-ВАСПИТАЛИ-

Свеска: 354 | Символ вере
... дојење, васпитање и образовање детета свадба – то је први корак, а последњи корак је када твоје дете добија по- тврду зрелости: постало је човек овде свуда имамо нераскидиву везу, коју су прекинули на најжалоснији начин оче димитрије, ви се већ 40 година бавите васпитањем деце – и у најширем смислу те речи, и у најужем смислу – васпитали сте свога сина испричајте нам, молим вас, о најбитнијим елементима васпитања то ће посебно бити корисно да чују млади родитељи, који тек што почињу да осећају укус материнства и очинства – најважније је волети бога више од живота а затим своју породицу, укључујући свако дете деца дарују срећу таквог „укуса“, какву ни- шта не даје ни музика, ни архитектура, ни на- ука, ништа то је стваралаштво – гајити децу, када се може десити да је сваки минут потреб- но решавати некакве задатке, глава све време ради то је таква игра! посебно када говоримо деци једна је ствар када се говори са трогоди- шњим дететом, а друга са четворогодишњим видиш како дечија душа расте, зри видиш да га као малог интересује оно што је опасно и трудиш се да га упозориш а оно не разуме, и ти ступаш у такву педагошку борбу и на кра- ју побеђујеш јер, дете је са 13 година обично потпуно потчињено дечијем колективу и за њега су родитељи само сметња, све време га терају да нешто ради и пред родитељима се јавља питање: „како да га не испусте?“ посто- ји овакав израз: „испустио је дете“ има доста људи, који су достигли некакве висине на со- цијалној лествици, а чији је однос са децом – катастрофа толико велика да би се људи пристали да дете буде добро по цену њихових успеха на тој истој лествици ја бих хтео да поразговарамо о правилним међусобним односима оца и сина, оца и ћерке како дете треба да схвати оца? као друга, као страшног учитеља или као доброг наставника? – отац је за дете све он је узор правилно очинство је када дете жели да буде „као тата“ хоћу да будем свештеник као тата; хоћу да бу- дем полицајац као тата; хоћу да будем ками- онџија као тата значи да је тата ауторитет за дете то је правилно иако касније дете може да промени своје планове и да постане хирург или учитељ свадба – то је први корак, а последњи корак је када твоје дете добија потврду зрелости: постало је човек овде свуда имамо нераскидиву везу, коју су прекинули на најжалоснији начин хришћански брак и породица 28 2 / 2017 код детета се појављују склоности ка нечему и тата му омогућава да се оне развију даје га у оне секције које могу да развију потребне спо- собности, и препоручује му тај колеџ или фа- култет где ће те способности доћи до изражаја да ли мама може да ту замени тату? – наравно, мама много може жене, уоп- штено говорећи, имају све што је потребно детету, али дете се, када нема тату, осећа лишеним нечега затим, према психичким карактеристикама, мушкарци су много да- лековидији посматрајући како дете пушта брод од папира, тата може да у њему види адмирала а мама – не мама ће само видети да је син поквасио панталоне или доколени- це а адмирала неће видети тата ће одмах приметити да син не воли да вози аутиће, да га привлачи вода тада ће му он куповати и одговарајуће играчке онда ће га послати у камп у коме се вежу морски чворови затим ће му читати о руским генијима морских ра- това и срце ће заиграти код дечака: „хоћу да будем као лазарев! хоћу да будем као на- химов! хоћу да будем као фјодор фјодоро- вич ушаков“ тако се појављују династије лекара, учитеља? – наравно! управо када се тата налази на челу породице да је мама официр и да деца такође пожеле да постану официри – ја тако нешто нисам срео свом животу а три покоље- ња официра сам видео недавно сам прочитао врло интересантан чланак о школи рачинскога, у којој је васпитавано неколико покољења деце то су била сеоска деца, која су знала чак и латиницу школу је организовао мушкарац, и у њој су углавном предавали мушкарци а сада је код нас сво образовање и васпитање у дечијим вртићима и школама – женско – то је један од резултата порочног совјет- ског система васпитања и тај систем је спремао држави верне слуге? – да најбитнија је била држава, њој је било потребно да дајеш и свој живот и свој посао и још да умеш да говориш свакакве „исправ- не“ речи резултат је разрушена породица свуда тако се и јављају такве појаве као што је женско образовање пре сто година сви пе- дагози су били мушкарци – и у гимназијама, и у другим школама а сада ако мушкарац иде у школу постоје педагози – мушкарци, по- некад их пуштају и на телевизији то су такви несрећници или су ентузијасти али сличних онаквом каквог је у филму „преживећемо до понедељка“ одиграо наш драги вјачеслав ти- хонов – нема то су све маштања многи се боје да буду многодетни – многодетни отац или многодетна мајка, боје се да имају више од једног – два детета као последицу тога имамо изгубљену културу породице, породичног мишљења мало је ко свестан себе у улози оца или мајке – узрок није само у томе врло је важан овај тренутак: човек је друштвена животиња и он се јако боји да буде бела врана тим пре што друштво све време наглашава ту белину дру- штво хоће да он буде црна врана скоро сам посматрао како су две вране до смрти убијале трећу то је симбол нашег друштва свака по- родица живи убиством сопствене деце зато што су деца препрека ка слободи, препрека томе да би жена купила себи још једне чарапе и остало деца једу слободно време а друштвено мишљење је познато: „нако- тили сте се!“; „а зашто да ја пропустим вас ако имате 10–оро деце? и ако крмача дође са 12–оро деце, морам и њу да пропустим?“ друштво је изграђено на свом животу, својим абортусима, својом зависти – а она постоји код људи против многодетних и неће се сва- ки човек усудити да плива узводно! иако по- стоје и они који воле да пливају узводно али то су појединци на 100 хиљада! они су пред- водници науке, медицине, уметности, зато хришћански брак и породица март / април 2017 29 што, да бисте достигли одређени друштвени положај, морате да пливате узводно таквих је увек мало зато, да би васпитао себе као ова „бела вра- на“, враћам се на ваше питање, ја бих свим младићима посаветовао да почну да се баве неким спортом у коме се развијају особине борца: боксом, борбом – у коме мораш побе- дити супарника тако се развија воља и још се развија витештво, правилан однос према же- ни да се не свађају са женом, већ да се дого- варају да би целог себе давао за то да њен жи- вот учиниш предивним, да би јој служио као твојој жени, као мајци твоје деце, као баки, као прабакиово је улога мушкарца! и она је пре- дивна! највећа срећа је бити међу унуцима и праунуцима којих има стотину често се мушкарци жене разведеним женама које већ имају децу из првог брака, понекад не тако малу – било какве аномалије су увек додатне компликације једном сам се у електрич- ном возу упознао са женом без обе ноге а она се возила са двоје деце наравно да је њеном мужу теже него осталим мужеви- ма зато што му је, на пример, теже да оде са њом у биоскоп: потребно је да је гура у колицима други брак је такође аномалија ако се ти жениш женом са децом, онда се твој задатак отежава али све се може решити ако ти схва- тиш тај задатак као лично свој и као обаве- зу пред богом шта је то женидба? женидба је преузети на себе одговорност за ту жену пред богом и пред њеним родитељима они су се двадесет и нешто година мучили да је одгаје – не за то да би се ти над њом исмевао имам доброг друга, новинара, породичног човека, који већ има два сина када се виђам са њим он просто сија говорећи о деци говори: то је тако диван свет! – он је окусио очинство зато што је то бла- женство зар се може упоредити однос са својом децом и некаква журналистика? њој је само 300 година, а деца се рађају већ мно- го хиљада година – још од адамовог времена знате, њега веома брине проблем одговарајуће литературе која би му помогла да васпита своју децу сада чита: „књигу о очинству“ протојереја андреја лоргуса он све време тражи књиге које би му помогле, све време је у тражењу шта бисте могли да препоручите очевима да прочитају? – постоји таква књига, зове се библија од- лична књига рембрант ван рејн ју је читао цели живот али није лака, потребно је да знамо да извучемо оно што је важно то је ви- шеслојна књига писало ју је много људи али је главни, наравно, господ – диригент, који је тај оркестар аутора водио ка једном циљу ис- пред нас се налази партитура, а већ како ће- мо ми одсвирати ту музику зависи од нашег искуства, уметности, молитве то је довољно можете чак да повадите из ње све о деци и потрудите се да то разумете зато што је једна ствар древни човек који је то писао, а потпу- но друга – савремени, нови човек а то што он тражи је добро: он је у детињ- ству видео пример добрих родитеља поро- дично сазнање се предаје органски породи- ца је наслеђе, породично предање, у којем је стопљено и народно предање, оплођено предањем цркве зато што је наш народ 700 година васпитавала само црква није би- ло никаквих других васпитних технологија свештеник је на служби читао јеванђеље, тумачења јеванђеља светих отаца – најум- нијих људи: василија великог, григорија бо- гослова, јована златоуста читао је пролог људи су били несвакидашње образовани у духовним питањима и дете, када је расло, на сваком новом степену свог умног развоја слушало је духовне речи – довољно је било само да иде у цркву  извор: мултимедијални блог протојереја димитрија смирнова, 14 јул 2016 превод: душка здравковић, православна породица, новембар 2016 хришћански брак и породица 30 2 / 2017 прошли број православног мисионара укратко је писао о јавном ангажовању породице ковачевић на очувању породице као темеља сваког народа и борби против бе- ле куге сада их лично упознајемо по речима блаженопочившег патријарха павла: „човек мора да зна циљ и смисао жи- вота то је најважније господ исус нас опо- миње да је смисао нашег живота светост свети живот по вери светој православној величина жене, као личности, огледа се у ра- ђању и служењу, баш као код богородице“ у дому ковачевића се уверавамо да се они тру- де да управо тако живе радиша (65) и маја (35) и њихова десеторка, седам синова и три кћери: милица (12), милош (10), милан (9), михајло (8), радош (6), ратко (5), миодраг (3), николина (2), ружица (4) и јован (6 месеци), живе у стану од 44 квадрата, који су добили на коришћење од општине краљево селили су се много пута, често и због комшија којима је сметала граја њихове деце радиша је родом вишедетне хришћанске породице сви мисле да је главни проблем како прехранити вишедетну породицу, али је већи проблем осуда околине и њено чуђење породица ковачевић радмила грујић март / април 2017 31 са уба код ваљева, има само брата, а маја је из краљева, има брата и полубрата радиша, професор српског језика, већ годинама ради као новинар, најпре у танјуг-у, да би пре 26 година основао своју фирму „глас србије“ која се бави издавањем књига и новина добитник је награда „димитрије давидовић“ и „свето- зар марковић“ од „удружења новинара ср- бије“, као и ордена мајора гавриловића 1992 године од „друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918“ за пробија- ње информативне блокаде и ширење истине о српском народу награду му је доделио лич- но др наум ђорђевић, председник солунских ратника оснивачи су „удружења кнегиња персида карађорђевић“ од прошле године издају и краљевске новине маја је завршила средњу трговачку школу и желела је да се да- ље школује, али није имала могућности још у раном детињству отац их је напустио мајка их је издржавала, уз подршку њеног оца, ко- ји је имао радњу домаће радиности са ради- шом се упознала 1998 у краљеву на оснивач- кој скупштини свесрпског сабора за одбрану српског народа на косову и метохији као свестрани интелектуалац, радиша је код ње изазвао посебне симпатије и емоције при- мљена је у „глас србије“ на место секретара редакције, родила се љубав и убрзо су се вен- чали сада обавља дужност заменика главног уредника не примају никакву помоћ јер има- ју фирму, једино понекад од школе бесплатне уџбенике, такође од цркве и пријатеља нај- већи проблем су им дажбине и не стижу да их плаћају редовно постављамо им прво и нај- важније питање: вера је основ новога живота како се код вас рађала вера? је ли било чуда? маја: увек сам се придржавала неких основних ствари вере првих шесторо деце, одмах по рођењу, крстили смо у храму светог саве у краљеву, а остале ћемо ускоро све за- једно крстити славимо свјована крститеља али, рођење десетог детета унело је велику промену у мом духовном поимању живота постала сам свесна божијег присуства у сва- ком тренутку свог живота његова милост је понекад била толико велика да је све оно што се дешавало имало само један одговор, а то је да бог сâм зна шта је за нас добро и кад сам нешто рекла само онако „даће бог“, али нисам то тако силно желела, то се није ни остварило, али ако бих нешто толико снажно пожелела да је цела моја душа и да су све моје мисли биле усмерене ка томе, бог никада није забо- равио нас и наше молитве данас са сигурно- шћу могу да кажем кад имамо веру у бога и молитву, ништа нам друго не треба редакци- ју смо недавно преселили на нову локацију, у близину манастира жиче желимо тамо да изнајмимо и кућу и да нам манастир постане место духовног узрастања било је и очиглед- них чуда када смо први пут ишли на море у црну гору, имали смо саобраћајни удес, сле- тели смо с пута кола су уништена, а ми смо изашли неповређени то се десило 24 јула, уочи празника иконе пресвете богородице тројеручице, а у колима смо имали штампане књиге о тројеручици које смо требали однети у неке манастире и цркве с којима смо скло- пили уговор али, стално се уверавамо да бог чини чуда на сваком кораку и на разне начи- не у свакој неприлици бог нам пошаље не- кога да нам притекне у помоћ радиша: било је свештеника у мојој породици, а моја ујна је монахиња у манастиру ваведење у овчарској клисури, параскева иначе, кроз књижевност вишедетне хришћанске породице 32 2 / 2017 још од раног детињства дошао сам до основ- них схватања вере она је са годинама јачала маја: свесни смо да смо почетници у вери и да треба много да учимо из науке божије, али смо већ осетили колико нас бог воли и коли- ко је присутан у нашем животу, што раније нисмо осећали, и да се сâми постепено мења- мо набоље вера нас снажи и одгони страх и претерану бригу, и како каже наш блажено- почивши патријарх павле, циљ вере јесте да задобијемо светост и краљевске новине нам пружају могућност да упознамо многе служи- теље цркве који нас поучавају духовном жи- воту и о важности духовности жеља да имате много деце, је ли била из ро- дољубиве побуде или сте сматрали да су деца божији дарови? маја: мало је необично за данашње време, али моја жеља је била да имамо пуно деце то сам сматрала родољубљем али и бог је хтео да нам подари децу мислим да је то највећи божији дар имати здраву децу са којом се ра- дујете сваком новом дану од малих ногу су сви упућени једни на друге, уче се да не бу- ду себични више има проблема у породица- ма где је мање деце, али све се решава кад је слога и љубав у кући колико тежите ка томе да будете права хри- шћанска породица? маја: тежимо ка томе и боримо се за хри- шћанске вредности: да имамо више љубави према богу и својим ближњима, јаку веру и наду у боље сутра, да нас бог чува на сва- ком месту и у сваком тренутку, да се учимо да праштамо и трпимо, јер само тако можемо да будемо добри људи и прави хришћани ра- диша: свако од нас носи свој крст, али љубав је та привилегија и радост коју нам је бог по- дарио, а ње не може бити без пожртвовања, одрицања, трпљења и праштања учимо децу, а и нас сâме, да се свакодневно молимо богу испред икона и упаљеног кандила, али и на сваком месту и у сваком послу којим се бави- мо имати више потомака је велика привиле- гија за родитеље али код људи баш и нисте привилеговани много је оних који вас не подржавају него вам се ишчуђавају а стручни „детебрижни- ци“ би могли да вам замере, поред тога што децу материјално угрожавате, да немате ни довољно времена да посветите сваком дете- ту појединачно радиша: да, али се искрено надамо да смо привилеговани код бога то већ осећа- мо у многим животним недаћама маја: ја сам посвећена свима најважније је дати де- ци задужења и да буду активни, и у току да- на одвојити време за разговор о томе како су провели дан деца разумеју више него што ми мислимо кад имамо мање, деца то осећају, мање траже и мирнија су једном нисмо има- ли струје целу седмицу без телевизије, више смо читали, разговарали, дружили се деца су била чак срећнија богатство упропашћује де- цу и сâме родитеље реците нам нешто више о вашем „удружењу кнегиња персида карађорђевић“ маја: радиша је био инспиратор својим честим причама везаним за српску историју једном приликом је на гробљу у бранковини говорио о српским владарима, споменуо је и кнегињу персиду, мајку десеторо деце, која је ту рођена и сахрањена, иначе млађу 22 годи- не од супруга кнеза александра, а то је мени дало идеју да под њеним именом оснујемо не- профитно удружење грађана за борбу против беле куге и помоћ вишедетним породицама оно што је божија промисао у томе, је то да је оно регистровано 17 јула 2015, на рођен- вишедетне хришћанске породице март / април 2017 33 дан њеног чукунунука престолонаследника александра ii (на дан кад је убијен дража ми- хајловић и убијена породица светог цара ни- колаја ii романова) а краљевске новине, прве монархистичке новине у србији, регистрова- не су 22 фебруара 2016, опет не случајно, на дан кад је 1882 кнез милан обреновић по- стао краљ и србија проглашена краљевином да ли су краљевске новине тематски блиске гласу србије и како сте дошли на идеју за те новине? као људи од пера и јавни радници пратите сва збивања на политичком, наци- оналном, културном нивоу колико се ваше новинарство разликује од других јавних гла- сила? да ли су новине писале и о вама? радиша:глас србије више не штампамо, из- лази online (онлајн), има свој портал на интер- нету, штампамо само краљевске новине, које поред националног имају и монархистичко усмерење пошто је „удружење кнегиња пер- сида карађорђевић“ имало подршку краљев- ске породице, родила се замисао и о новина- ма право новинарство више није исплативо данас је главна жута штампа, шунд, а сабла- зни су ударне теме профитабилних новина и телевизије ко данас чита озбиљне теме? борећи се за истину имате само трошкове, а не приходе маја: многе новине су писале о нама, били смо учесници радио емисије „по- маже бог, народе мој!“ и на неколико теле- визијских емисија посебно се радујемо што и православни мисионар пише о нама наша борба нимало није лака захтева додатне на- поре, уз оне велике који нас стално прате, али ми не жалимо себе, јер сматрамо да је задњи час да се нешто значајније учини за опстанак породице и очување српског народа, и то на званичном нивоу, од стране владе србије јер, о томе не сме да се ћути и да се затвара- ју очи пред тако горућим проблемом проф др марко младеновић је у мају 2014 упутио отворено писмо председнику рс, председ- нику скупштине рс, председнику владе рс и патријарху спц у којем наводи застрашујуће чињенице: „срби ће за 25 година бити нацио- нална мањина, за 50 година само енклаве, а за 100 година – остаће само успомена да смо овде постојали када умре матица, умреће и дијаспора сви ћемо се скупљати у „сабирном центру“ небеске србије ми нисмо као јевре- ји да се вратимо после 2000 година наш пут је пут без повратка“ о овоме говори и његова књига србија – свећа која догорева оно што посебно охрабрује то је да наши људи из дија- споре прате збивања у србији, радују се и по- мажу овакве иницијативе за опоравак србије да не испадне да се хвалим, у знак подршке, и песници су почели да ми посвећују песме, као следбеници мајке југовића, као нпр књижев- ник ђуро милекић, која је објављена у шта- јерским новинама, гласилу срба из словеније и аустрије са којима одлично сарађујемо како функционише ваша велика породица? имате четири школарца како протиче дан од јутра до мрака? маја: милица иде у пети разред, милош у четврти, милан у трећи, михајло у други, ра- дош у предшколско врло добри су ђаци ми- лица се истиче у рецитовању и учествовала је у тв емисији „ја имам таленат“ и воли да сли- ка рецитује песме које су везане за традици- ју и војевање срба сви воле да певају „кажи мени ђаче“ и да рецитују песме од љубивоја ршумовића милош вежба кошарку, милан карате иду на веронауку милош посебно воли да пева црквене песме, а михајло воли молитве царе небески и богородице дјево од јутра до мрака код куће је забавно: док спре- мам доручак, мања деца поваде из ормана вишедетне хришћанске породице 34 2 / 2017 сву гардеробу, па је у току дана пресложим и вратим на место, а увече је опет изваде на шпорету су две велике шерпе за ручак, уз то шест литара млека и седам векни хлеба али, и деца имају своја задужења: милица помаже млађима око домаћег, милош иде у куповину, милан води бригу о беби, михајло воли ме- ни да помаже кавга настане кад се купи више врста сладоледа или неко донесе различите играчке сами бирају игре, најчешће – настав- ника, лекара, банкара, и тада и на играчке за- бораве и буде мир знају како се дели чоко- лада, да не смеју бити себични трудим се да сагледам посебност сваког од њих и како да им приђем немамо ауто па нас превозе при- јатељи или таксисти који нас познају најче- шће шетамо по парку како у данашњим условима децу васпитати у складу са хришћанским вредностима? радиша: тешко је ускладити све то, јер све око нас се противи великој породици, тра- диционалним и хришћанским вредности- ма, скромности данас вас поштују само ако имате новац, ако сте успешни, на положају скромност је постала нешто што сматрају неисправним, терају вас да учите децу да бу- ду похлепна, амбициозна, да имају скупе па- тике и тренерке, скупе мобилне телефоне и компјутере, и кад све то немате сматрају вас чудним велики је утицај медија на понашање деце данас у цртаним филмовима можете ви- дети само агресију а васпитати децу по божи- јим законима је управо супротно томе и нема везе са новцем има ли код вас егзистенцијалног страха? у јеванђељу христос каже: огладњех и да- досте ми да једем(мт 25, 35) како разуме- те то? да ли сте чули о томе проповед вашег свештеника? маја: сви мисле да је главни проблем ка- ко прехранити породицу, а већи је проблем осуда околине и њено чуђење прво нас пи- тају „шта ће вам толика деца“ и „од чега ћете их издржавати“, пошто ни држави не требају јер немају њену подршку са овом причом суочавамо се само пред изборе, а после из- бора сви остају неми наша издавачка кућа објавила је књигу миће миловановића црни- на и ордење, о женској страни рата, о томе ка- ко су наше жене губиле очеве, дедове, браћу, мужеве, на крају и синове и унуке, гасила се огњишта, а на крововима вијали црни барја- ци такође и књигу ковиљке тишме маглени дани, о страдању срба у републици српској и книнској крајини, и многе друге које се баве овом немилом темом земљотрес 2010 годи- не нашој фирми је направио штету од преко 20 000 евра одштета није стигла, а постали смо „предмет за решавање“, не само ми него и 330 фирми из краљева било је дана када нисмо имали новца ни за основне ствари, кад смо недељу дана били без струје можда је баш то била прекретница у мом животу када сам схватила колика је снага молитве и снага љубави из сваке тешкоће излазила сам сваки пут све јача јер, како бисмо могли да се ра- дујемо успеху ако нисмо доживели губитак, како бисмо знали шта је срећа ако нисмо ви- дели шта је туга да, чула сам ту проповед и осетила радост, јер кад помажемо једни дру- гима то је као да дајемо христу, јер смо сви иконе божије и још, та глад се односи на хри- стову љубав он је увек гладан и жељан наше љубави, и жељно чека да обратимо пажњу на њега зато кад смо уз њега, не плашимо се будућности, јер сам сигурна да нас бог никад неће оставити од када сам остала по десети пут у благословеном стању и родила јована на велику госпојину, цела та трудноћа је била вишедетне хришћанске породице март / април 2017 35 потпуно посебна због свега што ми се деша- вало у њој постала сам свесна милости бо- жије и научила сам да само искрену молитву и ону из дубине душе бог увек услишава уо- чи овог божића остали смо без новца, а уочи бадњег дана сестра нектарија из манастира жича, зове ме и каже: „спремили смо вам не- што да лепо проведете божић“ и шта рећи на то? бог не жели да нас за тај радосни празник остави празне и тужне и, заиста, све што сам срцем молила, то сам од бога добила у јутарњој молитви господу исусу христу читамо: „ти си бог мој од утробе матере моје“, а опет многе мајке и очеви не верују у бога какав је за вас осећај трудноћа? маја: ко зна за молитву, зна и за бога али, ипак, свака трудноћа је благодатна и ту божи- ју благодат преноси и на мајку трудноћа је посебан, благословен осећај и бог чува здра- вље труднице заиста ретко се дешава да се озбиљно разболи ни трудноће ни порођаји нису ми били исти, али се нисам плашила по- рођаја и тај чин сам доживљавала као осло- бођење од грехова у једној трудноћи, због неких проблема, осећала сам незадовољство, љутњу, била свадљива, али кад сам се поро- дила пошле су ми сузе радоснице, и добила сам осећај задовољства и љубави према сви- ма на које сам била љута и свима сам опра- штала и сваки пут када би се родило наше де- те, рађала сам се и ја а током задње трудноће осећала сам само спокојство, од почетка до краја пред порођај сам читала јеванђеље о христовом страдању, како су под крстом би- ли само богородица и јован потресло ме је како им је исус рекао: мајко, ето ти сина и јовану ето ти мајке и пре него што нам се родио син на велику госпојину, решила сам да се зове јован а са јованом у утроби је и осећај божије благодати био најјачи и као да сам и сâма доживела неко преображење во- лела бих да имамо још деце, бар дванаест, као и апостола који седе уз господа на небесима, али бог велики зна да ли ће нам те жеље испу- нити свесна сам да нас искушења тек чекају, јер су мала деца – мала брига али нема ве- ће радости него бити мајка и већег задовољ- ства него живети у кући препуној дечје граје, смеха и радости и деца се радују свакој новој беби имате ли поруку другим породицама? маја: својим јавним радом ми стално ша- љемо своје поруке и желимо да се што више људи укључи у борбу против беле куге то је темељ нашег удружења закон о абортусу је тешко укинути, али би требало донети такав закон да је обавезно претходно се посавето- вати са свештеником и психологом, и да се жени остави бар пет дана за размишљање уз то, да потресна песма поменутог проф др марка младеновића зашто мајко буде оба- везна мислим да би велики проценат жена одустао од абортуса морам да признам да сам и ја једном била у таквом искушењу рекла сам: „доста нам је деце!“ а када сам погледала на нашу децу, сузе су ми потекле и помислила сам: „а зашто су се ова деца родила? боже, ти то знаш и ово зачето треба да се роди“ и ис- кушење је нестало „код ове породице је евидентно да је сâмо вишедетство много утицало на буђење вере, која је била запретана само традицијом, да би то буђење покренуло у њима свест и осећај о богопризвању али, ништа не бива преко но- ћи вера постепено испуњава срца која ка њој стреме“ овако се о породици ковачевић из- разио њихов парохијски свештеник о радоје сандо, из цркве светог саве у краљеву и ми верујемо да је тако  вишедетне хришћанске породице 36 2 / 2017 из назарета исус је отишао у капернаум: и оставивши назарет дође и намести се у капернауму приморском на међи заву- лоновој и нефталимовој (мат 4, 13) исус је дуго живео и проповедао у капернауму, који јеванђелисти називају и „његовим градом“ и ушавши у лађу пређе и дође у свој град (мат 9, 1) национални парк капернаум смештен je на северној обали галилејског језера централно место овог топонима данас чине стара сина- гога, православни храм – дванаесторице апо- стола и римокатолички храм капернаум је једно од главних места ходо- чашћа у светој земљи у исусово време ка- пернаум је био велико насеље, док су данас присутни само остаци и ископинепо усменом предању стару синагогу је обновио римски центурион у знак захвалности исусу који му је излечио слугу иначе, до данас није научно утврђено време изградње старе синагоге, али се научници слажу у чињеници да је постојала у 1 веку после христа данас је ово најбоље са- чувана синагога тзв галилејског типа темељ је сачињен од великих тесаних каменова, димен- зија 18,6 x 20,4 метара, са три улаза и богато украшеним надвратницима ови улази воде у храм чији је главни део подељен са две коло- не стубова стубови су коринтског типа висине 7,3 метра по зидовима синагоге се и данас уо- чавају рељефи разних геометријских фигура, светиње свете земље капернаум, стара синагога (извор: guide-israelru) вишедетне хришћанске породице зашто мајко зашто чупаш младо воће, зашто не даш да се родим, кад остариш ко ће по том свету да те води зар од мене имаш штете, зар не чујеш моје крике, ја сам мајко твоје дете, ја сам слика твоје слике човек тежи својој слици, за опстанак бој се бије, не знаш да су на клиници убијене три србије видиш ме на ултразвуку, ломе кости и прстиће, главу, груди, ногу, руку, убијају живо биће ја сам мајко божије дело, ја сам мајко клица света, мој кревет је твоје тело, моја кућа је планета и кад једном будеш сама, неће цвеће да ти цвета, сећаћеш се у сузама нерођеног свог детета тада мајко бићу птица, мртвом руком миловаћу сузе са твог светлог лица и од туге заплакаћу убила си мајко мила много славних великана, место њих из твога крила изникла је сува грана на капији раја стоји да је дете сунце света, у космосу не постоји ништа лепше од детета аутор песме је проф др марко младеновић (1928–2014), оснивач удружења „опстанак“ – за борбу против беле куге март / април 2017 37 капернаум је једно од главних места ходочашћа у светој земљи капернаум, галилеја јелена јонић воћа, цвећа, животиња и митолошких ликова, очигледно показујући да римски центурион није жалио своја средства за обнову синагоге, а све због своје захвалности исусу у непосредној близини старе синагоге, годи- не 1905, откривен је темељ куће апостола пе- тра у току археолошких ископавања, управо оне куће у којој је исус исцелио многе болесне као и мајку апостола петра данас се над теме- љима овог дома налази римокатолички храм посвећен дому апостола петра иначе, већина артефаката који су пронађени током овог ис- траживања налази се у дворишту овог храма који је на свега пар десетина метара од старе синагоге на око стотину метара северно од старе си- нагоге смештен је православни храм посве- ћен сабору дванаест апостола који припада јерусалимској патријаршији подигнут је на месту где је исус излечио парализоване овај храм је фрескописан, а фреске приказују ису- сова чуда из овог храма се пружа прекрасан поглед на галилејско језеро и околину храм умножења хлеба и рибе налази се у табхи, на пар километара јужно од каперна- ума на овом месту је исус христос чудесно умножио хлеб и рибу и нахранио пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе (мт 14, 13–21; мк 6, 30–44) први храм, малих димензија (18 х 10 метара) постојао је на овом месту још 350 године око 383 године, ходочасница етерија посетила је ово свето место у табхи и оставила запис о овом византијском храму етерија наводи да се стена на којој је исус умножио хлеб и рибу на- лази у олтару овог малог храма, а да се око сте- светиње свете земље капернаум, православни храм сабора дванаест апостола (извор: guide-israelru) табха, храм умножења хлеба и рибе (извор: rusdmru) 38 2 / 2017 светиње свете земље не налази прелепи мозаикостаци овог старог храма се и данас могу видети у северном де- лу олтара данашњег храма храм је обновљен 450 године, међутим, године 614 порушили су га персијанци и наредних 12 векова био је у рушевинама године 1888 палестинска мисија немачког католичког друштва откупила је ово место, а археолошки радови који су започети 1932 го- дине открили су мозаике и зидове првобитног православног храма, где је изграђен католич- ки храм посвећен умножењу хлеба и рибе у којем се на истом месту налази стена у олтару ова бања и дан данас постоји у јерусалиму, тачније на његовој северној капији, на обали реке беит зејта већим делом је порушена и неупотребљива но у време јеванђелиста ова је бања била још у употреби пет покривених тремова око бање служило је за смештај мно- гобројних болесника који су у тој бањи тражи- ли себи лека (в јн 5, 1–15) планина или гора тавор смештена је у до- њој галилеји, у источном делу израела, на око 9 км југоисточно од назарета планина тавор је висине 588 метара и издвојена је од вена- ца суседних планина стране планине тавор обрасле су храстовим шумама, а у подножју планине су маслињаци, плантаже лешника, лијандера, дивљих ружа и јасмина у поднож- ју планине тавор смештена су два арапска се- ла шибли и дабурија, као и јеврејско насеље кфар тавор по хришћанској традицији, пла- нина тавор је место преображења господњег у свим јеванђељима је описано преображење господње, међутим, у њима се не спомиње ди- ректно назив тавор, али по опису упућују упра- во на ову планину (лк 9, 28–36) на самом врху планине налазе се право- славни и римокатолички храм, и оба су посве- ћена преображењу господњем на обронцима планине тавор налазило се старо јеврејско, а касније и римско утврђење које је срушено у налету римског цара веспасијана у новој ери света јелена подиже први хришћански храм на самом врху планине и посвећује га сведо- цима преображења – петру, јакову и јовану, а по тврдњама неких историчара, храм је био посвећен исусу христу, мојсију и илији међу- тим, овај храм бива уништен у viii веку обнова храма везује се за архимандрита иринарха који је дошао из молдавије и прво био монах у лаври светог саве освећеног, а потом одлази на тавор где започиње његову обнову 1859 године новоизграђени храм са- да има три престола: централни у част пре- ображења, јужни у част пророка мојсија и илије и северни у част светог георгија побе- доносца и димитрија солунског овај женски манастир је данас у власништву јерусалимске патријаршије  православни храм преображења господњег на планини тавор (извор: pravmirru) витезда, овчија бања (извор: pilgrimcenterru) манастир пантократор смештен је на стени, на самој северо-источној обали свете горе за његове осниваче сматрају се монаси алексије и јован који су у 14 веку живели у малој келији пантократор која се налазила на истом месту где и садашњи ма- настир у изградњи манастира главну улогу је одиграо византијски цар јован v палеолог који је финансијски подржао намеру свог ро- ђака монаха јована и који је манастиру по- клонио подворје на острву лимнос и други цареви су касније наставили да помажу ма- настир манастирска слава је преображење господње након турског освајања свете горе, ма- настир пантократор запада у велику еко- номску кризу, али довитљивошћу игумана и монаха, који су током 15 и 16 века добијали довољну финансијску помоћ од дунавских кнежева, сачуван је током 17 и 18 века нај- већу помоћ добијају од русије, а нарочито од руске царице екатерине, од које братство у великој мери обнавља оронули манастир и проширује своју економију манастир је у својој историји преживео два велика пожа- ра, 1773 и 1948 године у основи, манастир чине конаци, трпеза- рија и помоћне зграде који су међусобно сједињени у једну утврђену полигоналну це- лину и који се на северној и источној стра- ни ослањају на обалске стене, а на западној страни је пирг и улаз, смештени на заравни главни храм, католикон посвећен је прео- бражењу господњем и изграђен је у 14 ве- ку, као и сам мермерни иконостас у њему, док је 1847 године храм обложен белим светиње свете горе главни храм, католикон посвећен је преображењу господњем и изграђен је у 14 веку манастир пантократор др немања јонић март / април 2017 39 манастир пантократор (извор: diakonimagr) скит пророка илије (извор: trekearthcom) мермером у наосу католикона смештена је главна светиња манастира, икона богороди- ца геронтиса-старица у северном делу дво- ришта, уз зидове храма налазе се гробови оснивача манастира алексија и јована ка- толикон је изграђен по класичном светогор- ском типу архитектуре, а године 1847 храм је проширен изградњом две нове припрате које се спајају и образују спољну припрату у исто време средствима архимандрита ме- летија изграђен је и звоник главни храм је скоро у целости фрескописан у 14 веку, а године 1854 био је у фази сана- ције када су фреске пресликане од стра- не хагиографа јова- на матеја од старог фрескописа данас се могу видети ком- позиције успења пресвете богороди- це, богородичина молитва и пар све- титеља данашња трпезарија изграђе- на је 1741 године на месту некадашњих монашких келија, преко пута улаза у католикон у тр- пезарији се такође налазе композици- је фрески осредњег уметничког значаја унутар манастир- ског утврђења налази се осам параклиса, црквица, док се у близини манастира нала- зи још седам параклиса у оквиру монашких келија значајан је успењски параклис који је бочно од улаза у католикон и у коме су ком- позиције фрескосликарства из 1538, делом пресликане 1868 године још су значајни и параклиси светог николе на улазу у мана- стир са прелепим животописом овог свеца као и параклис светог јована претече ко- ји је смештен у јужном крилу манастирског утврђења на путу од манастира ка кареји пролази се кроз предео зван капсала са многобројним келијама, испосницама, од који велики број припада манастиру пантократору у кареји и њеној околини манастир пантократор посе- дује још око петнаест келија, од којих је и не- кадашњи манастир, а данас келија равдуха посвећена ваведењу пресвете богородице из 14 века мана- стиру пантократор припада и чувена келија аксион ести или достојно јест, за чију историју је везана истоиме- на икона, једна од највећих светиња свете горе која се данас налази у про- татском храму у кареји манастиру пантократор такође припада и скит све- тог пророка илије, којег су обновили и данас настанили ру- ски монаси, а сме- штен је на свега два- десет минута хода јужно од манастира келију је 1757 го- дине обновио и по- дигао у ред скитова украјински монах пајсије величков- ски који је иза себе оставио велики број ученика који ће имати велике улоге на светој гори и у царској руси- ји током 19 и 20 века овај скит ће доживети праву трансформацију и попримиће вели- чину скоро као скит светог андреје у каре- ји кириакон, главни храм изграђен је 1900 године и у њему се данас чувају две изузетне иконе богородице млекопитатељице и бо- городице тихванскаје која плаче, као и ико- на светог пророка илије  светиње свете горе 40 2 / 2017 икона достојно јест, кареја (извор: monastiriakagr) без обзира на разноликост фор- ми просветне и мисионарске делатности ван богослужења, управо проповед у храму за- узима водеће место у делу просвећивања људи све- тлошћу христове истине парохијски живот у великом граду носи низ особености које треба да се узму у об- зир у служењу проповедника практично све престоне паро- хије немају јасне границе – ни територијалне, ни социјалне, професионалне, узрасне као и многе друге разлике ко- је постоје у друштву као по правило, на недељној ли- тургији се моле људи који су одрасли у том граду са људима који су дошли из- далека са људима за које је језик народа матерњи, мо- ле се заједно православни хришћани који говоре на другим језицима гледају- ћи са амвона, пастир види испред себе како оне чији живот добро зна, тако и људе о којима не зна ништа, или скоро ништа реч поуке обраћена таквој многоликој и разноликој па- стви треба да буде заиста универзална ради тога проповедник парохије у престоници треба да има широки круг погле- да, уме да разликује оно што је главно и непрола- зно у хришћанској благовести од културних особености ко- је су донеле различите исто- ријске епохе или животне околности једног или дру- гог народа наш задатак се састоји у обраћању људских умова и срцу је- дином што је потребно – распетом и васкрслом господу исусу наравно, као и свако друго јавно иступање, свака беседа са амво- на треба да буде па- жљиво припремљена про- идите и научите све народе име главне књиге нашег живота – јеванђеље – означава да суштина проповеди хришћана треба да буде блага вест патријарх московски и све русије г кирил неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету превод са руског: станоје станковић март / април 2017 41 поведник не треба да се ослања искључиво на надахнуће или на некада научене фразе, колико год његово искуство било велико наравно, не могу се у потпуности искључити ситуације када свештенослужитељ треба да проповеда одмах, практично без припреме али тако нешто успева само онда када иза мало речи стоје многи сати пажљивог чита- ња и размишљања, усредсређена молитва стално излазећи на амвон, проповедник почиње да се навикава на мисао о аутори- тету сопствених речи међутим, у савреме- ном друштву оваква навика крије у себи много опасности последњих деценија се озбиљно променио доживљај јавних на- ступа од стране људи, између осталог и црквене проповеди сада се свака тврдња може проверити простом претрагом на интернету, брзина размене текстовима на друштвеним мрежама може да рашири ау- диторијум сваког оратора до раније неза- мисливих граница да, парохијани у храму као и раније ћут- ке слушају проповедника, али то никако не значи да се они слажу са свиме што су чули добро је ако са недоумицом која се појавила они након службе приђу свеште- нику, а не крену да разматрају ову недо- умицу са неодређеним кругом људи који немају увек добронамеран однос према цркви ми не треба да се бојимо да громко обја- вљујемо јеванђелску истину, између осталог, и када она ступа у противречност са греховним обичајима људи међутим, треба да памтимо да нас слушају са пажњом која разматра и че- сто је и критичка зато свака наша реч треба да буде промишљена и одмерена неумесне и неспретне речи у проповеди постају саблазан за људе која ствара препреке њиховом спасе- њу потребно је уздржати се од изношења у црквеној проповеди индивидуалних и личних мишљења које нису у сагласности са светим писмом, псеудонаучних митова, новости, гла- сина, чак и очигледно сумњивих са историјске и богословске тачке гледишта одломака из ха- гиографске литературе, а да већ не говорим о политичким оценама у проповеди је неопходно избегавати по- јачавање изобличавајућом или менторском критиком без сумње, омилитичко наслеђе наше цркве садржи много изобличавања једних или других порока, чак и историјских личности и некада су ова изобличења била врло оштра и нелицемерна међутим, ако управо изобличавање постаје „препозна- тљиви стил“ проповедника, онда људи по- чињу да прихватају његове речи на почетку са раздражењем, затим са разочарењем и на крају – са иронијом име главне књиге нашег живота – јеван- ђеље – означава да суштина проповеди хришћана треба да буде блага вест савре- мени човек исувише често бива уплашен, притиснут, окован безбројним мноштвом најразличитијих страхова дужност пастира цркве је да га науче да овај страх побеђује правом вером, чврстом надом и делатном љубављу  извор: доклад патриарха московского и всея руси кирилла на епархиальном собрании города москвы, 12 2016 идите и на учите све народе да, парохијани у храму као и раније ћутке слушају проповедника, али то никако не значи да се они слажу са свиме што су чули добро је ако са недоумицом која се појавила они након службе приђу свештенику 42 2 / 2017 десет питања за православног мисионара 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? западно хришћанство (римокатоличка и протестантска црква) је оставило велику празнину у погледу јединства са богом, од- носно обожења, онога што представља нај- бољи труд који можемо да начинимо за до- бробит људи – да их вратимо богу, пошто је то у римокатоличкој и протестантској цркви остало само као могућност због тога су ове цркве више ауторитативне и законодавне природе православна црква, с друге стра- не, је усмерена духовном животу и измире- њу човечанства (с богом) и омогућавањем тог тајанственог јединства кроз свету литур- гију ова идеја је донела мир мом духовном и личном животу, јер се овде не ради о неком послу који се врши за плату, већ о једном пу- ту који води ка савршенству – то је оно што ме надахнуло да започнем мисију пошто сам од бога добијао милост за милошћу, као што је рекао апостол павле, сада могу да дам од онога што сам примио милошћу божијом 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? побожан живот кроз дубоку љубав према творцу да подучава сведочећи да се кроз њега откривају тајне божије и да он у њима учествује да буде отворен у погледу тра- жења нових начина или решења и да буде помирљив у свему ономе што му се пове- рава да веру учи из богатства православне науке, а не осуђујући друге вероисповести и супротстављајући православље њима да има хришћански, а не политички став 3 о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? када се започиње једна мисија, то је у свр- ху сејања семена вере, односно, плодови су сагласни заједници нећемо усађивати нити наметати искуства других цркава, јер свака има свој ритам невероватно је да постоје мисије у латинској америци које немају ни- шта са латиноамериканцима има неких цр- кава које подсећају на пуке колоније стра- них земаља, на неки „клуб који има цркву“ нисмо ми прозелитски настројени, али горе од тога је не давати свој друштвени и апостолски допринос наш најбољи начин да нас препознају није по нашој web – стра- ници већ по нашем доприносу и утицају на друштво, као што со даје укус (храни) 4 по чему се разликује успешна од неуспешна мисија? ја не познајем ниједну неуспешну мисију и можда грешим, али када се јави жеља за мисионарењем, то је дар од бога чуо сам за грчке монахе који су у африци и који су оста- вили своје манастире да би следили позив који им је бог упутио и имају благослове сво- јих игумана за то они крећу на пут и напре- дују шта год да се деси, јер они не иду да би покушали, већ иду да раде на ономе што им је бог поверио они не виде тешкоће, већ ви- де друге путеве кроз које би могли да испуне март / април 2017 43 десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: јеромонах симеон лопез, колумбија десет питања за православног миси онара своје послање не ради се о томе да препрека нема, већ да се у свему види рука божија која нас усмерава и усавршава то је оно што једну мисију чини успешном – да следи вољу божи- ју, а не личну амбицију, јер иза ове друге стоји или следи оно што називамо неуспешном ми- сијом јер, зар може да се зове неуспешним оно што се врши као дело божије? 5 који мисионарски пројекат православне цркве бисте данас посебно издвојили? пре свега, треба бити сведоком пред сви- ма онима пред којима се појављујемо зато је у латинској америци важно једно озбиљно образовање верних како би се прекинула ди- хотомија – да су римокатолици и православни исти или врло слични, пошто ако је то тако, за- што католици нису православни и, иако ће мо- жда звучати чудно: зашто ми православни не постанемо католици? постоје врло одређене ствари које нас чине православнима и то тре- ба да буде врло јасно како бисмо се разлико- вали од осталих хришћанских вероисповести и, требало би да поставимо питање у нашим заједницама које задатке би требало да започ- немо, јер, ми смо једна заједница, нисмо вође, управници или јавни службеници ми смо ду- ховне вође које прате своју заједницу (на путу) до обожења и у тој потрази проналазимо где можемо да учествујемо или да помогнемо, јер је то један узајамни споразум, а не нешто што је наметнуто 6 где, по вашем мишљењу, има простора за унапређење мисије у 21 веку? у латинској америци, појање је врло емоти- ван чинилац могла би да се именује музичка комисија како би се појања учинила присту- пачнијим, како би верни могли да учествују у њему, а не да га само доживљавају као нешто „много лепо“, али нешто што мало њих или са- мо хор може да поје добро би било направити конгресе и конфе- ренције у латинској америци, галерије икона, обезбедити нам учешће у музичким дешава- њима у свим оним земљама у којима се (ми, православни) појављујемо како бисмо се још јаче везали и осетили као јединствена српска православна црква понекад човек мисли да свако треба да се бори како уме и зна на ме- сту које му је запало, а уз ово, упутити свеобу- хватан позив на учешће свакоме ко то жели и ко не мора нужно да буде православан, јер у латинској америци ми смо још увек „велике и старе незналице“ бити истински православан за нас само по себи представља велики изазов и занимљив труд, пошто у понечему подсећамо на мешави- ну вероисповести, а не на то да је то наш соп- ствени идентитет 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? за унутрашњу мисију је важно да се не за- немари веронаука и да се верни не примају из снобизма или како би се показала њихо- ва (велика) бројка, јер су они на овај или онај начин наша слика пред другима зато треба обезбедити њихово озбиљно и одговарајуће 44 2 / 2017 десет питања за православног миси онара велику пажњу код мене су привукла света браћа кирило и методије, јер су они осим вером, словенске народе учили још и граматици и писмености образовање (у вери) организовање сусрета наших верника било да се ради о организо- ваним посетама или заједничким ходоча- шћима нашим светињама у латинској амери- ци или у србији или црној гори или било где где се то сматра корисним различити облици (зближавања и) уједињавања би могли да бу- ду постављени као приоритет поседовање сопственог центра за богословске студије, као и за свештеничке кандидате размена православне омладине латинске америке са другим земљама у циљу подстицања и про- моције православног живота као и у циљу са- владавања другог језика на пољу спољашње мисије ваља ојача- ти односе са римокатоличком црквом како бисмо били разликовани од лажних и псе- удо-канонских цркава у целој латинској америци без оклевања започети заједнички поступак утврђивања минималних образаца и смерница које би важиле за све оне људе који долазе из других цркава, а имају свеште- нички призив 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту у месту бељо у покрајини антиохија (ко- лумбија) пружамо психолошку, терапеутску и духовну помоћ, што је утицало на то да многи постану симпатизери духовног живота право- славне цркве људи долазе у потрази за по- моћи и она им бива пружена са становишта црквене стварности, из њених поука и дела милосрђа у месту гуарне постоји један интернат у ко- јем се ради на лечењу зависности иако је то труд у којем се човек лично много троши, ре- зултати су мали, што понекад даје осећај не- моћи очигледно је јасно да успех зависи од воље и жеље појединца да се излечи то нас је навело на размишљање о другим областима рада на којима се може пружити помоћ онима који то желе и дозвољавају и дати значајнији допринос из искуства православног живота 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? велику пажњу код мене су привукла света браћа кирило и методије, јер су они осим ве- ром, словенске народе учили још и граматици и писмености они не само да су учествовали у духовном животу једног народа, што је нај- важније, већ и у њиховом језику и историји они су постали део њих, и поштујући су њи- хове обичаје, касније су им дали хришћански смисао, што указује на то да морамо да имамо спремност да до краја спроведемо наше по- слање, као и да имамо поштовање према осо- беностима и културном наслеђу народа 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? то је неко коме се много дивим и којем сам захвалан због улоге коју има у мисији ла- тинске америке, наш архиепископ и митр- ополит амфилохије то је божији човек који се не плаши пред изазовима и који носи реч божију свим местима које походи, кроз њега по овим земљама далеким од земље (јеру- салима) господа нашега исуса христа хода и мисија српске православне цркве и нама, латиноамериканцима, омогућава да, иако немамо корене и порекло са истока, спо- знамо, живимо и поучавамо аутентичном (истински) хришћанском животу  превод са шпанског: александра рајковић март / април 2017 45 у храму посвећеном преносу моштију све- тог николаја мирликијског (или како се то у народу сведочи, светог николаја лет- њег), свештеник је служио свету литургију у цркви са порушеним торњем порушен је за време другог светског рата, од стране оку- паторске војске, због тога што је служио за партизанску осматрачницу новој револу- ционарној власти, међутим, није падало на памет да порушени звоник обнови за храмовну славу, на светој литургији био је присутан већи број парохијана све- штеник је замолио одборнике да организују литију око храма, уз ношење часног крста и црквених барјака, што је и учињено по завршеној литији, парох је изнео проповед, уз освећење славског жита и славског кола- ча, и избор новог кума међу верним наро- дом била је и једна бака са унуком насме- јана девојчица коју је свештеник, дајући јој нафору, помазио по глави, гласно је рекла: „господине, мени мајка – бака стави икони- цу богородице под јастук кад спавам“ а све- штеник се надовезао: „нека те мајка божија чува, да порастеш и будеш права, велика де- војка!“, и не знајући чије је то дете верници су се полако разилазили и одла- зили својим домовима, а свештеник је са од- борницима црквене општине сабирао утиске о протеклом слављу по изласку у порту замо- лио је да се донесе некакав сто и пар столица, да седну и попију неко пиће, да се бар на тај начин види да је црквена слава тако су и учи- нили не задуго, појавио се однекуд човек са хармоником, придружи им се и почео да сви- ра и пева ово је привукло и друге људе из се- ла па се, спонтано, формирало мало славље одмах, наредног дана, код свештеника је у парохијски дом дошао курир месне канце- ларије и пренео му да је наређено да се су- тра јави у канцеларију председнику општине свештеник је размишљао о томе: „шта је по- вод овом позиву на провокативан начин, под- цењујући, као да је сеоски лугар или чувар, а не свештеник цркве која има своје достојан- ство?“ у премишљању о томе шта да чини до- шао је до закључка да се појави на разговору, јер ако не би отишао снашле би га ко зна ка- кве последице чино одевен, поранио је и пре седам сати, закуцао на врата канцеларије секретарице, којој је пренео да има позив и тражи да га председник одмах прими „сачекајте“, следио је одговор врата су би- ла одшкринута па је могао да чује унутрашњи разговор „председниче“, уз оно „друже“ рекла је, „свештеник из тог места, тражи да га одмах примите“ одговор, повишеним тоном гласио је: „нека сачека“ кад му је ово пренела, уследио је свештени- ков захтев: „ако не жели да ме одмах прими ја одлазим, јер ме чекају обавезе“ секретарица је пренела да је свештеник љут и жели да га одмах прими или ће отићи осoрним гласом председник је рекао: „нека уђе, кад је запео“ свештеник уђе у канцеларију и поже- ле „добро јутро“, без руковања и уз речи: мисионарско писмо а девојчица? тек касније се открило да је она ћерка учитељице из места и општинског начелника неког одељења једна храмовна слава и њен епилог 46 2 / 2017 „ја сам свештеник кога сте позвали пре- ко курира месне канцеларије, баш при- стојно“ председник је понудио да седне, али је свештеник одбио – није позван како доликује на кафу и разговор и тра- жио је да му се одмах саопшти због чега је позван председник месне заједнице је са пови- шеним тоном почео: „ви сте у том селу орга- низовали некакву славу, па сте са народом ишли око цркве и на улицу, па сте насилно децу са улице водили у цркву, тамо сте пили и ко зна шта певали то никад раније није би- ло, то је ремећење јавног мира и реда“ „је ли то све?“, питао је свештеник „за сада“, следио је одговор „тачно је да сам са народом и одборни- цима на дан храмовне црквене славе ор- ганизовао литију око цркве на шта имам право по уставу, што би ви морали да зна- те није тачно да сам излазио на улицу, а поготово насилно некакву децу вукао за руку, за чега има безброј сведока тачно је, да ми се једна љупка девојчица, коју је њена бака довела у цркву и држала за ру- ку, похвалила се да јој бака стави иконицу богородице под главу када спава ја сам је помазио по глави и пожелео да је пресвета богородица чува што смо седели у порти уз непозваног хармоникаша који је при- стојно свирао и певао, нисам знао да је то кршење некаквог мира и реда а и волео бих да ми се то докаже, као и друге неосно- ване притужбе“ председник није имао одговор једино што није пропустио да се пожали архијерејском намеснику како тај свештеник није за сарадњу а девојчица? тек касније се открило да је она ћерка учитељице из места и општинског начелника неког одељења  на молбу уредништва мисионара догађај забележио прота бранислав поповић, духовник манастира беочин миси она рско писмо председник месне заједнице је са повишеним тоном почео: „ви сте у том селу организовали некакву славу, па сте са народом ишли око цркве и на улицу, па сте насилно децу са улице водили у цркву, тамо сте пили и ко зна шта певали то никад раније није било, то је ремећење јавног мира и реда“ о бранислав поповић (извор: hramsvetognikolajasidrs) март / април 2017 47 оштрим успоном кроз планинске врлети изнад српског села рударе, стиже се у ма- настир соколица са наше десне стране остаје звечански град, једно од најстаријих српских средњовековних утврђења, данас у рушеви- нама, са неколико кула и остацима бедема на врху усамљене узвишице подигнуто првобит- но ради заштите и надзора важних караван- ских друмова, касније ради заштите трепчан- ских рудника, утврђење данас стоји на врху усамљене узвишице као окамењени чувар и сведок прохујалих времена на десетак кило- метара од звечана лежи манастир, познатији под називом соколица, по називу планинске заравни, брда соколова, у чијим шумама су со- колови свијају своја гнезда и множе се у 14 ве- ку, домаћини су имали обавезу да за своје вла- стелине одгаје толико соколова колико имају синова манастир соколица је под заштитом репу- блике србије и има статус споменика културе од изузетног значаја актуелно, двадесетак мо- нахиња живи и опстаје, са игуманијом макари- јом на челу, у окружењу албанских насеља на самом улазу у манастир, складно и уред- но двориште мир који влада открива да смо крочили у светињу двориште, беспрекорно уредно лево од улаза манастирска продав- ница и летњиковац са десне стране огромни камени комади, као да су зауставили свој пад пред манастиром и ту се закопали наспрам улаза у манастир налази се црква посвећена покрову пресвете богородице убрзо, пред улаз у цркву стаје игуманија, ма- ти макарија и стрпљиво чека да сви приђемо започиње своју беседу о манастиру који је је- дан од најзначајнијих православних светиња на косову и метохији из 14 (15) векаобјашња- ва да назив манастира соколица потиче од на- зива планинске заравни, брда соколова, у чи- јим шумама су соколови свијали своја гнезда и множили се, те да је на врху једног таквог брда гнездо свио и овај манастир главна црква у до- њем делу манастира датира из прве половине 14 века, пре косовске битке претпоставља се да је ктитор био велможа по имену муса, који путописи манастир походе путници намерници из целог света, а соколичка богородица је много пута услишила усрдне молитве, посебно бездетним паровима соколице у гнезду манастира лела марковић 48 2 / 2017 фото: радмила грујић је био ожењен једном од сестара српског кне- за лазара, те да је подизањем манастира же- лео да се захвали богу и богородици за извор чудотворне, лековите воде, који се налази у непосредној близини главне цркве манастира соколица историја бележи да су два од пет си- нова мусића, стефан и лазар мусић, погинули у косовској бици горњи део манастира датира из периода обнове пећке патријаршије, 1557 године, као и припрата цркве према верова- њу, у то време је, како би се сачувала од тура- ка, у манастир соколицу донесена скулптура пресвете богородице на престолу са дететом у пуном рељефу са једног од два портала храма светог стефана у бањској током своје владави- не краљ милутин је у трепчине руднике довео сасе и дубровачке рударе те се помишљало и на могућност да скулптура потиче са цркве у латинској колонији у старом тргу код трепче, у непосредној близини манастира мати ма- карија наводи да су вишегодишња истражива- ња монахиња манастира соколица, као и тео- лошки разлози, аргументи да скулптура, као део неког већег ансамбла, није могла да буде пренета са западног портала бањске у мана- стир соколицу објашњава да је стефан нема- ња, у монаштву симеон, себи за место где ће почивати његово тело саградио цркву и мана- стир посвећен успењу богородице у студени- ци, те су археолози историчари уметности зато повезали скулптуру са бањском сматрајући да се при градњи свог маузолеја у бањској краљ милутин директно угледао на цркву богороди- це у студеници међутим, објашњава даље игу- манија, на порталу студенице се, када се крене из радослављеве припрате, налази скулптура богородице која седи зато што уводи човека у храм успенија пресвете богородице којој је и посвећен манастир студеница у порталима дечана налазе се скулптуре христа зато што уводе верника у храм васкрсења христовог стога у манастиру бањска, уверена је игумани- ја, на порталу није могла да стоји ова, већ само скулптура христа или светог стефана који је немањићка слава манастира бањска и коме је манастир и посвећен да манастир походе путници намерници из целог света сведочи игуманија помињући и конкретне примере да је соколичка богоро- дица много пута услишила усрдне молитве, посебно бездетним паровима тако је један шиптар из оближњег села жаће и добио име марија шиптари скулптуру називају именом мајка током рата се нису усуђивали да дођу у манастир, али су после рата опет почели пре- причава догађај да је један шипар из централ- ног косова, на савет своје старе мајке позвао игуманију, а потом и дошао са немом ћерком којој савремена медицина није могла да по- могне када су ушли у цркву дете је све време гледало у скулптуру па затим у игуманију, а по- том проговорило: „ћао мати!“ очев крик је за- парао небо – сведочи игуманија други случај који памти мати макарија је случај младог полицајца жоржа из сирије, ко- ји се у цркви често молио пресветој богороди- ци соколичкој, миловао скулптуру и плакао потом се поверио игуманији да му мајка болу- је од карцинома и да је очекује друга операци- ја после једне вечерње службе, ушао је у дво- риште манастира и повикао из свег гласа да му је јављено да се десило чудо – мајка је потпуно излечена и да се чак ни ожиљак од претходне операције више не види игуманија нас подучава да господу мора нешто и да се дâ, и подсећа на догађај када је св пајсију светогорцу приступио отац боле- сног детета молећи га да се помоли господу за његову болесну ћерку деспину свети пајсије путописи март / април 2017 49 фото: дејан пиљак светогорац му је тада рекао да осим молитве, отац мора нешто да дâ за дете отац се тада заветовао да више неће пушити и када се вра- тио кући деспина је била здрава после много година, када је деспина завршила факултет и била пред удајом, отац је пропушио и деспина се опет разболела мати макарија се сећа до- ласка у манастир једног младог брачног пара, попа и попадије, који су после молитве пред соколичком богородицом поверили мати ма- карији да су обећали богородици да ће, ако добију пород, узети празник покрова пресве- те богородице за своју другу славу није про- шло много и попадија је остала носећа сада имају двоје деце живопис доње цркве је пострадао при- лично, можда је само 18% од оригиналног живописа опстало – објашњава игуманија како је храм посвећен покрову пресвете богородице и није имао осликану припрату, иконописачка радионица овог манастира је осликала припрату: сусрет јоакима и ане, затим зачеће богородице, рођење богоро- дице, умиљавање, успеније пресвете бого- родице на западном зиду са друге стране припрате живописано је ваведење пресвете богородице и једна оригинална сцена, према стиху акатиста у коме се каже да је богороди- ца „небеска двер“, где пресвета богородица седи на трону са христом у крилу, а анђео са крилима у покрету показује прстом људима на богородицу указујући на њу као на небе- ска врата у доњој зони су насликани родите- љи пресвете богородице, јоаким и ана, про- роци који су проповедали рођење христово, а са друге стране светитељи чија имена носе монахиње овог манастира: свети данило, свети макарије, свети никодим, света анто- нина, света нина, архангел михаило улазимо у цркву малих димензија зидана је од обрађеног камена, са плитком апсидом, засведеном полуобличасто према речима мати макарије, иако је живопис тешко оште- ћен, време турске владавине преживело је неколико представа: христа пантократора у своду, успења богородице на западном зиду, поклоњења архијереја у апсиди, а на јужном зиду фрагменти фигура за које се сматра да би могли представљати ктиторе у цркви се чувају три старе и вредне књиге: руски псалтир из 17 века, завомаје огледало на бугарском језику из 1816 и молитвеник из 1838 год између два рата је изграђен звоник, а санација и конзервација архитектуре изве- дене су 1995/96, док је нови конак саграђен осамдесетих година овог века прилазимо мермерној скулптури пресвете богородице из 14 века, којој се приписују ис- целитељске моћи, целивамо је и упућујемо јој молитве скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровићпо- светивши јој запис „света сељанка на косову“, песник пише: „сродна сличним киповима који путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић 50 2 / 2017 бејаху тесани од дрвета у падови, око 13 сто- лећа, превазилазише својом уметношћу и њих и све бизантиске скулптуре које су дотад виђе- не али ми требаше читав сат да је ослободим од одела и накита којим је претрпаше сељани, укопавајући је тако кроз дуги низ година у сво- ја народна богатства и машту, да би јој захвали- ли за доброчинства и да би је обожавали једи- но се њено лице могло слободно сагледати“ исклесана је из једног дела мати сведочи да је поштују и моле јој се срби и албанци пре неколико година је била изложена у метро- политен музеју у њујорку, са још тридесетак експоната из српске националне и духовне ба- штине, „као својеврсни амбасадор наше исти- не о космету, косовског расејања и косовске трагедије“, објашњава мати макарија под старешинством мати макарије сестрин- ство манастира успешно се бави преводила- штвом светоотачких текстова и издавачком делатношћу мати макарија (световно име милица обрадовић) дипломирала је на при- родно-математичком факултету у београду, докторирала хемију, једно време је радила као универзитетски професор у солуну је за- вршила теолошки факултет, тамо је одбранила и докторску дисертацију умеће иконописања стекла је боравећи у манастиру ормилија у грчкој, на халкидикију, где је после искуше- ничког стажа постала монахињаосликала је и трпезарију жичког манастира и сентандрејске цркве излагала је у галеријама у београду, чи- кагу и франкфурту познато је да су монахиње на челу са ма- ти макаријом током ратних догађаја на овом подручју помагале свима, без обзира на веро- исповест, а посебно монахињама манастира девич, које су у то време чак биле заробље- не једна бомба је током рата пала 50 метара од манастира соколица, направивши кратер од девет метара, оштетивши цреп на крову и расувши гелере по целом манастиру после погрома српског живља на косову и метохи- ји манастир соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се са дубоким пошто- вањем односиле према монахињама, бринуле о њиховој безбедности, помагале у обавља- њу свакодневних послова на манастирском имању потом су дошли припадници данских снага кфор-а, који и данас чувају ову српску светињу само што смо завршили обилазак цркве, ма- настира и продавнице, отворило се небо над путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић март / април 2017 51 планинска, брдовита и равничарска срби- ја, са разноликим становништвом, неко- лико вера, свако са својим обичајима и начи- ном живота трудила се да сваког задовољи свако је имао своју врсту градње кућа и окућ- ница, зато ће сваки предео са већинским ста- новништвом наметати свој начин, формирања села и укупног амбијента можемо закључити преко ископина да су данашња места настаја- ла на праисторијским местима и у праисто- рији људи су тражили добре локалитета за основање насеобина, првенствено око изво- ра, језера и река тако је, примера ради, село жарково имало седам одличних извора, од којих три са врло јаким врелима, и још неко- лико на ободу села према макишу прве „станове“ у најранијим временима људи су нашли већ створене у природи то су биле пећине разних величина, у којима су се људи склањали од дивљих звери и зима пода- така о кућама из каснијег периода нема зна се са, сигурношћу, да нису биле као ове данашње то су били једнособни простори, вероватно купастог облика, без пода, прозора и врата, са огњиштем на средини, од времена када је човек потпалио прву ватру цвијић ништа није радио у кабинетима проучавајући туђе записе: он је био теренац све што је могао прочитати из литературе и докумената, он је то практич- но на терену проучавао тај проверени пода- так који је утврђен на терену цвијић је књишки обрађивао и допуњавао са новим сазнањима цвијић је, према лоцирању, села поделио у две групе: „1 првој групи припадају села која су лоцирана по странама долина, по по- брђу и на површинама до висине око 1600 м 2 села друге групе су по долинама јаругама, по тлу котлина и у равницама узвишења која се налазе између долина углавном су нена- сељена“ према месту и простору где су гра- ђена била су разуђеног и збијеног типа код разуђених села плацеви за градњу су били један порад другог са једне и друге стране пута – улице комшије су се, углавном, лепо слагале и испомагале у пословима свака кућа имала је своје двориште различитих величина путеви су лети били прашњави, а када се окиша прашина се претварала у бла- манастиром оставивши нам само пар трену- така да се склонимо освежени михољском кишом, уз звуке манастирских звона, дивили смо се богатству природе којом је господ об- дарио овај крај пред нашим очима се пружао поглед ка врховима зимзелених и листопад- них крошњи, као што је соколовима некада давно гледајући хоризонт под облацима, пи- тамо се колика је била далековидост српских владара који су, стојећи на истом овом месту, гледали на пространство косова и будућност која их чека остависмо манастир окупан кишом, под сја- јем залазећег сунца за нама се затворише капи- је светиње, гнезда у коме су христове соколице свиле своја крила, грејући љубављ

Свеска: 354 | Символ вере
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин