-ВАСПИТАВАЈУ-

Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... христос у српском дру- штву, у друштву које не може да оздрави без христа? он треба да је главни носилац јавног оздрављења! то старање је свети са- ва имао када је оснивао прву школу и прву болницу имао је свест, не да гради државу, него да извршава еванђелску заповест хри- стову тако ни ми данас не смемо да приста- немо да нам други васпитавају нашу децу у просвети без христа и да нас туђинци трују својим отровима у здравству без истинског лекара као да се игра утакмица, а ми седи- мо на клупи ако не оздравимо свој народ, наш лек бесмртности остаће негде у запећ- ку и неће имати ко да га прими драги оче, захваљујем вам се на одво- јеном времену за разговор са жељом да вам бог подари добро здравље и да у мирним временима још дуго и часно служите у светој православној цркви на духовну корист вас, ваше породице, поверених вам од бога верника и цркве уопште – хвала и вама на братском позиву за овај разговор  тема броја тема броја судбина фредерике де грааф не уклапа се у уобичајене оквире са одличним европским образовањем, са знањем пет страних језика, она се трајно настанила у русији, за коју каже: „када сам дошла у вашу земљу, сва сам се светлела од среће“ фредерика де грааф: моји корени су сада у русији превео са руског: небојша ћосовић фредерика је по први пут дошла у русију као студенткиња, 1976 године „нисам имала совјетског новца код себе, а промени- ти девизе – представљало је тада читав ро- ман отишла сам на такси-станицу и рекла: ‘молим вас, одвезите ме бесплатно до мду- а’ 1 један возач је пристао и већ у ауту ми је рекао: ‘ви просто светлите од среће нисам до сада примећивао, да је наша земља тако деловала на странце’“ „двоструки живот“ у ссср-у фредерика је водила „двоструки живот“: „устајала сам у 5 сати ујутро, да бих до почетка предавања отишла на други крај москве у храм на јутарњу службу затим сам приметила, да ме прате: очигледно, да је странкиња, која напушта студентски дом у 5 ујутро, изазивала подозрење свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“  разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам можда је ствар у томе што се овде нема на кога ослонити, нема се коме тема броја предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не само да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило јануар / фебруар 2020 37 тема броја обратити све је лаж, врло је јака коруп- ција човек се осећа незаштићен, живот је сложен овде и могуће да га то приморава да улази у дубину свога бића та чињеница је вероватно присутна у руском карактеру, не знам овде је људима много лакше у том смислу у москви врло много људи долази у храм, а то је велика сила које бисте основне црте руског карактера ви издвојили? – мислим да су руски људи осећајнији од оних на западу то је понекад добро, а поне- кад представља сметњу овде је много стра- ха, који се сачувао још од епохе комунизма с друге стране, у људима је присутно нешто детиње, а неретко је то скривено када се човек налази пред смрћу, његове очи су тако лепе, у њима је некаква детиња простодушност без руског језика ја не бих сазнала за православље зашто сте ви одлучили да учите руски? – ни сама не знам, мислим да је то би- ло по промислу божијем када сам почела да учим руски, још увек нисам знала за бо- га похађала сам курс руског језика, учи- ла сам уз помоћ емисија на телевизији и истовремено га усавршавала на филоло- шком факултету то је било потпуно без конкретног циља, али сада мислим да је ово устројио господ, јер без тога ја не бих сазнала за православље, не бих дошла у русију и никада овде не бих радила које још језике знате? – енглески, француски, немачки, холандски „сваки језик описује око народа, коме припада, круг, одакле човек може изаћи само уколико ступа у круг другог језика“, рекао је знаменити филолог фон хумболт како се ви осећате, ступивши у круг руског језика? – сада слободно, добро то се врло осећа- ло док је владика антоније (блум) био још жив наша парохија је била разноврсна, до- лазили су људи из читавог света видело се да се владика мењао када је говорио с љу- дима руски и енглески, дословно постајао је мало другачијим човеком када ми нису током 15 година давали визу, но имала сам могућност да се сусрећем са русима и гово- рим руски, и тада као да се нешто отворило у души учење руског је било врло тешко, али је он близак срцу у њему је много нијанси, и свесна сам да га још нисам у потпуности освојила да ли се структура руског језика одражава на то, како ви мислите? – мисли, да свака реч коју изговоримо оставља траг овде се ја осећам као код куће – иако ми је тешко, али сам кући на универзитету сам се наљутила на достојевског који је ваш омиљени писац? – много волим достојевског он ме је тако- ђе водио ка христу на универзитету у гронингену сам читала браћу карамазове и врло се наљутила на до- мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у живот вечни но, ово је могуће када ти не самом умом него и опитом знаш да је христос жив 38 1 / 2020 стојевског он ми је открио нови свет, али ни- сам знала куда даље треба ићи? (ово је било још пре сусрета са владиком антонијем) он ми је открио нешто дубоко – дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? достојевски је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се ја још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да анализира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смисао ја га врло волим, али сада врло ретко читам, јер се потом тако дубоко погружавам у живот његових јунака, да потом не могу да радим христос је за владику антонија – неко важнији како сте ви пришли вери? – када сам се ја још учила у гронингену, на уни- верзитету, на северу холандије, дошао нам је вла- дика антоније (блум) да би поразговарао са сту- дентима тада је он био егзарх западне европе и дошао нам је из енглеске у гронингену је тада по- стојала мала православна парохија, а парохијани су такође дошли на предавање чији је предмет била молитва и медитација и до сада се сећам његових речи о томе да ако човек мисли да не- чим влада, он постаје заробљеник тога: он држи у својој руци часовник, али више нема руку по пр- ви пут сам тада видела човека у црном, одевеног као свештеника и то је био страшан доживљај за мене потом је он објавио да ће у суботу и неде- љу бити припрема за причешће за православну парохију у гронингену дошла сам кући, и мислим да сам духом светим већ знала, да ћу бити тамо осећала сам некакву светлост изнутра замолила сам своју познаницу, пола ру- скињу – пола холанђанку, да ме повезе са собом на припрему за причешће ујутро сам се пробудила и намеравала да попијем шо- љу чаја, али ме је нешто зауставило, и ја сам изашла из куће да сам се задржала због чаја, моја познаница би већ отишла, али ми смо се ипак нашле тада сам схватила како су ситни- це важне у животу дошли смо у парохију, и ја сам се врло интересовала да сазнам што више о влади- ци антонију мене је интригирала његова личност ја сам осећала у том човеку велику необичну правичност и да је за њега христос важан и реалан тада сам ја била сиромашна студенткиња, али сам нашла новац, јер су ми наручили превод са руског на холандски овај новац једва да је био довољан за пловидбу паро- бродом из холандије у лондон тако сам по први пут доспела у лондон, и од овога су за- почеле моје посете лондону да ли сте пре тога припадали некој цркви? – не, али сам тражила одговарајућу испо- вест, и још тада нисам била крштена ово је било врло позитивно, јер на себи нисам има- тема броја јануар / фебруар 2020 39 блажене успомене митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) (извор: http://wwwnewmartyrosru/) тема броја ла никакав „терет“ сентиментални прилаз вери протестаната увек је изазивао код ме- не одвратност, а у православљу сам увиђала трезвеност римокатолицизам ми такође ни- је био близак богатство тешког срећног живота поклапају ли се ваше детиње представе о животу са оним, што ви имате сада? – ја сам увек хтела да будем лекар сећам се да сам читала књигу о лекарима, који су ради- ли овде на криму мени је то било врло упеча- тљиво, а то је било пре много година, али ја се сећам до сада и мириса ове књиге мислим да ми се она није случајно нашла у рукама моја мама је била изразито уметничка природа, волела је цвеће, лепоту, пејзаже мислим да сам од ње наследила љубав пре- ма лепоти она је тежила да све ради савр- шено од оца сам се такође научила томе да све што чиниш треба да радиш добро он је био врло строг и није нас мазио, и то ми много помаже сада сажаљења је било врло мало, зато ја и сада не допуштам саможаље- ње сажаљење према себи омета живље- ње, зато сам ја и захвална родитељима због строгости отац је био обдарен за учење страних језика, а ово сам наследила и ја „господе, води ме ономе, коме сам најпотребнија“ која је ваша основна дужност у првом мо- сковском хоспису?1 – рефлексотерапеут и психолог но, ја ле- чим прстима, без игала и постављам дијаг- нозу по пулсу понекад се догађа да је човек у тешком стању, или се ради о сасвим малом детету које не може да говори, зато су ме научили да поставим дијагнозу на основу пулса то је као рендген кроз прсте: може се схватити где боли 1 хоспис – прихватилиште за безнадежно болесне – прим прев много волим своју професију човеку се може много олакшати када се он налази пред коначним одласком такође масирам и имам диплому масажера радим и као психолог та- кође настојим да се молим за људе са којима радим, кући и у храму радим и са сродници- ма болесника, а то је такође важно, јер се њи- хова енергија прелива на болеснике који је био ваш најјачи утисак током рада у хоспису? – то је било када сам по први пут виде- ла рак код човека радило се о једној жени својим очима сам гледала распадање људ- ског тела ово је био врло силан и страшан утисак још не могу да заборавим човека из хосписа у лондону, који је боловао од рака лица распадање и рушење тела – то је ужас има ли ствари које никада нисте могли да опростите људима из ваше околине? – ово је тешко питање не може се не пра- штати, јер је супротно – пропаст но, има ствари које тешко прихватам у људима, и тада морам да појачано радим над собом не трпим када се човек искоришћава, када један не види у другоме човека чини ми се да је то издајство, и управо то врло тешко прихватам тешко је мирити се са таквим случајевима, као што је онај о коме ми је испричала једна 40 1 / 2020 мајка њен син је лежао у дечијој болници са тумором мозга и врло јаким боловима три дана је он урлао од болова, али му нико није прилазио тек када је његов отац донео 30000 рубаља, њему су дошли лекари упра- во овако нешто је несхватљиво за мене ов- де није ствар у праштању, него у ужасу како се могу зарађивати паре од страдања дру- гог? за мене нема ништа горе од тога упра- во то је незамисливо на западу, таква свире- пост срца и таква похлепа! не догађа ли вам се да желите да дигнете руке од свега? – свакако, врло је сложено враћати се на посао после одмора видим 5–6 људи које лечим, упознајем се са њима и осећам умор потом се навикнеш, али после три месеца непрекидног рада осећаш да се треба удаљити на срећу, имам могућност да се дистанцирам, да бих читала, или прошетала на свежем ваздуху догађа се да ме умор савлада и после месец дана та- да осећам, да ништа не могу и тада гово- рим: „господе, ти сада делај, ја не могу“ и он дела владика ми је дао овакву молитву: „госпо- де, буди мојим очима, буди мојим срцем, ногама, рукама и чини, како хоћеш, води ме ономе, коме сам потребнија изнад свега“ догађа се, да пођем кући, а неко ми при- лази и каже: „дајте, погледајте још ово“ или „уради још ово“ и ово је као провера, хоћеш ли учинити или не а на ово гледам већ са осмехом научите се да се не браните од бола и жалости чему се ви учите од ваших пацијената? – морала сам да се сусрећем са разним људима они су ми остали у сећању са нега- тивне и позитивне стране неки родитељи се боје да говоре о смрти и понављају дете- ту: „ништа, све ће бити добро, ускоро ћемо да идемо у дачу (викендицу)“, иако је свима јасно да дете умире ово рађа лаж и дволич- ност у односима а код мене је обратно, старам се да гово- рим са болесницима не волим да намећем своје проповеди – потребно је увек се ста- рати да се схвати хоће ли човек да говори о смрти но, никада не треба глумити потреб- но је научити се небрањењу од бола и жало- сти, којих има код сваког човека, и гледати у очи догађајима који се приближавају неоп- ходна је правичност и храброст овде се ја учим да заборављам на себе егоизам, који је у нама, омета нас да живимо овде, када видиш човека на прагу смрти, отвара ти се срце често се говори да је наша младеж (од 12–16 година – прим прев) никаква; ипак, ја овде видим како они храбро и без роптања прихватају своју судбину они мисле о смр- ти, али више од свега се брину о томе, како ће то поднети њихови родитељи а њихова брига о родитељима је нешто велико, зато што они могу живети нечим што је ван њих самих када човек болује, он може постати виши од своје болести он схвата да је и жи- вети и умирати – нека врста одговорности у мојој пракси била су два различита при- мера први – то је мама, која својој ћерки није давала да говори о томе да она уми- ре а болови ове 16-годишње девојке били су несносни ми нисмо могли да их анесте- зирамо замолили су ме да дођем и пораз- говарам с њом мама ми је дозволила да кажем само неколико речи, а девојка је за- викала: „не желим да будем тамо, не желим да умрем!“ но, ово је било довољно да она открије своја осећања и преда се сну тада смо могли да јој дамо анестезију за њу је било врло важно да макар један човек чује оно што је она сама доживљавала у дубини душе потом опет њена мајка није дозвоља- вала да се говори о смрти и понављала је да ће све бити добро позитиван пример – то је мајка која је ле- жала овде са 15-годишњом ћерком, виоли- нисткињом девојчица је свирала на виоли- ни као да је одрастао човек, толико је код ње била моћна мелодија она је била врло сабрана, мало затворена ми смо се сложили са њеном мамом да је неопходно говорити тема броја јануар / фебруар 2020 41 тема броја о смрти она је умела да то чини просто, ле- гла би са ћерком у кревет и оне су разгова- рале у њиховим односима се осећала ретка искреност и јединство, што се догађа сасвим ретко врло је важно да нема лицемерја де- војчица је говорила: „баба ме већ чека она ми се јавила“ у 16 години ово је теже при- хватити, него ли у 19-ој у 19-ој години мла- дићи и девојке говоре о смрти једноставно другим речима, ви сматрате да је за чо- века боље ако он зна да умире, и да би требало то да прихвати мирно? – човек ништа није дужан: сви прихватају свој положај на разне начине, међутим тре- ба погледати у очи човеку и осетити да ли је он спреман да о овоме говори ако је спре- ман, онда му треба омогућити да се изрази врло је много заштите међу онима који га окружују: родбине, медицинског особља они говоре: „све ће бити добро“, „како је диван дан“, „дајте да покушамо, све ће бити боље“ но, човек одлично схвата да бољитка неће бити тако ближњи ометају човека да се отвори, проговори он схвата да се они сами боје и никада неће покренути тешку тему но, када се нађе човек, спреман да са- слуша болесника који се не боји теме смрти, свакако ће умирућем бити лакше „за десет година сусрела сам само двоје људи, који су тежили сусрету са христом“ како бисте могли дефинисати основни проблем са којим се суочавате у своме послу? – одсуство вере, незнање да постоји веч- ност ово се догађа када код човека нема унутрашњег опита о томе да постоји бог и тада је страшно умрети човек схвата да цр- ква верује, али он заправо још не зна шта је тамо ово се догађа са православним људи- ма, који се причешћују али не верују истин- ски да има вечног живота, и мало ко од њих се припрема за сусрет са христом за 10 година овде сусрела сам само двоје људи који су стварно тежили да се сусрет- ну са господом мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у жи- вот вечни но, ово је могуће када ти не са- мом умом него и опитом знаш да је христос жив увек сам у недоумици – због чега ми уз- викујемо на пасху: „христос воскресе!“, када то нема стварне везе са нашим животом та- да је све ово узалуд мислим да је ово најве- ћи проблем због овога се јављају страхови, бол физички и душевни предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не са- мо да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило трагично је да људи, вероватно због совјетског режи- ма, не знају да је живот после смрти ствар- ност, и многи од њих би да се врате ономе што јесте, и утону у своју болест такође је велики проблем када блиски не могу да „пусте“ болесника, када га буквално држе у својим шапама, канџама они би хтели да он макар још један дан буде с њима а ништа за то што се он мучи, но нека буде с њима, а не- ка не иде тамо где је светлост, радост и љубав но, можда се људи боје, да неће доспети тамо где је радост, већ тамо где је рђаво? – на жалост, овде врло често говоре о ка- жњавајућем богу једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ он није рекао да је ово неистина, већ да он зна само бога љубави мислим да од страха не може доћи ништа добро, а од љу- бави – много тога доброг, и све се може под- нети ако човек зна да иде ка христу, он мо- же поднети врло много, јер он зна куда иде  разговарала марина глазкова, 14 децембар 2011 г изворник: „фредерика, или проверка болью на жизнь“, https://wwwpravmirru/frederika- ili-proverka-bolyu-na-zhizn/ 42 1 / 2020 тема броја жеља светог саве била је да на најбољи начин уреди живот монаха у славном манастиру студеници, који је његов отац св симеон подигао оригинални текст типика није сачуван, али је познат у препису учиње- ном у испосници светога саве по заповести студеничког игумана теофила, из времена патријарха пајсија јањевца (1619) на осно- ву рукописа сматра се да је препис урадио познати студенички преписивач монах аверкије сачувани текст типика је подељен на 43 главе, које имају посебан наслов свака глава садржи заповест на одређену тему, али је то више дато као поука и као савет, него као класична заповест типик је окосница живота у манастиру, па је свети сава заповедио да се чита почет- ком сваког месеца у време обедовања ра- ди подсећања монаха на заповеђено, а све на корист душа њихових (глава 43) тако су дванаест пута годишње монаси подсећани на обавезе прописане типиком које су биле дужни испуњавати свети сава није забора- вио да у типик угради одредбе о социјалном старању цркве за сиромашне и немоћне поменимо најпре 13 главу типика мана- стира студенице, где се говори о прику- пљању одеће прописано је да се током целе године прикупља одећа, а затим на дан св апостола филипа, игуман са економом раз- дели тако прикупљену одећу братству и то према степену старешинства ову одредбу, свети сава допуњава у глави 39 где напоми- ње да је обавеза игумана да, прикупи и поде- ли одећу и обућу просјацима који су дошли боси на манастирска врата у манастиру сту- деници постојао је обичај даривања сироти- тема броја у манастиру студеници постојао је обичај даривања сиротиње („страних и немоћних“) о већим празницима на овом месту свети сава очиглед- но говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата социјално старање према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић средњовековна камена пластика – мермерни орао из око 1190 године на улазу у главну цркву манастира студеница (извор: http://wwwmanastirstudenicars/) јануар / фебруар 2020 43 тема броја ње („страних и немоћних“) о већим празни- цима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани поступају самари- ћански (лк 10, 35) на овом месту свети сава очигледно говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата, али чак и тада светитељ међу њима разликује здраве (означени као „страни“, у односу на манастирско братство) и болесне („немоћни“) задужење игумана студенице била је да прикупља од братије прилоге и расподељује их потребитим на манастир- ска врата, монаси су износили храну, стару одећу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (38 глава студеничког типика – о давању на вратима) посебно је заповедио да се обилно даје на празник ус- пења богородичиног, „колико год можете и наша рука ће вам у томе помагати“ (гл 11), и на празник ктитора манастира, преподоб- ног симеона (гл 34) празник успења бого- родичиног је окарактерисан као „празник над празницима и славље над слављима“ оволико поштовање богородице и њеног празника није ништа необично, ако се има у виду казивање савиних биографа да се све- титељу у време његовог подвига на светој гори јавила пречиста богородица и објасни- ла како да подигне манастир хиландар као што је већ горе напоменуто, до студе- нице су долазили многи гости са различи- тих страна међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близини ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни (болесни) збрињава- ње болесних је изискивало додатни напор за студеничко братство у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очу- вало мир манастиру и збринуло поклонике размишљајући о овом проблему и имајући пред собом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих го- стионицу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, ко- лико моћ допушта да их удостојимо бриге“ студенички типик који је свети сава написао око 1208 године; препис из 1619 године – данас се налази у националном музеју у прагу (извор: википедија) 44 1 / 2020 (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, световњаци, они који нису припадници мона- шког братства, а „немоћни“ су болесници на савину молбу, одазвао се неко од хришћана, који је манастиру приложио свој земљишни посед, ради зидања „гостионице“ (превод т јовановића), односно странопријемнице (ксенодохије) зграда за смештај манастир- ских гостију имала је још једну функцију – она је била намењена не само да се гости одма- рају, него и „немоћни да леже“ у ксенодохији су били смештени и здрави и болесни ходо- часници, али како наговештава свети сава, одвојено једни од других и свакако физички одељени такође, на овај начин болесни го- сти били су раздвојени од болесних монаха очигледно је да су постојале две различите зграде: болесни посетиоци били су у згради ван манастира, а оболели чланови братства у некој прикладној манастирској згради међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети са- ва прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – дава- ње вина, хлеба и сочива (интересантно је да се вино убраја у намирнице, што је поде- ла која се и до данас задржала међу нутри- ционистима) при доношењу ове одредбе типика, свети сава српски као да је имао у виду јеванђелску поуку и светоотачко тумачење те поуке од стране св симеона новог богослова: а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: имајући храну и одећу, будимо задовољни (1 тим 6, 8) своје казивање, св сава прекида краћом поуком игуману, економу и братству о потреби да се чувају заповести наведене у типику (39 глава) да би се ова монашка заједница одржа- ла светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве прене- порочне и пресвете владичице наше госпође богородице и светог и славног мученика по- лиевкта и молитвама блаженог оца симеона свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9 јануара), којем је посвећена ве- лелепна црква у цариграду (саграђена из- међу 524–527), која је послужила светом ца- ру јустинијану i као један од узора за цркву свете софије за мошти овог светитеља, са- вин савременик, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи поклоник: „од светог полиевкта долази исцељење грозница и других болести“ такође, помен св полиевк- та може да укаже да је студеничка болница можда била намењена и за лечење оболелих од грознице за светог саву је карактеристична преци- зност у прописивању дужности и обавеза, као и јасноћа излагања мисли да би се избе- гли могући неспоразуми типик манастира студенице требало је да да братству одгово- ре на најважнија питања и проблеме, која су их заокупљала у свакодневици тежило се оп- тималном решењу у складу са могућностима тог времена, јер се и тада као и до скора, же- лело да се што више животних функција оба- вља на једном простору због тога ће свети сава у 40 поглављу говорити о организацији и устројству болнице за оболеле монахе зах- тевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово погла- вље подсећањем да ће они који претрпе до краја примити награду од бога  тема броја међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети сава прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – давање вина, хлеба и сочива јануар / фебруар 2020 45 посебан осећај човек има кад дође у сремске карловце мали град у епар- хији сремској са богатом духовном и кул- турно-просветном историјом, са печатом метрополе очувао је, али и даље негује то своје богатство мноштво старих цркава, јед- ногласна звоњава црквено средиште од 16 века, у 17 веку постаје центар митрополије и центар патријараха, град просвете, култу- ре и уметности, трговине, виноградарства, са 17 векова дугом традицијом називан је „српским сионом“ и штампао истоимене новине у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се најбогатији срби, песници ј ј змај, бранко радичевић ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загра- нична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву тај дух се осећа и сада и његови житељи живе тим духом и својим радом настављају традицију града ту смо упознали породицу попов, ко- ја се доселила из новог сада, која се срцем уграђује у дух града, а својим стваралаштвом унапређује његов духовни ритам серјожа (43) и злата (39) са петоро деце: теодора (19), сара (16), јаков (15), смиљана (11) и растко (8) са њима смо били на литур- гији у манастиру ваведење њихови синови су прислуживали олтару, а јаков је и чте- цирао похвале смо чули од њиховог паро- радмила грујић вишедетне хришћанске породице рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково биће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек породица попов 46 1 / 2020 вишедетне хришћанске породице хијског свештеника, о станка лакетића из цркве светих апостола петра и павла, и њи - ховог духовника о милована ми одрагови - ћа из новог сада, који је нагласио да су они необични по много чему: по едукативном и духовно-кре ативном раду са децом, по ани - мираним филмовима, по којима су постали познати у русији и свету, по хуманитарној делатности да је серјожа издајући часопис „косовски божур“ покренуо многе из земље и иностранства да помогну србима на косо - ву и метохији да је злати епархија сремска доделила орден свете мајке ангелине за ви - шедетно материнство зато смо желели да од њих сâмих сазнамо нешто више осетили смо да им је блиска русија сви су некако окренути ка њој, а серјожа и својим именом које му је дала мајка, по сергеју је - сењину, кога је волела да чита он је родом из новог сада, од оца александра и мајке едине има сестру александру завршио је академију ликовних уметности у новом са - ду злата је из мачванског прњавора, од оца милорада и мајке милене има брата зора - на и сестру зорицу завршила је руски језик и књижевност на филозофском факултету у новом саду радила је као уредник у изда - вачкој кући „дýга књига“, али је приредила и неколико издања за иу „беседа“, „светигора“, „руско библијско друштво“, „чувари“ одре - ђено време предавала је руски језик у кар - ловачкој гимназији а сада цела породица ради на пројектима дечје и омладинске ани - мације у њиховом студију дом ваш рад заслужује много похвала до сада сте се бавили различитим активностима, од издавања књига, преко хуманитарног рада, до снимања анимираних филмова међутим, све ваше активности су усмерене на рад са децом и у већину активности је укључена цела породица можете ли нам рећи нешто више о вашем раду? серјожа: како сам по струци графички ди - зајнер, још као студент сарађивао сам са иу епархије бачке „беседа“ у почетку сам радио на дизајну и прелому књига тада се родила наша ћерка те одора, те смо приметили да је јануар / фебруар 2020 47 православних књига за децу тада било вео- ма мало са намером да свом детету, а затим и осталој деци, приближим православну ве- ру две године сам изучавао иконопис у ма- настиру ковиљ како бих православну икону применио на дечију илустрацију након ове обуке сам почео да илуструјем књиге у по- четку сам илустровао за „беседу“, а 2005 смо основали своју издавачку кућу „дýга-књига“ у којој је злата уређивала издања, а ја сам илустровао књиге тада смо већ имали тро- је деце и књиге смо заједно осмишљавали према њиховим потребама, односно књиге су опитно провераване пре објављивања овако осмишљене књиге су се допале мно- гим издавачима у иностранству па су прево- ђене на неколико језика захваљујући њима остварио сам сарадњу са издавачима код нас и у иностранству са којима сам после директно сарађивао године 2008 основали смо удружење „косовски божур“ и издава- ли истоимени часопис, који је излазио две године изашло је пет бројева, хуманитар- ног карактера пола тиража смо поклањали рашко-призренској епархији, а пола слали претплатницима у земљи и иностранству од пријатеља и удружења из русије стизале су донације за разне акције, неколико пута су организовали и бесплатан пут у русију за децу са косова и метохије године 2012 смо упознали чланове породичног студија „чајка- стајка“ из вороњежа (русија), којима је злата помогла да у карловачкој гимназији са уче- ницима реализују снимање филма „песма о косовском боју“ овом приликом смо се и са- ми заинтересовали за анимацију почели смо од радионица при културном центру новог сада, а затим опремили и сопствени студио у сремским карловцима од 2015 наш сту- дио укључен је у сверуски пројекат „свети заступници земље руске“ своје филмове ша- љемо на многобројне домаће и међународ- не фестивале анимираног филма фестивали су место сусрета и упознавања са студијима анимације широм света, а размена искуства је непроцењива такође, на фестивалима на- ши филмови понели су разноврсна призна- ња најсвежији утисци су нам са 17 „покров“ фестивала, одржаног у октобру у кијеву, где је наш филм „престо светог саве“ освојио прво место, а награду је примио јаков, наш млади режисер фестивал се одржава са бла- гословом кијевског митрополита онуфри- ја, јер промовише вредности православља на њему су учествовали познати филмови: „поп“, „адмирал“, „диригент“, „орда“, „досто- јевски“, „острво“, „12“, а од анимираних: „нео- бично путовање серафиме“ и „прича о петру и февронији“ имамо и сајт: studiodomorgrs, на коме се можете шире информисати зашто сте изабрали да живите у карловци- ма? шта вас везује за карловце? серјожа: прве три године брака смо би- ли подстанари у новом саду, а затим смо одлучили да се преселимо у карловце, јер нисмо желели да децу подижемо у стану, нити у великом граду купили смо малу ку- ћу, стару преко 150 година поред ње смо изградили нову, и сада имамо довољно ме- вишедетне хришћанске породице 48 1 / 2020 ста у централном делу куће налази се оџак и шпорет који греје велику дневну собу са кухињом архитекта се чудио том нашем из- бору и упорно хтео да нам ту постави теле- визор имамо и велико двориште са баштом, пластеником, кокама, пчелама родитељи не живе са нама, али нас често посећују, ужива- ју у својим унучадима и труде се да им пруже колико су у могућности баке и деке за нас производе здраву и укусну домаћу храну ко вас је привео истинитој вери? у новом завету читамо да неће сви вјеру (2 сол 3, 2), али и то да све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) је ли било свештеника у вашој породици? или је било неких чуда? серјожа: у мојој породици било је некад свештеника, чему сведочи и презиме по- пов татин деда је имао осморо деце, али је преживело четворо наша крсна слава је света петка, али је родитељи нису славили веру сам добио на дар у 22 години и она је запечаћена крштењем у манастиру ковиљ претпостављам да се то десило по нечијим молитвама, јер пре тога нисам баш био на добром животном путу после крштења ми је било јасно да имам само два пута: или женидба или монаштво провео сам неко време на светој гори, али нисам осетио уну- трашњи призив за пут монаштва призив на брачни живот осетио сам када сам упознао злату годину дана касније било је и чуда, али не тако великих као сâмо чудо вере злата: деда, са очеве стране, је имао ше- сторо деце иако сам крштена као дете у цркви у мачванском прњавору, до своје 18 године у цркву сам одлазила само на божић и ја сам веру добила на дар, благословом светога саве похађала сам средњу шко- лу за дизајн где смо на часовима историје уметности изучавали наше средњовековне манастире, које сам пожелела да видим, па сам са другарицом кренула у обилазак ма- настира рашке школе у пећини светога са- ве, његовој испосници у кањону милешеве, високо изнад манастира милешева, ту се родила наша вера господ нам је просто спу- стио у срца то смо осетиле обе једнаком си- лином вера је у потпуности изменила наше животе како и где сте се упознали вас двоје? сма- трате ли да је то било по божијем промислу? злата: у новом саду ја сам тек започела студије, а серјожа је био на трећој години пошто се вера пробудила у нама, обоје смо кренули на часове веронауке при саборном храму, где је била велика група младих људи окупљених око оца жељка латиновића, на- шег вероучитеља са њим смо путовали и об- ишли многе манастире ту смо се и упознали крајем 1998, верујем, по промислу божијем, мало пре почетка бомбардовања, и убрзо, иако смо се познавали тек неколико месеци, схватили да нас бог призива на брачни жи- вот пала је просидба, а недуго потом и вен- чање, у успенској цркви у новом саду, 1999 године, које се одвијало уз звуке бомби и си- рена, за време нато агресије ступили смо у брак свесни да улазимо под окриље свете тајне и да је то, не за цео живот, него за чита- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 49 ву вечност током студија сам рађала децу, а кад се растко родио и ја сам дипломирала на филозофском факултету серјожа: када сам рекао родитељима да хоћу да се женим, би- ли су изненађени, али и одушевљени, наро- чито мајка, јер се она прибојавала да је мој избор монаштво била је забринута јер сам се, након крштења, нагло везао за цркву и богослужења било нам је најважније да до- бијемо четири благослова: и од родитеља и од наших духовника али, златин отац је по- ставио услов да мора да заврши факултет и мало су се двоумили а кад им је обећала да ће га завршити, дали су јој благослов млади мисле да је љубав романтика може ли се права љубав одржавати на романтич- ним сновима? шта доприноси љубави и по- родичној срећи? серјожа: било је и романтике, нарочито код злате али, брак не почиње од љубави, него се она осваја и негује, да би временом расла, а не јењавала, као што је то случај са романтичним осећањима што више делања над хришћанским врлинама, то више љубави и породичне среће ако гледамо недостатке других, а своје не видимо нити о њима бри- немо, онда ту тешко да може бити слоге и љубави а лепе речи у међусобном опхође- њу се просто подразумевају да ли се може живети православно без цр- квеног брака? серјожа: не знам може ли уопште бити брака, а да то није православни брак тачни- је, ако супружници не живе брак као свету тајну, онда и не можемо говорити о право- славном браку нема оног преображаја из старог у ново, из воде у вино, као у кани галилејској како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? да ли имате истог духовника? злата: имамо истог духовника, нашег дивног оца милована миодраговића у но- вом саду, којем смо неизмерно захвални на саветима веома је важно за брачнике да имају истог духовника а деца се испо- ведају код оца јована милановића, ста- решине саборног храма светог никола- ја и професора богословије св арсенија сремца у сремским карловцима, који се веома лепо бави младима у нашем граду тако им је лакше да се организују и стигну на исповест серјожа: проводити што више времена са децом, како би родитељски утицај био при- маран, јер ако се деца не угледају на родите- ље, наћи ће други узор да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? серјожа: у новинама и на телевизији смо до сада, углавном, представљали свој рад: књиге и филмове које смо правили, затим награде које смо добијали, мање смо гово- рили о нашем породичном животу премда је спорадично било новинара који су се и за то интересовали вишедетне хришћанске породице 50 1 / 2020 руски старац, архимандрит јован кре- стјанкин, каже да је најважније бити са бо- гом како васпитавати децу да она буду са богом, као иконе божије, кад нам са свих страна намећу разне идоле, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа (својим образовним системом), и држава (закони- ма), и привреда (тржишним трендовима) могу ли и деца да васпитавају своје роди- теље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? серјожа: суштина је радити на себи, јер какви смо ми таква ће бити и деца као што каже један светитељ: „мање говорити деци о богу, а више богу о деци наравно, актив- но се треба супротставити свим негативним утицајима споља и што више их удаљити од деце и што више времена проводити са децом један родитељ треба увек да је код куће, а идеално обоје, ако им је посао такав и деца васпитно делују на родитеље, посебно кад родитељ препозна неке своје особине у детету то је сјајна могућност да се човек коригује људи смо, па и грешимо, али одгајање сваког наредног детета је мо- гућност да исправимо грешке које смо пра- вили са одгајањем претходног злата: ми имамо велику срећу јер нам је господ дао да своје радно место организујемо у кући у свим пројектима нашег студија учеству- ју и наша деца, тако да извршавајући своје радне обавезе ми уједно радимо и на раз- вијању талената своје деце на овај начин са децом проводимо доста времена ту смо да их испратимо када одлазе од куће, да их дочекамо када се враћају хвала богу на том великом дару! забрињавајућа је чињеница да су наша деца све више „екраноиди“, зависници од интернета и друштвених мрежа очи су им упрте у екране телефона, таблета, тв екра- не колико ваш систем рада са децом развија радне способности код деце и доприноси да она буду учесници у стварању и ствараоци, а не само пасивни посматрачи наметнутих садржаја? серјожа: најмлађи немају телефон, а ста- рији морају да схвате намену, да он не служи за играње, да се употребљава, а не злоупо- требљава злата: на једном филмском фе- стивалу био је мото: „боље да се деца играју филмом него да се филм игра децом“ ми се трудимо да то примењујемо држимо ра- дионице у новом саду, у дечјем културном центру новог сада, по основним школама држали смо при цркви у сарајеву, љубљани учествујемо у дивним пројектима обилази- мо музеје, галерије, библиотеке, и на основу онога што смо видели правимо анимирани филм урадили смо први део пројекта, под називом „урбано зрно“, који се бави еколо- гијом, а други је у току то треба да буде ви- део-водич за децу по културним установама новог сада на тај начин се трудимо да под- стичемо креативне потенцијале код деце, да користећи савремену технологију, компју- тер, телефон, фото-апарат, сâми стварају какав успех деца показују у школи? којим активностима се додатно баве? иду ли на ве- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 51 ронауку? колико читају, а колико су под ути- цајем виртуелне стварности? злата: сва деца имају посебне таленте и веома су активна теодора, која је добила име по теодоровској икони божије матере, којој сам се посебно молила током трудноће, сада има 19 година и ове године се уписала на студије савремене руске књижевности и књижевног стваралаштва на рггу у москви добила је стипендију руског министарства образовања од раног детињства је испо- љавала дар за писање њено најзначајније признање је друга награда на литерарном конкурсу фабрике слаткиша „бамби“, где су у жирију били љубивоје ршумовић и миња субота који су јој награду и уручили веома воли и историју, те је током школовања у карловачкој гимназији похађала семинаре из историје у истраживачком центру „пет- ница“ у нашем породичном студију теодо- ра ми помаже приликом израде сценарија сара је ученица 3 разреда карловачке гим- назије, рођена је на дан преподобне саре мисирске бави се и женским ватерполом од своје десете године сада игра у јуниор- ској и сениорској екипи женског ватерполо клуба „војводина“ она је и главни монтажер у свим нашим филмовима, а заједно са јако- вом ради компјутерску анимацију на пројек- ту „руски класици за ученике“ јаков је рођен на дан апостола јакова, ученик је 1 разреда карловачке гимназије и показао је изванре- дан дар за анимацију и режију, те је освојио многобројне награде на међународним фе- стивалима анимације овај дар му је омогу- ћио да доста путује прошлог лета је провео три недеље на криму, а ускоро, у децембру месецу, путоваће у москву где ће провести месец дана у најстаријем и највећем студију за анимацију у русији – „сојузмуљтфиљм“, та- мо ће се усавршавати у луткарској анимаци- ји уз најбоље аниматоре русије од смиљане смо решили да дајемо и наша српска имена, па су она и растко тако добили име смиља- на је ученица 5 разреда основне школе, 3 разреда музичке (свира клавир) и 1 разреда балетске школе ове године је освојила пр- во место на међународном пијанистичком такмичењу „славенски“ воли фотографију освојила је друго место на ликовном кон- курсу „корени“, часописа светосавско звон- це заједно са растком озвучава наше фил- мове и учествује у монтажи звука растко је ученик 2 разреда, тренира аикидо и веома воли да црта добио је похвалу светосавског звонца за ликовни рад и управо припрема фасциклу са радовима да је пошаље у редак- цију часописа серјожа: наша деца воле да читају књиге у једном периоду се догодило да се књига некако удаљила из њихових ру- ку и да су читали само оно што морају, а онда смо добили диван савет од једне вишедетне породице из русије, а то је да књиге читамо заједно и наглас, без обзира што су већ вели- ки и што могу да читају самостално то зајед- ничко читање их је поново вратило књизи и резултати су изванредни тако да ми стално имамо неку књигу коју читамо сви заједно овакав начин читања топло препоручујем свим родитељима просто га испробајте, а резултате ћете приметити сâми поред ово- ликих активности деца не стигну да узалуд- но проводе време на интернету користе га само према потреби, као и ми такође, они и сâми зарађују себи џепарац од филмова које снимамо филмови су, углавном, плаћени та- ко да од зарађеног новца могу себи да плате тренинге, купе одећу и обућу и сл наравно, ту мислим на старију децу наша деца иду на веронауку добро је што и у школи имају предмет који говори о вери како изгледа веронаука у кући, а како ван куће? свети оци кажу да кроз моли- тву долази благодат светог духа ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу шта деци пружа учешће у литургији? свети апостол павле нас поучава: „ријеч хри- стова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псал- мима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући господу у срцима својим“ (кол 3, 16) серјожа: веронаука у кући је спонтана: ми, родитељи, причамо, деца питају, или вишедетне хришћанске породице 52 1 / 2020 читамо наглас и коментаришемо док смо издавали своје књиге, правили смо и раз - мене са осталим издавачима и тако форми - рали богату библи отеку онолико колико се трудимо да христа задобијемо, утолико ће и пребивати у нама и међу нама ту моли - тва свакако за узима кључно место есенци - ја хришћанског брака је христос злата: од почетка нашега брака имамо диван благо - слов од свог духовника да се молимо зајед - но, али у присуству деце, док се они играју, читају, просто да нас виде на молитви мно - го смо имали користи од овог благослова јаков иде на часове црквеног појања код проф богословије предрага ми одрага сав наш труд, књиге које издајемо, анимирани филмови, све је то у циљу верона уке и при - ближавању вере деци ја сам организовала, са благословом оца јована милановића, у оквиру удружења православне омладинске заједнице, божићне представе са децом из цркве и из школе, а у цркви сваке године за празник светог саве, све то у циљу да бисмо што више деце укључили у црквени живот модни трендови, претераном слобо - дом, све више омладину чине недоличном, у хришћанском смислу колико деца данас могу пратити моду а да су ипак пристојно об учена? злата: ово су теме о којима се трудимо да разговарамо са децом да чујемо њихово ми - шљење и кажемо своје ми волимо да сами шијемо одећу имамо машину за шивење, а моделе узимамо из часописа на овај начин девојчице добијају уникатне хаљине или торбице са јединственим апликацијама које сами правимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? серјожа: имамо кућу у селу куљаче у цр - ној гори тако да сваког лета тамо проведемо месец дана кућа је на планини, а на киломе - тар удаљености од нас постоје четири ма - настира захваљујући студију за анимацију, често путујемо на фестивале или сви зајед - вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 53 но држимо радионице на овај начин смо заједно посетили љубљану, сарајево, трст, венецију, али смо успели и да се поклонимо светим местима недавно смо били на фести- валу у кијеву, где је јаков примио награду, и посетили смо кијево-печерску лавру често путујемо у русију и тамо користимо сваку прилику да се поклонимо светињама а ја сам са јаковом био на светој гори ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? серјожа: једном нас је посетио наш при- јатељ монах, и сутрадан је звао телефоном јавио се растко, који је тада имао две-три го- дине, кратко је слушао, а онда позвао мене питао сам ко је, а он рече – гопод тада није знао да каже господ! да ли је монах оставио на њега дубок утисак, или зато што је из слуша- лице чуо „помаже бог“, па помислио да господ зове, ни данас нам није јасно и наша мала смиљка је направила анегдоту на св литу- ргији се узноси јектенија за оне који се уче и за оне који их уче једном, после службе она ме упита: „тата, ко су они који хуче?“ спојила је глас „х“ из претходне речи са речју „уче“ је ли сваки порођај био исти? сада је ак- туелно питање вакцинисања деце имате ли поверења у данашње вакцине? злата: сваки порођај је био природан и радовала сам се сваком детету после теодо- ре родила сам девојчицу, којој смо већ дали име анастасија, јер се родила за васкрс 2003, али мртва пупчана врпца ју је удавила то је за нас била неописива жалост, посебно јер је умрла без крштења сахранили смо је под крстом током те трудноће имала сам неки лош осећај, и серјожа је ту моју бригу, када је био на светој гори, пренео оцу јефрему из скита св андреја он је саветовао да се мо- лимо св великомученици марини – огње- ној марији, која је некрштена ипак крштена у крви, својим страдањем за христа када се све издешавало, схватили смо зашто је то ре- као и то нам је била велика утеха касније је књигу са њеним житијем серјожа илустро- вао, у издању манастира клисина вакцине, као и сваки лек, имају добре и лоше стране, и ту нема ништа спорно али, нажалост, има и приморавања на било који лек, па и на вакцине да ли је рађање подвиг или беспотреб- но мучење? многе људе вишедетност асо- цира на сиромаштво имате ли вашу пору- ку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? серјожа: рађање деце је радосни подвиг кућа пуна деце јесте право богатство, у сва- ком смислу потребно је препустити се го- споду са пуним поверењем ако је разлог за избегавање вишедетства материјалне при- роде, можемо, као и многе друге вишедетне породице, посведочити да са сваким дете- том господ даје и могућност да то дете буде и материјално обезбеђено, тако да то треба да буде најмања брига злата: рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково би- ће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек наравно да током по- дизања деце има и оних тешких тренутака и напора, али сваки напор када уроди плодом брзо се заборави, као и све тешкоће оста- је диван осећај задовољства што имамо кога да волимо и што смо вољени са толико стра- на дивно је гледати децу како одрастају тај присан лични однос са сваким од њих и везе које узајамно градимо не бих мењала ни за шта на свету серјожа је урадио много икона, а сада, да испуни својој злати жељу за двадесетогоди- шњицу брака, рâди икону светитеља-заштит- ника њихове породице централни лик је богородица теодоровска, по којој је теодора добила име, а около ње сви свети заштит- ници њихове деце, као и упокојене анаста- сије ова икона је доказ њихове породичне љубави и слоге, јединственог православног духа чврста вера да је земаљски живот „ра- дионица спасења“, по речима св јустина ће- лијског, а по речима символа вере, чекање васкрсења мртвих и живота будућег века  вишедетне хришћанске породице 54 1 / 2020 бог је према тумачењу светог писма – љубав! за бога такав проблем не може да постоји, и према томе за њега не посто- је нежељени људи он свима жели спасење! друго смо ми, људи, рођени у гресима и још смо и сами додатно грешни ми се налазимо у таквом мраку, у таквом помрачењу свести, да можемо да говоримо о жељеном и неже- љеном детету, зато што су то околности на- шег живота пре неколико година дали су ми исечак из неких новина, у коме се говорило о томе да је млада девојка родила бебу била је зима, породила се, не у болници, већ код куће а затим је са 8 спрата избацила кроз прозор своје новорођено дете телашце су из снега извукли људи који су видели како је пада- ло, али нису видели са ког спрата позвали су полицију израчунавши трајекторију лета, полиција је приближно одредила са које ви- сине и из ког улаза је могла да падне та но- ворођена беба врло брзо су успели да нађу стан морали су по спратовима тог улаза да се распитују код становника, и сазнали су да на 8 спрату, у том и том стану живи млада особа, која би, судећи по величини стомака, требала ускоро да се породи тако је полици- ја нашла ту младу жену-убицу тако да, реците, ако је та млада особа била способна да избаци своју бебу на улицу на мраз не би ли је се ослободила, можемо ли да говоримо о томе да она поседује мајчинску љубав или барем, за сва жива бића обичан мај- чински инстинкт, који од бога добијају све жи- духовне поуке процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и њени чланови мо- рају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофи- рала савест валаамски схиигуман o абортусима „идеш у пакао? хоћеш и мене са собом да повучеш?“ „почели су да ми се обраћају свештеници из разних епархија, који су ми причали да им на исповест долазе младе жене и деле са њи- ма своју бол бол се састоји у томе што оне не могу да роде дете, живећи у законитом браку, и доживљавају то као велику несрећу најче- шће саме жене повезују немогућност да роде дете са тим што су раније вршиле абортусе пошто тај сигнал из највећих црквених ду- бина сваке године постаје све јачи, донета је одлука да се о томе исприча целом друштву да се каже да је потребно да се зауставимо, да предузмемо одлучне мере не били смањили број абортуса ми морамо не само да одговарамо људе да врше абортусе, већ и да направимо систем по- дршке женама, које, налазећи се у тешким си- туацијама, одлучују да одустану од абортуса“ његова светост патријарх московски и све русије кирил јануар / фебруар 2020 55 вотиње? и заиста, тај најснажнији инстинкт је бог дао свима: и слоновима, и мачкама, и пси- ма, и птицама, мислим да сте више пута виде- ли у филмовима о животињама, са каквом по- жртвованошћу мајке штите своје потомство, а понекад ради њега жртвују и свој живот! мала птичица ће штитити од мачке свог птића до смрти, и мачка ће од огромног пса до смрти штитити своје маче то је због тога, што је тај инстинкт уложио бог у свако живо биће! како да схватимо чињеницу да је мајка убила сопствено дете? зар највеће од свих бића које је бог саздао – човек, нема тај ин- стинкт? зар у савременој криминалној хро- ници нема много случајева, када су новоро- ђене бебе, увијене у најлонске кесе, у којима су се брзо гушиле, налазили у контејнерима? да, заиста, нормалан човек не може то да схвати али, ти случајеви постоје! шта или ко је могао да угуши у мајци је- дан од најјачих инстинката – мајчински ин- стинкт? видим само једно објашњење овог феномена: овакве жене се налазе у таквом стању обузетости духовима, у таквом помра- чењу од стране демона, да ти демони својим утицајем на њихове душе уништавају у њима чак и тај, рекло би се, непобедиви инстинкт! некоме ће могућност оваквог утицаја изгле- дати сумњива, али ми тешко можемо оспо- рити чињенице заиста, само човек обузет демонима може да учини овакав поступак питате: зашто пали анђели добијају толику власт над човеком? у својим чланцима и посебно у књизи: „о једном древном страху“, више пута сам пона- вљао, да је једина заштита од утицаја на ду- шу и тело човека од стране демонског света – благодат светог духа божијег (према учењу св григорија паламе) божанска благодатна енергија напушта човека само из једног раз- лога тај разлог је грех, тј нарушавање зако- на божијих, које је творац дао човеку овде видимо закономерност: што више греха, то мање благодати, која, буквално као одећа, штитећи тело од утицаја хладноће, штити чо- века од утицаја демона кад се накупи ису- више много грехова, а благодати преостане веома мало, тада демони улазе у тело човека и насилно њиме владају, мимо његове воље, чинећи га неком врстом своје марионете та- кви људи и чине најстрашније, а понекад, ни- каквом логиком објашњиве злочине ево због чега смо приморани да говоримо о жељеним и нежељеним бебама случајеви о којима сам вам причао су реалне чињени- це из нашег живота већина савремених љу- ди се одрекла бога, не желе да знају њего- ве законе, живе греховним животом, налик оном којим су живели древни пагани – ха- нанејци, приносећи као жртву молоху своју децу и ако је апостол павле још у првом ве- ку говорио о томе да свет у злу лежи, шта би он рекао када би видео савремени свет: свет интернета, компјутерску и гејмерску зави- сност, свет блуда, наркотика, свет хомосексу- алаца и трансвестита? мислим да би апостол био принуђен да призна да је римска импе- рија са својим развратом била дечији вртић у поређењу са оним што видимо данас а шта кажете за обреде сатаниста које из- воде девојчице-сатанисткиње, посећујући „цркву сатане?“ узгред, та религиозна орга- низација је била регистрована у министар- ству правосуђа још 1992 године у петер- бургу о томе ми је лично причао покојни свјатјејши патријарх алексије ii при посети 1992 године спасо-прилуцком манастиру, кад сам ја био намесник те обитељи те де- војчице свесно иду на то да затрудне и да ро- ђено дете принесу као жртву сатани да, да, ту бебу ритуално убијају какав је ваш став поводом овога? овакве чињенице су прове- рене и више пута описане у разним земљама европе и америке таква је ситуација у на- шем савременом свету! као што смо већ могли да приметимо, чо- век који се налази под ђавољим утицајем и под његовом влашћу, најчешће је незаинте- ресован за дете, и због тога ће бити спреман на абортус, јер му дете није потребно у наше време многи млади људи желе да живе, ка- ко они кажу, пуним плућима, ни у чему се не ограничавају и немају никакву одговорност они знају да је дете велика одговорност, огромна брига, одсуство личног живота то- ком, у крајњем случају, бар првих неколико духовне по уке 56 1 / 2020 година „шта ће нам ти проблеми?“, говоре они „ми желимо да живимо за себе, нама то дете уопште није потребно!“ али, оно је већ зачето! шта онда да ра- димо? врло просто! абортирај! тако и раде милиони и код нас у држави и у целом „ци- вилизованом свету“ тај процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и ње- ни чланови морају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофирала савест да им помогну да сачува- ју своје дете и не учине страшни, смртни грех убиства и то, узгред, већ раде многе парохи- је наше цркве само господ бог може да исправи ситуаци- ју али, за то је потребно чудо а то чудо се може десити само у једном случају тај слу- чај је описан у старом завету ако се сећате, када је аврам поставио свој шатор под мам- вријским храстом, њему се јавио господ у ли- ку три анђела и аврам сазнаје да се господ спрема да уништи два велика града због гре- хова – содому и гомору са околином да би- смо разумели шта је у то време значио вели- ки град, сетимо се ниневије то је био велики град са око двеста хиљада људи претпоста- вљам да су содома и гомора били отприлике исто толики, и ако узмемо и околину, онда ће бити око минимум пола милиона за то вре- ме то је наравно, био огроман број сазнав- ши за ту божију намеру аврам га је питао: „господе, зар ћеш уништити два тако велика града? а ако се тамо нађе педесет праведни- ка? они ће такође погинути са тим људима?“ господ му је одговорио: „ако нађем педесет праведника, смиловаћу се на све остале због тих педесет“ после неког времена, аврам је опет питао: „опрости“, рече, „опрости госпо- де, поставићу још једно питање: а ако тамо не буде педесет, већ само двадесет?“ господ је одговорио: „добро, и због двадесеторо ћу помиловати све“ али се аврам није смирио и поново му се обратио са питањем: „госпо- де, опрости, ја сам, наравно, досадан, али ћу још једном, последњи пут питати: а ако тамо не буде њих двадесет, већ само десет?“ и шта ми чујемо? милосрдни господ је одговорио: „помиловаћу их због десет праведника“ (уп постање 18, 20–33) а сада замислите: господ је био спреман да помилује пола милиона људи због десет праведника, уколико би се они нашли међу тим стотинама хиљада грешника! за нас овај пример означава то, да ако ми, хришћани, почнемо да живимо не формалним, већ пра- вим хришћанским животом, ако се убројимо у тих неколико процената праведника, тј оних који живе по правди божијој, онда ради тако малог броја господ може помиловати и остале ја други начин не видим! али, у датом случају, помиловање уопште не значи спасење сваког појединачно гре- шника од вечне осуде оно им само про- дужава постојање, даје шансу да спознају свога творца, да очисте душу од страсти и исправе грешни живот немогуће је сваког појединачно спасти за царство небеско из једног простог разлога: бог нас је створио као слободне, а то подразумева слободу нашег избора али, како ми видимо, већи- на људи на земљи не жели да живи према заповестима божијим, које ограничавају њихов егоизам, њихову гордост њима није потребан господ! сами људи не желе поми- ловање, неће да знају за христа а христос је рекао сасвим јасно: „ко буде поверовао и крстио се, биће спасен“ (мк 16, 16) то је потпуно јасно не постоје никакве друге ва- божанска благодатна енергија напушта човека само из једног разлога тај разлог је грех, тј нарушавање закона божијих, које је творац дао човеку духовне по уке јануар / фебруар 2020 57 ријанте! то јест, ако човек не поверује, он се без вере никако не може спасти без крште- ња, при чему крштења које је прихваћено са вером, не можемо ући у вечни живот ако је човек већ био крштен као дете, али не веру- је – такође се не може спасти неверник и некрштен ће сигурно бити осуђени, иако ће се казне наравно веома разликовати у за- висности од тежине преступа, пошто је бог најправеднији судија свето писмо говори само о таквој крајњој подели људи на страшном суду божијем, и никаквих оригенових измишљотина о прет- ходном постојању душа и општем спасењу, укључујући пале анђеле, у целом писму ви нећете наћи нема чак ни алузије на њих! уз- гред, није сам ориген све то измислио он се просто спријатељио са једним јеврејем, кабалистом и из учења кабале је преузео то старо халдејско учење као што видите, оно не постоји само код индуса свето писмо не оставља никакве трагове о идеји универзал- ног спасења, схваћеног као спасење не само човечанства, већ и демона свуда се у светом писму говори само о томе да је после смрти – суд у почетку појединачни, за конкретну по- јединачну личност (обично на 40 дан), а онда и крајњи, страшни суд на крају наше земаљ- ске епохе, земаљске цивилизације и због тога нећемо моћи да спасемо цело човечанство оно се потпуно свесно одрекло христа ипак у нашој земљи, која има хиљадугодишње пра- вославне корене, ипак нешто можемо да ура- димо и то много да урадимо! понављам: то ће зависити од свакога од нас лично: зависиће од тога – да ли ћемо ми собом да допунимо број праведника, ради којих ће господ да помилује нашу отаџбину и да дарује још времена макар некима да дођу до познања истине  изворник: „на вопросы отвечает игумен n: ‘в ад собралась? и меня за собой потащить хочешь’“, вебсајт валаамског манастира, https://valaamru/publishing/106256/ превод: душка здравковић, православна породица духовне по уке 58 1 / 2020 овај храм је смештен у источном делу је- русалима и припада руској православ- ној цркви тачније, налази се у гетсиманији, недалеко од гроба пресвете богородице, на падини маслинске горе овај храм из- градило је империјално православно-па- лестинско друштво уз финансијску помоћ руске царске породице, у спомен на царицу марију александровну (1824–1880) храм је освештан 1888 и посвећен је светој марији магдалени од 1921 у њему се чувају мно- ге реликвије, између којих и мошти сестре последње руске царице александре, све- те мученице велике војвоткиње јелисавете фјодоровне, као и мошти њене келејнице монахиње варваре изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јеру- салиму, архимандрит антонин предложио је и место за изградњу храма на падини ма- слинске горе, па је тако до јесени 1882 ку- пљено земљиште пројектант храма је био д а грим, а храм је званично завршен 21 јануара 1885 године пројекат изградње во- дило је империјално православно-палестин- ско друштво под надзором и вођством архи- мандрита антонина саму изградњу храма извели су познати јерусалимски архитекти конрад шик и георги франгиа јерусалимски патријарх освештао је храм 13 октобра 1888 године у присуству великих кнезова сергеја света земља храм марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јерусалиму, архимандрит антонин храм свете марије магдалене у гетсиманији јелена јонић александровича и павла александровича и велике војвоткиње јелисавете фјодоровне одушевљена лепотом храма, велика војвот- киња је том приликом изјавила: „како бих во- лела да овде будем сахрањена“ њене речи су се обистиниле априла 1918 заједно са дру- гим члановима царске породице, јелисавета фјодоровна је одведена у град алапајевск, где су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница варвара прихватила мученич- ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели- ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм марије магдалене где и данас почивају по- лагање моштију у храм обавио је јерусалим- ски патријарх дамијан у дворишту манастира археолози су от- крили део степеница које потичу из библиј- ских времена и које су повезане са неким јеванђелским догађајима у знак сећања на ове догађаје, подигнут је мали параклис ово свето место монахиње веома поштују, и сва- ке године на празник цвети, параклис богато украсе палминим гранама и цвећем у дво- ришту манастира је и пећина, на чијем улазу у данас стоји натпис „бдијте и молите се, да не уђете у искушење“ натпис је у вези са до- гађајем када су петар, јаков и јован заспали током молитве, пре хапшења исусовог у гет- симанском врту храм има седам купола, саграђен је од бе- лог и сивог јерусалимског камена и пример је руске архитектуре у московском стилу храм има мали звоник иконостас је израђен од белог мермера са бронзаним орнаментима, јануар / фебруар 2020 59 света земља унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) док је под направљен од разнобојног мерме- ра иконе за иконостас су иконописали с в иванов, в п верешагин, а и корзухин, а п соколов и е ц сорокин на олтарском луку налази се чувена слика – „марија магдалена испред римског цара тиберија“ према пре- дању, након васкрсења христовог марија магдалена је отишла у рим цару тиберију у то време није било уобичајено долазити ца- ру без дарова, а пошто је марија била сиро- машна, на дар му је донела јаја, симболишући живот марија је предочила цару о исусовом васкрснућу, на које је цар одговорио „како не- ко може да устане из мртвих? то је исто тако немогуће као да ово јаје постане црвено!“ и одједном је јаје у његовим рукама промени- ло боју у црвено тада је цар тиберије рекао: „заиста је васкрсао“ тако је рођена традиција код хришћана да једни другима на васкрс че- ститају празник уз поздрав „ваистину васкр- се“ и да јаја фарбају у црвену боју светиње овог храма су бројне, а најзна- чајније су: икона богородице смоленске одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена након пожара у либанском селу риханија када је то подруч- је захватила куга, свештеници су почели да обилазе заражена насеља носећи ову икону и ширење епидемије куге се зауставило ка- сније су мештани овог села предали икону либанском митрополиту илији митрополит је уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и варвара и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово време није постојала игуманија марија али, се сан поновио, по- тражио је игуманију и нашао је у храму ма- рије магдалене у јерусалиму када је митро- полит предао икону игуманији марији икона је већ била поцрнела од старости и на њој се тада ништа није видело али, када је ико- на унета у храм марије магдалене, икона се просветлила и добила веома лепе боје, које су и данас видљиве у храму су и мошти велике војвоткиње је- лисавете и њене келејнице варваре који се чувају у засебним мермерним ковчезима за- творени стаклом иначе су мошти војвоткиње и њене келејнице били похрањени у крипти храма, но 1 маја 1982 руска православна загранична црква пребацила је ковчеге из крипте у олтар храма, омогућивши да се ве- лики број ходочасника може поклонити и по- молити над њима у храму се чувају и честице моштију свете равноапостолне марије маг- далене, затим икона преподобних стараца оптинских, честице њихових моштију и друге монашко сестринство је малобројно и углавном живи од донација хришћана који походе овај храм сестринство се бави из- радом свећа и разних сувенира које продају у сувенирници испред храма по мишљењу многих архитеката и урбаниста овај храм се сматра једним од најлепших и најуређенијих у целом јерусалиму  60 1 / 2020 (извор: ruwikipediaorg) кивот са моштима војвоткиње јелисавете (извор: ruwikipediaorg) света земља јануар / фебруар 2020 61 манастир светог пантелејмона позна- тији и као русик (руски) смештен је на јужној обали свете горе између манастира ксенофонта и луке дафне манастир је по- свећен светом пантелејмону којег обележа- вамо 27 јула положај данашњег манастира светог пан- телејмона први пут се помиње у документу из 1765 године, а нарочито у документима из прве деценије 19 века стари манастир светог пантелејмона налазио се на месту данашњег палеомонастирио или тзв старог манастира познатијег као стари русик, који је основан још у 11 веку постоји документ који помиње долазак руских (или раских – из раса) мона- ха или монаха из далмације који су дошавши на атос основали манастир ксилург пошто је њихов број у овом малом манастиру брзо ра- стао, на њихову молбу уз благослов игумана лаврентија, света епистасија (скупштина све- те горе) је дала благослов да се део братства настани у манастиру стари русик касније је ксилургов манастир претворен у скит пресве- те богородице који и данас постоји о старом русику нема забележених сведо- чанства до 13 века, византијски цар андро- ник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе, чувеног трагоса на овакав потез се византијски цар одлучио по свему судећи на основу наговора српских владара, који су након ове хрисовуље манастир стари русик (могуће расик), даровали метосима и еконо- мијама као и разним реликвијама, материјал- но га помагавши, омогућивши тиме да стари русик преживи тешко време након каталон- ских пљачки, паљења и пожара иако се овај манастир од 13 века називао руским, постоји документ на коме је потписан игуман манастира русик на грчком језику, та- ко да византолози претпостављају да је у 13 и 14 веку било и грчких монаха и да су, могу- ће је, били већина у манастиру ова ситуаци- ја је владала све до 1497 године, када се по монахологиону тачно видело да у манастиру бројчано доминирају руски и српски монаси, а нарочито након ослобођења русије од та- тарско-монголские владавине, када је велики број руских монаха дошао на свету гору у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини међутим, већ почетком 15 века са доласком турака, у манастиру остају само српски монаси и неколицина руских, шери- јатски закон одузима целокупно земљиште манастира, који губи економију и осирома- шује, а многи монаси одлазе у келије и иди- оритмију преостало братство се задужује трудећи се свом снагом да одржи манастир у животу ова ситуација је трајала све до 18 века када се манастир затвара када је учени калуђер василије барски 1725 године ушао у манастир тада је затекао само четворицу монаха, двојицу руса и двојицу бугара у то света гора у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини манастир светог пантелејмона др немања јонић 62 1 / 2020 време поново грци долазе у манастир све- тог пантелејмона, данас стари русик, али по- што је он већ био у веома лошем стању, од- лучују да манастир преселе на обалу мора у мали скит у којем је био јерисоски епископ христофор, 1667 године на том месту су започели изградњу више келија које ће већ почетком 18 века да прерасту у манастир ко- ји данас називамо светог пантелејмона или нови манастир грчки монаси су за изградњу новог манастира нашли новчана средства тако што су продали своје прекодунавске ме- тохе српским, влашким и молдавским влада- рима изградња новог манастира започета је 1765 године, а највећу новчану помоћ им је пружио молдавски владар скарлат калимах 1815 године, који је саградио католикон па- тријарх калиник v је финансирао изградњу конака 1806 године и дао му назив „права калимахова киновија“ међутим, почетком 1821 године, у току грч- ког устанка против турака, манастир је спа- љен, а нешто касније је ушао у правни спор око границâ тј земљишта са суседним мана- стиром ксенофонтом након ових недаћа, ма- настир 1840 године поново почиње да прима руске монахе који су ускоро чинили већину, тако да су после више векова, 1875 године поново изабрали руса за игумана манастира, а већ 1880 године је у потпуности био наста- њен само руским монасима крајем 19 века манастирско братство је бројало преко 1000 монаха рачунајући и монахе који су настањи- вали околне келије и скитове од 1890 године почиње интензивна изградња и проширење свето-пантелејмонског манастира данас, манастирки комплекс подсећа на мали град са много високих зграда и високих купола храмова али 1968 године манастир ће да задеси један од највећих пожара који је доживео у својој историји осим тога, од вре- мена совјетског савеза долази мањи број мо- наха из русије, монаштво стари, умире и број монаха у манастиру нагло опада католикон манастира, како је написано из- над улазних врата, почео је да се гради 1812 године, а завршен је 1821 године католикон је посвећен светом пантелејмону и својим из- гледом подсећа на остале светогорске католи- коне зидови католикона су изграђени од кле- саних правоугаоних блокова најквалитетнијег гранитног камена, а на крову се уздиже укупно 8 купола са типичним крстовима на врховима католикон је фрескописан средином 19 века, када је израђен и богато украшен иконостас у складу са сигилијом из 1875 године служба се врши на два језика грчком и/или руском, и ово правило важи и данас насупрот улазу у католикон налази се трпе- зарија, која је подигнута 1890 године и фре- скописана 1897 године трпезарија је веома великих димензија, толика да у њој може да се смести до 800 људи изнад трпезарије уздиже се звоник са мноштвом мањих звона и цен- трално постављеним великим звоном, најве- ћим звоном које је у функцији у православном свету лево од улаза у католикон је смештена фијала (извор: wwwrssputniknewsinfo) манастир светог пантелејмона (извор: wwwhilandarinfo) света гора јануар / фебруар 2020 63 у непосредној близини манастира су сме- штене бројне келије и параклиси унутар ма- настирског комплекса су смештени паракли- си: успења пресвете богородице, у позадини је параклис светог митрофана, а западно од њега је смештена библиотека у првом пара- клису служба се обавља на грчком, а у другом параклису на руском језику у северном кри- лу манастира налазе се параклиси вазнесења, светог димитрија, светих архангела, гераси- ма, константина и јелене, руских светитеља владимира и олге у јужном крилу манасти- ра било је 8 параклиса, али након пожара из 1968 године остала су само два: светог саве и светог николе изван манастирског комплекса сачувана су два параклиса са припадајућим келија- ма светог петра, александра, јоне и филипа (сви набројани светитељи су били московски митрополити), на манастирском гробљу, и преображењски параклис у садашњој госто- примници манастир поседује и 5 удаљених келија: светог јефтимија, светих бесребрени- ка, живоносног источника, светог стефана и светог георгија ове последње две келије су у кареји поред овога, манастир има и четири метоха: хромицу на почетку свете горе, који је на неразјашњен начин стекао од манастира хиландар, скит ксилург или пресвете богоро- дице у којем је сада неколико бугарских мо- наха, нову тиваиду смештену испод хромице или светог василија, такође метох стечен од манастира хиландар, и стари русик или пале- омонастирио изнад кареје ризница манастира је богата пре свега иконама, од којих се издвајају икона богоро- дице из јерусалима, светог јована претече светог пантелејмона, мозаична икона све- тог александра невског ту су и многи дру- ги службени предмети, крстови, медаљони, реликвије, углавном руске

Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у�