Претрага садржаја

Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... за 38 2/2016 то криви, а не неко други свакако да смо се предали господу свим својим бићем, али чим нас је господ благословио децом и те како треба да бринемо о деци, не само у материјалном смислу већ далеко претежније у духовном смислу сматрам да од родитеља зависи каква нам поколења остају без обзира на стање у друштву, могуће је децу васпитати у православном духу: доказ за то су претходне генерације православних хришћана који су у много тежим временима успели да одгаје наше претке драгана: лијепа ријеч је битна, али мислим да дјецу не треба много хвалити и да увијек могу бити бољи сигурно да ми родитељи гријешимо у много чему, али указујемо им својим трудом да буду свјесни да морају и они сâми да уложе свој труд велика је грешка повлађивати им и размазити их, дизати их у висине кажем нашим кћерима да су наше српске принцезе знале да раде, плету, везу, да кад човјек ствара тада је испуњен и срећан, а данашње принцезе су јако несрећне јер се васпитавају да ништа не раде суштина је стално стварање и дати максимум од себе, а господ награди вишеструко које школе деца уче? како уче? у чему су посебно талентована? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? – теодор иде у ош „павле поповић“ у вранићу и шести је разред, одличан је ученик, симона и анастасија иду у исту школу у шиљаковцу, симона је одличан ученик, иде у четврти, показује таленат за цртање и сликање као и за писање песмица, а анастасија у први разред кад нам време дозволи идемо на пливање на базен који се налази у великим црљанима читају књиге, учлањени су у библиотеку, читају и духовну литературу, а често породично одлазимо и на сајам књига немамо телевизор дозвољавамо им да играју игрице на компјутеру и ту их ограничавамо временски сви иду на веронауку и она има велики значај у смислу духовног образовања, обавезно их питамо шта су ново учили и разговарамо са њима на ту тему вишедетне хришћанске породице март / април 2016 39 све се више повећава агресивност код деце шта мислите зашто? – јесте, агресија влада, све је то опет везано и са начином живота дјеца владају, имају велика допуштења, не мислим да неке мајке неће да се баве дјецом, немају времена због радног односа данас је многим женама битније да буду пословно успјешне, а то оставља негативне последице на дјеци, али сви имамо избор да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? посебно, поклоничка путовања? предраг: док смо били у борчи, имали смо комби и стално смо викенде проводили по манастирима, а сада одемо само на литургију у манастире фенек или раковицу само једном смо сви заједно ишли на море, код кумова у каменаре пред пут смо имали неочекивано велику продају меда, а стигли су и неки приходи, и то нам је таман покрило трошкове кум нам је позајмио ауто и тада смо обишли котор, херцег нови и манастир савину, а у повратку смо били у цетињском манастиру и поклонили се његовим светињама прошле године сам за васкршњи пост други пут ишао у русију, потом водио теодора у хиландар, а летос смо били једанаест дана у солуну и тамо обишли све свете храмове и, наравно, идемо код нашег духовника, оца сергија имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? драгана: пеђа је непосредан и отворен према људима, има стрпљења, умије да прича, и воле да га слушају и ја волим да га слушам има харизму да позитивно утиче на људе на многе наше пријатеље је утицао да промјене раније ставове о животу и да прихвате брак као светињу предраг: морам признати једну болну чињеницу: од када смо постали верници, постали смо за многе наше рођаке и пријатеље чудни, фанатични, чак секташи кажу нам да нас не препознају, да нас жале осећамо то као стално присутан бол, јер је и нама њих жао, али на други начин – ми се молимо за њих и надамо се да ће наше молитве привући божију благодат на њих а оне које смо упознали у цркви осећамо као род то је сродство у духу светом, које је плод молитве и молитвене заједнице јер и господ каже: „где је двоје-троје сабрано у моје име тамо сам и ја“ мали сава је био грлат, није хтео ни за трен из маминог наручја и још увек сиса јаков је био стидљив и ћутљив десетогодишња симона је направила „дечје“ чоколадне колаче и послужила нас, и прочитала нам неколико својих песама, а анастасија се одушевила књигом песама од лидије поповић, коју смо им поклонили, и рекла је да ће је читати свако јутро и вече још су нам откриле да им се у цркви допадају иконе и да су учествовале у дечјем програму у манастиру фенек кад је теодор стигао из школе ђачким аутобусом и љубазно се поздравио с нама, успели смо да га питамо чиме се занима у слободно време одговорио је да воли спорт, највише фудбал, кошарку и тенис  православни дом је мала црква у којој такође треба да постоје црквена правила понашања да би постао оазом у коју кад год дођемо натоварени можемо да се окрепимо и наставимо опет изнова 40 2/2016 а потом јосиф из ариматеје, који бјеше ученик исусов, али кришом због страха од јудејаца, замоли пилата да узме тијело исусово и допусти пилат онда дође и узе тијело исусово а дође и никодим који је први пут долазио ноћу исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара тада узеше тијело исусово и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у јудејаца да сахрањују (јн 19, 38–40) камен помазања миром је место у храму христовог гроба на око 10 корака од главног улаза и означава место на којем су након скидања разапетог исуса са часног крста, праведни јосиф из ариматеје и никодим положили исусово тело, које су потом помазали светим миром и обавили у плаштаницу светиње свете земље трећи део: камен миропомазања и христов гроб (кувуклија) храм светог гроба и христовог васкрсења план храма: камен миропомазања и свети гроб (извор: biblewalkscom) камен миропомазања (извор: biblewalkscom) миропомазање и полагање тела исусовог у гроб, мозаик (извор: biblewalkscom) јелена јонић март / април 2016 41 прво јавно молитвено ходочашће на месту камена миропомазања је забележено у 12 веку од када се свакодневно велики број хришћана моли, врши метаније, плаче на том месту нову камену плочу на месту старе су 1810 године поставили јермени и од тада свакодневно јерменски свештеници камен прскају нардом – миришљавим уљем како би се ходочасници подсетили самог чина миропомазања камен миропомазања је величине 6х1 метар и розе-беле је боје иза камена миропомазања се на спољашњем зиду католикона налази велики грчки православни мозаик који приказује исусово помазање, док се изнад камена налази укупно осам кандила од којих четири припадају грчкој православној цркви, а по два латинима и јерменима гроб господњи (свети гроб, кувуклија) праведни јосиф из ариматеје и никодим су положили исусово тело у нови гроб који је био у малој пећини ово место је свети гроб исусов гроб је до цара константина био затворен, а улаз у сам гроб је био наткровљен на 2 стуба цар константин гради храм изнад самог гроба након рушења храма од персијанаца, свети гроб остаје на отвореном, да би у каснијој обнови, по сведочењу неких ходочасника из 6 и 7 века, био засвођен са укупно осам стубова године 1009–1012 свети гроб бива потпуно уништен од стране ал хакима, а највећи део пећине раскомадан ромејски цар константин ix монокувуклија (извор: victorcomua) кувуклија и ротонда (извор: zlatcoil) кувуклија (извор: pravoslavieru) 42 2/2016 мах 1042 године га обнавља, покрива каменим блоковима и изграђује насупрот њега цркву васкрсења господњег, данас католикон храма све до 1810 године свети гроб ће на чудесне начине избећи многа разарања, пожаре, пљачке, а те године га руски неимари покривају новом унутрашњом грађевином, такозваном кувуклијом, која је смештена испод главне куполе храма кувуклија је израђена од ружичастог мермера и има 16 пиластара она садржи два дела: први део малих димензија (3х3 метра) је тзв капела анђела у којој се налази комад стене у каменој вази која је у средишњем делу капеле овај комад стене је део велике стене којом је био затворен гроб господњи ова камена ваза са комадом стене се користи као престо у свакодневним литургијама које врше православни од 00–02 сата, потом римокатолици 02–04 сата и на крају 04–06 сати јермени из капеле анђела се кроз мали ходник улази у најсветије место хришћанства, христов гроб он је мале висине тако да сви ходочасници улазе погнутих глава десно од улаза се налази стена на којем је било положено исусово тело, пошто су многи ходочасници током скоро 2000 година ломили и узимали по делиће стене, у 20 веку да би се спречило даље осипање стене светог гроба постављена је мермерна плоча, и на овој плочи се сви ходочасници моле гроб господњи је са три стране окружен стеном делом пећине која чини сам свети гроб пећина је опасана мермерним плочама кувуклије ово место је и место васкрсења, место победе живота над смрћу изнад саме мермерне плоче, у светом гробу се налазе три представе христовог васкрсења, као и икона пресвете богородице христов гроб, као и капела анђела, данас су у поседу јерусалимске патријаршије, мајке свих хришћанских цркава у свету  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo прво јавно молитвено ходочашће на месту камена миропомазања је забележено у 12 веку капела анђела (извор: svetazemljainfo) свети гроб (извор: orthodoxphotoscom) светиње свете земље март / април 2016 43 манастир ватопед је други у хијерархији светогорских манастира налази се на три сата хода кареје, административног центра свете горе, на североисточној обали полуострва атос по једној легенди, манастир је основао сам цар константин велики и касније је био уништен, да би га обновио и проширио цар теодосије велики око 390 године због захвалности пресветој богородици која је спасила његовог сина аркадија из бродолома, који се насукао на обали манастира испод једне купине и због тога се манастир назива ватопед године 892 га арапи уништавају да би га поново саградила три брата: атанасије, никола и антоније из андријануполиса 972–985 године оно што нарочито истичу монаси манастира ватопед је долазак светог саве српског и његовог биолошког оца, а духовног сина светог симеона мироточивог у 12 веку они су манастир значајно проширили изградивши четири цркве, два конака, трпезарију и тако постали други ктитори манастира они су били веома цењени чламанастир ватопед свети сава и свети симеон мироточиви су у 12 веку манастир значајно проширили изградивши четири цркве, два конака, трпезарију и тако постали други ктитори манастира светиње свете горе др немања јонић манастир ватопед (извор: diakonimagr) 44 2/2016 нови братије и због тога до данас постоје посебно блиске везе између манастира ватопед и хиландар, нарочито када за време манастирске славе игуман хиландара заузима место игумана ватопеда и обрнуто године 1307 каталонци – латини пљачкају манастир и убијају игумана и још 10 монаха наредних 10 година манастир трпи честа узнемиравања од стране пирата српски краљ милутин два пута штити манастир од упада пирата и дарује га најзначајнијим светињама: појасом пресвете богородице (који се данас сматра једном од највећих светиња), делом часног крста у златним оковима, старим рукописним књигама и другим српски цар душан наставља традицију даровања манастира ватопед, поклањајући му више метоха и делова каламарије на халкидикију захваљујући овим метосима (као и метосима са црквама халкеос, вериту, јеропаторос, св димитрија, дарова византијских царева), ватопед је успео финансијски да преживи турску окупацију током 16 и 17 века молдавско-влашки и српски владари и властела су новчано помагали манастир главни храм, католикон, један је од највећих на атону посвећен је благовестима католикон је изграђен у 10 веку, а након рушења обновљен је у 11 веку и тај изглед и величину са мањим променама је сачувао до данас прве фреске су из 10 и 11 века, а највећи опус фресака је из 14 века све оне су прекривене слојем нових фресака из 18 и 19 века у католикон води величанствено предворје из којег се улази у два пространа трема са десне стране трема налази се део посвећен светом николају чудотворцу, а са леве стране светом великомученику димитрију солунском, а над њим још један део на хору подигнут пресветој богородици назван утехе поред католикона, манастир унутар својих зидина има још 12 цркава од којих су 5 у саставу католикона, и још 19 цркава у свом поседу ван зидина постоји црква, капија и пристаниште светог саве српског, црква и конак светог симеона мироточивог део католикона је посвећен кнезу лазару српском манастирски звоник је изграђен 1427 године и данас је најстаманастир ватопед, католикон (извор: diakonimagr) манастир ватопед, католикон (извор: diakonimagr) икона богородице парамитја (извор: christianvivliografiawordpresscom) светиње свете горе март / април 2016 45 рији на светој гори, на њему се налази гвоздена статуа пирата са сабљом у рукама – симбол патње кроз коју је манастир прошао од 14 па све до краја 20 века манастир је више пута прелазио из идиоритмијског (особеножића) у киновијски (општежитељни) начин живота, да би 1989 године киновија поново завладала, како је и написано у типику из 1045 године манастир је кроз своју историју дао многобројне значајне монахе, патријархе, архиепископе, просветитеље, учитеље међу њима је и свети максим грк, просветитељ, историчар и теолог који је 40 година радио на духовном буђењу руса данас манастир ватопед ужива поштовање код грка, нарочито кипрана манастир поседује многобројна блага од којих су чудотворне иконе виматариса или ктиториса (она која корача или ктиторка), есфагмени (посечена), парамитиа (утешитељка), антифонитрија (она која одговара), елеуса (милосрдна), елеовритиса (она која точи уље), панданаса (сведржитељка), одигитрија (путеводитељица) међу светињама чувају се делови животворног крста господњег, делови трске и сунђера са голготе, део огртача христовог, као и јединствена и непроцењива ватопедска светиња – богородичин појас ту су и делови моштију светих григорија богослова, андреја критског, апостола вартоломеја, великомученика теодора стратилата, параскеве, великомученика пантелејмона, димитрија солунског и других библиотека садржи и једну од најдрагоценијих и најређих збирки књига, око 2000 старих рукописних књига, 25 свитака, око 35000 старих штампаних књига нарочито је драгоцен примерак птоломејеве географије са картама манастир ватопед поседује бројне келије, метохе, имања, у свом поседу има два велика скита: скит светог димитрија и скит светог андреја – сарај ватопед данас има најбројније монашко братство које броји преко 120 монаха, углавном са кипра игуман манастира је архимандрит јефрем  аутор је уредник сајта hilandarinfo трпезарија манастира ватопед (извор: panoramiocom) појас пресвете богородице (извор: evangelismosblogspotcom) икона богородице виматариса (извор: christianvivliografiawordpresscom) 46 2/2016 најчешћа питања која дежурним хришћанима у храму постављају људи који улазе у храм су у вези са тим где се налази одређена икона: светог николаја, казанске иконе мајке божије, великомученика пантелејмона, блажене ксеније петроградске ова питања се могу искористити за наставак разговора, то јест не ограничити се само на показивање где се налази која икона, већ укратко описати живот светитеља или случајеве чуда која су се догодила након молитава упућених њему често питају и где да се поставе свеће за здравље или за покојне; како да се освети крстић, да ли има освећене воде у храму и да ли се она може узети? ова питања се могу искористити за разговор на пример, може се рећи да је, наравно, врло добро поставити свећу, али се може дати и име за помињање за здравље или за упокојене и објаснити на који начин се то може урадити кроз разговор напоменути да се у храм може доћи не само да се поставе свеће, већ и да се може учествовати у богослужењу, у тајнама кроз које господ исцељује душевне немоћи и даје благодатну помоћ приликом одговарања на питања о освећењу крстића (аутомобила, станова) може се рећи да је добро осветити не само предмете којима се човек користи, већ да је и самом човеку, његовој души је потребно да се освећује учешћем у светим тајнама исповести и причешћа међутим, треба памтити да дежурни хришћанин у храму не треба да буде наметљив пре него што се започне разговор, потребно је проценити да ли је могућ разговор са конкретном особом постоје људи које занима само добијање кратког одговора на њихово питање и чим сазнају где се налази икона коју траже, одмах крећу ка њој таквим људима не треба говорити више од онога што питају, свеједно неће чути други, добивши одговор, не журе се да оду од стола дежурног у храму, као да траже разлог да се задрже – са њима се може наставити беседа постоје и такви који имају много питања, али се не одлучују да их поставе, бојећи се да не питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму дежурни хришћани у храмовима издвојили су категорије људи са којима су се током дежурстава јављале сложене ситуације приликом општења идите и научите све народе превод са руског: станоје станковић март / април 2016 47 буду смешни они се веома нелагодно и несигурно осећају у средини на коју нису навикли – у храму ова категорија људи представља врло захвалне слушаоце радујући се што су им пришли да помогну, а нису их прекорели за неправилно понашање у храму, они постављају много питања и са интересовањем слушају одговоре таквим људима се може говорити о важности црквеног живота, посаветовати набављање литературе о основама православне вере, предложити да остану у храму на вечерњем богослужењу, обавестити их да при храму постоји недељна школа за децу и одрасле у којој могу да добију неопходна знања о црквеном животу и православној вери сложене ситуације у општењу дежурни хришћани у храмовима издвојили су категорије људи са којима су се током дежурстава јављале сложене ситуације приликом општења: психички и духовно нездрави људи, пијани људи са психичким нездравим и пијаним људима је неопходно бити посебно трпељив, деликатан, да се не озлобе, не увреде, не одгурну, али истовремено не подстакне њихово неадекватно понашање и неумесне молбе спокојно, добронамерно, без раздражености, без ступања у свађу, говорити са њима о једноставним, конкретним стварима које они разумеју у себи се молити кратким молитвама на агресију никако не реаговати, задржати негативна осећања, не допуштати увредљиве речи и унижавајући тон у разговору „одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу“ (прич сол 15, 1) људи који долазе по савету биоенергетичара, „исцелитеља“ људи који су дошли у храм по савету биоенергетичара и „исцелитеља“ бивају врло рањиви или обрнуто, показују агресију, неадекватно се понашају утицај окултизма остаје на човеку дуже време, чак и након прекида општења са његовим представницима само повратак у окриље православне цркве и редовно учешће у тајнама помажу да се ослободи од њих овим људима је потребно објаснити сву опасност обраћања за помоћ људима сличне врсте, побудити их да се обрате свештенику за савет пострадали од тоталитарних секти људима који су пострадали од тоталитарних секти, који су постали свесни св цар соломон, средњовековни мозаик из цркве св марка у венецији, 12 век (извор: ruiconru) 48 2/2016 својих заблуда може се посаветовати да оду код свештеника на исповест у случају неопходности предложити им да се обрате мисионарском одељењу епархије, православним лекарима и психолозима не препоручује се ступање у дијалог и богословски спор са убеђеним следбеницима секте јер је њихова свест поремећена посебним методама деловања на људску психу које се примењују у тоталитарним сектама чак искусни лекари – психијатри и психолози не могу увек да изведу такве људе из опасног стања за опоравак је понекада потребан не један месец и последице утицаја секти се могу осећати целог живота негативно расположени према цркви негативно расположени према цркви људи су обично нечим или неким узнемирени њима се не допада што се за време богослужења стоји, не свиђа им се спољашњи изглед и понашање парохијана таквим људима је потребно објаснити да у цркву не долазе само свети и праведни, већ и грешни, то јест, духовно болесни људи и управо ради исцељења од својих духовних немоћи, очишћења од грехова они и учествују у црквеним тајнама и молитвама ако не саслушају, почну да се препиру или раздражују, инсистирају на свом мишљењу, даљи наставак разговора није користан при разговору са овом категоријом људи дежурни консултант мора да сачува трпљење, не допусти импулсивност која може да доведе до неког скандала „човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу“ (прич сол 15, 18) исувише причљиви међу људима који долазе у храм понекада се сусрећу сувише причљиви који говоре на различите теме, често недуховног садржаја, са њима бива тешко прекинути разговор долазе и старији, образовани људи са већ формираним погледом на свет који имају потребу само да се покажу и нису расположени да чују било кога међутим, при преласку разговора на недуховне теме потребно је коректно га прекинути јављале су се тешкоће када је истовремено са питањима прилазило неколико људи у сличним ситуацијама се може на почетку одговорити на једноставна питања, а затим на сложенија, или предложити некоме да прво запали свећу, остави имена за помињање, а касније поново приђе столу дежурног  извор: „практическое руководство по приходскому консултированию“, санкт-петербургская епархия, отдел религиозного образования и духовного просвещения 2009, стр 19–21 идите и научите све народе март / април 2016 49 zмисионар: брате јоханесе, прво питање за вас мислим да би многе људе у српској цркви веома занимала прича о човеку који живи у немачкој, који је нашао свој пут ка православној цркви, будући да код нас много људи има предрасуде да православље припада само русима, грцима и србима стога бих желео да вас питам да кажете нашим читаоцима како сте пронашли пут ка православној цркви ј волф: за мене је то још увек чудо како сам нашао пут, тачније како ми је бог показао пут у православну цркву то је било пре 20 година и био је то крај једног дугог духовног путовања рођен сам у „нормалној“ немачкој породици 1959 године, моји су родитељи били веома духовни и религиозни људи био сам крштен као протестант, што је била традиција, али сам у младости имао нека своја духовна трагања осећао сам да овај свет коме припадам, који је био школа, посао, политика и све остало, није довољан за мене тако сам се тражио у књижевности, у музици, у уметности, у психологији, у филозофији, у различитим религијама са 19 година сам изашао из протестантске цркве – тамо нисам проналазио никакву духовност то је више било као друштвени рад, што није лоше само по себи, али није било оно што сам тражио студирао сам психологију, филозофију и књижевност, компоновао сам музику али се нисам пронашао сада видим да је све то био део мог духовног трагања током свог школовања имао сам предмет о светским религијама, али никад ништа нисам чуо о православљу имао сам неке личне кризе и када ми је било око 30 година почео сам са својом супругом (која је била римокатоликиња, али није била римокатолицизмом задовољна) да читам библију, тачније нови завет то је био део нашег духовног трагања читали смо и изворне текстове других религија, попут курана, бхагавад гите и осталих помислили смо како треба да читамо нови завет у изворном облику, па сам, како бих разумео шта значи, научио и мало старогрчког желео сам да сазнам шта је исус желео за нас рекао сам себи читајући нови завет: „ако је ово стварно, пробаћу покушаћу да пратим тај пут“ како смо читали сваку реченицу, јеванђеља и посланице, све више и више сам осећао да је то прави пут но, ту је било питање цркве ми заправо нисмо имали ниједну цркву, нити смо веровали иједној цркви нисмо веровали ни „званичној“ теологији то је била прва ствар друга ствар је била, а то се дешавало почетком ‘90-их, што смо моја жеинтервју са јоханесом волфом православни немац о православљу у немачкој ја увек говорим да је православље део нашег наслеђа у немачкој немачка је била православна пре много векова разговор водио: станоје станковић православље широм света на и ја желели да посетимо грчку, да одемо на неко острво ја сам отишао у библиотеку и нашао књигу о светој гори био сам невероватно фасциниран – монаси су живели тамо хиљаду година у истом окружењу и по истој традицији као и рана црква тад смо почели да се занимамо за православље почели смо да читамо свете оце и и имали смо осећај да је то живи извор јеванђеља и свега што смо желели да пронађемо то је био почетак онда сам почео да изучавам литургију и службе у православној цркви, па сам писао руској и грчкој цркви, питајући их где могу да идем на службе и да учествујем на светој литургији пронашли смо руску цркву у хановеру био сам већ припремљен на иконе и на то шта се дешава на службама, тако да није било много тешко када сам отишао први пут, осећао сам се као да сам код куће и да је мом трагању дошао крај то осећање имам и даље, након двадесет година након годину дана сам се крстио у руској заграничној цркви на празник светог јована моја жена се крстила после мене и тако смо постали православни видео сам да не постоји много књига о православљу и православном животу на немачком језику пре двадесет година постојало је само неколико књига био сам захвалан богу што сам постао православан, па сам помислио да морам да преведем неке књиге како би и други људи могли да прочитају нешто о православљу на немачком језику на енглеском језику постоји доста литературе, али не могу сви немци да читају на енглеском језику почео сам да преводим књигу душа после смрти од оца серафима роуза и православно догматско богословље оца михаила помазанског то су биле моје прве књиге и њих је објавио руски манастир светог јова почајевског у минхену тако је почело у то време нисам имао посао био је то тежак период, али сам мислио да треба да преводим, па да видим како ће се то развијати након две године сам закључио да треба да покренем сопствену издавачку кућу јер сам желео да издајем часопис, инспирисан делима оца серафима роуза и братства св германа аљаског желео сам да часопис буде мало другачији, да излази четири пута годишње и да објављујем у њему православне текстове то није требало да буде црквени часопис, већ часопис са духовним текстовима, житијама светих, акатистима, молитвама и теолошким текстовима духовна храна за почетнике у вери моје намере нису биле мисионарске нисам размишљао о себи као о мисионару, већ сам желео да ти текстови буду доступни онима који су трагали, као што сам ја трагао показаћу вам један примерак мог часописа узак пут досад су изашла 52 броја сваки број има 120–130 страна овде имамо акатисте, текст о светом пајсију, о православним светињама, причу о грчком манастиру, о светом фотију и светом николи… превео сам још неколико књига zмисионар: чули смо да сте превели на немачки језик и савете оптинских стараца, веома значајно дело ј волф: прво смо превели најзначајнија дела, попут делâ теофана затворника пут ка спасењу и мисли за сваки дан у години zмисионар: такође и шта је духовни живот и како се за њега оспособити ј волф: то још увек нисмо превели можда ћемо касније ту ће бити много посла превео сам мо50 2/2016 православље широм света литве на језеру од светог владике николаја велимировића и друга његова дела zмисионар: ваш пут у православље и надаље ваш живот у цркви је веома занимљив ваше речи су ме подсетиле на оца серафима роуза који је рекао да је осетио да је у очевом дому кад је пронашао православну цркву ви сте искусили различите ствари, и, као што сте рекли, трагали сте на разним странама, прочитали сте и чули много ствари, желели сте да пронађете истину мисионарско искуство нам говори да људе из различитих култура привлаче различите стране православља азијске културе се разликују, они више долазе до христа кроз осећања афричке народе више привлачи аскетски начин живота у православљу можемо ли добити неки савети, сви ми који жели да сведочимо и прикажемо нашу свету веру људима у западној европи како можемо да упознамо са православном вером своју браћу и сестре у том делу света? ј волф: то није лако питање приказати веру у западним земљама је поприлично тешко многи људи у западним земљама имају, како бих то рекао, блокаду у свом срцу они могу бити заинтересовани, али неће ићи сувише у дубину нисам сигуран како можемо да сведочимо зато морамо да имамо литературу која мора бити доступна друга ствар је да су људи које ја познајем у немачкој, а који су прешли у православље, веома различити људи интелектуалци, обични људи, на пример, човек који се оженио рускињом, који се временом заинтересовао за православље и срце му се, онда, и отворило за православље али немам рецепт за ово мислим да је најбољи начин, а то је на вама, да су православни заиста прави православци и да поседују духовност, да имамо лепе службе и добре свештенике који су отворени за разговор и за позивање људи на службе и у цркву мислим да би то било добро мисионарење zмисионар: дакле, пре свега, сопствени пример ј волф: тако је, сведочење сопственим примером то је најбољи начин zмисионар: прочитали смо негде да су људи који су се преобратили у православље у западној европи били изненађени чињеницом да је православље било вера њихових предака то им је помогло да имају другачији поглед на православље ј волф: да, ја увек говорим да је православље део нашег наслеђа у немачкој немачка је била православна пре много векова тиме су заиста изненађени, и онда можете нешто о томе да им испричате ствар је у томе што је званична хришћанска деноминација у немачкој или протестантска или римокатоличка и онда морате много да објашњавате о међусобним разликама, није нимало једноставно ја замишљам мисионарски рад у немачкој и у другим земљама као „паљење ватре“, да једна особа запали један мали крај, друга особа други крај можда ће, онда, и свети дух дунути у ту „ватру“ и помоћи да се прошири свако од нас може помало да допринесе постоји још добрих иницијатива у немачкој у манастирима који су почели с мисионарским радом сад постоје и други издавачи који издају православну литературу покренуло се нешто, али то је дугачак пут главни „мисионар“ је у ствари свети дух zмисионар: тако је и ми морамо стално бити свесни тога знам да људи који раде на пољу цркве желе да све иде много брже ј волф: али ми морамо бити стрпљиви и не смемо размишљати о сопственом успеху морамо свакодневно да радимо оно што је до нас и сачекати да видимо шта ће бити знам да су римокатолички и протестантски мисионари веома активни и да форсирају свој пут, али то није наш начин наш начин је спорији често су српски и руски мисиомарт / април 2016 51 нари били веома духовне особе, подвижници који су оснивали манастире, одлазили у шуме и молили се по 30 година, а онда мисионарили zмисионар: као што је један савремени мисионар из америке рекао: „не можете дати оно што немате у себи“ ј волф: али, ето, видите, старац пајсије са свете горе сада је свима познат, али он није желео да буде мисионар међутим, био је веома духовна личност и живео је по богу, стога је сад веома познат и његове поуке су преведене на много језика веома је значајна личност zмисионар: ваше речи о стрпљењу као о делу мисионарског и хришћанског живота веома су битне и размишљам, на пример, о светом николају јапанском који може да нам буде узор и нада јер је он дуго био тамо и изузетно се трудио ј волф: он је добар пример мисионара нашег доба но, разлика је у том што јапан није хришћански, а ми треба да мисионаримо у земљама које мисле да су хришћанске мислим да је то компликованије zмисионар: наши читаоци могу да се увере да сте ви веома активни, да сте превели многа значајна дела и да издајете и свој часопис, стога нам кажите како неко може да одржи ревност у свом духовни живот и да буде активан на пољу цркве толико дуго видимо да постоје људи, посебно овде, који почну са неким радом у оквиру цркве, али након годину или две, кад виде да се ништа не дешава у размерама у којима су то желели, престану да се труде шта је потребно да један православни хришћанин непрекидно у себи има ревност? ј волф: могу да говорим једино у своје име прва ствар за мене је била са имам организован црквени живот: да редовно идем на службе, да читам и учим црквенословенски језик, да се често причешћујем, молим и да постим дакле, све оно што је основа духовног живота и онда, наравно, морате се молити богу да вас чује и он вас чује, бар је такво било моје искуство, ако се искрено молите много пута сам помислио да не могу више и да је ово превише за мене јер само морао да радим, да зарађујем за живот, што нисам могао мојим издавачким радом имао сам и проблема у свом приватном животу јер је моја жена била дуго болесна она ми је много помагала око исправки, текстова и много смо дискутовали о свему, међутим, касније се њено стање погоршало и упокојила се прошле године било ми је тешко да истовремено радим, преводим и бринем о својој жени али шта друго можете да радите? zмисионар: и последње питање српска и немачка култура су различите, али православни који истински живе у цркви осећају да су једно у христу шта бисте желели да кажете својој браћи и сестрама у србији? ј волф: да треба да будемо свесни великог богатства православља мислим да је србија једна од „најбогатијих“ земаља на свету и да је веома битно да то знају толико манастира и толико цркава у тако малој земљи, жив црквени живот и велико наслеђе ми у немачкој смо веома „сиромашни“ економски смо богати, али смо духовно сиромашни волео бих да дођем у србију и волео бих да је српски народ свестан о наслеђу које има, јер ми се чини да није у довољној мери свети јустин поповић је говорио у унутрашњој мисији цркве то је такође веома битно zмисионар: много вам хвала, брате јохане ј волф: хвала и вама  интервју је на енглеском језику водио станоје станковић, а прекуцала га је и превела са енглеског милана вучићевић 52 2/2016 православље широм света подмлађени новим генерацијама које, стасавајући под окриљем цркве, развијају јаку свест о свом пореклу, упркос бројним искушењима, хочани опстају на овим просторима, баш као и њени чокоти који, срасли са земљом из које су поникли, изнова рађају великa `очa, aрхаично, „голема оча“, центар метохијског виногорја, је насеље општине ораховац, 20 километара северно од призрена традиционално је богатo виногорјем захваљујући великом броју сунчаних дана и надморском висином од 400 метара, благом климом заштићенo је од хладних ветрова планинама са источне и северне стране, а речним долинама отворенo утицају медитеранске климе због тога је хочанско виногорје једно од најблагороднијих у србији и надалеко чувено то је својевремено знао и велики српски жупан, касније краљ српски, стефан немања остао је запис у хиландарској повељи (1198–1199 године) којом дарује метох велике хоче манастиру хиландар: „и измоливши од византијског цара да голема оча (велика хоча) буде метох манастира хиландар и сам ту засади два винограда“ историјски извори сведоче да је подручје призрена и велике хоче најпознатије виноградарско подручје средњовековне србије пре доласка турака, у периоду од xi– xvi века, велика хоча је имала један манастир и више од 25 цркава које су грађене на темељима старијих цркава сада у великој хочи има 12 цркава од којих су шест у развалинама, а шест у релативо добром стању и у њима се у одређеним данима и верским празницима врши служба божија хоча је позната по бројним црквама из средњег века: црква св јована, св николе, св луке, св стефана, св недеље, св ане, св петке, св илије, св пречисте као и по виници цркве св стефана, кули лазара кујунџића, кући породице хаџиспасић, кући са виницом породице патрногић, конаку манастира марка коришког, сарају, кући столића, симића, мицића, сташића улаз у село чине тесне велика хочa центар метохијског виногорја измоливши је од византијског цара за метох хиландара и сам ту засади два винограда лела марковић март / април 2016 53 путопис дечанска виница улице, са збијеним старим кућама центар села је пространији испред цркве нас дочекују мештани вечерамо у ресторану у центру села посна вечера, пасуљ са шампињонима и салатa своје виногорје у великој хочи, виница манастира дечани има још из времена цара душана и у њој се и данас производи дечанско вино некада су виноводи ишли од хоче до душановог манастира светих арханђела код призрена цеви су и даље у земљи попадија нас распоређује по кућама, а госпођа зора води нас четворо у свој дом типична хочанска кућа, као да смо у неком прошлом времену кроз капију се улази у широку авлију пуну процветалог саксијског цвећа дрвена врата, ламперија, зидни сат, старински намештај будимо се пре звона празник је, силазак светог духа на апостоле – педесетница док јутро још дрема у мирној авлији, опраштамо се од домаћина и журимо на литургију у зочиште, манастир светих мученика и бесребреника козме и дамјана једно од веровања је да назив места потиче од речи за `очиште (иза хоче) налази се 5 километара југоисточно од ораховца, а на 3–4 километра од велике хоче надалеко је познат по исцељењима од разних болести срба, али и припадника других народа сетих се своје куме која се 1998 године помолила светим врачима да изнесе до краја ризичну трудноћу – свети бесребреници јој помогоше, а она надену сину име дамјан, кад се роди недалеко од капије је смештена база аустријског кфор-а након доласка међународних снага, у лето 1999 године, монаси су евакуисани у последњем тренутку пре него што су албански сепаратисти опљачкали и запалили манастир у лето 2002 године, на празник светих врача, епископ и монаштво су служили литургију над порушеном светињом тада их је већа група локалних албанаца гађала камењем, а холандско-дански кфор ништа није предузео потом су сепаратисти минирали преостале делове већ урушеног манастира те године је у дневним листовима објављена вест да је албанац који је минирао цркву изгубио разум албанци се после више нису толико противили обнови манастира црква је обновљена октобра 2004 године за изградњу је коришћен камен старе цркве, а нова црква је готово идентична порушеној улазимо у обновљени манастир конаци су нови, двориште уређено, трава покошена, башта у цвату црква идентична некадашњој радосни што је васкрсла, хитамо на литургију „видесмо светлост истинску; примисмо духа небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој тројици, јер нас је она спасла“ улазимо у цркву тачно на почетак литургије полукружног плафона, обновљена, потпуно фрескописана, невелика, чини да се осећамо уједињенији у заједничкој молитви атмосфера узвишена и свечана под цркве прекривен зеленом, покошеном травом њен се мирис преплиће са мирисом тамјана тако је била украшена и сионска горња одаја када је дух свети сишао на апостоле природа у пролеће обнавља зеленило и цвеће, а свети дух обнавља наше душе и целокупно биће старешина са монасима служи целу литургију на црквенословенском, монаси поју за певницом са десне стране у великој светињи, у заједничкој молитви, са светом троји54 2/2016 путопис манастирска црква светог козме и дамјана, зочиште цом и монаштвом, а свети бесребреници као да су нас наткрилили прва, друга, трећа коленопреклона молитва исплетосмо венце стављамо их у торбице, радосни што ћемо их из ове светиње понети најмилијима остављамо уписана имена крај иконе неколико речи с монаштвом, неколико у продавници, по нека усамљена молитва светим врачима, на тренутак, у празној цркви пунимо флаше лековитом водом која ту извире, палимо свеће, убрзаним корацима, враћамо се у аутобус душа вапи да остане дуже после тог јуна 2011 године, пратећи зов душе, поново смо у хочи, сада михољског октобра 2015 сунце нас прво дочекује да покаже колико је топло и благородно за овај крај стижемо до цркве светог стефана у самом центру села то је саборна црква зидана пре xiii века на темељима старе богомоље последњи пут рестаурирана 1853 године, а од 1985 године у њој се врши служба божија њени важнији објекти су црквени конак, виница, пивница, службене парохијске просторије, стамбени објекти, сточарске зграде, бунар старији живопис, у фрагментима, потиче из xvi века, и новији из 1864 године, рад дебарског зографа јосифа из лазаропоља, покрива готово све зидне површине вођа пута, бојан бабић (председник друштва пријатеља манастира свети арханђели код призрена) одлази да позове свештеника а ми улазимо у цркву у цркви полумрак, не знамо где се пали светло кустос народног музеја у београду, који путује са нама, користи прилику да нам исприча нешто о самој цркви док не стигне свештеник скреће нам пажњу на веома стару и вредну икону светог николе из xii века, дело чувеког иконописца и зографа из xvi века, лонгина у полумраку пали батеријску лампу и осветљава нам икону у пола речи застаје приближава се икони, гледа ћутке у њу, а потом је додирну после краће тишине зачусмо његове задрхтале речи: „мироточи!“ уз бројне спонтане узвике, крстећи се и са сузама у очима, поклонисмо се икони светог николе, захваљујући се господу што нас је удостојио, питајући се потом зашто баш икона светог николе? шта би то требало да значи? и још много тога у два танка млаза, један са свечеве десне надлактице, а други паралелном дужином левог рама иконе – сливало се миро до доње ивице рама а онда растежући се, непрекинутом нити, до дрвеног зидног оквира испод иконе и даље низ оквир у том тренутку отац миленко пали светло у цркви сведочи да сваки пут, уочи битних догађаја за опстанак косова и метохије, мироточи по нека икона у хочанмарт / април 2016 55 икона светог николе икона мироточи ским светињама тих дана се очекивала одлука унеско за пријем у чланство тзв републике косово „за оне који су заљубљени у христа, ово је романтично доба а за оне који нису заљубљени у христа ово је тешко и мрачно доба“, говорио нам је само дан раније игуман манастира свети арханђели код призрена, отац михајло цело јеванђеље у две реченице оставило нас је тада без даха и учинило да их се често присећамо и понављамо их дубоко замишљени над њиховом садржином и дубином потом крећемо ка најстаријој, гробљанској цркви светог николе подигнутој пре xii века попадија нас води дугим и уским, асфалтираним сеоским улицама у којима као да је време стало ниски земљани зидови, дрвене капије с гвозденим алкама и по нека новија фасада која накратко прекида времеплов на једној капији стоји стара хочанка, у традиционалној ношњи, јелеку, димијама са скутачом, с марамом на глави увезаном бројним иглицама отпоздравља нам громко: „бог помого!“ улазимо у цркву у xiv веку је живописана, а турци су је спалили крајем xv века иако делимично очуване, фреске изазивају дивљење због своје патине, али и живости познати сликар и песник „зограф лонгин от пећи“ сликао је 1577 године три иконе на иконостасу у цркви је и надгробна плоча гради лава сушенице из xiv века, име непознато у историји, али је значајно јер сведочи о присутности српског становништва ова једнобродна грађевина са правоугаоном основом и полуобличастим сводом, зидана је од тесаног камена под је поплочан са обе стране иконостаса и дужином свода над њим, фрескопис житија светог николе у цркви и часни крст из јерусалима, дар једне мирјанке са родитељима управо оне која је била у групи са нама и задовољно се смешила из прикрајка по повратку обилазимо кулу кујунџића, место херојске погибије српских комита за слободу јужне србије, у борби са турцима, на челу са четником и призренским богословом, лазаром кујунџићем икона у цркви св трифуна фреске из цркве светог николе икона пресвете богородице из љубижде код призрена икона пресвете богородице из корише код призрена 56 2/2016 путопис остало је сведочење о херојском држању његове мајке која је одбила да препозна леш свога сина, како не би угрозила породицу херојска погибија кујунџића и милошевића инспирисала је милана ракића да напише песму на газиместану, а чврсто држање мајке, србина римокатолика из дубровника ива војновића да напише драму лазарево васкрсење 1913 године друштво књижевника косова и метохије и мештани велике хоче традиционално организују књижевну манифестацију која носи име лазара кујунџића обилазимо малу, али стару цркву у дворишту основне школе, посвећену мајци пресвете богородице, светој ани постојала је и у средњем веку, али су је турци срушили и уместо ње подигли џамију после ослобођења од турака 1912 године, срби су срушили џамију и опет подигли цркву цркву је обновила ванка, удовица јована зивгаревића из велике хоче купујемо чувено хочанско вино попадија нам дозвољава да у дворишту парохијског дома цркве уберемо набрекле и мирисне гроздове, испреплетане лишћем винове лозе занемели због ароме гроздова само констатујемо како овом „хочунду“ ни бургунд није раван у саставу дечанске винице је и капела посвећена светом трифуну одатле, на трифундан, по завршетку литургије, свештеници и монаси са верницима одлазе до дечанског винограда у атару хоче, да би уз молитву и освећење орезали прве чокоте: „нека нам, господе, година буде родна, зрно крупно и сочно, гроздови богати, да се бачве напуне, а вина буде за литургије, за славе, свадбе, крштења! амин, боже дај!“ последња светиња коју посећујемо, пред одлазак их хочанског виногорја је манастир светог јована, на узвишењу изнад села са тог места се пружа диван поглед на брдовито виногорје и паштрик манастир има квадратну припрату за сведену полуообличастим сводом отац кирил нас дочекује и говори нам о историји манастира фреске потичу из xivи xvi века старији слој је очуван у фрагментима, а новији је настао у време макарија соколовића, између 1561 и 1577 године уточиште у овом манастиру су нашле две веома вредне иконе једна је икона пресвете богородице коју су стручњаци из центра мнемозине демонтирали са иконостаса демолиране цркве светог николе у селу љубижда код призрена, 1999 године на икони се види траг смолне сузе из десног ока која је потекла са иконе док је црква горела друга је из минираног манастира светог марка у кориши код призрена, манастира у коме се у xiii веку подвизавао свети петар коришки професор призренске богословије и игуман манастира светог марка, отац мирон (косаћ), остао је у призрену до мартовског погрома 2004 године када је дошао у велику хочу, и по благослову владике обновио манастирски живот у манастиру светог јована, отац мирон је са собом донео и ову икону пресвете бокапела дечанске винице, св трифуна март / април 2016 57 крст: овде почива раб божји периша кујунџић 1769 городице и она је добила трон у цркви светог јована данас у великој хочи, у веома тешким условима, без редовних прихода и могућности запослења, живи око 700 срба окружени албанским селима, под константним су притиском у виду узнемиравања и ометања у коришћењу сопствених винограда баве се и туризмом, омогућавајући смештај све бројнијим ходочасницима у ове крајеве честа инспирација косовско-метохијских писаца, велика хоча, нашла је место и у књизи кукавице од велике хоче, великог пријатеља хоче и срба, аустријског писца петра хандкеа, после једне априлске посете овом селу: „тих дана сам чуо кукавице, много њих, нигде и никад их нисам чуо толико чинило ми се да су кукавице из целе европе дошле ту, у ово мало село“1 велики писац је прошле године уручио мештанима део новца од награде хејнрих ибзен која му је додељена у ослу 2014 године често се враћа великој хочи и франческо скарфи, оснивач и активиста друштва пријатеља манастира високи дечани, италијан са сицилије, крштен у високим дечанима заслужан је за побољшање услова живота мештана, посебно деце подмлађени новим генерацијама које стасавају уз окриље цркве и развијају јаку свест о свом пореклу, под сунцем метохије, упркос бројним искушењима хочани опстају, баш као и њени чокоти који, срасли са земљом из које су поникли, изнова рађају како је чокот спаситељ лози, остајемо у нади да ће народ велике хоче бити спаситељ српске лозе на обећаној земљи – косову и метохији  аутор фотографија: лела марковић аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду 1 цитат преузет из интервјуа оливере радић, извор: православиеру милош з јелић верска настава у државним основним и средњим школама представља један од најважнијих (можда и најважнији) вид мисије наше цркве данас вероучитељи су, од повратка веронауке у државне школе, пред истим, тешким задатком (неки кажу проблемом): потребно је одржати час у трајању од 45 минута то значи да поверено нам време треба испунити садржајем, који ће деци бити занимљив за тренутно слушање, подстицајан за даље размишљање и из кога ће извести закључак, који ће представљати знање, примењиво у свакодневном хришћанском животу садржај часа, поред прилагођености узрасту и афинитетима ученика, мора бити строго православан, за шта је критеријум учење цркве први утисак на колеге и ученике оставља изглед и лик колеге, односно вероучитеља (прва лекција из методике наставе), а затим, на прави начин изложено предвиђено градиво и наша хришћанска савест и одредбе савременог образовног система нас обавезују на стално стручно усавршавање без свете литургије и књиге, нема хришћанске вере свете тајне и свете врлине (отац јустин) чине живот човека хришћанским, света литургија је центар таквог живота, а читањем налазимо путоказе у њему најзначајнији део божијег откривања људима записан је у светом писму старог и новог завета, а светитељи цркве су, кроз векове, записивали богом откривене истине хришћани би стога требало да свој литерарни укус развијају, своја сазнања проширују и слободно време испуњавају читањем добрих, лепих и корисних књижевних дела, наше и светске књижевности значај ерудиције предавач верске наставе на час одлази са јасним знањем шта треба да преда58 2/2016 путопис веронаука је и на који начин треба да излаже припремљени садржај знања стечена на богословским факултетима, потребно је константно утврђивати и проширивати литература из области методике верске наставе је малобројна, па не би требало заобићи књиге: протојереј-ставрофор хаџи-љубодраг петровић, вера је божанска сила у човеку чланци, беседе, разговори (београд, 2010); емил каменов, методика наставе веронауке (београд, 2012); младима је потребна црква – зборник текстова (манастир превлака, 2012) и игуман георгије шестун, православна педагогија (крагујевац, 2013) вероучитељ у старијим разредима основне и у средњој школи, мора бити спреман да „благим речима и јаким доказима“(патријарх павле) излаже на теме које у уџбеницима нису заступљене: болести зависности (зависност од дувана, алкохола, наркотика, интернета), опасности и заштита од деловања секти, абортус, чуда и чудесна исцељењима у православним храмовима, савремени примери истинског хришћанског живота, сујеверје, могуће странпутице и проблеми у свакодневном животу младих људи1 и из ових области, неопходно је стално проширивати знања поред медија, о овим питањима говори мноштво књига, а за припрему часа могу бити корисне: свештеник павле гумеров, православна аскетика за мирјане (манастир клисина, 2011); свештеник џон брек, с нама је бог: кључна питања вере и живота (београд, 2012) и друге значајан број наших ученика део свог времена посвећује читању вероучитељ мора бити спреман да заинтересованим ученицима (а таквих има у свим школама), препоручи књиге које би одговарале њиховом узрасту и интересовањима на овај начин, децу ћемо упутити на литературу која изграђује литерарни укус, проширује сазнања и доприноси усавршавању младог човека поред обиља популарних, али 1 било би више него корисно на ове теме снимити и продуковати примерене филмове, који би се користили у настави веронауке материјала има на претек, а добар пример нам дају надлежни за унапређење наставе грађанског васпитања, који су пре више година снимили и предавачима овог предмета поделили већи број филмова за приказивање на часовима говоримо прво богу о деци, па тек потом деци о богу март / април 2016 59 читање и школска катихизација испразних штива, ученици ће прихватити препоруку вероучитеља и време и пажњу посветити књизи, која представља истинску духовну храну тако ће бити усмерена духовна стремљења (неко ће рећи „духовна глад“) наше омладине – младих боготражитеља, што је важан услов њиховог остајања и живота у цркви грешимо ли ако тврдимо да овако испуњавамо заповест христову „гладан бејах и нахранисте ме“? текстуална метода у настави веронауке др емил каменов, у својој књизи методика наставе веронауке, каже: „уз живу реч вероучитеља, једна од најважнијих метода верске наставе, свакако је рад са текстом ова метода подразумева, рад вероучитеља и ученика са текстом, штампаним, писаним, пренетим електронским путем односи се на све поступке утицања на учење и развој младежи путем текста ту су текстови (изворни или прилагођени) који се налазе у светом писму и светоотачким књигама, уџбенику и радним листовима даље, користе се листови и часописи намењени верском васпитању деце сликовнице и друга литература за децу и омладину, нарочито ако имају благослов и препоруку да се користе у школи шире гледано, методом о којој је реч, користе се сва текстуална средства то су све књиге из белетристике прилагођене узрасту, збирке прозних и поетских текстова текстуална метода је применљива на свакој врсти часа и у свакој његовој етапи, а пун смисао добија комбинована са другим методама, уз коришћење савремених наставних средстава“ свако читање одломака из новог завета, са одговарајућим тумачењем, оставља снажан утисак на ученике ученици ће и сами предлагати читање светог писма на часу, али и тражити појашњења и тумачења појединих стихова које су читали код куће аутор текста је од својих ученика добио и на њихов предлог су на часовима прочитани текстови „отац матеј“ (објављен у часопису православни светионик), „љошка смотанко“ (објављен у часопису православни пут), „мали христов положајник“ (аутор ф м достојевски) и „бака ракила“ (аутор свештеник ј зечевић) када је реч о књигама, корисним за реализацију часа верске наставе, вероватно је најбоља књига писма светој лидији (земун, 2013), ауторке мелинде џонсон корелација предмета готово као неопходност намеће се повезивање садржаја градива веронауке, са садржајима других предмета ученици неретко траже од вероучитеља да им додатно појасни делове градива из других предмета, пре свих, из области друштвених наука у договору са колегама и ученицима, могуће је да вероучитељ буде гост на часу других наставника (и обратно) овакви часови су вишеструко корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватају дубљи смисао градива вероучитељ може бити гост на часовима српског језика и књижевности, када се обрађују методске јединице везане за свето писмо, на часу социологије може говорити о разлици између религије и магије, на часу историје о историји спц, итд за ове часове, вероучитељ се мора додатно припремити уместо закључка и на крају, наводимо савет једног свештеног лица једном вероучитељу: „сваког дана се моли богу за своје ученике посвети им, на пример, један акатист дневно“ говоримо прво богу о деци, па тек потом деци о богу молитва (или читање молитве) за поверене нам ученике, јесте први и најважнији предуслов успешне школске катихизације  аутор је вероучитељ у економској школи у чачку 60 2/2016 веронаука прота дејан дејановић (1930–2016) својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају ненад вујић диван је бог у светима својим (пс 67, 36), каже цар и пророк давид, а познаваоци блаженопочившег проте дејана дејановића могу да кажу да је он био диван човек, блистави учитељ вере, сјајан исповедник и ненадмашни беседник једном речју, свима је био све, не би ли их придобио за веру и утврдио у изворном православљу које носе три стуба: вера, нада и љубав знао је да је љубав најважнији стуб, пошто се вера и нада испуњавају у царству божијем, а једино „љубав никад не престаје“ (1кор 13, 8) на руском „старец“ , а на грчком „герондас“ (ο γέροντας), не значи нужно да је неко стар по годинама, већ да је, под непосредним вођством духа светога, мудар у животним поукама, и вешт у духовном руковођењу и исцељењу оних који му приступају оно што „старец“ нуди својој духовној деци нису првенствено моралне поуке и правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже достојевски, „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, дају дарови духа светога, дар расуђивања и духовног исцељења за своју духовну децу моли се непрестано, прихвата њихове радости и жалости као своје сопствене крстоносни прота дејан био је изванредан беседник и тумач јеванђеља његове беседе су биле маестралне, кристално јасне, једноставне, јеванђељске и радо слушане захваљујући дугогодишњем животном искуству и знању, протина „жива реч“, прожета божанским надахнућем, доносила је свима нама драгоцене и спасоносне поуке као дугогодишњи исповедник, прота дејан је био непревазиђен причао је (наравно, не одајући имена) да не постоји кривично дело из судске медицине које код њега није исповедано свакодневно, већ од ранога јутра, долазиле су десетине верника да се исповедају поверавајући му се и откривајући своје слабости, страдања, муке и недаће свакога би наш прота пажљиво саслушао, и не осуђујући никога, трагао би и проналазио суштину проблема, а уздајући се у господа, увек изналазио решење за све ситуације говорио је да ако паднемо сто пута, важно је устати и сто први пут својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају и остану на „уском путу“ који води ка непролазном царству небеском, „где ће бог отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више“ (отк 21, 4) март / април 2016 61 вјечнаја памјат огроман пастирски успех и сјајну мисионарску делатност, остварио је прота дејан предајући целога себе цркви христовој међутим, никада није допуштао да се њему припише та заслуга, већ је из њему својствене скромности говорио да је дејством благодати божије привучено толико верника у цркву у којој је он служио богу вишњему слажемо се, само што је свима нама јасно да је та благодат божија деловала управо кроз њега, он је био њен сасуд и сарадник благошћу и изобилном љубављу, учећи нас све праштању, будио је у сваком човеку оно што је добро, сагоревао оно што је погрешно, и полагао семе јеванђеља у душу очишћену и окупану у духовној бањи свете тајне исповести многи су приступили цркви, и бога заволели, кроз оца дејана, те стога можемо донекле разумети речи богоносног апостола павла: „а живим – не више ја, него живи у мени христос“ (гал 2, 20) „кампсада“1 је још једно сведочанство божијег чуда које господ милостиви начини кроз неуморног и богољубивог проту дејана наиме, у топчидерској шуми, изван насеља, и то на самом гробљу, постоји капела посвећена светом трифуну пре готово 20 година, наш прота је распоређен да опслужује ову малу цркву, без парохије, а самим тиме и без парохијана који би долазили на богослужење редовно је служио литургије, али готово да нико није долазио на службе, осим понеке баке која би, након паљења свећа, одстојала неколико минута, и потом отишла за својим послом но, протина дугогодишња ревност у богослужењу и непоколебљива апостолска вера дадоше плодове, те поче најпре да долази један млади брачни пар, а касније ме1 свети трифун је рођен у селу кампсади у фригији, а пошто је ова црква на топчидеру посвећена светом трифуну, онда су се верници који су долазили у овај храм на литургије називали „кампсађани“ сто утехе и укрепљења ту нађоше многи истински боготражитељи а ове године, гле чуда божијег, на последњој божићној литургији коју је служио наш прота дејан, причестило се 70-оро деце и око 150-оро одраслих целу цркву и део дворишта испунио је народ божији никла је „жива црква“, једна духовно моћна литургијска заједница која се непрекидно умножавала и духовно узрастала захваљујући овој цркви, која је била велики „расадник побожности“, многи су духовно прогледали, а импресиван је број оних који су, благословом проте дејана, постали свештеници или монаси дух свети „дише где хоће“ (јн 3, 8), а у овој цркви се за време богослужења примећивало посебно молитвено расположење и осећала божанска благодат, „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) прота дејан је имао на хиљаде своје духовне деце рецепт је био једноставан – жртвовати се, пружити несебичну љубав и непрекидно се старати за спасење свих оних који су му приступали, те је тако чинећи спроводио у дело речи апостола павла: „свима сам био све, да како год неке спасем“ (1кор 9, 22) не зна се број оних који су помоћ и утеху нашли код овога дивнога духовника, који последње две деценије готово ни један дан није провео на годишњем одмору, нити на боло62 2/2016 вјечнаја памјат вању говорио је: „мени је одмор када проводим време са својом духовном децом“ у цркву, овај скромни служитељ божији, први је долазио најчешће користећи градски превоз (док га је здравље добро служило) имао је посебан дар, и жељу, да се посвети људима славећи бога и делајући као „добри пастир“ доживео је изузетно поштовање и за живота, а након упокојења његова духовна чада, схватила су колико много им је свима значио професор андреј тарасјев, који је поносан на њихово 72 године дуго пријатељство, рекао је оно што су многи осећали: „сада смо остали као сирочићи“ но, нема места за тугу, јер вером потврђујемо да смрт као биће не постоји, и да она само представља привремени растанак од наших најмилијих коначно, имаћемо још једног молитвеног заступника пред престолом божијим, али овај пут на један другачији, тајанствен и невидљив начин, богу знан схиархимандрит захарије (+1936), ученик великих руских духовника, тешио је своја духовна чада речима: „после смрти ћу бити много живљи него што сам сада, зато немојте плакати када умрем“ душа осећа молитве које се узносе за њу, и благодарна је онима који их узносе, и духовно им је блиска и на крају, да се подсетимо, да је свети серафим саровски замолио да на његовом гробу буду урезане ове знамените речи: „када умрем, дођи код мене и на мој гроб, и то што чешће, утолико боље ма шта да је у твојој души, ма шта да ти се деси, дођи код мене као и кад сам био жив и клечећи на земљи, избаци сву своју горчину на мој гроб све ми испричај и ја ћу те саслушати, и сва она горчина ће се распршити како си ми говорио док сам био жив, тако поступи и сада, јер ја сам жив и бићу жив заувек“  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији десет божијих заповести у времену увек стоје савршенству снови чести у животу да напоје десет божијих заповести остају стихови исти испуњују, срцем пале нашом чежњом освајале да угоди нашем богу снагом дају, мисли кроче да испуне колко могу изнова те моле оче закон вредан увек вредан рођен дан је јасно један да покрене душу нашу да испуни једну чашу срцем пуним да освоји свом ширином душе поји ближњег свога да разуме опростити може, уме сваку реч да испоштује трудити се увек треба свако од нас срећу кује господ даје милост с неба када осмех путем крене надом зове прати мене зрело зрно се таласа биће жетве, она класа десет божијих заповести драган цветановић март / април 2016 63 поезија у синају, на хориву у синају, на хориву силу божију иште живу, пророк, што свој народ воли, заповести божије моли бог га слуша и јавља се у светлости представља се мојсије главу и не диже тешка радост њега стиже „један бог је, погледај ме нема других, послушај ме мене имаш, никог више анђео ти прстом пише не клањај се и не прави лик телета, бордој крави син мој добри што ће доћи да се слика он ће моћи именом да мојим збориш само када стварно мораш с богом причај у молитви како свети, поштуј и ти шест је дана рада доста и свет тако, знаш да поста седми дан је одмор благи чини тако сине драги заповест је моја пета сила обавезе света поштуј оца, мајку твоју и будућност гради своју не убијај, не пресуђуј праштај свима, не осуђуј кажем ово да би знао сваки живот бог је дао прељубе не чини сине од тога се вечно гине веран буди вери, жени, само такве господ цени не укради, није твоје то су греси што се броје када мериш подај више другом дати то се пише лажно никад не сведочи јер ја имам свуда очи што изустиш да је права истина је само здрава туђе што је не пожели личност своју не подели задовољан буди својим скромношћу те својом појим то су моје заповести тим каменом све извести таблицама људе спреми свет ће син мој да промени хаџи драган поповић

Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... бог неће ништа на силу од нас треба се више радовати, а мање бри- нути за свако зачето чедо у утроби господ даје снаге за сваки терет, а нарочито за ро- дитељски ненад: рађање, у сваком случају, јесте подвиг, јер се на свет, божијим благо- словом, доносе потенцијални становници царства небеског децу је можда најлакше родити, али васпитати их да буду људи, хри- шћани, је нешто сасвим друго, поготово у данашње време да ли је подвиг породичног живота и монаштва исти или различит, који је тежи, који лакши, тешко је рећи сваки има своје особености које су веома тешке, али ако не заборавимо господа христа као цен- тар живота и оно чему тежимо ништа нам не- ће бити тешко чињеница је да ни монаштво без породице, а ни породица без монаштва не може да опстане ко, како и да ли се спа- сава ипак је у рукама божијим наше је да радимо и тежимо циљу спасења данијела: не волим да ме хвале бројем деце сâмо ра- ђање је лакши део када децу изведе на пра- ви пут, родитељ тек тада може да „одахне“ не може се никако рећи да је рађање бес- потребно мучење човек је икона божија, у сваком детету можете да видите лик божији обично се прави паралела између брачног и монашког живота суштински, циљ и једног и другог је спасење душе, али ја бих рекла да је монашки пут за нијансу узвишенији не каже се без разлога да је монашки чин ангелски образ монаси, испуњавајући своје завете, мењају човекову палу природу ми брачни- ци имамо олакшање један кроз другога, кад један посустане други припомогне а монах је сâм и зато мора сву своју пажњу да усмери ка „горе” нису тек тако многи брачници пред крај живота одлазили у манастире и прима- ли монашки чин вишедетне хришћанске породице 34 2 / 2019 људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности браком се супружници повезују и ду- ховно, а не само телесно ненад: чињеница је да су људи, како вре- ме пролази, све отуђенији једни од других многи елементи доприносе овоме: од начи- на васпитања у породици, преко етичког си- стема вредности у друштву до економских услова и др као последица отуђености и број бракова који се склапају и опстају је све мањи по мом мишљењу, брак може црпети духовни тон само у православном духовном окружењу, а највише из причешћа, тј од го- спода христа као бесконачног извора сваког добра данијела: индивидуализам је узрок све мањег броја склапања бракова нажа- лост, тако се васпитавамо од малих ногу, да будемо окренути себи и својим потребама не желимо обавезе, већ да животаримо и грицкамо живот на парче, играмо се „хоћу- нећу“ морам да признам да сам и сâма жи- вела тако православље ми је отворило очи и открило суштину живота у заједници и жр- тви за ближњег када верујете у вечни живот, онда боље промишљате и о овом који нам је дат привремено да ли од света у коме живимо, из кога нам долазе негативни утицаји, треба да одвраћа- мо очи и да га се клонимо? да ли треба само на духовно да обраћамо пажњу? ненад: човек мора да нађе модел сужи- вота са данашњим светом, а да притом оста- не хришћанин негативне утицаје једино можемо избећи постом, молитвом и редов- ним причешћивањем данашњи хришћани ми личе на пророка данила за време вави- лонског ропства мислим на притисак који свет врши на православне хришћане као да су у кавезу са лавовима данијела: тешко је избећи негативне утицаје док су деца ма- ња, то је изводљиво било ми је тешко да то прихватим кад је прво дете кренуло у школу не можете дете држати под стакле- ним звоном мора и да погреши и да види лоше ствари да би знало да их разликује од добрих тешко је било у свим временима бити родитељ зато су важне молитве бог не оставља родитеље сâме што се тиче ду- ховника, увек смо имали заједничког прво је то био отац раца-радивоје, који нас је и привео вери његове савете за брак и данас примењујемо, потом дивни отац радивоје панић, који је тада служио у храму светог александра невског онда је у наш живот дошао отац серафим петковић он је више од духовника: помоћ и подршка увек када затреба сада, када не морамо да досађује- мо духовницима и када смо довољно зрели да знамо да морамо да се боримо, а знамо и како, исповедамо се код нашег парохиј- ског свештеника оца огњена, дивног мла- дог свештеника, који је увек шири пријатну атмосферу око себе колико вера мења човека, како га пре- ображава? незаобилазна тема код светих отаца је молитва како разумете ове речи архимандрита рафаила карелина: „човек се кроз молитву преображава, али се исто тако у његовим очима преображава овај свет мо- литва је и мајка и кћерка љубави, љубави у којој се налази пунота постојања“? ненад: вера у сваком случају мења чове- ка али, заборављамо да може да нас мења и у позитивном и негативном смислу ако верујемо правилно и трудимо се да оста- немо у крилу мајке цркве, промена ће бити позитивна у случају искривљеног верова- ња, прелести, та промена ће бити негатив- на данијела: врло често помислим како би изгледао мој живот да нисам упознала пра- вославље чини ми се да не би имао смисла све што човек ради, ствара, постиже све се доведе у питање када се дође до тренутка смрти ако нема вечности, ако нема васкрсе- ња, све је узалуд вера осмишљава живот и тера на промишљање: ко смо, одакле смо и куда идемо? св пајсије светогорац каже: „крштена деца доживљавају небеска тајинства будући да су чиста, њихови ангели чувари, који непреста- но гледају лице божије, доводе их у контакт вишедетне хришћанске породице март / април 2019 35 са њим“ можемо рећи да мала деца у срцима својим имају теолошку основу и пријемчива су за бога у родитеље често гледају као у бо- га да ли сте то уочили код ваше деце? ненад: навешћу један пример пре јова- новог рођења, деца су се играла тако што су имитирала литургијску службу од лего коцки би направили путир, дискос, сасуде, од данијелиних марама одежде, све би при- премили као у цркви, и олтар и певницу то је било толико реално, тачно су поделили уло- ге: марко је био свештеник, лазар ђакон, а милица и сара монахиње, појци цела сцена и све што су изговарали је деловало као да су ко зна колико пута покушавали и вежбали, а у ствари све је било спонтано данијела: код најмлађих вера је изражена отворено они не знају да сакрију то што осећају када нам се сара озбиљније разболела 2011 го- дине (имала је 4 године) од синдрома поли- радикуларног неуритиса, и када смо морали да је оставимо по први пут сâму на одељењу интензивне неге института за мајку и дете, остала деца код куће су одмах стала на мо- литву и са сузама се молили да сара оздрави богу хвала, све се добро завршило и остало као опомена да благодаримо богу што су нам деца здрава како расту, постају затворенији, теже се допире до њих пубертет је време ка- да човек сазрева и сâм испитује ствари око себе надам се да ће оно што су задобили у раном детињству бити залог за боље одлуке у будућности ненад: суштина је у васпита- вању себе само својим примером можемо показати деци којим путем треба да се иде наравно ту је и молитва, као и бесконачно причање, објашњавање с обзиром да стал- но грешимо, остаје нам једино нада да ће го- спод тајанствено поправити наше погрешке децу треба чим се крсте водити на литургију и причешћивати, а верујем да ће бог уради- ти много тога чега нисмо ни свесни с обзи- ром да смо се данијела и ја и упознали у цр- квеној заједници и да недељу не можемо да замислимо без литургије, природно је било да и деца од малена иду редовно у цркву не могу, и не желим да замислим, каква би она била без утицаја благодати која се излива на људе који на њој присуствују никада нисмо вршили притисак на њих деси се понекада, како улазе у адолесцентни период, а када нису код куће, да не оду на службу или да промрсе када је постан дан, али је чињени- ца да су потпуно свесни шта су урадили ми- слим да цркву осећају као своју кућу у којој треба живети, у коју треба ићи, па и ако по- греше увек јој се могу вратити, јер нас тамо неко жељно ишчекује данијела: наша деца су одрасла за певницом дечаци су прислу- живали у олтару разумеју важност учество- вања у литургији некад им буде тешко да устану недељом од пре пар година посте све постове није им лако кад сви другари у школи једу пљескавице, а они треба да се уздрже мислим да их на пост „тера” само љу- бав према породици и црквеној заједници којој припадамо знају да кроз пост поштују правила, као и многи други који су им важни у животу олакшавајуће је што у нашој бли- жој околини сви посте: и ненадова сестра са својим мужем, и породица мог брата који има троје деце, и моји родитељи, и ненадо- ва мајка просто речено, знају да ће иступи- ти из заједнице ако не буду постили притом, настојим да не буду гладни, иако посте деца у развоју имају већу потребу за храном мо- жда некад и претерам са угађањем, али то је да им не остане успомена на пост као нешто непријатно, већ да га заволе и да наставе да посте које школе деца уче? у чему су посебно та- лентована? да ли се баве додатним активно- стима? иду ли на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? данијела: марко је други разред гимна- зије, природно-математичког смера лазар је осми разред, милица седми, сара пети, а јован трећи одлични су ђаци сви се ба- ве спортом, мада је марко највише од свих спортски тип и тренира кошарку лазар тре- нира кошарку и пливање, а милица, сара и јован пливање марко, лазар и милица су за- вршили ниже музичке школе, а сара и јован их још увек похађају трудимо се да им чита- вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2019 ње буде алтернатива виртуелној стварности, баш као што су то спорт и музика одрасли су за певницом и воле да певају марко и лазар свирају кларинет и гитару, јован кларинет, а милица и сара клавир посебно их је музици и певању учила ненадова сестра нела она је стални члан групе „србче”, коју је основао отац серафим петковић, игуман манастира свете тројице у белим водама код љубови- је са групом „србче” наша деца су учество- вала на снимању компакт дискова, као и на хуманитарним концертима отац серафим нам је велика подршка игрице, компјутери и мобилни телефони су проблем, с обзиром да их сва деца имају сугеришемо им да на интернету одгледају неки добар филм или неку поучну емисију иду на веронауку, али је неопходно да се та теорија проживи на ли- тургији, уз сједињење са господом кроз при- чешће ненад: веронаука је свакако важна највише постижу вероучитељи који подсти- чу и организују доласке на литургију имамо среће што у основној школи у вранићу деца већински бирају веронауку осетно се повећава агресивност код де- це да ли родитељски греси утичу да ра- сте и дечја агресивност, посебно бројна чедоморства? ненад: наш народ, поучен старим заве- том, често каже: „дедови јели кисело гро- жђе, а унуцима трну зуби“ некако сам увек веровао да све што радимо у животу се та- јанствено уписује у генетски материјал и да касније ми то преносимо као потенцијал де- ци веома је важно у каквој околини дете ра- сте и колико су му родитељи, поготово мајка, посвећени у данашње време, у трци за нов- цем, многе мајке се одлучују за посао и тиме несвесно препуштају децу утицају телевизи- је, интернета, улице уколико је дете имало наслеђене лоше потенцијале, у условима лоше околине и они ће се испољити уколи- ко је породица окренута цркви, господу, и деца се редовно причешћују, много тога ће тајанствено бити исправљено или зауздано нажалост, у нашем друштву, које није цркве- но освешћено, велики је број абортуса то је довело до тога да смо као народ на ивици физичког и духовног уништења многе мај- ке нису ни свесне шта раде и у том смислу проповед и мисионарење цркве у сопстве- ном народу су потребнији више него икада неопходно је да парохијски свештеници, приликом сваке посете дому оних људи који не долазе редовно у цркву, обаве малу ми- сију, поразговарају са домаћином, позову у цркву, распитају се о потенцијалним про- блемима и посаветују их на литургији треба што чешће повезивати приче из јеванђеља са животним темама и редовно одржавати агапе (трпезе љубави) где ће се разговарати о проблемима и исте повезивати са јеван- ђељем и тумачењима данијела: мислим да је у србији потребна много већа мисија против чедоморства почети од самог става према сексуалним односима који су постали оличење слободе без одговорности јасно и гласно треба рећи да ко није у стању да при- хвати улогу родитеља не треба да ступа у те- лесне односе затим, пружити подршку мла- дим женама, ако већ дође до трудноће оне су обично у страху да ће бити одбачене или су под притиском свака жена осећа и зна да чини грех ако изврши абортус, али превлада притисак и она чувена реченица „то није жи- во” такође треба проповедати о животу као дару од бога и да све што је зачето треба да се роди, да је то од сâмог зачећа личност ко- јој су „и власи на глави избројане“ мислим да многи то не знају, а многи и не желе да верују у то, јер је тако лакше нарочито саветовати брачнике, који су испланирали број деце, да не врше абортусе они треба да знају да где има за двоје деце, биће довољно и за треће или четврто зато треба чешће проповедати на тему „материјалног“ да би то допрло до свести људи имала сам привилегију да бу- дем уз децу све време њиховог одрастања доста времена сам проводила учећи их, чи- тајући, певајући, као што деца раде у врти- ћима, али сигурност и топлину породичног окружења не може ништа да замени да ли обраћате пажњу на моду, која данас, можда више него икад, усмерава понашање вишедетне хришћанске породице март / април 2019 37 омладине и намеће им нехришћанску сим- болику (мртвачке главе, сове, змајеви, тето- важе по телу)? ненад: тетовирање, као тренд који се фор- сира у данашње време, је потпуно неприме- рен хришћанима он представља један од облика привлачења пажње на себе све што се дешава у савременом свету (тетовирање, агресија итд) показује колико су људи отуђени једни од других и колико је човек гладан ду- ховног контакта али није довољно само кон- статовати да су ови трендови лоши, потребно је наћи алтернативу, истаћи позитивне приме- ре многих познатих људи који нису подлегли трендовима, дружити се са људима исте ори- јентације и духа и овде се опет показује вели- ка улога и одговорност свештенства – са људи- ма треба радитиданијела: увек сам обраћала пажњу на натписе на дечјој одећи, играчкама, чак и свескама деца су уз мене научила да их примећују и одбацују тетоваже су постале то- лико уобичајене да просто човек не поверује сада се тетовирају и озбиљни, образовани, љу- ди наших година искрено се надам да нашој деци неће пасти на памет да то учине да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? ненад: на летовања идемо, а на зимовања не некако се увек нешто „отвори“ када треба да се иде углавном летујемо по србији, ре- ђе на мору трудимо се да летовања не буду само туристичка, већ обиђемо и православ- не манастире који су тамо и поклонимо се светињи марко и лазар су имали прилику да, милошћу пресвете богородице, пре три године буду са мном неколико дана на све- тој гори када год се укаже прилика идемо у манастире на поклоњења, мада како су де- ца старија то бива теже данијела: тренутно нам је већи ауто у квару нисмо могли да га поправимо у току прошле године, тако да нисмо успели прошлог лета да одемо сви за- једно надамо се да ћемо успети до овог лета да поправимо ауто памтимо, као најлепше, летовање на које смо ишли са још неколико вишедетних породица, а са благословом оца серафима многи стављају знак једнакости између сромаштва и вишедетности ваш пример то очигледно демантује ненад: суштина је у питању: шта ми хо- ћемо од живота и шта је то чиме смо задо- вољни? човек може бити сиромашан у ма- теријалном смислу и са једним и са више деце и обрнуто, може имати довољно и са вишедетне хришћанске породице 38 2 / 2019 једним и са више неопходно је да се ради, а зарадиће се колико бог благослови ми- слим да је битно да схватимо и прихватимо да наш материјални статус не зависи од нас, бар је моје искуство такво неки од наших свештеника често говоре: „човек снује, а бог одређује“ човек је такво биће да коли- ко год да има новца деси му се искушење да није довољно данијела: број деце не треба повезивати са сиромаштвом зависи и како посматрате материјална добра и чи- ме сте задовољни не бих била искрена кад бих рекла да не размишљам о материјалној сигурности, али се трудим да то препустим богу до сада се то показало најпоузданије ненад је почео да ради свега неколико дана пре нашег венчања када је прешао у дру- гу фирму, и то се десило по божијем благо- слову сећам се да је било и тренутака када сам искрено завапила богу и десило се по- већање плате нама помажу и бабе и деде, то је велика помоћ ми им то не тражимо, али они то раде из љубави према својим потомцима је ли било ризичних трудноћа или порођа- ја? сада је актуелно питање вакцинисања де- це имате ли поверења у данашње вакцине? данијела: за мене су трудноће биле не друго него „прво” стање јасно се могло осе- тити да се читав мој организам обнављао у свакој трудноћи врло лако сам изнела свих пет благословених стања порођаји су били природни, мање-више слични имала сам обичај да читам псалам 18 током трудноће и још неке молитве за лакши порођај увек сам осењивала знаком крста и предео стомака где је беба наша су деца вакцинисана у вре- ме када нам се родило прво дете није било много помена о штетности вакцина ипак, највећу одговорност за дететово здравље имају родитељи, зато вакцинација не треба да буде присилна каква је ваша порука охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? данијела: одазвали смо се вашем позиву за разговор највише зато што нас дубоко по- гађа стање наталитета у србији, због жеље да се шири мисија о вишедетним породицама и да се многи брачни парови охрабре за ра- ђање мој савет младима је да се не нећкају дуго већ да буду храбри и ступе у брак отво- реног срца да мање брину, а више се радују више деце је више бриге, али много више ра- дости тачно је да ће бити и несугласица, али све то може да се превазиђе човек мора да се узда више у бога него у себе ненад: свака породица би могла да одгаји бар троје деце мислим да родитељи нису ни свесни лепоте коју пружа вишедетност то је нешто што се не дâ описати речима потребно је препусти- ти се богу и проживети и деца су дошла на ред питали смо их ко- лико је вера заступљена као тема разговора код младих? колико често причају, певају и свирају о оном што су научили на часо- вима веронауке, прочитали? да ли то зани- ма и њихове другаре који иду на грађанско васпитање? марко: ми у четвртој београдској гимна- зији на веронауци често причамо о цркве- ним службама и учимо разне тропаре, нпр за резање славског колача и за славе свети- ма постоји иницијатива од вероучитељице драгане даниловић да се развије византиј- ско појање, што бисмо волели има и оних који иду на грађанско васпитање и занима их понешто и духовно, али њихови родите- љи их усмеравају само на световно милица: ми сваке године учествујемо у приредби на савиндан наставнице српског језика се потруде да нађу неки леп драмски текст о светом сави пријатно изненађење за нас било је кад нам је за крај сара одсвирала бахову клавир- ску композицију „мали прелудијум”, а марко је свирао на гитари док су сви певали „бог је права храна”, коју је компоновао протосин- ђел серафим петковић књигу србче – песме за децу – ноте и акорди и мноштво компакт дискова су нам даровали да њима обрадује- мо још неколико вишедетних породица  вишедетне хришћанске породице март / април 2019 39 када је средином јануара 2018 године, због штрајка у грчкој, отказано покло- ничко путовање на егину и у камаризу - у организацији манастира јовања код ваљева, нико није ни слутио да ће, по божијем про- мислу, следеће заказано путовање за 8 фе- бруар - бити управо на дан упокојења старца нектарија виталиса, те да ће група поклони- ка стићи директно на његову сахрану путовања у грчку са свештеницима из цр- кве светог нектарија из ваљева, као и са бла- гословом оца михаила (биковића) из мана- стира јовања, су редовна неки путници су више пута били код нежног и крхког старца нектарија, живог светитеља, облагодаћеног љубављу и чудесним исцељењем од стране светог нектарија егинског на вест о његовом престављењу, коју смо добили ушавши у аутобус, већ на самом по- ласку испред цркве светог марка у београду, многе очи путника засузише сви који су има- ли срећу да су га познавали, преносили су дру- гима колико је он волео људе, а посебно и у ве- зи са тим, колико је волео и молио се за србе после лагане ноћне вожње, уз тихе и ус- трептале разговоре путника, стигосмо у пре- подневним часовима у камаризу – место где је старац нектарије подигао храм светом нектарију егинском, у знак захвалности за његово чудесно исцељење од рака, пре ско- ро тридесет година монах нектарије виталис је рођен у пире- ју 1930 године као василије, у породици оца сведочанство закрстила сам и помазала болно место уљем које сам донела са егине из канди- ла светог нектарија бол је почео да јењава поновила сам још два пута и бол је потпуно ишчезао сведочење о чуду светог нектарија татјана ерић стојановић 40 2 / 2019 римокатолика и мајке православне хришћан- ке, као шеснаесто од седамнаесторо деце негде око његовог осамнаестог рођендана, априла 1948 године, газда јанис, берберин, код кога је учио занат, повео га је на острво егина, у манастир свете тројице, где почивају мошти светог нектарија егинског чудотвор- ца када је василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело светитеља, догодило се прво од многих чуда која су везана за овог светитеља зачуо је глас који му је рекао „би- ћеш свештеник и носићеш моје име“ убрзо се у манастиру светог мелентија у китерони василије замонашио и узео име свог заштитника нектарија егинског и постао старешина храма у камаризи међутим, када је оболео од рака, свети нек- тарије му поново долази у сан и каже: „овде је место где ће бити храм са мојим именом поч- ни да га градиш, ја ћу ти помоћи“ тако је и отпо- чела градња храма посвећеног овом светите- љу где смо били удостојени да присуствујемо сахрани старца у гробницу у звонику, раније припремљену за његов гроб и то је објашње- ње зашто је храм саграђен управо у камаризи мноштво људи, са сузама у очима, при- стизали су до храма светог нектарија, где се одвијало опело и где је владала туга, али се у молитвеној тишини осећала и некаква не- изрецива радост сутрадан ујутро смо поново дошли у ма- настир светог нектарија, где је служена „тре- ћина“ (трећи дан) старцу нектарију виталису наша два свештеника која су са нама крену- ла, служила су заједно са грчким, тако да смо, осим на грчком, могли да слушамо службу и на - српском језику помислили смо, у том синхроном двојезичју, како је још једном по- тврђена љубав и чудесна веза овог старца са српским народом! како је била воља божија да не стигнемо да узмемо благослов од старца нектарија за ње- говог живота, већ стигосмо на његову сахра- ну и на помен трећег дана, размишљала сам дуго о његовом исцељењу, које је по сведоче- њу многих уследило после његовог виђења светог нектарија који је тада у свештеничкој одори ушетао у манастир, отишао тешко бо- лесном оцу нектарију у собу и рекао му: „то је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати заврши посао“ два и по месеца по- сле тога старац нектарије, отишавши у атину у онколошку болницу, сазнао је да је – потпу- но излечен наставили смо свој пут ка манастиру пан- тократор, који се налази у близини атине, у којем је 13 година боравио и служио свети старац порфирије кавсокаливит мати сти- лијани, игуманија овог манастира је његово духовно чедо везе су поново вишеструке: свети порфирије је био и духовни отац стар- цу нектарију виталису, а такође и веома на- клоњен српском народу иначе, у овом ма- настиру смо имали могућност да целивамо сведочанство март / април 2019 41 миомирисне свете мошти монаха мученика, побијених у нападу на манастир у 17 веку, када су турци зверски убили 179 монаха, ко- ји су у тренутку напада стајали – на молитви онда је дошао тренутак да одемо и на еги- ну кренули смо трајектом из луке пиреј и имали смо ветровито, готово олујно време током пловидбе сви смо помислили како ће нам такво време покварити нешто од утиска на нашем дугоочекиваном путу на острво искрцали смо се са трајекта у лучком делу острва и онда је наш аутобус имао још десе- так километара да вози до манастира свете тројице у којем почивају мошти светитеља и чудотворца – светог нектарија дошавши у манастир, под заштиту и у окриље нашег светитеља, осети- ли смо велику благодат свечани осмех на лицима сваког од нас, док смо се смештали у конаку, говорио је и о нашем једин- ственом утиску да је олујно време заменило црвенило неба, као и потпуна тиши- на светлог сумрака, тог фебруарског дана од олујних тамних облака више није било ни трага цео даљи боравак у тишини овог мана- стира је био чудесан присуствовали смо светој литургији следећег јутра, добивши божији благослов да целивамо мошти све- тог нектарија, посетимо његову собу у којој је боравио последњих година свог живота и поклонимо се чудотворној икони пре- свете богородице, као и да присуствујемо акатисту светитељу над његовим гробом у капели, где је током двадесетак година по упокојењу, почивало његово нетрулежно тело као и већина посетилаца, наслонили смо ухо на мермерну плочу његовог гроба у којем је почивао, у близини бо- ра који је он нарочито волео рекли су нам да се из дубине гробнице могу по- сведочанство одједном, на месту где сам стајала, чула сам ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било толико јако, јасно и чујно, да сам готово одскочила од гробнице, понављајући радосно и тихо: чула сам га, чула сам га 42 2 / 2019 времено чути одређени звуци као што су ко- раци, неке речи, или добовање штапа по тлу као и многи други, наслонила сам главу на- прегнула сам слух у нади да ћу евентуално чу- ти те звуке за које сам очекивала да ће можда бити једва чујни најпре дуго нисам ништа чу- ла, а онда сам одједном на месту где сам ста- јала чула ударац металног штапа о мермерну плочу и то два пута, заредом и то је било то- лико јако, јасно и чујно, да сам готово одско- чила од гробнице, понављајући радосно и ти- хо: чула сам га, чула сам га нисам знала шта то значи други нису ништа рекли да су чули, а ја недостојна нисам знала какав ми је знак ти- ме дао свети нектарије, да ли је тиме хтео не- што добро да ми пренесе, или сам била опо- менута тим ударцем штапа нисам знала чак ни да ли треба о овоме да причам са другима како сам на овом путовању у аутобусу седе- ла поред деветогодишње девојчице марије, која је путовала са својом мајком, сестром и братом, она ми је такође у својој дечијој запи- таности поверила да је чула из дубине мер- мерне гробнице јасно изговорену реч „да“ (дакле на српском језику) и тада се та девојчи- ца запитала шта је у том тренутку помислила, да би добила овакав одговор замишљена и пуна утисака вратила сам се са острва егина, после чега сам редов- но посећивала и одлазила на поклоњење на разна света места где се, испоставило се, налазе свете мошти овог светитеља и чудо- творца кога је господ пројавио: манастир раковица, манастир ћелије, манастир тума- не и црква светог василија острошког та- кође, и у другим манастирима налазила сам његове иконе једнога дана, мој кум ми је, без икаквог знања и посебног разлога, нео- чекивано донео дивну књигу „свети нек- тарије егински – земаљски анђео, небески човек“ тако сам и нехотично, промишљу божијом, стално долазила у молитвени кон- такт са светитељем у манастиру раковица присуствовала сам акатистима овом светитељу често ми је отац игњат читао молитву за предстојећу опера- цију на срцу у октобру сам имала успешну операцију, која је трајала око 5 сати и која је, слава богу, добро прошла и ја сам се врло бр- зо опорављала после операције, међутим, током опоравка, имала сам некакве јаке, али по пореклу нејасне болове, који нису пре- стајали по природи постоперативног стања, због коагулације крви, нисам смела да узи- мам аналгетике сетила сам се да сам донела уље из кандила светог нектарија, са егине закрстивши, помазала сам болно место бол је почео да јењава потом сам исто поновила још два пута и – бол је потпуно ишчезао! још једно чудо светог нектарија, чије при- суство и заступништво у молитвама господу осећам непрестано и још једна, тако честа и незаобилазна помисао: „диван је господ у светима својим!“  сведочанство март / април 2019 43 опојност мириса, боја, богатство и ра- зноврсност у башти цркве чине сво- јеврсно рајско насеље које се посматра, мирише и у чијем активном и живом ра- сту и покрету се мора уживати говоримо о цвећу свих врста, облика и величина, најлепшим манастирским украси- ма и најбогатијим парохијским баштама није лако одабрати оми- љени цвет сваки је прелеп на свој начин некада, гледајући ружу не видимо маслачак који нам се смеје као сунце или пак, задивљени ло- зом, превиђамо значај и величину маслинице, која тек почиње да ра- сте и сазрева о, да, говоримо о људима баште христове у свом разноликом бо- гатству црквене оазе веома је тешко задржати поглед само на једном цве- ту, а није ни природно хајде да прошетамо нашом непоновљивом, свагда оригиналном и никада до краја прегледном баштом хајде да приђемо људима спонтано и отворено, да видимо њихов осмех и дела и да сагледамо једни друге онако како можемо, једноставно и искрено прву причу наше нове рубрике посвети- ћемо жени чију башту угледате чим стигнете у храм вазнесења господњег у жаркову то је једна од особа које су своју животну стазу усмериле ка цркви у правом смислу те речи у питању је сестра вера милошевић службе и башта порте за њу нису тек задуже- ње, већ свакодневној задовољство ту је увек да скува кафу, усиса про- сторије парохијског дома, почисти, среди, постави столове и учини све што једна мајка и жена ради у својој кући велико је задовољство и нео- писив осећај бити у храму у коме се људи осећају као у свом дому сви литургијски хришћани у жар- кову знају сестру веру ако и не узи- мају учешћа у другим активностима при храму, сигурно су приметили вредну жену са капицом која је увек на свом месту, и која као војник пред команди- ром истовремено прати целу војску и води ра- чуна да је све у најбољем реду тај војник зна и да се наљути када све није у поретку, али исто тако и да прискочи и подржи својом енерги- јом апсолутно сваку ситуацију која то изискује и коју она увек својим оштрим оком сагледа парохијани о једном цвету у башти жарковачке цркве кристина давидовић од овог броја покрећемо рубрику „парохијани“, у којој ћемо представљати примере верника који дају различите и занимљиве плодове при својим парохијским заједницама 44 2 / 2019 када вдс донесе храну за потребите, нико не уме да организује поделу као вера све одради брзо, педантно и једноставно ова- кви људи у заједници много значе верин рад се, наравно, не исцрпљује само у жарко- вачкој парохији увек се радује одласку у ма- настир ђунис, где, такође, радо преузима сва послушања уређивала је и башту на орло- вачи, помагала у вдс-у, а у свом родном ме- сту лучани посебан труд је уложила у цркву св ђорђа, уткивајући у њу љубав према сво- ме брату није се либила ни да у тешким вре- менима купи ципеле за монашење сестри која се спремала за анђеоски чин знала је да прими и посаветује, охрабри и утеши, поде- ли своје искуство онда када је било најтеже и ти људи то никада не могу заборавити вера своју енергију несебично улаже и у фондацију „лаза костић“, максимално се по- свећујући сваком задатку који јој се повери и ту помаже на многобројне начине, али је можда најзначајнији њен задатак да на изле- тима води рачуна о реду у аутобусу, заузетим местима, евидентира плаћања и све детаље везане за путовања ту је верина способност незаменљива у овој улози ни мушкарци јој нису равни наравно, нико у цркви не загле- да у туђе двориште и не испитује туђа дела ово су све ствари које се виде или помену онако успут, у свакодневним дешавањима, активностима и саветовањима верин труд је препознат и овековечен са две грамате и захвалницом које јој је уручио патријарх српски г иринеј, те се надамо да ће послужити и њеним синовима борису и александру и унуцима луки, андреју и сини- ши за пример један човек наизглед не мо- же да уради много, али једно по једно дело и очас посла чаша љубави се напуни, па и пре- лије плодови врло брзо привлаче и друге пчелице и, ето, не буде у питању само један човек, већ жива и динамична црква у сво- јој ревности и слободи у христу, вера је неки дан по божићу 2015године у храму гроба го- сподњег у јерусалиму сатима стајала једина на високим лествама као закхеј, да би одатле пратила патријархову службу, не плашећи се ни висине, ни тога шта ће људи рећи њен труд и љубав су били толико упечатљиви, да јој је у знак сећања сапутница са ходочашћа наручили уникатно уметничко дело „вера- закхеј“ уз речи: „наша вера ситне је грађе, а огромног духа, као прави закхеј“ а када се помене и похвали њен труд и рад, она увек одговори: „ма, то је све љу- бав оца бранка“ (старешине жарковачког храма)  наши парохи ј ани сестра вера са старешином храма вазнесења господњег, о бранком митровићем март / април 2019 45 опасности заблуда – магија и магизам не једном сам срела такву реч – магизам свештеник валериј духанин, аутор књига по- свећених смислу и значењу православне ве- ре, подвлачи да су магија и магизам далеко од истог у магији постоји покушај управља- ња својим животом и спољашњим светом без послушности према богу, али се уместо личног јединства с њим предлаже постиза- ње савршенства себи самом„нажалост, код неких хришћана однос према црквеним све- тим тајнама такође бива магијски, када се кр- штење, причест, венчање и друге свете тајне схватају као средства за земаљску добробит на основу најсавршенијег деловања крстио си се – и заштићен си од свих искушења, при- честио си се – и нећеш бити болестан, вен- чао си се - избећи ћеш развод - тако сматра сујеверни човек, са магијским схватањима често човек ни не сумња да се он (можда, активни борац са врачарима и магијашима) налази у власти окултног погледа на свет“, пише отац валериј „ако особа сматра да је способна да до- стигне духовне висине само својим напори- ма, ако само савршенство сматра као неки резултат метода духовног саморазвића, он- да је у томе такође видљив магизам зато што се резултат очекује од самих људских напо- ра, вербалних формула и хипнотичких по- крета, тада срце са његовим осећањима, ум са његовим мислима, воља са њеним жеља- ма, остају без живог обраћања ка богу“ верујте ми, ја никако не желим да неосно- ваним оптужбама или сумњама увредим, ни тајсију ни друге жене које су у невољи али, ја срцем осећам како у тајсији бије нада да се река може окренути натраг: „господ је дозво- лио да сви прођемо кроз ово искушење, али понекад ме снаге напуштају, почињем снажно да плачем током молитве и дубоко тугујем, по- времено ме напада очајање и веома ми је те- шко да изађем на крај са овим драга браћо благословеног манастира, христа ради, помо- зите ми да измолим грешну душу божијег раба виктора вашим топлим молитвама без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ да, ево сада још један акатист, ево још у манастиру молебан да наручим, ево још са мало да се напрегнем и извући ћемо га! спашћемо га! али у таквој горућој упорно- сти може се скривати маловерје и наметање господу своје воље писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо:– господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио:– ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство (2 део) са руског превео: небојша ћосовић 46 2 / 2019 путеви господњи недокучиви су: зашто је тајсији пала у удео таква невоља, зашто је њеном мужу било дозвољено да падне у та- кво искушење – није на нама да знамо чове- кову слободу у избору нико није укинуо протојереј сергије николајев пише: „тре- ба увек памтити да је сваки човек слободно биће деца врло често не постају онаква ка- квима бисмо ми хтели да их видимо али, то је њихово право он је твоје дете, али он није твој роб бог га је створио кроз тебе, али му је дао слободну вољу чак и дете, тело од тво- га тела, и оно има право на сопствени живот! а тим пре – муж или жена он је други човек он има право сам да господари својим жи- вотом чак и да га уништи треба то схватити може бити да је то болно, али је неопходно“ тајсијин муж је изабрао блуд значи, сад је то његов несрећни пут молитвени подвиг или крст који смо сами направили да ли је тајсија узела молитвени подвиг по својој снази или је узела крст који је сама на- правила? није на мени да судим, али због не- чега је то страшно за њу отац јован (крестјанкин) у једној од својих проповеди рекао је следеће: „самовољни подвиг је самодељни крст, а ношење таквог крста увек се завршава великим падом“ мо- гу, наравно, да погрешим, али судећи по све- му, тајсија није узела благослов да избавља мужа молитвом од свог духовника или све- штеника, код кога се често исповеда оци обично саветују: „за заблуделог мужа молите се као за сродника, помињите га на јутарњем правилу – и то вам је довољно, и нека молитва буде искрена и топла, али не и претерана“ и само духовник који познаје оба супружника, или мудри старац у мана- стиру може дати благослов – такав молитве- ни подвиг није за свачија плећа ево и тајсију је ударила тешка артиљерија са „левог кри- ла“ „већ јако велики и снажни напади лука- вог на мене, грешну што се више ја са суза- ма молим за свог супруга за спасење његове душе, то ме све више и јаче непријатељ на- пада у виду силних, понекад, чини се, чак не- решивих свакодневних, животних проблема укључујући ту и проблеме моје деце“ помоћ у тешким околностима долази нам различитим путевима сетимо се шта пише тајсија у свом другом писму „у тешким тре- нуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ‘валаамски летопис’ (светло острво) таква благодат и душевни мир настају за време гледања душа као да се чисти и, заједно са куполама, стреми ка небу“ утеха је дошла са валаама! о греху маловерја али, то није крај приче тајсија ни једном није рекла да се моли за повратак мужа, већ да се моли за спас његове душе: „мени је те- шко да гледам како духовно пропада чиста и добра душа мога мужа“ међутим, између редова – њен вапај небесима је баш за то! ми не знамо будућност враћа ли се виктор у породицу - је неизвесно, али једно је јасно: враћање без покајања неће донети ништа добро, а при садашњој ситуацији тешко је надати се томе затим самовољни крст – мо- лити се за мужа, може са још већом сили- писма март / април 2019 47 ном ударити по тајсији: „ моје молитве нису услишене“ али, ни једна молитва, ни једна сузица, ни један уздах, не нестаје пред богом наш по- сао је да верујемо господу, да верујемо у ње- гову спаситељску промисао о нама и ово, такође, захтева неку врсту подвига од чове- ка, неку врсту решености да прихватимо во- љу божију без обзира што је то парадоксално, тајсија је сада у маловерју и несмирењу, због чега пада у очајање присетимо се речи светог григорија ниског о томе да је туга „својстве- на само онима који немају наде“ сетимо се речи светог јована дамаскина: „треба знати да сви тешки, опасни случајеви, у односу на оне који их прихватају са захвалношћу, дово- де до њиховог спасења и увек су корисни“ подсетимо се и духовног завештања светог серафима вирицког „то је од мене“ – обра- сца смирења у преживљавању туга, који нас учи да прихватимо све из божије руке, да са сузама захвалимо на срдачној боли и да за- једно са праведним јовом понављамо: „го- спод дао, господ и узео; нека је благослове- но име господње“ (јов 1, 21) ситуација у којој се нашла тајсија – чудо- вишна је, неподношљиво болна, трагична њен супруг не само да је напустио породи- цу, већ и отворено живи са другом женом тајсија га по чистоти свог срца и доброти своје душе чак и оправдава: „вуче га к нама цела његова душа, али му гордост не дозво- љава да дође код нас и да се извини“ али, да ли је то тако у стварности? ако је виктор: „ напада при свакој повољној прилици, кле- веће, окривљује напао ме и тукао ме је“ више пута сам слушала и читала да кад дође дотле – и баћушке у цркви саветују да треба по могућности прекинути односе све до рас- кида притом нико и никад неће саветовати развод одмах: „са смирењем сачекај неко време, да господ одлучи, али буди спремна да прихватиш било какав исход“ зашто је потребно повући се, удаљити се, прекинути убеђивање и молбе, прибрати се? зато што виктор није сав свој: „сваки који чини гријех роб је гријеху“ (јн 8, 34) није на нама да спа- савамо и није на нама да судимо о могућој погибли човека, јер: „својему господару он стоји или пада али ће стајати, јер је бог мо- ћан да га усправи“ (рим 14, 4) код преподобног пајсија светогорца, у његовим поукама о породичном животу на- лазимо опис невероватних примера женског смирења пред супруговом прељубом међу- тим, треба добро разумети колика је снага за то потребна, а данас је мало ко од нас спосо- бан за такве духовне подвиге треба схватити и то да од тренутка пре- љубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе виктор је, узгред речено, типичан блудник у браку: „дошло је дотле да ме муж назива сек- ташицом, иако је од првих дана знао о мом детињству и црквеном животу, увек се стало- жено ка томе односио сад каже да је код ку- ће за њега све постало туђе, неугодно ја га раздражујем толико да он не може ни да ме гледа и понекад жели да ме убије после то- га, кад ме је напао и претукао, ћерки је рекао да ни сам не зна шта га је обузело супруг се окренуо чак и од своје мајке, не слуша је и не чује је престао је да општи са својом поро- дицом, браћом“ остављени супружници често кажу за пре- љубника да су му очи постале као стаклене, да се споља изменио – као поседнут такав човек и јесте поседнут! и прождире га најљу- ћи непријатељ људског рода! о суштинском време пролази виктор наставља да живи са другом женом постоји велика опасност да ће се тајсијино стање променити: она може запасти у мрачне униније, страх пред новом реалношћу ће заледити њену душу и неће дозволити да се зачеци новог живота пробију кроз ледену корицу ево још једне пастирске поуке – одговор јеромонаха макарија (маркиша) на писмо: „муж ме је оставио већ скоро годину дана како смо се развели, али ја још увек не мо- писма 48 2 / 2019 гу да га заборавим свакога дана молим бо- га за то, душа ми је разбијена, расцепана на комаде осећања су тако различита: и срџба, и љубомора, и љубав и жалост ја схватам да све ово није од бога, да смо ми различити људи, али ипак је душа с њим“ – како да вам помогнем? вероватно, под- сетивши вас на сличне случајеве, укључу- јући и оне који су дуго и срећно живели са својом женом (мужем) и одједном се њихово срце запалило, плануло савршено туђом, не- пријатељском, погубном страшћу уверавам вас, ви грешите: ваша душа ни- је са њим ако вас је оставио и уништио свој брак, господ ће њему судити, а ви сте слободни, и ваша душа је такође слободна наравно, сатана покушава то да спречи, да уништи вашу слободу, удара у најнезаштиће- није место, у још незараслу рану а заштита од њега јесте – сам христос дао је себе за вас на крсту и васкрсао ради вашег спасења зар то није довољно да прекинете са про- шлим мукама? пошто сте дали своју душу њему – што је дужан да уради сваки хришћа- нин – престаните да будете играчка страсти, својих и туђих, и наћи ћете изгубљено досто- јанство и слободу“ разум управља свим нашим емоцијама али, у ситуацији распада породице емоције почињу да превладавају над разумом веома је важно сабрати се и с помоћу божијом по- чети градити нови живот на згаришту„брак повезује мужа и жену у једно тело, развод цепа ово заједничко тело болно је дешава се да људи западају у личне катастрофе, раз- бољевају се од страшних болести такође је болно, али живе замислите да је ваша нога захваћена гангреном шта чинити? без ноге је врло лоше, али ће се морати одстранити мораћете се навићи да живите без ноге“, пи- ше протојереј сергије николајев „тајне цр- кве су први лек! без исповести и причешћа, изнети такав терет је сто пута теже“ тајсија је мајка двоје деце сад су она њена породица, а као мајка, тајсија је одговорна за њих пред господом родитељи су пример, образац за опонашање тога како треба про- лазити кроз животна искушења протојереј алексеј умински напомиње: „смрт једног од родитеља не повређује децу, колико то чи- писма треба схватити и то да од тренутка прељубе, супружништва више нема: тајна брака је оскрнављена, и пред нама није муж, није глава породице, већ љубавник друге жене, који је одбацио своја обећања и обавезе март / април 2019 49 ни напуштање куће од стране оца или пре- љуба мајке, уопштено речено – уништавање породице зато што се смрт доживљава као тешка жалост, али са којом се може живети, са којом се може носити а цепање породи- це за њих је – издаја, убиство ништа друго не изазива код деце такве унутрашње трау- ме“ васпитање деце је „сопствени“ крст, а не самовољни и зато, ради деце и ради бога, треба пронаћи снагу како би се сопственим примером показало: човек који носи у себи лик божији, дужан је да схвати одговорност за правац и начин свог живота неће бити ла- ко, и неће проћи брзо биће и суза, и боли, и очајања треба отплакати, одболовати тре- ба преживети, проћи искушење достојно и ићи даље – напред, увис, ка богу!“ чување породице - обострани подвиг нама није познато какав ће бити жи- вот виктора и тајсије из јеванђеља знамо да христос, као једини разлог да би човек оставио своју жену или жена свог мужа, наводи прељубу – супружанску превару оштећена страна има право на развод пра- во, али не и обавезу протојереј алексеј умински напомиње: „за чување породице потребан је и обострани подвиг, који се, и то треба схватити, никад неће завршити као што не нестаје ни бол због онога што се догодило и никада више у тој породици неће бити такве среће, лакоће, радости, ко- ја би могла постојати то ће све време бити живот са кнедлом у грлу, са горким укусом те људе ће повезивати подвиг покајања с једне стране, и подвиг опроштаја с друге“ за сада, жеља да сачувају породицу код бивших супружника уопште није узајамна, чак ни сенка покајања код заблуделог му- жа није видљива: „не разумем тако страшне промене у вољеном, брижном, ранијем оцу не знам за кога је веће ово искушење – за мог мужа или за мене, грешну“, пише тајси- ја у таквој бици је немогуће издржати без подршке тајсија је тражи – и проналази ево одговора који долази из манастира валаам: здраво, тајсија, уписали смо вас и вашег мужа виктора за помињање за здравље, за читање псалтира на годину дана господ и бог наш исус христос – помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, изгубљенима спаситељ, болеснима лекар – да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премирна своја блага, здравља ду- шевног и телесног, и нас да помилује и спаси, као благ и човекољубац о надању у господа човеку је својствено да чује оно што он хоће да чује у тешким околностима срце је немирно, а разум неспокојан у свом писму, тајсија пише: „ради христа, помозите ми да измолим опроштај за грешну душу раба бо- жијег виктора без ваших топлих молитава ја сама не могу ово да носим“ али, дајте да још једном прочитамо писмо, добијено из манастира, удубимо се у сваку реч: „господ и бог наш исус христос – помоћ бес- помоћнима, нада безнадежнима, изгубљени- ма спаситељ, болеснима лекар, да дарује вама и вашем мужу, и вашој деци, мирна и премир- на своја блага, здравља душевног и телесног, и нас помилује и спаси, као благ и човекољубац“ не, у овом одговору нема обећања за брзо решавање ситуације, и нема охрабривања да ће се муж предомислити и вратити посто- ји и разлог за то не можете наметнути своју вољу господу погрешно је живети у заблуди, повлађујући свом егоизму и страстима нај- боље што се може учинити у постојећој си- туацији је: искрено се молити и прихватити вољу господњу у повратном писму из мана- стира је главно: непоколебива вера у то да нас господ води ка спасењу, а тај тешки пут не треба проћи без надања у промисао бо- жији за нас, да би са смирењем срца прихва- тили вољу божију о нама  братија манастира захваљује наталији рогожиној за припрему материјала извор: https://valaamru/publishing/22415/ превод: радмила благојевић, православна породица, децембар 2018 писма 50 2 / 2019 александровско подворје je историј- ско руско здање, у власништву русије, још од старе царске владе, смештено у ста- ром граду јерусалима, на свега 70 метара од храма гроба господњег александровско подворје чини археолошки и архитектонски комплекс који обухвата капију судњег дана, цркву александра невског, мали музеј и дру- ге знаменитости овај комплекс је изградило царско православно палестинско друштво из русије 1896 године асирци у 8 веку пре христа нападају је- русалим, руше западни одбрамбени зид, ула- зе у град и спаљују га два века касније, сру- шени зид обнавља нехемија, гувернер јудеје и притом прави још једну, од већ постојеће 4 капије ка западу ова капија ће у време рим- ске империје добити назив капија судњег дана, јер ће кроз њу пролазити само легио- нари, џелати и осуђеници на смрт, на путу за калварију где су осуђеници разапињани та- ко је и исус прошао кроз ову капију судњег дана на путу за голготу одмах уз ову капију свети цар константин велики гради хришћански храм који је зајед- но са капијом срушен од стране персијанаца у 6 веку потом, у 12 веку, на овом су месту латини изградили манастир крста санта ма- рија латина овај манастир страда у пусто- шењу и пожару по освајању јерусалима од света земља највећи део александровског подворја чини храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије преко које је прешао исус хри- стос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним ико- ностасом, иконописима и каменим троном александровско подворје јелена јонић александровско подворје, јерусалим (извор: http://ermakvaguscom) март / април 2019 51 стране арапа и на његовом месту се граде куће и магацини, а део срушеног константи- новог храма од арапа откупљују египатски копти руска царска влада средином 19 века доноси одлуку о формирању руског конзу- лата у јерусалиму, за ту мисију опредељују бориса павловича мансурова, званичника на посебним задацима министарства за по- морство мансуров одлази у јерусалим, са- знаје да су копти у великим дуговима, скла- па договор да ће им платити земљиште и отплатити њихове дугове већ наредне 1859 године велики кнез константин николајевич током ходочашћа по светој земљи одобра- ва куповину земљишта и потписује уговор о купопродаји земљишта за изградњу руског конзулата руска влада, имајући у виду да се на купље- ном земљишту налазе остаци константино- вог храма и његову близину храму светог гроба, доноси нову одлуку; да се започне са археолошким истраживањима, а да се руски конзулат изгради на неком другом месту да- љу бригу о овом земљишту преузима руска црквена мисија у јерусалиму којим руководи шеф мисије, архимандрит антонин капустин и немачки археолог и јерусалимски архитек- та конрад шик радове је финансирао велики кнез сергеј александрович од 1881 године ови археолошки радови су у то време приву- кли велику пажњу, како становника јерусали- ма и ходочасника, тако и светске јавности, јер се по први пут у новијој историји званично и организовано радило о археолошком истра- живању комплекса око храма светог гроба, а овај део града код становника јерусалима до- бија назив „руске ископине“ током археоло- шких истраживања, 1883 године је откривен део константиновог храма, за који се верује да је био у склопу ширег комплекса објека- та храма светог гроба откривена је и капија судњег дана део зида старог јерусалима, но- сећи стубови из првог храма светог гроба и много стамбених артефаката и антиквитета у непосредној близини овог открића нађени су и делови лука хадријановог храма и фрагмен- ти манастира крста санта марије латине и других објеката из 12 и 13 века по завршет- ку археолошких ископавања и истраживања, над њима је започела изградња дворишта света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: guide-israelrupng) 52 2 / 2019 које је довршено 1891 године убрзо након изградње дворишта, 1896 године изграђен је храм посвећен светом александру невском почетак првог светског рата зауставио је све градитељске активности у овом подворју највећи део александровског подворја чи- ни храм светог александра невског у коме се налази капија судњег дана праг капије пре- ко које је прешао исус христос застакљен је у дрвеном раму великим дрвеним резбареним дворедним иконостасом, иконописима и ка- меним троном у предворју храма се налази спомен-плоча са натписом „црква у име све- тог александра невског изграђена је на месту остатака храма који је саградио свети равноа- постолни константин 1887–1896“ храм светог александра невског је иконо- писао и фрескописао н а кошелев, таленто- вани уметник који је фрескописао и иконо- писао у москви, у храму христа спаситеља, и у санкт петербургу у храму васкрсења хри- стовог иконостас се састоји од чак 30 икона в пасхина, од којих 18 на огромним платни- ма величине 3х2 метра приказују пут крста од гетсиманског врта до голготе источни зид, иза олтара, украшен је витражима у сти- лу руске сецесије у храму се налази и слика и е репина „ношење крста“ на њеној поле- ђини аутор је написао: „ово је слика ношење крста урадио сам је у јерусалиму и доно- сим је као дар јерусалимској руској цркви“ у непосредној близини храма светог александра невског налази се музеј у којем су смештени сви артефакти који су пронађени приликом ископавања и ар- хеолошког истраживања локације на ко- јој данас лежи александровско подворје: привесци, крстови различитих величина, стаклене посуде, свећњаци, браве, ка- танци, арапски новчићи, ноћне светиљке и друго многи глинени производи у об- лику лампи, тањира су коптског порекла у приземљу суседне зграде су смештене пријемна соба као и царска резиденција, поред које је канцеларија са церемони- јалним портретом великог кнеза николаја александровича – будућег цара николаја ii и слика „спаситељ са трновим венцем“ коју је насликао н а кошелев, као и гра- фички портрети великог кнеза сергеја александровича, генрала м г хрипунова и управника подворја в м антипова на другом спрату су канцеларијске просто- рије, библиотека и архив у делу испред храма, на југозападној страни комплекса су собе за ходочаснике главна реликвија подворја је праг врата судњег дана који је прешао исус идући ка голготи значајни су и артефакти древног каменог трона, из доба цара константина великог, као и део стене са голготе који се та- кође чува у овом музеју  света земља александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: http://ermakvaguscom) александровско подворје, јерусалим, капија судњег дана (извор: https://guide-israelru) март / април 2019 53 манастир је подигнут у 14 веку на месту где се и данас налази о томе ко је осно- вао овај манастира постоје два предања, о григорију синајском и григорију сиријском према њима григорије синајски је био први који је окупио монашку браћу у подручју да- нашњег манастира, а григорије сиријски је одредио и наредио изградњу манастира савремени историчари се слажу да осни- вач манастира јесте био григорије, али ни синајски ни сиријски, већ ученик григори- ја синајског, пустињак григорије, србин, који је живео у једној пећини у крају и који се упокојио 1406 године, како бележи сава хиландарац он је основао манастир који су настањивали српски монаси све до великог пожара 1761 године сава хиландарац даље бележи да су монаси, одлазећи, понели са собом мошти свога земљака и оснивача ма- настира григоријат, и да се оне данас налазе у србији, у манастиру горњак најранији званични документи који поми- њу манастир григоријат потичу из 1347 и 1348 године у њима се наводе два игумана манастира калистрат и калиста спомиње се и у трећем уставу свете горе из 1394 год где се налази на двадесет трећем месту међу светогорским манастирима из житија монаха спиридона из 1513 го- дине се сазнаје, да су манастир срушили агарјани који су у 15 веку често харали по светој гори након позива молдавског вла- дара стефана, многи други владари влашке, молдавије, срби из јужне угарске, руси и други православни преко дунава, су се ода- звали и радо даривали манастир григоријат све до почетка 19 века у 18 веку руски путописац в барски ма- настир описује као најмањи од свих других светогорских манастира, да има високи пирг од 4 спрата, куполни католикон, четири мала параклиса, трпезарију, оставу, кухињу, бол- ницу и 80 малих монашких келија, али поред тога барски извештава о постојању изван- редних уметничких дела, регалија, реликви- ја и докумената од којих су многа изгорела у пожару 1761године након овог пожара, ма- настир је наредних 20 година био у рушеви- нама све док га није обновио монах јоаким акарнан који је био монах григоријатског братства од 1740 године обнова манастира је завршена 1783 године захваљујући вели- ким напорима монаха јоакима, молдавских владара и митрополита угровлахије григо- рија и многих фанариота крајем 19 века игуман манастира симеон из триполиса је проширио западно крило новим зградама затим су изграђени архондарик – гостопри- јемница и неке монашке келије 1892 године када је манастир добио величину и изглед који данас има главни храм манастира је посвећен све- том николи њега је изградио монах јоаким по угледу на католиконе других светогор- света гора манастир григоријат је смештен на литицама југозападне обале полуострва атос, између манастира симонопетра и светог дионисија и посвећен је светом николи манастир светог григорија – григоријат немања јонић 54 2 / 2019 ских манастира храм су фрескописали 1779 године гаврило и григорије из касторије, о чему сведочи натпис десно од улаза касније, 1846 године у време игумана неофита, фре- скописана је и припрата посебно је значајан изрезбарени дрвени иконостас храма са бо- гатим декорима и великим бројем икона које углавном приказују сцене из старог завета у овом католикону се чувају многе реликвије и иконе од којих су најзначајније иконе светог николе и две иконе богородице млекопита- тељице и свецарице поред католикона, манастир григоријат има још 10 параклиса унутар самих зидина и око манастира: од њих су најстарији и ујед- но највећи параклиси св анастасије рим- ске (1775), преподобног григорија ктитора (1851), пресвете богородице и св димитрија (17 век), св модеста (19 век), који је смештен у манастирском пристаништу, св трифуна и пророка илије (20 век) поред ових келија, манастир поседује и три катизме: пресвете богородице (18 век), свих атонских свети- теља (19 век) и св јована богослова, који је смештен у шуми изнад манастирау кареји манастир григоријат поседује и четири кели- је: сретењску, светих бесребреника, светог трифуна у којој су представници манастира у киноти и светог атанасија трпезарија је смештена у јужном мана- стирком крилу, ниже од главног храма из- грађена је заједно са околним зградама на- кон пожара, у другој половини 18 века од многобројних блага која се чувају у ма- настиру најзначајнији су део животворног крста господњег и делови моштију многих светитеља ту су и две златоткане плашта- нице, старе ризе, црквене утваре, крстови, драгоцени окови јеванђеља и много других свештених предмета манастирска библиотека је некада била богата књигама, али након пожара мало шта је остало од њеног фонда данас је смеште- на у једној соби у западном делу манастира и има укупно 297 рукописа, од којих је 11 на пергаменту, а неки од њих су илустровани и са заставицама посебно заслужује да се помене кодекс из хiv века који садржи једини постојећи текст јерминог пастира, коме недостаје неколико листова ту је и псалтир из xii века (кодекс бр 3), а рукопис бр 139 садржи занимљиве минијатуре с приказом места ходочашћа на светој гори у архиви се чува збирка злато- печатних и других повеља, као и турских до- кумената од којих су најстарији један сурет из 1429, и вакуфнама из 1561 поред овога, библиотека има и око 6000 старих штампа- них књига од 1574 године манастир григоријат зау- зима седамнаесто место у светогорској хи- јерархији, а прешао је у општежитељство 1840 године данас григоријатско братство чини око 70 монаха, од којих је један србин (јерођакон силуан)  света гора манастир свгригорија, григоријат (извор: wwwimgrigoriougr) март / април 2019 55 питање о односу према традицији је ве- ома битно без обзира да ли је став по- зитиван или негативан он би морао бити образложен да би био одговоран нажалост, ми као народ смо у великој мери имали не- срећу да у току двадесетог века пројави- мо неодговорност према овом питању већ крајем деветнаестог века разни појединци и покрети наклоњени западу, почели су не- гирати вредност наше традиције тако је и чувени књижевни критичар ј скерлић сма- трао да српска средњовековна књижевност „и није била књижевност у правом смислу“ касније је ту мисао оскар давичо, позива- јући се и на философију паланке радомира константиновића, проширио сматрајући да „истинска српска културна традиција (је) она сељачка, која није била ни религиозна, ни монархистичка, ни ’романтичка’, ни лазарев- ско-косовски опредељена“ (уп драган хамо- вић, пут ка усправној земљи, 32) дело стефана првовенчаног – преподоб- ног симона монаха, један је од најбољих аргумента да скерлић, константиновић, да- вичо, слични њима некад и сад, нису били у праву када је о српској традицији реч ипак, то говоримо данас пре нас знали су то у два- десетом веку великани писане речи у срба, међу којима су ђорђе радојичић, д богдано- вић, милан кашанин, лазар мирковић, сима хришћанска књижевност стефан је, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела књижевно стваралаштво краља стефана првовенчаног – симона монаха освешћивање српског средњовековног идентитета протонамесник александар р јевтић хиландарска повеља (извор: википедија) 56 2 / 2019 ћирковић, владимир мошин, ђ трифуновић, момчило настасијевић, д максимовић, вас- ко попа, миодраг павловић, зоран мишић за њих би се могло рећи оно што је рече- но о представницима неопатристичке мисли у теологији они су добро знали шта значе речи чувеног интелектуалца и познаваоца средњовековне мисли јарослава пеликана да je „традиционализам мртва вера живих, а традиција жива вера мртвих“ и они су де- ловали у „духу отаца“ слободни смо рећи да тај дух није други до дух свети, јер су само њиме могли разумети многе свете средњо- вековне писце, по древној философској мак- сими: „слично се сличним познаје“ тако су разумели и стефана првовенча- ног зато је он значајно место заузео у свим зборницима и антологијама српске поезије и прозе (попино мислено јутро и павлови- ћева антологија српског песништва), који су од вишепоменутих и других мислилаца састављани изазивајући често „идеолошку саблазан“, како би рекао вредни и даровити краљевчанин и књижевник драган хамовић, коме у великој мери дугујемо ово освешћи- вање средњовековног идентитета кроз књи- жевност двадесетог века на почетку се мора истаћи да је стефан, будући владар, као дете добио, за тадашње појмове, сасвим пристојно образовање, и то на светском нивоу о томе сведоче и његова сачувана писана дела посебно место у књижевном стварала- штву првовенчаног краља заузима житије светог симеона у њему је изнет лик стефана немање као божијег изабраника, светитеља- владара који је прожет библијским примери- ма и као такав и сам је пример своме наслед- нику на многим местима, првовенчани ће скромно изразити и сопствену недостојност пред ликом великог оца трудећи се да настави очево дело, он ће се посебно старати о црквама и манасти- рима као божијим домовима којима при- личи изванредна лепота и достојанство, богослужбеним и химнографским речима казано „красота и благољепије“ тако су и по- веље којима се дарују повластице манасти- хришћанска књижевност виђење ливаде красне „овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на узвишеном месту, у пролетње време, у веселу дану, тј сунчану; виде издалека равну ливаду, красну изгледом, лепу створењем сред ње стајаше дрво дивно, округласто гранама, пуним лишћа, преукрашено цвећем и пуно плода, благи мирис одајући а сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани сава монах овај сеђаше у дрвету, тј у светој гори и неумуклим гласом, високим грлом, јасним звуком, измењујући гласове прелепе и предивне, и необичне песме појући и тај глас уђе у уши пречудног и дивног господина ми светога симеона, часнога старца а њој и остале птице, на доњим гранама седећи, слатком њеном гласу, својим гласовима весело помагаше и овога гледајући, овај дивни муж - љубљено и слатко чедо своје, које беше отишло и одвојило се, пређе у свету ту ливаду, и лепо дрво и предивне птице гледајући– помисли у себи овај глас: „да сиђем на красну ту ливаду; дошавши, лепоту дрвета сагледаћу, и близу њега ставши, наситићу се краснога гласа предивне оне птице“ март / април 2019 57 рима хиландару, жичи, светој богородици на мљету, сведочанства како писаног ства- ралаштва тако и љубави светог краља према православној вери у току 2018 године српска књижевна за- друга, у сарадњи са народном библиотеком у краљеву, издала је сабрана дела стефана првовенчаног текст је са старосрпског на са- времени српски уз задржавање појединих изворних елемената, превела љиљана ју- хас георгијевска ово издање је унапређено у односу на прво издање из 1999 са новим преводом жичке повеље чији је препис из 15 века пронађен у међувремену у бугарској у приватној колекцији посебна радост и част припала је и народној библиотеци стефан првовенчани у краљеву, када је прошле го- дине објавила песничке одломке стефана првовенчаног, у избору васка попе наиме, реч је о изводима из његових прозних дела, у преводу миливоја башића, лазара мирко- вића и ђорђа радојичића они су пажљиво начињени и песниковом руком формирани у стихове и строфе васко попа је избор на- чинио 1963, а до објављивања долази после више од 50 година трудом ђорђа трифуно- вића и уредништва краљевачке повеље ко- је је успело да га убеди да доврши изабрану збирку, давно планираног дела у поетском изразу посебно се истиче сле- довање псаламском узору као што у псал- мима постоје различита расположења који- ма се молитвеник обраћа богу, тако је и овде у тренуцима угрожености сопствене и свога народа, непријатељима са свих страна, пр- вовенчани се у молитви за спас отачаства обраћа богу: „устани, господе, на сусрет мени и види“ у псалму захвалности он је занет за- хвалним одушевљењем до неизрецивости: „које ћу појање да принесем твојему мило- срђу? којим уснама да ти хвалу принесем?“ посебно место заузима поштовање светог симеона, кога назива читавим низом узви- шених имена, као што су: апостол, мученик, учитељ, пророк и више од тога у стилу пи- саца древних акатиста - молитава светите- љима, износи се величање подвига светог симеона са устаљеним почетним химничким изразима: „радуј се“ дајући себи за слободу да изразим соп- ствено мишљење, посебно бих истакао по- следњу поетску целину од приређивача на- звану виђења свако од њих је на свој начин лепо и оно које говори о зидању манастира студенице, и оно о крсту – дрвету светлости, и о светом миру из светитељевих моштију посебно је лепо виђење посвећено брату, монаху, а данас светитељу сави оно је на- словљено: виђење ливаде красне  аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву у дијалогу са ате измом посебно место у књижевном стваралаштву стефана првовенчаног заузима житије светог симеона св краљ стефан первовенчани, фреска у цркви св апостола у пећи (извор: руикон) 58 2 / 2019 прича о животу и делу петра кочића не- раскидива је од приче о судбини бо- санске крајине и борбе српског народа за скидање стега најпре турског, а онда и ау- стријског ропства попут борисава станко- вића, његовог саборца на књижевном пољу на прелазу из реализма у модерну, и кочић својим радом доноси пре свега један духовни заокрет у српској култури, који се на одређен начин одражавао и у свести колектива који је посебно битан у појмов- нику кочићевог дела шта је то што је стаја- ло у темељу кочићевог рада? својим пореклом пе- тар кочић већ са собом носи један вековни терет који је видан у свакој ње- говој причи и политичком наступу имајући у виду чи- њеницу да је његова уметнич- ка улога била таква да је исту- пао испред једног патријархалног колектива, пре свега својом ученошћу, а потом и препознатим приповедачким да- ром, кочићев усуд је био двоструко одре- ђен наиме, одређивале су га социјалне при- лике босанског сељака, за чију се слободу борио до краја свог живота, и један посебан унутарњи немир, оличен пре свега у посеб- ном лиризму његових дела међутим, оно што је специфичност и поред ове двојности јесте јединствено друштвено и унутарње биће које коћић ниједног тренутка не одваја иво андрић о таквој кочи- ћевој природи пише: „кочићев човек значи и човека из кочи- ћевог краја и човека из кочи- ћеве приповетке и најпосле кочића-човека, јер је код њега ретко јединство из- међу човека и дела, и чо- века и средине из које је потекао“ у таквом кочићевом од- ређењу живота и дела бит- ну улогу игра и манастир као вековно стециште и потпора како духовној, тако и материјалној борби народа његовог краја већ у кочићевој биографији на- илазимо на податке да је манастир го- мионица био битан и у историји, како кра- ја у ком је рођен, тако и фамилије кочић како је овај манастир био духовни центар, петар је као млад од стране родитеља био послат да хришћанска књижевност у ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех! у кочићевој биографији наилазимо на податке да је манастир гомионица био битан и у историји, како краја у ком је рођен, тако и фамилије кочић манастир у прози петра кочића дејан војводић (извор: drugiegorodaru) март / април 2019 59 похађа манастирску школу, а познато је и да се његов отац јован у истом манастиру касније и замонашио све ово умногоме је одредило и однос који је петар имао према манастирској традицији, а посебно према сабрању које је најприсутнији мотив у ње- говим причама о манастиру гомионица тако и два најизразитија јунака његове прозе, поред давида штрпца, бивају мра- чајски прото и симеун пејић рудар, ђак од манастира гомионице наизглед ни један ни други нису типично до тад везани за манастирски или црквени живот, већ на- против бивају изопштени и огољени пред светом који о њима суди и испреда приче тако се мрачајски прото, онај који је сим- бол мучења од стране турака, како беле- жи исидора секулић „дивљим карактером бори против интелигенције у себи, а инте- лигенцијом против својих пријатеља и не- пријатеља“ исидора додаје да се „понос у његово лику претвара у порок, а гнев у са- момучење“ његова супротност је симеун, који је представљен као поремећено би- ће и симбол хаотичности живота он је тај који испреда приче „вероватније и лепше од оног што се стварно догађало“ психо- лошки слој као основа кочићеве потребе да представи карактер и духовни профил народа који се бори за слободу оличен је управо у природама коју носе ова два јуна- ка кочићевих прича у овој, наизглед, супротности крије се чи- таво богатство кочићеве уметничке и дру- штвене самосвести, а у исто време и доказ о суштинском познавању оног о чему при- марно пише, свом роду, и оном чему тежи, коначној слободи свог рода ако је мана- стир као духовни простор заиста постојао у његовој свести, а засигурно је био битан, барем у оној приповедачкој свести коју је собом носио, онда све супротности и хте- ња његових јунака, који су се стопили са духовном свешћу писца и његовог народа, стоје у темељу индивидуализације нашег епског наслеђа, које је први у српску књи- жевност донео петар кочић из стричића у босанској крајини  хришћанска књижевност дужност хришћана јесте да се сећају својих старешина који нам проповедаше реч бо- жију, а прихватамо и древну истину да је исто- рија учитељица живота но, потресно опоми- њуће делују речи авве јустина о србима, које „као да је пркосни бог заборава створио по свом образу и подобију“ зато овај зборник радова заслужује пажњу и препоруку радови у зборнику говоре о животу цркве у шумади- ји и комунистичкој југославији, у време „када су српски безбожници верном српском наро- ду, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) зборник садржи девет тек- стова у првом тексту, спомен на дела божија у шумадији, епископ шумадијски јован каже: „ побожност и црквеност народа шумадије за све време трајања ове младе епархије, би- ле су присутне у најтежим послератним вре- менима али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причасника за време ве- ликог ускршњег поста у свим годинама посто- јања наше епархије“ (стр 14) други рад носи наслов оснивање епархија у новијој историји српске цркве (1831–1947) и даје преглед осни- вања нових епархија у контексту друштвено- политичких прилика у којима су осниване, од времена борбе за самосталност у 19 веку, до 1947године, односно до 2011годинепо оце- ни историчара цркве, повратак патријарха га- врила у југославију 1946 године, био је не са- мо веома храбар поступак, већ од пресудног значаја за нормализацију живота цркве прво послератно заседање архијерејског сабора, одржано је од 24 априла до 21 маја 1947 го- дине о току рада сабора, о проблемима који су разматрани, притисцима државних власти, избору нових архијереја и др говори др пре- драг пузовић у тексту рад светог архијерејског сабора 1947 године (стр 31–56)на овом сабо- ру васпостављена је епархија сремска, а осно- ване шумадијска са седиштем у крагујевцу и будимљанско-полимска са седиштем у бије- лом пољу у тексту сабор српске православне цркве 1947 године – консолидација и/ или от- пор, др радмиле радић, поред осталог, говори се и о држању патријарха гаврила дожића, по свим значајним питањима за живот цркве, по повратку у југославију „ како је време мисионарски излог 60 2 / 2019 одмицало, његово незадовољство и отпор су расли, жалбе биле све учесталије, а јав- на подршка властима је потпуно изостала његовом смрћу 1950 године, за спц ће на- ступити неколико тешких година ригидних притисака режима“ (стр 81) на архијереј- ском сабору 1947 године, изабрано је шест нових архијереја, а попуњене су епархије чији су архијереји мученички пострадали у рату долазак нових архијереја у од- ређене им градове, пропраћен је ометањима од стране власти, а свете литургије на којима је обављено устоличење, омета- не су варварским поступцима безбожника, о чему се говори у раду устоличење новоиза- браних епархијских архијереја 1947 године (стр 85–102) мр- жња безбожних власти према цркви христовој не мимоила- зи ни православни богослов- ски факултет у београду, који је 1952 године избачен са универзитета, о чему се може прочитати у тексту професор богословског факултета у београду драгу- тин анастасијевић из крагујевца и омета- ње рада овог факултета после другог свет- ског рата (стр 103–129) ипак, најзначајније у овом раду јесте подсећање на лик и дело првог академика из крагујевца, византоло- га и професора богословског факултета, др драгутина анастасијевића веома исцрпан, али и веома потресан је рад страдање цр- кве на простору данашње шумадијске епар- хије током и после другог светског рата (стр 131–168) аутор текста, свештеник саво ар- сенијевић, даје списак свештеника, монаха и вероучитеља, страдалих током другог свет- ског рата, побијених како од немаца тако и од партизана говори се и о одузимању зе- мље манастирима шумадијске епархије, о уклањању крста из центра града, о забрани литија, различитим примерима прити- сака и малтретирања монаштва и верујућих у тексту се говори и о кажњавању затворском ка- зном епископа жичког др васи- лија, због беседе у селу брезни, 1971 године, као и о страдањи- ма пароха мрчајевачког мио- драга арсенијевића следећи текст преглед црквеног живота крагујевца од 1947 године до да- нас (стр 169–176), аутора јереја владана костадиновића, после кратког прегледа развоја града у 19 веку, говори о активности пнхз у међу- ратном периоду, деловању комунистичких власти на спречавању било каквог испоља- вања религиозности, нарочито код омлади- не, као и о обнови црквеног живота у крагу- јевцу на крају 20 и почетку 21 века не можемо, а да не приметимо да радова на тему страдања српске цркве и народа од комунистичких власти, у нашем цркве- ном издаваштву нема много, па се питамо: зашто?  радови у зборнику говоре о животу цркве у шумадији и комунистичкој југосла- вији, у време „када су српски безбожници верном српском народу, верску слободу делили на граме“ (владика шумадијски сава) историја је учитељица живота милош з јелић зборник радова сас 1947 г (извор: каленић) миси онарски излог март / април 2019 61 ове године прослављамо велики јубилеј 800 година аутокефалије српске право- славне цркве обележавајући овај јубилеј мо- рамо да поменемо светога саву и у контексту утемељивача милосрдног рада унутар само- сталне српске цркве обилазећи свету земљу свети сава је имао прилику да се упозна са харитативним делатностима унутар византиј- ских манастира па је и сам тежио да начини та- кво устројство у српским манастирима хилан- дару и студеници по повратку са путовања у српским манастирима оснива прве болнице, гостопримнице и домове за бескућнике свети сава се нарочито старао да се орга- низује брига о болеснима, немоћнима, ста- рима, сиромашнима и посебно о онима са телесним оштећењима нису заборављани ни заробљеници, робови, удовице, сирочад пажња је посвећена и односу и обавезама међу родитељима и децом нашем народу и нашој цркви од светог са- ве до данашњег дана није било лако постојати и на страшном месту остајати и опстајати, та- ко да је све време, уз узлете и падове, света српска православна црква бринула за његов напредак и утеху у почетку бригу о најсиро- машнијем слоју нашег друштва су водили монаси и свештеници о таквој благодатној свештеној љубави није само беседио и писао свети владика николај већ је и љубвеобилно творио владика николај је у битољу откупио стару, напуштену кућу турског паше с извором – бунаром целебне воде св николе у двори- шту да би се у тој згради организовало дечије склониште у коме је припремана храна за нај- сиромашнију децудечије склониште је касни- је названо богдај можемо слободно рећи да је из те и такве бриге и основано верско добро- творно старатељство, као духовна и конкрет- на материјална подршка нашем народу скромни домашаји вдс-а у периоду после другог светског рата па све до последње об- нове рада 1996 године су, пре свега, после- дица страшног геноцида и свеопштег стра- дања српскога народа и спц од 1996 до 2012 године у просторијама вдс-а је био организован један обед седмич- но, када су посетиоци добијали и символич- ну новчану помоћ уз то су викендом биле организоване посете болницама, домовима за старе и сиротиштима октобра 2010 године почела је са радом скромна, али савремена кухиња у францу- ској улици, а освештао ју је 3 фебруара 2012 године његова светост патријарх српски г иринеј данас се црквена кухиња налази у земун пољу и у њој се свакодневно за кори- снике припрема више од 2000 оброка који се деле на пет пунктова када се осврнемо на активности и делат- ности свих ресора и секција није могуће на- правити градацију у раду вдс-а, али је нео- пходно истаћи да милосрдна секција има посебно место у раду старатељства од њего- милосрђе да се не застидимо пред светим савом ресор милосрдне секције при верском добротворном старатељству милосрдни рад од светога саве до данашњих дана ратко канлић и небојиша мишевић 62 2 / 2019 вог оснивања 1932 године један од главних циљева овог ресора је стварање практичног духовног и социјалног програма праћења и помоћи старачким до- мовима, домовима за децу ометену у развоју, слабовиде, наглуве, без родитељског стара- ња и сличним установама овај постављени циљ у многоме је остварен, а негде сарад- ња са установама социјалне заштите града отпочиње посете се врше по договору са институци- јом, надлежним свештеником или духовни- ком обично се организују недељом после св литургије у посети учествује више волон- тера заједно са вођом ресора и свештеником у посете се увек носи православна штампа као што је „православље“ „православни ми- сионар“ „светосавско звонце“, молитвеници, иконице и бројанице, затим, воће, слаткиши, а ако се обилази дечији дом и други дарови ресором дужи низ година управља васили- је ковачевић, који својим примером и хари- змом привлачи велики број младих волонте- ра који су и сами посталии велика окосница милосрдне секције и целокупног вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима

-ВАСПИТАТИ-