Претрага садржаја

Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... цели дан и ноћ жалећи над својим почињеним делом? мислите ли да човек чим бива затворен доживљава преумље- ње, прихватајући кривицу до последњег даха истраја- ва у издржавању казне? ја не знам, не знам ни да ли ви можете да одговорите на ова питања чак нисам сигурна да ни они који су са њима по читав дан, над- зорни радници, матични васпитачи, могу да одгово- ре на ово питање једино бог познаје срце сваког од нас ми нисмо ту да осуђујемо овај завод, капацитета 250 места, смештен је у околини ваљева у њему се налазе починиоци кри- вичних дела узраста од 16 до 18 година поред тога, казну затвора издржавају први пут осуђена млађа пунолетна лица која у моменту упућивања у устано- ву нису навршила 23 године у самом комплексу завода налази се павиљон за дневни боравак и спа- вање, постоји кухиња са трпезаријом, стационар и амбуланта, кантина, дневни боравак са кафеом, дом културе са салом од 250 места, школа, сала за посе- те, магацини и, на крају, црква са духовном библио- теком ово је за читаоце нашег часописа од великог значаја мала капелица која чучи у једном углу читавог ком- плекса посвећена је светом сави јереј драган јако- вљевић три пута годишње служи свету литургију и то на васкрс, божић и празник св апостола петра и павла а сваког четвртка у поподневним часовима разговара са осуђеним лицима, понекад прочитају акатист, некада се осуђеници исповедају у току дана црква је откључана два сата и то у време када осуђени- ци имају слободно време, а један од момака задужен је да води рачуна о цркви, да је сређује и припрема за литургију, мења фитиље у кандилу, води рачуна о уљу, сече нафору, прислужује у олтару и слично у склопу програма припреме осуђених лица за овај завод, капацитета 250 места, смештен је у околини ваљева у њему се налазе починиоци кривичних дела узраста од 16 до 18 година православни мисионар l 33 татјана радић тема броја слободан и зарешетака живот после издржаване казне, организују се посете околним манастирима (манастир лелић, ћелије, манастир јовања, пустиња итд) сваке године обележава се дан светог саве и органи- зује се светосавска академија поред многоброј- них активности завода издвојићемо и њихов часопис путокази, ликовну колонију, као и републички фестивал осуђеничког литерарног стваралаштва много пута су они осуђеници који имају дозвољен излазак ван завода, али уз надзорну пратњу, учествовали у градњи цркава, манастира, сређивању манастирских и црквених дворишта у време поста верујућим осуђеницима омогућено је да се пријаве на листу посног јеловника на овој служби за младенце причестило се око 35 осуђених лица иначе, поред православне вероисповести, има и осуђеника муслиманске и римокатоличке вероисповести њима је такође омогућено да буду у контакту са својим свештеницима и верским лици- ма од наредног броја притвореници казнено-по- правног завода у ваљеву и сами ће узети учешће у писању за наш часопис l напомена: часопис православни мисионар захваљује се управнику завода слободану арсенијевићу, начелници наташи стевановић-параментић, свештенику драгану јаковљевићу, вас- питачима предрагу тодоровићу, предрагу томићу и психологу душану марковићу на указаном поверењу 34 l2/2009 милош антонијевић тема броја отац или господар ако се усудимо да кренемо путем богословствова- ња о слободи човековој и божјој, најмање што можемо урадити је да будемо свесни једног оваквог питања и његове важности како за наше сопствено спасење, тако и за спасење све творевине као никада раније, у покушају да помири неке наизглед супротне појмове и појаве, наша прича данас добија један соци- олошки карактер довољно је да се окренемо око себе и видећемо како се појам слободе масовно злоупотре- бљава у свакодневном животу, а нарочито у погледу кршења људских права главна одлика оваквог начина размишљања је став да слобода и ауторитет у потпу- ности искључују једно друго код достојевског налазимо овакву идеју негирања сваког ауторитета када погледамо кирилова који при- бегава самоубиству да би доказао да је апсолутно сло- бодан и смрт – као нешто што је неизбежно и нужно – представља ауторитет, а „побеђујући“ смрт човек остаје без икаквог ауторитета и постаје бог достојев- ски нас овим поучава да „апсолутна слобода“ човека јесте, уствари, смрт хришћанству је стран овакав однос слободе и ауто- ритета довољно је за пример узети проповеди отаца цркве који, са једне стране, за себе кажу да су слуге божије, а, са друге стране, објављују слободу човека од своје пале природе они нас уче да је човек изгубио своју слободу јер сама могућност некаквог избора који нам је споља наметнут представља њено укида- ње ако бисмо некоме дали да бира да ли жели да на раскрсници скрене лево или десно, њему би се то могло учинити као допуштање изражавања његове слободе, међутим, та обмана би трајала само док му на ум не падне да као могући правац кретања постоји и горе, и тада би увидео да – није слободан будући да је ограничен избором који му је дат дух свети је онај који нам даје могућност да буде- мо истински слободни у светој тајни миропомазања добијамо печат „дара духа светога“ и тако нам се пружа шанса да постане- мо синови божији, да – по речима оца александра шмемана – „свакога човека гледамо онако како га види бог“ лик и подобије јединога бога морамо се неизоставно осврнути на књигу поста- ња, у којој се каже: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) управо овде се налазе зачеци слободе која је дата човеку као дар божији погрешно би било ове стихове тумачити онако како неупућени то чине говорећи да „по обличју“ зна- чи нешто „по физичком облику“ јер би – по таквој, погрешној логици – бог нужно морао имати две руке, и две ноге и једну главу овакво размишљање непри- јатељима цркве даје још један разлог да нâс, хришћа- не, оптуже за антропоморфизам богу, међутим, не можемо приписати оваква својства будући да је он безграничан и необухватан оно што треба подразумевати под „обличјем“ јесте оно својство бога којим је, од свих створења на земљи, једино човек обдарен, а то је способност слободне воље да је ова слобода једина права слобода, учи нас свети григорије ниски: „уколико би постојала било каква нужност која би управљала човековим живо- том, икона би, у том случају, била лажна јер би била унижена у односу на свој прволик“ истина је да човек не би згрешио да га бог није даровао слободном вољом, међутим, на тај начин човек никада не би заиста могао да буде син, него само роб човек не би могао да се назове добрим у правом смислу речи ако су му врлине наметнуте и ако нису плод његовог жеље слобода у љубави имајући ово у виду, можемо говорити о неким дешавањима у свету која на први поглед могу да баце сумњу на величину љубави божије према човеку видећемо да ће, ако их пажљивије проучимо, закљу- чак који извучемо бити – супротан зашто се дешавају ратови у свету, зашто бог допу православни мисионар l 35 милош антонијевић тема броја шта да се убиства и разне друге зле ствари догађају ако је мислостив и безгра- нично воли човека? ово је често постављано питање на које се одговор може наћи само у светлу раније изречених тврдњи неизмерност љубави божије се види у чињеници да се бог никада не меша у слободу човека коју му је даровао зато је можда чудно називати бога ауторите- том у смислу у коме „свет“ (друштво) то разуме ако имамо у виду да нам је све дозвољено („све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“ (1 кор 6, 12)) бог не жели да „управља“ човеком који је решио да учини неки злочин јер – ако би нарушио његову слободну вољу (која подразумева да је човек спосо- бан и за зло) и спречио га у његовој намери – онда људи не би били синови светлости, него робови, а бог не жели робове („а роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек“ (јн 8, 35)) он би могао да натера свакога човека да верује у њега и тако на свету не би било зала, али чинећи тако, изгубили бисмо могућ- н о с т да се обожимо и постанемо слични њему јер он је апсолутно слободан и ничим усло- вљен слично томе, ако би христос сада сишао на земљу и показао се људима, не би било онога човека који би могао да порекне његово постојање, али би тада заједница са богом била наметнута и укидала би људску слободу ако сада видимо христа својим очи- ма, и чујемо га и знамо шта нам заповеда, какво оправ- дање бисмо имали пред њим ако након тога учинимо било какав грех потпуна слобода се изражава онда када се опреде- љујемо да чинимо онако како би христос чинио јер је једино он апсолутно слободан и њему тежећи и ми постајемо слободни задобијајући врлине, човек се остварује као икона божија овако можемо да разумемо христове речи: „и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (јн 8, 32) „заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гри- јех роб је гријеху ако вас, дакле, син ослободи, заи- ста ћете бити слободни“ (јн 8, 34–36) l 36 l2/2009 александар савић тема броја нема слободе у броје вима и димензијама aко посматрамо неки n-димензионал- ни простор, у њему имамо управо n степени слободе може бити да смо поче- ли мало компликовано да би се описао неки систем у физици, дефинишу се сва могућа стања, а скуп свих могућих стања чини фазни простор ако посматрамо тачку у равни (на листу папира), скуп свих стања би био скуп свих места на којима се тачка може наћи то су сви парови (x, y), где су x и y реални бројеви ако се стање система одређује са n вели- чина, кажемо да систем има n степени слободе, тј простор је n-димензионалан у случају тачке у равни, то је дводимен- зиони простор, и ово нам је интуитивно јасно и познато (беше ли оно у школи има нека геометрија?) да бисмо приближили тродимензиони простор, нећемо користити очекивани пример где је трећа димензија висина користићемо пример монитора свака боја је јединствена комбинација три боје: црвене (red), зелене (green) и плаве (blue) (ово је rgb систем) боје које монитор може да прикаже представљају систем са три степена слободе, тј простор је троди- мензионалан свака боја може да се при- каже као уређена тројка (r, g, b), где су вредности r, g, b из неког опсега природ- них бројева (на пример 0, 1, 2 , 255) за разлику од првог примера, који је интуи- тивно јасан, овај пример нам сигурно не пада први на памет када неко помене три димензије историјски, до четврте димензије се дошло тако што су посматрани системи променљиви у времену тако је додата и четврта димензија – време ако желимо да знамо где се налази авион у неком одређеном тренутку, поред географске ширине и дужине, те висине на којој се православни мисионар l 37 александар савић тема броја нема слободе у броје вима и димензијама налази, потребан нам је и тачан трену- так у коме се авион налази баш на том положају дакле, положај авиона одре- ђен је са те четири димензије (x, y, z, t) овде се обично стаје када се говори о реалним примерима n-димензионал- них система поставља се питање да ли уопште има смисла причати о системи- ма са више од 4 степена слободе при- мер за петодимензиони систем је када описујемо боју неке тачке на нашем монитору положај тачке на екрану би описивале две димензије, а још три би описивале боју – систем бисмо описи- вали као (x, y, r, g, b) могли би се пронаћи и модели који би објашњавали n-димензионалне про- сторе када је n = 6, 7 , али тема је била слобода! шта још оно беше има да се прича о слободи? из перспективе једног хришћанина, прича о овим „слободама“ које са собом носе димензије о којима је горе било речи изгледа бесмислена врхунска слобода, како нам то на диван начин сведоче монаси, јесте одрицање од сво- је воље и увек потврдан одговор свом духовном старцу, и на тај начин уподо- бљавање христу, који оцу каже „нека буде воља твоја“ и тако нам објављује савршену слободу: рећи оцу – да за хришћанина у свету та слобода се нај- боље пројављује на евхаристији – када на позив да се причестимо дамо тај потврдни одговор ето места и прилике где свако од нас може да изрази своју слободу – на литургији примајући онога који је извор сваке слободе зато окусите и видите да је благ господ! l 38 l2/2009 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да да ли је могуће говорити о слободи која није хри- шћанска, односно, о слободи која није у складу са хришћанским поимањем света и човека? принци- пијално, верујем, не али, хајде да ипак покушамо да схватимо једну такву слободу, „слободу“ која је мимо хришћанског става и поимања света, да тако себи дамо могућност да на делу видимо да ли је таква слобода замислива и да ли бар приближно одговара дефиницији слободе, односно идеји о ономе шта би она требало да представља – значи самом човеку биолошка је чињеница да на овај свет нисмо дошли својом вољом нити ћемо са њега отићи вла- ститим хтењем – осим у случају суицида, чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео достојевски у злим дусима рођени да би умрли – јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз живот, наилазимо на разне детерминисаности – оличене у овим или оним околностима које нас усме- равају на ове или оне изборе, а у циљу ових или оних начина за изналажење модуса опстанка који је, опет, по себи апсурдан јер је неодржив, неостварив тако заблуда о животу постаје његова истина други су ту да нас – као и свет који нас окружује – подсете докле сеже та наша слобода и то наше постојање сартр је овакво стање човека (у односу на друге) дефинисао изразом пакао други су пакао – ово можда најпластичније осликава ту суштинску само- ћу појединца коме су ти други претња, собом пред- стављајућа опасност, али и подсетник о омеђености његовог постојања ако овој слици додамо још и реалност палог постојања, у којем то окружење поменутог појединца доживљава као објекат, пуко средство за остваривање сопствених индивидуал- них циљева, онда схватамо зашто је описана перцеп- ција других на такав начин неопходна при ходу путем преживљавања; путем на којем је свако или ловац или плен дакако, на једном софистицирани- јем нивоу у односу на ниже карике еволуције, али, опет, суштински идентичном с обзиром на сам начин, методе преживљавања поменутим ходом, којим сопствену индивидуу претпостављамо свему осталом љубав, сагледавана из те перспективе, представља још само емоцију неопходну да се сâм репродуктивни моменат учини иоле смисленијим у односу на друге врсте и обично се брка са заљубље- ношћу са стањем посесивне везаности, не за кон- кретног човека већ за његову идеју; дакле, не за њега какав он јесте, већ за њега какав би он требало или могао да буде што, даље, опет води потреби за посе- довањем, узурпирањем, туђе слободе зарад власти- тих егоцентричних, неретко нарцисоидних мотива тако супротних изистинској љубави, чије је обележје давање, а којом остварујемо могућност суштинске слободе живљења а то нас полако уводи у истину о потреби хришћанског виђења слободе, односно о насушној потреби живљења њоме са друге стране, варљива слобода избора јесте један од најопаснијих сурогата изистинске слободе јер је присутна свуда, а сам се човек њоме дефинише као биће могућности – одговорности но, та гномич- ка слобода још увек није она права слобода јер прет- поставља асортиман понуђених избора који предхо- де самом човеку, односно његовој одлуци, тако да он, у суштини, бира између неколико датости уподобља- вајући се, на такав начин, милионима пре и најављу- јући, тим начином, милионе после њега идентичних случајева у којима и којима се мисли да се потврђује човекова слобода, те његова различитост, док се, у суштини, само потврђује детерминисаност постоја- ња као нуспоследица задовољавања и проглашавања слободе избора за једину могућу слободу али пред- постојање поменуте лепезе избора самом човеку, његовој личности, јесте та суштинска варка слободе избора у односу на истинску слободу, којом се при- крива истина да човек у суштини не бира ништа ново, па, самим тим, и ништа, своје, већ се тим ода- бирима уподобљава овим или оним моделима посто- јања који су му, опет, предходили и који ће једини преостати када се завеса његовог овоземног живота спусти бог, рецимо, баш из тог разлога нема ту врсту сло- боде, односно нема слободу избора као израз свог вољног хтења, из простог разлога јер нема ничега што би му претпостојало – претходило божија воља православни мисионар l 39 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да јесте апсолутно слободна и увек се изражава са – да; никада са недоумицом – да или не; нити само са – не човек је, будући створен по образу божијем, имао могућност одабира такве слободе као израза сопствене воље у свом одабиру заједнице са богом; својим да – позиву божијем међутим, адам је рекао не заједници са богом у свом одабиру да из властитих сила црпи могућност постојања изабрав- ши да прекрши заповест и једе од плода са дрвета познања добра и зла гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – указују на потребу превазилажења гномичке слободе слобо- дом давања апсолутном слободом љубави, нашим да заједници са богом, којом и остварујемо апсолут- ну слободу постојања тим начином је христос ушао у историју, управо богородичиним пристајањем, њеним да – „ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!“ и, на послет- ку, сам бог на такав начин још од почетка указује самим поретком и начином стварања – „и рече господ да буде светлост и би све- тлост“ дакле, никаквих недоумица, никаквог дво- умњења нема у божијем начину постојања нити у његовом приступу свету и човеку његовој вољи се уподобљавамо литургиј- ским – амин, нашим прева- зилажењем гномичке слобо- де у избору да остваримо сопствену слободу уподо- бљавајући се вољи пристаја- ња, вољи која не познаје не као опцију нити колебање да – не, као ток свог само- остваривања, већ само да – амин, којим превазилазимо слободу избора заокружив- ши је, управо остваривши је сопственим одабиром да – амин, као једине опције сопственог вољног хтења гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – јесу показатељ начина добровољ- ног давања себе, самоостваривања сопства кроз однос – односом! предукус таквог начина и те слободе имамо на догађају литургије када, чинећи тело христово, схватамо да нам је свет незамислив мимо другог и када се безрезервно желимо дати том другом разуме- јући да мимо њега на можемо ни сами постојати то јединство у телу христовом јесте црква – залог веч- ности – стожер слободе; слободе као давања, слободе као љубави и за крај – два дечака крећу у школу први воли да иде у школу, и иде други не воли да иде у школу, али иде обојица морају да иду у школу који је од њих двојице слободан? l 40 l2/2009 владимир марјановић тема броја има ли у цркви слободе? има ли човек слободу у цркви? то је питање које постављају многи – и они који верују и они који не верују постоје екстремна мишљења да је црква једна тоталитарна институција, мрзитељка слободе – како личне тако и друштвене према таквом мишље- њу, тоталитарна је својим правилима, канонима, запо- вестима који само спутавају човекову слободну вољу да ради оно шта жели уколико тиме не угрожава дру- ге она је „тоталитарна“ јер одређује људима шта ће да раде и како да се понашају – уместо да то они одређу- ју сами одређује им шта ће јести и када ће јести одре- ђену врсте хране, одређује им када и са ким ће имати сексуалне односе, прописује им чак и начин облачења (мараме и сукње за девојке и жене, а дугу браду за мушкарце итд) излази пред човека са безброј прави- ла шта се сме, а шта се не сме колико смо пута чули мишљење да се црква не раз- ликује од различитих секти, зато што пред своје чла- нове излази са идентичним прописаним начином понашања који човек мора да прихвати и да му се покори овакво размишљање и овакав став није кара- теристичан само за оне који у цркву не иду, већ таква питања понекад постављају и људи који сматрају хри- шћанима нажалост, не схвата се да су сва та „правила“ – како их ми некад погрешно и површно доживљавамо – само средства духовног усавршавања, а не садистичка намера цркве да мучи своје чланове човек једино у богу постаје слободан, а ова ће тврдња савременом човеку секуларизоване свести изгледати потпуно несхватљива али, то не треба да нас брине бог је тај који је човеку даровао слободу, а човек је тај који ту слободу најчешће – злоупотребљава исти они који ће оптуживати цркву да је мрзитељ- ка слободе рећи ће да је бог тај који допушта зло у свету ти приговори, некако, често иду једни са други- ма а зло које постоји у свету постоји захваљујући човековој злоупотреби слободе, док бог не жели и неће да спутава ту слободу то никако не значи да бог подражава грех, напротив бог – не желећи да повреди човекову слободу – оставља човеку да сам изабере између добра и зла човек, дакле, бира сам порекло слободе је у богу који ју је и дао човеку – то што је она најчешће злоуо- потребљавана представља нешто друго у цркви и кроз цркву не губимо слободу; у њој је задобијамо добијамо једну слободу о којој свет мало размишља то нису ситне, лажне слободе, то нису магловита права и нејасне дужости у цркви добија- мо слободу која је најскупља и најдрагоценија, слобо- ду коју нам не могу дати политичари путем избора, устава и закона, слободу коју не можемо освојити православни мисионар l 41 владимир марјановић тема броја овоземаљским начином ратовања, добијамо слободу од греха и слободу од смрти знамо да овакву слободу свет често не разуме до искрене вере се најбоље долази путем слободе све што је наметнуто, касније изазива лоше и негатив- не последице имамо пример самозване мадоне, познате попу- ларне певачице која је одрасла у веома строгој и изра- зито религиозној породици једно време је чак и поха- ђала католичкy школу; мајка јој је била веома религи- озна, као и бака, имали су много деце; наступи популарне певачице су, претежно, изливи антихри- шћанства њена „слобода“ је била гушена у име вере тога има и данас знамо да су корифеји атеизма – у нашој не тако дав- ној прошлости – често потицали из свештеничких породица вера се не може наметнути на силу данас имамо супротне примере – деца из атеистич- ких средина одлазе у манастире, уписују теолошке школе, одлазе у цркву веру и цркву су слободно иза- брала, без притиска средине, без притиска породице, без пристиска државе у цркву можемо ући једино ако то слободно жели- мо не можемо постати искрени хришћани ако то слободно нисмо изабрали сами насилно увођење у веру рађа лицемере и атеисте велики број младих данас долази у цркву, велики број њих искрено је окренут вери то више није помо- дарство данашње свештенство и монаштво се подмлађује велики је благослов божији за цркву што управо млади посећују свете храмове a они су на тај пут кренули слободно и желе да иду њиме без обзира на отпор и неразумевање на које често наилазе l 42 l2/2009 свештеник горан живковић тема броја злоупотреба слободе у виртуелном свету слобода је једна од централних тема које се обра- ђују у посланицама св ап павла он сâм у дру- гој посланици коринћанима директно каже да је слобода тамо где је дух, а и на многим другим местима говори о слободи у христу са друге стра- не, поставља се питање у ком је домену реалног живота данашњице слобода – схваћена у световном смислу – најзаступљенија да ли је то, можда, домен политичког живота, у коме сваки грађанин на избо- рима може да утиче на ону политичку структуру која ће водити државу у следећих неколико година? или је то, можда, област новинарства, коју, између осталог, карактерише и могућност читалаца да се слободно искажу по оним питањима која их муче, а односе се на свакодневни живот? иако поменуте опције садрже извесну искру слободе, може се рећи да то није ништа наспрам једне области живота коју је привилегован да користи само човек краја 20 и почетка 21 века да, реч је о интернету интернет је своју огромну популарност изградио управо на чињеници да сваки учесник уједно пред- ставља и корисника и потенцијалног креатора ове мреже свих мрежа свако ко има приступ интернету има ту могућност да сâм формира сајт са садржајем који може пропагирати какве год он хође идеје, ма колико, евентуално, биле изопачене интеракција између истог тог корисника и постојећег идејног садржаја на интернету је достигла изузетно висок ниво док је онај који прати остале медијске структу- ре – као што су телевизија или радио – великим делом пасивни посматрач или слушалац онога што му се нуди, интернет сурфер може активно учество- вати на интернет-форумима, коментарисати разне новинске текстове, постављати питања на оним сај- товима на којима је то могуће, формирати различите идејне групе на сервисима као што је facebook и сл третирање ове теме подразумева и један веома битан теолошки моменат, чија је манифестација уједно присутна свуда око нас; човек је, наиме, једно крајње огреховљено биће, које повратак свом иден- титету може васпоставити једино уз пружање руке ка ономе који је духовни свеисцелитељ, а то је бог живи шта ово значи у пракси? грех, који је сам по себи злоупотреба најдрагоце- нијег божијег дара, слободе, има своје место и у виртуелном свету приликом помињања чињенице да данас малтене свако може формирати свој интернет сајт, нисмо напоменули то да читаоци тог истог сајта уопште не морају знати ко и са каквим намерама стоји иза то значи да, на пример, све оне неспорно квалитетне идеје које се форсирају на том сајту могу, једностав- но, бити својеврстан мамац за посетиоце – читаоце православни мисионар l 43 свештеник горан живковић тема броја злоупотреба слободе у виртуелном свету којима се сервира један идеолошки оквир, а да они тога уопште нису свесни они, наиме, до самог сајта долазе простим куца- њем интернет-адресе, а не преко власника као посредника подразумева се да иза тог идеолошког оквира стоји сам власник сајта, као и то да је нека врста сразмера идеја које се форсирају систематски предвиђена у циљу, дакле, ове или оне пропаганде морамо напоменути да је ова тенденција, када су сајтови са тематиком православља у питању, веома уочљива на неким примерима реч је о сајтовима који својим текстовима потпа- љују поделе у цркви уместо да се труде да их заце- љују – у оквиру својих могућности, наравно оно што се може приметити је да је велики број учесни- ка на овим сајтовима анониман и да се тврдо инси- стира на тој анонимности нису сви анонимни, али већина ипак јесте, и ту долазимо до кључног момен- та у целој овој причи – ако је неко, наиме, апсолутно убеђен у оно што заступа, зашто крије свој иденти- тет! зар то није кукавичлук који никако није у скла- ду са дерзновенијем којем нас учи наша узвишена вера? да ли су стари хришћани пред нероновим лавовима и диоклецијановим језивим справама за мучење излазили под псеудонимима или целим својим бићем, тј именом и презименом, многи и лицем к лицу? анонимност оних који говоре о конкретним лич- ностима из цркве је, дакле, најуочљивији вид злоу- потребе слободе, а разлог је тај што иза изнесених ставова не стоји конкретна личност која исте изно- си под пуном одговорношћу ово је нарочито засту- пљено на интернет-форумима на којима се и подра- зумева учешће под псеудонимом чланови поједи- них форума обилато користе ту чињеницу аноним- но пишући о појединим епископима и другим при- падницима клира аутор овог текста, који је вишегодишњи активни учесник више форума, увек је јавно износио свој идентитет користећи на свим тим форумима исти тзв никнејм, тј надимак под којим учествује на истима сматрам да је такав начин деловања ипак најисправнији и да је као такав једини који долику- је једном православном хришћанину сем помену- тих начина злоупотребе слободе, на интернету постоје разне преваре, крађе, праћења туђих чето- вања тј разговора, али све те појаве су далеко мање интересантне са теолошке стране гледишта интернет је једна виртуелна џунгла коју одлику- је висок степен овоземаљске слободе и готово је сигурно да ће се злоупотреба те исте слободе само увећавати – на овај или онај начин са друге стра- не, наша црква сасвим сигурно треба да буде спремна за овај изазов, тако својствен 21 веку, у коме живимо l 44 l2/2009 ђакон оливер суботић мисија међу младима учитељу благи! какво добро да учиним да имам живот вечни? (мт, 19, 16) пре нешто мање од два миленијума у палестини је вођен један веома занимљив дијалог који је остао записан у еванђељу по матеју (мт 19, 16–22) и марку (мк 10, 17–22) извесни богати младић, чије име није остало забележено, привучен христовом појавом, при- шао је и упитао га: „учитељу благи, шта да чиним да бих имао живот вечни?“ вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран мојсејевом зако- ну христос је у њему препознао огромне потенцијале за духовни живот и позвао га је да у потпуности посве- ти живот њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским богатством ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјал- ним добрима, односа који води ка ропству но, важније је да она поставља круцијално питање живота вечног, и то од стране једног младог човека питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима питајући се о смислу свега око себе – често на посебан начин некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је пове- зано са неузвраћеном љубављу, а у трећем је у вези са тешким животним искушењима сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поста- вили, али нису у праву – постављају га самим начином живота, имплицитно питање не мора бити поставље- но експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима лутања у псеудореалност (попут наркома- није, алкохолизма и делинквенције), унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом лично- шћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархо-покретима– само су неки од несвесних одгово- ра на питање живота и смрти жеђ за вечним животом откуд то да оваква питања, експлицитно или импли- цитно, највише постављају управо млади људи? шта је то што младог човека чини толико специфичним да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања?“ поједностављен одговор бисмо црква и млади православни мисионар l 45 ђакон оливер суботић мисија међу младима могли потражити у пубертетским психофизичким про- менама, но, оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира можда и није потребно улазити у проблематику зашто се ово питање поставља, већ дати одговор на њега млади људи никада неће престати да постављају питања живота вечног (макар и несвесно) и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи утолити на погрешним изворима често се дешава да одговор траже у вишим вредно- стима, статусним симболима, у новцу, али и то бива 46 l2/2009 бити привремено – бар за оног ко иоле дубље разми- шља једини који може угасити жеђ за вечним животом јесте онај који је за себе посведочио да је извор живо- та вечног – господ исус христос одговорност свештенства према младима данас сви хришћани, а поготово свештена лица, имају огромну одговорност према младим људима који дола- зе у цркву – било чиме да су подстакнути одговорност у смислу да покрете њихове душе који се испољавају само у телесним радњама морамо научити да схватимо на прави начин најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“ – такве придике он чује са свих страна, а бунтовног, какав јесте, само га терају у даљу изолацију младом човеку је потребно отварати нове види- ке, давати му дубински смисао сваког питања које, можда и несвесно, поста- вља, а не шаблонизирати нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити пло- дом (богати младић из приче са почетка текста је, на крају, ипак одустао и поред тога што је испред њега био сам хри- стос), али треба чинити оно што до нас стоји најзад, човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор бог свима нама у свако- дневном животу шаље обичне младе људе са пробуђе- ним духом, које често не разумемо или их фарисејски осуђујемо или, пак, „овај пут немамо времена“ за разго- вор најгоре од свега је то што после тако хладног при- јема они или дигну руке од свега или у сектама траже аутентичан вид духовности а ако будемо поступали неодговорно, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (језекиљ, 3, 18) према младима – у том контексту – морамо имати три квалитета: отво- реност, искреност и стрпљивост отвореност је важна у погледу оних младих људи који можда немају „конвенционалан“ изглед (рокери, панкери и слични су само неки примери) није добро да им спочитавамо поуке о изгледу, већ да видимо како је обучено њихово срце, и да – у том погледу – водимо разговор (сетите се само примера старца порфирија и панкера који су му долазили на исповест) искреност је важна зато што млади људи не воле лицемере: како ће младом човеку потребу за уздржа- њем проповедати свештеник са цигаретом у руци! сто- га треба бити образрив и од младих тражити само оно колико и сами испуњавамо – да се господње упозорење упућено фарисејима не би случајно односило на нас (лк, 11 46) стрпљење – да би се саградио један храм, потребно је време и стрпљење, а да би се на прави начин обликовао храм духа светога у младом човеку, потребно исто то у много већој мери живот у цркви на жалост, млади данас о цркви најчешће имају погрешне представе, често – под секу- ларним медијским утицајем – разуме- вајући је као некакву институцију или, пак, део националног блага и историје данас је из тог разлога потребна кати- хизација младих, пре свега кроз обра- зовни систем у виду школске веронау- ке, али и много шире од тога јер је потребно да осете живот у заједници верујућих људи сабраних у име христо- во самим тим ће бити јасно да хри- шћанство није пука философија или, пак, „једно од учења“, већ управо живот, односно нов начин живота у васкрслом господу за разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, црква их позива да окусе живот иако такве друштве- не акције помажу у неким аспектима, оне ипак не одговарају на питање живота и смрти ту, такође, лежи велико искушење јер спољашња околина од хришћан- ских мисионара често тражи да се поведу за методи- ком друштвених институција ради краткотрајног добитка који би, у крајњој инстанци, резултовао упра- во погрешном, институционализованом представом цркве док цело друштво покушава да младе људе обликује споља – намећући им разне забране – црква све време треба да им указује на преображај изнутра а када јед- ном сами осете благодат духа светог како струји у целом бићу, више неће бити потребно да им кажемо ни реч – осим да их подржимо у животу у христу l део ауторизованог предавања о односу цркве према младима одржаног у српској дијаспори човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор православни мисионар l 47 драгана мандић хришћански брак хришћански брак и периоди уздржања добро нам је позната изрека да дивљење ишчеза- ва усљед блискости и највеће и најузвишеније ствари блиједе пред нашим очима усљед навике нажалост, и та прекрасна и узвишена личност у коју смо били лудо заљубљени, идеализовали је, дивили јој се, маштали о њој и чезнули за њом сада је ту, пред нашим очима, обична, блиједа, деми- стификована, без ореола и славе, и гледа нас истим празним погледом којим и ми гледамо њу а не тако давно сма- трали смо је недости- жном, посебном, једин- ственом и били смо спремни да свој живот трајно вежемо уз њу најсретнији дан нашег живота био је дан испи- јања заједничке чаше, дан наших завјета и кру- нисања наша љубав је потврђена божијим бла- гословом у присуству чланова литургијске заједнице, дан нашег сје- дињења заиста је био празник како се, онда, догодило да је тако огње- на и искричава љубав постала сива и безлична равнодушност? хришћански брак је света тајна то значи да он подразумијева константно освећење живота, напор- но успињења уз тавор, гору преображења, подвиг који врхуни у тачки када христос постаје све у све- му – не живимо више ми, него он у нама раскошни обред црквеног вјенчања икона је и предокус ове стварности царства божијег, стварности неговје- штене и задате, али још увијек неостварене у њеној пуноћи живот који почиње свадбеним весељем предста- вља путовање и успињање, радост и мучеништво, љубав неодвојиву од тајне крста, непрекидно свједочанство наше слободе о тајни јединства христа и цркве, стварности коју жртвом и при- ношењем остварује- мо и призивамо у нама између дана вјенчања и дана сла- ве божије, када ћемо, надамо се, у његовој слави бити и сами, протиче живот као чудо познања и откриве- ња, понирања у тај- ну другога – преда- вања и благодарно- сти, жртве и уздр- жања првим својим чудом које твори на свадби у кани гали- лејској, христос нам показује смисао светих тајни, смисао брака претворити воду у вино – то је импе- ратив хришћанског живота! не сачувати воду, него је претворити у вино, створити нови квалитет! пре- образити природно у натприродно, ерос у агапи, ограничено и смртно у вјечно и бесмртно чин вјен 48 l2/2009 чања само је почетак овога преображаја он подра- зумијева живот у подвигу, младенце који превас- ходно ишту царство божије, и уз њега им све друго бива придодато природни ерос, који постоји у нaма као божији дар кроз који се чак и пали човјек – егоиста, отвара за другога заборављајући на себе, а који је у овом палом стању помијешан са гријехом и похотом, мора бити спашен и преображен кроз тајну свога ероса, човјек просијава као икона божија, као биће заједнице које своју љубав тежи да оствари са кон- кретним ближњим кроз тајну тјелесне љубави бог дарује човјеку и животворну моћ чинећи га сауче- сником своје свемоћи сексуални чин представља тајну најинтимнијег људског повезивања, а уједно и пут кроз који људска љубав постаје животворна – отвара се за трећег, иконизује заједницу свете тро- јице и њену творачку моћ као биће слободе, човјек се не задовољава само природним односима он тежи да буде личност издижући се изнад граница соп- ствене природе – као двије сло- бодне личности које се подви- гом извијају ка богу овај однос са богом постаје кичма њиховог узајамног односа узносећи их ка реалности јединства свега у христу овај подвиг подразумијева пост, непрекидни подвиг самопревази- лажења, чувања ближњега од само- га себе, добровољног љубавног само- ограничења зарад још веће љубави; наш слободни избор да дрво познања добра и зла са његовим прелесним изазови- ма замијенимо трајно дрветом живота брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа ради и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој пол- ност бива превазиђена, а ерос преображен у православни мисионар l 49 љубав – агапи пост је пут исцјељења и обновљења истин- ског ероса и чувар уважава- ња личности и тајне другог бића кроз пост муж и жена своју вољу саобра- жавају вољи божијој, и то их дубље духовно сје- дињује пост нас исцјељује од потопа страсти, доноси мир у дом, превазилажење брига од овога свијета, које представљају велико искушење брачницима и узрок су многих брачних пробле- ма пост нас учи да одбацимо егоизам као начин постојања и да никада не говоримо у категоријама моје и твоје пост и живљење у непрекидном пока- јању, односно преображењу, обнављају супружнике, отварају их за бога и ослобађају од земље пост чува и брачну постељу неоскврњеном и од незасите похоте избавља он супружнике подсјећа на смисао брака, а то је да буде одсјај тројичне љубави оца, сина и светога духа, а не озакоњена похота и предавање страстима због неуздржања адам и ева губе рај, а свети се уздржањем кале и васкр- савају као синови божији пост нас учи да је сваки љубавни сусрет са нашим супружником дуго оче- кивана срећа уздржа- ње нас учи да у брач- ну постељу уђемо нови тако брачна ложница остаје чиста, а љубав супружника увијек свјежа и снажна брачна заједница пред- ставља истинско понира- ње у живот, виђење реално- сти у одсјају личности другога који је је наша радост и наш коректив тиме што се љубавно сје- динио са нама, ближњи није постао наш посјед, објекат наше жеље, инстру- мент за обављање свакодневних послова други је наше тијело или глава за којим нас уздржање учи да чезнемо припремајући се за нови сусрет и тајну новог сједињења уздржање нас учи да поштујемо светињу његове личности, а то значи да не смије да нам постане обичан дивљење ишче- зава усљед блискости пост нас учи да дивљење уса- вршимо освећујући једно друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?

Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... бог неће ништа на силу од нас треба се више радовати, а мање бри- нути за свако зачето чедо у утроби господ даје снаге за сваки терет, а нарочито за ро- дитељски ненад: рађање, у сваком случају, јесте подвиг, јер се на свет, божијим благо- словом, доносе потенцијални становници царства небеског децу је можда најлакше родити, али васпитати их да буду људи, хри- шћани, је нешто сасвим друго, поготово у данашње време да ли је подвиг породичног живота и монаштва исти или различит, који је тежи, који лакши, тешко је рећи сваки има своје особености које су веома тешке, али ако не заборавимо господа христа као цен- тар живота и оно чему тежимо ништа нам не- ће бити тешко чињеница је да ни монаштво без породице, а ни породица без монаштва не може да опстане ко, како и да ли се спа- сава ипак је у рукама божијим наше је да радимо и тежимо циљу спасења данијела: не волим да ме хвале бројем деце сâмо ра- ђање је лакши део када децу изведе на пра- ви пут, родитељ тек тада може да „одахне“ не може се никако рећи да је рађање бес- потребно мучење човек је икона божија, у сваком детету можете да видите лик божији обично се прави паралела између брачног и монашког живота суштински, циљ и једног и другог је спасење душе, али ја бих рекла да је монашки пут за нијансу узвишенији не каже се без разлога да је монашки чин ангелски образ монаси, испуњавајући своје завете, мењају човекову палу природу ми брачни- ци имамо олакшање један кроз другога, кад један посустане други припомогне а монах је сâм и зато мора сву своју пажњу да усмери ка „горе” нису тек тако многи брачници пред крај живота одлазили у манастире и прима- ли монашки чин вишедетне хришћанске породице 34 2 / 2019 људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности браком се супружници повезују и ду- ховно, а не само телесно ненад: чињеница је да су људи, како вре- ме пролази, све отуђенији једни од других многи елементи доприносе овоме: од начи- на васпитања у породици, преко етичког си- стема вредности у друштву до економских услова и др као последица отуђености и број бракова који се склапају и опстају је све мањи по мом мишљењу, брак може црпети духовни тон само у православном духовном окружењу, а највише из причешћа, тј од го- спода христа као бесконачног извора сваког добра данијела: индивидуализам је узрок све мањег броја склапања бракова нажа- лост, тако се васпитавамо од малих ногу, да будемо окренути себи и својим потребама не желимо обавезе, већ да животаримо и грицкамо живот на парче, играмо се „хоћу- нећу“ морам да признам да сам и сâма жи- вела тако православље ми је отворило очи и открило суштину живота у заједници и жр- тви за ближњег када верујете у вечни живот, онда боље промишљате и о овом који нам је дат привремено да ли од света у коме живимо, из кога нам долазе негативни утицаји, треба да одвраћа- мо очи и да га се клонимо? да ли треба само на духовно да обраћамо пажњу? ненад: човек мора да нађе модел сужи- вота са данашњим светом, а да притом оста- не хришћанин негативне утицаје једино можемо избећи постом, молитвом и редов- ним причешћивањем данашњи хришћани ми личе на пророка данила за време вави- лонског ропства мислим на притисак који свет врши на православне хришћане као да су у кавезу са лавовима данијела: тешко је избећи негативне утицаје док су деца ма- ња, то је изводљиво било ми је тешко да то прихватим кад је прво дете кренуло у школу не можете дете држати под стакле- ним звоном мора и да погреши и да види лоше ствари да би знало да их разликује од добрих тешко је било у свим временима бити родитељ зато су важне молитве бог не оставља родитеље сâме што се тиче ду- ховника, увек смо имали заједничког прво је то био отац раца-радивоје, који нас је и привео вери његове савете за брак и данас примењујемо, потом дивни отац радивоје панић, који је тада служио у храму светог александра невског онда је у наш живот дошао отац серафим петковић он је више од духовника: помоћ и подршка увек када затреба сада, када не морамо да досађује- мо духовницима и када смо довољно зрели да знамо да морамо да се боримо, а знамо и како, исповедамо се код нашег парохиј- ског свештеника оца огњена, дивног мла- дог свештеника, који је увек шири пријатну атмосферу око себе колико вера мења човека, како га пре- ображава? незаобилазна тема код светих отаца је молитва како разумете ове речи архимандрита рафаила карелина: „човек се кроз молитву преображава, али се исто тако у његовим очима преображава овај свет мо- литва је и мајка и кћерка љубави, љубави у којој се налази пунота постојања“? ненад: вера у сваком случају мења чове- ка али, заборављамо да може да нас мења и у позитивном и негативном смислу ако верујемо правилно и трудимо се да оста- немо у крилу мајке цркве, промена ће бити позитивна у случају искривљеног верова- ња, прелести, та промена ће бити негатив- на данијела: врло често помислим како би изгледао мој живот да нисам упознала пра- вославље чини ми се да не би имао смисла све што човек ради, ствара, постиже све се доведе у питање када се дође до тренутка смрти ако нема вечности, ако нема васкрсе- ња, све је узалуд вера осмишљава живот и тера на промишљање: ко смо, одакле смо и куда идемо? св пајсије светогорац каже: „крштена деца доживљавају небеска тајинства будући да су чиста, њихови ангели чувари, који непреста- но гледају лице божије, доводе их у контакт вишедетне хришћанске породице март / април 2019 35 са њим“ можемо рећи да мала деца у срцима својим имају теолошку основу и пријемчива су за бога у родитеље често гледају као у бо- га да ли сте то уочили код ваше деце? ненад: навешћу један пример пре јова- новог рођења, деца су се играла тако што су имитирала литургијску службу од лего коцки би направили путир, дискос, сасуде, од данијелиних марама одежде, све би при- премили као у цркви, и олтар и певницу то је било толико реално, тачно су поделили уло- ге: марко је био свештеник, лазар ђакон, а милица и сара монахиње, појци цела сцена и све што су изговарали је деловало као да су ко зна колико пута покушавали и вежбали, а у ствари све је било спонтано данијела: код најмлађих вера је изражена отворено они не знају да сакрију то што осећају када нам се сара озбиљније разболела 2011 го- дине (имала је 4 године) од синдрома поли- радикуларног неуритиса, и када смо морали да је оставимо по први пут сâму на одељењу интензивне неге института за мајку и дете, остала деца код куће су одмах стала на мо- литву и са сузама се молили да сара оздрави богу хвала, све се добро завршило и остало као опомена да благодаримо богу што су нам деца здрава како расту, постају затворенији, теже се допире до њих пубертет је време ка- да човек сазрева и сâм испитује ствари око себе надам се да ће оно што су задобили у раном детињству бити залог за боље одлуке у будућности ненад: суштина је у васпита- вању себе само својим примером можемо показати деци којим путем треба да се иде наравно ту је и молитва, као и бесконачно причање, објашњавање с обзиром да стал- но грешимо, остаје нам једино нада да ће го- спод тајанствено поправити наше погрешке децу треба чим се крсте водити на литургију и причешћивати, а верујем да ће бог уради- ти много тога чега нисмо ни свесни с обзи- ром да смо се данијела и ја и упознали у цр- квеној заједници и да недељу не можемо да замислимо без литургије, природно је било да и деца од малена иду редовно у цркву не могу, и не желим да замислим, каква би она била без утицаја благодати која се излива на људе који на њој присуствују никада нисмо вршили притисак на њих деси се понекада, како улазе у адолесцентни период, а када нису код куће, да не оду на службу или да промрсе када је постан дан, али је чињени- ца да су потпуно свесни шта су урадили ми- слим да цркву осећају као своју кућу у којој треба живети, у коју треба ићи, па и ако по- греше увек јој се могу вратити, јер нас тамо неко жељно ишчекује данијела: наша деца су одрасла за певницом дечаци су прислу- живали у олтару разумеју важност учество- вања у литургији некад им буде тешко да устану недељом од пре пар година посте све постове није им лако кад сви другари у школи једу пљескавице, а они треба да се уздрже мислим да их на пост „тера” само љу- бав према породици и црквеној заједници којој припадамо знају да кроз пост поштују правила, као и многи други који су им важни у животу олакшавајуће је што у нашој бли- жој околини сви посте: и ненадова сестра са својим мужем, и породица мог брата који има троје деце, и моји родитељи, и ненадо- ва мајка просто речено, знају да ће иступи- ти из заједнице ако не буду постили притом, настојим да не буду гладни, иако посте деца у развоју имају већу потребу за храном мо- жда некад и претерам са угађањем, али то је да им не остане успомена на пост као нешто непријатно, већ да га заволе и да наставе да посте које школе деца уче? у чему су посебно та- лентована? да ли се баве додатним активно- стима? иду ли на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? данијела: марко је други разред гимна- зије, природно-математичког смера лазар је осми разред, милица седми, сара пети, а јован трећи одлични су ђаци сви се ба- ве спортом, мада је марко највише од свих спортски тип и тренира кошарку лазар тре- нира кошарку и пливање, а милица, сара и јован пливање марко, лазар и милица су за- вршили ниже музичке школе, а сара и јован их још увек похађају трудимо се да им чита- вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2019 ње буде алтернатива виртуелној стварности, баш као што су то спорт и музика одрасли су за певницом и воле да певају марко и лазар свирају кларинет и гитару, јован кларинет, а милица и сара клавир посебно их је музици и певању учила ненадова сестра нела она је стални члан групе „србче”, коју је основао отац серафим петковић, игуман манастира свете тројице у белим водама код љубови- је са групом „србче” наша деца су учество- вала на снимању компакт дискова, као и на хуманитарним концертима отац серафим нам је велика подршка игрице, компјутери и мобилни телефони су проблем, с обзиром да их сва деца имају сугеришемо им да на интернету одгледају неки добар филм или неку поучну емисију иду на веронауку, али је неопходно да се та теорија проживи на ли- тургији, уз сједињење са господом кроз при- чешће ненад: веронаука је свакако важна највише постижу вероучитељи који подсти- чу и организују доласке на литургију имамо среће што у основној школи у вранићу деца већински бирају веронауку осетно се повећава агресивност код де- це да ли родитељски греси утичу да ра- сте и дечја агресивност, посебно бројна чедоморства? ненад: наш народ, поучен старим заве- том, често каже: „дедови јели кисело гро- жђе, а унуцима трну зуби“ некако сам увек веровао да све што радимо у животу се та- јанствено уписује у генетски материјал и да касније ми то преносимо као потенцијал де- ци веома је важно у каквој околини дете ра- сте и колико су му родитељи, поготово мајка, посвећени у данашње време, у трци за нов- цем, многе мајке се одлучују за посао и тиме несвесно препуштају децу утицају телевизи- је, интернета, улице уколико је дете имало наслеђене лоше потенцијале, у условима лоше околине и они ће се испољити уколи- ко је породица окренута цркви, господу, и деца се редовно причешћују, много тога ће тајанствено бити исправљено или зауздано нажалост, у нашем друштву, које није цркве- но освешћено, велики је број абортуса то је довело до тога да смо као народ на ивици физичког и духовног уништења многе мај- ке нису ни свесне шта раде и у том смислу проповед и мисионарење цркве у сопстве- ном народу су потребнији више него икада неопходно је да парохијски свештеници, приликом сваке посете дому оних људи који не долазе редовно у цркву, обаве малу ми- сију, поразговарају са домаћином, позову у цркву, распитају се о потенцијалним про- блемима и посаветују их на литургији треба што чешће повезивати приче из јеванђеља са животним темама и редовно одржавати агапе (трпезе љубави) где ће се разговарати о проблемима и исте повезивати са јеван- ђељем и тумачењима данијела: мислим да је у србији потребна много већа мисија против чедоморства почети од самог става према сексуалним односима који су постали оличење слободе без одговорности јасно и гласно треба рећи да ко није у стању да при- хвати улогу родитеља не треба да ступа у те- лесне односе затим, пружити подршку мла- дим женама, ако већ дође до трудноће оне су обично у страху да ће бити одбачене или су под притиском свака жена осећа и зна да чини грех ако изврши абортус, али превлада притисак и она чувена реченица „то није жи- во” такође треба проповедати о животу као дару од бога и да све што је зачето треба да се роди, да је то од сâмог зачећа личност ко- јој су „и власи на глави избројане“ мислим да многи то не знају, а многи и не желе да верују у то, јер је тако лакше нарочито саветовати брачнике, који су испланирали број деце, да не врше абортусе они треба да знају да где има за двоје деце, биће довољно и за треће или четврто зато треба чешће проповедати на тему „материјалног“ да би то допрло до свести људи имала сам привилегију да бу- дем уз децу све време њиховог одрастања доста времена сам проводила учећи их, чи- тајући, певајући, као што деца раде у врти- ћима, али сигурност и топлину породичног окружења не може ништа да замени да ли обраћате пажњу на моду, која данас, можда више него икад, усмерава понашање вишедетне хришћанске породице март / април 2019 37 омладине и намеће им нехришћанску сим- болику (мртвачке главе, сове, змајеви, тето- важе по телу)? ненад: тетовирање, као тренд који се фор- сира у данашње време, је потпуно неприме- рен хришћанима он представља један од облика привлачења пажње на себе све што се дешава у савременом свету (тетовирање, агресија итд) показује колико су људи отуђени једни од других и колико је човек гладан ду- ховног контакта али није довољно само кон- статовати да су ови трендови лоши, потребно је наћи алтернативу, истаћи позитивне приме- ре многих познатих људи који нису подлегли трендовима, дружити се са људима исте ори- јентације и духа и овде се опет показује вели- ка улога и одговорност свештенства – са људи- ма треба радитиданијела: увек сам обраћала пажњу на натписе на дечјој одећи, играчкама, чак и свескама деца су уз мене научила да их примећују и одбацују тетоваже су постале то- лико уобичајене да просто човек не поверује сада се тетовирају и озбиљни, образовани, љу- ди наших година искрено се надам да нашој деци неће пасти на памет да то учине да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? ненад: на летовања идемо, а на зимовања не некако се увек нешто „отвори“ када треба да се иде углавном летујемо по србији, ре- ђе на мору трудимо се да летовања не буду само туристичка, већ обиђемо и православ- не манастире који су тамо и поклонимо се светињи марко и лазар су имали прилику да, милошћу пресвете богородице, пре три године буду са мном неколико дана на све- тој гори када год се укаже прилика идемо у манастире на поклоњења, мада како су де- ца старија то бива теже данијела: тренутно нам је већи ауто у квару нисмо могли да га поправимо у току прошле године, тако да нисмо успели прошлог лета да одемо сви за- једно надамо се да ћемо успети до овог лета да поправимо ауто памтимо, као најлепше, летовање на које смо ишли са још неколико вишедетних породица, а са благословом оца серафима многи стављају знак једнакости између сромаштва и вишедетности ваш пример то очигледно демантује ненад: суштина је у питању: шта ми хо- ћемо од живота и шта је то чиме смо задо- вољни? човек може бити сиромашан у ма- теријалном смислу и са једним и са више деце и обрнуто, може имати довољно и са вишедетне хришћанске породице 38 2 / 2019 једним и са више неопходно је да се ради, а зарадиће се колико бог благослови ми- слим да је битно да схватимо и прихватимо да наш материјални статус не зависи од нас, бар је моје искуство такво неки од наших свештеника често говоре: „човек снује, а бог одређује“ човек је такво биће да коли- ко год да има новца деси му се искушење да није довољно данијела: број деце не треба повезивати са сиромаштвом зависи и како посматрате материјална добра и чи- ме сте задовољни не бих била искрена кад бих рекла да не размишљам о материјалној сигурности, али се трудим да то препустим богу до сада се то показало најпоузданије ненад је почео да ради свега неколико дана пре нашег венчања када је прешао у дру- гу фирму, и то се десило по божијем благо- слову сећам се да је било и тренутака када сам искрено завапила богу и десило се по- већање плате нама помажу и бабе и деде, то је велика помоћ ми им то не тражимо, али они то раде из љубави према својим потомцима је ли било ризичних трудноћа или порођа- ја? сада је актуелно питање вакцинисања де- це имате ли поверења у данашње вакцине? данијела: за мене су трудноће биле не друго него „прво” стање јасно се могло осе- тити да се читав мој организам обнављао у свакој трудноћи врло лако сам изнела свих пет благословених стања порођаји су били природни, мање-више слични имала сам обичај да читам псалам 18 током трудноће и још неке молитве за лакши порођај увек сам осењивала знаком крста и предео стомака где је беба наша су деца вакцинисана у вре- ме када нам се родило прво дете није било много помена о штетности вакцина ипак, највећу одговорност за дететово здравље имају родитељи, зато вакцинација не треба да буде присилна каква је ваша порука охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? данијела: одазвали смо се вашем позиву за разговор највише зато што нас дубоко по- гађа стање наталитета у србији, због жеље да се шири мисија о вишедетним породицама и да се многи брачни парови охрабре за ра- ђање мој савет младима је да се не нећкају дуго већ да буду храбри и ступе у брак отво- реног срца да мање брину, а више се радују више деце је више бриге, али много више ра- дости тачно је да ће бити и несугласица, али све то може да се превазиђе човек мора да се узда више у бога него у себе ненад: свака породица би могла да одгаји бар троје деце мислим да родитељи нису ни свесни лепоте коју пружа вишедетност то је нешто што се не дâ описати речима потребно је препусти- ти се богу и проживети и деца су дошла на ред питали смо их ко- лико је вера заступљена као тема разговора код младих? колико често причају, певају и свирају о оном што су научили на часо- вима веронауке, прочитали? да ли то зани- ма и њихове другаре који иду на грађанско васпитање? марко: ми у четвртој београдској гимна- зији на веронауци често причамо о цркве- ним службама и учимо разне тропаре, нпр за резање славског колача и за славе свети- ма постоји иницијатива од вероучитељице драгане даниловић да се развије византиј- ско појање, што бисмо волели има и оних који иду на грађанско васпитање и занима их понешто и духовно, али њихови родите- љи их усмеравају само на световно милица: ми сваке године учествујемо у приредби на савиндан наставнице српског језика се потруде да нађу неки леп драмски текст о светом сави пријатно изненађење за нас било је кад нам је за крај сара одсвирала бахову клавир- ску композицију „мали прелудијум”, а марко је свирао на гитари док су сви певали „бог је права храна”, коју је компоновао протосин- ђел серафим петковић књигу србче – песме за децу – ноте и акорди и мноштво компакт дискова су нам даровали да њима обрадује- мо још неколико вишедетних породица  вишедетне хришћанске породице март / април 2019 39 када је средином јануара 2018 године, због штрајка у грчкој, отказано покло- ничко путовање на егину и у камаризу - у организацији манастира јовања код ваљева, нико није ни слутио да ће, по божијем про- мислу, следеће заказано путовање за 8 фе- бруар - бити управо на дан упокојења старца нектарија виталиса, те да ће група поклони- ка стићи директно на његову сахрану путовања у грчку са свештеницима из цр- кве светог нектарија из ваљева, као и са бла- гословом оца михаила (биковића) из мана- стира јовања, су редовна неки путници су више пута били код нежног и крхког старца нектарија, живог светитеља, облагодаћеног љубављу и чудесним исцељењем од стране светог нектарија егинског на вест о његовом престављењу, коју смо добили ушавши у аутобус, већ на самом по- ласку испред цркве светог марка у београду, многе очи путника засузише сви који су има- ли срећу да су га познавали, преносили су дру- гима колико је он волео људе, а посебно и у ве- зи са тим, колико је волео и молио се за србе после лагане ноћне вожње, уз тихе и ус- трептале разговоре путника, стигосмо у пре- подневним часовима у камаризу – место где је старац нектарије подигао храм светом нектарију егинском, у знак захвалности за његово чудесно исцељење од рака, пре ско- ро тридесет година монах нектарије виталис је рођен у пире- ју 1930 године као василије, у породици оца сведочанство закрстила сам и помазала болно место уљем које сам донела са егине из канди- ла светог нектарија бол је почео да јењава поновила сам још два пута и бол је потпуно ишчезао сведочење о чуду светог нектарија татјана ерић стојановић 40 2 / 2019 римокатолика и мајке православне хришћан- ке, као шеснаесто од седамнаесторо деце негде око његовог осамнаестог рођендана, априла 1948 године, газда јанис, берберин, код кога је учио занат, повео га је на острво егина, у манастир свете тројице, где почивају мошти светог нектарија егинског чудотвор- ца када је василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело светитеља, догодило се прво од многих чуда која су везана за овог светитеља зачуо је глас који му је рекао „би- ћеш свештеник и носићеш моје име“ убрзо се у манастиру светог мелентија у китерони василије замонашио и узео име свог заштитника нектарија егинског и постао старешина храма у камаризи међутим, када је оболео од рака, свети нек- тарије му поново долази у сан и каже: „овде је место где ће бити храм са мојим именом поч- ни да га градиш, ја ћу ти помоћи“ тако је и отпо- чела градња храма посвећеног овом светите- љу где смо били удостојени да присуствујемо сахрани старца у гробницу у звонику, раније припремљену за његов гроб и то је објашње- ње зашто је храм саграђен управо у камаризи мноштво људи, са сузама у очима, при- стизали су до храма светог нектарија, где се одвијало опело и где је владала туга, али се у молитвеној тишини осећала и некаква не- изрецива радост сутрадан ујутро смо поново дошли у ма- настир светог нектарија, где је служена „тре- ћина“ (трећи дан) старцу нектарију виталису наша два свештеника која су са нама крену- ла, служила су заједно са грчким, тако да смо, осим на грчком, могли да слушамо службу и на - српском језику помислили смо, у том синхроном двојезичју, како је још једном по- тврђена љубав и чудесна веза овог старца са српским народом! како је била воља божија да не стигнемо да узмемо благослов од старца нектарија за ње- говог живота, већ стигосмо на његову сахра- ну и на помен трећег дана, размишљала сам дуго о његовом исцељењу, које је по сведоче- њу многих уследило после његовог виђења светог нектарија који је тада у свештеничкој одори ушетао у манастир, отишао тешко бо- лесном оцу нектарију у собу и рекао му: „то је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати заврши посао“ два и по месеца по- сле тога старац нектарије, отишавши у атину у онколошку болницу, сазнао је да је – потпу- но излечен наставили смо свој пут ка манастиру пан- тократор, који се налази у близини атине, у којем је 13 година боравио и служио свети старац порфирије кавсокаливит мати сти- лијани, игуманија овог манастира је његово духовно чедо везе су поново вишеструке: свети порфирије је био и духовни отац стар- цу нектарију виталису, а такође и веома на- клоњен српском народу иначе, у овом ма- настиру смо имали могућност да целивамо сведочанство март / април 2019 41 миомирисне свете мошти монаха мученика, побијених у нападу на манастир у 17 веку, када су турци зверски убили 179 монаха, ко- ји су у тренутку напада стајали – на молитви онда је дошао тренутак да одемо и на еги- ну кренули смо трајектом из луке пиреј и имали смо ветровито, готово олујно време током пловидбе сви смо помислили како ће нам такво време покварити нешто од утиска на нашем дугоочекиваном путу на острво искрцали смо се са трајекта у лучком делу острва и онда је наш аутобус имао још десе- так километара да вози до манастира свете тројице у којем почивају мошти светитеља и чудотворца – светог нектарија дошавши у манастир, под заштиту и у окриље нашег светитеља, осети- ли смо велику благодат свечани осмех на лицима сваког од нас, док смо се смештали у конаку, говорио је и о нашем једин- ственом утиску да је олујно време заменило црвенило неба, као и потпуна тиши- на светлог сумрака, тог фебруарског дана од олујних тамних облака више није било ни трага цео даљи боравак у тишини овог мана- стира је био чудесан присуствовали смо светој литургији следећег јутра, добивши божији благослов да целивамо мошти све- тог нектарија, посетимо његову собу у којој је боравио последњих година свог живота и поклонимо се чудотворној икони пре- свете богородице, као и да присуствујемо акатисту светитељу над његовим гробом у капели, где је током двадесетак година по упокојењу, почивало његово нетрулежно тело као и већина посетилаца, наслонили смо ухо на мермерну плочу његовог гроба у којем је почивао, у близини бо- ра који је он нарочито волео рекли су нам да се из дубине гробнице могу по- сведочанство одједном, на месту где сам стајала, чула сам ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било толико јако, јасно и чујно, да сам готово одскочила од гробнице, понављајући радосно и тихо: чула сам га, чула сам га 42 2 / 2019 времено чути одређени звуци као што су ко- раци, неке речи, или добовање штапа по тлу као и многи други, наслонила сам главу на- прегнула сам слух у нади да ћу евентуално чу- ти те звуке за које сам очекивала да ће можда бити једва чујни најпре дуго нисам ништа чу- ла, а онда сам одједном на месту где сам ста- јала чула ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било то- лико јако, јасно и чујно, да сам готово одско- чила од гробнице, понављајући радосно и ти- хо: чула сам га, чула сам га нисам знала шта то значи други нису ништа рекли да су чули, а ја недостојна нисам знала какав ми је знак ти- ме дао свети нектарије, да ли је тиме хтео не- што добро да ми пренесе, или сам била опо- менута тим ударцем штапа нисам знала чак ни да ли треба о овоме да причам са другима како сам на овом путовању у аутобусу седе- ла поред деветогодишње девојчице марије, која је путовала са својом мајком, сестром и братом, она ми је такође у својој дечијој запи- таности поверила да је чула из дубине мер- мерне гробнице јасно изговорену реч „да“ (дакле на српском језику) и тада се та девојчи- ца запитала шта је у том тренутку помислила, да би добила овакав одговор замишљена и пуна утисака вратила сам се са острва егина, после чега сам редов- но посећивала и одлазила на поклоњење на разна света места где се, испоставило се, налазе свете мошти овог светитеља и чудо- творца кога је господ пројавио: манастир раковица, манастир ћелије, манастир тума- не и црква светог василија острошког та- кође, и у другим манастирима налазила сам његове иконе једнога дана, мој кум ми је, без икаквог знања и посебног разлога, нео- чекивано донео дивну књигу „свети нек- тарије егински – земаљски анђео, небески човек“ тако сам и нехотично, промишљу божијом, стално долазила у молитвени кон- такт са светитељем у манастиру раковица присуствовала сам акатистима овом светитељу често ми је отац игњат читао молитву за предстојећу опера- цију на срцу у октобру сам имала успешну операцију, која је трајала око 5 сати и која је, слава богу, добро прошла и ја сам се врло бр- зо опорављала после операције, међутим, током опоравка, имала сам некакве јаке, али по пореклу нејасне болове, који нису пре- стајали по природи постоперативног стања, због коагулације крви, нисам смела да узи- мам аналгетике сетила сам се да сам донела уље из кандила светог нектарија, са егине закрстивши, помазала сам болно место бол је почео да јењава потом сам исто поновила још два пута и – бол је потпуно ишчезао! још једно чудо светог нектарија, чије при- суство и заступништво у молитвама господу осећам непрестано и још једна, тако честа и незаобилазна помисао: „диван је господ у светима својим!“  сведочанство март / април 2019 43 опојност мириса, боја, богатство и ра- зноврсност у башти цркве чине сво- јеврсно рајско насеље које се посматра, мирише и у чијем активном и живом ра- сту и покрету се мора уживати говоримо о цвећу свих врста, облика и величина, најлепшим манастирским украси- ма и најбогатијим парохијским баштама није лако одабрати оми- љени цвет сваки је прелеп на свој начин некада, гледајући ружу не видимо маслачак који нам се смеје као сунце или пак, задивљени ло- зом, превиђамо значај и величину маслинице, која тек почиње да ра- сте и сазрева о, да, говоримо о људима баште христове у свом разноликом бо- гатству црквене оазе веома је тешко задржати поглед само на једном цве- ту, а није ни природно хајде да прошетамо нашом непоновљивом, свагда оригиналном и никада до краја прегледном баштом хајде да приђемо људима спонтано и отворено, да видимо њихов осмех и дела и да сагледамо једни друге онако како можемо, једноставно и искрено прву причу наше нове рубрике посвети- ћемо жени чију башту угледате чим стигнете у храм вазнесења господњег у жаркову то је једна од особа које су своју животну стазу усмериле ка цркви у правом смислу те речи у питању је сестра вера милошевић службе и башта порте за њу нису тек задуже- ње, већ свакодневној задовољство ту је увек да скува кафу, усиса про- сторије парохијског дома, почисти, среди, постави столове и учини све што једна мајка и жена ради у својој кући велико је задовољство и нео- писив осећај бити у храму у коме се људи осећају као у свом дому сви литургијски хришћани у жар- кову знају сестру веру ако и не узи- мају учешћа у другим активностима при храму, сигурно су приметили вредну жену са капицом која је увек на свом месту, и која као војник пред команди- ром истовремено прати целу војску и води ра- чуна да је све у најбољем реду тај војник зна и да се наљути када све није у поретку, али исто тако и да прискочи и подржи својом енерги- јом апсолутно сваку ситуацију која то изискује и коју она увек својим оштрим оком сагледа парохијани о једном цвету у башти жарковачке цркве кристина давидовић од овог броја покрећемо рубрику „парохијани“, у којој ћемо представљати примере верника који дају различите и занимљиве плодове при својим парохијским заједницама 44 2 / 2019 када вдс донесе храну за потребите, нико не уме да организује поделу као вера све одради брзо, педантно и једноставно ова- кви људи у заједници много значе верин рад се, наравно, не исцрпљује само у жарко- вачкој парохији увек се радује одласку у ма- настир ђунис, где, такође, радо преузима сва послушања уређивала је и башту на орло- вачи, помагала у вдс-у, а у свом родном ме- сту лучани посебан труд је уложила у цркву св ђорђа, уткивајући у њу љубав према сво- ме брату није се либила ни да у тешким вре- менима купи ципеле за монашење сестри која се спремала за анђеоски чин знала је да прими и посаветује, охрабри и утеши, поде- ли своје искуство онда када је било најтеже и ти људи то никада не могу заборавити вера своју енергију несебично улаже и у фондацију „лаза костић“, максимално се по- свећујући сваком задатку који јој се повери и ту помаже на многобројне начине, али је можда најзначајнији њен задатак да на изле- тима води рачуна о реду у аутобусу, заузетим местима, евидентира плаћања и све детаље везане за путовања ту је верина способност незаменљива у овој улози ни мушкарци јој нису равни наравно, нико у цркви не загле- да у туђе двориште и не испитује туђа дела ово су све ствари које се виде или помену онако успут, у свакодневним дешавањима, активностима и саветовањима верин труд је препознат и овековечен са две грамате и захвалницом које јој је уручио патријарх српски г иринеј, те се надамо да ће послужити и њеним синовима борису и александру и унуцима луки, андреју и сини- ши за пример један човек наизглед не мо- же да уради много, али једно по једно дело и очас посла чаша љубави се напуни, па и пре- лије плодови врло брзо привлаче и друге пчелице и, ето, не буде у питању само један човек, већ жива и динамична црква у сво- јој ревности и слободи у христу, вера је неки дан по божићу 2015године у храму гроба го- сподњег у јерусалиму сатима стајала једина на високим лествама као закхеј, да би одатле пратила патријархову службу, не плашећи се ни висине, ни тога шта ће људи рећи њен труд и љубав су били толико упечатљиви, да јој је у знак сећања сапутница са ходочашћа наручили уникатно уметничко дело „вера- закхеј“ уз речи: „наша вера ситне је грађе, а огромног духа, као прави закхеј“ а када се помене и похвали њен труд и рад, она увек одговори: „ма, то је све љу- бав оца бранка“ (старешине жарковачког храма)  наши парохи ј ани сестра вера са старешином храма вазнесења господњег, о бранком митровићем март / април 2019 45 опасности заблуда – магија и магизам не једном сам срела такву реч – магизам свештеник валериј духанин, аутор књига по- свећених смислу и значењу православне ве- ре, подвлачи да су магија и магизам далеко од истог у магији постоји покушај управља- ња својим животом и спољашњим светом без послушности према богу, али се уместо личног јединства с њим предлаже постиза- ње савршенства себи самом„нажалост, код неких хришћана однос према црквеним све- тим тајнама такође бива магијски, када се кр- штење, причест, венчање и друге свете тајне схватају као средства за земаљску добробит на основу најсавршенијег деловања крстио си се – и заштићен си од свих искушења, при- честио си се – и нећеш бити болестан, вен- чао си се - избећи ћеш развод - тако сматра сујеверни човек, са магијским схватањима често човек ни не сумња да се он (можда, активни борац са врачарима и магијашима) налази у власти окултног погледа на свет“, пише отац валериј „ако особа сматра да је способна да до- стигне духовне висине само својим напори- ма, ако само савршенство сматра као неки резултат метода духовног саморазвића, он- да је у томе такође видљив магизам зато што се резултат очекује од самих људских напо- ра, вербалних формула и хипнотичких по- крета, тада срце са његовим осећањима, ум са његовим мислима, воља са њеним жеља- ма, остају без живог обраћања ка богу“ верујте ми, ја никако не желим да неосно- ваним оптужбама или сумњама увредим, ни тајсију ни друге жене које су у невољи али, ја срцем осећам како у тајсији бије нада да се река може окренути натраг: „господ је дозво- лио да сви прођемо кроз ово искушење, али понекад ме снаге напуштају, почињем снажно да плачем током молитве и дубоко тугујем, по- времено ме напада очајање и веома ми је те- шко да изађем на крај са овим драга браћо благословеног манастира, христа ради, помо- зите ми да измолим грешну душу божијег раба виктора вашим топлим молитвама без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ да, ево сада још један акатист, ево још у манастиру молебан да наручим, ево још са мало да се напрегнем и извући ћемо га! спашћемо га! али у таквој горућој упорно- сти може се скривати маловерје и наметање господу своје воље писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо:– господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио:– ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство (2 део) са руског превео: небојша ћосовић 46 2 / 2019 путеви господњи недокучиви су: зашто је тајсији пала у удео таква невоља, зашто је њеном мужу било дозвољено да падне у та- кво искушење – није на нама да знамо чове- кову слободу у избору нико није укинуо протојереј сергије николајев пише: „тре- ба увек памтити да је сваки човек слободно биће деца врло често не постају онаква ка- квима бисмо ми хтели да их видимо али, то је њихово право он је твоје дете, али он није твој роб бог га је створио кроз тебе, али му је дао слободну вољу чак и дете, тело од тво- га тела, и оно има право на сопствени живот! а тим пре – муж или жена он је други човек он има право сам да господари својим жи- вотом чак и да га уништи треба то схватити може бити да је то болно, али је неопходно“ тајсијин муж је изабрао блуд значи, сад је то његов несрећни пут молитвени подвиг или крст који смо сами направили да ли је тајсија узела молитвени подвиг по својој снази или је узела крст који је сама на- правила? није на мени да судим, али због не- чега је то страшно за њу отац јован (крестјанкин) у једној од својих проповеди рекао је следеће: „самовољни подвиг је самодељни крст, а ношење таквог крста увек се завршава великим падом“ мо- гу, наравно, да погрешим, али судећи по све- му, тајсија није узела благослов да избавља мужа молитвом од свог духовника или све- штеника, код кога се често исповеда оци обично саветују: „за заблуделог мужа молите се као за сродника, помињите га на јутарњем правилу – и то вам је довољно, и нека молитва буде искрена и топла, али не и претерана“ и само духовник који познаје оба супружника, или мудри старац у мана- стиру може дати благослов – такав молитве- ни подвиг није за свачија плећа ево и тајсију је ударила тешка артиљерија са „левог кри- ла“ „већ јако велики и снажни напади лука- вог на мене, грешну што се више ја са суза- ма молим за свог супруга за спасење његове душе, то ме све више и јаче непријатељ на- пада у виду силних, понекад, чини се, чак не- решивих свакодневних, животних проблема укључујући ту и проблеме моје деце“ помоћ у тешким околностима долази нам различитим путевима сетимо се шта пише тајсија у свом другом писму „у тешким тре- нуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ‘валаамски летопис’ (светло острво) таква благодат и душевни мир настају за време гледања душа као да се чисти и, заједно са куполама, стреми ка небу“ утеха је дошла са валаама! о греху маловерја али, то није крај приче тајсија ни једном није рекла да се моли за повратак мужа, већ да се моли за спас његове душе: „мени је те- шко да гледам како духовно пропада чиста и добра душа мога мужа“ међутим, између редова – њен вапај небесима је баш за то! ми не знамо будућност враћа ли се виктор у породицу - је неизвесно, али једно је јасно: враћање без покајања неће донети ништа добро, а при садашњој ситуацији тешко је надати се томе затим самовољни крст – мо- лити се за мужа, може са још већом сили- писма март / април 2019 47 ном ударити по тајсији: „ моје молитве нису услишене“ али, ни једна молитва, ни једна сузица, ни један уздах, не нестаје пред богом наш по- сао је да верујемо господу, да верујемо у ње- гову спаситељску промисао о нама и ово, такође, захтева неку врсту подвига од чове- ка, неку врсту решености да прихватимо во- љу божију без обзира што је то парадоксално, тајсија је сада у маловерју и несмирењу, због чега пада у очајање присетимо се речи светог григорија ниског о томе да је туга „својстве- на само онима који немају наде“ сетимо се речи светог јована дамаскина: „треба знати да сви тешки, опасни случајеви, у односу на оне који их прихватају са захвалношћу, дово- де до њиховог спасења и увек су корисни“ подсетимо се и духовног завештања светог серафима вирицког „то је од мене“ – обра- сца смирења у преживљавању туга, који нас учи да прихватимо све из божије руке, да са сузама захвалимо на срдачној боли и да за- једно са праведним јовом понављамо: „го- спод дао, господ и узео; нека је благослове- но име господње“ (јов 1, 21) ситуација у којој се нашла тајсија – чудо- вишна је, неподношљиво болна, трагична њен супруг не само да је напустио породи- цу, већ и отворено живи са другом женом тајсија га по чистоти свог срца и доброти своје душе чак и оправдава: „вуче га к нама цела његова душа, али му гордост не дозво- љава да дође код нас и да се извини“ али, да ли је то тако у стварности? ако је виктор: „ напада при свакој повољној прилици, кле- веће, окривљује напао ме и тукао ме је“ више пута сам слушала и читала да кад дође дотле – и баћушке у цркви саветују да треба по могућности прекинути односе све до рас- кида притом нико и никад неће саветовати развод одмах: „са смирењем сачекај неко време, да господ одлучи, али буди спремна да прихватиш било какав исход“ зашто је потребно повући се, удаљити се, прекинути убеђивање и молбе, прибрати се? зато што виктор није сав свој: „сваки који чини гријех роб је гријеху“ (јн 8, 34) није на нама да спа- савамо и није на нама да судимо о могућој погибли човека, јер: „својему господару он стоји или пада али ће стајати, јер је бог мо- ћан да га усправи“ (рим 14, 4) код преподобног пајсија светогорца, у његовим поукама о породичном животу на- лазимо опис невероватних примера женског смирења пред супруговом прељубом међу- тим, треба добро разумети колика је снага за то потребна, а данас је мало ко од нас спосо- бан за такве духовне подвиге треба схватити и то да од тренутка пре- љубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе виктор је, узгред речено, типичан блудник у браку: „дошло је дотле да ме муж назива сек- ташицом, иако је од првих дана знао о мом детињству и црквеном животу, увек се стало- жено ка томе односио сад каже да је код ку- ће за њега све постало туђе, неугодно ја га раздражујем толико да он не може ни да ме гледа и понекад жели да ме убије после то- га, кад ме је напао и претукао, ћерки је рекао да ни сам не зна шта га је обузело супруг се окренуо чак и од своје мајке, не слуша је и не чује је престао је да општи са својом поро- дицом, браћом“ остављени супружници често кажу за пре- љубника да су му очи постале као стаклене, да се споља изменио – као поседнут такав човек и јесте поседнут! и прождире га најљу- ћи непријатељ људског рода! о суштинском време пролази виктор наставља да живи са другом женом постоји велика опасност да ће се тајсијино стање променити: она може запасти у мрачне униније, страх пред новом реалношћу ће заледити њену душу и неће дозволити да се зачеци новог живота пробију кроз ледену корицу ево још једне пастирске поуке – одговор јеромонаха макарија (маркиша) на писмо: „муж ме је оставио већ скоро годину дана како смо се развели, али ја још увек не мо- писма 48 2 / 2019 гу да га заборавим свакога дана молим бо- га за то, душа ми је разбијена, расцепана на комаде осећања су тако различита: и срџба, и љубомора, и љубав и жалост ја схватам да све ово није од бога, да смо ми различити људи, али ипак је душа с њим“ – како да вам помогнем? вероватно, под- сетивши вас на сличне случајеве, укључу- јући и оне који су дуго и срећно живели са својом женом (мужем) и одједном се њихово срце запалило, плануло савршено туђом, не- пријатељском, погубном страшћу уверавам вас, ви грешите: ваша душа ни- је са њим ако вас је оставио и уништио свој брак, господ ће њему судити, а ви сте слободни, и ваша душа је такође слободна наравно, сатана покушава то да спречи, да уништи вашу слободу, удара у најнезаштиће- није место, у још незараслу рану а заштита од њега јесте – сам христос дао је себе за вас на крсту и васкрсао ради вашег спасења зар то није довољно да прекинете са про- шлим мукама? пошто сте дали своју душу њему – што је дужан да уради сваки хришћа- нин – престаните да будете играчка страсти, својих и туђих, и наћи ћете изгубљено досто- јанство и слободу“ разум управља свим нашим емоцијама али, у ситуацији распада породице емоције почињу да превладавају над разумом веома је важно сабрати се и с помоћу божијом по- чети градити нови живот на згаришту„брак повезује мужа и жену у једно тело, развод цепа ово заједничко тело болно је дешава се да људи западају у личне катастрофе, раз- бољевају се од страшних болести такође је болно, али живе замислите да је ваша нога захваћена гангреном шта чинити? без ноге је врло лоше, али ће се морати одстранити мораћете се навићи да живите без ноге“, пи- ше протојереј сергије николајев „тајне цр- кве су први лек! без исповести и причешћа, изнети такав терет је сто пута теже“ тајсија је мајка двоје деце сад су она њена породица, а као мајка, тајсија је одговорна за њих пред господом родитељи су пример, образац за опонашање тога како треба про- лазити кроз животна искушења протојереј алексеј умински напомиње: „смрт једног од родитеља не повређује децу, колико то чи- писма треба схватити и то да од тренутка прељубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе март / април 2019 49 ни напуштање куће од стране оца или пре- љуба мајке, уопштено речено – уништавање породице зато што се смрт доживљава као тешка жалост, али са којом се може живети, са којом се може носити а цепање породи- це за њих је – издаја, убиство ништа друго не изазива код деце такве унутрашње трау- ме“ васпитање деце је „сопствени“ крст, а не самовољни и зато, ради деце и ради бога, треба пронаћи снагу како би се сопственим примером показало: човек који носи у себи лик божији, дужан је да схвати одговорност за правац и начин свог живота неће бити ла- ко, и неће проћи брзо биће и суза, и боли, и очајања треба отплакати, одболовати тре- ба преживети, проћи искушење достојно и ићи даље – напред, увис, ка богу!“ чување породице - обострани подвиг нама није познато какав ће бити жи- вот виктора и тајсије из јеванђеља знамо да христос, као једини разлог да би човек оставио своју жену или жена свог мужа, наводи прељубу – супружанску превару оштећена страна има право на развод пра- во, али не и обавезу протојереј алексеј умински напомиње: „за чување породице потребан је и обострани подвиг, који се, и то треба схватити, никад неће завршити као што не нестаје ни бол због онога што се догодило и никада више у тој породици неће бити такве среће, лакоће, радости, ко- ја би могла постојати то ће све време бити живот са кнедлом у грлу, са горким укусом те људе ће повезивати подвиг покајања с једне стране, и подвиг опроштаја с друге“ за сада, жеља да сачувају породицу код бивших супружника уопште није узајамна, чак ни сенка покајања код заблуделог му- жа није видљива: „не разумем тако страшне промене у вољеном, брижном, ранијем оцу не знам за кога је веће ово искушење – за мог мужа или за мене, грешну“, пише тајси- ја у таквој бици је немогуће издржати без подршке тајсија је тражи – и проналази ево одговора који долази из манастира валаам: здраво, тајсија, уписали смо вас и вашег мужа виктора за помињање за здравље, за читање псалтира на годину дана господ и бог наш исус христос – помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, изгубљенима спаситељ, болеснима лекар – да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премирна своја блага, здравља ду- шевног и телесног, и нас да помилује и спаси, као благ и човекољубац о надању у господа човеку је својствено да чује оно што он хоће да чује у тешким околностима срце је немирно, а разум неспокојан у свом писму, тајсија пише: „ради христа, помозите ми да измолим опроштај за грешну душу раба бо- жијег виктора без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ али, дајте да још једном прочитамо писмо, добијено из манастира, удубимо се у сваку реч: „господ и бог наш исус христос – помоћ бес- помоћнима, нада безнадежнима, изгубљени- ма спаситељ, болеснима лекар, да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премир- на своја блага, здравља душевног и телесног, и нас помилује и спаси, као благ и човекољубац“ не, у овом одговору нема обећања за брзо решавање ситуације, и нема охрабривања да ће се муж предомислити и вратити посто- ји и разлог за то не можете наметнути своју вољу господу погрешно је живети у заблуди, повлађујући свом егоизму и страстима нај- боље што се може учинити у постојећој си- туацији је: искрено се молити и прихватити вољу господњу у повратном писму из мана- стира је главно: непоколебива вера у то да нас господ води ка спасењу, а тај тешки пут не треба проћи без надања у промисао бо- жији за нас, да би са смирењем срца прихва- тили вољу божију о нама  братија манастира захваљује наталији рогожиној за припрему материјала извор: https://valaamru/publishing/22415/ превод: радмила благојевић, православна породица, децембар 2018 писма 50 2 / 2019 александровско подворје je историј- ско руско здање, у власништву русије, још од старе царске владе, смештено у ста- ром граду јерусалима, на свега 70 метара од храма гроба господњег александровско подворје чини археолошки и архитектонски комплекс који обухвата капију судњег дана, цркву александра невског, мали музеј и дру- ге знаменитости овај комплекс је изградило царско православно палестинско друштво из русије 1896 године асирци у 8 веку пре христа нападају је- русалим, руше западни одбрамбени зид, ула- зе у град и спаљују га два века касније, сру- шени зид обнавља нехемија, гувернер јудеје и притом прави још једну, од већ постојеће 4 капије ка западу ова капија ће у време рим- ске империје добити назив капија судњег дана, јер ће кроз њу пролазити само легио- нари, џелати и осуђеници на смрт, на путу за калварију где су осуђеници разапињани та- ко је и исус прошао кроз ову капију судњег дана на путу за голготу одмах уз ову капију свети цар константин велики гради хришћански храм који је зајед- но са капијом срушен од стране персијанаца у 6 веку потом, у 12 веку, на овом су месту латини изградили манастир крста санта ма- рија латина овај манастир страда у пусто- шењу и пожару по освајању јерусалима од света земља највећи део александровског подворја чини храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије преко које је прешао исус хри- стос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним ико- ностасом, иконописима и каменим троном александровско подворје јелена јонић александровско подворје, јерусалим (извор: http://ermakvaguscom) март / април 2019 51 стране арапа и на његовом месту се граде куће и магацини, а део срушеног константи- новог храма од арапа откупљују египатски копти руска царска влада средином 19 века доноси одлуку о формирању руског конзу- лата у јерусалиму, за ту мисију опредељују бориса павловича мансурова, званичника на посебним задацима министарства за по- морство мансуров одлази у јерусалим, са- знаје да су копти у великим дуговима, скла- па договор да ће им платити земљиште и отплатити њихове дугове већ наредне 1859 године велики кнез константин николајевич током ходочашћа по светој земљи одобра- ва куповину земљишта и потписује уговор о купопродаји земљишта за изградњу руског конзулата руска влада, имајући у виду да се на купље- ном земљишту налазе остаци константино- вог храма и његову близину храму светог гроба, доноси нову одлуку; да се започне са археолошким истраживањима, а да се руски конзулат изгради на неком другом месту да- љу бригу о овом земљишту преузима руска црквена мисија у јерусалиму којим руководи шеф мисије, архимандрит антонин капустин и немачки археолог и јерусалимски архитек- та конрад шик радове је финансирао велики кнез сергеј александрович од 1881 године ови археолошки радови су у то време приву- кли велику пажњу, како становника јерусали- ма и ходочасника, тако и светске јавности, јер се по први пут у новијој историји званично и организовано радило о археолошком истра- живању комплекса око храма светог гроба, а овај део града код становника јерусалима до- бија назив „руске ископине“ током археоло- шких истраживања, 1883 године је откривен део константиновог храма, за који се верује да је био у склопу ширег комплекса објека- та храма светог гроба откривена је и капија судњег дана део зида старог јерусалима, но- сећи стубови из првог храма светог гроба и много стамбених артефаката и антиквитета у непосредној близини овог открића нађени су и делови лука хадријановог храма и фрагмен- ти манастира крста санта марије латине и других објеката из 12 и 13 века по завршет- ку археолошких ископавања и истраживања, над њима је започела изградња дворишта света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: guide-israelrupng) 52 2 / 2019 које је довршено 1891 године убрзо након изградње дворишта, 1896 године изграђен је храм посвећен светом александру невском почетак првог светског рата зауставио је све градитељске активности у овом подворју највећи део александровског подворја чи- ни храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије пре- ко које је прешао исус христос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним иконостасом, иконописима и ка- меним троном у предворју храма се налази спомен-плоча са натписом „црква у име све- тог александра невског изграђена је на месту остатака храма који је саградио свети равноа- постолни константин 1887–1896“ храм светог александра невског је иконо- писао и фрескописао н а кошелев, таленто- вани уметник који је фрескописао и иконо- писао у москви, у храму христа спаситеља, и у санкт петербургу у храму васкрсења хри- стовог иконостас се састоји од чак 30 икона в пасхина, од којих 18 на огромним платни- ма величине 3х2 метра приказују пут крста од гетсиманског врта до голготе источни зид, иза олтара, украшен је витражима у сти- лу руске сецесије у храму се налази и слика и е репина „ношење крста“ на њеној поле- ђини аутор је написао: „ово је слика ношење крста урадио сам је у јерусалиму и доно- сим је као дар јерусалимској руској цркви“ у непосредној близини храма светог александра невског налази се музеј у којем су смештени сви артефакти који су пронађени приликом ископавања и ар- хеолошког истраживања локације на ко- јој данас лежи александровско подворје: привесци, крстови различитих величина, стаклене посуде, свећњаци, браве, ка- танци, арапски новчићи, ноћне светиљке и друго многи глинени производи у об- лику лампи, тањира су коптског порекла у приземљу суседне зграде су смештене пријемна соба као и царска резиденција, поред које је канцеларија са церемони- јалним портретом великог кнеза николаја александровича – будућег цара николаја ii и слика „спаситељ са трновим венцем“ коју је насликао н а кошелев, као и гра- фички портрети великог кнеза сергеја александровича, генрала м г хрипунова и управника подворја в м антипова на другом спрату су канцеларијске просто- рије, библиотека и архив у делу испред храма, на југозападној страни комплекса су собе за ходочаснике главна реликвија подворја је праг врата судњег дана који је прешао исус идући ка голготи значајни су и артефакти древног каменог трона, из доба цара константина великог, као и део стене са голготе који се та- кође чува у овом музеју  света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: http://ermakvaguscom) александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: https://guide-israelru) март / април 2019 53 манастир је подигнут у 14 веку на месту где се и данас налази о томе ко је осно- вао овај манастира постоје два предања, о григорију синајском и григорију сиријском према њима григорије синајски је био први који је окупио монашку браћу у подручју да- нашњег манастира, а григорије сиријски је одредио и наредио изградњу манастира савремени историчари се слажу да осни- вач манастира јесте био григорије, али ни синајски ни сиријски, већ ученик григори- ја синајског, пустињак григорије, србин, који је живео у једној пећини у крају и који се упокојио 1406 године, како бележи сава хиландарац он је основао манастир који су настањивали српски монаси све до великог пожара 1761 године сава хиландарац даље бележи да су монаси, одлазећи, понели са собом мошти свога земљака и оснивача ма- настира григоријат, и да се оне данас налазе у србији, у манастиру горњак најранији званични документи који поми- њу манастир григоријат потичу из 1347 и 1348 године у њима се наводе два игумана манастира калистрат и калиста спомиње се и у трећем уставу свете горе из 1394 год где се налази на двадесет трећем месту међу светогорским манастирима из житија монаха спиридона из 1513 го- дине се сазнаје, да су манастир срушили агарјани који су у 15 веку често харали по светој гори након позива молдавског вла- дара стефана, многи други владари влашке, молдавије, срби из јужне угарске, руси и други православни преко дунава, су се ода- звали и радо даривали манастир григоријат све до почетка 19 века у 18 веку руски путописац в барски ма- настир описује као најмањи од свих других светогорских манастира, да има високи пирг од 4 спрата, куполни католикон, четири мала параклиса, трпезарију, оставу, кухињу, бол- ницу и 80 малих монашких келија, али поред тога барски извештава о постојању изван- редних уметничких дела, регалија, реликви- ја и докумената од којих су многа изгорела у пожару 1761године након овог пожара, ма- настир је наредних 20 година био у рушеви- нама све док га није обновио монах јоаким акарнан који је био монах григоријатског братства од 1740 године обнова манастира је завршена 1783 године захваљујући вели- ким напорима монаха јоакима, молдавских владара и митрополита угровлахије григо- рија и многих фанариота крајем 19 века игуман манастира симеон из триполиса је проширио западно крило новим зградама затим су изграђени архондарик – гостопри- јемница и неке монашке келије 1892 године када је манастир добио величину и изглед који данас има главни храм манастира је посвећен све- том николи њега је изградио монах јоаким по угледу на католиконе других светогор- света гора манастир григоријат је смештен на литицама југозападне обале полуострва атос, између манастира симонопетра и светог дионисија и посвећен је светом николи манастир светог григорија – григоријат немања јонић 54 2 / 2019 ских манастира храм су фрескописали 1779 године гаврило и григорије из касторије, о чему сведочи натпис десно од улаза касније, 1846 године у време игумана неофита, фре- скописана је и припрата посебно је значајан изрезбарени дрвени иконостас храма са бо- гатим декорима и великим бројем икона које углавном приказују сцене из старог завета у овом католикону се чувају многе реликвије и иконе од којих су најзначајније иконе светог николе и две иконе богородице млекопита- тељице и свецарице поред католикона, манастир григоријат има још 10 параклиса унутар самих зидина и око манастира: од њих су најстарији и ујед- но највећи параклиси св анастасије рим- ске (1775), преподобног григорија ктитора (1851), пресвете богородице и св димитрија (17 век), св модеста (19 век), који је смештен у манастирском пристаништу, св трифуна и пророка илије (20 век) поред ових келија, манастир поседује и три катизме: пресвете богородице (18 век), свих атонских свети- теља (19 век) и св јована богослова, који је смештен у шуми изнад манастирау кареји манастир григоријат поседује и четири кели- је: сретењску, светих бесребреника, светог трифуна у којој су представници манастира у киноти и светог атанасија трпезарија је смештена у јужном мана- стирком крилу, ниже од главног храма из- грађена је заједно са околним зградама на- кон пожара, у другој половини 18 века од многобројних блага која се чувају у ма- настиру најзначајнији су део животворног крста господњег и делови моштију многих светитеља ту су и две златоткане плашта- нице, старе ризе, црквене утваре, крстови, драгоцени окови јеванђеља и много других свештених предмета манастирска библиотека је некада била богата књигама, али након пожара мало шта је остало од њеног фонда данас је смеште- на у једној соби у западном делу манастира и има укупно 297 рукописа, од којих је 11 на пергаменту, а неки од њих су илустровани и са заставицама посебно заслужује да се помене кодекс из хiv века који садржи једини постојећи текст јерминог пастира, коме недостаје неколико листова ту је и псалтир из xii века (кодекс бр 3), а рукопис бр 139 садржи занимљиве минијатуре с приказом места ходочашћа на светој гори у архиви се чува збирка злато- печатних и других повеља, као и турских до- кумената од којих су најстарији један сурет из 1429, и вакуфнама из 1561 поред овога, библиотека има и око 6000 старих штампа- них књига од 1574 године манастир григоријат зау- зима седамнаесто место у светогорској хи- јерархији, а прешао је у општежитељство 1840 године данас григоријатско братство чини око 70 монаха, од којих је један србин (јерођакон силуан)  света гора манастир свгригорија, григоријат (извор: wwwimgrigoriougr) март / април 2019 55 питање о односу према традицији је ве- ома битно без обзира да ли је став по- зитиван или негативан он би морао бити образложен да би био одговоран нажалост, ми као народ смо у великој мери имали не- срећу да у току двадесетог века пројави- мо неодговорност према овом питању већ крајем деветнаестог века разни појединци и покрети наклоњени западу, почели су не- гирати вредност наше традиције тако је и чувени књижевни критичар ј скерлић сма- трао да српска средњовековна књижевност „и није била књижевност у правом смислу“ касније је ту мисао оскар давичо, позива- јући се и на философију паланке радомира константиновића, проширио сматрајући да „истинска српска културна традиција (је) она сељачка, која није била ни религиозна, ни монархистичка, ни ’романтичка’, ни лазарев- ско-косовски опредељена“ (уп драган хамо- вић, пут ка усправној земљи, 32) дело стефана првовенчаног – преподоб- ног симона монаха, један је од најбољих аргумента да скерлић, константиновић, да- вичо, слични њима некад и сад, нису били у праву када је о српској традицији реч ипак, то говоримо данас пре нас знали су то у два- десетом веку великани писане речи у срба, међу којима су ђорђе радојичић, д богдано- вић, милан кашанин, лазар мирковић, сима хришћанска књижевност стефан је, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела књижевно стваралаштво краља стефана првовенчаног – симона монаха освешћивање српског средњовековног идентитета протонамесник александар р јевтић хиландарска повеља (извор: википедија) 56 2 / 2019 ћирковић, владимир мошин, ђ трифуновић, момчило настасијевић, д максимовић, вас- ко попа, миодраг павловић, зоран мишић за њих би се могло рећи оно што је рече- но о представницима неопатристичке мисли у теологији они су добро знали шта значе речи чувеног интелектуалца и познаваоца средњовековне мисли јарослава пеликана да je „традиционализам мртва вера живих, а традиција жива вера мртвих“ и они су де- ловали у „духу отаца“ слободни смо рећи да тај дух није други до дух свети, јер су само њиме могли разумети многе свете средњо- вековне писце, по древној философској мак- сими: „слично се сличним познаје“ тако су разумели и стефана првовенча- ног зато је он значајно место заузео у свим зборницима и антологијама српске поезије и прозе (попино мислено јутро и павлови- ћева антологија српског песништва), који су од вишепоменутих и других мислилаца састављани изазивајући често „идеолошку саблазан“, како би рекао вредни и даровити краљевчанин и књижевник драган хамовић, коме у великој мери дугујемо ово освешћи- вање средњовековног идентитета кроз књи- жевност двадесетог века на почетку се мора истаћи да је стефан, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање, и то на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела посебно место у књижевном стварала- штву првовенчаног краља заузима житије светог симеона у њему је изнет лик стефана немање као божијег изабраника, светитеља- владара који је прожет библијским примери- ма и као такав и сам је пример своме наслед- нику на многим местима, првовенчани ће скромно изразити и сопствену недостојност пред ликом великог оца трудећи се да настави очево дело, он ће се посебно старати о црквама и манасти- рима као божијим домовима којима при- личи изванредна лепота и достојанство, богослужбеним и химнографским речима казано „красота и благољепије“ тако су и по- веље којима се дарују повластице манасти- хришћанска књижевност виђење ливаде красне „овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на узвишеном месту, у пролетње време, у веселу дану, тј сунчану; виде издалека равну ливаду, красну изгледом, лепу створењем сред ње стајаше дрво дивно, округласто гранама, пуним лишћа, преукрашено цвећем и пуно плода, благи мирис одајући а сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани сава монах овај сеђаше у дрвету, тј у светој гори и неумуклим гласом, високим грлом, јасним звуком, измењујући гласове прелепе и предивне, и необичне песме појући и тај глас уђе у уши пречудног и дивног господина ми светога симеона, часнога старца а њој и остале птице, на доњим гранама седећи, слатком њеном гласу, својим гласовима весело помагаше и овога гледајући, овај дивни муж - љубљено и слатко чедо своје, које беше отишло и одвојило се, пређе у свету ту ливаду, и лепо дрво и предивне птице гледајући– помисли у себи овај глас: „да сиђем на красну ту ливаду; дошавши, лепоту дрвета сагледаћу, и близу њега ставши, наситићу се краснога гласа предивне оне птице“ март / април 2019 57 рима хиландару, жичи, светој богородици на мљету, сведочанства како писаног ства- ралаштва тако и љубави светог краља према православној вери у току 2018 године српска књижевна за- друга, у сарадњи са народном библиотеком у краљеву, издала је сабрана дела стефана првовенчаног текст је са старосрпског на са- времени српски уз задржавање појединих изворних елемената, превела љиљана ју- хас георгијевска ово издање је унапређено у односу на прво издање из 1999 са новим преводом жичке повеље чији је препис из 15 века пронађен у међувремену у бугарској у приватној колекцији посебна радост и част припала је и народној библиотеци стефан првовенчани у краљеву, када је прошле го- дине објавила песничке одломке стефана првовенчаног, у избору васка попе наиме, реч је о изводима из његових прозних дела, у преводу миливоја башића, лазара мирко- вића и ђорђа радојичића они су пажљиво начињени и песниковом руком формирани у стихове и строфе васко попа је избор на- чинио 1963, а до објављивања долази после више од 50 година трудом ђорђа трифуно- вића и уредништва краљевачке повеље ко- је је успело да га убеди да доврши изабрану збирку, давно планираног дела у поетском изразу посебно се истиче сле- довање псаламском узору као што у псал- мима постоје различита расположења који- ма се молитвеник обраћа богу, тако је и овде у тренуцима угрожености сопствене и свога народа, непријатељима са свих страна, пр- вовенчани се у молитви за спас отачаства обраћа богу: „устани, господе, на сусрет мени и види“ у псалму захвалности он је занет за- хвалним одушевљењем до неизрецивости: „које ћу појање да принесем твојему мило- срђу? којим уснама да ти хвалу принесем?“ посебно место заузима поштовање светог симеона, кога назива читавим низом узви- шених имена, као што су: апостол, мученик, учитељ, пророк и више од тога у стилу пи- саца древних акатиста - молитава светите- љима, износи се величање подвига светог симеона са устаљеним почетним химничким изразима: „радуј се“ дајући себи за слободу да изразим соп- ствено мишљење, посебно бих истакао по- следњу поетску целину од приређивача на- звану виђења свако од њих је на свој начин лепо и оно које говори о зидању манастира студенице, и оно о крсту – дрвету светлости, и о светом миру из светитељевих моштију посебно је лепо виђење посвећено брату, монаху, а данас светитељу сави оно је на- словљено: виђење ливаде красне  аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву у дијалогу са ате измом посебно место у књижевном стваралаштву стефана првовенчаног заузима житије светог симеона св краљ стефан первовенчани, фреска у цркви св апостола у пећи (извор: руикон) 58 2 / 2019 прича о животу и делу петра кочића не- раскидива је од приче о судбини бо- санске крајине и борбе српског народа за скидање стега најпре турског, а онда и ау- стријског ропства попут борисава станко- вића, његовог саборца на књижевном пољу на прелазу из реализма у модерну, и кочић својим радом доноси пре свега један духовни заокрет у српској култури, који се на одређен начин одражавао и у свести колектива који је посебно битан у појмов- нику кочићевог дела шта је то што је стаја- ло у темељу кочићевог рада? својим пореклом пе- тар кочић већ са собом носи један вековни терет који је видан у свакој ње- говој причи и политичком наступу имајући у виду чи- њеницу да је његова уметнич- ка улога била таква да је исту- пао испред једног патријархалног колектива, пре свега својом ученошћу, а потом и препознатим приповедачким да- ром, кочићев усуд је био двоструко одре- ђен наиме, одређивале су га социјалне при- лике босанског сељака, за чију се слободу борио до краја свог живота, и један посебан унутарњи немир, оличен пре свега у посеб- ном лиризму његових дела међутим, оно што је специфичност и поред ове двојности јесте јединствено друштвено и унутарње биће које коћић ниједног тренутка не одваја иво андрић о таквој кочи- ћевој природи пише: „кочићев човек значи и човека из кочи- ћевог краја и човека из кочи- ћеве приповетке и најпосле кочића-човека, јер је код њега ретко јединство из- међу човека и дела, и чо- века и средине из које је потекао“ у таквом кочићевом од- ређењу живота и дела бит- ну улогу игра и манастир као вековно стециште и потпора како духовној, тако и материјалној борби народа његовог краја већ у кочићевој биографији на- илазимо на податке да је манастир го- мионица био битан и у историји, како кра- ја у ком је рођен, тако и фамилије кочић како је овај манастир био духовни центар, петар је као млад од стране родитеља био послат да хришћанска књижевност у ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех! у кочићевој биографији наилазимо на податке да је манастир гомионица био битан и у историји, како краја у ком је рођен, тако и фамилије кочић манастир у прози петра кочића дејан војводић (извор: drugiegorodaru) март / април 2019 59 похађа манастирску школу, а познато је и да се његов отац јован у истом манастиру касније и замонашио све ово умногоме је одредило и однос који је петар имао према манастирској традицији, а посебно према сабрању које је најприсутнији мотив у ње- говим причама о манастиру гомионица тако и два најизразитија јунака његове прозе, поред давида штрпца, бивају мра- чајски прото и симеун пејић рудар, ђак од манастира гомионице наизглед ни један ни други нису типично до тад везани за манастирски или црквени живот, већ на- против бивају изопштени и огољени пред светом који о њима суди и испреда приче тако се мрачајски прото, онај који је сим- бол мучења од стране турака, како беле- жи исидора секулић „дивљим карактером бори против интелигенције у себи, а инте- лигенцијом против својих пријатеља и не- пријатеља“ исидора додаје да се „понос у његово лику претвара у порок, а гнев у са- момучење“ његова супротност је симеун, који је представљен као поремећено би- ће и симбол хаотичности живота он је тај који испреда приче „вероватније и лепше од оног што се стварно догађало“ психо- лошки слој као основа кочићеве потребе да представи карактер и духовни профил народа који се бори за слободу оличен је управо у природама коју носе ова два јуна- ка кочићевих прича у овој, наизглед, супротности крије се чи- таво богатство кочићеве уметничке и дру- штвене самосвести, а у исто време и доказ о суштинском познавању оног о чему при- марно пише, свом роду, и оном чему тежи, коначној слободи свог рода ако је мана- стир као духовни простор заиста постојао у његовој свести, а засигурно је био битан, барем у оној приповедачкој свести коју је собом носио, онда све супротности и хте- ња његових јунака, који су се стопили са духовном свешћу писца и његовог народа, стоје у темељу индивидуализације нашег епског наслеђа, које је први у српску књи- жевност донео петар кочић из стричића у босанској крајини  хришћанска књижевност дужност хришћана јесте да се сећају својих старешина који нам проповедаше реч бо- жију, а прихватамо и древну истину да је исто- рија учитељица живота но, потресно опоми- њуће делују речи авве јустина о србима, које „као да је пркосни бог заборава створио по свом образу и подобију“ зато овај зборник радова заслужује пажњу и препоруку радови у зборнику говоре о животу цркве у шумади- ји и комунистичкој југославији, у време „када су српски безбожници верном српском наро- ду, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) зборник садржи девет тек- стова у првом тексту, спомен на дела божија у шумадији, епископ шумадијски јован каже: „ побожност и црквеност народа шумадије за све време трајања ове младе епархије, би- ле су присутне у најтежим послератним вре- менима али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причасника за време ве- ликог ускршњег поста у свим годинама посто- јања наше епархије“ (стр 14) други рад носи наслов оснивање епархија у новијој историји српске цркве (1831–1947) и даје преглед осни- вања нових епархија у контексту друштвено- политичких прилика у којима су осниване, од времена борбе за самосталност у 19 веку, до 1947године, односно до 2011годинепо оце- ни историчара цркве, повратак патријарха га- врила у југославију 1946 године, био је не са- мо веома храбар поступак, већ од пресудног значаја за нормализацију живота цркве прво послератно заседање архијерејског сабора, одржано је од 24 априла до 21 маја 1947 го- дине о току рада сабора, о проблемима који су разматрани, притисцима државних власти, избору нових архијереја и др говори др пре- драг пузовић у тексту рад светог архијерејског сабора 1947 године (стр 31–56)на овом сабо- ру васпостављена је епархија сремска, а осно- ване шумадијска са седиштем у крагујевцу и будимљанско-полимска са седиштем у бије- лом пољу у тексту сабор српске православне цркве 1947 године – консолидација и/ или от- пор, др радмиле радић, поред осталог, говори се и о држању патријарха гаврила дожића, по свим значајним питањима за живот цркве, по повратку у југославију „ како је време мисионарски излог 60 2 / 2019 одмицало, његово незадовољство и отпор су расли, жалбе биле све учесталије, а јав- на подршка властима је потпуно изостала његовом смрћу 1950 године, за спц ће на- ступити неколико тешких година ригидних притисака режима“ (стр 81) на архијереј- ском сабору 1947 године, изабрано је шест нових архијереја, а попуњене су епархије чији су архијереји мученички пострадали у рату долазак нових архијереја у од- ређене им градове, пропраћен је ометањима од стране власти, а свете литургије на којима је обављено устоличење, омета- не су варварским поступцима безбожника, о чему се говори у раду устоличење новоиза- браних епархијских архијереја 1947 године (стр 85–102) мр- жња безбожних власти према цркви христовој не мимоила- зи ни православни богослов- ски факултет у београду, који је 1952 године избачен са универзитета, о чему се може прочитати у тексту професор богословског факултета у београду драгу- тин анастасијевић из крагујевца и омета- ње рада овог факултета после другог свет- ског рата (стр 103–129) ипак, најзначајније у овом раду јесте подсећање на лик и дело првог академика из крагујевца, византоло- га и професора богословског факултета, др драгутина анастасијевића веома исцрпан, али и веома потресан је рад страдање цр- кве на простору данашње шумадијске епар- хије током и после другог светског рата (стр 131–168) аутор текста, свештеник саво ар- сенијевић, даје списак свештеника, монаха и вероучитеља, страдалих током другог свет- ског рата, побијених како од немаца тако и од партизана говори се и о одузимању зе- мље манастирима шумадијске епархије, о уклањању крста из центра града, о забрани литија, различитим примерима прити- сака и малтретирања монаштва и верујућих у тексту се говори и о кажњавању затворском ка- зном епископа жичког др васи- лија, због беседе у селу брезни, 1971 године, као и о страдањи- ма пароха мрчајевачког мио- драга арсенијевића следећи текст преглед црквеног живота крагујевца од 1947 године до да- нас (стр 169–176), аутора јереја владана костадиновића, после кратког прегледа развоја града у 19 веку, говори о активности пнхз у међу- ратном периоду, деловању комунистичких власти на спречавању било каквог испоља- вања религиозности, нарочито код омлади- не, као и о обнови црквеног живота у крагу- јевцу на крају 20 и почетку 21 века не можемо, а да не приметимо да радова на тему страдања српске цркве и народа од комунистичких власти, у нашем цркве- ном издаваштву нема много, па се питамо: зашто?  радови у зборнику говоре о животу цркве у шумадији и комунистичкој југосла- вији, у време „када су српски безбожници верном српском народу, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) историја је учитељица живота милош з јелић зборник радова сас 1947 г (извор: каленић) миси онарски излог март / април 2019 61 ове године прослављамо велики јубилеј 800 година аутокефалије српске право- славне цркве обележавајући овај јубилеј мо- рамо да поменемо светога саву и у контексту утемељивача милосрдног рада унутар само- сталне српске цркве обилазећи свету земљу свети сава је имао прилику да се упозна са харитативним делатностима унутар византиј- ских манастира па је и сам тежио да начини та- кво устројство у српским манастирима хилан- дару и студеници по повратку са путовања у српским манастирима оснива прве болнице, гостопримнице и домове за бескућнике свети сава се нарочито старао да се орга- низује брига о болеснима, немоћнима, ста- рима, сиромашнима и посебно о онима са телесним оштећењима нису заборављани ни заробљеници, робови, удовице, сирочад пажња је посвећена и односу и обавезама међу родитељима и децом нашем народу и нашој цркви од светог са- ве до данашњег дана није било лако постојати и на страшном месту остајати и опстајати, та- ко да је све време, уз узлете и падове, света српска православна црква бринула за његов напредак и утеху у почетку бригу о најсиро- машнијем слоју нашег друштва су водили монаси и свештеници о таквој благодатној свештеној љубави није само беседио и писао свети владика николај већ је и љубвеобилно творио владика николај је у битољу откупио стару, напуштену кућу турског паше с извором – бунаром целебне воде св николе у двори- шту да би се у тој згради организовало дечије склониште у коме је припремана храна за нај- сиромашнију децудечије склониште је касни- је названо богдај можемо слободно рећи да је из те и такве бриге и основано верско добро- творно старатељство, као духовна и конкрет- на материјална подршка нашем народу скромни домашаји вдс-а у периоду после другог светског рата па све до последње об- нове рада 1996 године су, пре свега, после- дица страшног геноцида и свеопштег стра- дања српскога народа и спц од 1996 до 2012 године у просторијама вдс-а је био организован један обед седмич- но, када су посетиоци добијали и символич- ну новчану помоћ уз то су викендом биле организоване посете болницама, домовима за старе и сиротиштима октобра 2010 године почела је са радом скромна, али савремена кухиња у францу- ској улици, а освештао ју је 3 фебруара 2012 године његова светост патријарх српски г иринеј данас се црквена кухиња налази у земун пољу и у њој се свакодневно за кори- снике припрема више од 2000 оброка који се деле на пет пунктова када се осврнемо на активности и делат- ности свих ресора и секција није могуће на- правити градацију у раду вдс-а, али је нео- пходно истаћи да милосрдна секција има посебно место у раду старатељства од њего- милосрђе да се не застидимо пред светим савом ресор милосрдне секције при верском добротворном старатељству милосрдни рад од светога саве до данашњих дана ратко канлић и небојиша мишевић 62 2 / 2019 вог оснивања 1932 године један од главних циљева овог ресора је стварање практичног духовног и социјалног програма праћења и помоћи старачким до- мовима, домовима за децу ометену у развоју, слабовиде, наглуве, без родитељског стара- ња и сличним установама овај постављени циљ у многоме је остварен, а негде сарад- ња са установама социјалне заштите града отпочиње посете се врше по договору са институци- јом, надлежним свештеником или духовни- ком обично се организују недељом после св литургије у посети учествује више волон- тера заједно са вођом ресора и свештеником у посете се увек носи православна штампа као што је „православље“ „православни ми- сионар“ „светосавско звонце“, молитвеници, иконице и бројанице, затим, воће, слаткиши, а ако се обилази дечији дом и други дарови ресором дужи низ година управља васили- је ковачевић, који својим примером и хари- змом привлачи велики број младих волонте- ра који су и сами посталии велика окосница милосрдне секције и целокупног вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима

-ВАСПИТА-