-ВЕРОВАО-

Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... имамо среће што у основној школи у вранићу деца већински бирају веронауку осетно се повећава агресивност код де- це да ли родитељски греси утичу да ра- сте и дечја агресивност, посебно бројна чедоморства? ненад: наш народ, поучен старим заве- том, често каже: „дедови јели кисело гро- жђе, а унуцима трну зуби“ некако сам увек веровао да све што радимо у животу се та- јанствено уписује у генетски материјал и да касније ми то преносимо као потенцијал де- ци веома је важно у каквој околини дете ра- сте и колико су му родитељи, поготово мајка, посвећени у данашње време, у трци за нов- цем, многе мајке се одлучују за посао и тиме несвесно препуштају децу утицају телевизи- је, интернета, улице уколико је дете имало наслеђене лоше потенцијале, у условима лоше околине и они ће се испољити уколи- ко је породица окренута цркви, господу, и деца се редовно причешћују, много тога ће тајанствено бити исправљено или зауздано нажалост, у нашем друштву, које није цркве- но освешћено, велики је број абортуса то је довело до тога да смо као народ на ивици физичког и духовног уништења многе мај- ке нису ни свесне шта раде и у том смислу проповед и мисионарење цркве у сопстве- ном народу су потребнији више него икада неопходно је да парохијски свештеници, приликом сваке посете дому оних људи који не долазе редовно у цркву, обаве малу ми- сију, поразговарају са домаћином, позову у цркву, распитају се о потенцијалним про- блемима и посаветују их на литургији треба што чешће повезивати приче из јеванђеља са животним темама и редовно одржавати агапе (трпезе љубави) где ће се разговарати о проблемима и исте повезивати са јеван- ђељем и тумачењима данијела: мислим да је у србији потребна много већа мисија против чедоморства почети од самог става према сексуалним односима који су постали оличење слободе без одговорности јасно и гласно треба рећи да ко није у стању да при- хвати улогу родитеља не треба да ступа у те- лесне односе затим, пружити подршку мла- дим женама, ако већ дође до трудноће оне су обично у страху да ће бити одбачене или су под притиском свака жена осећа и зна да чини грех ако изврши абортус, али превлада притисак и она чувена реченица „то није жи- во” такође треба проповедати о животу као дару од бога и да све што је зачето треба да се роди, да је то од сâмог зачећа личност ко- јој су „и власи на глави избројане“ мислим да многи то не знају, а многи и не желе да верују у то, јер је тако лакше нарочито саветовати брачнике, који су испланирали број деце, да не врше абортусе они треба да знају да где има за двоје деце, биће довољно и за треће или четврто зато треба чешће проповедати на тему „материјалног“ да би то допрло до свести људи имала сам привилегију да бу- дем уз децу све време њиховог одрастања доста времена сам проводила учећи их, чи- тајући, певајући, као што деца раде у врти- ћима, али сигурност и топлину породичног окружења не може ништа да замени да ли обраћате пажњу на моду, која данас, можда више него икад, усмерава понашање вишедетне хришћанске породице март / април 2019 37 омладине и намеће им нехришћанску сим- болику (мртвачке главе, сове, змајеви, тето- важе по телу)? ненад: тетовирање, као тренд који се фор- сира у данашње време, је потпуно неприме- рен хришћанима он представља један од облика привлачења пажње на себе све што се дешава у савременом свету (тетовирање, агресија итд) показује колико су људи отуђени једни од других и колико је човек гладан ду- ховног контакта али није довољно само кон- статовати да су ови трендови лоши, потребно је наћи алтернативу, истаћи позитивне приме- ре многих познатих људи који нису подлегли трендовима, дружити се са људима исте ори- јентације и духа и овде се опет показује вели- ка улога и одговорност свештенства – са људи- ма треба радитиданијела: увек сам обраћала пажњу на натписе на дечјој одећи, играчкама, чак и свескама деца су уз мене научила да их примећују и одбацују тетоваже су постале то- лико уобичајене да просто човек не поверује сада се тетовирају и озбиљни, образовани, љу- ди наших година искрено се надам да нашој деци неће пасти на памет да то учине да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? ненад: на летовања идемо, а на зимовања не некако се увек нешто „отвори“ када треба да се иде углавном летујемо по србији, ре- ђе на мору трудимо се да летовања не буду само туристичка, већ обиђемо и православ- не манастире који су тамо и поклонимо се светињи марко и лазар су имали прилику да, милошћу пресвете богородице, пре три године буду са мном неколико дана на све- тој гори када год се укаже прилика идемо у манастире на поклоњења, мада како су де- ца старија то бива теже данијела: тренутно нам је већи ауто у квару нисмо могли да га поправимо у току прошле године, тако да нисмо успели прошлог лета да одемо сви за- једно надамо се да ћемо успети до овог лета да поправимо ауто памтимо, као најлепше, летовање на које смо ишли са још неколико вишедетних породица, а са благословом оца серафима многи стављају знак једнакости између сромаштва и вишедетности ваш пример то очигледно демантује ненад: суштина је у питању: шта ми хо- ћемо од живота и шта је то чиме смо задо- вољни? човек може бити сиромашан у ма- теријалном смислу и са једним и са више деце и обрнуто, може имати довољно и са вишедетне хришћанске породице 38 2 / 2019 једним и са више неопходно је да се ради, а зарадиће се колико бог благослови ми- слим да је битно да схватимо и прихватимо да наш материјални статус не зависи од нас, бар је моје искуство такво неки од наших свештеника често говоре: „човек снује, а бог одређује“ човек је такво биће да коли- ко год да има новца деси му се искушење да није довољно данијела: број деце не треба повезивати са сиромаштвом зависи и како посматрате материјална добра и чи- ме сте задовољни не бих била искрена кад бих рекла да не размишљам о материјалној сигурности, али се трудим да то препустим богу до сада се то показало најпоузданије ненад је почео да ради свега неколико дана пре нашег венчања када је прешао у дру- гу фирму, и то се десило по божијем благо- слову сећам се да је било и тренутака када сам искрено завапила богу и десило се по- већање плате нама помажу и бабе и деде, то је велика помоћ ми им то не тражимо, али они то раде из љубави према својим потомцима је ли било ризичних трудноћа или порођа- ја? сада је актуелно питање вакцинисања де- це имате ли поверења у данашње вакцине? данијела: за мене су трудноће биле не друго него „прво” стање јасно се могло осе- тити да се читав мој организам обнављао у свакој трудноћи врло лако сам изнела свих пет благословених стања порођаји су били природни, мање-више слични имала сам обичај да читам псалам 18 током трудноће и још неке молитве за лакши порођај увек сам осењивала знаком крста и предео стомака где је беба наша су деца вакцинисана у вре- ме када нам се родило прво дете није било много помена о штетности вакцина ипак, највећу одговорност за дететово здравље имају родитељи, зато вакцинација не треба да буде присилна каква је ваша порука охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? данијела: одазвали смо се вашем позиву за разговор највише зато што нас дубоко по- гађа стање наталитета у србији, због жеље да се шири мисија о вишедетним породицама и да се многи брачни парови охрабре за ра- ђање мој савет младима је да се не нећкају дуго већ да буду храбри и ступе у брак отво- реног срца да мање брину, а више се радују више деце је више бриге, али много више ра- дости тачно је да ће бити и несугласица, али све то може да се превазиђе човек мора да се узда више у бога него у себе ненад: свака породица би могла да одгаји бар троје деце мислим да родитељи нису ни свесни лепоте коју пружа вишедетност то је нешто што се не дâ описати речима потребно је препусти- ти се богу и проживети и деца су дошла на ред питали смо их ко- лико је вера заступљена као тема разговора код младих? колико често причају, певају и свирају о оном што су научили на часо- вима веронауке, прочитали? да ли то зани- ма и њихове другаре који иду на грађанско васпитање? марко: ми у четвртој београдској гимна- зији на веронауци често причамо о цркве- ним службама и учимо разне тропаре, нпр за резање славског колача и за славе свети- ма постоји иницијатива од вероучитељице драгане даниловић да се развије византиј- ско појање, што бисмо волели има и оних који иду на грађанско васпитање и занима их понешто и духовно, али њихови родите- љи их усмеравају само на световно милица: ми сваке године учествујемо у приредби на савиндан наставнице српског језика се потруде да нађу неки леп драмски текст о светом сави пријатно изненађење за нас било је кад нам је за крај сара одсвирала бахову клавир- ску композицију „мали прелудијум”, а марко је свирао на гитари док су сви певали „бог је права храна”, коју је компоновао протосин- ђел серафим петковић књигу србче – песме за децу – ноте и акорди и мноштво компакт дискова су нам даровали да њима обрадује- мо још неколико вишедетних породица  вишедетне хришћанске породице март / април 2019 39 када је средином јануара 2018 године, због штрајка у грчкој, отказано покло- ничко путовање на егину и у камаризу - у организацији манастира јовања код ваљева, нико није ни слутио да ће, по божијем про- мислу, следеће заказано путовање за 8 фе- бруар - бити управо на дан упокојења старца нектарија виталиса, те да ће група поклони- ка стићи директно на његову сахрану путовања у грчку са свештеницима из цр- кве светог нектарија из ваљева, као и са бла- гословом оца михаила (биковића) из мана- стира јовања, су редовна неки путници су више пута били код нежног и крхког старца нектарија, живог светитеља, облагодаћеног љубављу и чудесним исцељењем од стране светог нектарија егинског на вест о његовом престављењу, коју смо добили ушавши у аутобус, већ на самом по- ласку испред цркве светог марка у београду, многе очи путника засузише сви који су има- ли срећу да су га познавали, преносили су дру- гима колико је он волео људе, а посебно и у ве- зи са тим, колико је волео и молио се за србе после лагане ноћне вожње, уз тихе и ус- трептале разговоре путника, стигосмо у пре- подневним часовима у камаризу – место где је старац нектарије подигао храм светом нектарију егинском, у знак захвалности за његово чудесно исцељење од рака, пре ско- ро тридесет година монах нектарије виталис је рођен у пире- ју 1930 године као василије, у породици оца сведочанство закрстила сам и помазала болно место уљем које сам донела са егине из канди- ла светог нектарија бол је почео да јењава поновила сам још два пута и бол је потпуно ишчезао сведочење о чуду светог нектарија татјана ерић стојановић 40 2 / 2019 римокатолика и мајке православне хришћан- ке, као шеснаесто од седамнаесторо деце негде око његовог осамнаестог рођендана, априла 1948 године, газда јанис, берберин, код кога је учио занат, повео га је на острво егина, у манастир свете тројице, где почивају мошти светог нектарија егинског чудотвор- ца када је василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело светитеља, догодило се прво од многих чуда која су везана за овог светитеља зачуо је глас који му је рекао „би- ћеш свештеник и носићеш моје име“ убрзо се у манастиру светог мелентија у китерони василије замонашио и узео име свог заштитника нектарија егинског и постао старешина храма у камаризи међутим, када је оболео од рака, свети нек- тарије му поново долази у сан и каже: „овде је место где ће бити храм са мојим именом поч- ни да га градиш, ја ћу ти помоћи“ тако је и отпо- чела градња храма посвећеног овом светите- љу где смо били удостојени да присуствујемо сахрани старца у гробницу у звонику, раније припремљену за његов гроб и то је објашње- ње зашто је храм саграђен управо у камаризи мноштво људи, са сузама у очима, при- стизали су до храма светог нектарија, где се одвијало опело и где је владала туга, али се у молитвеној тишини осећала и некаква не- изрецива радост сутрадан ујутро смо поново дошли у ма- настир светог нектарија, где је служена „тре- ћина“ (трећи дан) старцу нектарију виталису наша два свештеника која су са нама крену- ла, служила су заједно са грчким, тако да смо, осим на грчком, могли да слушамо службу и на - српском језику помислили смо, у том синхроном двојезичју, како је још једном по- тврђена љубав и чудесна веза овог старца са српским народом! како је била воља божија да не стигнемо да узмемо благослов од старца нектарија за ње- говог живота, већ стигосмо на његову сахра- ну и на помен трећег дана, размишљала сам дуго о његовом исцељењу, које је по сведоче- њу многих уследило после његовог виђења светог нектарија који је тада у свештеничкој одори ушетао у манастир, отишао тешко бо- лесном оцу нектарију у собу и рекао му: „то је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати заврши посао“ два и по месеца по- сле тога старац нектарије, отишавши у атину у онколошку болницу, сазнао је да је – потпу- но излечен наставили смо свој пут ка манастиру пан- тократор, који се налази у близини атине, у којем је 13 година боравио и служио свети старац порфирије кавсокаливит мати сти- лијани, игуманија овог манастира је његово духовно чедо везе су поново вишеструке: свети порфирије је био и духовни отац стар- цу нектарију виталису, а такође и веома на- клоњен српском народу иначе, у овом ма- настиру смо имали могућност да целивамо сведочанство март / април 2019 41 миомирисне свете мошти монаха мученика, побијених у нападу на манастир у 17 веку, када су турци зверски убили 179 монаха, ко- ји су у тренутку напада стајали – на молитви онда је дошао тренутак да одемо и на еги- ну кренули смо трајектом из луке пиреј и имали смо ветровито, готово олујно време током пловидбе сви смо помислили како ће нам такво време покварити нешто од утиска на нашем дугоочекиваном путу на острво искрцали смо се са трајекта у лучком делу острва и онда је наш аутобус имао још десе- так километара да вози до манастира свете тројице у којем почивају мошти светитеља и чудотворца – светог нектарија дошавши у манастир, под заштиту и у окриље нашег светитеља, осети- ли смо велику благодат свечани осмех на лицима сваког од нас, док смо се смештали у конаку, говорио је и о нашем једин- ственом утиску да је олујно време заменило црвенило неба, као и потпуна тиши- на светлог сумрака, тог фебруарског дана од олујних тамних облака више није било ни трага цео даљи боравак у тишини овог мана- стира је био чудесан присуствовали смо светој литургији следећег јутра, добивши божији благослов да целивамо мошти све- тог нектарија, посетимо његову собу у којој је боравио последњих година свог живота и поклонимо се чудотворној икони пре- свете богородице, као и да присуствујемо акатисту светитељу над његовим гробом у капели, где је током двадесетак година по упокојењу, почивало његово нетрулежно тело као и већина посетилаца, наслонили смо ухо на мермерну плочу његовог гроба у којем је почивао, у близини бо- ра који је он нарочито волео рекли су нам да се из дубине гробнице могу по- сведочанство одједном, на месту где сам стајала, чула сам ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било толико јако, јасно и чујно, да сам готово одскочила од гробнице, понављајући радосно и тихо: чула сам га, чула сам га 42 2 / 2019 времено чути одређени звуци као што су ко- раци, неке речи, или добовање штапа по тлу као и многи други, наслонила сам главу на- прегнула сам слух у нади да ћу евентуално чу- ти те звуке за које сам очекивала да ће можда бити једва чујни најпре дуго нисам ништа чу- ла, а онда сам одједном на месту где сам ста- јала чула ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било то- лико јако, јасно и чујно, да сам готово одско- чила од гробнице, понављајући радосно и ти- хо: чула сам га, чула сам га нисам знала шта то значи други нису ништа рекли да су чули, а ја недостојна нисам знала какав ми је знак ти- ме дао свети нектарије, да ли је тиме хтео не- што добро да ми пренесе, или сам била опо- менута тим ударцем штапа нисам знала чак ни да ли треба о овоме да причам са другима како сам на овом путовању у аутобусу седе- ла поред деветогодишње девојчице марије, која је путовала са својом мајком, сестром и братом, она ми је такође у својој дечијој запи- таности поверила да је чула из дубине мер- мерне гробнице јасно изговорену реч „да“ (дакле на српском језику) и тада се та девојчи- ца запитала шта је у том тренутку помислила, да би добила овакав одговор замишљена и пуна утисака вратила сам се са острва егина, после чега сам редов- но посећивала и одлазила на поклоњење на разна света места где се, испоставило се, налазе свете мошти овог светитеља и чудо- творца кога је господ пројавио: манастир раковица, манастир ћелије, манастир тума- не и црква светог василија острошког та- кође, и у другим манастирима налазила сам његове иконе једнога дана, мој кум ми је, без икаквог знања и посебног разлога, нео- чекивано донео дивну књигу „свети нек- тарије егински – земаљски анђео, небески човек“ тако сам и нехотично, промишљу божијом, стално долазила у молитвени кон- такт са светитељем у манастиру раковица присуствовала сам акатистима овом светитељу често ми је отац игњат читао молитву за предстојећу опера- цију на срцу у октобру сам имала успешну операцију, која је трајала око 5 сати и која је, слава богу, добро прошла и ја сам се врло бр- зо опорављала после операције, међутим, током опоравка, имала сам некакве јаке, али по пореклу нејасне болове, који нису пре- стајали по природи постоперативног стања, због коагулације крви, нисам смела да узи- мам аналгетике сетила сам се да сам донела уље из кандила светог нектарија, са егине закрстивши, помазала сам болно место бол је почео да јењава потом сам исто поновила још два пута и – бол је потпуно ишчезао! још једно чудо светог нектарија, чије при- суство и заступништво у молитвама господу осећам непрестано и још једна, тако честа и незаобилазна помисао: „диван је господ у светима својим!“  сведочанство март / април 2019 43 опојност мириса, боја, богатство и ра- зноврсност у башти цркве чине сво- јеврсно рајско насеље које се посматра, мирише и у чијем активном и живом ра- сту и покрету се мора уживати говоримо о цвећу свих врста, облика и величина, најлепшим манастирским украси- ма и најбогатијим парохијским баштама није лако одабрати оми- љени цвет сваки је прелеп на свој начин некада, гледајући ружу не видимо маслачак који нам се смеје као сунце или пак, задивљени ло- зом, превиђамо значај и величину маслинице, која тек почиње да ра- сте и сазрева о, да, говоримо о људима баште христове у свом разноликом бо- гатству црквене оазе веома је тешко задржати поглед само на једном цве- ту, а није ни природно хајде да прошетамо нашом непоновљивом, свагда оригиналном и никада до краја прегледном баштом хајде да приђемо људима спонтано и отворено, да видимо њихов осмех и дела и да сагледамо једни друге онако како можемо, једноставно и искрено прву причу наше нове рубрике посвети- ћемо жени чију башту угледате чим стигнете у храм вазнесења господњег у жаркову то је једна од особа које су своју животну стазу усмериле ка цркви у правом смислу те речи у питању је сестра вера милошевић службе и башта порте за њу нису тек задуже- ње, већ свакодневној задовољство ту је увек да скува кафу, усиса про- сторије парохијског дома, почисти, среди, постави столове и учини све што једна мајка и жена ради у својој кући велико је задовољство и нео- писив осећај бити у храму у коме се људи осећају као у свом дому сви литургијски хришћани у жар- кову знају сестру веру ако и не узи- мају учешћа у другим активностима при храму, сигурно су приметили вредну жену са капицом која је увек на свом месту, и која као војник пред команди- ром истовремено прати целу војску и води ра- чуна да је све у најбољем реду тај војник зна и да се наљути када све није у поретку, али исто тако и да прискочи и подржи својом енерги- јом апсолутно сваку ситуацију која то изискује и коју она увек својим оштрим оком сагледа парохијани о једном цвету у башти жарковачке цркве кристина давидовић од овог броја покрећемо рубрику „парохијани“, у којој ћемо представљати примере верника који дају различите и занимљиве плодове при својим парохијским заједницама 44 2 / 2019 када вдс донесе храну за потребите, нико не уме да организује поделу као вера све одради брзо, педантно и једноставно ова- кви људи у заједници много значе верин рад се, наравно, не исцрпљује само у жарко- вачкој парохији увек се радује одласку у ма- настир ђунис, где, такође, радо преузима сва послушања уређивала је и башту на орло- вачи, помагала у вдс-у, а у свом родном ме- сту лучани посебан труд је уложила у цркву св ђорђа, уткивајући у њу љубав према сво- ме брату није се либила ни да у тешким вре- менима купи ципеле за монашење сестри која се спремала за анђеоски чин знала је да прими и посаветује, охрабри и утеши, поде- ли своје искуство онда када је било најтеже и ти људи то никада не могу заборавити вера своју енергију несебично улаже и у фондацију „лаза костић“, максимално се по- свећујући сваком задатку који јој се повери и ту помаже на многобројне начине, али је можда најзначајнији њен задатак да на изле- тима води рачуна о реду у аутобусу, заузетим местима, евидентира плаћања и све детаље везане за путовања ту је верина способност незаменљива у овој улози ни мушкарци јој нису равни наравно, нико у цркви не загле- да у туђе двориште и не испитује туђа дела ово су све ствари које се виде или помену онако успут, у свакодневним дешавањима, активностима и саветовањима верин труд је препознат и овековечен са две грамате и захвалницом које јој је уручио патријарх српски г иринеј, те се надамо да ће послужити и њеним синовима борису и александру и унуцима луки, андреју и сини- ши за пример један човек наизглед не мо- же да уради много, али једно по једно дело и очас посла чаша љубави се напуни, па и пре- лије плодови врло брзо привлаче и друге пчелице и, ето, не буде у питању само један човек, већ жива и динамична црква у сво- јој ревности и слободи у христу, вера је неки дан по божићу 2015године у храму гроба го- сподњег у јерусалиму сатима стајала једина на високим лествама као закхеј, да би одатле пратила патријархову службу, не плашећи се ни висине, ни тога шта ће људи рећи њен труд и љубав су били толико упечатљиви, да јој је у знак сећања сапутница са ходочашћа наручили уникатно уметничко дело „вера- закхеј“ уз речи: „наша вера ситне је грађе, а огромног духа, као прави закхеј“ а када се помене и похвали њен труд и рад, она увек одговори: „ма, то је све љу- бав оца бранка“ (старешине жарковачког храма)  наши парохи ј ани сестра вера са старешином храма вазнесења господњег, о бранком митровићем март / април 2019 45 опасности заблуда – магија и магизам не једном сам срела такву реч – магизам свештеник валериј духанин, аутор књига по- свећених смислу и значењу православне ве- ре, подвлачи да су магија и магизам далеко од истог у магији постоји покушај управља- ња својим животом и спољашњим светом без послушности према богу, али се уместо личног јединства с њим предлаже постиза- ње савршенства себи самом„нажалост, код неких хришћана однос према црквеним све- тим тајнама такође бива магијски, када се кр- штење, причест, венчање и друге свете тајне схватају као средства за земаљску добробит на основу најсавршенијег деловања крстио си се – и заштићен си од свих искушења, при- честио си се – и нећеш бити болестан, вен- чао си се - избећи ћеш развод - тако сматра сујеверни човек, са магијским схватањима често човек ни не сумња да се он (можда, активни борац са врачарима и магијашима) налази у власти окултног погледа на свет“, пише отац валериј „ако особа сматра да је способна да до- стигне духовне висине само својим напори- ма, ако само савршенство сматра као неки резултат метода духовног саморазвића, он- да је у томе такође видљив магизам зато што се резултат очекује од самих људских напо- ра, вербалних формула и хипнотичких по- крета, тада срце са његовим осећањима, ум са његовим мислима, воља са њеним жеља- ма, остају без живог обраћања ка богу“ верујте ми, ја никако не желим да неосно- ваним оптужбама или сумњама увредим, ни тајсију ни друге жене које су у невољи али, ја срцем осећам како у тајсији бије нада да се река може окренути натраг: „господ је дозво- лио да сви прођемо кроз ово искушење, али понекад ме снаге напуштају, почињем снажно да плачем током молитве и дубоко тугујем, по- времено ме напада очајање и веома ми је те- шко да изађем на крај са овим драга браћо благословеног манастира, христа ради, помо- зите ми да измолим грешну душу божијег раба виктора вашим топлим молитвама без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ да, ево сада још један акатист, ево још у манастиру молебан да наручим, ево још са мало да се напрегнем и извући ћемо га! спашћемо га! али у таквој горућој упорно- сти може се скривати маловерје и наметање господу своје воље писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо:– господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио:– ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство (2 део) са руског превео: небојша ћосовић 46 2 / 2019 путеви господњи недокучиви су: зашто је тајсији пала у удео таква невоља, зашто је њеном мужу било дозвољено да падне у та- кво искушење – није на нама да знамо чове- кову слободу у избору нико није укинуо протојереј сергије николајев пише: „тре- ба увек памтити да је сваки човек слободно биће деца врло често не постају онаква ка- квима бисмо ми хтели да их видимо али, то је њихово право он је твоје дете, али он није твој роб бог га је створио кроз тебе, али му је дао слободну вољу чак и дете, тело од тво- га тела, и оно има право на сопствени живот! а тим пре – муж или жена он је други човек он има право сам да господари својим жи- вотом чак и да га уништи треба то схватити може бити да је то болно, али је неопходно“ тајсијин муж је изабрао блуд значи, сад је то његов несрећни пут молитвени подвиг или крст који смо сами направили да ли је тајсија узела молитвени подвиг по својој снази или је узела крст који је сама на- правила? није на мени да судим, али због не- чега је то страшно за њу отац јован (крестјанкин) у једној од својих проповеди рекао је следеће: „самовољни подвиг је самодељни крст, а ношење таквог крста увек се завршава великим падом“ мо- гу, наравно, да погрешим, али судећи по све- му, тајсија није узела благослов да избавља мужа молитвом од свог духовника или све- штеника, код кога се често исповеда оци обично саветују: „за заблуделог мужа молите се као за сродника, помињите га на јутарњем правилу – и то вам је довољно, и нека молитва буде искрена и топла, али не и претерана“ и само духовник који познаје оба супружника, или мудри старац у мана- стиру може дати благослов – такав молитве- ни подвиг није за свачија плећа ево и тајсију је ударила тешка артиљерија са „левог кри- ла“ „већ јако велики и снажни напади лука- вог на мене, грешну што се више ја са суза- ма молим за свог супруга за спасење његове душе, то ме све више и јаче непријатељ на- пада у виду силних, понекад, чини се, чак не- решивих свакодневних, животних проблема укључујући ту и проблеме моје деце“ помоћ у тешким околностима долази нам различитим путевима сетимо се шта пише тајсија у свом другом писму „у тешким тре- нуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ‘валаамски летопис’ (светло острво) таква благодат и душевни мир настају за време гледања душа као да се чисти и, заједно са куполама, стреми ка небу“ утеха је дошла са валаама! о греху маловерја али, то није крај приче тајсија ни једном није рекла да се моли за повратак мужа, већ да се моли за спас његове душе: „мени је те- шко да гледам како духовно пропада чиста и добра душа мога мужа“ међутим, између редова – њен вапај небесима је баш за то! ми не знамо будућност враћа ли се виктор у породицу - је неизвесно, али једно је јасно: враћање без покајања неће донети ништа добро, а при садашњој ситуацији тешко је надати се томе затим самовољни крст – мо- лити се за мужа, може са још већом сили- писма март / април 2019 47 ном ударити по тајсији: „ моје молитве нису услишене“ али, ни једна молитва, ни једна сузица, ни један уздах, не нестаје пред богом наш по- сао је да верујемо господу, да верујемо у ње- гову спаситељску промисао о нама и ово, такође, захтева неку врсту подвига од чове- ка, неку врсту решености да прихватимо во- љу божију без обзира што је то парадоксално, тајсија је сада у маловерју и несмирењу, због чега пада у очајање присетимо се речи светог григорија ниског о томе да је туга „својстве- на само онима који немају наде“ сетимо се речи светог јована дамаскина: „треба знати да сви тешки, опасни случајеви, у односу на оне који их прихватају са захвалношћу, дово- де до њиховог спасења и увек су корисни“ подсетимо се и духовног завештања светог серафима вирицког „то је од мене“ – обра- сца смирења у преживљавању туга, који нас учи да прихватимо све из божије руке, да са сузама захвалимо на срдачној боли и да за- једно са праведним јовом понављамо: „го- спод дао, господ и узео; нека је благослове- но име господње“ (јов 1, 21) ситуација у којој се нашла тајсија – чудо- вишна је, неподношљиво болна, трагична њен супруг не само да је напустио породи- цу, већ и отворено живи са другом женом тајсија га по чистоти свог срца и доброти своје душе чак и оправдава: „вуче га к нама цела његова душа, али му гордост не дозво- љава да дође код нас и да се извини“ али, да ли је то тако у стварности? ако је виктор: „ напада при свакој повољној прилици, кле- веће, окривљује напао ме и тукао ме је“ више пута сам слушала и читала да кад дође дотле – и баћушке у цркви саветују да треба по могућности прекинути односе све до рас- кида притом нико и никад неће саветовати развод одмах: „са смирењем сачекај неко време, да господ одлучи, али буди спремна да прихватиш било какав исход“ зашто је потребно повући се, удаљити се, прекинути убеђивање и молбе, прибрати се? зато што виктор није сав свој: „сваки који чини гријех роб је гријеху“ (јн 8, 34) није на нама да спа- савамо и није на нама да судимо о могућој погибли човека, јер: „својему господару он стоји или пада али ће стајати, јер је бог мо- ћан да га усправи“ (рим 14, 4) код преподобног пајсија светогорца, у његовим поукама о породичном животу на- лазимо опис невероватних примера женског смирења пред супруговом прељубом међу- тим, треба добро разумети колика је снага за то потребна, а данас је мало ко од нас спосо- бан за такве духовне подвиге треба схватити и то да од тренутка пре- љубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе виктор је, узгред речено, типичан блудник у браку: „дошло је дотле да ме муж назива сек- ташицом, иако је од првих дана знао о мом детињству и црквеном животу, увек се стало- жено ка томе односио сад каже да је код ку- ће за њега све постало туђе, неугодно ја га раздражујем толико да он не може ни да ме гледа и понекад жели да ме убије после то- га, кад ме је напао и претукао, ћерки је рекао да ни сам не зна шта га је обузело супруг се окренуо чак и од своје мајке, не слуша је и не чује је престао је да општи са својом поро- дицом, браћом“ остављени супружници често кажу за пре- љубника да су му очи постале као стаклене, да се споља изменио – као поседнут такав човек и јесте поседнут! и прождире га најљу- ћи непријатељ људског рода! о суштинском време пролази виктор наставља да живи са другом женом постоји велика опасност да ће се тајсијино стање променити: она може запасти у мрачне униније, страх пред новом реалношћу ће заледити њену душу и неће дозволити да се зачеци новог живота пробију кроз ледену корицу ево још једне пастирске поуке – одговор јеромонаха макарија (маркиша) на писмо: „муж ме је оставио већ скоро годину дана како смо се развели, али ја још увек не мо- писма 48 2 / 2019 гу да га заборавим свакога дана молим бо- га за то, душа ми је разбијена, расцепана на комаде осећања су тако различита: и срџба, и љубомора, и љубав и жалост ја схватам да све ово није од бога, да смо ми различити људи, али ипак је душа с њим“ – како да вам помогнем? вероватно, под- сетивши вас на сличне случајеве, укључу- јући и оне који су дуго и срећно живели са својом женом (мужем) и одједном се њихово срце запалило, плануло савршено туђом, не- пријатељском, погубном страшћу уверавам вас, ви грешите: ваша душа ни- је са њим ако вас је оставио и уништио свој брак, господ ће њему судити, а ви сте слободни, и ваша душа је такође слободна наравно, сатана покушава то да спречи, да уништи вашу слободу, удара у најнезаштиће- није место, у још незараслу рану а заштита од њега јесте – сам христос дао је себе за вас на крсту и васкрсао ради вашег спасења зар то није довољно да прекинете са про- шлим мукама? пошто сте дали своју душу њему – што је дужан да уради сваки хришћа- нин – престаните да будете играчка страсти, својих и туђих, и наћи ћете изгубљено досто- јанство и слободу“ разум управља свим нашим емоцијама али, у ситуацији распада породице емоције почињу да превладавају над разумом веома је важно сабрати се и с помоћу божијом по- чети градити нови живот на згаришту„брак повезује мужа и жену у једно тело, развод цепа ово заједничко тело болно је дешава се да људи западају у личне катастрофе, раз- бољевају се од страшних болести такође је болно, али живе замислите да је ваша нога захваћена гангреном шта чинити? без ноге је врло лоше, али ће се морати одстранити мораћете се навићи да живите без ноге“, пи- ше протојереј сергије николајев „тајне цр- кве су први лек! без исповести и причешћа, изнети такав терет је сто пута теже“ тајсија је мајка двоје деце сад су она њена породица, а као мајка, тајсија је одговорна за њих пред господом родитељи су пример, образац за опонашање тога како треба про- лазити кроз животна искушења протојереј алексеј умински напомиње: „смрт једног од родитеља не повређује децу, колико то чи- писма треба схватити и то да од тренутка прељубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе март / април 2019 49 ни напуштање куће од стране оца или пре- љуба мајке, уопштено речено – уништавање породице зато што се смрт доживљава као тешка жалост, али са којом се може живети, са којом се може носити а цепање породи- це за њих је – издаја, убиство ништа друго не изазива код деце такве унутрашње трау- ме“ васпитање деце је „сопствени“ крст, а не самовољни и зато, ради деце и ради бога, треба пронаћи снагу како би се сопственим примером показало: човек који носи у себи лик божији, дужан је да схвати одговорност за правац и начин свог живота неће бити ла- ко, и неће проћи брзо биће и суза, и боли, и очајања треба отплакати, одболовати тре- ба преживети, проћи искушење достојно и ићи даље – напред, увис, ка богу!“ чување породице - обострани подвиг нама није познато какав ће бити жи- вот виктора и тајсије из јеванђеља знамо да христос, као једини разлог да би човек оставио своју жену или жена свог мужа, наводи прељубу – супружанску превару оштећена страна има право на развод пра- во, али не и обавезу протојереј алексеј умински напомиње: „за чување породице потребан је и обострани подвиг, који се, и то треба схватити, никад неће завршити као што не нестаје ни бол због онога што се догодило и никада више у тој породици неће бити такве среће, лакоће, радости, ко- ја би могла постојати то ће све време бити живот са кнедлом у грлу, са горким укусом те људе ће повезивати подвиг покајања с једне стране, и подвиг опроштаја с друге“ за сада, жеља да сачувају породицу код бивших супружника уопште није узајамна, чак ни сенка покајања код заблуделог му- жа није видљива: „не разумем тако страшне промене у вољеном, брижном, ранијем оцу не знам за кога је веће ово искушење – за мог мужа или за мене, грешну“, пише тајси- ја у таквој бици је немогуће издржати без подршке тајсија је тражи – и проналази ево одговора који долази из манастира валаам: здраво, тајсија, уписали смо вас и вашег мужа виктора за помињање за здравље, за читање псалтира на годину дана господ и бог наш исус христос – помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, изгубљенима спаситељ, болеснима лекар – да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премирна своја блага, здравља ду- шевног и телесног, и нас да помилује и спаси, као благ и човекољубац о надању у господа човеку је својствено да чује оно што он хоће да чује у тешким околностима срце је немирно, а разум неспокојан у свом писму, тајсија пише: „ради христа, помозите ми да измолим опроштај за грешну душу раба бо- жијег виктора без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ али, дајте да још једном прочитамо писмо, добијено из манастира, удубимо се у сваку реч: „господ и бог наш исус христос – помоћ бес- помоћнима, нада безнадежнима, изгубљени- ма спаситељ, болеснима лекар, да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премир- на своја блага, здравља душевног и телесног, и нас помилује и спаси, као благ и човекољубац“ не, у овом одговору нема обећања за брзо решавање ситуације, и нема охрабривања да ће се муж предомислити и вратити посто- ји и разлог за то не можете наметнути своју вољу господу погрешно је живети у заблуди, повлађујући свом егоизму и страстима нај- боље што се може учинити у постојећој си- туацији је: искрено се молити и прихватити вољу господњу у повратном писму из мана- стира је главно: непоколебива вера у то да нас господ води ка спасењу, а тај тешки пут не треба проћи без надања у промисао бо- жији за нас, да би са смирењем срца прихва- тили вољу божију о нама  братија манастира захваљује наталији рогожиној за припрему материјала извор: https://valaamru/publishing/22415/ превод: радмила благојевић, православна породица, децембар 2018 писма 50 2 / 2019 александровско подворје je историј- ско руско здање, у власништву русије, још од старе царске владе, смештено у ста- ром граду јерусалима, на свега 70 метара од храма гроба господњег александровско подворје чини археолошки и архитектонски комплекс који обухвата капију судњег дана, цркву александра невског, мали музеј и дру- ге знаменитости овај комплекс је изградило царско православно палестинско друштво из русије 1896 године асирци у 8 веку пре христа нападају је- русалим, руше западни одбрамбени зид, ула- зе у град и спаљују га два века касније, сру- шени зид обнавља нехемија, гувернер јудеје и притом прави још једну, од већ постојеће 4 капије ка западу ова капија ће у време рим- ске империје добити назив капија судњег дана, јер ће кроз њу пролазити само легио- нари, џелати и осуђеници на смрт, на путу за калварију где су осуђеници разапињани та- ко је и исус прошао кроз ову капију судњег дана на путу за голготу одмах уз ову капију свети цар константин велики гради хришћански храм који је зајед- но са капијом срушен од стране персијанаца у 6 веку потом, у 12 веку, на овом су месту латини изградили манастир крста санта ма- рија латина овај манастир страда у пусто- шењу и пожару по освајању јерусалима од света земља највећи део александровског подворја чини храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије преко које је прешао исус хри- стос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним ико- ностасом, иконописима и каменим троном александровско подворје јелена јонић александровско подворје, јерусалим (извор: http://ermakvaguscom) март / април 2019 51 стране арапа и на његовом месту се граде куће и магацини, а део срушеног константи- новог храма од арапа откупљују египатски копти руска царска влада средином 19 века доноси одлуку о формирању руског конзу- лата у јерусалиму, за ту мисију опредељују бориса павловича мансурова, званичника на посебним задацима министарства за по- морство мансуров одлази у јерусалим, са- знаје да су копти у великим дуговима, скла- па договор да ће им платити земљиште и отплатити њихове дугове већ наредне 1859 године велики кнез константин николајевич током ходочашћа по светој земљи одобра- ва куповину земљишта и потписује уговор о купопродаји земљишта за изградњу руског конзулата руска влада, имајући у виду да се на купље- ном земљишту налазе остаци константино- вог храма и његову близину храму светог гроба, доноси нову одлуку; да се започне са археолошким истраживањима, а да се руски конзулат изгради на неком другом месту да- љу бригу о овом земљишту преузима руска црквена мисија у јерусалиму којим руководи шеф мисије, архимандрит антонин капустин и немачки археолог и јерусалимски архитек- та конрад шик радове је финансирао велики кнез сергеј александрович од 1881 године ови археолошки радови су у то време приву- кли велику пажњу, како становника јерусали- ма и ходочасника, тако и светске јавности, јер се по први пут у новијој историји званично и организовано радило о археолошком истра- живању комплекса око храма светог гроба, а овај део града код становника јерусалима до- бија назив „руске ископине“ током археоло- шких истраживања, 1883 године је откривен део константиновог храма, за који се верује да је био у склопу ширег комплекса објека- та храма светог гроба откривена је и капија судњег дана део зида старог јерусалима, но- сећи стубови из првог храма светог гроба и много стамбених артефаката и антиквитета у непосредној близини овог открића нађени су и делови лука хадријановог храма и фрагмен- ти манастира крста санта марије латине и других објеката из 12 и 13 века по завршет- ку археолошких ископавања и истраживања, над њима је започела изградња дворишта света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: guide-israelrupng) 52 2 / 2019 које је довршено 1891 године убрзо након изградње дворишта, 1896 године изграђен је храм посвећен светом александру невском почетак првог светског рата зауставио је све градитељске активности у овом подворју највећи део александровског подворја чи- ни храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије пре- ко које је прешао исус христос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним иконостасом, иконописима и ка- меним троном у предворју храма се налази спомен-плоча са натписом „црква у име све- тог александра невског изграђена је на месту остатака храма који је саградио свети равноа- постолни константин 1887–1896“ храм светог александра невског је иконо- писао и фрескописао н а кошелев, таленто- вани уметник који је фрескописао и иконо- писао у москви, у храму христа спаситеља, и у санкт петербургу у храму васкрсења хри- стовог иконостас се састоји од чак 30 икона в пасхина, од којих 18 на огромним платни- ма величине 3х2 метра приказују пут крста од гетсиманског врта до голготе источни зид, иза олтара, украшен је витражима у сти- лу руске сецесије у храму се налази и слика и е репина „ношење крста“ на њеној поле- ђини аутор је написао: „ово је слика ношење крста урадио сам је у јерусалиму и доно- сим је као дар јерусалимској руској цркви“ у непосредној близини храма светог александра невског налази се музеј у којем су смештени сви артефакти који су пронађени приликом ископавања и ар- хеолошког истраживања локације на ко- јој данас лежи александровско подворје: привесци, крстови различитих величина, стаклене посуде, свећњаци, браве, ка- танци, арапски новчићи, ноћне светиљке и друго многи глинени производи у об- лику лампи, тањира су коптског порекла у приземљу суседне зграде су смештене пријемна соба као и царска резиденција, поред које је канцеларија са церемони- јалним портретом великог кнеза николаја александровича – будућег цара николаја ii и слика „спаситељ са трновим венцем“ коју је насликао н а кошелев, као и гра- фички портрети великог кнеза сергеја александровича, генрала м г хрипунова и управника подворја в м антипова на другом спрату су канцеларијске просто- рије, библиотека и архив у делу испред храма, на југозападној страни комплекса су собе за ходочаснике главна реликвија подворја је праг врата судњег дана који је прешао исус идући ка голготи значајни су и артефакти древног каменог трона, из доба цара константина великог, као и део стене са голготе који се та- кође чува у овом музеју  света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: http://ermakvaguscom) александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: https://guide-israelru) март / април 2019 53 манастир је подигнут у 14 веку на месту где се и данас налази о томе ко је осно- вао овај манастира постоје два предања, о григорију синајском и григорију сиријском према њима григорије синајски је био први који је окупио монашку браћу у подручју да- нашњег манастира, а григорије сиријски је одредио и наредио изградњу манастира савремени историчари се слажу да осни- вач манастира јесте био григорије, али ни синајски ни сиријски, већ ученик григори- ја синајског, пустињак григорије, србин, који је живео у једној пећини у крају и који се упокојио 1406 године, како бележи сава хиландарац он је основао манастир који су настањивали српски монаси све до великог пожара 1761 године сава хиландарац даље бележи да су монаси, одлазећи, понели са собом мошти свога земљака и оснивача ма- настира григоријат, и да се оне данас налазе у србији, у манастиру горњак најранији званични документи који поми- њу манастир григоријат потичу из 1347 и 1348 године у њима се наводе два игумана манастира калистрат и калиста спомиње се и у трећем уставу свете горе из 1394 год где се налази на двадесет трећем месту међу светогорским манастирима из житија монаха спиридона из 1513 го- дине се сазнаје, да су манастир срушили агарјани који су у 15 веку често харали по светој гори након позива молдавског вла- дара стефана, многи други владари влашке, молдавије, срби из јужне угарске, руси и други православни преко дунава, су се ода- звали и радо даривали манастир григоријат све до почетка 19 века у 18 веку руски путописац в барски ма- настир описује као најмањи од свих других светогорских манастира, да има високи пирг од 4 спрата, куполни католикон, четири мала параклиса, трпезарију, оставу, кухињу, бол- ницу и 80 малих монашких келија, али поред тога барски извештава о постојању изван- редних уметничких дела, регалија, реликви- ја и докумената од којих су многа изгорела у пожару 1761године након овог пожара, ма- настир је наредних 20 година био у рушеви- нама све док га није обновио монах јоаким акарнан који је био монах григоријатског братства од 1740 године обнова манастира је завршена 1783 године захваљујући вели- ким напорима монаха јоакима, молдавских владара и митрополита угровлахије григо- рија и многих фанариота крајем 19 века игуман манастира симеон из триполиса је проширио западно крило новим зградама затим су изграђени архондарик – гостопри- јемница и неке монашке келије 1892 године када је манастир добио величину и изглед који данас има главни храм манастира је посвећен све- том николи њега је изградио монах јоаким по угледу на католиконе других светогор- света гора манастир григоријат је смештен на литицама југозападне обале полуострва атос, између манастира симонопетра и светог дионисија и посвећен је светом николи манастир светог григорија – григоријат немања јонић 54 2 / 2019 ских манастира храм су фрескописали 1779 године гаврило и григорије из касторије, о чему сведочи натпис десно од улаза касније, 1846 године у време игумана неофита, фре- скописана је и припрата посебно је значајан изрезбарени дрвени иконостас храма са бо- гатим декорима и великим бројем икона које углавном приказују сцене из старог завета у овом католикону се чувају многе реликвије и иконе од којих су најзначајније иконе светог николе и две иконе богородице млекопита- тељице и свецарице поред католикона, манастир григоријат има још 10 параклиса унутар самих зидина и око манастира: од њих су најстарији и ујед- но највећи параклиси св анастасије рим- ске (1775), преподобног григорија ктитора (1851), пресвете богородице и св димитрија (17 век), св модеста (19 век), који је смештен у манастирском пристаништу, св трифуна и пророка илије (20 век) поред ових келија, манастир поседује и три катизме: пресвете богородице (18 век), свих атонских свети- теља (19 век) и св јована богослова, који је смештен у шуми изнад манастирау кареји манастир григоријат поседује и четири кели- је: сретењску, светих бесребреника, светог трифуна у којој су представници манастира у киноти и светог атанасија трпезарија је смештена у јужном мана- стирком крилу, ниже од главног храма из- грађена је заједно са околним зградама на- кон пожара, у другој половини 18 века од многобројних блага која се чувају у ма- настиру најзначајнији су део животворног крста господњег и делови моштију многих светитеља ту су и две златоткане плашта- нице, старе ризе, црквене утваре, крстови, драгоцени окови јеванђеља и много других свештених предмета манастирска библиотека је некада била богата књигама, али након пожара мало шта је остало од њеног фонда данас је смеште- на у једној соби у западном делу манастира и има укупно 297 рукописа, од којих је 11 на пергаменту, а неки од њих су илустровани и са заставицама посебно заслужује да се помене кодекс из хiv века који садржи једини постојећи текст јерминог пастира, коме недостаје неколико листова ту је и псалтир из xii века (кодекс бр 3), а рукопис бр 139 садржи занимљиве минијатуре с приказом места ходочашћа на светој гори у архиви се чува збирка злато- печатних и других повеља, као и турских до- кумената од којих су најстарији један сурет из 1429, и вакуфнама из 1561 поред овога, библиотека има и око 6000 старих штампа- них књига од 1574 године манастир григоријат зау- зима седамнаесто место у светогорској хи- јерархији, а прешао је у општежитељство 1840 године данас григоријатско братство чини око 70 монаха, од којих је један србин (јерођакон силуан)  света гора манастир свгригорија, григоријат (извор: wwwimgrigoriougr) март / април 2019 55 питање о односу према традицији је ве- ома битно без обзира да ли је став по- зитиван или негативан он би морао бити образложен да би био одговоран нажалост, ми као народ смо у великој мери имали не- срећу да у току двадесетог века пројави- мо неодговорност према овом питању већ крајем деветнаестог века разни појединци и покрети наклоњени западу, почели су не- гирати вредност наше традиције тако је и чувени књижевни критичар ј скерлић сма- трао да српска средњовековна књижевност „и није била књижевност у правом смислу“ касније је ту мисао оскар давичо, позива- јући се и на философију паланке радомира константиновића, проширио сматрајући да „истинска српска културна традиција (је) она сељачка, која није била ни религиозна, ни монархистичка, ни ’романтичка’, ни лазарев- ско-косовски опредељена“ (уп драган хамо- вић, пут ка усправној земљи, 32) дело стефана првовенчаног – преподоб- ног симона монаха, један је од најбољих аргумента да скерлић, константиновић, да- вичо, слични њима некад и сад, нису били у праву када је о српској традицији реч ипак, то говоримо данас пре нас знали су то у два- десетом веку великани писане речи у срба, међу којима су ђорђе радојичић, д богдано- вић, милан кашанин, лазар мирковић, сима хришћанска књижевност стефан је, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела књижевно стваралаштво краља стефана првовенчаног – симона монаха освешћивање српског средњовековног идентитета протонамесник александар р јевтић хиландарска повеља (извор: википедија) 56 2 / 2019 ћирковић, владимир мошин, ђ трифуновић, момчило настасијевић, д максимовић, вас- ко попа, миодраг павловић, зоран мишић за њих би се могло рећи оно што је рече- но о представницима неопатристичке мисли у теологији они су добро знали шта значе речи чувеног интелектуалца и познаваоца средњовековне мисли јарослава пеликана да je „традиционализам мртва вера живих, а традиција жива вера мртвих“ и они су де- ловали у „духу отаца“ слободни смо рећи да тај дух није други до дух свети, јер су само њиме могли разумети многе свете средњо- вековне писце, по древној философској мак- сими: „слично се сличним познаје“ тако су разумели и стефана првовенча- ног зато је он значајно место заузео у свим зборницима и антологијама српске поезије и прозе (попино мислено јутро и павлови- ћева антологија српског песништва), који су од вишепоменутих и других мислилаца састављани изазивајући често „идеолошку саблазан“, како би рекао вредни и даровити краљевчанин и књижевник драган хамовић, коме у великој мери дугујемо ово освешћи- вање средњовековног идентитета кроз књи- жевност двадесетог века на почетку се мора истаћи да је стефан, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање, и то на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела посебно место у књижевном стварала- штву првовенчаног краља заузима житије светог симеона у њему је изнет лик стефана немање као божијег изабраника, светитеља- владара који је прожет библијским примери- ма и као такав и сам је пример своме наслед- нику на многим местима, првовенчани ће скромно изразити и сопствену недостојност пред ликом великог оца трудећи се да настави очево дело, он ће се посебно старати о црквама и манасти- рима као божијим домовима којима при- личи изванредна лепота и достојанство, богослужбеним и химнографским речима казано „красота и благољепије“ тако су и по- веље којима се дарују повластице манасти- хришћанска књижевност виђење ливаде красне „овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на узвишеном месту, у пролетње време, у веселу дану, тј сунчану; виде издалека равну ливаду, красну изгледом, лепу створењем сред ње стајаше дрво дивно, округласто гранама, пуним лишћа, преукрашено цвећем и пуно плода, благи мирис одајући а сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани сава монах овај сеђаше у дрвету, тј у светој гори и неумуклим гласом, високим грлом, јасним звуком, измењујући гласове прелепе и предивне, и необичне песме појући и тај глас уђе у уши пречудног и дивног господина ми светога симеона, часнога старца а њој и остале птице, на доњим гранама седећи, слатком њеном гласу, својим гласовима весело помагаше и овога гледајући, овај дивни муж - љубљено и слатко чедо своје, које беше отишло и одвојило се, пређе у свету ту ливаду, и лепо дрво и предивне птице гледајући– помисли у себи овај глас: „да сиђем на красну ту ливаду; дошавши, лепоту дрвета сагледаћу, и близу њега ставши, наситићу се краснога гласа предивне оне птице“ март / април 2019 57 рима хиландару, жичи, светој богородици на мљету, сведочанства како писаног ства- ралаштва тако и љубави светог краља према православној вери у току 2018 године српска књижевна за- друга, у сарадњи са народном библиотеком у краљеву, издала је сабрана дела стефана првовенчаног текст је са старосрпског на са- времени српски уз задржавање појединих изворних елемената, превела љиљана ју- хас георгијевска ово издање је унапређено у односу на прво издање из 1999 са новим преводом жичке повеље чији је препис из 15 века пронађен у међувремену у бугарској у приватној колекцији посебна радост и част припала је и народној библиотеци стефан првовенчани у краљеву, када је прошле го- дине објавила песничке одломке стефана првовенчаног, у избору васка попе наиме, реч је о изводима из његових прозних дела, у преводу миливоја башића, лазара мирко- вића и ђорђа радојичића они су пажљиво начињени и песниковом руком формирани у стихове и строфе васко попа је избор на- чинио 1963, а до објављивања долази после више од 50 година трудом ђорђа трифуно- вића и уредништва краљевачке повеље ко- је је успело да га убеди да доврши изабрану збирку, давно планираног дела у поетском изразу посебно се истиче сле- довање псаламском узору као што у псал- мима постоје различита расположења који- ма се молитвеник обраћа богу, тако је и овде у тренуцима угрожености сопствене и свога народа, непријатељима са свих страна, пр- вовенчани се у молитви за спас отачаства обраћа богу: „устани, господе, на сусрет мени и види“ у псалму захвалности он је занет за- хвалним одушевљењем до неизрецивости: „које ћу појање да принесем твојему мило- срђу? којим уснама да ти хвалу принесем?“ посебно место заузима поштовање светог симеона, кога назива читавим низом узви- шених имена, као што су: апостол, мученик, учитељ, пророк и више од тога у стилу пи- саца древних акатиста - молитава светите- љима, износи се величање подвига светог симеона са устаљеним почетним химничким изразима: „радуј се“ дајући себи за слободу да изразим соп- ствено мишљење, посебно бих истакао по- следњу поетску целину од приређивача на- звану виђења свако од њих је на свој начин лепо и оно које говори о зидању манастира студенице, и оно о крсту – дрвету светлости, и о светом миру из светитељевих моштију посебно је лепо виђење посвећено брату, монаху, а данас светитељу сави оно је на- словљено: виђење ливаде красне  аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву у дијалогу са ате измом посебно место у књижевном стваралаштву стефана првовенчаног заузима житије светог симеона св краљ стефан первовенчани, фреска у цркви св апостола у пећи (извор: руикон) 58 2 / 2019 прича о животу и делу петра кочића не- раскидива је од приче о судбини бо- санске крајине и борбе српског народа за скидање стега најпре турског, а онда и ау- стријског ропства попут борисава станко- вића, његовог саборца на књижевном пољу на прелазу из реализма у модерну, и кочић својим радом доноси пре свега један духовни заокрет у српској култури, који се на одређен начин одражавао и у свести колектива који је посебно битан у појмов- нику кочићевог дела шта је то што је стаја- ло у темељу кочићевог рада? својим пореклом пе- тар кочић већ са собом носи један вековни терет који је видан у свакој ње- говој причи и политичком наступу имајући у виду чи- њеницу да је његова уметнич- ка улога била таква да је исту- пао испред једног патријархалног колектива, пре свега својом ученошћу, а потом и препознатим приповедачким да- ром, кочићев усуд је био двоструко одре- ђен наиме, одређивале су га социјалне при- лике босанског сељака, за чију се слободу борио до краја свог живота, и један посебан унутарњи немир, оличен пре свега у посеб- ном лиризму његових дела међутим, оно што је специфичност и поред ове двојности јесте јединствено друштвено и унутарње биће које коћић ниједног тренутка не одваја иво андрић о таквој кочи- ћевој природи пише: „кочићев човек значи и човека из кочи- ћевог краја и човека из кочи- ћеве приповетке и најпосле кочића-човека, јер је код њега ретко јединство из- међу човека и дела, и чо- века и средине из које је потекао“ у таквом кочићевом од- ређењу живота и дела бит- ну улогу игра и манастир као вековно стециште и потпора како духовној, тако и материјалној борби народа његовог краја већ у кочићевој биографији на- илазимо на податке да је манастир го- мионица био битан и у историји, како кра- ја у ком је рођен, тако и фамилије кочић како је овај манастир био духовни центар, петар је као млад од стране родитеља био послат да хришћанска књижевност у ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех! у кочићевој биографији наилазимо на податке да је манастир гомионица био битан и у историји, како краја у ком је рођен, тако и фамилије кочић манастир у прози петра кочића дејан војводић (извор: drugiegorodaru) март / април 2019 59 похађа манастирску школу, а познато је и да се његов отац јован у истом манастиру касније и замонашио све ово умногоме је одредило и однос који је петар имао према манастирској традицији, а посебно према сабрању које је најприсутнији мотив у ње- говим причама о манастиру гомионица тако и два најизразитија јунака његове прозе, поред давида штрпца, бивају мра- чајски прото и симеун пејић рудар, ђак од манастира гомионице наизглед ни један ни други нису типично до тад везани за манастирски или црквени живот, већ на- против бивају изопштени и огољени пред светом који о њима суди и испреда приче тако се мрачајски прото, онај који је сим- бол мучења од стране турака, како беле- жи исидора секулић „дивљим карактером бори против интелигенције у себи, а инте- лигенцијом против својих пријатеља и не- пријатеља“ исидора додаје да се „понос у његово лику претвара у порок, а гнев у са- момучење“ његова супротност је симеун, који је представљен као поремећено би- ће и симбол хаотичности живота он је тај који испреда приче „вероватније и лепше од оног што се стварно догађало“ психо- лошки слој као основа кочићеве потребе да представи карактер и духовни профил народа који се бори за слободу оличен је управо у природама коју носе ова два јуна- ка кочићевих прича у овој, наизглед, супротности крије се чи- таво богатство кочићеве уметничке и дру- штвене самосвести, а у исто време и доказ о суштинском познавању оног о чему при- марно пише, свом роду, и оном чему тежи, коначној слободи свог рода ако је мана- стир као духовни простор заиста постојао у његовој свести, а засигурно је био битан, барем у оној приповедачкој свести коју је собом носио, онда све супротности и хте- ња његових јунака, који су се стопили са духовном свешћу писца и његовог народа, стоје у темељу индивидуализације нашег епског наслеђа, које је први у српску књи- жевност донео петар кочић из стричића у босанској крајини  хришћанска књижевност дужност хришћана јесте да се сећају својих старешина који нам проповедаше реч бо- жију, а прихватамо и древну истину да је исто- рија учитељица живота но, потресно опоми- њуће делују речи авве јустина о србима, које „као да је пркосни бог заборава створио по свом образу и подобију“ зато овај зборник радова заслужује пажњу и препоруку радови у зборнику говоре о животу цркве у шумади- ји и комунистичкој југославији, у време „када су српски безбожници верном српском наро- ду, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) зборник садржи девет тек- стова у првом тексту, спомен на дела божија у шумадији, епископ шумадијски јован каже: „ побожност и црквеност народа шумадије за све време трајања ове младе епархије, би- ле су присутне у најтежим послератним вре- менима али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причасника за време ве- ликог ускршњег поста у свим годинама посто- јања наше епархије“ (стр 14) други рад носи наслов оснивање епархија у новијој историји српске цркве (1831–1947) и даје преглед осни- вања нових епархија у контексту друштвено- политичких прилика у којима су осниване, од времена борбе за самосталност у 19 веку, до 1947године, односно до 2011годинепо оце- ни историчара цркве, повратак патријарха га- врила у југославију 1946 године, био је не са- мо веома храбар поступак, већ од пресудног значаја за нормализацију живота цркве прво послератно заседање архијерејског сабора, одржано је од 24 априла до 21 маја 1947 го- дине о току рада сабора, о проблемима који су разматрани, притисцима државних власти, избору нових архијереја и др говори др пре- драг пузовић у тексту рад светог архијерејског сабора 1947 године (стр 31–56)на овом сабо- ру васпостављена је епархија сремска, а осно- ване шумадијска са седиштем у крагујевцу и будимљанско-полимска са седиштем у бије- лом пољу у тексту сабор српске православне цркве 1947 године – консолидација и/ или от- пор, др радмиле радић, поред осталог, говори се и о држању патријарха гаврила дожића, по свим значајним питањима за живот цркве, по повратку у југославију „ како је време мисионарски излог 60 2 / 2019 одмицало, његово незадовољство и отпор су расли, жалбе биле све учесталије, а јав- на подршка властима је потпуно изостала његовом смрћу 1950 године, за спц ће на- ступити неколико тешких година ригидних притисака режима“ (стр 81) на архијереј- ском сабору 1947 године, изабрано је шест нових архијереја, а попуњене су епархије чији су архијереји мученички пострадали у рату долазак нових архијереја у од- ређене им градове, пропраћен је ометањима од стране власти, а свете литургије на којима је обављено устоличење, омета- не су варварским поступцима безбожника, о чему се говори у раду устоличење новоиза- браних епархијских архијереја 1947 године (стр 85–102) мр- жња безбожних власти према цркви христовој не мимоила- зи ни православни богослов- ски факултет у београду, који је 1952 године избачен са универзитета, о чему се може прочитати у тексту професор богословског факултета у београду драгу- тин анастасијевић из крагујевца и омета- ње рада овог факултета после другог свет- ског рата (стр 103–129) ипак, најзначајније у овом раду јесте подсећање на лик и дело првог академика из крагујевца, византоло- га и професора богословског факултета, др драгутина анастасијевића веома исцрпан, али и веома потресан је рад страдање цр- кве на простору данашње шумадијске епар- хије током и после другог светског рата (стр 131–168) аутор текста, свештеник саво ар- сенијевић, даје списак свештеника, монаха и вероучитеља, страдалих током другог свет- ског рата, побијених како од немаца тако и од партизана говори се и о одузимању зе- мље манастирима шумадијске епархије, о уклањању крста из центра града, о забрани литија, различитим примерима прити- сака и малтретирања монаштва и верујућих у тексту се говори и о кажњавању затворском ка- зном епископа жичког др васи- лија, због беседе у селу брезни, 1971 године, као и о страдањи- ма пароха мрчајевачког мио- драга арсенијевића следећи текст преглед црквеног живота крагујевца од 1947 године до да- нас (стр 169–176), аутора јереја владана костадиновића, после кратког прегледа развоја града у 19 веку, говори о активности пнхз у међу- ратном периоду, деловању комунистичких власти на спречавању било каквог испоља- вања религиозности, нарочито код омлади- не, као и о обнови црквеног живота у крагу- јевцу на крају 20 и почетку 21 века не можемо, а да не приметимо да радова на тему страдања српске цркве и народа од комунистичких власти, у нашем цркве- ном издаваштву нема много, па се питамо: зашто?  радови у зборнику говоре о животу цркве у шумадији и комунистичкој југосла- вији, у време „када су српски безбожници верном српском народу, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) историја је учитељица живота милош з јелић зборник радова сас 1947 г (извор: каленић) миси онарски излог март / април 2019 61 ове године прослављамо велики јубилеј 800 година аутокефалије српске право- славне цркве обележавајући овај јубилеј мо- рамо да поменемо светога саву и у контексту утемељивача милосрдног рада унутар само- сталне српске цркве обилазећи свету земљу свети сава је имао прилику да се упозна са харитативним делатностима унутар византиј- ских манастира па је и сам тежио да начини та- кво устројство у српским манастирима хилан- дару и студеници по повратку са путовања у српским манастирима оснива прве болнице, гостопримнице и домове за бескућнике свети сава се нарочито старао да се орга- низује брига о болеснима, немоћнима, ста- рима, сиромашнима и посебно о онима са телесним оштећењима нису заборављани ни заробљеници, робови, удовице, сирочад пажња је посвећена и односу и обавезама међу родитељима и децом нашем народу и нашој цркви од светог са- ве до данашњег дана није било лако постојати и на страшном месту остајати и опстајати, та- ко да је све време, уз узлете и падове, света српска православна црква бринула за његов напредак и утеху у почетку бригу о најсиро- машнијем слоју нашег друштва су водили монаси и свештеници о таквој благодатној свештеној љубави није само беседио и писао свети владика николај већ је и љубвеобилно творио владика николај је у битољу откупио стару, напуштену кућу турског паше с извором – бунаром целебне воде св николе у двори- шту да би се у тој згради организовало дечије склониште у коме је припремана храна за нај- сиромашнију децудечије склониште је касни- је названо богдај можемо слободно рећи да је из те и такве бриге и основано верско добро- творно старатељство, као духовна и конкрет- на материјална подршка нашем народу скромни домашаји вдс-а у периоду после другог светског рата па све до последње об- нове рада 1996 године су, пре свега, после- дица страшног геноцида и свеопштег стра- дања српскога народа и спц од 1996 до 2012 године у просторијама вдс-а је био организован један обед седмич- но, када су посетиоци добијали и символич- ну новчану помоћ уз то су викендом биле организоване посете болницама, домовима за старе и сиротиштима октобра 2010 године почела је са радом скромна, али савремена кухиња у францу- ској улици, а освештао ју је 3 фебруара 2012 године његова светост патријарх српски г иринеј данас се црквена кухиња налази у земун пољу и у њој се свакодневно за кори- снике припрема више од 2000 оброка који се деле на пет пунктова када се осврнемо на активности и делат- ности свих ресора и секција није могуће на- правити градацију у раду вдс-а, али је нео- пходно истаћи да милосрдна секција има посебно место у раду старатељства од њего- милосрђе да се не застидимо пред светим савом ресор милосрдне секције при верском добротворном старатељству милосрдни рад од светога саве до данашњих дана ратко канлић и небојиша мишевић 62 2 / 2019 вог оснивања 1932 године један од главних циљева овог ресора је стварање практичног духовног и социјалног програма праћења и помоћи старачким до- мовима, домовима за децу ометену у развоју, слабовиде, наглуве, без родитељског стара- ња и сличним установама овај постављени циљ у многоме је остварен, а негде сарад- ња са установама социјалне заштите града отпочиње посете се врше по договору са институци- јом, надлежним свештеником или духовни- ком обично се организују недељом после св литургије у посети учествује више волон- тера заједно са вођом ресора и свештеником у посете се увек носи православна штампа као што је „православље“ „православни ми- сионар“ „светосавско звонце“, молитвеници, иконице и бројанице, затим, воће, слаткиши, а ако се обилази дечији дом и други дарови ресором дужи низ година управља васили- је ковачевић, који својим примером и хари- змом привлачи велики број младих волонте- ра који су и сами посталии велика окосница милосрдне секције и целокупног вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима

Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у�