-ВАСПИТАВАЛЕ-

Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
... марту 2015 смо гостовали на ради- ју слово љубве у емисији „будимо људи“ часопис православни мисионар нам се до- пада и читамо га годинама, нарочито ру- мај / јун 2015 41 брику о многодетним породицама, и ни- смо се ни надали да ћемо једног дана и ми постати део ње“ какво хришћанско васпитање треба да пружите својој деци? некад су мајке васпитавале своје ћерке да буду мајке, а данас да буду принцезе; а синове да буду домаћини, а данас да се што мање му- че данас ћерке неће да личе на мајке, а синови неће да личе на очеве некад је цело село позитивно утицало на васпи- тање омладине, а данас у великим гра- довима ни комшије се не познају тре- нутно је на усвајању закон о васпитању који забрањује физичко кажњавање де- це психотерапеут др зоран миливоје- вић говори о последицама најављеног усвајања тог закона у србији њиме би се суштински пореметио развој деце: породица и родитељи губе ауторитет, а држава би тиме наметнула правни мо- дел који би омогућио бројне злоупотре- бе, уцене, отуђење деце „мора да се зна поредак: глава поро- дице, да поверење међу супружницима јача, да деца имају поверења у родитеље, да указујемо једни другима на погрешке и стално разговарамо са децом о њихо- вим потребама и проблемима ми, роди- тељи, осећамо последице таквог ’принц’ и ’принцеза’ васпитања, те се трудимо да наша деца не буду тако ’одузета’ од сва- кодневног живота, да им сваки рад може бити користан, да уједно могу бити до- бри ђаци, а и велика помоћ у кући сма- трамо да им ти ситни кућни послови мо- гу бити корисни и за душевно здравље, јер када осете неку одговорност они се осећају задовољније и испуњеније ка- да се фарба ограда или коси трава, ми и разговарамо, дружимо се, то постане и нека врста игре, па након тога и деца боље уче увек их саветујемо да док раде неке послове, да их раде уз молитву као хришћани, држимо се мудрог соломо- на: удри дете прутом, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити, и на- родне пословице: ’батина је из раја иза- шла’, али у смислу да је из раја изашла зато што јој тамо није место, а овде има одличну примену примена ’прута’ је мо- гућа само у једном кратком периоду жи- вота, од друге до пете-шесте године, и то треба искористити јер је после касно за хришћанско васпитање је битан живот у цркви, литургија, али и ту треба бити ја- ко пажљив да се деци вера усади за цео живот, а не да у пубертетском периоду изађу из цркве дете треба да осећа и зна своју улогу у цркви“ 42 3/2015 многодетне хришћанске породице које школе деца уче, како уче? у чему су посебно талентована? да ли се баве додат- ним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је нови облик зависно- сти од интернета и друштвених мрежа код деце се појављује рано и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење „хвала богу, наша деца су веома тален- тована и добро уче тренутно је двоје у основној школи, а од септембра и треће жељко завршава пети разред, одличан је ђак са свим петицама има интересовање ка више предмета и учествовао је на више такмичења: из математике, српског језика и историје, и освојио прво место на оп- штинском такмичењу из историје и треће место из математике а у музичкој школи „коста манојловић“ је четврти разред, и свира класичну гитару успешно је насту- пао на јавним часовима које школа орга- низује, као и на „коларцу“ тренира ко- шарку у клубу „младост“ има склоности и ка цртању, највише воли пастеле и ин- тересује га цртање стрипова љубитељ је књиге и освојио је неколико ’читалачких значки’, на такмичењима која организује библиотека града београда урош је тре- ћи разред основне и први разред музичке школе – одсек клавир као одличан ђак, недавно је освојио трећу награду из мате- матике, а у музичкој школи прву награду на такмичењу из клавира изразито је та- лентован за сликарство, посебно за рад са темпером, и воли са татом да иде у његов атеље своје слике продаје и тако зарађује џепарац и он тренира кошарку јелена је тренутно предшколац, као и сви воли да црта михаило иде у вртић воли кућне ’мајсторије’, увек је ту када се нешто по- правља, кречи и слично што се тиче вир- туелне стварности, имају веома ограничен приступ игрице на компјутеру не игра- ју, интернет користе за слушање музике, проналажење информација потребних за школу, нота за њихове инструменте, теле- визију гледају минимално и то под нашом контролом“ да ли сте приметили да су се у продав- ницама појавиле играчке за децу: тетова­ „мора да се зна поредак: глава породице, да поверење међу супружницима јача, да деца имају поверења у родитеље, да указујемо једни другима на погрешке и стално разговарамо са децом о њиховим потребама и проблемима“ мај / јун 2015 43 же-налепнице за дечаке и девојчице? то значи да „умне“ главе овога света децу подстичу да се од малих ногу тетови- рају, а има мишљења да је то само пси- холошка припрема за примање микро- чипа као облика друштвене контроле безазленој деци подмећу зло, а многи родитељи на то не обраћају пажњу ка- кав и колики значај, по вашем мишље- њу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? „наша деца не лепе налепнице по те- лу, а када дође време за ту тему надамо се да ћемо се изборити на најбољи могу- ћи начин иду на часове веронауке, али пошто од свог рођења живе литургијски велико знање о вери носе из куће“ мора ли хришћанска породица, на првом месту, да буде молитвена? како функционише ваша домаћа црква? „наравно да је заједничка молитва увек присутна у нашем дому, и пре је- ла и пре сваког рада, и молитве благо- дарења које сматрамо најбитнијим ни- је битно да је молитва дугачка него да је заједничка и да сваки члан има неку улогу сматрамо да молитва није мо- нолог него дијалог са живим христом недавно смо купили одличну књигу за децу „из ја града у ти град “, коју препо- ручујемо и одраслима, као и књиге св николаја српског, дела св аве јустина, св силуана атонског, беседе учитеља цркве св јована златоуста и др слаже- мо се са о рафаилом, великим духовни- ком из подмаина, да је св николај срп- ски неопходан за духовно васпитање хришћана и да је грех не читати његове књиге деца од седме године редовно посте све постове, као и среду и петак жена пости по благослову и у трудноћи деца се радују читању духовних књига за децу, житија светих прилагођених де- ци, дечјег часописа „светосавско звон- це“, а посебно кад им ми читамо пред спавање“ да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? посебно, поклоничка путовања? „раније смо били више у прилици да себи приуштимо поклоничка путова- ња у србији, посебно нам је драго пу- товање у манастир сопоћани обишли смо још и све манастире фрушке го- ре, студенцу, жичу, ђурђеве ступове, црну реку, градац, раваницу, манаси- ју, љубостињу први ауто смо купили кад смо добили треће дете, али сада нам је потребан већи ауто сматрамо да су обиласци светиња веома значајни, и во- 44 3/2015 многодетне хришћанске породице лели бисмо да опет будемо у прилици да сву децу упознамо са великим светиња- ма, јер се на тај начин утврђују у вери и упознају са историјом даће бог“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? имате ли свој став о вантелесној оплодњи? екатарина: „од пет порођаја, имала сам четири природна и један царски рез (четврти) тај четврти порођај сам теже поднела, и тада сам стекла мали страх какав ће бити пети, али, хвала богу, про- шао је одлично мислим да је природно да се свака жена плаши порођаја, али и да нађе начина да се смири ја са моли- твом идем на порођај чак нисам желе- ла ни епидурал, који сада нуде свакој породиљи, јер то је природан бол и не оставља последице, а од епидурала мно- ге породиље имају касније проблема с обзиром да су сва деца природно зачета, не могу да говорим о вантелесној оплод- њи и како се супружници осећају када не може да дође до зачећа мој став би био као и став цркве“ иван: „било је случајева бездетних супружника којима су лекари рекли да не могу имати децу, али литургијским животом и са благословом о макарија после пет година добили су дете“ архимандрит рафаил карелин поуча- ва: ако родитељи поверују у реч божју, имаће сталну помоћ, и то помоћ која се граничи са чудом, јер што се више буду уздали у промисао божији, то ће се он више о њима бринути „тачно је да се треба препустити богу и у више наврата смо се у то уверили: у недостатку финансија добијемо новчану помоћ и то тачно у износу који нам је недостајао, гардеробу или обућу за де- цу наше је да се побринемо о васпита- њу деце на првом месту, а остало треба препустити богу са пуним поверењем“ бог воли храбре, а људи би за вас ре- кли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непо- колебива вера имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? „имамо поруку: ’рађајте децу!‘ ми смо задовољни оним што имамо нај- важније: пријатеље истомишљенике, своју духовну оазу кад останемо без пара, увек однекуд стигне помоћ или се нешто прода у манастиру, таман колико треба, а нарочито пред нашу крсну славу има добрих људи и ван цркве сматрамо да је разлика изме- ђу многодетних породица ван цркве и хришћанских у томе што је нама лак- ше, јер наша искушења и проблеме препуштамо христу који нас упућује, води и даје нам решења“ растанак је био простосрдачан и дирљив јер су деца у смирењу и са па- жњом чекала да им се обратимо жељ- ко нам је рекао да је скоро све знао из веронауке пре него што је кренуо у школу, јер је чтец већ 7 година оду- шевио нас је кад нам је одсвирао бе- товенову сонату за елизу, па шпан- ску композицију малагења, а онда је јелена уз његову музичку пратњу лепо отпевала јесењу песму урош је сјајно одсвирао две клавирске композиције од моцарта за крај нам је јелена по- казала како зна кога је све створио бог и веома надахнуто отпевала песму хвала, боже, на стихове лидије попо- вић: „створио је бог маму и тату, мене и бату и душу малу да узноси хвалу“ питали смо је: ’коме да узноси хвалу?‘ –богу – рекла је чистим срцем мала паметна главица да, блажени су чисти срцем јер ће бо- га видети (мт 5, 8) као што га види ово блажено дете  мај / јун 2015 45 о православљу у кини се мало зна зато је веома драгоцен интервју са живим сведоком времена када је мисија православља у кини доноси- ла обилан плод предлажемо вашој па- жњи интервју који је са 90-годишњим протом михаилом, последњим све- штеником православне цркве у кини, рукоположеним у време пекиншке ду- ховне мисије направио истакнути ми- сионар данашњице, свештеник георги- је максимов zоче михаило, да ли могу да вам поставим неколико питања? – наравно, међутим, не говорим ру- ски баш добро изгубио сам руски је- зик, од 1966 године сам био у затвору, двадесет година на „црним“ радовима (робијашки рад у каменолому) био сам лишен права да разговарам за то време сам све заборавио, нисам смео да кажем ни реч руског језика рани- је сам добро знао руски, добро су нас учили 1966 године су нас иселили из куће и послали на „црне“ радове због православне вере zо том периоду православне цр- кве у кини није познато много ствари да ли бисте могли да нам испричате шта се догађало тада? – било је тешко време руска духовна мисија је затворена прогнали су све парохијане ми смо изгубили све ми смо тамо живели, у црквеном стану иселили су нас и дали јако малу собу, без кухиње, без воде, без струје, без то- алета тамо смо живели двадесет годи- на са четворо деце мене су натерали да радим у каменолому, морао сам да припремим тону камена сваког дана тешко, тешко затим су ме ослободили године 1986 су отворили православ- ни храм у харбину три пута су ми предлагали да служим тамо међутим, људи из служби су ме пратили, позива- ли, питали за парохијане: шта су гово- рили, како су поступали? нисам могао то да радим и нисам желео да учеству- јем у томе нисам служио тамо међу- тим, један парохијанин из харбина је владици илариону (капралу) из руске заграничне цркве, он је тада био у ау- стралији, рекао да је о михаил ли још увек жив, да је у шангају сада владика ме је позвао, помогао у путовању и ја сам почео да служим у аустралији раз­го­ворсапро­то­је­ре­јем ми­ха­и­ломли­јем по­след­њи све­ште­ник пе­кин­шке ми­си­је хришћанинтребада буде изван политикепотребно јетрпљењеједино молитва богће уредитионсве знана њега јесва нада превод са руског: станоје станковић 46 3/2015 идите и научите све народе zза време прогона, када су вас ухапсили и послали на „црне“ ра- дове, шта вам је помогло да сачу- вате веру? – читање молитви међутим, морао сам да се молим тајно zреците нам нешто о времену свог детињства, кад је православље у ки- ни цветало? – родио сам се у пекингу, у бејгуану, у ру- ској духовној мисији теориторија мисије је била веома велика, читав комплекс тамо је била и штампарија, фарма и много тога другог тамо су радили сви православни ја- ко лепо време је било мој отац григорије је учио у богословији, размишљао о монаштву, али се затим ипак оженио имао је шесторо деце, ја сам био најстарији са седам година сам кренуо у школу која се налазила на те- риторији мисије звала се „руско-кинеска православна школа“ са десет година сам певао у црквеном хору, учили су нас свему, да певамо уз ноте, ја сам био први глас лепо сам певао раније, али сам током двадесет го- дина „црних“ радова све заборавио сада се мало чега сећам као мали сам веома волео родио сам се у пекингу, у бејгуану, у руској духовној мисији територија мисије је била веома велика, читав комплекс тамо је била и штампарија, фарма и много тога другог тамо су радили сви православни јако лепо време је било протојереј михаил ли мај / јун 2015 47 храм, молитву у пекингу, у духовној миси- ји се хор налазио веома високо било је лепо сваког васкрса бих након службе ја остајао тамо целу ноћ јако сам волео службе zда ли је у то време било много православних кинеза у пекингу? – да, много скоро две хиљаде zко је био ваш први духовник? – владика виктор за моје време у кини је било три архијереја на месту руководиоца мисије први: митро- полит инокентије1 он је био веома строг, када га неко не би слушао знао је да казни други је био архиепископ симон,2 а трећи – архиепископ вик- тор, 3 он је затим отишао у русију он ме је и рукоположио у свештенство 1952 године 1 митрополит инокентије (фигуровски) – 18 начел- ник руске духовне мисије у пекингу, који је водио од 1896 до 1931 године управо је током његовог времена почела широка и успешна мисија међу кинезима 2 архиепископ симон (виноградов) – 19 начелник руске духовне мисије у пекингу, који је водио од 1931 до 1933 године 3 архиепископ виктор (свјатин) – 20 и последњи начелник руске духовне мисије у пекингу који је водио од 1931 до 1955 године након повратка у совјетски савез био је назначен на епархију у краснодару којом је управљао до своје смрти 1966 године прво време сам служио на кинеском и јеванђеље и скоро све остало, на црквенословенском мало имао сам и јеванђеље и служебник итребник на кинеском, много књига, али су затим све одузели и спалили оци михаил ли и георгиј максимов 48 3/2015 идите и научите све народе zкако се то догодило? – након школе сам уписао семина- рију нас је у школи мисије било два- десет, али су многи били лоши ђаци, играли су се из моје генерације су тро- јицу рукоположили: први је био монах тадеј, други евангел и ја трећи тадеј је први постао ђакон, затим су га за вре- ме [културне] револуције убили ђакон евангел и данас живи у шангају, недав- но је пао и сломио ногу, сада лежи на кревету, више не може да хода ја сам остао једини који служи zкада сте на крају у аустралији слу- жили прву божију литургију након дугог прекида, шта сте осетили? – био сам јако радостан али сам и ту- говао јер сам много тога заборавио дали су ми све – јеванђеље, служебник, треб- ник међутим, потпуно сам заборавио како да служим и замислите, на првој служби сам се сетио свега! zда ли сте видели светог јована шангајског? – да једном је долазио до архиеписко- па виктора и служио литургију у пе- кингу, ја сам му прислуживао, добио сам његов благослов, светог јована он је био мали, ниског раста zкада су вас рукополо- жили, служили сте на кинеском или цркве- нословенском? – прво време на кинеском и је- ванђеље и скоро све остало, на ц рквеносло- венском ма- ло имао сам и јеванђеље и служебник и требник на кинеском, много књига, али су затим све одузели и спалили zда ли у аустралији међу вашим парохијанима има православних кинеза? – да, много њих они су дошли из гу- анчжуа неки нису разумели ништа ни на енглеском, ни на руском zкако размишљате о будућности православља на кинеској земљи? – не знам шта ће бити даље тешко је рећи данас се у кини свака реч, свако дело повезује са политиком хришћанин треба да буде изван политике потребно је трпљење једино молитва бог ће уре- дити он све зна на њега је сва нада  изворник: последний священник пекинской миссии http://wwwpravoslavieru/guest/78333htm на литургији у храму св ап петра и павла у хонгконгу 2012 г мај / јун 2015 49 у знаменитом даниловом зборнику помињу се имена многих угледних личности: царева, царица, краљева, краљица, патријараха, архиепископа и епископа помен других је редак, и про- сто жалимо што немамо још који пода- так о личности која се отргла забораву времена и остала упамћена по свом де- лу тако је било и са јовом скадарским забележен је као најчаснији старац, што говори о његовом великом животном и духовном искуству говори се да је био један од монаха краљице јелене, свакако њен исповедник, а можда и игуман неког од скадарских манастира тада је краљи- ца јелена анжујска, столовала у скадру и управљала пространом облашћу од хума до бојане њен духовник јов сва- како је био сведок краљичиних брига за синове, народ и државу гледао је бројне људе који пристижу на њен двор са нај- разноврснијим молбама и жалбама гле- дао је властелу велику и малу, гледао је србе, латине, арбанасе и влахе, које је краљица споменула у својој врањинској повељи (око 1280) гледао је даривања и подизања цркава у краљичино име био је уз њу, када је по речима живописца осетила појаву неочекиване, „љуте боле- сти“ тада је схватила да неће моћи више управљати двором и повереном обла- шћу, као што је то дотад радила стара краљица се уплашила изненадне, напра- сне смрти, која ју је, неприпремљену, мо- гла одвести пред престо творца одлучна, каква је увек била, краљица је позвала свог духовника у атмосфе- ри скромности спроведена је њена же- ља: „призвавши једног христољубивог од својих монаха, најчаснијег старца по имену јова, и из његове руке прими монашки образ у цркви светог нико- ле у славном граду скадру“ (св данило пећки) о њеној одлуци морали су били обавештени њени синови, архиепископ и надлежни зетски епископ, али се они не помињу у житију поводом јелениног монашења краљица је желела да то буде њен лични чин, испуњене давнашње же- јовска­дар­ски и бла­же­на кра­љи­ца је­ле­на призвавши једног христољубивог од својих монаха, најчаснијег старца по имену јова, и из његове руке прими монашки образ у цркви светог николе у славном граду скадру (св данило пећки) др ђорђе вуковић 50 3/2015 светли ликови историје спц ље према господу и није желела да прави свечаност од тога: само краљица и њен духовник пред господом и живописац је испоштовао њену скромност у опису догађаја свакако по благослову надле- жног епископа, јов је замонашио краљи- цу јелену и дао јој монашко име јелена, као што је то истакнуто у даниловом зборнику то је било у граду скадру са- мо скадарско језеро било је познато по богомољама, које су испуњавале његова острва и обале тако на острву врањи- ни постоји славни манастир св нико- ле, где је, по предању био гроб ктитора, првог зетског епископа илариона, којег је рукоположио свети сава манастир који је и сама краљица даривала света јелена је први пут приказана као монахиња на фресци у ариљу (1295/96), задужбини сина драгутина она се за- монашила нешто пре осликавања ове за- дужбине то сазнајемо из једног записа који говори да је она у милешеви нару- чила препис законоправила светог саве српског, што је монах герман и урадио (1294/95) у пригодном запису на књи- зи, милешевски монах помиње јелену као краљицу, што говори да се она замо- нашила после завршеног преписивања законоправила црквеним правилима и њиховом поштовању, она је придавала велику важност примера ради, наводи- мо да је она у свом говору, на освећењу манастира градац, поручила окупљеном народу и братству: „покоравајте се уче- њу божанствених књига и поукама, и са радошћу испуњавајте законске уставе црквеног предања, да стекнете савршену награду“ јелена је тежила савршеној награди ко- ју је давао наградодавац, господ и спа- ситељ наш исус христос и желела је да мај / јун 2015 51 стекне место у царству небеском зато је и позвала монаха у кога је имала пове- рење, мужа часног и поштеног, храброг христовог војника који је очврснуо у жи- вотној борби старац јов је био поуздан духовни руковођа на уском, тешком и спасоносном христовом путу на коме су се савладавала искушења, страсти, замке невидљивих духова злобе на путу на ко- ји се упутила као монахиња, разрешена од свеза које су је везивале за овај свет болест је била повод пред светом и си- новима да се замонаши краљ милутин, оставио је мајку-монахињу још неко време на управи ове знамените области монахиња је на обалама скадарског је- зера уживала у светињама и поукама духовника, а народно предање је склоно да их памти крај цркве св николе под тарабошем, код скадра археолошка ис- питивања ове цркве указују на сличност ове цркве са манастирском црквом св срђа и вакха на обали бојане, која је по- зната као јеленина задужбина кад је дошло време, јелена је препу- стила управу зете свом унуку, стефану дечанском и повукла се у долину горњег ибра ту се налазила њена задужбина, манастир градац и двор у брњацима од двора није била далеко ни манастир стара павлица она је имала да се стара за манастир градац и за друге своје задужбине: ра- она је у милешеви наручила препис законоправила светог саве српског, што је монах герман и урадио (1294/95) 52 3/2015 светли ликови историје спц дионицу за израду свештених одежди и сасуда, скрипторијум за преписивање рукописних књига и школу коју је осно- вала за сиромашне девојке у брњацима можда је даривала и стару павлицу борила се и са невољама које доносе старост и болест, па су јереји вршили свету тајну јелеосвећења и освешта- ним јелејем помазивали оболела места „ако њено тело у дубокој старости и изнеможе, но дух њезин се крепко под- визаваше“ (св данило пећки) духов- но се подвизавала све до дубоке старо- сти и другима око себе давала пример истрајности на христовом путу живе- ла је тихо у сваком богоугодном подви- гу, у молитви, у труду и бризи за своје ближње последње причешће прими- ла је из руке рашког епископа павла и упокојила се мирно 8 фебруара 1314 године на сахрани, краљ милутин је изго- ворио потресну беседу, која је за- бележена у даниловом зборнику син се сетио свих поука које је почев од детињства слушао од мајке и назвао је блаженом блаженом, јер се због великог подвига и богоугодних де- ла „учини обитељ светој тројици“ бла- жена, јер је помагала сироте, гладне и жалосне блажена, јер је имала дар су- зне молитве блажена, јер се молила за народ и државу блажена, јер се народ радује њеној часној успомени блаже- на, јер је њено име уписано на небеси- ма блажена, јер је угодила господу блажена, јер се њеним моштима освећује храм у који се уноси и земља у коју се полаже њено часно тело  мај / јун 2015 53 манастир ком, скадарско језеро (фото: митрополија црногорско-приморска) манастирспасо- преображења у совјетско време до­га­ђа­ји пр­вих го­ди­насо­вјет­ске вла­сти за­слу­жу­ју по­себ­ну па­жњуна жа­лост,исто­ри­ча­ри­ма је на рас­по- ла­га­њу би­ло ве­о­ма ма­лодо­ку­ме­на­та ко­јасусети­ца- ла исто­ри­је ма­на­сти­ратог вре­ме­на наступио је 20 век живот се на- ставио својим током, споро и рав- номерно од 1907 до 1912 године духовни управитељ заједнице био је епи- скоп муромски – јевгениј (мерцалов) услед боравка управитеља подељен је други етаж конака године 1911, на ис- точној страни здања сазидана је не- велика домска црква зидање хра- ма везује се са успостављањем, у спасо-преображењском манастиру 1907 године друге ви- превод са руског: маја рашета и хаџи драган поповић 54 3/2015 из новије историје цркве карне катедре и епископске институци- је године 1911, 6 марта, одржана је све- чаност освећења цркве у архијерејским одајама престо новог храма посвећен је успомени на седам херсонеских муче- ника последњих година спасо-преобра- жењски манастир, (од 1912 до 1918 го- дине), у тесној је вези с именом епископа муромског митрофана (загорског) – ње- гово проглашење за епископа муромског било је 15 јула 1912 године уочи 1917 године сва територија спасо-преобра- жењског манастира састојала се из две десетине (око 3 хектара) у заједници је било 22 човека: архимандрит, 3 јеромона- ха, 3 јерођакона и 15 послушника спасо- преображењски манастир имао је неко- лико пустара и ливада укупне површине 56 десетина (око 60 хектара) поред тога, заједно са богојављенским манастиром (благовещенским) и манастиром тројиц- ки, града мурома, и спасо-преображењ- ски манастир је имао риболовиште код речног острва коњуша у селу дуброво налазио се млин који је припадао спа- со-преображењском и богојављенском манастиру све набројано било је конфи- сковано 1917 године догађаји првих година совјетске вла- сти заслужују посебну пажњу на жалост, историчарима је на располагању било веома мало докумената која су се тицала историје спасо-преображењског мана- стира тог времена већина њих је све до сада остала скривена у архивама престо- нице под ознаком „тајна“ јер су они у ве- зи са једним од најтрагичнијих догађаја у мурому – белогардејским пучем из 1918 године предисторија овог догађаја била је ова: још 2 фебруара 1918 год, муромски епи- скоп митрофан (загорски), који је бора- вио у спасо-преображењском манастиру, у цркви јована претече, у својој пропо- веди критиковао је декрет о отцепљењу цркве од државе зачуле су се речи које су призивале да се заштити црква стра- сти су се ускомешале дана 3 (4) јула 1918 год, месни војни комесар лашков извр- шио је претрес у манастиру пронађено је око 130 хиљада рубаља кредитних карти- ца које су припадале једној од породица спасо-преображенски манастир у мурому (фото: wikipediaorg) мај / јун 2015 55 које су живеле у заједници новац је кон- фискован и без доказа оптужен је епископ митрофан за финансијску подршку заве- ре зауставити устанак, и овако, се није могло дана 8 јула 1918 год, бољшевичка власт у мурому бива свргнута следећег дана у градској цркви била је служба за- хвалног молебана за ослобођење града од бољшевика активно учешће у богослу- жењу имао је епископ митрофан – по- следњи управник спасо-преображењског манастира ипак, успех није дуго потра- јао без подршке, заговорници устанка су претрпели пораз и били принуђени да на- пусте град нова власт је почела да издаје наређења о припреми контрареволуције у муро- му знајући, да је завера потекла из спа- со-преображењског манастира, брзо су га затворили епископ муромски митро- фан морао је да се пребегне у тројицки женски манастир, где су га 19 септембра 1918 год, ухапсили и спровели у град- ску тамницу уследио је талас репресија првосвештенству митрофану судили су 22 фебруара 1919 год, и прогласили га кривим у контрареволуционарном гово- ру владимирско-губернијски револуци- онарни трибунал установио је „епископа митрофана због старости ослободити од казне лишивши га права да живи у му- рому и муровском округу манастир, као огњиште контрареволуционарних снага, је затворен“ владику митрофана посла- ли су у рјазањ где се ускоро упокојио – по- лугодишњи боравак у затвору није про- шао без последица владика је сахрањен на територији рјазањског кремља упркос затвореном пребивалишту, богослужења у спасо-преображењској цркви су се на- ставила 12 марта 1919 год, у њој је слу- жио свештеник бивше тјуремне цркве о петар покровски о даљој судбини мана- стира може се закључити из делимично сачуваних архивских докумената  извод из: манастир спасо-преображења града мурома 1096–2006 већина докумената која се тицала историје спасо-преображењског манастира је све до сада остала скривена у архивама престонице под ознаком „тајна“ јер су они у вези са једним од најтрагичнијих догађаја у мурому – белогардејским пучем из 1918 године 56 3/2015 епископ муромски митрофан (загорски) (фото: wikipediaorg) из новије историје цркве живети се може и у свету, само не у вреви, већ тихо преп амвросије оптински општење бога са човековом душом са- вршава се само у тишини, миру, дубо- ком спокојству и усредсређености ради тога су људи који нарочито јако стреме богу, бежали у пустиње, усамљива- ли се до потпуног затворништва, одлази- ли из света међу манастирске зидине по сведочењу тајновидца, жена – новозавет- на црква христова – побегла је у пустињу да би се спасла од дракона (откр 12, 6) зашто је тешко усред света имати за- једницу са богом? господ је рекао апостолима: ево вас за- иска сатана да вас вије ко пшеницу (лк 22, 31) и ово тресење света у решету сатанином савршава се са одмицањем времена са све већом јарошћу увећавају се несреће и бујно се расцветавају сабла- зни: свет се богати стварима и комфо- ром, а на фону материјалног прогреса и развитка светске науке, шири се одсту- пање и борба против христа и као што на земљи постоје два маг- нетна пола – две супротности – тако оне постоје и духовно међу људским душама један пол – то је удаљавање духом од све- та и заједно са апостолом павлом рас- пињање света у себи (гал 6, 14), тражење царства божијег унутар себе (лк 17, 21), а други је погружавање себе у решето са- танино – у вихор светске сујете са жеђу за забавама и задовољствима и страхом да се остане насамо са собом и загледа у сопствену душу последње не жели да нам дозволи сата- на како каже св макарије велики, циљ сатанин је у томе да „одвуче наш ум од сећања на бога и од љубави божије, упо- требљавајући зато земаљске мамце и од истински прекраснога одвраћа нас на тренутно лепо“ при томе сатана неће да открије своју власт над људском душом коју је оробио ову власт не примећује ни свет који се налази у грозници а дејства сатане мо- гуће је увидети само у тишини – у моли- тви тада се открива мноштво помисли које ометају молитву и оробљеност на- шег ума и само тада може започети „не- видљива борба“ са сатаном – стремљење треба ли хришћанин да учествује у јавним забавама? молим вас браћо да се усрдно старате да живите мирно и да гледате своја посла, и да радите својим сопственим рукама, како вам заповиједисмо (2сол4, 10–12) превод са руског: небојша ћосовић мај / јун 2015 57 хришћанска етика да се кроз двери срца приближимо цар- ству божијем, које је по речима спасите- ља „ унутра у вама“ (лк 17, 21) зато сатана не воли тишину и не до- звољава човеку да остане са самим со- бом, одвлачећи га забавама од мисли о циљу живота, смрти и сујетности (испразности, штетности) земаљских задовољстава одговоримо сами себи: колико су за- баве сагласне са духом учења христовог? први христов призив на почетку ње- гове проповеди био је призив на покаја- ње: „ испуни се вријеме и приближи се царство божије: покајте се“ (мк 1, 15) његовим првим заповестима биле су за- повести блаженства у којима се каже: „блажени плачући“ (мт 5, 4) и не само да је призивао господ, него је и упозоравао оне који одбацују пока- јање и живе лакомислено: „тешко вама који се смејете сада, јер ћете заплакати и заридати“ (лк 6, 25) господ указује да пут у царство небеско води само кроз уска врата (мт 7, 13) и такође каже: „ко не омрзне и сам живот свој, тај не мо- же бити мојим учеником“ (лк 14, 26) шта нам кажу ове речи ако се удубимо у њих? ка одрицању од овог света са његовим задовољствима једнодушно су призива- ли и апостоли христови: „младићи не љубите свијета ни што је у свијету ако неко љуби свијет, љубави очеве нема у њему, јер све што је у свијету: похота тјелесна и похота очију, и надменост жи- вљења, није од оца, него од свијета“, при- зива апостол јован (1јн 2, 14–16) „смех ваш нека се обрати у плач“ (4, 9) „пријатељство са светом је неприја- тељство против бога“ (4, 4) – каже апо- стол јаков „а ово вам кажем, браћо, да је остало мало времена и од сада они који имају жене да буду као да их нема- ју и они који се радују као да се не ра- дују и који купују као да ништа немају, и који овај свијет употребљавају као да сатана не волитишину и не дозвољавачовеку да остане са самим собом, одвлачећи га забавама од мисли о циљу живота, смрти и сујетности (испразности, штетности) земаљских задовољстава александар викторович јељчанинов (1881–1934) 58 3/2015 хришћанска етика га не употребљавају, јер пролази облич- је овога свијета“ – пише апостол павле ( 1 кор 7, 29–31) је ли допустиво за хришћанина, који тежи да иде путем стицања светог духа божијег, да посећује позоришта, циркусе и друга места за увесељавање? навешћемо мишљења по овом питању, како светих отаца цркве, тако и савре- мених духоносних пастира и подвижни- ка благочешћа код њих је једно мишљење у односу на савремене им ставове оно је изражено речима првог псалма пророка давида: „благо човјеку који не иде на вијеће безбо- жничко, и на путу гријешничком не сто- ји и у друштву неваљалијех људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о за- кону његову мисли дан и ноћ!“ (пс 1, 1–2) много места је посвећено питањи- ма о позоришту у делима тертулијана, св кипријана картагинског, св ва- силија великога и нарочито св јована златоустога треба напоменути да су оци цркве упозоравали не само против грубих, не- моралних сцена – циркуса и разних так- мичења, него и против театра комедија и драми лактанције пише у божанским поукама: „потребно је избегавати свако- врсне сцене, које усељавају немир у душу и одвлаче нас од служења богу и од испу- њења добрих дела“ „претпоставимо – пише тертулијан1 – да у позориштима происходе понекад ствари пријатне, просте, скромне и не непоштене но подсетимо се да се отров обично не меша са жучи, већ са слатким и укусним течностима тако ђаво увек поступа: он крије смртоносни отров у најпријатнијим и најслађим јелима обрати пажњу не само на задовољство, колико на опасност, неминовно повеза- ну са тим задовољством“ 1 трактат о позориштима свети јован златоусти овако предста- вља стање духа човека који се враћа из театра: 2 „ти одлазиш задобивши много рана жена ти се чини не тако пријатном као пре, а деца несносном кућа одврат- ном и свакодневне бриге узнемиравају- ћим и сваки придошли оптерећујућим и несносним нису ли од туда свађе и без- бројне непријатности?“ ето слике духа човека заведеног преле- шћу живота, који је он видео на сцени, раздраженог и незадовољног стварно- шћу, која му се сада чини непријатном и досадном црква је у првим вековима подврга- вала одлучењу глумце, сматрајући да је занат глумца несједињив са звањем хри- шћанина, а свети јован златоусти је чак забрањивао хришћанима општење са њима и заједничку трпезу благочестивим хришћанима првих ве- кова је био туђ театар таква је на пример била нона – мајка светог григорија бо- гослова у односу на клирике важила је забрана посећивања театара ову забрану на следећи начин поја- шњава о александар јељчанинов: „за- што свештеници не иду у позориште? црква одбацује сами принцип теа- тралности забрањују се маске, пре- рушавања, преодевање у костим дру- гог пола, зато што је то све подвала, двосмисленост, фалсификат чак је и посматрање на тако нешто – нека вр- ста учествовања што се тиче глумца – што са већим занимањем он глуми, то већу штету наноси својој души, усе- љавајући у њу пометњу (збрку) и лаж“ апостолско правило (18), забрању- је клирицима да имају жену глумицу („позоришницу“) но, нису само оци цркве првих хри- шћанских векова били против тога да хришћани посећују позоришта ево шта 2 слово против позоришта мај / јун 2015 59 пише о томе такође старац амвросије оптински: „ове сцене повремено бива- ју врло прљаве сем тога чиме се још оне прате? светском музиком, која не да ни- једној духовној мисли и осећању да про- никну у душу човека а тек она расејана лица гледалаца, који се загледају и поне- кад иронично исмејавају једни друге, а при неким сценским представама него- дују бурним повицима па, је ли то шко- ла моралности?“ овако је мислио о театру и други све- тилник благочешћа – о јован кронштат- ски ево шта он пише у свом дневнику: „у позоришту се многи пријатно осећају, а у цркви им је тешко и досадно – од че- га то долази? од тога што је у позоришту све вешто прилагођено чулном човеку и ми ђавола тамо не узнемирујемо и он нам чини задовољство и не дира нас: ве- селите се пријатељи моји, мисли – само се смејте, али се бога не сећајте позо- риште и црква су супротности оно је храм света, а ово – храм божији; оно – ђавоље идолиште, а ово – храм господа“ неки могу приговорити: а како не це- нити такве поставке као „цар јудејски“ или на пример „пешадијско дејство“ светог димитрија ростовског? такве представе су и раније биле врло ретке, а сада још више и ако се оне јављају као ретки изузеци, то изузеци као што се го- вори, само потврђују опште правило у сваком случају, као што пише епи- скоп аркадије лубенски: „све забаве и сцене су штетне за хришћанина из три разлога: 1) они човеку одузимају драгоцено време, потребно за два најглавнија ци- ља – очишћење себе од греха и стицање врлина тако су многи подвижници бла- гочешћа умирали са мишљу да они „још нису започели дело спасења своје душе“ 2) забаве уче човека испразности по- сле лажљиве сладости позоришта тешко је враћати труду молитве и духовном подвигу 3) представе изазивају у човеку јака осећања, због чега наступа некакво за- немаривање сопственог тихог живота и само у тишини – у молитви се открива, кроз двери срца, царство божије, које је по речима спаситеља „унутра у вама“ (лк 17, 21) св јован кронштатски (1829–1908) 60 3/2015 хришћанска етика јавља се жеља за укључивањем у бурне вртлоге живота често позориште штет- но делује и на нервни систем“ уважавајући мишљење светих отаца цркве и стараца последњег времена о штетности позоришта, потребно је ово допунити и разматрањем о савременим широко распрострањеним забавама као што су радио, телевизија и биоскоп у последњим се приказују научни фил- мови и чак и јавно емитују хришћанска богослужења, проповеди и духовни кон- церти међутим у садашњим приликама опитни духовници уопште не саветују да се гледа телевизор, упоређујући траже- ње корисних тв-програма са тражењем бисера у гомили ђубрета хришћанин је овде дужан да се нарочито чува, знајући како је лако испрљати одећу своје душе оном духовном прљавштином, којом је сада преиспуњен тв екран при томе, да ли је за све људе штет- но забављање у театру, биоскопу и пред телевизором? на ово питање овако одговара архиепископ јован (шахов- ској): „за хришћанина театар је духов- на болест, противречење стремљењи- ма најдубљих покрета његове душе; а за преступника, бездушног егоисту, за практичне душе – театар може бити ступањ ка духовном благородству што сам по себи театар буде моралнији, чи- архиеп јован шаховској, митр иринеј бекиш и о александар шмеман, фотографија из седме деценије 20 века (извор: вестник русского христианского движения – vestnikrhdwordpresscom) мај / јун 2015 61 стији, тиме ће он бити кориснији за те људе зато и у односу на тзв културне вредности света уопште не може бити апсолутних судова и да би се сазнао њи- хов позитивни смисао и тежина, могу се исти одредити само у односу на датог, одређеног човека, а не у односу на чи- тав комплекс људског друштва за уче- нике слова – театар је духовни пад, а за плотске људе он може бити узвишењем и обновом човеков духовни живот се не одвија скоковито лествица духа има своје степене, видљиве и невидљи- ве зато сваки театар који не разузда- ва најниже инстинкте – представља за масе нерелигиозног човечанства добар театар забава је зло за оне који свесно теже ка савршеном добру за оне који теже ка злу, може у оваквој забави би- ти преусмеравање живота у чистију и мирнију атмосферу, то јест благостање и спасење театар је апокалиптичан и не – јеванђелски, не – црквени, али за хи- љаде и хиљаде људи нашег времена он се јавља природном атмосфером у којој се они могу према својим могућностима хранити мрвицама истине и осветљава- ти се сумраком, који не надражује пре- више њихове очи привикле на таму“ саглашавајући се са мишљењем архи- епископа јована у односу на хришћане може се извести следећи закључак – одго- вор о штетности или користи забава мо- же бити дат само индивидуално за сваког човека у зависности од његовог душевног стања или степена духовног узраста треба имати у виду да је пренапрег- нутост у духовном животу опасна и неблаговремени подвиг уздржања за неојачалог духовно хришћанина може приносити штету господ је рекао: мило- сти хоћу, а не жртву (мт 9, 13) и призи- ва на потпуно давање богу само оне који могу да приме ми се можемо растројити од преко- мерног и неблаговременог уздржања: „сваку врлину краси уздржање“ – кажу свети оци и „свако поврће има своје време“, каже народна мудрост зато и у уздржању као и у свакој врлини такође треба „показати расуђивање“ (2пт 1, 5) овде се може препоручити златно правило духовног живота: „ако нам не- ко дело доноси духовну корист – оно је корисно, али ако штету – онда га треба оставити“ процес стицања светог духа божијег јесте процес претварања спољашњег чо- века у унутрашњег овог „спољашњег“ човека, очигледно не треба пре одређе- ног времена лишавати свих интереса за свет, забава, светске литературе, познан- става и др, исто као што се пуноглавац не може потпуно лишити воде, док му се у потпуности не развију плућа ето зашто старци многим од своје ду- ховне деце не забрањују да иду у театар, читање светске литературе и томе сл, иако знају да исто не доноси духовну корист све ове склоности ће одумрети у своје време, само ако се буде продужио про- цес узрастања „унутрашњег“ човека под утицајем духовних штива, молитви, светих тајни и средине духовно морал- них људи тада ће раније или касније одумрети у човеку светске склоности и потребе и он ће започети да живи инте- ресима духа, губећи укус према свету и његовим пристрашћима  извор: часопис „православное слово“, 1999 г процес стицања светог духа божијег јесте процес претварања спољашњегчовека у унутрашњег 62 3/2015 хришћанска етика имати 12 година, беспрекорно здравље и срећно детињство, а онда изненада без икакве наја- ве наћи се у инвалидским колицима је страховит ударац и за дете и његове нај- милије марко ђ, као и сви други раз- играни дванаестогодишњаци, желео је свакога дана што више времена да про- води у игри са својим вршњацима ње- гово детињство је било срећно све док му се није јавио бол у десној нози бри- жни родитељи га одведоше лекару на преглед, најпре у локални дом здравља, а лекари, не нашавши прави узрок бола, дадоше му да ради вежбе за болну ногу међутим, на следећем прегледу, не би- вајући му боље, лекари обавише озбиљ- није и детаљније прегледе и установише нешто невероватно и ужасно – бутна кост на десној нози је почела да се сма- њује и трули услед појачане слабости кроз двадесетак дана марко је за хода- ње морао да користи штаке на следе- ћем прегледу била је још гора ситуација – бутна кост која је, иначе, најјача и нај- оздра­вље­ње те­шко бо­ле­сног де­ча­ка кроз бо­жи­ју ми­лост обновиће се као у орла младост твоја (пс 102, 5) вероучитељ: ненад вујић сведочанства мај / јун 2015 63 дужа у људском телу, и даље настављала да „копни“ и још се појавила шупљина у средини сваким даном стање се по- горшавало све више, и ускоро је дете морало у инвалидска колица трчање за лоптом и друге дечије игре, за марка, постадоше прошлост туга велика обузе његове родитеље и све ближње пошто лекари нису могли да помог- ну јадном детету, од једне комшинице добише савет да поведу свога сина у манастир острог не би ли му како бог помогао заступништвом светог ва- силија чудотворца острошког тако и урадише очајни родитељи те, стигав- ши у велику светињу целиваше мошти свеца, а увече добише благослов за сме- штај у горњем конаку, поред пећине где је кивот светог василија та ноћ и зора проведени у конаку, за марка и његове најближе, били су испуњени великом стрепњом а истовремено и неодступ- ном надом да ће свемогући бог дати утеху пробудивши се ујутру, кренули су на литургију, а отац желећи да своје дете испред степеница, узме из инвалидских колица у наручје и понесе у пећину где су мошти светог василија зачу речи свога сина, од којих се сви присутни на тренутак скаменише: „нека, сам ћу!“ неверица помешана са страхом устук- нуше и уступише место неописивој радости молитва и вера дечија, као и родитељска и свих његових ближњих, учинише да један од највећих моли- твених заступника нашега рода, свети василије острошки умоли нашег све- држитеља, господара неба и земље да се обнови оно што је почело да пропа- да и да се испуне речи пророка давида: обновиће се као у орла младост твоја (пс 102, 5) на прегледима и рендген- ским снимцима учињеним на вма у београду по повратку кући видело се јасно да је кост надколенице сада нор- мална и исте величине као и она на дру- гој нози данас је марко један диван стасити младић и успешан спортиста а на питање како је знао тренутак свога исцељења, срећни дечак је одговорио да му је из до тада раслабљене ноге, нестао свакодневни бол и вратила се снага због чега је марку и његовим најми- лијим било допуштено такво искушење и страдање – не знамо али, оно што знамо јесте да нам свемогући бог при- тиче у помоћ кад нам је најтеже, чује на- ше вапаје и молитве и одговара на узди- сање душе наше дајући нам изнова нову прилику да учинимо себе и свет око нас бољим и срећнијим  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији

Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Серафим (Миљковић), духовник манастира Благовештења Рудничког фото: Саша Живановић Фотографија на другој страни корице: Епископ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Млади испред нововарошке Цркве Свете Тројице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Куцајте и отвориће вам се“ (Мт 7, 7) фото: Маријана Петровић СВЕСКА 343, МАЈ / ЈУН 2015 Рeч уредника Престо Небеског Цара 2 Светачник Поштовање светих 4 Духовне поуке Свети Теофан Затворник Разблаживање срца 6 Материк Света Олга 8 Старечник Искуствене поуке старца Јефрема Филотејског 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 125 псалам 12 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (III) 16 Тема броја Чисти срцем 21 Блаженство 25 Метафизичка снага Христових речи 27 Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети 30 Чисто срце 32 Како против метафизичке студени? 34 Многодетне хришћанске породице Породица Грбић 36 Идите и научите све народе Последњи свештеник Пекиншке мисије 46 Светли ликови историје СПЦ Јов Скадарски и блажена краљица Јелена 50 Из новије историје Цркве Манастир Спасо-преображења у совјетско време 54 Хришћанска етика Треба ли хришћанин да учествује у јавним забавама? 57 Сведочанства Оздрављење тешко болесног дечака кроз Божију милост 63 стране МАЈ/ЈУН 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени чисти срцем мај / јун 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет