-ВАСПИТАНЕ-

Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... столове закољите бикове, овнове и волове ја женим се! ништа али логопеди мен“ или м другачије мен“ или м другачије 36 васкрс 2/2008 арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу после дана ро|ења и крштења, у човековом животу најважнији дан је његово ступање у брак брачна заједница као заједница двоје људи јесте сапутништво, заједничка радост и туга, где је брак као широко море: никада не можемо знати шта може изаћи из њега ме|утим, његова главна одлика јесте qубав, љубав у христу где је брак духовна заједница двоје људи које је бог сјединио, а које човек никада не може раставити у данашње време, многи бракови се веома брзо склапају, а на жалост брзо и растављају шта би могао бити разлог томе? како на нашим тако и на другим просторима савремени човек има сталну потребу за напре- довањем и побољшањем услова живота западна култура му представља узор и он бесомучно покушава да је следи и да своје жеље, циљеве и амбиције обликује према њеним захтевима друштво и брак чињеница је да спољни утицаји, утицаји самога друштва у многоме обликују брачну заједницу усмеравају је у правцу убрзаног начина живота где примера патријахалне породице скоро и да нема изостављање природног закона, где је мушкарац глава, а жена врат, стуб куће, поштовања мушкарца као јачег и одговорнијег у брачној заједници, доводе до разних несугласица ме|утим, поставља се питање да ли је у данашње време могуће, насупрот разним утицајима и прос- тору на коме живимо, одржати дуг и стабилан хришћански брак? наравно да јесте ту за пример можемо узети хришћански брак склопљен на простору блиског истока, у арапском свету, где су православни хришћани окружени муслиманским живљем особеност оваквог брака се првенствено огледа у данијела деспотовић хришћански брак на пр православна црква светог ђор|а у к православни мисионар 37 простору и условима у којима православни арапи живе свима је веома добро познато да већински део становништва у арапском свету чине арапи исламске вероисповести, али у исто време не мали број православних и других хришћана обитава на тим просторима сама церемонија склапања хришћанског брака на простору арапског света има два битна дела први део представља веридбу која уз благослов и размену прстења указује на узајамни пристанак супружника други део представља церемонију крунисања, где се ''небеске круне'' симболично стављају на главе супружника церемонија венчања је свуда иста, мада се може наићи на мале разлике у зависности од тога у којем се делу арапског света налазимо свака земља носи нешто мало својих обичаја, мада за оно што је од суштинског значаја, нема разлике након црквеног венчања, обављене молитве за дуг, благословен и успешан брак у христу и за будуће потомство, церемонија брака се наставља у гра|анском стилу од момента гра|анског венчања жена узима мужевљево презиме и припада њему уз пригодну свечаност младенци прослављају своје венчање ноћна венчања оно што би се могло узети као специфичност у погледу склапања брака, а што се везује за ове прос- торе јесте и то да се венчања организују у вечерњим и ноћним часовима разлог томе су веома високе дневне температуре и самим тим пријатнији услови у каснијим сатима арапи хришћанског опредељења бурму носе на десној руци и имају истетовиран крстић на среди- ни одмах испод десне шаке бурма је у већини случајева од белог злата, а врло ретко од жутог арапкиње-хришћанке, иако живе на простору блиског истока, облаче се у западном стилу без повеза на глави и бојажљивог погледа савремене су, образоване, еманциповане, али у исто време и васпитане да поштују мужа, брак и да чувају и штите своју породицу у духу хришћанства, а истовремено и под утица- јем окружења, брачна заједница арапа-хришћана представља занимљив спој вере, љубави, поштовања и компромиса остору блиског истока тема броја - хришћански брак и породица каиру 38 васкрс 2/2008 уновом завету сам господ исус христос прису- ствује венчању младенаца и ту чини своје пр- во чудо апостоли касније проповедају о браку у својим посланицама многи свети оци су писали о браку и породичном животу и остављали своје мисли као светле путоказе на хришћанском жи- вотном путу неки од њих су свештеномученик игњатије богоносац св јован златоуст, св григо- рије богослов, свети амвросије милански, св ва- силије велики, преподобни исидор пелусиот и многи други готово да нема богослова који се ни- је бавио темом хришћанског брака брак није, као што неки желе да јесте (и покуша- вају да га таквим прикажу) ствар овосветска, веза која је производ заљубљености и „лептирића“, економска веза два бића, споразумни, заједнички живот две особе да бисмо то показали потребно је да одговоримо на питање одакле брак, шта је његова сврха, ко учествује у браку? одговоре на ова питања пронаћи ћемо у самом светом писму, а у тумачењу ће нам помоћи мисли светих отаца, на првом месту светог јована златоустог дакле, одакле брак? „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подоб- ног њему“ „а од ребра узетог од адама створи го- спод бог жену и приведе је адаму“ „зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело“ (пост 2, 18- 24) тако нам говори књига постања, која још ка- же да су двоје створени да буду једно, још у рају „онај ко није сједињен везама брака, каже златоу- сти, не представља целину, већ само половину муж и жена нису два човека, већ један човек“ на другом месту опет пише „када се муж и жена сје- дине, они не постају слика нечега земаљског, већ лик самога бога“ ето ту је тајна, ту је величина брака у браку, изнад сваке категорије нашег разу- ма, двоје постају једно биће, муж и жена постају у браку слика свете тројице тако у браку нису дво- је, него на тајанствен и надразумски начин троје: муж, жена и бог који их сједињује отуда и јесте благодат која почива на браку, јер као што пише тертулијан „брак настаје кад бог сједињује двоје у једно тело“ брак се појавио без икакве везе са првородним грехом он је постојао још пре греха, јер га је уста- новио сам бог, који је створио жену и привео је к мужу још у рају за разлику од римокатолика који су на тридентском сабору прогласили за догму мишљење да је тајна брака установљена тек у но- вом завету од стране христа, источна теологија учи да је ова тајна, установљена још у рају, у новом завету била само потвр|ена, о чему је 1574 годи- не тибингенским богословима писао патријарх цариградски јеремија ии, а у xвии в источни патри- јарси у грамати о оснивању руског светог синода ненарушен грехом (о томе говоре канонске књиге православне цркве - нпр номоканон гл александар савић православни брак и по брак је је господ бог установио од почетка човекове егзистенције, о чему је речено у старом завету: „и рече бог: није добро да буде човек сам: да му створимо помоћника подобног њему“ то је тајна која се не може сврстати и просто укалупити у неке рационалистички одре|ене категорије - то је жива заједница о којој су многи говорили, а увек је речено нешто ново о старом и свима познатом циљ овог текста није да саопшти нешто ново и непознато, већ да оно што је познато и дубоко укорењено у људску природу (није добро да буде човек сам) каже на још један начин православни мисионар 39 49), брак је сачувао своју светост и у јеврејству и у незнабоштву климент александријски каже „у погледу брака, син је само сачувао оно што је отац установио пошто је старозаветни закон свет, свет је и брак и старозаветни брак је био света тајна, као праслика христа и цркве, о чему говори апостол“ „брак је поштена ствар и код нас и код незнабожаца“, каже златоусти хришћанска црква није имала потребу да потвр|ује брак су- пружника који су из незнабоштва прелазили у хришћанство ова „самосветост“ брака произи- лази из чињенице да је настао у рају, а да је господ дозволио да се сачува и после пада, дарујући на тај начин окушај раја свима који у браку живе како треба ипак, иако је брак настао без везе са грехом, и грех није изменио његову суштину, мора се рећи да је грех ипак имао утицаја на брачни живот пре него се упустимо у даље разматрање треба истаћи следећу чињеницу: брак и размножавање су две самосталне појаве човек је добио моћ размножавања још пре брака, приликом самог родица - смисао и циљ тема броја - хришћански брак и породица 40 васкрс 2/2008 стварања, кроз благослов божији климент алек- сандријски учи да је ро|ење само по себи „тајна стварања“, те је узрочник ро|ења сам бог, а родитељи су само „служитељи ро|ења“ ипак, иа- ко брак није непосредан узрок ра|ања, он је нор- мални услов у коме први услов размножавања почиње да делује ствар је у томе што је способ- ност размножавања дата не мужу или жени поје- диначно, већ је дата плоти потпуног човека отуда муж и жена, после овог издвајања, могу добити способност размножавања само приликом свог телесног спајања а брак, као потпуно сједињење супруга, укључује и телесно сједињење ра|ање као стваралаштво божије, треба да буде предмет човековог страхопоштовања, а негативан однос према њему је знак неправославног настројења или мишљења такво је учење источна црква зва- нично осудила на својим саборима (погледати, рецимо, 51 апостолско правило) ако брак није сам по себи зло, где је онда грех учинио утицај на брак? проблем настаје када се човеков практични разум и инстинктивна гене- ративна стремљења сједине, а то сједињење носи у старој хришћанској литератури назив „похота“ грех је, дакле, када се брак користи за расплам- савање похоте и искључиво задовољење људских нагона, ван једне духовне димензије прожимања бића супружника с тим у вези, у браку и хри- шћански подвиг мора да има своје место као сред- ство за човеково спасење како каже наш свети владика николај: „браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства божијег чист и чесан брак је препун узвишено- сти чист и чесан брак, у страху божијем, јеста са- суд благодати духа светога“ тај подвиг не значи одсуство полности, напротив, већ давање смисла полности кроз заједницу у којој једно биће своју пуноћу и идентитет налази у другој особи коју је слободно изабрао и са којом се успиње ка христу свети јован златоусти је био монах и девстве- ник који је, занимљиво је то истаћи, написао неке од најлепших беседа о браку у њима истиче да брак није дат ради блуда и разврата, него ради чи- стоте повод за брак није увек ра|ање деце, а за сведоке имамо све оне који су у браку а који су без- детни - где би онда био смисао њиховог живота? некада је заиста на првом месту разлог за брак би- ло потомство, али то је било пре васкрсења, када су људи знали само за смрт, и када им је једина уте- ха била наставак лозе с тим у вези, читајући бесе- де светог јована златоустог, можемо закључити да жеља за породом није врхунски смисао брака мо- жемо рећи да је пород дар божији брачницима, а не нешто без чега брак губи свој смисао и данас, као и стара времена, потребно је сачу- вати целомудреност у браку бити частан, и досто- јан муж својој жени и волети је, и бити часна и до- стојне жена своме мужу и поштовати га, је оно што пред нас поставља св апостол павле у посла- ници ефесцима муж нема избор, он мора да воли своју жену као самог себе, да се брине о њој и де- ци, на њему је да буде глава и да руководи, али на њему је онда и одговорност @ена пак треба да бу- де послушна мужу, да га прати и да му буде осло- нац у животу, што поставља послушање на прво место и даје женином подвигу у хришћанском браку и извесну дозу монашке аскетике (један од монашких завета је послушност духовном оцу) узајамно, пак, супружници не смеју да забораве да су они ту, не ради себе, него ради другога, и да ни- су сами већ са богом није дакле двоје, него троје муж, жена и дух свети у црквеној служби за свету тајну венчања пева се и тропар мученика често се људи питају из ког разлога је мучеништво нашло своје место у венчању треба овде направити разлику изме|у мучења и мучеништва мучеништво је нешто што се драговољно прима, и од чега се по правилу мо- же одустати, али мучеништво доноси мученички венац дакле награда бива на крају мучеништва тако и супружници драговољно узимају и прихва- тају да носе и бреме онога другога као своје, и то је већ мучеништво, али и пут у светост хришћан- ски брак је пут самоодрицања и проналажења се- бе у другом, пут саможртвене љубави према особи другог пола, у заједници крунисаној самим хри- стом литература: 1 свето писмо старог и новог завета, 2 речник православне теологије, протојереј др јован брија, хиландарски фонд при богословском фа- култету спц, београд, 1999 3 православна ризница - о браку и породици, издање манастира сланци, метоха манастира хи- ландар, београд, 1998 4 вера светих, епископ николај, православна хри- шћанска заједница шабац, шабац, 1998 православни мисионар 41 наслов овог текста је, у ствари, назив краћег документарца који на језиво језгровит начин говори о једној од највећих пошасти човечанства данашњице - чедоморству, тј абор- тусу врло су ретки они који не знају за прву библи- јску заповести дату човеку, а која гласи „ра|ајте се и множите се и напуните земљу“, а чак и да нису чули или себе сматрају атеистима, тешко да их поменути деветоминутни документарац може оставити равнодушним у ствари, тешко да се и најтвр|е срце не може потрести када види језиве призоре снимљених абортуса који се, поврх свега, цинично називају чином планирања породице водитељ грег канингем, чији краћи увод претходи аутентичним сликама искас- апљене деце из утроба њихових мајки, адекватно употребљава израз холокауст абортуса још ако имамо у виду да се годишње у србији изврши изме|у 150000 и 250000 таквих чедоморстава, зависно од статистичког извора, епилог је више него поражавајући једном приликом је један старији прота, у току разговора са познатим борцем против беле куге мр биљаном спасић, предложио да сви храмови у србији треба да звоне на узбуну поводом ове, може се рећи, велике трагедије овај филм треба емитовати, и поред тога што је више него језив, на свим могућим телевизијама, додуше у касним вечерњим сатима јер није пре- поручљив за децу с обзиром на то да превази- лази по трагици призоре из логора у другом светском рату млади брачни парови, који се најчешће одлучују на овај страшан грех, треба обавезно да погледају овај документарац пре него што се одлуче на чин који, по схватању већине, представља „слободан избор мајке о свом телу“ поменути водитељ са правом упоре|ује по ужасу холокауст абортуса са холокаустом другог светског рата наводећи да се и један и други речима не могу описати, већ једино гледањем хард трутх се може преузети и са интернета преко гоогле видео сервиса свештеник горан @ивковић тешка истина хришћански брак и породица 42 васкрс 2/2008 „рече му исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (мт 19,21) имајући пред очима ове речи нашег спаситеља, као звезду водиљу и јасну дефиницију савршенства, прихватамо се писања о великој и светој тајни цркве, тајни која земљу уздиже ка небу тајни која позива човека да пре- вази|е себе и своје датости и крене путем савршенства, путем који води ка вечности, ка христу - о светој тајни монаштва којим ли речима описати часни живот монашки? тај пут сагра|ен од покајања и послушања, заливен потоцима суза, обогаћен и украшен дубином и лепотом богослужења, често пута нападан од ветрова искушења, али тај пут је увек обасјан зрацима неисказане радости, увек обасјан благодаћу и очинским загрљајем онога који нас је на тај пут позвао пропусница за тај пут је одрицање од света и свега у свету - земаљског ради небеског, пролазног ради непролазног, привременог ради вечног монаштво је благословени живот, живот у коме је све христос и који живи за христа и христа ради монах је огледало у коме се огледа и пројављује тајна смрти и васкрсења јер онај који прима монашки чин умире за овај свет и све што је у свету да би васкрсао и устао као нови човек у христу монах је икона покајања, оживотворена јеван|елска прича о блудноме сину (види лк 15, 11- 32), који презревши све овоземаљске насладе с покајањем хита у очинско наручје, бива примљен у очев загрљај и вечно жели да у том загрљају остане сам чин монашења се обавља у светоме храму, на светој литургији (или на бденију) пред целим братством (сестринством) који молитвено подржавају онога који приступа светоме @ртвенику настојатељ стоји на светим дверима окружен свештенослужитељима очекујући његов долазак, предво|ен свећеносцима и праћен умил- ним појањем тропара: „похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатст- во милоср|а твога! јер теби, господе, у умилењу вапијем: сагреших, оче небу и теби“ на монашење се приступа скрштених руку, одевен у белу кошуљу, пошто се сво световно одело претходно одложи у припрати, јер то свет- ско и раскошно одело ће заувек заменити скром- но монашко: одећа весеља и радости духовне, риза спасења и оклоп правде, шлем спасења, сандале у руке прима мач духовни - бројанице, штит вере крст христов и свећу која ће га увек подсећати на светост и величину чина који прима настојатељ излаже идеале монашког живота, али и искушења која пострижника вре- бају на том путу потом поставља питања кроз чије одговоре види спремност за примање чина пошто је пострижник исказао своју јасну жељу и спремност да ступи у монашки чин, настојатељ постризава унакрст власи његове косе, дајући му ново монашко име које на видљив начин говори да је умро стари човек, а родио се монах, опремљен, војник христов спреман за пут непрекидне страже над собом и борбе за осва- јање царства небеског велика радост бива на небу и на земљи када неко презре и младост и све овоземаљске про- лазне сладости и прими на себе благи јарам христов и обуче се у величанствено рухо јеро|акон клеопа (стефановић) ако хоћеш савршен да будеш православно монаштво послушности, сиромаштва и девствености многи су светитељи и светитељке просијали у монашком чину, од четвртога века када је монаштво настало у египту и развило се по читавоме свету о блажене ли те пустиње која је постала плодна земља која је изнедрила многе светитеље чији су подвизи и трудови светило свима нама који ходимо монашким путем и који увек молитвено призивамо за помоћ плодно семе монаштва пало је на гору атонску и на тој гори на егејском мору израсло у монашку државу чија је покровитељица, заштитница и хранитељка сама пресвета богородица света гора атонска, место које је дом сваког монаха, место молитве, место где се на посебан начин осећа присуство и заштита пресвете богородице већ вековима је ризница која чува древну монашку традицију она је тако|е непроцењиво богатство јер се ту дан и ноћ узносе молитве господу једним устима и јед- ним срцем за цео свет тако|е, семе ан|елског живота дало је плодове и у србији, русији, румунији, грузији, грчкој монаштво је умирање ради @ивота, одрицање од свега ради задобијања свега, жртва ради живота са христом који се жртвовао за све, распи- њање у свету ради васкрсења једном речју монаштво је благодатни живот по богу и за бога 44 васкрс 2/2008 човекољубље је добротворни фонд српске православне цркве, основан 1991 године као одговор српске православне цркве на хуман- итарне потребе становништва проузроковане погоршаном социјално-економском ситуацијом у региону основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потреб- на човекољубље, као добротворни фонд српске православне цркве, одговара на духовне и егзис- тенцијалне потребе човека и заједнице, допри- носи смањењу патње и пружа љубав, веру и наду ближњима циљеви и задаци човекољубљем управља управни одбор који чини пет архијереја спц: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфилохије (председник управног одбора) и чланови управног одбора: епископ бихаћко- петровачки хризостом, епископ врањски пахомије, епископ шумадијски јован и епископ ваљевски милутин вредности и принципи човекољубља огледају се у извршавању следећих задатака: помоћ сиромашним, маргинализованим и угроженим групама; помоћ жртвама масовних несрећа; помоћ у стварању услова за економску самосталност осиромашених слојева у друштву; допринос побољшању социјалне и здравствене заштите угрожених група; допринос образовању угрожених група; развијање свести о узроцима сиромаштва и начинима да се они превази|у; развијање свести о милоср|у, пожртвовању и чињењу добрих дела, поготово код верника српске православне цркве; усавршавање капацитета човекољубља ради маја вранић човекољубље - добро православни мисионар 45 постизања виших стандарда квалитета у раду човекољубље има преко 60 запослених и више од 200 сарадника и волонтера епархијске канце- ларије човекољубља налазе се у београду, новом саду, крагујевцу, краљеву, нишу, врању, подгорици, бања луци и книну човекољубље реализује велики број сложених пројеката намењених маргинализованим и угроженим гру- пама у друштву: од психо-социјалне подршке деци, старима, људима оболелим од сиде и терми- нално болесним људима, преко курсева за неза- послене, до економског оснаживања и изградње капацитета у заједници своје стратешке циљеве човекољубље данас остварује делујући у следећим програмским областима: директна хуманитарна помоћ нају- гроженијима, здравствено-социјална област, ревитализација села и унапре|ење пољо- привреде, образовање и изградња партнерских односа и сарадња светосавска учионица човекољубље посебну пажњу посвећује бризи о деци, старима и маргинализованим групама „светосавска учионица“ је пројекат намењен деци и младима лишеним родитељског старања пројекат се реализује у седам социјалних устано- ва за децу без родитељског старања циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце пружањем равноправне могућности за учење и активним укључивањем деце у друштвене и кул- турне активности студенти завршних година студија и млади незапослени наставници укључени су у пројекат као волонтери преко стотину волонтера помаже деци у учењу, као и у њиховом социјалном и културном развоју „мобилна медицинска кућна служба (момекс)“ је програм помоћи намењен старим људима и особама са инвалидитетом који се спроводи у београду, крагујевцу и книну пројекат обухвата помоћ, подршку и кућне посете корисницима од стране медицинског особља и волонтера екипе обилазе и избегла и расељена лица смештена у колективним центрима циљ пројекта „психо- социјална подршка људима који живе са хив/аидс-ом“ је антисегрегативан и недискрими- нативан приступ људима оболелим од сиде и то активним учешћем српске православне цркве и волонтера човекољубља у обезбе|ивању дирек- тне психо-социјалне подршке и неге захваљујући тиму младих и обучених волонтера, ме|у којима су будући свештеници, социјални и здравствени радници, човекољубље реализује овај пројекат путем редовних посета корисницима у болници, индивидуалних кућних посета, групних састана- ка и различитих друштвених дога|ања у жељи да допринесе превентивном раду са младима, човекољубље већ неколико година организује и семинаре за вероучитеље циљ семинара „превентивни карактер верске наставе“ је да оснажи улогу вероучитеља у превенцији болести зависности, хив/аидс-а и насиља ме|у средњошколцима и учини их спремнијим да одговоре на многобројна питања средњошколске популације и промовишу здраве моделе понашања пољопривредни пројекти у циљу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота, човекољубље реализује низ хуманитарних и доходовних пољопривредних творни фонд спц добротворна делатност цркве детаљније инфомације о раду човекољубља, добротворног фонда српске православне цркве можете наћи на њњњцовекољубљеорг, електронска адреса је београд@цовекољубљеорг, а контакт телефон 011/ 36 72 970 46 васкрс 2/2008 пројеката ови пројекти намењени су соци- јално угроженом становништву, посебно избеглим и расељеним лицима смештеним у породице домаћина у србији човекољубље подржава пољопривредне активности попут вештачког осемењивања крава, формирања и одржавања фарми пилића и кока носиља, пчеларства, узгајања поврћа у пластеницима итд осим тога, човекољубље организује низ курсева и радионица у циљу обучавања корисника о производњи хране образовни пројекти циљ образовних пројеката је економско оснаживање социјално угроженог станов- ништва (локално незапослено становниш- тво, избегла и интерно расељена лица) у град- ским подручјима србије пројекат се реализу- је у београду, крагујевцу, краљеву, новом саду, нишу и врању човекољубље организује обуку из компјутерског описмењавања, књиговод- ства, рачуноводства, и енглеског језика тако|е организује се обука за старе занате: дуборез (краљево), шивење (ниш), ткање (нови сад) и сликање на стаклу (врање) човекољубље организује и различите семи- наре који подстичу запошљавање и самоза- пошљвање (активно тражење посла, осни- вање малих предузећа и задруга) у оквиру образовних програма, човеко- љубље посебну пажњу посвећује дијакони- јској пракси и тренингу волонтера у циљу испуњења једног од основних принципа рада задатих у правилнику фонда, а усвојеном од стране светог архијерејског сабора српске православне цркве, човекољубље своју улогу све више види у јачању дијаконијске праксе и у том смислу обликује и реализује волон- терске програме образовање волонтера, а нарочито оних који су студенти теологије за дијаконијску праксу од посебног је интереса за даљи развој програма човекољубља човекољубље сара|ује са многим донатори- ма, хуманитарним организацијама, другим православним организацијама, те са институ- цијама у свим државама на подручју свог деловања пасха господња, празник над празницима, дан- има ишчекиван, даје одговор свим нашим тру- довима и жртви, молитви, радости, смирењу, који су непрекидно били присутни у току великог поста великопосна богослужења имају за циљ да у нама пробуде осећај покајања у току ових служби слушамо старозаветне текстове, стихире и молитве које нам детаљно откривају падове и грехове наше, а уједно нас позивају на покајање и приљубљивање избавитељу свима су нам познати велики поклони (метаније - у преводу са грчког језика значи покајање, преумљење) где се целим својим телом спуштамо ка земљи, падамо, ум свој спуштајући највише, а потом се победоносно, храбро и радосно подижемо покајање је наш одговор qубави божијој празник васкрсења господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше васкрсење (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам је господ даровао васксењем) свети јован лествичник у својој лествици нам предивно дефинише покајање „покајање је завет с богом да ће се водити један нови живот покајање је купац смирености покајање је неопозиво одри- цање од сваке жеље за телесним добрима покајање је помирење с господом путем вршења добрих дела супротних пре|ашњим гресима покајање је очишћење савести“ покајањем се ми обраћамо и враћамо богу и цркви његовој јер смо се грехом удаљили грех удаљава и одваја човека од бога, од вечног живота, а како нас опомиње св ап павле „плата за грех је смрт“ ( рим 6,23) овде видимо да се грех појављује као наш најозбиљнији противник и непријатељ на путу обожења и спасења грех је грешка, погрешка учињена нашим мислима, речима или делима у односу на закон божији и вољу божију грех је преступање заповести божијих, чињење зла и не чињење добра да ли постоји могућност да не грешимо? ако грешимо како се супроставити греху и вратити богу? у заупокојеној служби стално слушамо речи свештеник велимир врућинић православни мисионар 47 о покајању „да нема човека да живи а да не греши“, а са друге стране видимо да нас грех удаљава и лишава близине божије одговор који нам црква даје јесте покајање како да схватимо право, истинско пока- јање које својом моћи побе|ује сваки грех и враћа човека богу? ум и срце су места где ми обликујемо свој однос према богу и према ближњима време и учињено дело не можемо да вратимо, али можемо себе у односу на прошло, погрешно дело, реч или мисао изменити променићемо се тако што ћемо схватити и увидети да смо учинили погрешку тада у свом срцу имамо осећај кривице и бићемо жалосни због учињенога али у исто време имамо и осећај радости због повратка оцу који нас љубављу очекује и нашем повратку се радује ове две ствари морају да иду једна са другом, јер осећај кривице без радости човека може да одведе у другу крајност, очајање суштину покајања нам најбоље открива прича о блудном сину описана у лукином јеван|ељу (лк 15, 11-32) блудни син одлази у земљу далеку која је символ нашег грешног, палог живота и удаљености од бога повратак из те далеке земље се дешава тек онда кад блудни син схвати да је све изгубио, да ништа нема, да је пропао и пао али као врхунац покајања јесте и радост због сазнања да опет може да буде заједно са оцем а отац још издалека видевши сина сазива слуге и наре|ује им да се припреми велико славље, јер син његов мртав беше и оживе, изгубљен беше и на|е се својим гресима ми смо се удаљили од господа и искључили се из цркве његове тада „бог интервенише долази божанска благодат без благо- дати, човек не може да се покаје qубав божија чини све она може да се послужи нечим - болешћу или нечим другим, зависи - да би човека привела покајању ми, са своје стране, треба једноставно и без усиљавања да предузмемо покрет према богу, а од тога часа па надаље - дејствује благодат божија“ (старац порфирије) као коначан циљ и испуњење покајања се дешава када покајник осу|ује своје грехе истински их исповедајући исповест је света тајна у којој црква сведочи и потвр|ује да истинско покајање постоји и да бог прима покајника црква, оличена у свештен- ику, потвр|ује и објављује да покајника с љубављу и радошћу враћа у наручје своје православље и правоживље сцена православне омладине припада просветном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карло- вачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас, дошла је са севера из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле, који је председник верског добротворног старатељства, дао је свој патријарашки благослов 1999 године за настанак и рад сцене православне омладине трудом чланова до сада су изведена четири комада најпре је припремљен комад „бој за косово“, који је на видовдан 1999, заслугом ружице цветић и проф књижевности растка јефтовића, преми- јерно изведен у сали патријаршије своје похвале изразио је његова светост патријарх павле кога је посебно погодило читање имена убијених срба на косову и метохији тих тешких година, на самом крају драме на видовдан 2001 у сали патријаршије преми- јерно је изведен комад „qуо вадис домине?“, по роману хенрика сјенкјевича за који је сценарио написала ружица цветић, а режирала га бојана марковић представа је постигла велики успех изведена је преко четрдесет пута у земљи и у расе- јању у народном позоришту у београду је изведе- на 2004 год и тада је остварена жива сарадња, тако да костиме за представе као и понеке 48 васкрс 2/2008 ђакон владимир марковић сцена правосл реквизите сцена православне омладине поза- јмљује из народног позоришта на светог саву 2006 премијерно је изведена и пригодна академија у сали прве економске школе сценарио је писао проф богословије светог саве горан раденковић, а за потребе сцене прерадио и прилагодио владимир марковић, који је и режирао уз чланове сцене православне омладине на овом пројекту сара|ивали су ученици прве економске школе и хор при храму св александра невског под диригентском пали- цом бисерке васић академија је поново изведена и у сали патријаршије у марту месецу 2006 године прича се развија од стварања света посте- пено преко старог завета и пророштава, наговештавајући оваплоћење и ро|ење спаси- теља нашег, господа исуса христа уз благовести гаврила стефановића венцловића, јефимију, деспота стефана лазаревића, св саву и св симеона, пролазећи кроз разне епохе хришћанства и наше црквене историје путујемо са јунацима прича у време када су царства горела у пепелима а опстајала само она која су за славу и чувара имала самог бога на видовдан 2007 год у сали патријаршије је премијерно изведена драма „земља недо|ија“, по тексту св николаја @ичког комад је режирао проф растко јефтовић, а улоге су припале православни мисионар 49 авне омладине хришћанство и уметност 50 васкрс 2/2008 ученицима пете и прве београдске гимназије, као и земунске гимназије радња кома- да је смештена у немачки кон- центрациони логор за време другог светског рата суди се капетану спаси спасовићу, који на оптуженичкој клупи брани идеале хришћанског борца, родољуба и човека који за начело свога постојања, живота и вредновања ствари има слику живога христа, пред којом се моли за спас свога народа, али и ту|инских поред бројних гостовања, на празник св симеона мирото- чивог, 2008 године представа је изведена и у ош „арчибалд рајс“, на карабурми тада су се члановима сцене придружили и малишани из организације „роде“, која брине о деци оме- теној у развоју трудом и љубављу директора школе и |акона угрина поповића ово изво|ење представе било је „одмор“ деци која су „натоварена тешким бре- меном“ сцена православне омладине припрема и нове драме а посто- ји и стална могућност пријема нових чланова и разних видова сарадње и гостовања ми као православни хришћани смо се одувек разликовали од света, али никада нас свет није сматрао некултурним и непросвећеним нажалост, данас живимо у вре- мену када многи мисли да су црква и култура два потпуно одвојена појма намећу се културни назори у друштву потпуно страни нашој православној традицији и нашем православном утемељењу наше није да се против њих боримо оспоравањем и оповргавањем, већ да богоспа- соносне истине наше свете цркве сведочимо у свим сегментима свога живота тако смо дужни и да дамо пример и садржај наше православне кул- туре то су основне идеје које су определиле нас- танак и постојање сцене православне омладине те идеје и данас представљају центар мисион- арског замаха, истинско мисионарење стилом и речју културног и просвећеног човека поред тога што драмска уметност начелно представља имитацију живота, млади окупљени око сцене православне омладине сваком новом драмом, боје сопствене животе животворним бојама, светог духа, @ивотодавца @иве у цркви, и сведочећи живога бога, остварују своју службу у цркви православни мисионар 51 поред олтарског свештенства (епископа, презвитера и |акона) јако је важно поменути и понешто рећи о нижем цеквеном клиру у који улази и служба чтеца чтец се на своју службу поставља чином који се назива хиротесија или рукопроизво|ење, и то испред олтара пре почетка свете литургије од стране епископа ова реч хиротесија има исто значење као и реч хиротонија, дакле, рукопо- ложење, али се користи да би се ова два чина - посвећење у виши и посвећење у нижи клир раз- ликовали светом тајном рукоположења, тј хиротоније даје се благодат светог духа за вршење светих тајни епископима и презвитерима, |аконима саслуживања, док је хиротесија благослов еписко- па за помагање свештенослужитељима како у олтару, тако и ван њега служба чтеца је веома стара, и претпоставља се да је коначно уобличена у цркви током 2 и 3 века, јер сведочанство о њој имамо у правилима светих апостола основни предуслов за примање ове благодатне тајне јесте да онај који жели да постане чтец, тј помагач у олтару буде крштен и пуноправни члан цркве христове оно што је карактеристично за овај свети чин јесте да се на посвећењу за њега врши крстоо- бразно пострижење власи, тј косе, као и при- ликом крштења разлог за ово је символичан и означава у потпуности предавање на службу богу постриг косе се врши крстообразно у спомен на христа, а у име свете тројице - оца и сина и светог духа основни задатак и смисао овог светог чина видимо и из молитве коју епископ чита, одмах по пострижењу: „господе боже сведржитељу, дај му да са сваком мудрошћу и разумевањем чита божанствене речи твоје и да се у њима поучава, чувајући га у непорочном живљењу“ одмах затим, он чита одељак из књиге апостол, чиме се символички показује која ће чтецу бити основна обавеза на богослужењу, а то је читање из ове књиге у којој су забележене речи из посланица светих апостола, јер реч „чтец“ и значи читач онај члан цркве који је удостојен чина чтеца носи и посебну одежду која га на неки начин раз- ликује од осталих верних у цркви његова одежда је стихар, једноставна бела хаљина са извезеним крстом на ле|има иначе, стихар је одежда која је заједничка свим црквеним чиновима: и епископима, и свештеницима и |аконима на крају би требало истаћи да је веома лепо видети данас велики број деце, ученика, студената разних узраста како помажу својим парохијским свештеницима у олтару носећи свеће, додавајући кадионицу, читајући апостол ово је један врло леп и благочестив обичај, који је врло важан, јер доприноси да што већи број верних активно учествује у св литургији, која је основ нашег хришћанског живота и неопходан услов за задо- бијање вечног царства божијег александар панић улога чтеца у цркви службе цркве 52 васкрс 2/2008 пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас једин- ствен и непоновљив усусрету са хришћанством, народи су обогаћи- вали своје ризнице традиције новом животно- шћу која је обиловала радосном вером и добром на- дом народи који су имали, попут древних грка, раз- вијене философске, уметничке и научне дисципли- не, од хришћанства добијају тон оптимизма који замењује дотадашња учења о нужности дешавања и предодре|ености живљења овакви народи су ро- бовали мисаоним предубе|енима да се судбини не може побећи, већ да се неминовно мора прихвати- ти то што се дога|а такво посматрање ствари се од- ражавало и на формирање њиховог народног лика (нације) други, пак, народи попут јудеја су у сусре- ту с хришћанством ослоба|али снажне огранича- вајуће стеге које су их затварале у једнонационалне димензије народи на ниском културном степену, попут старих словена, од хришћанства су добили покретачку силу сопственог националног и култур- ног преображаја ме|утим, утицај није текао једно- смерно хришћанство, освајајући различите наро- де, у себе је угра|ивало особености тих народа, и на тај начин постало складна симфонија најразличи- тијих националних карактеристика црква - јединствена заједница различитих оживљавају многе црквене заједнице на разним странама ондашњег познатог света узносе се мо- литве и песмоспеви на разним језицима свето пи- смо се преводи на народима разумљив језик разви- ја се црквено појање уз музичке особености одгова- рајуће народне музике све у свему, црква постаје и ушће разнонародних културних вредности, и из- вор охристовљења и узвишења народа да ли је црква, као заједница верних окупљена око христа, захтевала од оних који су крштењем желели да постану њени чланови, да се као учесни- ци новог начина живота одрекну свега што је чини- ло њихов дотадашњи живот, па и саме народности? да ли се тврдња светог апостола павла да у христу нема ни јудејина, ни грка, односила на то да бисмо крштењем требало да се одрекнемо наше народно- сти? коначно, да ли можемо помирити тврдњу да смо у христу сви једно, а да смо по језику, култури и обичајима лепеза различитости? на сва ова питања одговор је негативан а, такав одговор непосредно проистиче из саме сржи православног схватања од- носа човека и бога човек и бог могу да имају непосредан лични од- нос, уколико то човек жели, јер бог који је љубав, са- мим тим што је љубав, увек жели такав однос са чо- веком бог са сваким човеком од адама па до општег васкрсења има јединствен и непоновљив однос на сличан начин и ми са људима око себе имамо једин- ствене односе ниједно нама љубљено биће не мо- же уносити истоветну радост сусрета са њим у од- носу на неку другу особу колико благостање у наше срце уноси пријатан разговор са нпр нашим родитељима ме|утим, на другачији начин је ми- ром испуњена наша душа када се сусретнемо са вр- ло драгим пријатељем постојање једног пријатеља даје један квалитет нашем живљењу, а постојање на- ших родитеља даје неки други квалитет и тако је са свима са којима долазимо у однос љубави и при- јатељства када погледамо ту нашу малу заједницу (нас, наших пријатеља, родитеља, сродника и свих других нама драгих бића) у контексту цркве као за- једнице верних који покушавају да се поистовете са оним око којег су се сабрали, долазимо до једно- ставног закључка да имамо могућност да се охри- стовимо (постанемо слични христу) ме|утим, па- вле ће остати и сада и у будуће и на све векове павле и као таквог ће га и бог и сви који су били и јесу и биће у живом односу са њим препознавати и воле- ти од њега нико, па ни сам бог не очекује да поста- јован бабић шта је то хришћан- други православни мисионар 53 не неко други дакле, имамо наизглед необичну си- туацију са једне стране, као чланови цркве сви те- жимо да постанемо слични христу спаситељу са друге стране, то не подразумева да се изгуби наша аутентичност и да се сви укалупимо у испрограми- ран профил једне личности пут усличења христу господу кроз цркву је за свакога од нас јединствен и непоновљив народни лик као део нашег личног идентитета следујући напред речено, и о нацији можемо размишљати на сличан начин родили смо се, одра- стали и као личности изгра|ивали у једној народној заједници која се служи својим језиком, помоћу ко- јег је кроз историју настајало мноштво дела нацио- налног, научног, уметничког, духовног и другог стваралаштава природно, и покрет ка богу је зна- чио изгра|ивање заједнице исте вере, наде и љубави са људима који говоре истим језиком и има- ју исто културно насле|е и сама црква се развија као помесне (територијалне) хришћанске заједнице касније се те помесне заједнице повезују у веће територијалне целине на ко- јима су у највећем броју живели припадни- ци једног народа, па се јављају помесне цр- квене заједнице које данас познајемо под именима руска, српска, бугарска, грчка, ру- мунска и др православне цркве како у том мноштву различистости наро- да који изгра|ују цркву христову, постићи јединствену заједницу исте вере, наде и љубави? једно од најједноставнијих решења би било укинути све нације и фор- мирати једну коју бисмо могли назвати хришћанска нација или бисмо могли рећи да је потребно одрећи се националног да би се постигло хришћанско ме|утим, већ рекосмо да је наш однос са богом једин- ствен и уникатан и као такав незаменљив са другим припадност народу је део нашег бића према томе оно национално у нама не може бити брисано јер бисмо на тај начин извршили терор над човеком и његовом личношћу одузели бисмо му део нечега што је дубоко уградио у свој идентитет замислите апсурд да вас неко натера да се неким новим измишљеним језиком молите богу јер ваш доса- дашњи није добар? не, то никако није дух православља потрага за решењем очигледно је да пону|ено „решење“ није утеме- љено на светом предању цркве у следећем настав- ку ћемо покушати да прона|емо одговор у великој светопредањској ризници наше цркве које су странпутице и замке очувања националног у на- шем личном идентитету на путу хришћанског узрастања? да ли је нација ору|е љубави или мржње на поменутом путу? ово су само нека од многоброј- них питања ски национализам? део - црква и држава 54 васкрс 2/2008 христос је, дакле, кључ свих заго- нетки које се постављају пред људском запитаношћу он је ка- мен темељац или „крајеугаони ка- мен“, како пише у светом писму, на коме почива живот чежњу човека да на|е сигуран темељ своје ег- зистенције и свега што постоји и што се коле- ба, као и преплитање хришћанског и филозоф- ског идентитета најбоље је схватити ако се по|е од самог почетка почетак филозофије јесу старо- грчки мудраци који су живели пре сократа на- равно, овде се не бавимо далекоисточном фило- зофијом, чије полазиште је „пут небића“ и која у својој суштини није својствена западном човеку трагање за првим принципима на основу којих читав свет „ради“ јесте исконска потреба да се на- |е извесност, ослонац или темељ другим речима, оно што остаје непромењиво у свеукупности која нас окружује и која се, како можемо видети, стал- но мења пресократовци су сматрали да је природа оно од чега треба почети тачније од једне ‘’датости’’, коју нико није изабрао већ се у њој затекао сама природа је оно од чега се не смемо одвојити ако мислимо да останемо у животу талес из милета, филозоф и математичар, су- штину или идентитет природе тражио је у води, која је, по њему „извор и неограничена залиха свега“ касније, све до парменида егзистира ми- сао на тој талесовој теорији јер се покушавало простом заменом одре|ених принципа доћи до узрока или смисла постојећег тако, на пример, анаксимандар каже да је почело „апејрон“, анак- симен да је то ваздух, хераклит ватра наравно да ни апстрактне одредбе као што су биле емпедо- клеова љубав и мржња, питагорини бројеви или демокритови атоми не мењају битно овај поглед на свет то свакако не ради ни парменид, али раз- лика је у томе што је он само биће поистоветио са мишљењем и тако га издигао из „прашине“ ту част пармениду као оцу филозофије одао је и не- мачки филозоф хегел када је за парменидове претходнике који су принцип тражили у матери- јалном рекао да то нису биле „чисте мисли“ и да тек са њим почиње „права филозофија“ без обзи- ра да ли је принцип „мисао“ или је то ватра и вода остали смо на претпоставци да се он мора по сва- ку цену сазнати сазнање остаје једини пут помо- ћу кога покушавамо да се домогнемо извесности, принципа или „чаробне формуле“ на основу које све функционише када прона|емо, сазнамо или сазидамо темељ, онда је претежно све лакше, јер имамо визију целокупне слике хришћани свој темељ нису тражили на истом месту као и старогрчки филозофи и нису помоћу разних метода покушавали да га прона|у и сазна- ју једноставно, темељ се сам открио и то у лику го- спода исуса христа начин на који ступамо у кон- такт са тим темељом је вера, а не сазнање, као што је то било случај и жеља филозофа требало је по- веровати у „парадокс“ да је човек из назарета, ко- ји се до тридесете своје године бавио столар- ством, истовремено и сам принцип на основу ко- јег се свара и функционише читав космос, приро- да, човек апостол павле, који је у почетку био ве- лики противник христа, након покајања у својој првој посланици корићанима пише: „јер темеља другог нико не може поставити, осим постојећег, који је исус христос“ христос је, дакле, кључ свих загонетки које се постављају пред људском запи- таношћу он је камен темељац или „крајеугаони срећко гујаничић темељи антич и христос ка православни мисионар 55 камен“, како пише у светом писму, на коме почи- ва живот одвајање од христа значи губитак принципа, губитак енергије, губитак смисла, губи- так извора у својим духовним песмама цар давид на више ме- ста ову тезу апостола павла сликовито по- твр|ује описујући стварање и моћ госпо- да у псалму 104 он ка- же: „господе, боже мој, велики си веома, обу- као си свијетлост као хаљину, разапео небо као шатор, утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не по- мери ва вијек вијека; на горама стоје воде, од громовног гласа твојега текустворио си мјесец да показује времена, сунце позна- је запад свој, стереш таму и бива ноћ, по ко- јој излази све звијри- ње шумско гле море, велико и широко, ту гмиже без броја животиња мала и ве- лика све тебе чека, да им дајеш пићу на ври- јеме дајеш им, прима- ју, отвориш руку своју, сите се добра одвра- тиш лице своје жало- сте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи“ ке филозофије о темељ цркве хришћанство и философија античка философија није успела да прона|е постојан темељ 56 васкрс 2/2008 велики проблем данашњице и сигурно један од највећих проблема који утиче на развој хришћанске заједнице су верске секте које својим деловањем деструк- тивно утичу на појединца као и на зајед- ницу у глобалу скоро сваки појединац је упознат са њиховим деловањем, али не и са последицама које оне изазивају да бисмо исправно сагледали овај проблем морамо прво да видимо који су то пре- дуслови који доводе до ступања у оваква „удружења“ пре свега треба напоменути један од основних разлога, са којим се вероватно не би сложили поједини сектолози, а то је недостатак редовног литургијског живота код људи наиме, само отпадање од литургијске заједнице доводи до губитка евхаристијског јединства са христом, а то доводи до лутања и губит- ка благодати божије, што све доводи до лакшег пропадања човековог верска необразованост први моменат у једном друштву који доводи до ширења секти је велика верска необразованост овај појам је доста везан за наше окружење, као и за већину земаља источне европе наиме, прошли смо код велики период атеизма који је данас довео до религијског лутања код људи човек данас лута у потрази за својом религијом и на том путу не разазнаје разлике изме|у традиционалне цркве и верске секте ту је доста битна улога државе која кроз своје институције, а пре свега образовање треба да омогући појединцу, а и друштву у целини да своје духовне потребе које се данас показују усклади и усмери на прави пут дакле, црква и држава морају помоћи људима да не залутају на овом путу, и свакодневно водити рачуна о спречавању духове пропасти која прети овом наро- ду, а које смо нажалост све мање свесни проблем породице следећи проблем који доводи до ступања у секту је проблем породице и последице које се из тога ра|ају породица је у двадесетом веку доживела велике промене, али су проблеми остали исти савремени живот људи је доживео велико убрзање, илија јокић верске секте и њихов ути погрешан је стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годинама веома лако постају њихови чланови баш због лутања и потраге за својим идентитетом православни мисионар 57 које је одузело време потребно посвећењу деци млади данас остављени на милост и немилост „улици“ немају од кога да науче духовне вредности, као и свакодневни проблеми са којима се сусрећу доводе до њиховог отпадања од породице као такви постају лака мета за све оне који који се секташтвом баве, који лако препознају такве људе и врло брзо им дају утеху подсећам да је сваки човек биће заједнице, и какав год био не може живети сам родитељи заборављају на децу, не препознају њихове проблеме и на тај начин их одбацују од себе утеху таквом младом човеку ће врло брзо пружити верска секта сам почетак ступања у секту везан је за стицање њиховог поверења они ће се потрудити да вам веома брзо постану пријатељи, „разумеју“ сваки ваш проблем сам аутор ових редо- ва се уверио у њихову „топлу“ добродошлицу свака секта ће се потрудити да вас одмах одвоји од ваше предходне заједнице човек чије проблеме не разуме друштво почиње да тражи своју припадност основни знаци да је неко подложан чланству у таквим организацијама су промена његовог односа према породици (са којом своди комуникацију на минимум), пријатељима (које почиње да одбације), школи (где се дистанцира од својих другова и дру- гарица) верска секта, уз помоћ погрешне пси- хологије којом се бави, врло лако ће вас наговорити да одбаците свој предходни живот да ли то може мени да се деси свако од нас ће рећи „мени то не може да се деси“ то је доста погрешно размишљање јер способност верске секте за прихватање нових чланова и јесте у њиховом безазленом наступању према вама ваши први утисци ће бити лепи јер верска секта у почетку деловања према вама неће покушавати да вам наметне никакве обавезе, већ ће вас само топло и срдачно прихватити када они постани ваши „нови пријатељи“, касније ће са вама моћи врло лако да манипулишу тако|е је погрешан стереотип да само најмла|и чланови породице могу упасти у секту све су чешћи случајеви да и родитељи у средњим годи- нама веома лако постају њихови чланови баш због лутања, потраге за својим идентитетом и тражењем одговора на нека животна и космолошка питања из свега овога видимо да је љубав у породици и ме|усобно разумевање његових чланова основа сваке породице и само кроз љубав ће се она сачувати од свих савремених зала која јој прете цај на савремено друштво црква и секте 58 васкрс 2/2008 на који начин верске секте наступају у нашој средини? на самом почетку треба напоменути да је вероват- но једина предност десетогодишње изолације наше земље та што су и верске секте задржале стари начин регрутовања чланова који је на западу пре- вази|ен и већ одавно постао „провидан“ овде мис- лим на тзв службовање „од врата до врата“ и дељење пропагандног материјала који ћете на западу ретко срести ме|утим, полако и код нас долазе глобални начини деловања верских секти који су наизглед тотално другачији и немају везе са верским сектама покушаћу да вам наведем само неке примере злоупотреба верских секти у данашњем друштву код нас је честа појава да нам у руке може допасти неки наочиглед црквени часопис, а када га мало анализирамо закључујемо следеће: најчешће су штампани ћирилицом и доста личе на часописе српске православне цркве, у сво- јим текстовима дају одговоре на веома интересант- на питања, чак постоје и илустрације за децу оно што је најважније, нигде нећете пронаћи да је секташки часопис, али нигде нећете ни пронаћи ко је издавач један од следећих начина је рекламирање и про- даја лековитих препарата у званичним медијима који лече од свих болести ни овде нећете ни чути ни видети спомен секте, већ они једноставно на тај начин покушавају да привуку болесне људе и да им пруже утеху за њихове тешке болести свако од нас зна да не постоји ни лек ни препарат који ће вас излечити од свега, али психологу секте је сасвим довољно да му се на оглас јави човек који мисли да тако нешто постоји и коме је такво нешто последња нада у животу секта зна да такви људи немају више коме да се обрате и они ће врло брзо пронаћи своје утешитеље у верској секти постоји и неколико модерних начина ступања у верске секте и то углавном кроз квази курсеве менаxмента, рачунара, страних језика, ме|ународних размена ученика и студената итд данас су у америци веома популарне школе за обуку менаxера где се бавите вежбањем реторике, учењем психологије запослених и начином управљања у својим фирмама постоји доста случајева где су само такве школе биле покриће за уво|ење богатих директора у чланове верске секте, јер вежбањем психологије обични људи који су дошли са другачијим намерама за доста кратко време постану извор финансирања верске секте подсећам вас да је најчешћи циљ вер- ских секти новац и неки од најбогатих људи данас су во|е појединих секти циљне групе секташа можемо разврстати циљне групе људи који су најчешће потребни верској секти млади, који су бесплатна радна снага за дељење пропагандног материјала, флајера, часописа, проспеката итд до којих граница то иде можемо видети у појединим београдским средњим школа- ма где је секта слала младе и лепе девојке у „мушке школе“ да шире проповед и сакупљају нове чланове старији, добро ситуирани људи који немају децу или не живе се њима овде је јасно да је у питању финансијска добит, јер такве људе можете врло лако задобити за пријатеље медијски популарне јавне личности они им служе за бесплатно рекламирање и ширење своје популарности на овај начин ће велики број фано- ва поћи за својим идолом када би просечан човек чуо за секту кабала да није било певачице мадоне? у нашој земљи постоји веома добар закон о вер- ским заједницама, али који се, нажалост, не примењује у потпуности у њему јасно стоји да се свака верска заједница чије је учење деструктивно по човека и друштво мора забранити на овоме се и остало јер никада није формирана управа за борбу против верских секти при министарству унутрашњих послова наше друштво се сети овог проблема само када до|е до велике трагедије која је изазвана деловањем верске секте имали смо доста случајева где цео град зна да је девојка која је извршила самоубиство била припадник верске секте, али на томе све остаје свакодневно у нашим болницама умиру људи који одбијају да приме трансфузију крви јер им учење јеховиних сведока то забрањује да ли су ово јасни докази да наше друштво улази у велике проблеме пред којима ми остајемо слепи? свакодневно се морамо позивати на божанску заповест „qуби ближњега свог као самога себе“ и само као развијено друштво, само као редовни чланови цркве можемо задобити благослов божији за живот у љубави и спасење од оваквих савремених проблема православни мисионар 59 хттп://њњњверонаукаоргyу/ овом приликом представљамо јако интере- сантну презентацију посвећену програму вер- ске наставе епархије шабачке, утолико инте- ресантнију, уколико се у обзир узме чињеница да је она једна од ретких, ако не и једина код нас тематски усмерена ка веронауци напорно би било покушати да се суздржано пише о са- држају који нам се указао при учитавању глав- не стране - пар секунди визуелног шока и свест о пријатности која је присутна доводе до одушевљења једноставност и лепота задржаће вас на првој страни, дуже но уобичајено пола- зећи од маштовито смишљеног менија (избор- ника) пролазимо кроз десетак страница тако јасно и естетски уприличених, да смо са лако- ћом и задовољством испратили садржај а што се овога тиче, изнена|ује богат и до- бро начињен избор текстова православне те- матике, ме|у којима су и читаве књиге (нпр псалтир) припремне посетиоцу за преузи- мање и штампу за боље разумевање битних момената старозаветне историје стоје нам на располагању фотографије скица и мапа, што је заиста реткост, када су у питању виртуелне би- блиотеке презентација православне тематике код нас тако|е је за похвалу и могућност преузимања неколицине аудио записа право- славног појања, разврстаних према начинима које упражњава црква широм света никако не пропустите преглед странице календар која нуди преглед кратких житија светитеља коме је посвећен одре|ени дан, све скупа са прика- зима иконица њима посвећених ту су још и речи о посту и текстови најпотребнијих (сва- кодневних) молитава несумњиво ће бити ин- тересантног садржаја у оквиру стране посве- ћене филму, која је тренутно у изради оно што је можда могло бити најпре поменуто, а тиче се садржине и сврхе ове презентације, јесу ин- формације (нпр наставни план и програм ра- да) и активности, које користе и у којима уче- шће могу узети сами вероучитељи матичне, шабачке епархије сваком вероучитељу стоји на располагању могућност отварања налога, односно пријаве и добијања своје интернет адресе, као и активног учествовања у раду фо- рума заиста се ради о једној презентацији која је за пример, од које се може много очекивати, коју бисмо могли сматрати потврдом иску- ствено опробане истине да је поред саме садр- жине (не само када је интернет у питању) би- тан и начин на који се она изложи хттп://њњњортходоxпхотосцом/ већ из самог назива, односно адресе пре- зентације може се назрети садржај који доми- нира у питању је покушај да се православна драган јовичић православље на интернету црква и савремене технологије 60 васкрс 2/2008 вера и њена жива, искуствена потврда пренесе широм виртуелне васељене путем слике тешко је остати равнодушан прили- ком сусрета са фотографијама личности светаца и угодника божијих, ревносних монаха, отаца и духовника, лепоте свети- ња православних утисак бива појачан ти- ме што већину фотографија прати објашњење, тако да се потпуније може до- живети бљесак благодати којом приказане светиње и свети одишу упознавање са свим, за свет православни, битним момен- тима је сигуран, као и чињеница да ће се добро урезати у памћење поред приказа светитеља и њихових не- трулежних тела (моштију), ту су слике са- времених православних подвижника, ду- ховних отаца српске, румунске, руске и грчке православне цркве и места њиховог обитавања - пружа се прилика за упознавање са бројним чувеним манасти- рима, посебно са оним светогорским, као и светим местима славног града јерусали- ма не изостају ни репродукције најлеп- ших и чудотворних икона и фресака хри- ста, богомајке и светитеља пажња је по- свећена и тренутцима свакодневице мана- стирског живота овако богат садржај допуњен је видео записима свете литур- гије, спремних за преузимање и прегле- давање, као и допадљивим скринсејвери- ма састављеним од репродукција право- славних икона појавом свима већ познатог мп3 формата иза- звана је права револуција у преслушавању музике свих могућих жанрова, као и у њиховом преузимању са интернета иако је угашен пионир слободне, у суштини нелегалне, размене музичких фајлова, сервис по имену напстер, лав- ина коју је он изазвао није могла бити никако заустављена наиме, поменути напстер је тек после своје „смрти“ добио наследнике у бројним клоновима који су ову апликацију опционо пре- вазишли тако да данас музичке куће тешку муку муче са овим проблемом где је у свему томе православна духовна музика, било да се ради о одговарањима на светој литургији, средњовековним композицијама, богомољачким песмама које појци певају уместо причасна, духовној музици осталих помесних цркава и свему ономе што оплемењује дух једног православног верника, али и што може корисно да послужи у никад довољне мисионарске сврхе? наравно да православне духовне музике има и на поменутим нелегалним сервисима, али ту појаву ћемо прескочити оријентишући се пре свега на легалне варијанте што подразумева разне сајтове који нуде доњнлоад православне духовне музике ови сајтови се могу поделити у више врста прву врсту чине сајтови који нуде за преузи- мање православну духовну музику свих „жанро- ва“, а која долази из разних помесних цркава одличан, а вероватно и најквалитетнији по садржају, је руски сајт хттп://библионреалинру/ који заиста „има све“ - од различитих литургијских композиција у обради познатих композитора, преко тропара, кондака, опела, духовне музике са грузијских простора па све до, на пример, хора свештеника @ичке епархије овај познати сајт, иначе, сем одличног избора духовне музике, има и велики избор душекорисних видео садржаја, али су сви на руском језику једина примедба сајту је што су албуми могли и да се компресују тј зипу- ју јер би онда могли брже и ефикасније да се свештеник горан @ивковић духовна православни мисионар 61 скину са интернета од руских сајтова са овом тематиком зан- имљиви су и хттп://хористру/ и хттп://мусицортхо доxоргру/ сајтови црквених хорова следе сајтови црквених хорова на којима се често налази нешто од музике из њиховог репер- тоара, а то су махом литургијске композиције ових хорских сајтова има доста на интернету, многи хорови су се потрудили да се бар фотографијом и историјатом представе ширем аудиторијуму па тако имамо презентације хорова из тополе, крупња, јагодине, бања луке, новог сада итд, али и из хајндмарша, блектауна и других страних градова хорске обраде махом мокрањчевих, али и дела станковића, кедрова, тајчевића, говедарице и осталих музичких великана могу се наћи на сај- товима крупањског хора, али и хорова цркве у новом саду, хајндмаршу, отави итд преузимање и преслушавање ових хорских композиција може служити како као средство за духовно окрепљење вернима у свакодневном животу, тако и као користан регулатив дири- гентима и члановима црквених хорова, нарочито онима са још недовољно искуства сервиси за чување фајлова ништа мање богати садржаји- ма од сајтова из претходног пасуса нису ни сервиси за чување фајлова као што су попу- ларни еснипс или 4схаред ови сервиси наплаћују озбиљније услуге, а оне које су бесплатне, а то је уступање 5гб простора за коришћење по налогу, сасвим задовољавају критеријуме за постављање духовне музике, јер тај простор је довољан за око 1000 композиција! ако мало претражите ове и сличне сервисе наћи ћете доста духовне музике свих врста коју касније можете дати и својим при- јатељима на преслушавање све у свему, преузимање и дељење духовне музике са интернета може бити једно од ефикасних оружја мисионарења јер ће врло лако, због своје високе естетике, заголицати пажњу невернима и слабовернима, пословично неутемељеним у аутентичном познавању хришћанства ту је њена снага и зато је треба користити музика на интернету црква и савремене технологије 62 васкрс 2/2008 ове године прослављамо 2008 годину од христовог ро|ења господ је сишао са небеса и оваплотио се од духа светог и марије дјеве и постао човек зашто је он као бог имао потребе да живи ме|у људима? не само да живи ме|у њима већ и да свој живот положи за њих? qудски род је био заробљен смрћу падом адама и еве и цела природа је патила због греха када је адам згрешио, господ му је обећао спаситеља кога ће послати да их спасе од смрти када је човечанство коначно било спремно, бог се на земљи јавио у телу да би нас спасао господ исус христос је са људима живео проповедајући јеван|еље, лечећи болесне, чинећи чуда, изгонећи демоне, дајући обећање да ће свако ко верује у њега имати живот вечни пре своје смрти и васкрсења, установио је свету тајну причешћа као лек од смрти одлазећи на свету литургију ми улазимо у царство небеско, а примајући у себе пречисто тело и пречасну крв господа исуса христа сједи- њујемо са самим богом и примамо лек бесмрт- ности још од апостолских времена, света литургија је била основ за живот једног верника служена је у време највећих гоњења као и у време ратова, и у сва времена, без обзира на то у каквим се околностима налазила црква qуди су долазили на литургију ризикујући своје животе 3нали су да без светог причешћа нема живота знали су да је овај живот само припрема за будући и вечни знали су да ће само ако буду у заједници са господом живети вечно да би смо то што боље схватили морамо објас- нити и примером замислимо да је свет захватила тешка и страшна болест отров је свуда око нас и ми га несвесно свакодневно узимамо сви пате, а лека нема нигде онда се појављује лекар које има лек и за њега не тражи ништа указује где се отров налази и како га се треба чувати поклања лек и од људи тражи само да га узимају редовно и да се више не трују сада све зависи од њих ако се буду редовно лечили, оздравиће тако и за нас важи: господ је указао на грех који на душу делује као отров и дао нам свето причешће као лек за живот вечни на нама је да ли ћемо се тога придржавати или нећемо самим тим он постаје наше дрво @ивота и извор воде @иве василије вук јелић и ф економска школа „свети никола“ нови сад свето причешће као лек бесмртности ученици веронауке пишу православни мисионар 63 враћамо се персоналитију а где си упознала оног твог дечка чела, ]ела како беше? није читко он је беше имао неке везе са криминалом, рекао је смешљивко хладним тоном молим вас, рече паметница, то је непримерено питање потом му је хитро отела папире са припремљеним питањима; један је бацила, други поцепала, за трећи ауторитативно рекла: е ово може какав персоналити! * * * кафка у приповеци преображај описује човека који се у сну претворио у бубу пошто се пробу- дио, његова прва брига није била да се у пот- пуности ослободи тог стања; штавише, све до краја његовог инсектоидног живота, нити он, нити његови укућани ниједном неће поставити питање о евентуалном разлогу његовог прео- бражаја?! будући да је као човек заспао лежећи на ле|има, што је за једну бубу изузетно непријатан положај, његова прва брига је како да се окрене, како да се „врати“ у „нормално“ стање инсекта човек се, наиме, помирио са стањем своје инсек- тоидности, са чињеницом да је буба, и то у тој мери да мање-више прихвата постепено све израженију нетрпељивост најближе породице, нетрпељивост која не води само уништењу последњег трага људскости у њему, већ и до његове биолошке смрти - и то од глади! * * * ова приповетка указује на саму срж хришћанског учења о човеку и греху наиме, свима нама је добро позната прича о прародите- љском греху из прве библијске књиге, књиге постања у питању је изузетна анализа - и то етио- лошка - феномена инсектоидности грегора самсе наиме, бог је потпуно отворено рекао адаму и еви да не једу од дрвета познања добра и зла јер ће умрети и заиста: узрок и почетак сваког оту|ења и страха, сваке инсектоидности у човечијем бићу, као и заједнички именитељ свега тога, јесте смрт што је још невероватније, људи су смрт прих- ватили као природну, баш као и момак из кафкине приче своје ново стање адам и ева, наиме, нису послушали бога - мислили су да он има некакве задње мисли, како им је сугерисала змија и управо овде суочавамо се са дога|ајем означеним као пад и то не само један пад - овде се заправо ради о низу падова ме|утим, уместо да (како би за нас било очекивано) адама сустигне некаква казна, бог му још неколико пута даје шансу бог, наиме, даје шансу људима да увиде како није једини проблем у томе што су ле|има окренути земљи, већ у томе што желе да постану бубе сетимо се приче: бог шета по рају и тражи адама, а он се, управо попут бубе, крије бог га пита шта је урадио, а адам, ни мање ни више, постајући сада и умом буба, окривљује бога за сопствени грех: жена коју си ми ти дао дакле, тријумф греха је да сваки облик личне одгов- орности буде искључен зашто? управо зато што нам одговорност указује да без наших ближњих свештеник вукашин милићевић ла цуцарацха из потпуно другачијег угла кафка нема ни нас самих у том контексту, оно што у вези са кафкином причом истовремено и фасцинира и плаши, јесте чињеница да је много стравичнија појава унутрашње инсектоидности других чланова породице самса, неголи сам грегоров преображај * * * како да се адам ослободи последица пада? изгледа да решење није у негирању чињенице да је грегор постао буба другим речима, можете бацати и цепати папире до миле воље, пљувати онога ко поставља питање, али то неће промени- ти чињеницу да ми нисмо оно што мислимо и желимо да други мисле о нама - да ми нисмо онај персоналити који покушавамо да истакнемо управо супротно: поента је у томе да се суочимо са чињеницом да јесмо постали бубе поента је да, иако прихватамо чињеницу да по телу заиста јесмо постали бубе, тиме не прихватамо и логику буба или вредности њиховог инсектског света: наиме, можда и можемо бити фасцинирани снагом буба које померају изузетно велике гомиле животињског измета, али следствено томе, поента је у томе да не тражимо и не тежимо сакривању овог или оног инсектског проблемчића, ове или оне мрље на нашем умишљеном персоналитију, већ промени целокупног нашег инсектоидног бића или, коначно, откривању нашег истинског и свима нама заједничког персоналитија у супротном, увек ће бити да хомо хомини блатта ест а зна се шта се ради са бубашвабама * * * св апостол павле у својој првој посланици коринћанима (15) управо у контексту такве спасоносне промене говори о својеврсном пресаздању (поновном стварању човека) али рећи ће неко: како ће устати мртви? и у каквом ће телу доћи? безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре и што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно а бог му даје тело како хоће јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност пресаздање-поновно стварање све твари и човека је стога основна порука вере у тајну крста и васкрсења господњег

Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...