи ће пре- ћи преко наших слабости и пропуста, али непријатељи неће), онда се може и из атеистичких кри- тика извући нешто корисно тако је окорели атеиста зиг- мунд фројд, почевши од 1913 године када је објавио књигу „тотем и табу“, преко „будућно- сти једне илузије“ (1927), „не- лагодности у култури“ (1930) све до наслова „мојсије и мо- нотеизам“ из 1939 године, из- лагао своје психоаналитичко „разобличавање“ религије по којем је религија у својој бити – универзална неуроза чове- чанства као свака неуроза она настаје услед потискивања не- чег непријатног или неприхватљивог ради се, по фројдовом тумачењу, о потиснутом и неразрешеном едиповом комплексу на нивоу целог људског рода који води своје порекло из прахорде у којој је доминантну, али фрустрирајућу улогу имао неприкосно- вени отац као најмоћнији мужјак мушки потомци убијају оца (мотив оцеубиства), али уместо разрешења проблема ствара се трајно и оптерећујуће осећање кривице оно се потискује као резултат неразреше- хришћански живот свети василије велики препознаје различите облике вере: она која је својствена психологији роба, најамника, и сина испитајмо своју веру виктор вицановић св ап павле, средњовековни мозаик јул / август 2017 13 ног едиповог комплекса да би се затим у ви- ду одбрамбеног механизма компензацијски манифестовало у религиозним обредима и ритуалима мојсије или христос постају тако супститути за лик праоца док религио- зни однос према њима има за циљ ублажа- вање неуротичног осећаја кривице изазва- ног оцеубиством из ове временске перспективе и са аспекта православне духовности, фројдово тумачење вере изгледа прилично наивно, са пуно про- извољности митолошког типа и натегнутих психоаналитичких конструкција ипак, у њему постоје нека здрава полазишта које треба па- жљивије размотрити прво, утицај несвесних чинилаца на настанак и формирање вере у бо- га може бити сасвим реалан он не мора бити нужно неуротичан, како је то сматрао фројд, али може бити од значаја за разумевање мо- далитета вере одређене особе друго, сасвим је могуће да се код неких особа иза деклара- тивне и манифестне побожности крије озбиљ- на психолошка проблематика, укључујући и психопатологију код таквих особа иза вере у бога често се крију потиснути страхови, не- разрешени унутрашњи конфликти, негативна слика о себи, осећање личне инфериорности, штавише неуротични или неки други психопа- толошки симптоми треће, могуће је да тако изражена побожност постане маска (покрива- ло) за дубоке и неразрешене личне проблеме дугорочно гледано таква побожност којој је циљ прикривање унутрашњих проблема лич- ности, патолошких или не – скоро да је свејед- но, не може постати истинска побожност нити може, још мање, допринети разрешењу личне психолошке проблематике нападно или теа- трално религиозно понашање, на пример, за- кономерно указује да се не ради о истинској и искреној побожности, већ да је такво пона- шање најчешће само фасада која треба да по- крије неразрешене унутрашње психолошке проблеме због тога што је у питању несвесна мо- тивација – термин сам по себи говори да особа није свесна потиснутих мотива соп- ственог деловања – неопходно је да се као помоћ у процесу (само)разумевања вере укључе искусни духовник или православни психотерапеут на крају, као трећи приступ у преиспи- тивању личне вере, даћемо простор хе- уристичком потенцијалу поезије она на чудесан емоционално–рационалан начин дотиче најосетљивије и најскривеније дело- ве наших душа ево једне руске народне пе- сме, која по нашем утиску, има такав ефекат тражио сам тражио сам снагу и бог ми је дао потешкоће које су ме оснажиле тражио сам мудрост и бог ми је дао проблеме које је требало решити тражио сам богатство и бог ми је дао мозак и тело да могу радити тражио сам храброст и бог ми је дао препреке које је требало савладати тражио сам љубав и бог ми је дао људе којима је требало помоћи тражио сам услуге и бог ми је дао прилике нисам добио ништа од оног што сам тражио али добио сам све што ми је икада требало ова песма погађа једну веома важну мету разоткрива колико понекад у нашој вери у бога има уграђене себичности као да нисмо свесни колико је наша себичност, да не каже- мо нарцисоидност, покретач и мотиватор ве- ре ми од бога тражимо дарове бог нам, међу- тим, пружа само прилике да те дарове својим деловањем заслужимо или, како каже св апостол павле: „ревнујте за веће дарове и по- казаћу вам још узвишенији пут“ (1кор 12, 31) дакле, испитајмо своју веру! аутор је психолог у деветој београдској гимназији хришћанска етика 14 4 / 2017 у дијалогу вере и атеизма често се у неку конструкцију аргумента увлаче и природ- не науке свакако, дијалог теологије и при- родних наука је једна здрава и неопходна тема међутим, тај дијалог уме да буде псеу- до дијалог који се претвара у злоупотребу и идеологизацију саме науке заиста, наивна је вера неких атеистичких мислилаца да на- предак природних наука обесмишљава или да на било који начин може пољуљати веру у бога творца такво потезање за науком као аргументом у одбрани тврдње да „нема бо- га“ пре сведочи о неспособности да се раз- уме сам карактер и домет научног мишљења и научног метода као таквог та зачуђујућа и помало комична неспособност интелигент- них људи доводи до једног или/или односа науке и вере не иде ти наука? покушај са религијом, честа је парола савремених атеи- стичких промотера овакво упадање у ватру и увођење при- родних наука у ту ватру је потпуно погрешно и са самом науком нема ништа међутим, многи међу верницима и атеистима, позива- јући се на науку, не осете ту танану границу када из сфере науке прелазе у сферу фило- софске спекулације, па и својеврсног идео- лошког надмудривања како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука, анализираћемо тај однос са становишта хри- шћанске теологије и са становишта самог на- учног метода у текстовима који следе, циљ нам је да укажемо на погрешно довођење у однос природне науке и вере (теологије), да укажемо на проблем претварања науке у својеврсну задрту идеолошку (атеистичку) догму, која са самом науком нема ништа на- равно, не споримо ничије право на имање својих идеолошких догми и на управљање свог личног живота са њима споримо право да се те идеолошке догме поистовећују са за- једничким добром – природним наукама на- ука није исто што и атеистички поглед на свет и научник не мора нужно бити атеиста можда најбољи пример погрешног упли- тања природне науке у аргументацији изме- ђу вере и атеизма представља спор између тзв „креациониста“ и „еволуциониста“ у по- јашњењу морамо кренути од самих израза и појмова које они означавају, како бисмо избегли погрешно разумевање свега онога што ћемо даље говорити са једне стране, ми ћемо овде износити ставове против псе- удо–креационизма верујући човек, хришћа- нин и православни теолог исповеда веру у једнога бога оца, творца неба и земље да ли онда можемо критиковати креационизам, ако исповедамо креатора? да, можемо кри- тиковати псеудо–креационизам како бисмо кристалисали прав и здрав креационизам у дијалогу са атеизмом не може се од природне науке, чије „очи“ представљају њен метод, а то је методо- лошки натурализам, очекивати да у природи коју описује „види“ бога и творца творац и методолошки натурализам природних наука александар милојков јул / август 2017 15 који сами исповедамо предмет критике је, дакле, тежња да се исповедање бога творца поистовети са научним исказом, да се окује у оквире природне науке, где методолошки, па ни теолошки гледано, не може припадати са друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да анализирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологијом оно што ћемо ми критиковати јесте идеологизација наведене научне теорије и њено увођење у сфере у којима она нема, нити може имати било ка- кве одговоре нажалост, еволуционизам све чешће у главама неких људи престаје да буде научна теорија и почиње да бива изам, иде- олошки поглед на свет којим се намећу од- говори на питања која знатно прелазе јасне методолошке оквире и интересовања саме науке проблем настаје онда када се тај изам прогласи за објективну научну истину, са подразумеваном обавезношћу за све, а кри- тика истог се сматра за идеолошки напад на саму науку кренимо редом најпре одговоримо на пи- тање метода природних наука у природним наукама влада методолошки натурализам шта то значи? то значи да природне науке природу и њене појаве објашњавају трагају- ћи за природним законитостима и природ- ним механизмима другим речима, природу објашњавају њом самом то и значи методо- лошки натурализам, од латинске речи natu- ra што значи природа дакле, научни метод природних наука не дозвољава самој науци да појмовно оперише са било чим што би би- ло изван зоне природе и природног, односно са нечим што је натприродно шта онда ово значи у вези са творцем и какав је статус креационизма као става да је бог творац света? креационизам је леги- тиман теолошки и философски став не са- мо легитиман као слободно право на веру, већ и философски веома добро утемељен међутим, креационизам није и не може би- ти научна теорија нити пандан некој научној теорији зашто? зато што оперише са појмом интелигентног творца, односно бога опери- ше са појмом натприродног, нечег што је из- ван сфере природног за коју је чврсто везан научни методолошки натурализам гледано са хришћанске теолошке позиције, није могу- ће опојмити бога у методолошкој редукова- ности природних наука такав поступак био би не само псеудо наука већ, са православне у дијалогу са ате измом са хришћанске теолошке позиције, није могуће опојмити бога у методолошкој редукованости природних наука стварање света, мозаик из палатинске капеле, палермо, 12 век (извор: dveribg) 16 4 / 2017 теолошке тачке гледишта и јерес објаснимо и зашто прво, креационизам који би претендовао да буде научна теорија био би заправо псеу- до наука ово из разлога што креационизам у свом објашњењу неке природне појаве уво- ди појам до којег се, као таквог не може доћи методолошким натурализмом природних на- ука то је појам бога или интелигентног твор- ца, који као такав не припада природи на коју је редукована наука својим методом то посебно важи ако под богом подразумевамо хришћанског бога откривења, који је оно- стран свету, а уз то још и слободан у својој творачкој делатно- сти а обично се такав по- јам бога и подразумева у оном креациони- зму који претенду- је да заузме место научне теорије и који потиче од фундаменталних хришћанских гру- пација (хришћан- ских секти) у сједи- њеним америчким државама дакле, не може се од природне науке, чије „очи“ пред- стављају њен метод, а то је методолошки натурализам, оче- кивати да у природи коју описује „види“ бога и творца зато што бог и творац није део природе коју описује наука, и на коју (при- роду) је редукован њен метод као методо- лошки натурализам просто речено, грешка оног типа креационизма који претендује да буде научна теорија је у томе што појмове натприродног уводи у област која је стрикт- но редукована својом методом на природно дакле, грешка која такав креационизам чини псеудо-науком је грешка у самој методи, од- носно у методолошкој неконзистентности а научни метод представља суштину саме на- уке уколико је он погрешан, научни исказ губи своју суштину, односно губи своју науч- ност и постаје псеудо наука међутим, то не значи да је креационизам обавезно жигосан као псеудо-наука: не, прави и здрави креаци- онизам то није јер не претендује да буде пои- стовећен са исказом природне науке остаје, дакле, легитиман закључак да, ре- цимо, комплексност живота, информације у днк молекулама, комплексност космоса, по- дешеност космолошких константи и др иза- зива неко лично усхићење и зачуђеност који воде до закључка о узвишеном творцу међу- тим, такав закључак не може да претендује да буде научни закључак јер, до таквог закључ- ка није могуће доћи методом природних наука, односно методолошким натурализмом који научни говор и научно закљу- чивање чврсто држи у оквирима природних закона и природних механизама бог творац није нити природни закон, нити природни механизам отуда, неухватљива је за науку не само ње- гова природа или суштина, већ и ње- гова енергија, његово дејство због тога, сваки говор науке природне поја- ве мора објашњавати искључи- во природним законима и природним механизмима и њиховим дејствима задатак науке, у жељи да објасни неку природну по- јаву и јесте откривање тих природних меха- низама и њихово објашњење због свега овога не треба да чуди зашто, рецимо, природна наука, абиогенетска те- орија (теорија о настанку живота) говори о спонтаности настанка живота она, кроз свој метод и не може да види друго осим да закључи о спонтаности наука не може да ту спонтаност заменим узроком који би био воља творца не може, јер воља творца није некакав природни, тварни ентитет којег би наука могла да открије и који би могла да еспериментално понови и испита последњи у дијалогу са ате измом јул / август 2017 17 узрок који наука види је неки природни ме- ханизам међутим, легитимно је говорити да иза спонтаности коју наука види и иза при- родног механизма који она види стоји воља творца, али такав закључак измиче научној сфери и улази у сферу теологије и философи- је и ова позиција, ова суптилна дистинкција између научног и теолошко/философског је суштинско место које раздваја „псеудо-на- уку“ креационизам од „правог и здравог“ креационизма дакле, закључак је једноставан: креаци- онизам као теолошка и философска теори- ја настанка света је потпуно легитиман, али креационизам као научна теорија није не зато што су теологија и/или философија у су- кобу са природним наукама, већ зато што им се сфере питања, појмова и теоретског посту- пања не поклапају могућа је комуникација тих сфера, али није могуће њихово мешање због тога, теологија и/или философија нису конкурент природним наукама и обрнуто у овом смислу, није научно легитимно теорију еволуције нападати теолошком аргумента- цијом, већ искључиво другом научном тео- ријом, критиком која је стриктно заснована на рационалном дискурсу у оквиру научне методе са друге стране, нема разлога ни да хри- шћани осећају потребу да их било ко „бра- ни“ од ставова науке наука не може угрози- ти веру, ако се зна да наука не задире, нити због свог методолошког натурализма може задирати у било какво питање бога наука, као таква, је слепа за бога међутим, човек научник може бити верник и ту нема ника- кве контрадикције управо зато што не по- стоји преклапање и мешање науке и вере, могућа је њихова несливена комуникација унутар једне личности, једног човека који мисли тај човек свакако може бити и науч- ник у научном домену он ће се ограничити на методолошки натурализам, а као верују- ћи и теолошко/философски мислећи човек продужиће иза тога и, остављајући за собом методу природних наука, угледаће вољу творца опет, са друге стране, као научник, то своје виђење воље творца никада неће прогласити за научни закључак, нити ће на било који начин уплитати творца у науку, остајући доследан суштини науке, њеном „виду“, њеном методу без којег она не може постојати, а то је, као што смо навели, мето- долошки натурализам овакво јасно разликовање и непреклапа- ње сфера теологије и природних наука бит- но је како за саму природну науку, тако и за теологију природне науке функционишу и њихова сазнања доносе благодат човеку само онда када је наука верна свом методу, свом методолошком натурализму са друге стране, неухватљивост бога методолошким натурализмом природних наука сведочи су- штину онога што хришћани верују – разлику природе бога и природе творевине бог ко- јег би „угледао“ методолошки натурализам не би био хришћански, библијски бог откри- вења – то би био створени бог или богови, каква су и била паганска божанства изникла из прахаоса због тога, поклоњење богу/бо- говима које би „верификовао“ методолошки натурализам за хришћане би био јерес о овоме свакако треба да размишљају хри- шћани када покушавају да свог бога откри- вења, слободног творца, на силу угурају у природну науку наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом овакво јасно разликовање и непреклапање сфера теологије и природних наука битно је како за саму природну науку, тако и за те
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 41827 / ...као и (показатељ) природе истина у које се оно уводи“10 тако- ђе, ВЕРОВАТИ не значи ништа друго, осим да нешто што не можемо видети (очима), додирнути (шакама), нити чути (ушима), ипак при...
1. 41827 / ...као и (показатељ) природе истина у које се оно уводи“10 тако- ђе, ВЕРОВАТИ не значи ништа друго, осим да нешто што не можемо видети (очима), додирнути (шакама), нити чути (ушима), ипак при...
24
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...слободе одлучивања је дубоко философ- ско и наивно је уопштеВЕРОВАТИ 📌 да природна
наука, у својим границама које успоставља
њен методолошки натурализам, може дати
потпун, заокружен одговор не
...слободе одлучивања је дубоко философ- ско и наивно је уопште
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... уколико желимо одговор у онтолошкој равни – у овом нашем конкретном случају, одговор на питање стварности слободе од- лучивања, потребна је несливена синергија неурофизиологије и библијске (откривењ- ске) антропологије сâмо питање стварно- сти слободе одлучивања је дубоко философ- ско и наивно је уопште веровати да природна наука, у својим границама које успоставља њен методолошки натурализам, може дати потпун, заокружен одговор неки мислио- ци, попут сема хариса (у његовој књизи free will), који методолошки натурализам пои- стовећују са онтолошким натурализмом, бавећи се тумачењем резултата либетовог експеримента, дали су одговор – слобода одлучивања је илузија али, њихов закључак не морамо нужно да прихватимо не, упра- во зато што из методолошког натурализма не следи нужно онтолошки натурализам прво се тиче епистемологије, а други онто- логије знање о бићу и само биће нису једно и исто онтолошки натурализам није никав објективни закључак који би нужно следио из природних наука, већ једна философска, па и атеистичка догма поменуте принципе односа знања о бићу и бића, вере и природне науке бисмо могли приказати следећом илустрацијом: није знање светлост, већ је светлост знање плави круг представља биће, онтологи- ју вера и наука представљају не биће већ по(знање) бића, епистемологију истина се поистовећује са бићем, док епистемо- логија кореспондира са бићем (онтологи- јом), али га не обухвата биће измиче знању, али знање ипак кореспондира са бићем, са истином (у противном није знање) у т ом смислу, нека научна теорија је исправна или неисправна, тачна или нетачна (ника- ко истинита!) природна наука представља елипсу која кореспондира са кругом, са би- ћем унутар себе та елипса има циглекоји је образују те цигле су научне искази, увиди и теорије речима нашег уваженог физичара, др александра богојевића (изговорио их је на трибини „шта је време?“ у дому студена- та у београду током 2019 године), научник је неко ко ово г ради, али са неодољивом жељом да оно што сагради поруши, како би зидао ново оно чему наука тежи јесте да ова елипса постане круг – да цигле буду сложене у најсавршенији облик наука је елипса која се приближава кругу, али заувек остаје елипса – научна сумња као рушилач- ко-градитељско утемељење науке никада неће утихнути уколико утихне, наука ће престати да постоји међутим, чак и када би наука, хипотетички, слагањем својих ци- гли „потрефила“ „коначну комбинацију“ и задобила облик круга, тај круг би остао исте површине као и ранија елипса то јест, науч- но знање се не би поклопио са кругом бића, са кругом истине (методолошки натурали- зам не би прерастао у онтолошки натура- лизам), иако би, наравно, кореспондирао са бићем, то јест са истином граница коју успоставља методолошки натурализам (цр- на линија око елипсе), може хипотетички мењати облик, тежећи да опише круг, али ту границу никада неће моћи да превазиђе и опише велики круг – биће, онтологију жута парабола, да је тако назовемо, представља познање бића кроз веру у бо- жије откривење то је светлост која осве- тљава биће споља, чини га видљивим и ње- гово познање могућим отуда је њен (вере као познања), извор изван великог круга, у дијалогу са ате измом септембар / октобар 2019 19 изван самог бића које познаје ту се налази и темељна разлика (по)знања бића путем вере и природне науке и следствено томе разлика њихових метода природно-науч- но знање о бићу (природи), темељи се на самом том бићу (природи) – методолошки натурализам познање пак бића кроз веру у божије откривење темељи се на стварно- сти која трансцендира и само биће које се познаје вера је парабола која се протеже кроз биће, тежећи, као и елипса природне науке, да опише круг, да се преобрази у круг вера је познање које тежи да се поистовети са бићем, онтологијом – парабола која ће постати круг постаће круг, али не круг епи- стемолошки, већ бивствени круг циљ вере је да поистовети знати са бити постаће – тек, још увек није, зато је вера – вера вера је парабола зато што је у процесу настаја- ња бивања кругом њени искази, стога, нису цигле које зидају круг, већ наративне пара- боле (господ исус христос их је радо кори- стио!) то је говор символа који парадоксал- но описују само биће – сада и овде, али још увек не вера је пут преображаја параболе у кружницу, пут од сенке, преко иконе до ко- начне истине какав је, коначно однос вере и природних наука и каква је комуникација између њих могућа? вера (теологија), и природна наука се не поклапају по природи својих метода, те се и наратив једне не може мешати са нара- тивом друге теологија и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду алтернатива једна другој, јер би то поново значило поништење разлике њихових мето- да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако делимично поклапају јер, иако различитим методама, кореспондирају са истим бићем, постављајући и слична питања о том бићу у нашој конкретној теми, кореспонденција са истим бићем, тиче се питања онтолошког статуса слободе одлучивања вера (теоло- гија) и природна наука могу комуницира- ти онда када се жели целовитији одговор о бићу теологија може да настави даље тамо где границе методолошког натурализма за- устављају природну науку и њен наратив предуслов томе јесте непристајање да се ме- тодолошки натурализам поистовети са он- толошким натурализмом управо са таквим приступом, покушаћемо да резултате неуро- физиолошког испитивања, које је спровео неуролог бенџамин либет, осветлимо даље библијском антропологијом библијском ан- тропологијом осветлићемо не само ствар- ност људске слободе (одговор на питање – шта је то бити слободан), и човека као кон- кретног бића, већ и протумачити порекло самих увида до којих је дошло либетово не- урофизиолошко испитивање – одакле поти- че да несвесно у човеку претходни свесном у процесу доношења одлуке ово је страшно парадоксално како је одлука – одлука, ако јој претходи несвесно!? важно је поновити – теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити алтернатива неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква али, у исто време, теологија ће ов- де бити и отрежњење од пијанства сциенти- змом и онтолошким натурализмом наставиће се увиди вере не могу да захтевају да буду укључени у опсег стварности који обухвата методолошки натурализам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида у дијалогу са ате измом 20 5 / 2019 тема броја: свјатаја рус сабор светих у руској земљи просијавших, новија икона (извор: azbykaru) септембар / октобар 2019 21 тема броја: свјатаја рус оца игњатија шестакова, сабрата москов- ског сретењског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интер- нет-портала православиеру вероватно нема потребе посебно представљати у србији – у нашој земљи он је годинама уназад радо ви- ђен гост доказани пријатељ српског народа, одличан познавалац историје српске цркве, човек који међу православним србима слови за „свог међу својима“ и који, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски језик ово је други интервју по реду који он даје за часопис православни мисионар, на тему броја оче игњатије, за почетак нам реците нешто о значењу термина „света русија“ и о његовом историјату да ли се значење те синтагме мењало кроз различите епохе? може се рећи да појам „света русија“ има два значења: то је руска земља, русија по да- нашњем схватању, коју је бог изабрао ради спасења и просвећења хришћанском вером односно, по овом схватању „света русија“ има сасвим видљиве физичке границе други појам је метафизички простор, сабор право- славних хришћана и светаца света русија ни- је толико дефинисана географијом и етнич- ком припадношћу или државношћу, колико управо православном вером привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чи- ни ми с е да с у ови по јмови умногоме иден- тични по свом духовном садржају узгред ре- чено, мислим да је упра во због тога многим србима тако блиска и схватљива света руси- ја мислим као ни једном другом православ- ном народу осим самих руса у којој мери је данас жива идеја свете русије и како се она уопште доживљава од стране руског народа? света русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна она у свом на јвишем смислу при- пада вечности нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, руси чак би боље било рећи да не живе у скла- ду с тим, али ипак без обзира на сва искуше- носиоци предања свете русије и њен део су били и остају наши свеци, и управо упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да занемарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе разговор са јеромонахом игњатијем шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала православиеру тајна свете русије открива се у сусрету са светима разговор водио: презвитер оливер суботић тема броја 22 5 / 2019 тема броја ња и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота који је прожет мате- ријалним вредностима, као што је то некад био случај с комунистичком идеологијом, то не може у потпуности да заклони или да ап- сорбује свету русију не само то – лично сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи упра- во захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије заправо, ако погледамо историју своје земље у тра- гичном хх веку видећемо како одрекавши се идеала свете русије историјска русија у хх веку стално нешто губи и остаје без нечега губи територију за територијом, светињу за светињом, сам руски народ се распада на де- лове чак се и црква дели али света русија је и да нас жива, живи су њени идеали, између осталог, и кад је реч о нашој омладини, што не може да нас не раду- је и надахњује русија је у хх веку прошла кроз страдања као мало која земља у историји света у којој мери је узвишени идеал свете русије надахнуо руски народ да издржи голготу која га је чекала после пада царевине? мислим да можемо говорити о томе да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима
... уколико желимо одговор у онтолошкој равни – у овом нашем конкретном случају, одговор на питање стварности слободе од- лучивања, потребна је несливена синергија неурофизиологије и библијске (откривењ- ске) антропологије сâмо питање стварно- сти слободе одлучивања је дубоко философ- ско и наивно је уопште веровати да природна наука, у својим границама које успоставља њен методолошки натурализам, може дати потпун, заокружен одговор неки мислио- ци, попут сема хариса (у његовој књизи free will), који методолошки натурализам пои- стовећују са онтолошким натурализмом, бавећи се тумачењем резултата либетовог експеримента, дали су одговор – слобода одлучивања је илузија али, њихов закључак не морамо нужно да прихватимо не, упра- во зато што из методолошког натурализма не следи нужно онтолошки натурализам прво се тиче епистемологије, а други онто- логије знање о бићу и само биће нису једно и исто онтолошки натурализам није никав објективни закључак који би нужно следио из природних наука, већ једна философска, па и атеистичка догма поменуте принципе односа знања о бићу и бића, вере и природне науке бисмо могли приказати следећом илустрацијом: није знање светлост, већ је светлост знање плави круг представља биће, онтологи- ју вера и наука представљају не биће већ по(знање) бића, епистемологију истина се поистовећује са бићем, док епистемо- логија кореспондира са бићем (онтологи- јом), али га не обухвата биће измиче знању, али знање ипак кореспондира са бићем, са истином (у противном није знање) у т ом смислу, нека научна теорија је исправна или неисправна, тачна или нетачна (ника- ко истинита!) природна наука представља елипсу која кореспондира са кругом, са би- ћем унутар себе та елипса има циглекоји је образују те цигле су научне искази, увиди и теорије речима нашег уваженог физичара, др александра богојевића (изговорио их је на трибини „шта је време?“ у дому студена- та у београду током 2019 године), научник је неко ко ово г ради, али са неодољивом жељом да оно што сагради поруши, како би зидао ново оно чему наука тежи јесте да ова елипса постане круг – да цигле буду сложене у најсавршенији облик наука је елипса која се приближава кругу, али заувек остаје елипса – научна сумња као рушилач- ко-градитељско утемељење науке никада неће утихнути уколико утихне, наука ће престати да постоји међутим, чак и када би наука, хипотетички, слагањем својих ци- гли „потрефила“ „коначну комбинацију“ и задобила облик круга, тај круг би остао исте површине као и ранија елипса то јест, науч- но знање се не би поклопио са кругом бића, са кругом истине (методолошки натурали- зам не би прерастао у онтолошки натура- лизам), иако би, наравно, кореспондирао са бићем, то јест са истином граница коју успоставља методолошки натурализам (цр- на линија око елипсе), може хипотетички мењати облик, тежећи да опише круг, али ту границу никада неће моћи да превазиђе и опише велики круг – биће, онтологију жута парабола, да је тако назовемо, представља познање бића кроз веру у бо- жије откривење то је светлост која осве- тљава биће споља, чини га видљивим и ње- гово познање могућим отуда је њен (вере као познања), извор изван великог круга, у дијалогу са ате измом септембар / октобар 2019 19 изван самог бића које познаје ту се налази и темељна разлика (по)знања бића путем вере и природне науке и следствено томе разлика њихових метода природно-науч- но знање о бићу (природи), темељи се на самом том бићу (природи) – методолошки натурализам познање пак бића кроз веру у божије откривење темељи се на стварно- сти која трансцендира и само биће које се познаје вера је парабола која се протеже кроз биће, тежећи, као и елипса природне науке, да опише круг, да се преобрази у круг вера је познање које тежи да се поистовети са бићем, онтологијом – парабола која ће постати круг постаће круг, али не круг епи- стемолошки, већ бивствени круг циљ вере је да поистовети знати са бити постаће – тек, још увек није, зато је вера – вера вера је парабола зато што је у процесу настаја- ња бивања кругом њени искази, стога, нису цигле које зидају круг, већ наративне пара- боле (господ исус христос их је радо кори- стио!) то је говор символа који парадоксал- но описују само биће – сада и овде, али још увек не вера је пут преображаја параболе у кружницу, пут од сенке, преко иконе до ко- начне истине какав је, коначно однос вере и природних наука и каква је комуникација између њих могућа? вера (теологија), и природна наука се не поклапају по природи својих метода, те се и наратив једне не може мешати са нара- тивом друге теологија и природна наука се не могу доводити ни у т акав однос да б уду алтернатива једна другој, јер би то поново значило поништење разлике њихових мето- да, а тиме и њих с амих али, оне се свакако делимично поклапају јер, иако различитим методама, кореспондирају са истим бићем, постављајући и слична питања о том бићу у нашој конкретној теми, кореспонденција са истим бићем, тиче се питања онтолошког статуса слободе одлучивања вера (теоло- гија) и природна наука могу комуницира- ти онда када се жели целовитији одговор о бићу теологија може да настави даље тамо где границе методолошког натурализма за- устављају природну науку и њен наратив предуслов томе јесте непристајање да се ме- тодолошки натурализам поистовети са он- толошким натурализмом управо са таквим приступом, покушаћемо да резултате неуро- физиолошког испитивања, које је спровео неуролог бенџамин либет, осветлимо даље библијском антропологијом библијском ан- тропологијом осветлићемо не само ствар- ност људске слободе (одговор на питање – шта је то бити слободан), и човека као кон- кретног бића, већ и протумачити порекло самих увида до којих је дошло либетово не- урофизиолошко испитивање – одакле поти- че да несвесно у човеку претходни свесном у процесу доношења одлуке ово је страшно парадоксално како је одлука – одлука, ако јој претходи несвесно!? важно је поновити – теологија овде неће бити неурофизиологија, нити ће бити алтернатива неурофизиологи- ји неурофизиологија као наука, у овој ко- муникацији, остаће неоштећена и нетакнута као таква али, у исто време, теологија ће ов- де бити и отрежњење од пијанства сциенти- змом и онтолошким натурализмом наставиће се увиди вере не могу да захтевају да буду укључени у опсег стварности који обухвата методолошки натурализам – не могу претендовати да понесу епитет научног увида у дијалогу са ате измом 20 5 / 2019 тема броја: свјатаја рус сабор светих у руској земљи просијавших, новија икона (извор: azbykaru) септембар / октобар 2019 21 тема броја: свјатаја рус оца игњатија шестакова, сабрата москов- ског сретењског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интер- нет-портала православиеру вероватно нема потребе посебно представљати у србији – у нашој земљи он је годинама уназад радо ви- ђен гост доказани пријатељ српског народа, одличан познавалац историје српске цркве, човек који међу православним србима слови за „свог међу својима“ и који, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски језик ово је други интервју по реду који он даје за часопис православни мисионар, на тему броја оче игњатије, за почетак нам реците нешто о значењу термина „света русија“ и о његовом историјату да ли се значење те синтагме мењало кроз различите епохе? може се рећи да појам „света русија“ има два значења: то је руска земља, русија по да- нашњем схватању, коју је бог изабрао ради спасења и просвећења хришћанском вером односно, по овом схватању „света русија“ има сасвим видљиве физичке границе други појам је метафизички простор, сабор право- славних хришћана и светаца света русија ни- је толико дефинисана географијом и етнич- ком припадношћу или државношћу, колико управо православном вером привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чи- ни ми с е да с у ови по јмови умногоме иден- тични по свом духовном садржају узгред ре- чено, мислим да је упра во због тога многим србима тако блиска и схватљива света руси- ја мислим као ни једном другом православ- ном народу осим самих руса у којој мери је данас жива идеја свете русије и како се она уопште доживљава од стране руског народа? света русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна она у свом на јвишем смислу при- пада вечности нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, руси чак би боље било рећи да не живе у скла- ду с тим, али ипак без обзира на сва искуше- носиоци предања свете русије и њен део су били и остају наши свеци, и управо упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да занемарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе разговор са јеромонахом игњатијем шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала православиеру тајна свете русије открива се у сусрету са светима разговор водио: презвитер оливер суботић тема броја 22 5 / 2019 тема броја ња и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота који је прожет мате- ријалним вредностима, као што је то некад био случај с комунистичком идеологијом, то не може у потпуности да заклони или да ап- сорбује свету русију не само то – лично сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи упра- во захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије заправо, ако погледамо историју своје земље у тра- гичном хх веку видећемо како одрекавши се идеала свете русије историјска русија у хх веку стално нешто губи и остаје без нечега губи територију за територијом, светињу за светињом, сам руски народ се распада на де- лове чак се и црква дели али света русија је и да нас жива, живи су њени идеали, између осталог, и кад је реч о нашој омладини, што не може да нас не раду- је и надахњује русија је у хх веку прошла кроз страдања као мало која земља у историји света у којој мери је узвишени идеал свете русије надахнуо руски народ да издржи голготу која га је чекала после пада царевине? мислим да можемо говорити о томе да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
25
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећуВЕРОВАТИ,📌 , да су људи
од длакавих мајмуна настали!
– а мени је, истину да кажем,
важно само то, да сам ја човек!
што кажу, да ми је прадеда
...за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... поетских стваралаца мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем
... поетских стваралаца мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
26
Свеска: 373 | На путу за Емаус
...живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поВЕРОВАТИ 📌 у живот ваш“
62 давид говори:
„зашто се узбунише народи
и племена смислише залудне ствари?
сабраше се цареви земаљски
и
...живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете по
МЕТА инфо: Р:28549 К:213161 Д:118
| Свеска 373 |
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3) магарац је симбол који је у директној вези са владавином и царством (суд 5, 10; 10, 4; 12, 14) то се приказује кроз симболичну причу о пот- рази за изгубљеном магарицом у којој пратимо саулов успон на престо израиља (1сам 9, 320) покренут потрагом, саула пут води до пророка самуила коме је већ објављено од бога да је он изабраник и будући цар свом народу, мада из малог племена венијамин, и саул бива помазан (1сам 10, 1) кроз причу пратимо и знаке који ће потврдити пророкову поруку при сауловом по- вратку кући (1сам 10, 1–9) валам и магарица написано је много прича и басни у којима магаренце има своју, углавном негативну уло- гу, што потиче из античке грчке културе из које се и распространило хомер, езоп, апулеј су га представљали као тврдоглавог, злог, глупог и понизног у средњем веку се сматрало да је неспретан и спор али пре свих, постојала је једна библијска прича старозаветна поучна и дирљива (бр 22, 7–35), прича кроз коју је ма- гарац представљен као библијски симбол слу- жења, патње и мира, прича о мудрој магарици валама која воли свог газду било је то у оно време када је народ израиља излазио из пустиње негев и улазио у обећану земљу валам од кога је тражио помоћ моавски краљ валак због предстојећег продора изра- из историје црквене уметности слика 3 рођење христово, фреска, манастир дечани, 1347–1348 г (извор: orthochristiancom) мај / јун 2020 63 из историје црквене уметности илљ, оседлава магарицу и у рану зору креће на пут међутим, на путу му се испречио анђео господњи са мачем у руци, не дозвољавајући му да настави магарица је удостојена да види анђела и у три наврата скреће са пута први пут, валам није видео ништа и помисливши да се она узјогунила, почео је да је бије штапом да би се вратила на пут најзад, у покушајима да за- штити свог господара од мача, она се преврће валам се опет разљути, бесни и жестоко је уда- ра, сматрајући да му пркоси и тада, бог јој до- звољава да употреби људски језик и она каже: „шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?“ [ ] „нисам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? a он рече: ниси“ и тада су му се отвориле очи и он угледа анђела који му рече да му је магарица спасила живот у светом писму магарац је добра животиња ова прича нам показује како бог може да уздиг- не обично живинче које може бити посредник између бога и човека од рођења уз христа рођен у малом јудејском граду витлејему, да- видовом родном граду означеном још крајем viii века пре хр од пророка михеја, колевком будућег месије (мих 5, 2) и од свих канонских јеванђеља једино апостол лука (лк 2, 7) каже да је исус рођен у јаслама значи у стаји, у сену, где су биле присустне животиње као сведоци тог догађаја из апокрифа сазнајемо да су се у дубини пећине налазили магарац и во који су загревали богомладенца својим дахом да би се испунило исаијино пророчанство (ис 1, 3): „во познаје господара свога и магарац јасле госпо- дара свога“ (сл 3) њих је јосиф повео из назарета, магарац је носио бремениту дјеву, а во им је био потре- бан ради продаје због новца у то доба био је обичај да када жена јаше на магарцу са децом, мушкарац хода поред њих, као што је и јосиф са маријом и богомладенцем приликом бега у египат (мт 2, 13–15) или пре њих мојсије (изл 4, 20) (сл 4) док су понекад муж и жена заједно јахали на леђима магарца, што је сасвим могуће јер је магарац са ових простора већи него онај који је нама познат у дубини пећине рађа се „видело људима“ дуго очекивани спаситељ који ће свет избави- ти из таме, патње и утонулости у грех а само присуство магарца сугерише нам његов старо- заветни симболизам христос је „очекивање народа“ као што је пророковао јаков (пост 49, 10) ирод није био јеврејин, узурпирао је власт и узео титулу „јудеј- ски цар“ и тада је по први пут прекинута линија наслеђа јудиног племена то је био знак доласка исуса христа (месије) христос је проповедао и путовао галилејом и јудејом пешице међутим, на магарцу, поузданом и питомом, јахао је, како је забележено, једном за то одређеном приликом улазак у јерусалим на магарици — древни ритуал, нов смисао уласком у јерусалим на магарици дошло је до испуњења старозаветног порочанства (зах 9, 9; ис 62, 11) записаног у новом завету (мт 21, 7) исус је био препознат као месијански вођа и пророк, јер је повезан са царем и пророком давидом (2сам 5, 3) цареви из ове династије уживали су посебан положај да би се испунило пророчанство сваки цар из лозе постајао је „месија“ (јевр ma- šiah, од глаг „помазати“, термин за сакрално по- мазање, обред посвећења уљем) по коме би бог испунио свој план о свом народу месијанско оче- кивање је било усмерено ка доласку царства бо- слика 4 бекство у египат као илустрација xi строфе богородичиног акатиста, фреска из средине xiv века, манастир дечани (извор: бранислав тодић и милка чанак-медић, манастир дечани) 64 3 / 2020 жијег — мира, правде и благостања (земаљског) божије обећање се односило на династију као целину (2сам 7, 12–13), јер су имали божији благо- слов (пс 2, 6–7), а цар из давидове лозе постајао је представник народа (2сам 5, 12) на основу савеза са богом на синајској гори (изл 4, 22), заједничком служењу јахвеу (2сам 6) и личности цара давида који је могао уживати привилегију као божији „син“ (2сам 7, 14), бог је успоставио близак лични однос са давидовом породицом који осигурава наслеђе његових синова до у вечност и ства- рање династије, где је сваки постаје месија, цар и пророк тако је христов долазак осветлио многа пророчанства (дан 9, 24; дап 10, 38; јн 1, 41) и је- ванђелисти, нарочито матеј и лука приказују хри- ста као давидовог потомка јер „даће му господ бог пријесто давида оца његова“ (лк 1, 32) појава магарице је већ имала одређену конота- цију познату од пророка захарије када је цар да- вид наредио да син соломон буде помазан као на- следник, имао је посебан захтев (1цар 1, 333846) којим наглашава везу одређеног наследника кроз тријумфални улазак на царској мазги у јерусалим и седом на царски трон рођен у витлејему, иде у јерусалим „давидов град“ јер како пише, „ниједан пророк није при- знат у својој постојбини“ (лк 4, 24) христови следбеници и народ бацају палмине гранчице на пут којим се креће господ, симболишући тако победу и тријумф, кличући „осана!“ (јн 12, 13) поздрављали су га као давидовог сина, „благословен који долази у име господње, цар израиљев!“ чекајући да се одмах појави цар- ство божије (лк 19, 11), а христос је дошао не да суди, већ да спасе свет (лк 4, 18; 19, 10; јн 12, 47) христос је дао и нов контекст појму царевања јашући на магарици радије него на коњу јер, у античко доба владар је улазио у освојен град на коњу, или после победоносног војног похода у оквиру церемоније тријумфалног уласка у свој престони град што има свој иконографски обра- зац у самој библијској историји постоји и друга- чија врста „тријумфалног уласка“ која се десила у случају јуја (2цар 9) христос није на коњу, и тиме истиче да долази у миру овај свечани улазак у јерусалим симболише улазак цара мира (зах 9, 10) он доноси мир (јн 12, 11–12) мир народима према блаженом теофилакту охридском ви- зуелна егзегеза седења на магарици означава метафору натоварених јевреја, а магаре, дивље и непокорено, незнабошце магарица и магаре су били везани уздама својих грехова, а двојица (апостола — св петар и павле) који су посла- ни да их разреше, представљају први јевреје, а други пагане, тј незнабошце (сл 5) док лука (лк 19, 30), марко (мк 11, 2–7) и јован (јн 12, 14) спомињу само магаре, матеј спомиње магарицу и младунче (мт 21, 2), али ти извешта- ји не противурече један другом христос је сео на прострете хаљине које симболишу врлине апостола на њих, јер су могли да га понесу зао- криљени њима прво на магарицу (јер је најпре живео у јеврејској заједници), затим на магаре (потом дошао међу незнабожачке народе) про- стирање хаљина представља израз великог по- штовања (2цар 9, 13) исус је спаситељ јер ће „спасти народ свој од гријеха њихових“ (мт 1, 21) порекло овог ве- ровања се налази записано у књизи пророка захарије (зах 9, 9) које се односи на смиреног и царског месију „ ево цар твој иде к теби, пра- ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“ исус је свестан те повезаности (мт 21, 1–3; јн 12, 15–16) и овим симболичким чином је мани- фестовао истинско порекло и карактер њего- вог царства недељу дана касније васкрсава
... пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3) магарац је симбол који је у директној вези са владавином и царством (суд 5, 10; 10, 4; 12, 14) то се приказује кроз симболичну причу о пот- рази за изгубљеном магарицом у којој пратимо саулов успон на престо израиља (1сам 9, 320) покренут потрагом, саула пут води до пророка самуила коме је већ објављено од бога да је он изабраник и будући цар свом народу, мада из малог племена венијамин, и саул бива помазан (1сам 10, 1) кроз причу пратимо и знаке који ће потврдити пророкову поруку при сауловом по- вратку кући (1сам 10, 1–9) валам и магарица написано је много прича и басни у којима магаренце има своју, углавном негативну уло- гу, што потиче из античке грчке културе из које се и распространило хомер, езоп, апулеј су га представљали као тврдоглавог, злог, глупог и понизног у средњем веку се сматрало да је неспретан и спор али пре свих, постојала је једна библијска прича старозаветна поучна и дирљива (бр 22, 7–35), прича кроз коју је ма- гарац представљен као библијски симбол слу- жења, патње и мира, прича о мудрој магарици валама која воли свог газду било је то у оно време када је народ израиља излазио из пустиње негев и улазио у обећану земљу валам од кога је тражио помоћ моавски краљ валак због предстојећег продора изра- из историје црквене уметности слика 3 рођење христово, фреска, манастир дечани, 1347–1348 г (извор: orthochristiancom) мај / јун 2020 63 из историје црквене уметности илљ, оседлава магарицу и у рану зору креће на пут међутим, на путу му се испречио анђео господњи са мачем у руци, не дозвољавајући му да настави магарица је удостојена да види анђела и у три наврата скреће са пута први пут, валам није видео ништа и помисливши да се она узјогунила, почео је да је бије штапом да би се вратила на пут најзад, у покушајима да за- штити свог господара од мача, она се преврће валам се опет разљути, бесни и жестоко је уда- ра, сматрајући да му пркоси и тада, бог јој до- звољава да употреби људски језик и она каже: „шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?“ [ ] „нисам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? a он рече: ниси“ и тада су му се отвориле очи и он угледа анђела који му рече да му је магарица спасила живот у светом писму магарац је добра животиња ова прича нам показује како бог може да уздиг- не обично живинче које може бити посредник између бога и човека од рођења уз христа рођен у малом јудејском граду витлејему, да- видовом родном граду означеном још крајем viii века пре хр од пророка михеја, колевком будућег месије (мих 5, 2) и од свих канонских јеванђеља једино апостол лука (лк 2, 7) каже да је исус рођен у јаслама значи у стаји, у сену, где су биле присустне животиње као сведоци тог догађаја из апокрифа сазнајемо да су се у дубини пећине налазили магарац и во који су загревали богомладенца својим дахом да би се испунило исаијино пророчанство (ис 1, 3): „во познаје господара свога и магарац јасле госпо- дара свога“ (сл 3) њих је јосиф повео из назарета, магарац је носио бремениту дјеву, а во им је био потре- бан ради продаје због новца у то доба био је обичај да када жена јаше на магарцу са децом, мушкарац хода поред њих, као што је и јосиф са маријом и богомладенцем приликом бега у египат (мт 2, 13–15) или пре њих мојсије (изл 4, 20) (сл 4) док су понекад муж и жена заједно јахали на леђима магарца, што је сасвим могуће јер је магарац са ових простора већи него онај који је нама познат у дубини пећине рађа се „видело људима“ дуго очекивани спаситељ који ће свет избави- ти из таме, патње и утонулости у грех а само присуство магарца сугерише нам његов старо- заветни симболизам христос је „очекивање народа“ као што је пророковао јаков (пост 49, 10) ирод није био јеврејин, узурпирао је власт и узео титулу „јудеј- ски цар“ и тада је по први пут прекинута линија наслеђа јудиног племена то је био знак доласка исуса христа (месије) христос је проповедао и путовао галилејом и јудејом пешице међутим, на магарцу, поузданом и питомом, јахао је, како је забележено, једном за то одређеном приликом улазак у јерусалим на магарици — древни ритуал, нов смисао уласком у јерусалим на магарици дошло је до испуњења старозаветног порочанства (зах 9, 9; ис 62, 11) записаног у новом завету (мт 21, 7) исус је био препознат као месијански вођа и пророк, јер је повезан са царем и пророком давидом (2сам 5, 3) цареви из ове династије уживали су посебан положај да би се испунило пророчанство сваки цар из лозе постајао је „месија“ (јевр ma- šiah, од глаг „помазати“, термин за сакрално по- мазање, обред посвећења уљем) по коме би бог испунио свој план о свом народу месијанско оче- кивање је било усмерено ка доласку царства бо- слика 4 бекство у египат као илустрација xi строфе богородичиног акатиста, фреска из средине xiv века, манастир дечани (извор: бранислав тодић и милка чанак-медић, манастир дечани) 64 3 / 2020 жијег — мира, правде и благостања (земаљског) божије обећање се односило на династију као целину (2сам 7, 12–13), јер су имали божији благо- слов (пс 2, 6–7), а цар из давидове лозе постајао је представник народа (2сам 5, 12) на основу савеза са богом на синајској гори (изл 4, 22), заједничком служењу јахвеу (2сам 6) и личности цара давида који је могао уживати привилегију као божији „син“ (2сам 7, 14), бог је успоставио близак лични однос са давидовом породицом који осигурава наслеђе његових синова до у вечност и ства- рање династије, где је сваки постаје месија, цар и пророк тако је христов долазак осветлио многа пророчанства (дан 9, 24; дап 10, 38; јн 1, 41) и је- ванђелисти, нарочито матеј и лука приказују хри- ста као давидовог потомка јер „даће му господ бог пријесто давида оца његова“ (лк 1, 32) појава магарице је већ имала одређену конота- цију познату од пророка захарије када је цар да- вид наредио да син соломон буде помазан као на- следник, имао је посебан захтев (1цар 1, 333846) којим наглашава везу одређеног наследника кроз тријумфални улазак на царској мазги у јерусалим и седом на царски трон рођен у витлејему, иде у јерусалим „давидов град“ јер како пише, „ниједан пророк није при- знат у својој постојбини“ (лк 4, 24) христови следбеници и народ бацају палмине гранчице на пут којим се креће господ, симболишући тако победу и тријумф, кличући „осана!“ (јн 12, 13) поздрављали су га као давидовог сина, „благословен који долази у име господње, цар израиљев!“ чекајући да се одмах појави цар- ство божије (лк 19, 11), а христос је дошао не да суди, већ да спасе свет (лк 4, 18; 19, 10; јн 12, 47) христос је дао и нов контекст појму царевања јашући на магарици радије него на коњу јер, у античко доба владар је улазио у освојен град на коњу, или после победоносног војног похода у оквиру церемоније тријумфалног уласка у свој престони град што има свој иконографски обра- зац у самој библијској историји постоји и друга- чија врста „тријумфалног уласка“ која се десила у случају јуја (2цар 9) христос није на коњу, и тиме истиче да долази у миру овај свечани улазак у јерусалим симболише улазак цара мира (зах 9, 10) он доноси мир (јн 12, 11–12) мир народима према блаженом теофилакту охридском ви- зуелна егзегеза седења на магарици означава метафору натоварених јевреја, а магаре, дивље и непокорено, незнабошце магарица и магаре су били везани уздама својих грехова, а двојица (апостола — св петар и павле) који су посла- ни да их разреше, представљају први јевреје, а други пагане, тј незнабошце (сл 5) док лука (лк 19, 30), марко (мк 11, 2–7) и јован (јн 12, 14) спомињу само магаре, матеј спомиње магарицу и младунче (мт 21, 2), али ти извешта- ји не противурече један другом христос је сео на прострете хаљине које симболишу врлине апостола на њих, јер су могли да га понесу зао- криљени њима прво на магарицу (јер је најпре живео у јеврејској заједници), затим на магаре (потом дошао међу незнабожачке народе) про- стирање хаљина представља израз великог по- штовања (2цар 9, 13) исус је спаситељ јер ће „спасти народ свој од гријеха њихових“ (мт 1, 21) порекло овог ве- ровања се налази записано у књизи пророка захарије (зах 9, 9) које се односи на смиреног и царског месију „ ево цар твој иде к теби, пра- ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“ исус је свестан те повезаности (мт 21, 1–3; јн 12, 15–16) и овим симболичким чином је мани- фестовао истинско порекло и карактер њего- вог царства недељу дана касније васкрсава
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
Одреднице:
27
Свеска: 374 | Мисија и исихија
...својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неВЕРОВАТИ 📌 да творац ни-
је све ово што сам навео створио ја сам се
тако уверио у троједину божанску суштину
сада долазим на
...својстава него нешто треће – чо- век немогуће је не
МЕТА инфо: Р:23747 К:179660 Д:99
| Свеска 374 |
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога 42 4 / 2020 „мислим да сам то читао у књигама владике николаја онда сам закључио по аналогији да за човека можемо да кажемо да није ни тело није, ни дух; није ни тело и дух; ни збир њихових својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неверовати да творац ни- је све ово што сам навео створио ја сам се тако уверио у троједину божанску суштину сада долазим на сваку литургију моја су- пруга сунчица је што се богослужења тиче, била и остала ревноснија ту су и вечерња и јутарња служба ја сам у почетку тражио и изговоре: „нека супруга иде с другарица- ма, што да се ја мешам са њима“ временом више нисам имао никакву дилему да ли да идем или не поготово од одласка у пензи- ју љубав према редовним богослужењима сунчица је пренела и на моју мајку и сестру волео сам да радим, волим и сад, па сам се посветио овоме, не из невоље, богу хвала, већ из љубави“ једно време је ишао редовно са сунчи- цом у манастир ваведење на сењаку, а че- сто и у манастир ћелије код ваљева, код игуманије мати гликерије пре петнаестак година, однос свештеника према богослу- жењима и парохијанима, определили су га да буде део своје парохијске заједнице у храму св ђорђа и парохијани су пре- познали његову ревност и предложили предрага за члана црквеног одбора во- ли да има обавезе и да је активан, како у породици са супругом и два сина, тако и у црквеном одбору хоби су му решавање задатака из математике, шаховски пробле- ми, баш као и његовој мајци, која има 96 година и редовно чита књиге, решава за- датке у слагалици, иде у цркву, причешћу- је се у овом часопису много пута је акценто- вана спона науке и богословља још један диван пример живота у цркви прожетог науком је и овај човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осве- тљењу у цркви и озвучењу, да и мајке које су испред цркве са децом чују литургију, да беседа никоме не промакне, а речи по- јања допру до сваког основано далеке 1928 године при пр- вом храму у ваљеву, богомољачко брат- ство данас броји осамдесетак чланова који, предвођени духовником, протом милинком јовићем, остварују различите подвиге хри- шћанске љубави, носећи бреме живота са ближњима „и владика николај и отац јустин им се радују крај престола божијег“, рече не- давно, приликом годишње скупштине, бла- женопочивши епископ ваљевски милутин, са чијим благословом стварају по узору на богомољце које је владика николај по целој србији предводио „као хришћани треба да се опходимо пре- ма ближњима верујући да је код неког од њих кључ од врата кроз која ми треба да уђемо у царство божије“ ове речи архијерејског на- месника првог, ваљевског протонамесника дарка ђурђевића, братство православне на- родне хришћанске заједнице „воздвиженије часног крста“ често цитира, ходећи из дана у дан у сусрет браћи и сестрама широм ра- ширених руку да дарују и наслоне на раме да зна ближњи да ће бити ту ради подршке, утехе и свега другог што нам је предато све- тим јеванђељем далеке 1928 при храму покрова пресве- те богородице отпочела је њихова мисија на светом месту које је „родило“ град ваље- во на левој обали колубаре месту, са ког је парохијани литургијска заједница јул / август 2020 43 јесени 1937, у време конкордатске кризе, свети владика николај својим завичајци- ма произнео, још један у низу, беседничких драгуља духовни див са повленских падина чија је реч урезивала дубоке бразде по сва- ком срцу до ког је допрла, коме на развоју богомољачких покрета између два светска рата и данас благодаримо у редове је саби- рао махом обичне људе из народа, одрасле уз светлост кандила крај огњишта, али и уче- њаке какав је и сам био све који су речју и делом били кадри да христа посведоче та- ко је и данас на траговима лелићког златоу- ста и његове братије, при најстаријој ваљев- ској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и се- стара окупљених у пнхз „воздвиженије ча- сног крста“ у средишту епархије ваљевске, као пламен искром из срца предака упаљен, у савременом добу љубав и дар даривања ових благочестивих хришћана улепшава не- маштином и немоћи обремењену свакодне- вицу ближњима пример су свим братствима у епархији, али и на свим просторима срп- ске цркве, како се у славу божију и на добро људи ствара, са радошћу о њима увек збори онај са чијим благословом све и чине, епи- скоп ваљевски милутин из године у годину ваљевски богомољци проширују спектар својих харитативних делатности, а плодове оних по којима су препознатљиви, се умно- жавају тако, о савиндану 2020 објављују нови број богомолитеља, листа који се де- ли бесплатно при храму покрова пресвете литургијска заједница на траговима лелићког златоуста и његове братије, при најстаријој ваљевској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и сестара окупљених у пнхз „воздвиженије часног крста“ православна народна хришћанска заједница „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богородице у ваљеву љубав се љубављу враћа и умножава јадранка јанковић 44 4 / 2020 богородице за прошлогодишње васкршње празнике поделили су 4600 комада јаја, бо- жићним печеницама обрадовали 90, а паке- тима хране чак 120 породица преко шест и по хиљада комада гардеробе и обуће поде- љено је ученицима градских и сеоских шко- ла, као и штићеницима казнено – поправног завода у ваљеву удружењу деце, омладине и одраслих са посебним потребама „загр- љај“ направљена је дворишна позорница, организована поклоничка путовања за децу и родитеље, и уручени дарови о разним при- ликама брига за ученике призренске бого- словије, чији су дивни гласови ваљевцима добро познати, исказана је и ове године па- кетима средстава за личну и кућну хигијену који су отпремљени пут царског града стари српски обичај заједничарења у раду – мобу, духовник заједнице „воздвиженије часног крста“ протојереј–ставрофор милинко јо- вић отргао је од заборава са својом брати- јом, сечом дрва у оближњим селима, како би за потребите обезбедио огрев све наброја- но тек је део пуне шкриње милосрдних дела у само једној години по којима је хришћан- ска заједница у граду на обалама колубаре добро позната „дарујемо у име христово и људи то углавном добро разумеју ту смо да са њи- ма носимо крст бола, сиромаштва, невоље као браћа и сестре, а не само да испоручи- мо пакет и одемо наш призив је да са сви- ма у хришћанској љубави заједничаримо примера ради, члановима планинарског клуба „повлен“ није потребна никаква ма- теријална помоћ, само желе да у оквиру својих активности имају и духовна и кул- турна саборавања тако смо, заједничким снагама организовали квиз из православне веронауке, предавање о празницима и ли- литургијска заједница јул / август 2020 45 ковну колонију, а сви ти програми су оку- пили велики број деце различитог узраста на сарадњу са планинарима смо веома по- носни и верујем да ће она убудуће бити још богатија“, прича прота милинко јовић, коме је град ваљево доделио награду у области социјалне заштите и хуманитарног рада за 2018 годину посебно признање духовнику братства, ко- је до суза разнежује све око њега, јесте када га малишани чије је домове обилазио ослове са „течо“ не постоје речи којима тај осећај може да се опише, јер деца све говоре срцем „дирљиво је, такође, и када они којима смо помогли дајући нешто, понуде да са нама уче- ствују у некој од акција које потребују физич- ки рад увек се неко јави да помогне у крече- њу, сечи дрва, ношењу то је највећа радост, јер управо у томе је изражен смисао свега што чинимо, а то је да се љубав љубављу вра- ћа и умножава“, закључује прота милинко јовић, духовник пнхз „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богоро- дице у ваљеву свештено братство храма, на челу са старешином протојерејем–ставрофо- ром зораном јаковљевићем и архијерејским намесником првим ваљевским, протонаме- сником дарком ђурђевићем пружа свесрдну подршку свему што ради хришћанска зајед- ница и то је један од извора њене снаге док ова прича настаје, чланови пнхз, у са- радњи са штићеницима казнено – поправног завода ваљево, равнају терен у дворишту удружења „загрљај“ како би се деца са про- блемима у ходању лакше кретала у знак при- јатељства засадиће по једно стабло крушке, јабуке и трешње да се божији дарови с љубављу изнова рађају литургијска заједница 46 4 / 2020 име свете катарине дато на рођењу би- ло је доротеја рођена је 294 године у александрији ћерка богатих аристократ- ских родитеља завршила је тзв језичку шко- лу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину неки сиријски монах ју је упознао са хришћанством и убрзо се крстила на кр- штењу је добила име катарина почетком 4 века, за време владавине цара максимина, катарина је јавно објавила да је хришћан- ка и оптужила цара да се поклања идоли- ма педесет мудраца, окупљених из читавог царства, покушали су да је убеде да порекне своје речи, али узалуд штавише, катарина их је уверила у већу потребу вере у христа, цитирајући древне грчке философе у сво- јим намерама чак је успела да преобрати у хришћанство и чланове царске породице и римску аристократију због оваквих дела, катарина је погубљена, а њено тело је неста- ло по предању, анђели су нашли њено тело и изнели га на врх планине синај, који сада носи њено име три века касније, монаси манастира, ко- јег је саградио цар јустинијан, поштујући предање и завет, попели су се на врх си- наја, пронашли су мошти свете катари- не, положили у златну кутију и однели у манастир света земља манастир свете катарине је један од најстаријих хришћанских манастира који непрекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година манастир свете горе, синај јелена јонић манастир свете катарине, синај (извор: vidaniaru) јул / август 2020 47 света земља манастир свете катарине је један од нај- старијих хришћанских манастира који не- прекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година, задржавши свој посе- бан карактер, од како га је саградио визан- тијски цар јустинијан (527–565) поред њега, оснивач ислама, мухамед, арапски калифи, турски султани, па чак и наполеон, су били у неку руку чувари и покровитељи манасти- ра, тако да је то спречило његову пљачку кроз векове током своје дуге историје, ма- настир никада није био опљачкан, освојен, уништен кроз векове је носио своју слику светог библијског места, догађаја из старог завета првобитно се овај манастир звао ма- настир преображења или манастир несаго- риве купине тек од 16 века манастир носи име свете катарине од 3 века, монаси пустињаци почели су да се насељавају око планине хорив, у близини несагориве купине у оази фаран (вади фи- ран) за време празника монаси пустињаци су се окупљали око несагориве купине, ради заједничке службе за време владавине цара константина, 330 године, по налогу царице јелене, из- грађена је мала црква посвећена пресветој богородици у непосредној близини несаго- риве купине, а свега 20 метара даље и од- брамбена камена кула у којој би се склонили монаси у случају налета номада манастир добија на значају почетком 6 века, када цар јустинијан i наређује изград- њу одбрамбених зидова од локалног грани- та, који су дебљине 2–3 метра и висине 10–20 метара да би заштитио и одржао манастир у његовој близини, цар је населио 200 по- родица из понта анатолије и александрије ово племе је прешло у ислам у 7 веку, али и поред тога они су и даље чувари манастира и баве се његовим одржавањем током 625 године, за време арапског осва- јања синаја, монаси манастира послали су делегацију у медину да би затражили зашти- ту од мухамеда и добили су је мухамед је лично написао писмо у којем гарантује за- штиту манастира и прецртао је своју шаку на писмо ово писмо се данас чува у манастир- ској ризници занимљиво је да је и мухамед ослободио манастир пореза предање го- вори да је он на једном од својих путовања посетио манастир и да је тада био очаран купином и посвећеношћу монаха, тако да се, 641 године, када је цео синај био освојен од стране арапа, манастирски живот и даље нормално одвијао током крсташких ратова 1099–1270 годи- не, дошло је до препорода у манастирском животу синајски крсташки ред витезова је преузео одговорност да заштити све ходоча- снике који путују из европе у овај манастир након освајања египта од стране осман- ског царства 1517 године, под вођством султана селима i, манастир је био поштеђен турске власти су поштовале права монаха и чак су доделиле посебан статус игуману рука свете катарине (извор: pilgrimsinua) (извор: pilgrimsinua) 48 4 / 2020 игуман манастира је јерусалимски патри- јарх, од 640 године монаси проводе већину свог времена у молитви и раду молитве су заједничке, а верске службе дуго трају сва- кодневно после трпезе, ходочасници имају прилику да целивају мошти свете катарине и других светитеља у знак сећања на цели- вање моштију, монаси ходочасницима дају сребрни прстен са уцртаним срцем и речи- ма αγια αικατερινα (света катарина) монашка трпеза је једноставна једном дневно, након вечерње службе, целокупно братство обедује за време оброка, један од монаха наглас чита књигу корисну за мона- шки живот главни манастирски храм, католикон пре- ображења исуса христоса, каквим га среће- мо данас је из доба цара јустинијана у олтару, у мермерном поду, по- храњена су два сребр- на ковчега са моштима свете катарине (глава и десна рука), док се други део моштију (прст) налази на икони великомученице катарине у левој певници, која је увек отворена за ходочаснике иза олтара, налази се параклис несагориве купине, са- грађена на месту на коме се бог открио мој- сију сви који уђу у овај параклис морају да скину обућу, сећајући се на заповести које им је дао мојсије: „скините ципеле с ногу, јер ме- сто где стојите је свето“ параклис има трон, неуобичајено смештен не над моштима све- тих, већ над кореном купине у ту сврху, цео грм купине је пресађен неколико метара од параклиса, где наставља да расте у паракли- су нема иконостаса који скрива олтар од вер- ника, а ходочасници могу испод трона да ви- де место на којем је купина расла то је рупа у мермерној плочи прекривена сребрним шти- том са угравираним сликама горућег грма, преображења, распећа, јеванђелиста, свете катарине и самог синајског манастира сваке суботе се у овом параклису служи литургија манастир има више параклиса: светог духа, успења пресвете богородице, светог јована богослова, светог ђорђа, светог сте- фана, светих апостола, пророка мојсија и друге сви параклиси се налазе унутар мана- стирских зидина северно од католикона, је смештен мојсијев бунар код којег се, према библији, мојсије сусрео са седам кћери ми- дијанског свештеника рагуила бунар и данас снабдева водом цео манастир северозапад- но од манастирских зидина налази се велика башта која је са манастиром повезана под- земним пролазом у овој башти расту јабу- ке, крушке, шипак, марелице, шљиве и друго воће једна тераса је намењена само за ма- слине, од којих братија справља маслиново уље испод терасе је повртњак са увек све- жим поврћем почетком 20 века ова башта је сматрана најбољом баштом у египту иза баште, а уз саме манастирске зидине, сме- штено је манастирско гробље са костурницом на гробљу је параклис светог трифуна и седам гробова након што протекну три године од са- хране, кости се ваде из гро- ба и стављају у костурницу која је у доњем делу параклиса успења пресвете богородице једини комплетан скелет у костурници је од пусти- њака стефана који је живео у 6 веку и који се помиње у лествици јована лествичника мо- шти пустињака стефана су у монашкој ризи и похрањене су у стакленом кивоту како манастир није никада уништаван и паљен, у свом поседу има сачувану огромну библиотеку и ризницу, која по многим исто- ричарима има највећу колекцију икона и рукописних књига, одмах после ватиканске библиотеке манастир има 3304 рукописне књиге и око 1700 свитака две трећине књи- га су написане на грчком, остало на арап- ском, сиријском, словенском, грузијском, јерменском, коптском и другим језицима поред рукописних књига, библиотека по- седује и око 5000 старих штампаних књига поред књига верског садржаја, ту су и исто- ријски документи, златопечатне повеље ви- зантијских царева, патријараха и турских султана света земља јул / август 2020 49 скит пророка илије налази се на северо- источном обронку планине атос, на жи- вописном брежуљку у непосредној близини манастира пантократор са три стране окру- жен је високим планинским падинама, пре- кривене вечним зеленилом шума и грмља, а са источне стране се пружа величанствен поглед на море илински скит је основао свети пајсије ве- личковски 1757 године пајсије је рођен у украјини (град полтава) 1722 године у поро- дици архијерејског свештеника и на крште- њу је добио име петар од малих ногу је вео- ма волео да чита књиге, посебно дела светих отаца, а од тринаесте године је осећао же- љу за монаштвом на крају студија у верској школи у медведовско-николајевском мана- стиру је примио постриг у расофора по име- ну платон убрзо након овог чина, одлази у кијевско-печерску лавру и пустињски скит треистина у влашку одакле се након кратког времена упутио на свету гору своје уточи- ште је нашао у келији кипарис, која припада манастиру пантократор у тој келији се нада- ље подвизава и већ 1750 године узима по- стриг и име пајсије света гора илински скит је основао свети пајсије величковски 1757 године уз благослов манастира и васељенског патријарха серафима, о пајсије оснива нову монашку заједницу светог пророка илије скит пророка илије (свето-илински скит) др немања јонић 50 4 / 2020 исте године о пајсије са искушеницима прелази у већу келију св равноапостолног цара константина, где постаје дикеј мале монашке заједнице али, братство ове кели- је се брзо увећавало, тако да је о пајсије за- молио игумана и сабор стараца манастира пантократора да му дозволе оснивање но- вог скита посвећеног св пророку илији уз благослов манастира и васељенског патри- јарха серафима, пајсије оснива нову мона- шку заједницу светог пророка илије у вели- чини скита финансијска средства добија из русије и украјине заједно са браћом гради главни, саборни храм, трпезарију, монашке келије и друге зграде запис каже да је током напорног физичког рада на грађевинама у кратким временским предасима правио ка- шике, а ноћу уз молитву преводио литургиј- ске књиге са грчког на црквенословенски поред превођења, написао је и неколико духовних и поучних дела цео свој живот је провео у раду и живео веома скромно, а красиле су га смиреност, кроткост и љубав према свима због ових врлина, многи су га изабрали за духовника међу којима је био и патријарх серафим који је тада живео на светој гори многи монаси и искушеници са разних страна су похрлили пајсију велич- ковском и настанили се у новоизграђеном скиту пророка илије када се окупило 60 мо- наха и искушеника, живот у скиту је постао тежак, и пајсије доноси одлуку да напусти свету гору године 1763 са 64 монаха се се- ли у драгомиров, а потом у њамецки мана- стир у молдавији седам година касније је уздигнут у чин архимандрита упокојио се 1794 год и сахрањен је у католикону ња- мецког манастира скит пророка илије је наставио свој живот братство се увећавало, економија укрупња- вала, братија се ширила по околним келија- ма међутим, грчки устанак 1821 године до- носи прве неприлике за скит турци већину монаха одводе у ропство остаје само 8 мо- наха у скиту који траже финансијску помоћ и помоћ у људству од црноморских козака, ко- ји им излазе у сусрет и већ 1830 године скит се у потпуности опоравио под управом јеро- монаха аникита, који је лично финансирао рестаурацију целог скита и саградио храм посвећен светом митрофану из вороње- жа године 1871 на чело скита долази јеро- иконостас скита светог илије (извор: go-athoscom) света гора јул / август 2020 51 монах пајсије други, који започиње велике промене и побољшање живота манастира католикон је довршен, све монашке кели- је обновљене, као и трпезарија литургије су постале редовне, побољшана је духовна клима и братско сагласје скит добија на великој популарности код руса 1845 године када га је посетио вели- ки кнез константин николајевич, који је по повратку у русију много говорио о свом ду- ховном искуству у овом скиту тако је под ди- кејом максимом 1902 год у скиту боравило чак 400 монаха почетком 1900 године изграђена је бол- ница и завршен је саборни храм посвећен апостолу андреју и светом александру са- борни храм је дужине 54 метра, ширине 48 метара, а висина главне куполе иде до 36 метара, што га уврштава у највеће на светој гори цео католикон је изграђен од природ- ног камена, само су сводови изграђени од бетона католикон има 7 позлаћених купола, а на врху сваке је бакарни крст целокупна грађевина је ојачана челичним стубовима и луковима како би одолела и најјачим земљо- тресима велики иконостас је израђен у мо- скви, састоји се из 4 дела и спада у највеће на светој гори, импресивног је изгледа и у себи садржи огромну количину злата освешта- ње саборног храма било је јуна 1914 године пред сам почетак првог светског рата у ка- толикону се налази и тзв игуманова столица коју је скит поклонио последњем руском ца- ру николају ii први светски рат и октобарска револуци- ја у русији су најтужније странице историје свето-илинског скита прилив ходочасника је пресушио, новчани токови и донације та- кође метоси овог скита, који су били у та- ганрогу, одеси и новониколајевки, конфи- сковани су од државе русије и економски су уништени тако је 1961 године у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пут песма је певана уз гусле 1989 године на 600-у годишњицу косовске битке испред цркве у сирогојну после свете литургије на видовдан, када је одслужен помен погинулих и помрлих рат- ника, песму је певао уз гусле матија митра ћалдовић, обренов унук и мићов синовац весели се црква сирогојнска гусле моје, гусле јаворове, нисте, гусле, за сваког створене у бјесу се гусле не познају, неко неће, неко не умије, ал̓ благо том ко вас разумије ђе су гусле ту има и бога ђе су гусле ту има и снага у патњама кад је вјеровао, народу су из срца израсле народ вас је у невољи дао, а ви њега у невољи спасле, ал су пали који су пјевали, те нас мало с гуслама остало нови човек новог бога ствара, ново доба-нови обичаји, прође време струна и гуслара, још вас само сиротиња гаји гусле моје, гусле јаворове, које но сте челик растапале, а мајчине сузе камениле, које сте ми од оца остале, а он вас је од свога добио, ако сам вам икад омилио, да вас своме заветујем сину, још ми данас једном зајецајте, поезија препис необјављене песме познатог сликара 62 4 / 2020 по езија овим збором живим разговором, као што сте вазда у прошлости са народом знале бесједити поткрјепите ми грло и умјење, да запјевам како боље могу, уцвијељеним да окријепим срце, а гладнима да нахраним душу, све у славу бога великога, и у спомен ових соколова, чија данас славимо имена, јер ако сам осто у животу, с њима сам се пео на голготу па коме ћу пјесму запјевати? звонте звона преко брда плави, весели се сирогојнска цркво, јер од кад си зрно у камену, да понесеш кубе на рамену, и крст свети у ове врлети ниси лепшег дана дочекала нит си могла лепшег дочекати од овога што се данас слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек сва гора кршног златибора затрепери листом и мирисом, нек се дигне мало и велико све што носи срце у њедрима и јуначке крви у бедрима, нек остави рало и мотику, и бијела свилоруна стада, нек умије руке жуљевите, и обуче свечано одјело, нек се сплете кита од свијета, од свијета горског цвијета, крви вреле око цркве бјеле по камену и зеленој трави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек одјекне пјесма са олтара, света пјесма светије тропара, нек се пале свијеће и кандила, нек се пали тамјан и измирна, нек се чине велика бдјенија, јер се данас спомен освјештава, свети спомен светих мученика, што су ове наше горе дале, горе наше и камење наше, да их спомен кроз столећа слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави весели се сирогојнска цркво: данас су ти груди окићене, златом чистим мермером блистим, да ти у камену, камен витези под оружјем и под калпацима око лика христа-мученика и бесмртног пера мркоњића, и милоша јуначкога узора, то су деца твојијех кршева на свом си их одњихала крилу, а она те спасла робовања нек ти ките груди поносите, и нека те кроз столећа бране, тебе бране, а потомство хране препис са оригинала извршио: иван милисава ћалдовић, потомак солунаца, војни службеник у команди рвипво у земуну јул / август 2020 63 хри поезишћан ј / пе ска ети сме чикаталаца мисионара уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век, и сада се свуда молитва за њега чује, да му господ душу прими и помилује, и настани у непролазном царству небеском вечан помен дивном епископу ваљевском који је био препун кротости и благости, искрености, побожности, смирености, духовности ширио је свуда обиље духовне радости, сад му дивна душа према небеској сладости са радошћу хрли, тамо ће одмах да загрли светитеље из ваљева, николаја и јустина господ му је био пут, живот и истина, христовој цркви је служио верно и смерно, живео, мислио и радио, говорио одмерено остале су његове поучне беседе и успомене које не могу никада да избледе милош и урош димић 64 4 / 2020 пролазе године једна за другом, већ је век двадест први и тече живот све брже и брже све је више несреће, зла и крви и не види се излаз из вртлога тог где је ту бог? ратови све прљавији, и чешћи, болести, заразе и епидемије, глад, сиротиња и неизвесност шта данас узети за наравоученије? шта се догађа са „љуби ближњега свог“? и где је ту бог? развој, технологије и загађења, стакелена башта отерала праву а онда урагани, потреси, цунами, поплаве, пожари, збрисаће ће и траву човек и природа једно против другога јер нема ту бога мистер долар, евро, франак и фунта све се може купити за монету акције, берзе, фондови, кредити ледени дугови оковали планету како сад изаћи из свега тога, кад нема ту бога слободе, права и демократију нуде ти на све стране на крају не знаш шта би са њима, данас је ипак горе нег лане не можеш се ослонити на било кога нестало вере у бога човек препуштен сам себи, све мање верује иком уплашен, изгубљен лута по свету оптерећен својим делом и ликом а онда се уплаши и лика свога, заборавио на бога боро гороња, сарајево
... и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога 42 4 / 2020 „мислим да сам то читао у књигама владике николаја онда сам закључио по аналогији да за човека можемо да кажемо да није ни тело није, ни дух; није ни тело и дух; ни збир њихових својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неверовати да творац ни- је све ово што сам навео створио ја сам се тако уверио у троједину божанску суштину сада долазим на сваку литургију моја су- пруга сунчица је што се богослужења тиче, била и остала ревноснија ту су и вечерња и јутарња служба ја сам у почетку тражио и изговоре: „нека супруга иде с другарица- ма, што да се ја мешам са њима“ временом више нисам имао никакву дилему да ли да идем или не поготово од одласка у пензи- ју љубав према редовним богослужењима сунчица је пренела и на моју мајку и сестру волео сам да радим, волим и сад, па сам се посветио овоме, не из невоље, богу хвала, већ из љубави“ једно време је ишао редовно са сунчи- цом у манастир ваведење на сењаку, а че- сто и у манастир ћелије код ваљева, код игуманије мати гликерије пре петнаестак година, однос свештеника према богослу- жењима и парохијанима, определили су га да буде део своје парохијске заједнице у храму св ђорђа и парохијани су пре- познали његову ревност и предложили предрага за члана црквеног одбора во- ли да има обавезе и да је активан, како у породици са супругом и два сина, тако и у црквеном одбору хоби су му решавање задатака из математике, шаховски пробле- ми, баш као и његовој мајци, која има 96 година и редовно чита књиге, решава за- датке у слагалици, иде у цркву, причешћу- је се у овом часопису много пута је акценто- вана спона науке и богословља још један диван пример живота у цркви прожетог науком је и овај човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осве- тљењу у цркви и озвучењу, да и мајке које су испред цркве са децом чују литургију, да беседа никоме не промакне, а речи по- јања допру до сваког основано далеке 1928 године при пр- вом храму у ваљеву, богомољачко брат- ство данас броји осамдесетак чланова који, предвођени духовником, протом милинком јовићем, остварују различите подвиге хри- шћанске љубави, носећи бреме живота са ближњима „и владика николај и отац јустин им се радују крај престола божијег“, рече не- давно, приликом годишње скупштине, бла- женопочивши епископ ваљевски милутин, са чијим благословом стварају по узору на богомољце које је владика николај по целој србији предводио „као хришћани треба да се опходимо пре- ма ближњима верујући да је код неког од њих кључ од врата кроз која ми треба да уђемо у царство божије“ ове речи архијерејског на- месника првог, ваљевског протонамесника дарка ђурђевића, братство православне на- родне хришћанске заједнице „воздвиженије часног крста“ често цитира, ходећи из дана у дан у сусрет браћи и сестрама широм ра- ширених руку да дарују и наслоне на раме да зна ближњи да ће бити ту ради подршке, утехе и свега другог што нам је предато све- тим јеванђељем далеке 1928 при храму покрова пресве- те богородице отпочела је њихова мисија на светом месту које је „родило“ град ваље- во на левој обали колубаре месту, са ког је парохијани литургијска заједница јул / август 2020 43 јесени 1937, у време конкордатске кризе, свети владика николај својим завичајци- ма произнео, још један у низу, беседничких драгуља духовни див са повленских падина чија је реч урезивала дубоке бразде по сва- ком срцу до ког је допрла, коме на развоју богомољачких покрета између два светска рата и данас благодаримо у редове је саби- рао махом обичне људе из народа, одрасле уз светлост кандила крај огњишта, али и уче- њаке какав је и сам био све који су речју и делом били кадри да христа посведоче та- ко је и данас на траговима лелићког златоу- ста и његове братије, при најстаријој ваљев- ској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и се- стара окупљених у пнхз „воздвиженије ча- сног крста“ у средишту епархије ваљевске, као пламен искром из срца предака упаљен, у савременом добу љубав и дар даривања ових благочестивих хришћана улепшава не- маштином и немоћи обремењену свакодне- вицу ближњима пример су свим братствима у епархији, али и на свим просторима срп- ске цркве, како се у славу божију и на добро људи ствара, са радошћу о њима увек збори онај са чијим благословом све и чине, епи- скоп ваљевски милутин из године у годину ваљевски богомољци проширују спектар својих харитативних делатности, а плодове оних по којима су препознатљиви, се умно- жавају тако, о савиндану 2020 објављују нови број богомолитеља, листа који се де- ли бесплатно при храму покрова пресвете литургијска заједница на траговима лелићког златоуста и његове братије, при најстаријој ваљевској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и сестара окупљених у пнхз „воздвиженије часног крста“ православна народна хришћанска заједница „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богородице у ваљеву љубав се љубављу враћа и умножава јадранка јанковић 44 4 / 2020 богородице за прошлогодишње васкршње празнике поделили су 4600 комада јаја, бо- жићним печеницама обрадовали 90, а паке- тима хране чак 120 породица преко шест и по хиљада комада гардеробе и обуће поде- љено је ученицима градских и сеоских шко- ла, као и штићеницима казнено – поправног завода у ваљеву удружењу деце, омладине и одраслих са посебним потребама „загр- љај“ направљена је дворишна позорница, организована поклоничка путовања за децу и родитеље, и уручени дарови о разним при- ликама брига за ученике призренске бого- словије, чији су дивни гласови ваљевцима добро познати, исказана је и ове године па- кетима средстава за личну и кућну хигијену који су отпремљени пут царског града стари српски обичај заједничарења у раду – мобу, духовник заједнице „воздвиженије часног крста“ протојереј–ставрофор милинко јо- вић отргао је од заборава са својом брати- јом, сечом дрва у оближњим селима, како би за потребите обезбедио огрев све наброја- но тек је део пуне шкриње милосрдних дела у само једној години по којима је хришћан- ска заједница у граду на обалама колубаре добро позната „дарујемо у име христово и људи то углавном добро разумеју ту смо да са њи- ма носимо крст бола, сиромаштва, невоље као браћа и сестре, а не само да испоручи- мо пакет и одемо наш призив је да са сви- ма у хришћанској љубави заједничаримо примера ради, члановима планинарског клуба „повлен“ није потребна никаква ма- теријална помоћ, само желе да у оквиру својих активности имају и духовна и кул- турна саборавања тако смо, заједничким снагама организовали квиз из православне веронауке, предавање о празницима и ли- литургијска заједница јул / август 2020 45 ковну колонију, а сви ти програми су оку- пили велики број деце различитог узраста на сарадњу са планинарима смо веома по- носни и верујем да ће она убудуће бити још богатија“, прича прота милинко јовић, коме је град ваљево доделио награду у области социјалне заштите и хуманитарног рада за 2018 годину посебно признање духовнику братства, ко- је до суза разнежује све око њега, јесте када га малишани чије је домове обилазио ослове са „течо“ не постоје речи којима тај осећај може да се опише, јер деца све говоре срцем „дирљиво је, такође, и када они којима смо помогли дајући нешто, понуде да са нама уче- ствују у некој од акција које потребују физич- ки рад увек се неко јави да помогне у крече- њу, сечи дрва, ношењу то је највећа радост, јер управо у томе је изражен смисао свега што чинимо, а то је да се љубав љубављу вра- ћа и умножава“, закључује прота милинко јовић, духовник пнхз „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богоро- дице у ваљеву свештено братство храма, на челу са старешином протојерејем–ставрофо- ром зораном јаковљевићем и архијерејским намесником првим ваљевским, протонаме- сником дарком ђурђевићем пружа свесрдну подршку свему што ради хришћанска зајед- ница и то је један од извора њене снаге док ова прича настаје, чланови пнхз, у са- радњи са штићеницима казнено – поправног завода ваљево, равнају терен у дворишту удружења „загрљај“ како би се деца са про- блемима у ходању лакше кретала у знак при- јатељства засадиће по једно стабло крушке, јабуке и трешње да се божији дарови с љубављу изнова рађају литургијска заједница 46 4 / 2020 име свете катарине дато на рођењу би- ло је доротеја рођена је 294 године у александрији ћерка богатих аристократ- ских родитеља завршила је тзв језичку шко- лу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину неки сиријски монах ју је упознао са хришћанством и убрзо се крстила на кр- штењу је добила име катарина почетком 4 века, за време владавине цара максимина, катарина је јавно објавила да је хришћан- ка и оптужила цара да се поклања идоли- ма педесет мудраца, окупљених из читавог царства, покушали су да је убеде да порекне своје речи, али узалуд штавише, катарина их је уверила у већу потребу вере у христа, цитирајући древне грчке философе у сво- јим намерама чак је успела да преобрати у хришћанство и чланове царске породице и римску аристократију због оваквих дела, катарина је погубљена, а њено тело је неста- ло по предању, анђели су нашли њено тело и изнели га на врх планине синај, који сада носи њено име три века касније, монаси манастира, ко- јег је саградио цар јустинијан, поштујући предање и завет, попели су се на врх си- наја, пронашли су мошти свете катари- не, положили у златну кутију и однели у манастир света земља манастир свете катарине је један од најстаријих хришћанских манастира који непрекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година манастир свете горе, синај јелена јонић манастир свете катарине, синај (извор: vidaniaru) јул / август 2020 47 света земља манастир свете катарине је један од нај- старијих хришћанских манастира који не- прекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година, задржавши свој посе- бан карактер, од како га је саградио визан- тијски цар јустинијан (527–565) поред њега, оснивач ислама, мухамед, арапски калифи, турски султани, па чак и наполеон, су били у неку руку чувари и покровитељи манасти- ра, тако да је то спречило његову пљачку кроз векове током своје дуге историје, ма- настир никада није био опљачкан, освојен, уништен кроз векове је носио своју слику светог библијског места, догађаја из старог завета првобитно се овај манастир звао ма- настир преображења или манастир несаго- риве купине тек од 16 века манастир носи име свете катарине од 3 века, монаси пустињаци почели су да се насељавају око планине хорив, у близини несагориве купине у оази фаран (вади фи- ран) за време празника монаси пустињаци су се окупљали око несагориве купине, ради заједничке службе за време владавине цара константина, 330 године, по налогу царице јелене, из- грађена је мала црква посвећена пресветој богородици у непосредној близини несаго- риве купине, а свега 20 метара даље и од- брамбена камена кула у којој би се склонили монаси у случају налета номада манастир добија на значају почетком 6 века, када цар јустинијан i наређује изград- њу одбрамбених зидова од локалног грани- та, који су дебљине 2–3 метра и висине 10–20 метара да би заштитио и одржао манастир у његовој близини, цар је населио 200 по- родица из понта анатолије и александрије ово племе је прешло у ислам у 7 веку, али и поред тога они су и даље чувари манастира и баве се његовим одржавањем током 625 године, за време арапског осва- јања синаја, монаси манастира послали су делегацију у медину да би затражили зашти- ту од мухамеда и добили су је мухамед је лично написао писмо у којем гарантује за- штиту манастира и прецртао је своју шаку на писмо ово писмо се данас чува у манастир- ској ризници занимљиво је да је и мухамед ослободио манастир пореза предање го- вори да је он на једном од својих путовања посетио манастир и да је тада био очаран купином и посвећеношћу монаха, тако да се, 641 године, када је цео синај био освојен од стране арапа, манастирски живот и даље нормално одвијао током крсташких ратова 1099–1270 годи- не, дошло је до препорода у манастирском животу синајски крсташки ред витезова је преузео одговорност да заштити све ходоча- снике који путују из европе у овај манастир након освајања египта од стране осман- ског царства 1517 године, под вођством султана селима i, манастир је био поштеђен турске власти су поштовале права монаха и чак су доделиле посебан статус игуману рука свете катарине (извор: pilgrimsinua) (извор: pilgrimsinua) 48 4 / 2020 игуман манастира је јерусалимски патри- јарх, од 640 године монаси проводе већину свог времена у молитви и раду молитве су заједничке, а верске службе дуго трају сва- кодневно после трпезе, ходочасници имају прилику да целивају мошти свете катарине и других светитеља у знак сећања на цели- вање моштију, монаси ходочасницима дају сребрни прстен са уцртаним срцем и речи- ма αγια αικατερινα (света катарина) монашка трпеза је једноставна једном дневно, након вечерње службе, целокупно братство обедује за време оброка, један од монаха наглас чита књигу корисну за мона- шки живот главни манастирски храм, католикон пре- ображења исуса христоса, каквим га среће- мо данас је из доба цара јустинијана у олтару, у мермерном поду, по- храњена су два сребр- на ковчега са моштима свете катарине (глава и десна рука), док се други део моштију (прст) налази на икони великомученице катарине у левој певници, која је увек отворена за ходочаснике иза олтара, налази се параклис несагориве купине, са- грађена на месту на коме се бог открио мој- сију сви који уђу у овај параклис морају да скину обућу, сећајући се на заповести које им је дао мојсије: „скините ципеле с ногу, јер ме- сто где стојите је свето“ параклис има трон, неуобичајено смештен не над моштима све- тих, већ над кореном купине у ту сврху, цео грм купине је пресађен неколико метара од параклиса, где наставља да расте у паракли- су нема иконостаса који скрива олтар од вер- ника, а ходочасници могу испод трона да ви- де место на којем је купина расла то је рупа у мермерној плочи прекривена сребрним шти- том са угравираним сликама горућег грма, преображења, распећа, јеванђелиста, свете катарине и самог синајског манастира сваке суботе се у овом параклису служи литургија манастир има више параклиса: светог духа, успења пресвете богородице, светог јована богослова, светог ђорђа, светог сте- фана, светих апостола, пророка мојсија и друге сви параклиси се налазе унутар мана- стирских зидина северно од католикона, је смештен мојсијев бунар код којег се, према библији, мојсије сусрео са седам кћери ми- дијанског свештеника рагуила бунар и данас снабдева водом цео манастир северозапад- но од манастирских зидина налази се велика башта која је са манастиром повезана под- земним пролазом у овој башти расту јабу- ке, крушке, шипак, марелице, шљиве и друго воће једна тераса је намењена само за ма- слине, од којих братија справља маслиново уље испод терасе је повртњак са увек све- жим поврћем почетком 20 века ова башта је сматрана најбољом баштом у египту иза баште, а уз саме манастирске зидине, сме- штено је манастирско гробље са костурницом на гробљу је параклис светог трифуна и седам гробова након што протекну три године од са- хране, кости се ваде из гро- ба и стављају у костурницу која је у доњем делу параклиса успења пресвете богородице једини комплетан скелет у костурници је од пусти- њака стефана који је живео у 6 веку и који се помиње у лествици јована лествичника мо- шти пустињака стефана су у монашкој ризи и похрањене су у стакленом кивоту како манастир није никада уништаван и паљен, у свом поседу има сачувану огромну библиотеку и ризницу, која по многим исто- ричарима има највећу колекцију икона и рукописних књига, одмах после ватиканске библиотеке манастир има 3304 рукописне књиге и око 1700 свитака две трећине књи- га су написане на грчком, остало на арап- ском, сиријском, словенском, грузијском, јерменском, коптском и другим језицима поред рукописних књига, библиотека по- седује и око 5000 старих штампаних књига поред књига верског садржаја, ту су и исто- ријски документи, златопечатне повеље ви- зантијских царева, патријараха и турских султана света земља јул / август 2020 49 скит пророка илије налази се на северо- источном обронку планине атос, на жи- вописном брежуљку у непосредној близини манастира пантократор са три стране окру- жен је високим планинским падинама, пре- кривене вечним зеленилом шума и грмља, а са источне стране се пружа величанствен поглед на море илински скит је основао свети пајсије ве- личковски 1757 године пајсије је рођен у украјини (град полтава) 1722 године у поро- дици архијерејског свештеника и на крште- њу је добио име петар од малих ногу је вео- ма волео да чита књиге, посебно дела светих отаца, а од тринаесте године је осећао же- љу за монаштвом на крају студија у верској школи у медведовско-николајевском мана- стиру је примио постриг у расофора по име- ну платон убрзо након овог чина, одлази у кијевско-печерску лавру и пустињски скит треистина у влашку одакле се након кратког времена упутио на свету гору своје уточи- ште је нашао у келији кипарис, која припада манастиру пантократор у тој келији се нада- ље подвизава и већ 1750 године узима по- стриг и име пајсије света гора илински скит је основао свети пајсије величковски 1757 године уз благослов манастира и васељенског патријарха серафима, о пајсије оснива нову монашку заједницу светог пророка илије скит пророка илије (свето-илински скит) др немања јонић 50 4 / 2020 исте године о пајсије са искушеницима прелази у већу келију св равноапостолног цара константина, где постаје дикеј мале монашке заједнице али, братство ове кели- је се брзо увећавало, тако да је о пајсије за- молио игумана и сабор стараца манастира пантократора да му дозволе оснивање но- вог скита посвећеног св пророку илији уз благослов манастира и васељенског патри- јарха серафима, пајсије оснива нову мона- шку заједницу светог пророка илије у вели- чини скита финансијска средства добија из русије и украјине заједно са браћом гради главни, саборни храм, трпезарију, монашке келије и друге зграде запис каже да је током напорног физичког рада на грађевинама у кратким временским предасима правио ка- шике, а ноћу уз молитву преводио литургиј- ске књиге са грчког на црквенословенски поред превођења, написао је и неколико духовних и поучних дела цео свој живот је провео у раду и живео веома скромно, а красиле су га смиреност, кроткост и љубав према свима због ових врлина, многи су га изабрали за духовника међу којима је био и патријарх серафим који је тада живео на светој гори многи монаси и искушеници са разних страна су похрлили пајсију велич- ковском и настанили се у новоизграђеном скиту пророка илије када се окупило 60 мо- наха и искушеника, живот у скиту је постао тежак, и пајсије доноси одлуку да напусти свету гору године 1763 са 64 монаха се се- ли у драгомиров, а потом у њамецки мана- стир у молдавији седам година касније је уздигнут у чин архимандрита упокојио се 1794 год и сахрањен је у католикону ња- мецког манастира скит пророка илије је наставио свој живот братство се увећавало, економија укрупња- вала, братија се ширила по околним келија- ма међутим, грчки устанак 1821 године до- носи прве неприлике за скит турци већину монаха одводе у ропство остаје само 8 мо- наха у скиту који траже финансијску помоћ и помоћ у људству од црноморских козака, ко- ји им излазе у сусрет и већ 1830 године скит се у потпуности опоравио под управом јеро- монаха аникита, који је лично финансирао рестаурацију целог скита и саградио храм посвећен светом митрофану из вороње- жа године 1871 на чело скита долази јеро- иконостас скита светог илије (извор: go-athoscom) света гора јул / август 2020 51 монах пајсије други, који започиње велике промене и побољшање живота манастира католикон је довршен, све монашке кели- је обновљене, као и трпезарија литургије су постале редовне, побољшана је духовна клима и братско сагласје скит добија на великој популарности код руса 1845 године када га је посетио вели- ки кнез константин николајевич, који је по повратку у русију много говорио о свом ду- ховном искуству у овом скиту тако је под ди- кејом максимом 1902 год у скиту боравило чак 400 монаха почетком 1900 године изграђена је бол- ница и завршен је саборни храм посвећен апостолу андреју и светом александру са- борни храм је дужине 54 метра, ширине 48 метара, а висина главне куполе иде до 36 метара, што га уврштава у највеће на светој гори цео католикон је изграђен од природ- ног камена, само су сводови изграђени од бетона католикон има 7 позлаћених купола, а на врху сваке је бакарни крст целокупна грађевина је ојачана челичним стубовима и луковима како би одолела и најјачим земљо- тресима велики иконостас је израђен у мо- скви, састоји се из 4 дела и спада у највеће на светој гори, импресивног је изгледа и у себи садржи огромну количину злата освешта- ње саборног храма било је јуна 1914 године пред сам почетак првог светског рата у ка- толикону се налази и тзв игуманова столица коју је скит поклонио последњем руском ца- ру николају ii први светски рат и октобарска револуци- ја у русији су најтужније странице историје свето-илинског скита прилив ходочасника је пресушио, новчани токови и донације та- кође метоси овог скита, који су били у та- ганрогу, одеси и новониколајевки, конфи- сковани су од државе русије и економски су уништени тако је 1961 године у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пут песма је певана уз гусле 1989 године на 600-у годишњицу косовске битке испред цркве у сирогојну после свете литургије на видовдан, када је одслужен помен погинулих и помрлих рат- ника, песму је певао уз гусле матија митра ћалдовић, обренов унук и мићов синовац весели се црква сирогојнска гусле моје, гусле јаворове, нисте, гусле, за сваког створене у бјесу се гусле не познају, неко неће, неко не умије, ал̓ благо том ко вас разумије ђе су гусле ту има и бога ђе су гусле ту има и снага у патњама кад је вјеровао, народу су из срца израсле народ вас је у невољи дао, а ви њега у невољи спасле, ал су пали који су пјевали, те нас мало с гуслама остало нови човек новог бога ствара, ново доба-нови обичаји, прође време струна и гуслара, још вас само сиротиња гаји гусле моје, гусле јаворове, које но сте челик растапале, а мајчине сузе камениле, које сте ми од оца остале, а он вас је од свога добио, ако сам вам икад омилио, да вас своме заветујем сину, још ми данас једном зајецајте, поезија препис необјављене песме познатог сликара 62 4 / 2020 по езија овим збором живим разговором, као што сте вазда у прошлости са народом знале бесједити поткрјепите ми грло и умјење, да запјевам како боље могу, уцвијељеним да окријепим срце, а гладнима да нахраним душу, све у славу бога великога, и у спомен ових соколова, чија данас славимо имена, јер ако сам осто у животу, с њима сам се пео на голготу па коме ћу пјесму запјевати? звонте звона преко брда плави, весели се сирогојнска цркво, јер од кад си зрно у камену, да понесеш кубе на рамену, и крст свети у ове врлети ниси лепшег дана дочекала нит си могла лепшег дочекати од овога што се данас слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек сва гора кршног златибора затрепери листом и мирисом, нек се дигне мало и велико све што носи срце у њедрима и јуначке крви у бедрима, нек остави рало и мотику, и бијела свилоруна стада, нек умије руке жуљевите, и обуче свечано одјело, нек се сплете кита од свијета, од свијета горског цвијета, крви вреле око цркве бјеле по камену и зеленој трави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек одјекне пјесма са олтара, света пјесма светије тропара, нек се пале свијеће и кандила, нек се пали тамјан и измирна, нек се чине велика бдјенија, јер се данас спомен освјештава, свети спомен светих мученика, што су ове наше горе дале, горе наше и камење наше, да их спомен кроз столећа слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави весели се сирогојнска цркво: данас су ти груди окићене, златом чистим мермером блистим, да ти у камену, камен витези под оружјем и под калпацима око лика христа-мученика и бесмртног пера мркоњића, и милоша јуначкога узора, то су деца твојијех кршева на свом си их одњихала крилу, а она те спасла робовања нек ти ките груди поносите, и нека те кроз столећа бране, тебе бране, а потомство хране препис са оригинала извршио: иван милисава ћалдовић, потомак солунаца, војни службеник у команди рвипво у земуну јул / август 2020 63 хри поезишћан ј / пе ска ети сме чикаталаца мисионара уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век, и сада се свуда молитва за њега чује, да му господ душу прими и помилује, и настани у непролазном царству небеском вечан помен дивном епископу ваљевском који је био препун кротости и благости, искрености, побожности, смирености, духовности ширио је свуда обиље духовне радости, сад му дивна душа према небеској сладости са радошћу хрли, тамо ће одмах да загрли светитеље из ваљева, николаја и јустина господ му је био пут, живот и истина, христовој цркви је служио верно и смерно, живео, мислио и радио, говорио одмерено остале су његове поучне беседе и успомене које не могу никада да избледе милош и урош димић 64 4 / 2020 пролазе године једна за другом, већ је век двадест први и тече живот све брже и брже све је више несреће, зла и крви и не види се излаз из вртлога тог где је ту бог? ратови све прљавији, и чешћи, болести, заразе и епидемије, глад, сиротиња и неизвесност шта данас узети за наравоученије? шта се догађа са „љуби ближњега свог“? и где је ту бог? развој, технологије и загађења, стакелена башта отерала праву а онда урагани, потреси, цунами, поплаве, пожари, збрисаће ће и траву човек и природа једно против другога јер нема ту бога мистер долар, евро, франак и фунта све се може купити за монету акције, берзе, фондови, кредити ледени дугови оковали планету како сад изаћи из свега тога, кад нема ту бога слободе, права и демократију нуде ти на све стране на крају не знаш шта би са њима, данас је ипак горе нег лане не можеш се ослонити на било кога нестало вере у бога човек препуштен сам себи, све мање верује иком уплашен, изгубљен лута по свету оптерећен својим делом и ликом а онда се уплаши и лика свога, заборавио на бога боро гороња, сарајево
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
Одреднице:
28
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поВЕРОВАТИ 📌 у
страшну моћ сина божјег и месије
каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра
над злом, вере у светлост над вером у таму, и
из
...него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и по
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
29
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра требаВЕРОВАТИ 📌 у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су
исувише умне очи да би био верујући (горки),
цркву
...с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
... у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
30
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поВЕРОВАТИ 📌 твојој речи, твојој проповеди?
људи суде о цркви по нама, по томе како се
понашамо, како се односимо према људима
и нема ничег та
...топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће по
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
... ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
31
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
...у прихватању тога што се догађа и истовремено свом нутриномВЕРОВАТИ
📌
да је живот леп и да има смисао, и да вреди живети“4
ова дивна млада жена је припадала трећој од група које смо навели сачувала
...у прихватању тога што се догађа и истовремено свом нутрином
МЕТА инфо: Р:24286 К:180370 Д:100
| Свеска 380 |
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... – то је: како га ми подносимо и како га чинимо делом нашег живота понекад ја сагињем главу пред тешким теретом, који виси надамном но, чим сагнем главу, ја скоро истовремено осећам потребу да се молим и тако, ја могу седети сатима и знати све, подносити све, постајати све јачом у прихватању тога што се догађа и истовремено свом нутрином веровати да је живот леп и да има смисао, и да вреди живети“4 ова дивна млада жена је припадала трећој од група које смо навели сачувала су се сведочанства о томе, да је она идући у гасну комору, придржавала оне, који су били поред ње виктор франкл је сматрао, да човек не може не тражити смисао свог живота, јер то је његова суштинска, то јест неодвојива од њега, тежња и најоштрије се питање о смислу јавља у ситуацији „када нигде није горе“ (као код умирућих болесника), или када се удаљује сујета и појављује се простор и време да се промисли о томе, због чега ти живиш? по франклу, човеково постојање треба да буде усмерено на нешто, што није он сам, не нешто или некога: на смисао који би требало остварити или на другог човека, ка коме ми тежимо с љубављу он је сматрао, да управо у служењу делу, или у љубави према другом ми реализујемо себе, постајемо сами собом, налазимо свој смисао франкл је био убеђен, да савест обдарује човека способношћу да открије овај јединствени и уникатни смисао, који се крије у свакој ситуацији „управо тамо, где смо ми беспомоћни и лишени наде, немоћни да изменимо ситуацију, управо тамо смо призвани да се променимо 4 hillesum, e an interrupted life: the diaries, 1941–1943 pantheon books, 1983 хришћанска етика 46 4 / 2021 сами човек није овде ради тога, да би откривао и одржавао самог себе, он није овде, да би представљао себе, већ да би одбацујући себе кроз познање и љубав, жртвовао себе“, – писао је франкл у нечујном вапају за смислом у оваквим екстремним, егзистенцијалним ситуацијама, као што су пребивање у концентрационом лагеру или преживљавање тешке болести и смрти, најупечатљивије се означава (пројављује) проблем личности франкл је приметио, да без наде човек просто не може да постоји управо се губитком „структуре унутрашњег временског плана“ објашњава пустош и бесмисленост постојања у екстремним ситуацијама „онај ко не верује у будућност, своју будућност, тај гине у логору он се лишава духовног ослонца, он дозвољава себи унутрашње опуштање, а овом душевном паду следи и телесни“ врло малом броју у лагеру је пошло за руком да сачувају своју људскост, и такви су били пример за друге дакле, франкл долази до закључка, да је у екстремној ситуацији питање о смислу живота, пре свега, питање о коначном смислу, то јест о смислу смрти, и само одговоривши на ово питање, човек може живети као личност, не западајући под утицај спољашњих услова ако постоје задатак и смисао, онда се може претрпети врло много научити се „бити“ најтеже за човека, који озбиљно болује, показује се стање, када он више не може радити као раније, и уместо уобичајене активности принуђен је да просто „буде“ насамо са собом тада се јавља питање: „како се научити „постојати“? и овде бих хтела да наведем пример, о коме говори митрополит антоније пре много година код њега у парохији је био један крајње послован човек, звао се александар овај човек се често жалио владици, како нема времена да се заустави и осмисли свој живот једног предивног дана он је пошао у болницу на редовне претраге (прегледе), и лекари су открили код њега рак јетре александар је пришао владици и рекао: „како је ово жалосно! имам толико посла, али ради болести ништа не могу да радим“ владика је ово одговорио: „ти си се увек жалио на то, да немаш времена да се зауставиш и размислиш о своме животу, а сада је господ зауставио време ради тебе“ владика му је рекао, да је настало време да се буде, а не делâ, и обећао је помоћ у овоме владика је као ретко ко схватао, ослањајући се на своје лекарско и свештеничко искуство, колико је тесна веза између тела и душе: колико сва негативна осећања, емоције, доживљаји, као што су завист, гнев, страх, непраштање одузимају наше животне снаге и управо они су заједно разгледали све што је лежало код александра на души: његове поступке, мисли, емоције, почевши од текућег времена, постепено се окрећући прошлости, све до најудаљенијих детињих успомена владика је говорио, да је александар проживео врло тежак и сложен живот, и митрополит антоније сурошки (извор: pravmirru) хришћанска етика јул / август 2021 47 имао је о чему ће мислити, са ким ће се помирити, коме опростити пред смрт, када је александар био већ толико слаб, да није могао да држи у руци ни чашу, он је рекао: „ја сам сада врло слаб, али се никада у животу нисам осећао тако живим“ важно је схватити: када човек не може да буде активан, него само може да „буде“, ипак он има задатак и мени се чини, да о томе вреди говорити, пошто је то тесно повезано са осмишљавањем страдања ако се сетимо виктора франкла, онда човек има одговорност за свој однос према неизбежном крају, то јест према томе, што он не може променити постоји избор: бити жртва или изабрати пут духовне слободе када човек бира „да буде жртва“ (обично то настаје несвесно), тада се код њега врло често јављају свемогући симптоми – физички, душевни и духовни стање се погоршава, он је упућен само на себе, и његов живот се концентрише око болести он допада у „егзистенцијални вакуум“ такви људи припадају другој групи људи, за њих су, како је говорио митрополит антоније „сви около криви“ и обратно, када човек изабере пут унутрашњег раста, то јест пут унутрашње слободе, он се стара да нађе смисао у своме страдању болест и осећање кривице виктор франкл је писао о тријади „страдање – осећање кривице – смрт“ у егзистенцијалном очајању ми не можемо наћи срећу, али можемо ојачати свест о смислу човек није просто жртва, он је учесник своје судбине зато на њему лежи одговорност за оно што се догађа стварна слобода није „од нечега“, већ „за нешто“, ради некаквих циљева, задатака, дела човек може бити свезан, неслободан у томе, што се с њим догађа (неодољива сила околности), али он остаје слободан у своме односу према томе, што се догађа с њим страдање је често немогуће променити, али је могуће променити однос према њему говорећи о осећању кривице, франкл призива, пре свега, да се оно призна без икаквих изговора („ово нисам ја!“) прихватити своје осећање кривице даље он призива на помирење са онима, у односу на које човек осећа кривицу ако је помирење немогуће, франкл саветује да се нађе начин да се некако изрази своје покајање на пример, надокнадити учињену штету или просто учинити нешто добро ономе, пред којим смо криви а, ако се ни за шта од тога нема снаге, онда се може дубоко и поштено доживети оно што је било, те и прихватити своја кривица, и у овом самом преживљавању постати други човек ево шта је говорио у вези са овим митрополит антоније једном је код њега дошла старија жена, коју су мучили кошмари, навејани прошлошћу она није могла да заборавити нешто што је некада учинила, и у сновима ју је тај поступак опет и опет прогањао она није знала, како да се постави у оваквој ситуацији владика ју је посаветовао да себе поново замисли у истим животним околностима и поштено и храбро запита себе: „ако бих се опет нашла у оваквој ситуацији са свим искуством, које сам стекла током читавог живота, да ли бих поступила на исти начин или не?“ „ако ти, — наставио је владика, — истински можеш рећи, да сада не би ни за шта поосећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи хришћанска етика 48 4 / 2021 ступила тако, тада се може сматрати, да ово више ниси ти ти си постала други човек, и тебе се ова прошлост више не тиче тада осећање кривице отпада као већ неумесно а, ако би ти могла поступити исто тако и сада, тада ово није више проблем прошлости, већ садашњости, и са овим би се требало борити“ ослањајући се на своје искуство, могу рећи, да је осећање кривице непродуктивно, ако оно не води разматрању и анализи узрока, а даље – ка одређеном раду над собом осећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи прихватити себе, онаквим какав јеси, чак и у одбојном виду, даје снаге да се иде даље, настављајући да се на себи носи терет својих прошлих грешки и промашаја, и помаже да се учи другачијем поступању резултат оваквог активног рада над осећањем кривице биће помирење цитирајмо владику антонија: „неопходно је припремати се за смрт кроз сурови, али ослобаћајући нас процес помирења са свима, са самим собом, са сопственом савешћу, са околностима, са садашњошћу, са прошлошћу, са догађајима и са људима, и чак са будућношћу, са самом долазећом смрћу немогуће је ући у вечност свезан, заплетен у мржњу, и пун немира“5 и они који умиру и који остају на земљи треба да буду у стању да кажу из дубине свог срца: „опрости ми!“ - и затим: „ја ти опраштам“ истрајност духа за мене је пример ети хилесум – најочигледнији пример истрајности духа навешћу речи из етиног дневника, које је она написала, постајући свесна, да јој предстоји смрт у гасној комори „ја страдам, онолико колико може страдати човек но, ја се не прилепљујем страдањима, она пролазе кроз мене, као сам живот – као широка, вечна река и живот се наставља“6 виктор франкл сведочи, да човек у себи носи огромне ресурсе и може преживети и у најтежим ситуацијама човек се може привићи на много тога у хоспису је лежала 12-годишња девојчица њено име је било софија између ње и њене маме је била тесна емоционална веза мајчина енергија се преливала на ћерку, и како ми се чинило, захваљујући томе девојчица је проживела мало дуже, него ли што су јој прогнозирали лекари софија је много пута била на ивици смрти, али је излазила из коматозног стања и поново почела да разговара за мене је била највећа радост да поново чујем њен глас после 5 смерть // антоний, митр сурожский жизнь болезнь смерть м: фонд «духовное наследие митрополита антония сурожского», 2010 http://www mitrasru/illness/ill_smerthtm 6 hillesum, e une vie boulevesdée : journal 1941–1943: suivi de lettres de westerbork / trad de nederl par p noble paris: ed de seuil, 1991 хришћанска етика виктор франкл (извор: pravmirru) јул / август 2021 49 дугог ћутања она је врло храбро, у многим погледима, како ми се чинило, ради вољене маме, наставила да се бори за живот но, без обзира на лечење (хемиотерапију), болест је напредовала девојчица се парализовала софија је страдала, њене снаге су се гасиле али, и поред тога у овом стању мене су запрепашћивале њене очи из њих се изливало толико живота, толико заноса! ја никада нисам видела тако несаломиву снагу живота чак пред смрт, када је она исцрпљена полу-лежала у колицима, њу није напуштао осећај за хумор, а њене дубоке очи су настављале да сијају када је софија умрла, мени се очигледно открило, да она није могла умрети, јер она је заувек жива у богу, и управо јој је божија сила за време њеног кратког живота давала такву моћ извор: фредерика де грааф, „почему мне столько страданий?“, https://wwwpravmirru/razluki-ne-budet/ у свакој животној потешкоћи молитва понизног молитеља одговор је на позив свевишњег који нас усмерава на милосрдни пут избављења душе која се под теретом живота немилице разбољева није сваки човек спреман за молитву пркосни људи терајући инат другим људима, па и самом богу, желе благослов и испуњење не верујући у снагу своје молитве, не осећајући да их бог чује и не уздајући су у његова обећања христос је приликом исцељивања болесника, умео да упути поруку: више не греши, да ти не буде горе (јн 5, 14) телесни и духовни греси су свакако „фактори ризика“, како их назива званична медицина, за развој различитих болести понос је осећање према сопственом бићу, самоосећање које се осећа добијањем наклоности и одобравањем ауторитета овим, пре свега социјалним осећањем, обичан човек се такмичи са другим људима за наклоност онога који му је важан из тог разлога поносне особе не желе да се понизе у молитви, јер је понос „супериорно“ осећање због несигурности у своју вредност ти људи једнакост или супериорност доказују пркосом најтеже је управо таквим људима да се моле, јер им структура оваквог осећања то и не дозвољава – пркос поносних (гордих) људи разједа њихово тело попут највећег непријатеља хришћанство и медицина христос исцељује крвоточиву жену мт 9, 20–22), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанска етика ети хилесум (извор: pravmirru) 50 4 / 2021 вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела уколико истрајава у уверењима која су супротна смерницама које даје медицина, али и онима које су давно записане у светим списима, може себи веома наудити послушност настала из чистог срца наш ум доводи у склад са божијом вољом очишћена и посвећена воља кроз молитву пут је ка оздрављењу исус као најпожртвованији исцелитељ остајао је међу болеснима помажући им да схвате у чему је узрок њихових телесних и духовних невоља, покушавајући да им укаже прави пут ка излечењу, ослобађању душе, избављењу и постизању најпријатније и највеће животне радости човек који греши може осећати кривицу због својих греха, али тај осећај нема свако у истом интензитету, што зависи од прихваћених социјалних норми и саме личности самољутња прати осећај кривице, и уколико су јаког интензитета могу на најнепријатнији начин болети тело које не уме да се каје и моли кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања ниподаштавањем тог позива на милост божију, кроз пркос, тврдокорни људи указују на своју удаљеност од спасења пребивалиште њихових душа испуњено је непријатним емоцијама које, у крајњем случају, воде у оболевање тела у молитвама су поруке исцељења чудотворац је зналац који нам је помогао да то схватимо само искреном и чистом молитвом човек може заиста оздравити и духовно се родити ако се ко наново не роди, не може видети царства божијега (јн 3, 3), порука је давно предата свима нама болестан човек се нада, и ако поштује христова начела која преображавају карактер и управљају његовим понашањем које га је грешним поступцима довело у болест, он након покајања може да очекује награду за свој залог и напуштање неправедних поступака које су га раније карактерисале сваки обраћени, покајани човек, који је некада следио погрешна уверења, покајањем и молитвом је на путу оздрављења упоређено речником психотерапије: здрав човек излечен молитвом која је изговорена из дубине душе сличан је ономе који је након одређеног времена проведеног на психотерапији, освешћавањем несвесног постигао стабилност свога ума и тако заштитио тело од болести и пропадања ауторка је психотерапеут и писац кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања молитвом до здравља др марија лазаревић христос исцељује двојицу слепаца мт 9, 27–30), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанство и медицина јул / август 2021 51 етика јеванђеља често се коси са друштвом, није му комплементарна није од овога света, мада је ту за свет изграђена је да живи међу људима, али није увек у складу са тренутним расположењима, жељама и укусима христове параболе су за јуче, данас и сутра оне обликују веру упућене су масама, али делују појединачно, јер je потребна унутрашња спознаја и промена, а човек јесте зрно, свет у малом у библији свака биљка има своју улогу која нам указује на чудо живота и могућности које нам се пружају чак и најмање зрно, као што је горушичино, мање од биберовог (сетимо се бајке „биберче“) може да израсте у огроман жбун или високо дрво, под условом да падне на плодно тле клијање семена и раст биљке представљају велику мистерију, и тај процес је одувек занимао човека зато је молитва била неопходна пред сетву семе симболизује животну моћ, потенцијал ка расту и развоју; а куглица средиште из кога израста васељенско дрво на трпези горушица – слачица горушица (лат sinapis) или слачица како пише у вуковом „ријечнику“, или сенф, све су то синоними реч горушица се не користи често у савременом говору, али она и даље има своју резонанцу код оних који су бар једном чули или прочитали христову параболу о зрну горушице и царству небеском међу 40 врста издвојене су три: црна, смеђа индијска и бела слачица зрно је величине од 1–2 милиметра, и изузетно је ситно ситније је једино зрно орхидеје, али оно нема те одлике за поруку у ондашњем библијском свету, горушица је била познатија и распрострањенија птицама је и данас веома омиљена храна у новом завету се помиње црна (лк 13, 18–19), јер бела и смеђа не расту толико високо остало је забележено код писаца јеврејског талмуда и касније, западних путописаца и истраживача свете земље у xix веку, да стабљике горушице расту и по неколико метара медитеранског је порекла, али у модерно доба највише је има у индији што је семе тамније, то је љуће и ароматичније библијски хербаријум јеванђелске приче су за сва времена могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима од литургије до уметности када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице о искри вере које расте… зрно горушичино ма милена стефановић сл 1: парабола о зрну горушичином, икона (извор: hcaocоrg) 52 4 / 2021 дивље није за јело, и може бити отровно за домаће животиње од слачице је настао један од најпознатијих зачина у виду пасте који се користи широм света, јер побољшава укус храни, а то је сенф (лат sinapis arvensis) иако историја сенфа почиње од древног египта, ипак је он римски изум користан за време поста, припрема се на исти начин како су то радили стари римљани: самлевено семе се помеша са вином, винским сирћетом и зачинима; може и са уљем чувена хиландарска кромпир салата поред уобичајених састојака као гастрономски додатак садржи зрнца слачице уобичајено је да се ова салата на трпези служи уз рибу те тако долази до интересантног споја зрна горушице и рибе поред кулинарства, горушица је лековита и коришћена је у традиционалној медицини античких грка и римљана пуна је хранљивих материја битних за човеков животни развој семе садржи велику количину антиоксиданата, селена и других витамина и минерала који су добри за здравље и одагнавање бола штити од инфекција и упала семе и лишће су јестиви и у сировом стању занимљиво је да је глумац бен кингсли користио црну слачицу да би добио тен махатме гандија, глумећи насловну улогу у филму ричарда атенбороуа из 1982 године горушица – семе вере свете земље парабола је прича у којој се врши упоређивање кратка прича са блиским и препознатљивим садржајем има моћ да заинтересује и господ ју је у проповедима користио ради поуке и познања истине, да би га чули и они који нису били отворени да приме данас би се популарно рекло, био је добар сторителер (storyteller) у новом завету, зрно горушичино je главни јунак параболе која се помиње у синоптичким јеванђељима: код матеје (13, 31–32), марка (4, 30–32) и луке (13, 18–19) о њему и царству небеском нам говори христос, син божији (мт 21, 37): „царство небеско је као зрно горушичино које узме човјек и посије на њиви својој оно је, истина најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (мт 13, 31–32) (сл 1) зрно горушичино израста у велико дрво и упоређено је са царством небеским дрво је било познато као старозаветни симбол моћног царства које је давало уточиште народима оно представља земаљску величину и уточиште према тумачењу, „зрно горушичино“ означава проповед или семе проповеди посејано по земљи које се разгранало и порасло; и апостоле, јер иако их је било мало, а ипак су обухватили целу васељену, раздвојили су се као гране: један је отишао у рим, други у индију, трећи у грчку (мт 28, 19) црква, почетно врло мала као организација, најпре састављена од неколицине верника, за две хиљаде година се проширила људи свих раса, језика и култура могу наћи спасење као што птице налазе склониште на гранама дрвећа у олуји док су „птице небеске“, људи одуховљеног ума који се уздиже ка висинама тако, да би требало, према блаженом теофилакту охридском, свако од нас да буде зрно горушичино, сл 2: христос алфа и омега, вечни ја сам почетак и крај отк 22, 13; 1, 18), катакомба комодиле, касни iv век, рим (извор: enwikipediaorg) библијски хербаријум јул / август 2021 53 ревностан у подвигу и савршенији и већи од „свега поврћа“ несавршених и слабих „птице небеске“ су анђели који почивају на верујућим људима јефимије зигабен забележио је да гране могу бити верујући, у којима бораве птице небеске, то јест анђели, њихови чувари или, пак, да су гране врлине, а птице људи који узлећу над земаљским стварима и крилима ума се уздижу у висину богопознања и стреме ка небу ако се осврнемо на свакодневни живот људи тога доба и сагледамо особености зрна, јасније нам је зашто је зрно горушице, изабрано зрно од господа за човека, радост је у малим стварима, уобичајеним активностима, као у сејању бог даје живот усевима који напредују и расту (1кор 3, 7) царство је божији захват у историји, и његово успостављање је дело коме он даје животну снагу, тако што расте изнутра као зрно, попут семена и неодољиво се шири (мт 28, 19, 20) царство небеско или царство божије (арам malkutha, како је христос говорио, царевање, управљање), је термин познат из старог завета, и постоји у два вида: садашњем и будућем то значи да је већ присутно, али је и будућа стварност (уп мт 10, 7; 24, 14) у новом завету, то је показано доласком сина божијег (мт 28, 18), јер је царство небеско повезано са делима и личношћу исуса христа (сл 2): „царство божије не долази на видљив начин, нити ће се рећи: ево га овдје, или: ено га ондјe; јер, гле царство божије унутра је у вама“ (лк 17, 20–21) за хришћане царство божије је реалност коју они исповедају по мери духовног узраста сваког човека реалност, која сада већ постоји и која се искуствено доживљава у благодатној заједници са богом, у цркви и светотајинском животу христос нам показује пут у царство и помаже приликом овог путовања у њега се улази добровољно, и они који га следе ући ће у царство које није од овога света по пореклу и духовном обележју парабола о зрну говори да царство божије тек треба да се доврши и усаврши али, оно је већ присутно упркос свим препрекама иде према свом испуњењу, као што зрно расте значајно је и његово помињање у контексту вере (лк 17, 6; мт 17, 20) вере која кроз љубав делује (гал 5, 6) вере која охрабрује — „веруј у христа и спашћеш се“ подсећа нас да и са малом количином вере у христа ништа није немогуће, чак ни то да да горе и дрвећа „премештамо“, јер онај у кога верујемо управља свим стварима (уп јов 9, 5) бог превасходно жели, како каже св јован дамаскин, да се сви људи спасу и удостоје царства његовог (уп 1тим 2, 4) саздао нас је да бисмо учествовали у његовим добрима (мт 6, 33) царство небеско је божанско промишљање о нашем спасењу есхатолошко царство христос је близу и једнако зове у његово царство: „ходите к мени“ (мт 11, 28) у касноантичко доба, ране хришћане су називали „бројачима облака“, јер су често гледали у небо са уздахом очекујући скори долазак христа и царства небеског (сл 3) маран aта! сл 3: другидолазак христов парусија), црква св козме и дамјана, 526–30 г, рим (извор: wgahu) библијски хербаријум 54 4 / 2021 света земља према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда због свега овога капернаум је од хришћана добио почасно име „његов град“ манастир 12 aпостола у капернауму јелена јонић капернаум је место на северној обали језера кинерет, библијског галилејског језера капернаум заузима посебно место у историји хришћанства јосиф флавије пише о капернауму као граду у успону чији се житељи баве риболовом, трговином и пољопривредом у давним временима овај град је био важан културни центар, смештен на раскрсници трговачких путева за време римског царства у капернауму је постојао гарнизон римске легије центурион овог гарнизона, који је прешао у јудаизам, саградио је синагогу, управо ону у којој је исус држао своје проповеди у овом месту постојала је и царинарница, место за прикупљање пореза, одакле је порезник матеј био позван у апостолско звање према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда око 7 века град нестаје бива прекривен песком и муљем на површини је остало само неколико објеката у северном делу града у 19 веку земљиште око капернаума купују католици и изграђују самостан током изградње пронашли су остатке синагоге која се показала, након ископавања, у свом правом светлу по величини, раскошним високим стубовима и белим јерусалимским мермером од којег је била изграђена северно од капернаума уздиже се брдо високо 125 метара познатије као гора манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор за фотогрфије: strelnikovalv) јул / август 2021 55 беседе или планина блаженства на којој се налазе фрањевачки самостан и црква, док се у његовом подножју, тј на самој обали језера налази манастир јерусалимске патријаршије, наиме манастир дванаесторице апостола манастир 12 апостола саграђен је 1920 године за време патријарха дамјана i у источном делу рушевина града капернаума по предању, манастир је изграђен на месту куће у којој је исус исцелио паралисаног човека од 1925 до 1948 године у њему су се свакодневно одржавале службе, а у периоду 1948 до 1969 године храм је био напуштен након формирања државе израел 1948 године, храм се нашао у пограничном подручју између израела и сирије напетост између ове две државе је довело до тога да нико од монаха није могао да буде у манастиру који је у пограничној линији, а ходочасници у складу са тим нису имали приступа манастиру после шестодневног рата 1967 године, граница је померена на голанску висораван, а јерусалимска патријаршија захтевала је да израел врати манастирску земљу, манастир и њему припадајуће објекте, што се и догодило 1969 године те 1969 године када је јерусалимски патријарх са свештенством ушао у манастир, затекао га је у веома лошем стању: у њему је било муља у висини до 70цм, иконе нису сачуване, малтер са зидова је отпао, прозори су били поломљени, а вода се сливала низ зидове из времена његове изградње сачуван је само камени иконостас из 1931 године, дар руске православне цркве радови на његовој обнови су убрзо започети, зидови и куполе обновљени до 1985 године, а фрескопис је урадио грчки уметник константин дзумакис комплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чукомплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чудесни риболов, лечење болесних света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) 56 4 / 2021 десни риболов, лечење болесних и друге од представа се истиче на западном зиду храма последњи суд изнад, у светлосном кругу је исус христос, са његове десне стране је богородица, са леве стране је јован крститељ поред њих седе апостоли, а иза њих су анђели испод свих њих су адам и ева који на коленима искупљују грех господња рука држи вагу на којој се одмеравају греси и врлине људи анђели одводе праведнике у рај, а ђаволи одводе грешнике у пакао на истој представи се види широка река ватре, а иза ње многа чудовишта пакла главна светиња манастира је чудотворна икона пресвете богородице страснаја, која је учинила многа чуда храм је изграђен у грчком стилу, али његове куполе нису традиционално плаве боје, већ ружичасте боје, јер у рану зору и касно предвечерје, боје купола су у складу са бојама неба и површине галилејског језера иначе храм има укупно 12 купола асоцирајући на 12 апостола око манастира је прелеп врт са пауновима, стаблима јужног воћа, дрворедима целокупну бригу о манастиру води један монах из грчке од 2015 године сваке друге суботе се у манастиру држи служба на црквенословенском језику ове службе обавља руски свештеник из јерусалимске патријаршије за време васкршње литургије се последњих 5 година у овом манастиру окупи велики број ходочасника и староседелаца света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) јул / август 2021 57 скит успења пресвете богородице је смештен на источним обронцима свете горе, на удаљености од једног сата хода од манастира пантократор или једног сата од кареје и око пола сата хода од скита пророка илије храмовна слава је велика госпојина овај општежитељни скит припада руском манастиру светом пантелејмону скит је изграђен на косим обронцима планине на надморској висини од 700 метара, окружен шумовитим брдима, у непосредној близини древног манастира ксилургу са којим се поистовећује назив ксилургу је добио по професији његовог оснивача, теодосија из продајног документа из 1030 године, који је купио земљу од димитрија из халкије у следећем документу се помиње да је 1048 године игуман манастира био јоаникије по руским изворима, прво помињање манастира ксилургу датира још из 1016 године, када се именом ксилургу означавала царска лавра ктитори древног манастира су били свети благоверни велики кијевски кнез владимир и његова супруга, ромејска принцеза ана у наредних 100 година јарослав мудри и многи други кијевски кнежеви ће својим прилозима помагати изградњу скита иначе, руски кнез владимир је истовремено подизао два манастира посвећена успењу пресвете богородице у јерусалиму и овај на светој гори манастир у јерусалиму је постојао наредна три века, када је срушен у походу арабљана, док је овај на светој гори преживео до данашњег дана децембра 1143 године игуман манастира је био христифор, а монаси су руси протат је 1169 године овом манастиру уступио суседни мањи манастир тесалоникеос, јер је братство ксилурга било толико бројно да није било места за све монахе у њему пошто се временом брзо ширила економија манастира ксилургу, на захтев манастира ватопед 1312 године, протат је одредио земљишну границу између манастира ксисвета гора од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромејског царства из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва скит успења пресвете богородице – ксилургу др немања јонић успењски храм скита ксилургу (извор: manastir-lepavinaorg) 58 4 / 2021 лургу и манастира ватопед, удаљену 80 минута хода године 1340 из више докумената се види да су, у време српског цара стефана душана, манастир ксилургу настањивали српски монаси, и то све до краја 17 века током османског периода, манастир, ионако малих димензија, без одбрамбених зидова често је био мета многих пљачкаша српски монаси су се повлачили у лаку скит, манастир пантелејмон и манастир хиландар аделфат из 1810 године, којим је овом скиту уступљена једна келија двојици калуђера, наводи да у скиту преовлађују бугарски монаси, као и монаси из области скопља године 1805 игуман манастира есфигмен напомиње да је скит у поседу руског манастира године 1818 године скит је обновљен и насељен углавном бугарским монаштвом они су 1820 године прво изградили капелу посвећену светом јовану рилском, а 1885 године и нови двоспратни подрум са великом капелом посвећеном св кирилу и методију крајем 19 века у скиту су живела 32 монаха од којих су 25 били бугари, а остали бесараби после упокојење дикеја скита прокопија 11 јануара 1899 године бесараби су покушали да, иако у мањини, протерају новоизабраног бугарског дикеја јеромонаха стефаноса, у чему су и успели тек 1902 године манастир пантелејмон је интервенисао и успео да легално изабраног јеромонаха стефаноса постави на место дикеја скита, честитог и часног монаха до средине 80-их година 20 века у овом скиту су живели бугарски и скопљански монаси касни 19 и рани 20 век су овом скиту донели велике невоље, попут пожара и земљотреса 1905 године, 1917 године након октобарске револуције, храм скита је почео да пропада, а знатно се смањио и број монаха и искушеника на свега неколико њих шездесетих година 20 века скит је запустео од тада се више није помињао ни у једном светогорском документу као активна монашка насеобина недавно су скит обновили монаси из манастира светог пантелејмона и настанили се у њему архитектонски, комплекс скита се састоји од три правоугаона објекта са заједничким двориштем у чијем средишту се налази храм источна страна овог комплекса остаје отворена данашњи изглед храм је стекао у 18 веку посвећен је успењу пресвете богородице у главном храму је дрвени иконостас са бројним иконама, а сам иконостас је изграђен у класичном грчком стилу у овом иконостасу се налази копија иконе богородице умилеикона богородице гликофилусе скит ксилургу (извор: yandexru) света гора јул / август 2021 59 ние, чији се оригинал налазио у малом манастиру на острву који је страдао у пожару у 19 веку храм има централну куполу са високим тамбуром припрата је додата 1847 године, а у подруму храма се налази костурница у главном храму се чувају честице живоносног крста и мошти светих мученика јевтимија, акакија и игњатија, као и мученика пантелејмона, анастасије, кирила и методија, георгија новог, марине и калиопе најважнија светиња овог скита јесте икона матере божије гликофилуса, подарена скиту 1802 године северно од храма, у оквиру комплекса је трпезарија, саграђена 1885 године на месту старије трпезарије коју су вероватно подигли српски монаси током 15 века данашња трпезарија се на истоку завршава конхом, удубљењем у ниши изнад трпезарије, на спрату се налази параклис светих кирила и методија североисточно од храма налази се и гробљански параклис саграђен 1820 године због чињенице да су овде живели бугарски монаси овај параклис је посвећен светом јовану, оснивачу рилског манастира јужно од скита до средине 20 века се налазила мала ветрењача која се користила за млевење жита у летњим месецима, док се у зимским месецима када су бујичне воде, на оближњем планинском потоку користила воденица до 1800 године скит је био идиоритмијски, па су многе келије по упокојењу стараца остајале напуштене и временом су се урушавале, тако да је око самог скита било око 20 срушених и полусрушених келија већ крајем 19 века скит је 1818 године проглашен за општежитељни, киновијални, први те врсте на светој гори од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромеје из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва заснованог на послушности и старешинству руска успенска лавра на светој гори, како је често називају постала је центар духовног просветљења за русију значајно је да се на попису књига овог скита из 1142 године, налазило чак 49 преписаних руских књига, неке су писане ћирилицом, а неке глагољицом тренутно се у руској државној библиотеци у москви налази један од најзначајнијих споменика ране словесности, маријино јеванђеље из 11 века, којег је в и барски 1840 године однео из овог скита последњих година у скиту су обављени рестаураторски радови обновљена је црква преподобног јована рилског која се налазила у рушевном стању, реконструисане манастирске келије, поправљен је пут до њега скит ксилургу (извор: yandexru) скит ксилургу (извор: риа новости) света гора 60 4 / 2021 поздрав свима! зовем се василије и имам 20 година имам дијагнозу спастичне тетраплегије, као последицу пада са четвртог спрата, који се десио 2 августа 2019 године након изласка из шок собе у трајању од два месеца, наставио сам рехабилитацију у старом сланкамену у трајању од четири месеца након паузе од осам месеци, код куће, рехабилитација је настављена у сокобањској у трајању од шест месеци, с тим да сам у међувремену био на неурохирургији клиничког центра србије ради операције односно транспозиције нерава у циљу добијања сензибилитета и покрета у прстима шаке по завршетку рехабилитације у сокобањској отпуштен сам са непромењеном дијагнозом моје тренутно стање везало ме за кревет и колица у потпуности сам зависан од других особа немам контролу над сфинктерима бешике (уринирам помоћу једнократног катетера), и дебелог црева (празним се помоћу супозиторија) тело ми је одузето од груди па на доле, односно испод нивоа повреде (c7) покушаћу да опишем какав је то (не)осећај то је утрнулост, унутрашњи осећај мравињања, пецкања и жарења, а немогућност померања доњих екстремитета чини да се осећам као да ми је тело закопано у земљу са главом, вратом и рукама ван ње иако немам вољних покрета имам невољне, који се испољавају у облику спазма ноге неконтролисано „скачу“, тресу се или не могу да се савију што се одрази и на дисање, јер осим у ногама имам спазам и у стомаку пробао сам да пијем лекове за умиривање спазма у великим дозама, међутим, без резултата у потпуности сам зависан од других те ме они хране, купају, облаце, окрећу у кревету, перу зубе, умивају, мењају пелене мало је ствари које могу апсолутно сам да урадим човекољубље апел за помоћ василију урошевићу јул / август 2021 61 е-мисија тешко ми је да опишем како ми је и какав живот живим, јер то у потпуности може да разуме само неко ко пролази кроз исто осећам се немоћно и беспомоћно замислите да желите нешто да поједете, да је то на дохват руке, али не можете, јер знате да ни кашику не можете да држите, или да пресвучете мокру мајицу, обучете јакну ако ми нешто испадне на под, ту и остаје тешко ми пада што не могу да се бавим са оним што највише волим, а то је музика и режија често помислим како је тешко и безизлазно, али, онда видим колико људи ме подржава и верује у мене па ми буде лакше да све истрпим и без обзира на све, не губим веру и наду у свој опоравак све док постоји и најмања шанса за њега шанса ми се пружа у новом саду где се ради операција матичним ћелијама међутим, операција се плаћа, а моја мајка и ја немамо средстава за њу зато бих желео да замолим све који су у могућности да нам помогну колико могу у нашој борби за боље сутра сајт православног мисионара (мисионар спцсрб; misionarspcrs) представља вредну архиву ауторских текстова само током последње деценије, аутори су дотакли многе егзистенцијалне теме савременог живота (социјалне и друштвене делатности, екологију, културу, проблеме овисности, секте, технологију, медицину), а обрађени су и значајни историјски догађаји и личности везане за српску православну цркву, попут миланског едикта, лозе немањића, свете царске породице романов овај извор доброг садржаја покрива готово сва интересовања једног православног хришћанина, а свакако поред мисионарског и просветарског деловања има значај и у истраживачким областима захваљујући неколицини људи, већ неколико година је објављена и јавно доступна архива „православног мисионара“ од 2008 године до данас која (у моментима писања овог текста), садржи преко 80 свесака у pdf формату с обзиром да већина штампаних свесака више није доступна у продаји, не морамо посебно објашњавати значај поменуте архиве на сајту часописа дигитализација штампаног садржаја је битна из више разлога, како због чувања од физичке пропадљивости, тако и због доступности широј јавности како бисмо ову архиву учинили доступнијом и лакшом за руковање, садржаји се могу претраживати аутоматски, кроз претраживачку базу података која се налази на адреси misionarspcrs/pretraga и која (поред матичне садржине), алгоритмима креира корисне мета* податке о садржају, свескама, ауторима и прилагођена је делу „читалачке публике“ која са намером трага „по изворима“ текстова, али и свима онима чија се сфера интересовања дотиче и теолошког погледа на конкретне теме циљ претраживача православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива претраживач „православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронапомоћ за василија урошевића можете послати путем фондације „буди хуман“ слањем sms поруке на телефон што је редни број за помоћ василију детаљније о осталим начинима уплате помоћи на: https://wwwbudihumanrs/cir/ korisnik/762/vasilije-urosevic 3030 762 уз садржај поруке човекољубље 62 4 / 2021 објављена и јавно доступна архива православног мисионара од 2008 године до данас садржи преко 80 свесака у pdf формату електронски претраживач архиве православног мисионара александар арсенин ђеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему индексни регистар података издатих свесака од 2008 године садржи преко 7000 дактилографских страница текста тј преко два милиона појединачних речи са таквом архивом, концепт претраге је усмерен на „истраживачки“ приступ циљ, да се што лакше пронађе свеска у којој се налази тражени податак, једноставно није довољан с обзиром да свака свеска садржи просечно око 80 дактилографских страница те контекст садржаја не мора обавезно бити у складу и са потребама корисника у том случају, алгортими су креирани да назначе пасус и кратак контекст, али додатном ознаком корисник може добити и детаљнији приказ теме са друге стране, вредност ауторских радова објављених у православном мисионару свакако превазилази простији приступ обзиром на разноликост тема и богату листу аутора битан приступ када су интернет технологије у питању јесте и техничка видљивост садржаја на целокупном интернету анализом и сабирањем кључних речи у посебан регистар података и објавом дела садржаја у виду мета података,1 православни мисионар је добио транспарентност у односу на глобалне претраге и са разлогом рачунамо и на нову „читалачку публику“ којој је потребно добро место на интернету у сваком случају, намера аутора претраживача православног мисионара јесте да глобалну мрежу обогати са још неколико мегабајта квалитетног материјала 1 метаподаци (енгл metadata, meta data, metainformation) представљају „податке о подацима“ у било којем медијуму то су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику корисни су код прегледања, преноса и документовања неког садржаја у дигиталном смислу то су „структурирани подаци који описују, објашњавају, лоцирају или на неки други начин омогућавају лакше управљање ресурсима
... – то је: како га ми подносимо и како га чинимо делом нашег живота понекад ја сагињем главу пред тешким теретом, који виси надамном но, чим сагнем главу, ја скоро истовремено осећам потребу да се молим и тако, ја могу седети сатима и знати све, подносити све, постајати све јачом у прихватању тога што се догађа и истовремено свом нутрином веровати да је живот леп и да има смисао, и да вреди живети“4 ова дивна млада жена је припадала трећој од група које смо навели сачувала су се сведочанства о томе, да је она идући у гасну комору, придржавала оне, који су били поред ње виктор франкл је сматрао, да човек не може не тражити смисао свог живота, јер то је његова суштинска, то јест неодвојива од њега, тежња и најоштрије се питање о смислу јавља у ситуацији „када нигде није горе“ (као код умирућих болесника), или када се удаљује сујета и појављује се простор и време да се промисли о томе, због чега ти живиш? по франклу, човеково постојање треба да буде усмерено на нешто, што није он сам, не нешто или некога: на смисао који би требало остварити или на другог човека, ка коме ми тежимо с љубављу он је сматрао, да управо у служењу делу, или у љубави према другом ми реализујемо себе, постајемо сами собом, налазимо свој смисао франкл је био убеђен, да савест обдарује човека способношћу да открије овај јединствени и уникатни смисао, који се крије у свакој ситуацији „управо тамо, где смо ми беспомоћни и лишени наде, немоћни да изменимо ситуацију, управо тамо смо призвани да се променимо 4 hillesum, e an interrupted life: the diaries, 1941–1943 pantheon books, 1983 хришћанска етика 46 4 / 2021 сами човек није овде ради тога, да би откривао и одржавао самог себе, он није овде, да би представљао себе, већ да би одбацујући себе кроз познање и љубав, жртвовао себе“, – писао је франкл у нечујном вапају за смислом у оваквим екстремним, егзистенцијалним ситуацијама, као што су пребивање у концентрационом лагеру или преживљавање тешке болести и смрти, најупечатљивије се означава (пројављује) проблем личности франкл је приметио, да без наде човек просто не може да постоји управо се губитком „структуре унутрашњег временског плана“ објашњава пустош и бесмисленост постојања у екстремним ситуацијама „онај ко не верује у будућност, своју будућност, тај гине у логору он се лишава духовног ослонца, он дозвољава себи унутрашње опуштање, а овом душевном паду следи и телесни“ врло малом броју у лагеру је пошло за руком да сачувају своју људскост, и такви су били пример за друге дакле, франкл долази до закључка, да је у екстремној ситуацији питање о смислу живота, пре свега, питање о коначном смислу, то јест о смислу смрти, и само одговоривши на ово питање, човек може живети као личност, не западајући под утицај спољашњих услова ако постоје задатак и смисао, онда се може претрпети врло много научити се „бити“ најтеже за човека, који озбиљно болује, показује се стање, када он више не може радити као раније, и уместо уобичајене активности принуђен је да просто „буде“ насамо са собом тада се јавља питање: „како се научити „постојати“? и овде бих хтела да наведем пример, о коме говори митрополит антоније пре много година код њега у парохији је био један крајње послован човек, звао се александар овај човек се често жалио владици, како нема времена да се заустави и осмисли свој живот једног предивног дана он је пошао у болницу на редовне претраге (прегледе), и лекари су открили код њега рак јетре александар је пришао владици и рекао: „како је ово жалосно! имам толико посла, али ради болести ништа не могу да радим“ владика је ово одговорио: „ти си се увек жалио на то, да немаш времена да се зауставиш и размислиш о своме животу, а сада је господ зауставио време ради тебе“ владика му је рекао, да је настало време да се буде, а не делâ, и обећао је помоћ у овоме владика је као ретко ко схватао, ослањајући се на своје лекарско и свештеничко искуство, колико је тесна веза између тела и душе: колико сва негативна осећања, емоције, доживљаји, као што су завист, гнев, страх, непраштање одузимају наше животне снаге и управо они су заједно разгледали све што је лежало код александра на души: његове поступке, мисли, емоције, почевши од текућег времена, постепено се окрећући прошлости, све до најудаљенијих детињих успомена владика је говорио, да је александар проживео врло тежак и сложен живот, и митрополит антоније сурошки (извор: pravmirru) хришћанска етика јул / август 2021 47 имао је о чему ће мислити, са ким ће се помирити, коме опростити пред смрт, када је александар био већ толико слаб, да није могао да држи у руци ни чашу, он је рекао: „ја сам сада врло слаб, али се никада у животу нисам осећао тако живим“ важно је схватити: када човек не може да буде активан, него само може да „буде“, ипак он има задатак и мени се чини, да о томе вреди говорити, пошто је то тесно повезано са осмишљавањем страдања ако се сетимо виктора франкла, онда човек има одговорност за свој однос према неизбежном крају, то јест према томе, што он не може променити постоји избор: бити жртва или изабрати пут духовне слободе када човек бира „да буде жртва“ (обично то настаје несвесно), тада се код њега врло често јављају свемогући симптоми – физички, душевни и духовни стање се погоршава, он је упућен само на себе, и његов живот се концентрише око болести он допада у „егзистенцијални вакуум“ такви људи припадају другој групи људи, за њих су, како је говорио митрополит антоније „сви около криви“ и обратно, када човек изабере пут унутрашњег раста, то јест пут унутрашње слободе, он се стара да нађе смисао у своме страдању болест и осећање кривице виктор франкл је писао о тријади „страдање – осећање кривице – смрт“ у егзистенцијалном очајању ми не можемо наћи срећу, али можемо ојачати свест о смислу човек није просто жртва, он је учесник своје судбине зато на њему лежи одговорност за оно што се догађа стварна слобода није „од нечега“, већ „за нешто“, ради некаквих циљева, задатака, дела човек може бити свезан, неслободан у томе, што се с њим догађа (неодољива сила околности), али он остаје слободан у своме односу према томе, што се догађа с њим страдање је често немогуће променити, али је могуће променити однос према њему говорећи о осећању кривице, франкл призива, пре свега, да се оно призна без икаквих изговора („ово нисам ја!“) прихватити своје осећање кривице даље он призива на помирење са онима, у односу на које човек осећа кривицу ако је помирење немогуће, франкл саветује да се нађе начин да се некако изрази своје покајање на пример, надокнадити учињену штету или просто учинити нешто добро ономе, пред којим смо криви а, ако се ни за шта од тога нема снаге, онда се може дубоко и поштено доживети оно што је било, те и прихватити своја кривица, и у овом самом преживљавању постати други човек ево шта је говорио у вези са овим митрополит антоније једном је код њега дошла старија жена, коју су мучили кошмари, навејани прошлошћу она није могла да заборавити нешто што је некада учинила, и у сновима ју је тај поступак опет и опет прогањао она није знала, како да се постави у оваквој ситуацији владика ју је посаветовао да себе поново замисли у истим животним околностима и поштено и храбро запита себе: „ако бих се опет нашла у оваквој ситуацији са свим искуством, које сам стекла током читавог живота, да ли бих поступила на исти начин или не?“ „ако ти, — наставио је владика, — истински можеш рећи, да сада не би ни за шта поосећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи хришћанска етика 48 4 / 2021 ступила тако, тада се може сматрати, да ово више ниси ти ти си постала други човек, и тебе се ова прошлост више не тиче тада осећање кривице отпада као већ неумесно а, ако би ти могла поступити исто тако и сада, тада ово није више проблем прошлости, већ садашњости, и са овим би се требало борити“ ослањајући се на своје искуство, могу рећи, да је осећање кривице непродуктивно, ако оно не води разматрању и анализи узрока, а даље – ка одређеном раду над собом осећање кривице чешће од свега се лечи праштањем (ова два појма су тесно повезана), при томе не само праштањем другом човеку, него и самоме себи прихватити себе, онаквим какав јеси, чак и у одбојном виду, даје снаге да се иде даље, настављајући да се на себи носи терет својих прошлих грешки и промашаја, и помаже да се учи другачијем поступању резултат оваквог активног рада над осећањем кривице биће помирење цитирајмо владику антонија: „неопходно је припремати се за смрт кроз сурови, али ослобаћајући нас процес помирења са свима, са самим собом, са сопственом савешћу, са околностима, са садашњошћу, са прошлошћу, са догађајима и са људима, и чак са будућношћу, са самом долазећом смрћу немогуће је ући у вечност свезан, заплетен у мржњу, и пун немира“5 и они који умиру и који остају на земљи треба да буду у стању да кажу из дубине свог срца: „опрости ми!“ - и затим: „ја ти опраштам“ истрајност духа за мене је пример ети хилесум – најочигледнији пример истрајности духа навешћу речи из етиног дневника, које је она написала, постајући свесна, да јој предстоји смрт у гасној комори „ја страдам, онолико колико може страдати човек но, ја се не прилепљујем страдањима, она пролазе кроз мене, као сам живот – као широка, вечна река и живот се наставља“6 виктор франкл сведочи, да човек у себи носи огромне ресурсе и може преживети и у најтежим ситуацијама човек се може привићи на много тога у хоспису је лежала 12-годишња девојчица њено име је било софија између ње и њене маме је била тесна емоционална веза мајчина енергија се преливала на ћерку, и како ми се чинило, захваљујући томе девојчица је проживела мало дуже, него ли што су јој прогнозирали лекари софија је много пута била на ивици смрти, али је излазила из коматозног стања и поново почела да разговара за мене је била највећа радост да поново чујем њен глас после 5 смерть // антоний, митр сурожский жизнь болезнь смерть м: фонд «духовное наследие митрополита антония сурожского», 2010 http://www mitrasru/illness/ill_smerthtm 6 hillesum, e une vie boulevesdée : journal 1941–1943: suivi de lettres de westerbork / trad de nederl par p noble paris: ed de seuil, 1991 хришћанска етика виктор франкл (извор: pravmirru) јул / август 2021 49 дугог ћутања она је врло храбро, у многим погледима, како ми се чинило, ради вољене маме, наставила да се бори за живот но, без обзира на лечење (хемиотерапију), болест је напредовала девојчица се парализовала софија је страдала, њене снаге су се гасиле али, и поред тога у овом стању мене су запрепашћивале њене очи из њих се изливало толико живота, толико заноса! ја никада нисам видела тако несаломиву снагу живота чак пред смрт, када је она исцрпљена полу-лежала у колицима, њу није напуштао осећај за хумор, а њене дубоке очи су настављале да сијају када је софија умрла, мени се очигледно открило, да она није могла умрети, јер она је заувек жива у богу, и управо јој је божија сила за време њеног кратког живота давала такву моћ извор: фредерика де грааф, „почему мне столько страданий?“, https://wwwpravmirru/razluki-ne-budet/ у свакој животној потешкоћи молитва понизног молитеља одговор је на позив свевишњег који нас усмерава на милосрдни пут избављења душе која се под теретом живота немилице разбољева није сваки човек спреман за молитву пркосни људи терајући инат другим људима, па и самом богу, желе благослов и испуњење не верујући у снагу своје молитве, не осећајући да их бог чује и не уздајући су у његова обећања христос је приликом исцељивања болесника, умео да упути поруку: више не греши, да ти не буде горе (јн 5, 14) телесни и духовни греси су свакако „фактори ризика“, како их назива званична медицина, за развој различитих болести понос је осећање према сопственом бићу, самоосећање које се осећа добијањем наклоности и одобравањем ауторитета овим, пре свега социјалним осећањем, обичан човек се такмичи са другим људима за наклоност онога који му је важан из тог разлога поносне особе не желе да се понизе у молитви, јер је понос „супериорно“ осећање због несигурности у своју вредност ти људи једнакост или супериорност доказују пркосом најтеже је управо таквим људима да се моле, јер им структура оваквог осећања то и не дозвољава – пркос поносних (гордих) људи разједа њихово тело попут највећег непријатеља хришћанство и медицина христос исцељује крвоточиву жену мт 9, 20–22), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанска етика ети хилесум (извор: pravmirru) 50 4 / 2021 вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела уколико истрајава у уверењима која су супротна смерницама које даје медицина, али и онима које су давно записане у светим списима, може себи веома наудити послушност настала из чистог срца наш ум доводи у склад са божијом вољом очишћена и посвећена воља кроз молитву пут је ка оздрављењу исус као најпожртвованији исцелитељ остајао је међу болеснима помажући им да схвате у чему је узрок њихових телесних и духовних невоља, покушавајући да им укаже прави пут ка излечењу, ослобађању душе, избављењу и постизању најпријатније и највеће животне радости човек који греши може осећати кривицу због својих греха, али тај осећај нема свако у истом интензитету, што зависи од прихваћених социјалних норми и саме личности самољутња прати осећај кривице, и уколико су јаког интензитета могу на најнепријатнији начин болети тело које не уме да се каје и моли кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања ниподаштавањем тог позива на милост божију, кроз пркос, тврдокорни људи указују на своју удаљеност од спасења пребивалиште њихових душа испуњено је непријатним емоцијама које, у крајњем случају, воде у оболевање тела у молитвама су поруке исцељења чудотворац је зналац који нам је помогао да то схватимо само искреном и чистом молитвом човек може заиста оздравити и духовно се родити ако се ко наново не роди, не може видети царства божијега (јн 3, 3), порука је давно предата свима нама болестан човек се нада, и ако поштује христова начела која преображавају карактер и управљају његовим понашањем које га је грешним поступцима довело у болест, он након покајања може да очекује награду за свој залог и напуштање неправедних поступака које су га раније карактерисале сваки обраћени, покајани човек, који је некада следио погрешна уверења, покајањем и молитвом је на путу оздрављења упоређено речником психотерапије: здрав човек излечен молитвом која је изговорена из дубине душе сличан је ономе који је након одређеног времена проведеног на психотерапији, освешћавањем несвесног постигао стабилност свога ума и тако заштитио тело од болести и пропадања ауторка је психотерапеут и писац кајањем особа показује да није зла, а молитвом се постиже избављење тела и душе од страдања молитвом до здравља др марија лазаревић христос исцељује двојицу слепаца мт 9, 27–30), детаљ мозаика из базилике светог аполинарија новог, равена, 6 век (извор: пинтерест) хришћанство и медицина јул / август 2021 51 етика јеванђеља често се коси са друштвом, није му комплементарна није од овога света, мада је ту за свет изграђена је да живи међу људима, али није увек у складу са тренутним расположењима, жељама и укусима христове параболе су за јуче, данас и сутра оне обликују веру упућене су масама, али делују појединачно, јер je потребна унутрашња спознаја и промена, а човек јесте зрно, свет у малом у библији свака биљка има своју улогу која нам указује на чудо живота и могућности које нам се пружају чак и најмање зрно, као што је горушичино, мање од биберовог (сетимо се бајке „биберче“) може да израсте у огроман жбун или високо дрво, под условом да падне на плодно тле клијање семена и раст биљке представљају велику мистерију, и тај процес је одувек занимао човека зато је молитва била неопходна пред сетву семе симболизује животну моћ, потенцијал ка расту и развоју; а куглица средиште из кога израста васељенско дрво на трпези горушица – слачица горушица (лат sinapis) или слачица како пише у вуковом „ријечнику“, или сенф, све су то синоними реч горушица се не користи често у савременом говору, али она и даље има своју резонанцу код оних који су бар једном чули или прочитали христову параболу о зрну горушице и царству небеском међу 40 врста издвојене су три: црна, смеђа индијска и бела слачица зрно је величине од 1–2 милиметра, и изузетно је ситно ситније је једино зрно орхидеје, али оно нема те одлике за поруку у ондашњем библијском свету, горушица је била познатија и распрострањенија птицама је и данас веома омиљена храна у новом завету се помиње црна (лк 13, 18–19), јер бела и смеђа не расту толико високо остало је забележено код писаца јеврејског талмуда и касније, западних путописаца и истраживача свете земље у xix веку, да стабљике горушице расту и по неколико метара медитеранског је порекла, али у модерно доба највише је има у индији што је семе тамније, то је љуће и ароматичније библијски хербаријум јеванђелске приче су за сва времена могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима од литургије до уметности када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице о искри вере које расте… зрно горушичино ма милена стефановић сл 1: парабола о зрну горушичином, икона (извор: hcaocоrg) 52 4 / 2021 дивље није за јело, и може бити отровно за домаће животиње од слачице је настао један од најпознатијих зачина у виду пасте који се користи широм света, јер побољшава укус храни, а то је сенф (лат sinapis arvensis) иако историја сенфа почиње од древног египта, ипак је он римски изум користан за време поста, припрема се на исти начин како су то радили стари римљани: самлевено семе се помеша са вином, винским сирћетом и зачинима; може и са уљем чувена хиландарска кромпир салата поред уобичајених састојака као гастрономски додатак садржи зрнца слачице уобичајено је да се ова салата на трпези служи уз рибу те тако долази до интересантног споја зрна горушице и рибе поред кулинарства, горушица је лековита и коришћена је у традиционалној медицини античких грка и римљана пуна је хранљивих материја битних за човеков животни развој семе садржи велику количину антиоксиданата, селена и других витамина и минерала који су добри за здравље и одагнавање бола штити од инфекција и упала семе и лишће су јестиви и у сировом стању занимљиво је да је глумац бен кингсли користио црну слачицу да би добио тен махатме гандија, глумећи насловну улогу у филму ричарда атенбороуа из 1982 године горушица – семе вере свете земље парабола је прича у којој се врши упоређивање кратка прича са блиским и препознатљивим садржајем има моћ да заинтересује и господ ју је у проповедима користио ради поуке и познања истине, да би га чули и они који нису били отворени да приме данас би се популарно рекло, био је добар сторителер (storyteller) у новом завету, зрно горушичино je главни јунак параболе која се помиње у синоптичким јеванђељима: код матеје (13, 31–32), марка (4, 30–32) и луке (13, 18–19) о њему и царству небеском нам говори христос, син божији (мт 21, 37): „царство небеско је као зрно горушичино које узме човјек и посије на њиви својој оно је, истина најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (мт 13, 31–32) (сл 1) зрно горушичино израста у велико дрво и упоређено је са царством небеским дрво је било познато као старозаветни симбол моћног царства које је давало уточиште народима оно представља земаљску величину и уточиште према тумачењу, „зрно горушичино“ означава проповед или семе проповеди посејано по земљи које се разгранало и порасло; и апостоле, јер иако их је било мало, а ипак су обухватили целу васељену, раздвојили су се као гране: један је отишао у рим, други у индију, трећи у грчку (мт 28, 19) црква, почетно врло мала као организација, најпре састављена од неколицине верника, за две хиљаде година се проширила људи свих раса, језика и култура могу наћи спасење као што птице налазе склониште на гранама дрвећа у олуји док су „птице небеске“, људи одуховљеног ума који се уздиже ка висинама тако, да би требало, према блаженом теофилакту охридском, свако од нас да буде зрно горушичино, сл 2: христос алфа и омега, вечни ја сам почетак и крај отк 22, 13; 1, 18), катакомба комодиле, касни iv век, рим (извор: enwikipediaorg) библијски хербаријум јул / август 2021 53 ревностан у подвигу и савршенији и већи од „свега поврћа“ несавршених и слабих „птице небеске“ су анђели који почивају на верујућим људима јефимије зигабен забележио је да гране могу бити верујући, у којима бораве птице небеске, то јест анђели, њихови чувари или, пак, да су гране врлине, а птице људи који узлећу над земаљским стварима и крилима ума се уздижу у висину богопознања и стреме ка небу ако се осврнемо на свакодневни живот људи тога доба и сагледамо особености зрна, јасније нам је зашто је зрно горушице, изабрано зрно од господа за човека, радост је у малим стварима, уобичајеним активностима, као у сејању бог даје живот усевима који напредују и расту (1кор 3, 7) царство је божији захват у историји, и његово успостављање је дело коме он даје животну снагу, тако што расте изнутра као зрно, попут семена и неодољиво се шири (мт 28, 19, 20) царство небеско или царство божије (арам malkutha, како је христос говорио, царевање, управљање), је термин познат из старог завета, и постоји у два вида: садашњем и будућем то значи да је већ присутно, али је и будућа стварност (уп мт 10, 7; 24, 14) у новом завету, то је показано доласком сина божијег (мт 28, 18), јер је царство небеско повезано са делима и личношћу исуса христа (сл 2): „царство божије не долази на видљив начин, нити ће се рећи: ево га овдје, или: ено га ондјe; јер, гле царство божије унутра је у вама“ (лк 17, 20–21) за хришћане царство божије је реалност коју они исповедају по мери духовног узраста сваког човека реалност, која сада већ постоји и која се искуствено доживљава у благодатној заједници са богом, у цркви и светотајинском животу христос нам показује пут у царство и помаже приликом овог путовања у њега се улази добровољно, и они који га следе ући ће у царство које није од овога света по пореклу и духовном обележју парабола о зрну говори да царство божије тек треба да се доврши и усаврши али, оно је већ присутно упркос свим препрекама иде према свом испуњењу, као што зрно расте значајно је и његово помињање у контексту вере (лк 17, 6; мт 17, 20) вере која кроз љубав делује (гал 5, 6) вере која охрабрује — „веруј у христа и спашћеш се“ подсећа нас да и са малом количином вере у христа ништа није немогуће, чак ни то да да горе и дрвећа „премештамо“, јер онај у кога верујемо управља свим стварима (уп јов 9, 5) бог превасходно жели, како каже св јован дамаскин, да се сви људи спасу и удостоје царства његовог (уп 1тим 2, 4) саздао нас је да бисмо учествовали у његовим добрима (мт 6, 33) царство небеско је божанско промишљање о нашем спасењу есхатолошко царство христос је близу и једнако зове у његово царство: „ходите к мени“ (мт 11, 28) у касноантичко доба, ране хришћане су називали „бројачима облака“, јер су често гледали у небо са уздахом очекујући скори долазак христа и царства небеског (сл 3) маран aта! сл 3: другидолазак христов парусија), црква св козме и дамјана, 526–30 г, рим (извор: wgahu) библијски хербаријум 54 4 / 2021 света земља према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда због свега овога капернаум је од хришћана добио почасно име „његов град“ манастир 12 aпостола у капернауму јелена јонић капернаум је место на северној обали језера кинерет, библијског галилејског језера капернаум заузима посебно место у историји хришћанства јосиф флавије пише о капернауму као граду у успону чији се житељи баве риболовом, трговином и пољопривредом у давним временима овај град је био важан културни центар, смештен на раскрсници трговачких путева за време римског царства у капернауму је постојао гарнизон римске легије центурион овог гарнизона, који је прешао у јудаизам, саградио је синагогу, управо ону у којој је исус држао своје проповеди у овом месту постојала је и царинарница, место за прикупљање пореза, одакле је порезник матеј био позван у апостолско звање према јеванђељу, овде је исус исцељавао и чинио многа чуда око 7 века град нестаје бива прекривен песком и муљем на површини је остало само неколико објеката у северном делу града у 19 веку земљиште око капернаума купују католици и изграђују самостан током изградње пронашли су остатке синагоге која се показала, након ископавања, у свом правом светлу по величини, раскошним високим стубовима и белим јерусалимским мермером од којег је била изграђена северно од капернаума уздиже се брдо високо 125 метара познатије као гора манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор за фотогрфије: strelnikovalv) јул / август 2021 55 беседе или планина блаженства на којој се налазе фрањевачки самостан и црква, док се у његовом подножју, тј на самој обали језера налази манастир јерусалимске патријаршије, наиме манастир дванаесторице апостола манастир 12 апостола саграђен је 1920 године за време патријарха дамјана i у источном делу рушевина града капернаума по предању, манастир је изграђен на месту куће у којој је исус исцелио паралисаног човека од 1925 до 1948 године у њему су се свакодневно одржавале службе, а у периоду 1948 до 1969 године храм је био напуштен након формирања државе израел 1948 године, храм се нашао у пограничном подручју између израела и сирије напетост између ове две државе је довело до тога да нико од монаха није могао да буде у манастиру који је у пограничној линији, а ходочасници у складу са тим нису имали приступа манастиру после шестодневног рата 1967 године, граница је померена на голанску висораван, а јерусалимска патријаршија захтевала је да израел врати манастирску земљу, манастир и њему припадајуће објекте, што се и догодило 1969 године те 1969 године када је јерусалимски патријарх са свештенством ушао у манастир, затекао га је у веома лошем стању: у њему је било муља у висини до 70цм, иконе нису сачуване, малтер са зидова је отпао, прозори су били поломљени, а вода се сливала низ зидове из времена његове изградње сачуван је само камени иконостас из 1931 године, дар руске православне цркве радови на његовој обнови су убрзо започети, зидови и куполе обновљени до 1985 године, а фрескопис је урадио грчки уметник константин дзумакис комплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чукомплетна обнова манастира је завршена 1995 године фрескопис је изузетно богат сценама из новог завета: смиривање олује, ход по води, чудесни риболов, лечење болесних света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) 56 4 / 2021 десни риболов, лечење болесних и друге од представа се истиче на западном зиду храма последњи суд изнад, у светлосном кругу је исус христос, са његове десне стране је богородица, са леве стране је јован крститељ поред њих седе апостоли, а иза њих су анђели испод свих њих су адам и ева који на коленима искупљују грех господња рука држи вагу на којој се одмеравају греси и врлине људи анђели одводе праведнике у рај, а ђаволи одводе грешнике у пакао на истој представи се види широка река ватре, а иза ње многа чудовишта пакла главна светиња манастира је чудотворна икона пресвете богородице страснаја, која је учинила многа чуда храм је изграђен у грчком стилу, али његове куполе нису традиционално плаве боје, већ ружичасте боје, јер у рану зору и касно предвечерје, боје купола су у складу са бојама неба и површине галилејског језера иначе храм има укупно 12 купола асоцирајући на 12 апостола око манастира је прелеп врт са пауновима, стаблима јужног воћа, дрворедима целокупну бригу о манастиру води један монах из грчке од 2015 године сваке друге суботе се у манастиру држи служба на црквенословенском језику ове службе обавља руски свештеник из јерусалимске патријаршије за време васкршње литургије се последњих 5 година у овом манастиру окупи велики број ходочасника и староседелаца света земља манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) манастир дванаесторице апостола у капернауму (извор: lookatisraelcom) јул / август 2021 57 скит успења пресвете богородице је смештен на источним обронцима свете горе, на удаљености од једног сата хода од манастира пантократор или једног сата од кареје и око пола сата хода од скита пророка илије храмовна слава је велика госпојина овај општежитељни скит припада руском манастиру светом пантелејмону скит је изграђен на косим обронцима планине на надморској висини од 700 метара, окружен шумовитим брдима, у непосредној близини древног манастира ксилургу са којим се поистовећује назив ксилургу је добио по професији његовог оснивача, теодосија из продајног документа из 1030 године, који је купио земљу од димитрија из халкије у следећем документу се помиње да је 1048 године игуман манастира био јоаникије по руским изворима, прво помињање манастира ксилургу датира још из 1016 године, када се именом ксилургу означавала царска лавра ктитори древног манастира су били свети благоверни велики кијевски кнез владимир и његова супруга, ромејска принцеза ана у наредних 100 година јарослав мудри и многи други кијевски кнежеви ће својим прилозима помагати изградњу скита иначе, руски кнез владимир је истовремено подизао два манастира посвећена успењу пресвете богородице у јерусалиму и овај на светој гори манастир у јерусалиму је постојао наредна три века, када је срушен у походу арабљана, док је овај на светој гори преживео до данашњег дана децембра 1143 године игуман манастира је био христифор, а монаси су руси протат је 1169 године овом манастиру уступио суседни мањи манастир тесалоникеос, јер је братство ксилурга било толико бројно да није било места за све монахе у њему пошто се временом брзо ширила економија манастира ксилургу, на захтев манастира ватопед 1312 године, протат је одредио земљишну границу између манастира ксисвета гора од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромејског царства из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва скит успења пресвете богородице – ксилургу др немања јонић успењски храм скита ксилургу (извор: manastir-lepavinaorg) 58 4 / 2021 лургу и манастира ватопед, удаљену 80 минута хода године 1340 из више докумената се види да су, у време српског цара стефана душана, манастир ксилургу настањивали српски монаси, и то све до краја 17 века током османског периода, манастир, ионако малих димензија, без одбрамбених зидова често је био мета многих пљачкаша српски монаси су се повлачили у лаку скит, манастир пантелејмон и манастир хиландар аделфат из 1810 године, којим је овом скиту уступљена једна келија двојици калуђера, наводи да у скиту преовлађују бугарски монаси, као и монаси из области скопља године 1805 игуман манастира есфигмен напомиње да је скит у поседу руског манастира године 1818 године скит је обновљен и насељен углавном бугарским монаштвом они су 1820 године прво изградили капелу посвећену светом јовану рилском, а 1885 године и нови двоспратни подрум са великом капелом посвећеном св кирилу и методију крајем 19 века у скиту су живела 32 монаха од којих су 25 били бугари, а остали бесараби после упокојење дикеја скита прокопија 11 јануара 1899 године бесараби су покушали да, иако у мањини, протерају новоизабраног бугарског дикеја јеромонаха стефаноса, у чему су и успели тек 1902 године манастир пантелејмон је интервенисао и успео да легално изабраног јеромонаха стефаноса постави на место дикеја скита, честитог и часног монаха до средине 80-их година 20 века у овом скиту су живели бугарски и скопљански монаси касни 19 и рани 20 век су овом скиту донели велике невоље, попут пожара и земљотреса 1905 године, 1917 године након октобарске револуције, храм скита је почео да пропада, а знатно се смањио и број монаха и искушеника на свега неколико њих шездесетих година 20 века скит је запустео од тада се више није помињао ни у једном светогорском документу као активна монашка насеобина недавно су скит обновили монаси из манастира светог пантелејмона и настанили се у њему архитектонски, комплекс скита се састоји од три правоугаона објекта са заједничким двориштем у чијем средишту се налази храм источна страна овог комплекса остаје отворена данашњи изглед храм је стекао у 18 веку посвећен је успењу пресвете богородице у главном храму је дрвени иконостас са бројним иконама, а сам иконостас је изграђен у класичном грчком стилу у овом иконостасу се налази копија иконе богородице умилеикона богородице гликофилусе скит ксилургу (извор: yandexru) света гора јул / август 2021 59 ние, чији се оригинал налазио у малом манастиру на острву који је страдао у пожару у 19 веку храм има централну куполу са високим тамбуром припрата је додата 1847 године, а у подруму храма се налази костурница у главном храму се чувају честице живоносног крста и мошти светих мученика јевтимија, акакија и игњатија, као и мученика пантелејмона, анастасије, кирила и методија, георгија новог, марине и калиопе најважнија светиња овог скита јесте икона матере божије гликофилуса, подарена скиту 1802 године северно од храма, у оквиру комплекса је трпезарија, саграђена 1885 године на месту старије трпезарије коју су вероватно подигли српски монаси током 15 века данашња трпезарија се на истоку завршава конхом, удубљењем у ниши изнад трпезарије, на спрату се налази параклис светих кирила и методија североисточно од храма налази се и гробљански параклис саграђен 1820 године због чињенице да су овде живели бугарски монаси овај параклис је посвећен светом јовану, оснивачу рилског манастира јужно од скита до средине 20 века се налазила мала ветрењача која се користила за млевење жита у летњим месецима, док се у зимским месецима када су бујичне воде, на оближњем планинском потоку користила воденица до 1800 године скит је био идиоритмијски, па су многе келије по упокојењу стараца остајале напуштене и временом су се урушавале, тако да је око самог скита било око 20 срушених и полусрушених келија већ крајем 19 века скит је 1818 године проглашен за општежитељни, киновијални, први те врсте на светој гори од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена русије и ромеје из овог некада манастира, а данас скита, монах антоније печерски пренео је у русију традицију светогорског монаштва заснованог на послушности и старешинству руска успенска лавра на светој гори, како је често називају постала је центар духовног просветљења за русију значајно је да се на попису књига овог скита из 1142 године, налазило чак 49 преписаних руских књига, неке су писане ћирилицом, а неке глагољицом тренутно се у руској државној библиотеци у москви налази један од најзначајнијих споменика ране словесности, маријино јеванђеље из 11 века, којег је в и барски 1840 године однео из овог скита последњих година у скиту су обављени рестаураторски радови обновљена је црква преподобног јована рилског која се налазила у рушевном стању, реконструисане манастирске келије, поправљен је пут до њега скит ксилургу (извор: yandexru) скит ксилургу (извор: риа новости) света гора 60 4 / 2021 поздрав свима! зовем се василије и имам 20 година имам дијагнозу спастичне тетраплегије, као последицу пада са четвртог спрата, који се десио 2 августа 2019 године након изласка из шок собе у трајању од два месеца, наставио сам рехабилитацију у старом сланкамену у трајању од четири месеца након паузе од осам месеци, код куће, рехабилитација је настављена у сокобањској у трајању од шест месеци, с тим да сам у међувремену био на неурохирургији клиничког центра србије ради операције односно транспозиције нерава у циљу добијања сензибилитета и покрета у прстима шаке по завршетку рехабилитације у сокобањској отпуштен сам са непромењеном дијагнозом моје тренутно стање везало ме за кревет и колица у потпуности сам зависан од других особа немам контролу над сфинктерима бешике (уринирам помоћу једнократног катетера), и дебелог црева (празним се помоћу супозиторија) тело ми је одузето од груди па на доле, односно испод нивоа повреде (c7) покушаћу да опишем какав је то (не)осећај то је утрнулост, унутрашњи осећај мравињања, пецкања и жарења, а немогућност померања доњих екстремитета чини да се осећам као да ми је тело закопано у земљу са главом, вратом и рукама ван ње иако немам вољних покрета имам невољне, који се испољавају у облику спазма ноге неконтролисано „скачу“, тресу се или не могу да се савију што се одрази и на дисање, јер осим у ногама имам спазам и у стомаку пробао сам да пијем лекове за умиривање спазма у великим дозама, међутим, без резултата у потпуности сам зависан од других те ме они хране, купају, облаце, окрећу у кревету, перу зубе, умивају, мењају пелене мало је ствари које могу апсолутно сам да урадим човекољубље апел за помоћ василију урошевићу јул / август 2021 61 е-мисија тешко ми је да опишем како ми је и какав живот живим, јер то у потпуности може да разуме само неко ко пролази кроз исто осећам се немоћно и беспомоћно замислите да желите нешто да поједете, да је то на дохват руке, али не можете, јер знате да ни кашику не можете да држите, или да пресвучете мокру мајицу, обучете јакну ако ми нешто испадне на под, ту и остаје тешко ми пада што не могу да се бавим са оним што највише волим, а то је музика и режија често помислим како је тешко и безизлазно, али, онда видим колико људи ме подржава и верује у мене па ми буде лакше да све истрпим и без обзира на све, не губим веру и наду у свој опоравак све док постоји и најмања шанса за њега шанса ми се пружа у новом саду где се ради операција матичним ћелијама међутим, операција се плаћа, а моја мајка и ја немамо средстава за њу зато бих желео да замолим све који су у могућности да нам помогну колико могу у нашој борби за боље сутра сајт православног мисионара (мисионар спцсрб; misionarspcrs) представља вредну архиву ауторских текстова само током последње деценије, аутори су дотакли многе егзистенцијалне теме савременог живота (социјалне и друштвене делатности, екологију, културу, проблеме овисности, секте, технологију, медицину), а обрађени су и значајни историјски догађаји и личности везане за српску православну цркву, попут миланског едикта, лозе немањића, свете царске породице романов овај извор доброг садржаја покрива готово сва интересовања једног православног хришћанина, а свакако поред мисионарског и просветарског деловања има значај и у истраживачким областима захваљујући неколицини људи, већ неколико година је објављена и јавно доступна архива „православног мисионара“ од 2008 године до данас која (у моментима писања овог текста), садржи преко 80 свесака у pdf формату с обзиром да већина штампаних свесака више није доступна у продаји, не морамо посебно објашњавати значај поменуте архиве на сајту часописа дигитализација штампаног садржаја је битна из више разлога, како због чувања од физичке пропадљивости, тако и због доступности широј јавности како бисмо ову архиву учинили доступнијом и лакшом за руковање, садржаји се могу претраживати аутоматски, кроз претраживачку базу података која се налази на адреси misionarspcrs/pretraga и која (поред матичне садржине), алгоритмима креира корисне мета* податке о садржају, свескама, ауторима и прилагођена је делу „читалачке публике“ која са намером трага „по изворима“ текстова, али и свима онима чија се сфера интересовања дотиче и теолошког погледа на конкретне теме циљ претраживача православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива претраживач „православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронапомоћ за василија урошевића можете послати путем фондације „буди хуман“ слањем sms поруке на телефон што је редни број за помоћ василију детаљније о осталим начинима уплате помоћи на: https://wwwbudihumanrs/cir/ korisnik/762/vasilije-urosevic 3030 762 уз садржај поруке човекољубље 62 4 / 2021 објављена и јавно доступна архива православног мисионара од 2008 године до данас садржи преко 80 свесака у pdf формату електронски претраживач архиве православног мисионара александар арсенин ђеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему индексни регистар података издатих свесака од 2008 године садржи преко 7000 дактилографских страница текста тј преко два милиона појединачних речи са таквом архивом, концепт претраге је усмерен на „истраживачки“ приступ циљ, да се што лакше пронађе свеска у којој се налази тражени податак, једноставно није довољан с обзиром да свака свеска садржи просечно око 80 дактилографских страница те контекст садржаја не мора обавезно бити у складу и са потребама корисника у том случају, алгортими су креирани да назначе пасус и кратак контекст, али додатном ознаком корисник може добити и детаљнији приказ теме са друге стране, вредност ауторских радова објављених у православном мисионару свакако превазилази простији приступ обзиром на разноликост тема и богату листу аутора битан приступ када су интернет технологије у питању јесте и техничка видљивост садржаја на целокупном интернету анализом и сабирањем кључних речи у посебан регистар података и објавом дела садржаја у виду мета података,1 православни мисионар је добио транспарентност у односу на глобалне претраге и са разлогом рачунамо и на нову „читалачку публику“ којој је потребно добро место на интернету у сваком случају, намера аутора претраживача православног мисионара јесте да глобалну мрежу обогати са још неколико мегабајта квалитетног материјала 1 метаподаци (енгл metadata, meta data, metainformation) представљају „податке о подацима“ у било којем медијуму то су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику корисни су код прегледања, преноса и документовања неког садржаја у дигиталном смислу то су „структурирани подаци који описују, објашњавају, лоцирају или на неки други начин омогућавају лакше управљање ресурсима
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com