-ВАСПИТАЊУ-

Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... да истрајем и да оправдам ово поверење које ми је указано да ли знате да, поред многих акатиста посвећених пресветој богородици, по- стоји и акатист васпитање? у чему је су- штина хришћанског васпитања? – да, знамо за тај акатист и читамо га хришћанин треба да се труди да сву своју снагу, љубав и умеће усмери ка подизању и васпитању своје деце, али да, пре све- га, моли господа да му у томе помогне, јер ако се узда само у своје способности не може се назвати хришћанином св вла- дика николај каже да смо ми само „ста- ратељи“ деци коју нам је бог дао и да ћемо за њих дати одговор без обзира на све те- шкоће и искушења, не треба поклекнути, јер и то је знак да смо у божијој милости, јер кога бог воли њега и кара верујем да се жена спасава рађањем, али не ми- слим да је то посебан подвиг, јер су нам доступне многе погодности какве нису имале наше прабаке, а ипак су у много тежа времена рађале и по десеторо деце ако се супружници поштују и испуњава- ју божије заповести, онда стварају једну хармонију, а могу достићи и обожење у показивању љубави треба имати границу јер се дешава да се та љубав злоупотре- би децу треба хвалити и давати им по- дршку у добрим стварима које чине, али исто тако развијати дух самокритике да их он у овим смутним временима усмери на добар пут, да од малих ногу буду будни и да стражаре ми се трудимо да тако жи- вимо, али тешко је васпитавати децу по мерилима хришћанским, јер се друштво у којем живимо труди да те вредности ома- ловажи и исмеје, као да жели да се разби- је традиционална породица мирко: у данашњем времену изопаче- них вредности, када се деци испуњавају све жеље, а заузврат се не траже никакве обавезе, сасвим је разумљиво што се по- родица која васпитање деце заснива на 36 4 / 2016 хришћанским вредностима сусреће са ве- ликим искушењима када та деца већи део времена проводе у школи са друштвом и на разним местима и активностима где преовлађују неке друге вредности, онда до сукоба ова два концепта мора да дође да ли родитељи у оваквом небивалом време- ну својим снагама и способностима могу извести своју децу и себе на пут спасења? не бих рекао оно што нам се намеће као одговор познато је – овакве тешкоће го- спод даје по мери наших могућности, да би то бреме препустили њему које школе деца уче и у чему су посебно талентована? – павле и катарина иду у исту средњу школу, ваздухопловну академију у бео- граду, он завршава 2 разред а она 1 раз- ред, са врло добрим успехом основци су: петар, 6 разред, врло добар, и ана 3 раз- ред – одлична, а милица је у вртићу пока- зала су надареност у разним креативним правцима: фолклор, музика, спорт, али због новчаних ограничености, нису могли максимално да напредују док је постојао у нашем селу куд, сва деца су играла и путовала на разне манифестације у руко- метном клубу, који је две године постојао у оквиру школе, павле и катарина пока- зали су завидан таленат тренутно павле и петар тренирају фудбал за локални клуб, а катарина жели да се учлани у не- ки куд у београду и настави свој пут ко- ји траје од пете године школска деца иду на веронауку, то је био њихов избор, и на територији општине стара пазова сви до- бијају бесплатно светосавско звонце пе- тар већ више година саслужује у олтару у нашој цркви, ана је за певницом, и обоје су чланови црквеног хора „вазнесење го- сподње“ милица лепо пева духовне пе- сме што се тиче зависности од интернета, друштвених мрежа и мобилних телефона, боримо се забранама и ограничењима, ме- ђутим право питање је како надлежни, којима су пуна уста заштите права деце и спречавања злостављања и насиља над њима, о овом злу, које је толико узело ма- ха, ћуте и не предузимају ништа све чешће се говори о агресивности де- це шта мислите о томе? – приче које све чешће слушамо о зло- стављању деце служе изгледа да би се сте- као утисак да држава брине о деци, а у ствари је обрнуто она подиже напетост и ствара услове за то велика пошаст су мобилни телефони, који и нису телефо- ни него цели компјутери, који отуђују децу једне од других али и од родитеља деца су с нама, али нису присутна а др- жава дозвољава да и основци носе теле- фоне у школу с друге стране, то играње и губљење времена, које води зависности и отуђењу, треба родитељ да плати ви- димо по нашој деци да се осећају угроже- ним ми их учимо хришћанском животу а њих исмејавају што иду у цркву; видимо да воде унутрашњу борбу, нарочито ста- рија деца а држава шаље омбудсмане, на- водно да штите људска права, а они уносе нестабилност, застрашују родитеље и до- приносе више да се у породици погоршају односи а не поправе; по њиховим закони- ма, родитељи имају само обавезе а нема- ју права, а деца имају само права а немају никакве обавезе, ни према родитељима, нити их смеш присилити на то што је најгоре, омбудсмани говоре у корист ате- изма и постављају се изнад цркве и хри- шћанског васпитања причајте нам о вашем доприносу у ду- ховним збивањима цркве данијела: „у једној емисији на ради- ју „слово љубве“ слушала сам један топао глас који је вапио и слао позив мајкама српкињама да престану да убијају децу у својим утробама, глас који је позивао на покајање износећи страшну статистику о броју абортуса у нашој земљи, поготово малолетничких то је професорка биљана спасић која већ годинама држи предавања вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 37 о борби против беле куге потресена, схва- тила сам да више не могу мирно седети, да ћу све своје слободно време посветити борби против тог ужаса ту моју одлуку потврдила је већ прва прочитана страница књиге оца рафаила карелина како породи- ци вратити изгубљену радост чула сам и за благовештењску литију за забрану абор- туса у београду, отишли смо и тамо упо- знали радојка љубичића, иницијатора по- крета „за! – забрану абортуса“ (београд), сарадника руског међународног покрета „за живот“ (москва), који нам је уручио двд видео „света гора – за живот“, издање белоруске православне цркве богу хвала, на њој смо упознали драге пријатеље, југо- слава и милијану орбовић и њихову кћер- кицу милицу, и душанку јанковић, осни- вача покрета за природни прираштај деце, васпитање и образовање – „изданак“, који се много труде на организацији и спрово- ђењу ове идеје креће наше дружење, и на наш предлог да се та прича шири, у догово- ру и са благословом о ђорђа, организујемо прво предавање на тему абортуса у белеги- шу, у новембру 2015, затим уочи празника материце 2015 у цркви у новим бановци- ма, и треће у марту 2016 у цркви у старим бановцима овим ангажовањем упознали смо дивне људе које смо чули на радију „слово љубве“, др милијану савић, миле- та станојловића и биљану спасић, која је ускоро била драга гошћа у нашем скром- ном дому захвална сам господу што нам је омогућио да и ми дамо мали допринос овој озбиљној борби сваког 7 у месецу одвојимо време да одемо на трг републи- ке где се одржава изложба, деле флајери и скупљају потписи да се абортус у нашој земљи забрани плакала сам кад је биљана износила бројке малолетничких абортуса, да по статистици српкиње рађају 0,80, тј ни једно цело дете, и питала се шта би на то рекла мајка југовића сматрам да је ве- лики допринос ако бар на једну жену ути- чемо да то не учини мој лични утисак је да државу и људе који је воде не занима много овај проблем јер нигде у медијима не можете чути ни видети ове људе који се боре за спас свога народа, за спас душа тих несрећних жена које су, верујем, учиниле овај велики грех из незнања захваљујем се нашим дивним свештеницима из ова три села што су омогућили нашим сугра- ђанима да чују ове врсне предаваче и да им се пружи шанса да се замисле и пока- ју, и да се укључе у ову заједничку борбу да сачувамо нашу децу од овога греха та- кође шаљем апел свим епископима и све- штеницима спц да нас подрже, да нам се придруже на овом путу, да причају о ово- ме злу на сваком богослужењу, на сваком часу веронауке, да наша деца чују и знају да нам је „све дозвољено, али нам није све на корист“, да их поуче лепоти целому- дрија ми немамо право да ћутимо о овом проблему јер нас обавезују божије запове- сти да рађамо и пунимо земљу сносимо и ми, као народ, колективну одговорност ако ћутимо, јер то значи да одобравамо да тај проблем није занемарљив говори и ова ваша рубрика о вишедетним породицама, којих је мало, а ако се стање у држави и свест у народу хитно не промени, чак ни овај мали број вишедетних породица неће умилостивити господа да нас не казни за нашу непослушност њему, животодав- цу ми, уз божију помоћ, настављамо да у овом нашем подунављу и даље организу- јемо трибине, чак и у неким школама, јер је јако битно да нас чују млади“ да ли за вас постоје годишњи одмори? – с обзиром на то да држимо козе, коке и свиње, радимо у пластеницима, неизво- дљиво нам је отићи од куће и на два дана шаљемо децу на екскурзије са школом, мада нам и то буде финансијско оптере- ћење никада нисмо добили гратис екс- курзију, а имамо четири школарца чешће идемо на поклоничка путовања, посебно волимо фрушкогорске манастире у њи- ма смо стекли пријатеље, одлазимо им на славе ја сам срцем везана за крушедол, јер сам на почетку мог пута у веру тамо упо­ 38 4 / 2016 знала драгу мати пелагију са којом сам у честом контакту, посебно за празник св мајке ангелине обишли смо студеницу, жичу, петковицу у шабачкој епархији летос смо били у ћелијама, лелићу, као- ни, на трешњи код мати злате, и код на- шег духовника, о серафима, у манастиру благовештење на руднику у тим светиња- ма човек осети благодат, напаја се њоме, и то нас држи и даје нам снагу да лакше под- несемо терет искушења како су прошла благословена стања и порођаји? ко је деци дао имена? – ниједна трудноћа није била иста као ни порођај, али нормално сам испуња- вала све своје обавезе сматрам да ако је жена здрава, не постоји разлог због чега не би водила нормалан живот наравно да нека мала доза стрепње увек постоји, али треба да се поуздамо у помоћ пресве- те богородице да ће нам помоћи у тим за нас жене најтежим мукама, које сам ја за- борављала истог тренутка када би своју тек рођену бебу узела на руке не подр- жавам нову моду порођаја са епидуралом јер тиме избегавамо да испунимо запо- вест да у мукама рађамо, али и награду која следи као неописива радост која не може ни са чим да се пореди павле је рођен у време бомбардовања 1999, у тре- нутку када су почеле сирене да завијају и нестало је струје у порођајној сали рођен је у исти дан кад и ја, па сам му ја одабра- ла име по нашој крсној слави петар је, уз брата павла, добио име као други наслед- ник крсне славе катарина се умало није родила у колима кад смо ишли ка бол- ници и ја сам јој дала име, а ани је дала катарина, док је милица, као мезимица, добила име по бакиној жељи шта мислите о вантелесној оплодњи? – из оно мало скромног знања о ван- телесној оплодњи, пошто смо укључени у борбу против чедоморства, формирали смо свој став да из више разлога не одо- бравамо тај начин доласка до потомства ко смо ми да се играмо бога?! ако бог не даје децу, он зна зашто сматрамо да би црква требало да има јасан став о том пи- тању, имајући у виду све злоупотребе које се дешавају у тим експериментима где се директно крши божија воља можда ро- дитељи који се одлуче на тај корак нису упознати са тиме да се од неколико опло- ђених ембриона бирају они најбољи, а да се остали уништавају или замрзавају ради злоупотребе, а то је већ чедоморство не препуштамо богу да нас дарује потом- ством него тражимо начине да то сами ре- шимо а свуда око нас бог нам шаље децу напуштену, жељну љубави, домови су пу- ни такве деце која би нам испунила срца и животе радошћу, а ми смо слепи и жури- мо да нашом вољом себи наметнемо још једну грешку за коју ћемо такође морати дати одговор на страшном суду још стра- шније је то да велики број парова томе прибегава јер имају проблем стерилитета изазван намерним прекидима трудноћа у младости, а држава већим делом покрива трошкове абортуса, а касније те исте љу- де лечи од стерилитета и субвенционише вантелесну оплодњу која је веома скупа какав апсурд! имате ли поруку охрабрења српским породицама у прилог вишедетства? мирко: „не знам како бих препоручио људима који нису у вери, јер би они наве- ли низ логичних разлога против, а верни- цима није потребно, они схватају зашто се лишавамо удобног живота и не бојимо тешкоћа али, уопште, цело друштво је до сада тако васпитавано а и даље се тако васпитава, да не показује расположење за проширењем и јачањем породице, а она је темељ друштва такође и школски систем умногоме утиче на уздрмавање темеља по- родице али тиме се нико не бави као да то уопште није важно него су важне сасвим друге ствари могу само рећи: нека нам господ буде милостив!“  вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 39 сведочанства о рођењу исуса хри- ста налазе се у јеванђељима по ма- теју и луки јеванђеља казују да се исус родио у граду витлејему у пећини, где су му се поклонила тројица мудраца са истока по једном древном предању, то су били валтазар, гашпар и мелхиор, који су у име свих источних мудрости и религија даровали христа светим да- ровима: «и ушавши у кућу, видеше дете са маријом матером његовом, и падо- ше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: зла- то, тамјан и смирну“ (мт 2, 11) злато као цару, тамјан као богу и смирну као човеку данас се дарови светих мудра- ца чувају у манастиру светог павла на светој гори, као дар српске принцезе маре бранковић на месту пећине рођења богомладен- ца, 324 године је по вољи цара кон- стантина великог и његове мајке цари- це јелене започета градња храма, прве царске задужбине у светој земљи, да- нас једне од најстаријих и најпоштова- нијих хришћанских богомоља уопште градња храма је завршена 333, а осве- ћена 339 године храм је имао осмоу- гаону основу, а олтар се налазио тачно изнад пећине, где је и данас простор испред олтара је био украшен прелепим подним мозаицима, зидови су били украшени зидним сликама са предста- вама васељенских сабора и светитеља, а од главног улаза до олтара у две ко- лоне постављено је укупно 48 стубова у појединим стубовима виде се рупе у облику крстова из којих су излетали стршљенови који су натерали сарацен- ске разбојнике у бекство када су прова- лили у храм са намером да га опљачкају и оскрнаве по освећењу, овај храм је постао вели- ки центар ходочашћа хришћана из нај- ранијег хришћанског периода, због чега се указала потреба за његовим проши- рењем тако је у 6 веку цар јустинијан знатно проширио храм, поставио че- твороугаону основу, додатно проширио и украсио претходне подне мозаике, обогатио зидне слике константинове стубове је оставио где су и били тада је изнад главног улаза урађен познати мозаик у поду на коме је представљено рођење богомладенца и поклоњење му- драца овај мозаик је 614 године спа- сао овај храм од персијанског униште- ња, јер је на њему приказан персијски мудрац, због чега га је разбојничка хор- да персијанаца поштедела током исто- рије храм христовог рођења је доживео многе пљачке, паљевине, скрнављења, али и обнове, у којима се ипак није мно- го шта променило у величини и изгледу још од времена крсташких похода светиње свете земље пети део: на месту рођења богомладенца храмрођењахристовог јелена јонић храм христовог рођења (извор: traveladventuresorg) 40 4 / 2016 данас се храм христовог рођења на- лази у центру витлејема, и грчка пра- вославна јерусалимска патријаршија, којој припада највећи део, дели га са јерменима и римокатолицима улаз у храм је веома низак и захтева од ходо- часника да се савију на уласку спуштен је из два велика разлога: како османлије не би коњима улазиле у храм и како би се показало поштовање према светињи поклоном од некадашњег јустинијано- вог храма из 6 века данас се могу видети широки наос, константинови стубови, већи делови прелепог подног мозаика и делови фрескописа на стубовима и зи- довима у самом храму данас се налазе три наоса наоси и куполе су фреско- писани предивним сценама у два нао- са се налазе фреске и мозаици из 1160 године који описују библијске мотиве и васељенске саборе део пода главног наоса је прекривен даскама испод којих су мозаици из константиновог храма са мотивима птица, цвећа и винове лозе, а испред главног олтара налази се осмо- угаони мозаик, најлепши по мотивима, који потиче из времена цара јустинија- на на константинове стубове се данас ослања дрвена таваница из 14 века ко- ја је обновљена у 19 веку на источној страни храма налази се олтар са бога- то украшеним иконостасом и бројним кандилима, а испод самог олтара налази се пећина рођења богомладенца главни олтар и место рођења припадају право- славној цркви улаз у пећину се налази у олтару и има шеснаест степеника, лево од степеница је место рођења на коме се налази витлејемска звезда са четрнаест кракова на којој пише − овде је рођен исус христос од марије дјеве 1717 г ова година означава годину када је пр- ва златна витлејемска звезда украдена и када је замењена садашњом сребрном звездом изнад витлејемске звезде виси стално упаљених петнаест кандила од којих шест припада православнима, пет јерменима и четири римокатолицима на пар метара од места рођења налази се капела јасли, место на коме је пре- света богородица богомладенца стави- ла у јасле, које су у то време прављене од глине, оригиналне јасле су нестале и замењене су данашњим позлаћеним ја- слама изнад капеле јасли је мозаик из 12 века; поред капеле воде степенице из пећине и њима се, ако се настави, стиже у храм свете екатерине на божић храм рођења исуса хри- ста постаје централно место за цело хришћанство тога дана патријарх је- русалимски након ноћења у манастиру светог илије, месту где су преноћила тројица мудраца са истока, долази у ви- тлејем са патријархом на коњима до- лазе и тројица свештеника, као три му- драца од доласка патријарха почиње литија свештенства, народа и поклони- ка по пропису који је установљен још у 4веку данас, као и од 4 века, службе на месту рођења исуса христа, и у глав- ном олтару храма могу да врше само свештеници православне цркве  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo капела јасли (извор: svetazemljainfo) место рођења христовог и витлејемска звезда (извор: bleon1wordpresscom) ма­на­стирхи­лан­дар јул / август 2016 41 манастир хиландар је један од нај- значајнијих духовних центара у срба – он је први српски уни- верзитет, прва духовна академија, највећа ризница средњовековних књига, икона, фресака, владарских докумената, најзна- чајнија српска средњовековна болница, најзначајнији дипломатски посредник између србије и византије, највећи расад- ник српског просветитељског духа од 13 до 19 века, творац идеја државотворности и слободе српских земаља света српска царска лавра манастир хиландар смештен je у североисточ- ном делу свете горе, на 2,5 км од морске обале историја хиландара се може пра- тити од 982 године када се помиње грч- ки монах георгије хеландарис који се настанио у области данашњег хиланда- ра и ту подигао своју келију и параклис први пут се званично у списима мана- стир хиландар помиње 1015 године, ка- да се седамнаести по реду потписао јев- статије, игуман манастира хеландариу гусари и други разбојници хиландар спаљују и делимично руше средином 12 века, но манастир убрзо доживљава поновно оснивање од стране стефана немање, у монаштву симеона, и њего- историјахиландарасе може пратитиод 982 године кадасе помиње грчки монах георгијехеландарис којисе настанио уобластиданашњегхиландара светиње свете горе др немања јонић 42 4 / 2016 вог сина монаха саве 1198 године они затичу стари католикон, цркву, затим два пирга, делове старе трпезарије и пар ке- лија од византијског цара алексија iii анђела издејствовали су златопечатну хрисовуљу, 1198 године којом се мана- стир хиландар са свим светим местима у области милеја ставља под власт и упра- ву монаха симеона и монаха саве мана- стир постаје независан од манастира ва- топед и постаје самоуправни манастир исте године цар алексије iii издаје нову златопечатну хрисовуљу којом хилан- дар проглашава српским манастиром као ктиторско наслеђе породице немањића наредне две године хиландар доживља- ва процват, бива у потпуности обновљен, подижу се нови конаци и келије, проши- рује се трпезарија и прикупљају се српски монаси који су већ дуже времена борави- ли широм свете горе године 1199 сава и симеон су окупили још четрнаест мањих манастира и келија у близини манастира и назвали их хиландаром, чиме мана- стир добија статус лавре симеон и његов син, краљ стефан првовенчани новчано обезбеђују манастир поклонима у виду метоха у области хвосна и косова монах сава 1200 године пише хилан- дарски типик, устав по којем се руко- воде сви калуђери манастира фебруара 1200 године монах симеон се упокојио у хиландару, а мошти му положише у гроб, у јужни зид наоса од тог момента до дана данашњег сви виђенији српски владари, велможе, деспоти, краљеви, ца- реви сматраће манастир хиландар ду- ховном мајком српског рода и полагати посебну пажњу на очување и изградњу српског духовног и државног бића значајнију обнову и проширење ма- настир ће доживети у време краља ми- лутина у 14 веку када ће се прошири- ти главна црква, посвећена ваведењу пресвете богородице (21 новембар по јулијанском календару), утврдити спо- љашње зидине, подићи нови конаци и нова трпезарија на темељима старе цар душан ће средином 14 века даровати манастир многим списима, драгуљи- ма, моштима, метосима широм србије и македоније и знатно га финансијски оснажити током отоманског царства многе виђеније српске главе ће наћи свој спасоносни дом у хиландару, а ма- настир ће плаћати велике порезе тур- ској порти у цариграду за сам манастир и своје метохе, што ће га кроз отоман- ску историју дугу 400 година у великој мери ослабити стицајем историјских околности бугарски калуђери постају заступљенији у хиландару, преузимају управну улогу средином 18 века и сма- трају га својим манастиром све до 1896 године, када га српски краљ александар обреновић златом откупљује од бугара, манастир хиландар, светлописано 1999 (извор: hilandarinfo) икона пресвете богородице тројеручице (извор: ман хиландар) мозаична икона из 12 века (извор: ман хиландар) светиње свете горе јул / август 2016 43 враћа све манастирске дугове и додатно га дарива од тада срби поново поста- вљају свог игумана и преузимају ини- цијативу, да би већ 1916 године чинили већину манастирског братства у периоду између два светска рата ма- настир се у мањој мери обнавља, а након другог светског рата наступа време не- сташица, економске оскудице и смање- ње броја монаха на неколицину године 1970 је изграђена нова библиотека на месту старе, а 1998 започета је обнова хиландара у мањој мери поводом про- славе осам стотина година хиландара на жалост, 2004 године је избио вели- ки пожар у којем је изгорело око педесет процената од укупне корисне површине манастира страдали су: конаци, игуме- нарија, дохија, синодик срећа је да су ван пожара били најзначајнији делови манастира данас се хиландар обнавља из сопствених финансијских извора и уз помоћ донација које углавном долазе из србије још важније, манастир хиландар у наше време доживљава духовну и мате- ријалну обнову, а његово братство броји око 50 монаха што се архитектуре манастира тиче, поред главне цркве–католикона, уну- тар манастирских зидина налази се укупно дванаест мањих цркава–пара- клиса, већина их је фрескописана, са дуборезним иконостасима, олтарима и куполама сваки од параклиса везан је за различит период историје манасти- ра, а градили су их српски, византијски, руски, арбанашки, влашки владари, хи- ландарски монаси, као и бугарске ха- џије хиландару припада типикарница светога саве освећеног са најстрожи- јим типиком и иконом богородице млекопитатељице ова келија ужива највеће поштовање од свих светогор- ских манастира хиландарска библиотека је најзначај- нија ризница писане речи за српски род она има најбројнију збирку српских сред- њевековних рукописа, један од најзначај- нијих фондова словенских рукописа уоп- ште библиотека је и једна од најстаријих словенских библиотека истовремено је била и књижевни и преписивачки центар средњевековне српске књижевности, на- уке и уметности данас поседује око 1150 старих рукописних књига, 383 хрисовуље и повеље, 76 старих штампаних књига, 6 инкунабула, око 4500 старих књига и преко 40000 књига од 17 до 20 века хиландарска ризница поседује пре- ко 1400 икона, иконописаних у периоду од 12 до 20 века, и представља једну од најбогатијих ризница на светој гори хи- ландар може да се похвали да има велики број чудотворних икона, чак 7, од којих су најзначајније: икона пресвете богороди- це тројеручице, богородица млекопита- икона исус пантократор (извор: ман хиландар) обнова белог конака из 15 века, васкрс 2016 г (аутор) католикон манастира хиландара, светлопис из 1998 г (извор: ман хиландар) 44 4 / 2016 тељица, богородица попска, одигитрија – мозаична икона многе иконе предста- вљају најлепша дела византијске уметно- сти, као што су богородица одигитрија из 1260 године и христос пантократор из 13 века која је проглашена 2000 године у атини за најлепшу икону исуса христа хиландар чува и многе богослужбене реликвије: мошти преко стотину свети- теља, делове светих дарова, делове часног и животворног крста, делове трновог венца, патерицу светог саве освећеног и многе друге затим су у католикону и олтарске завесе које су јефимија (1399) и анастасија (1556) везле златом на свили и још многе одежде и литургијски сасуди фрескопис је изузетно богат, представљен је на око 5500м2 у око 12 параклиса, пирго- вима и трпезарији хиландар данас има један активни ме- тох, мило арсеницу недалеко од јерисоса, док остали метоси чекају боља времена хиландар је до 15 века поседовао преко 30 великих метоха у европи и азији са преко 360 села и огромним духовним, људским и материјалним потенцијалом оно што је сачувано у хиландару веће је од свег са- чуваног наслеђа у свим осталим српским манастирима  аутор је уредник сајта hilandarinfo у следећем броју: манастир светог дионисија ваша светости, ваша високопреосвештенства, ваша преосвештенства, уважени оци, браћо и сестре! како је рекао свјатјејши патријарх: наш скуп не представља „вечерњу школу“ за мисионарско служење неопходно је разрадити практичне пре- поруке, желео бих да се зауставимо на мисионарској одговорности мирјана и погледамо на тај феномен са практичне тачке гледишта пре свега, шта представља одговор- ност? – то је одговор човека на призив божији као призив божији већ и служи људски живот, јер свако од нас у себи но- си подобије и образ божији и у „кон- цепцији мисионарске делатности руске православне цркве“ био је уведен појам „мисионарска одговорности мирјана“, која претпоставља знање основа право- славног вероучења и активно учествова- ње у животу парохије, сведочење о исти- ни православља целокупним животом, по речима светог апостола петра: сваг- да спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас раз- лог ваше наде (1пт 3, 15) мисионарска одговорност такође претпоставља уношење личног допри- носа у мисионарско служење, у сагла- сности са образовањем, способностима и личним даровима неопходно је пам- тити да мисионарска одговорност мир- јана не представља просто предавање сакупљене информације то је пре свега – уцрковљење људи, помоћ људима ко- ји траже пут ка богу циљ уцрковљења треба да буде наш свакодневни живот, заснован на хришћанским начелима сваки хришћанин треба да да одговор: иконостас католикона (извор: ман хиландар) превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све на роде јул / август 2016 45 „како се изменио мој живот након су- срета са христом? да ли је догађај хри- стовог васкрсења основ мог живота? да ли сам примио христа и цркву његову у своје срце да бих заједно са апостолом павлом рекао: а живим – не више ја, не- го живи у мени христос“ (гал 2, 20) од апостолских времена мирјани имају велику улогу у литургијском животу за- једнице они су се бавили апостолским делима, приводећи цркви људе помоћу учења у тесној заједници са свештен- ством неограничено поље мисионарске делатности представља социјално слу- жење мирјана посебан значај има стварање духовног информационог пространства уз помоћ мирјана понекада средства масовног информисања покушавају да за лик све- штеника „залепе“ трагично лице, при чему је то обавезно са тупим изгледом некада је ниче дао најстрашнију дефи- ницију хришћанства, назвавши га „нера- досним“ наравно, он је слагао, јер је хри- шћанство радост због васкрслог христа али он је посебно о томе говорио многи хришћани који не носе ту радост, сма- трају да себе „спасавају“ неким жало- сним изгледом и одбацивањем активне парохијске делатности самим тим они не учествују у благовести христовој и радости због васкрслог христа заједно слушамо неке негативне пред- ставе, може се рећи „заплашивања“ о то- ме да ће сутра обавезно наступити „крај света“ и хиљаде „аргумената“ се наводе као доказ да је све то близу: биометриј- ска документа, порески идентификаци- они број, шифрирани „тајни знаци“ измислили су чак и термин „печат ан- тихриста“ јасно је да таква лажна побо- жност не проповеда христа – победни- ка смрти, већ рекламира „духове злобе поднебесне“ треба да обратимо пажњу на овај феномен овде је неопходно, ка- ко је рекао свјатјејши патријарх, што је могуће пре развити епархијалне про- граме за просвету мирјана да би они по- истински мирјанин је истински сарадник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост христове истине треба да приђе свима са којима он општи идите и научите све на роде ар­хи­е­пи­скоп бел­го­род­ски јо­ван: о ми­си­о­нар­ској од­го­вор­но­сти мир­ја­на 46 4 / 2016 стали активни мисионари у јеванђељу се хришћани називају „сољу земље“ и појам мисионарске одговорности је ја- ко сличан том појму ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе (мт 5, 13) со чува од кварења, труљења она има функцију чувања зато се хришћани називају „сољу земље“, чувајући учење цркве да не би било повређено од стра- не јеретика и расколника со очишћује и јако је важно, када су мирјани у стању да се супротставе деструктивним сектама, када могу да помогну свештенослужите- љима да „отимају“ из секти људе који су у заблуди на крају, со свему даје укус а шта значи да даје укус? значи да придаје хришћанску димензију свему што се до- гађа у том смислу мирјани могу људи- ма да помогну да препознају догађаје са тачке гледишта хришћанског морала ми сада губимо критеријуме оцењивања ове или оне појаве постоје особености мирјанског служе- ња мирјана често се мирјани, позивају- ћи се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију неопходно је да објаснимо таквим људи- ма да се сила божија у немоћи показује (види 2кор 12, 9) свештеници треба да оријентишу мирјане на активну миси- онарску делатност друга препрека на путу мисионарске делатности је бојазан од прогона од стране световних власти мирјани пристају чак да учествују у не- кој политичкој делатности, али не и да проповедају о христу још једна бојазан је да нису довољно припремљени говоре да ако свештени- ке не слушају, како ће слушати нас, про- сте људе? неопходно нам је због тога да створимо систем припреме мирјана – то што је на нашем скупу названо „народ- ном катехизацијом“ ми треба заједно да размотримо форме таквог система чини ми се да бисмо данас могли да обновимо свецрквену мисионарску заједницу, ка- ко је то било у време светог инокентија московског и коломенског и поразми- слити о структури такве заједнице за мирјане синодално мисионарско одеље- ње би разрадило стратегију, богословље мисије, а практична дела би ишла преко мисионарске заједнице, оријентисано пре свега на мирјане сада већ имамо братства православних педагога, лекара, постоје друга братства која обједињују интелигенцију постоји чак и друштво православних новинара неопходно је, већ постојеће форме, напунити мисионарским императивом тада бисмо могли да створимо мисио- нарску заједницу и без неких додатних структура, како ми се чини, јер би таква заједница дала моћан импулс развоју ми- сионарске делатности таква заједница би решила и задатак материјалне обез- беђености мисије сада постоји брат- ство православних бизнисмена и ако би њихову делатност усмерили не само на градњу храмова, већ и на подршку мисионарских станова у далекоисточ- ним и северним епархијама – то би онда представљало уједињеност мисионар- ских напора јако је важно међутим да не изгубимо контролу над развојем таквих мисионарских структура, да се не би до- годила замена: мисија не треба да буде често се мирјани, позивајући се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију идите и научите све народе јул / август 2016 47 замењена неким политичким стремље- њима и разматрањима, ко је бољи, ко је гори често се то излива у горко иску- ство почетка деведесетих, када су се мно- га православна братства фактички пре- творила у неке политичке организације са православном реториком и почела да „ратују“ са свештеноначалијем на то је потребно обратити посебну пажњу јако нам је важно да сваки мирјанин има свој мисионарски задатак то је део социјалног служења хришћанина када се то служење укључује у мисионарску делатност парохије да би свако осећао своје припадање заједничком делу миси- је одсуство такве активности парохија- на изазива умор, изнемоглост и просто обредоверје када људи не учествују у ак- тивном животу парохије зашто? па зато што их нико не зове а ако парохија буде имала истинску мисионарску усмереност и мисионар- ски програм, онда постоје сви услови за такав унутрашњи потенцијал, посебно младих парохијана да би активно сведо- чили о христу у различитим формама мислим да форме мисионарских зада- така за мирјане треба да постану пред- мет разматрања на нашем скупу тада ћемо улагати мање напора да би „оти- мали“ људе од деструктивних секти када људи живе парохијским животом, они већ почињу да разликују те „духо- ве злобе“ по речи светог апостола и је- ванђелисте јована богослова: љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитуј- те духове јесу ли од бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет (1јн 4, 1) мирјани треба да имају посебно важну улогу у „мисији помирења“ када хришћани живе у друштву, социјалној сфери, у општењу су са другим људима и доносе мир присетимо се да је реч „мирјанин“ имала негативни предзнак у духовној препоруци из 1921 године у црквено- словенском речнику свештеника гри- горија дјаченка „мiрянин“ је човек који живи по похотама и страстима „мiра“ (мiр – свет) али постоји још једно „мир“ (грчки „ирини“) то јест то је мир, тиши- на, хармонија, светлост, благодат то јест, истински мир–јанин је истински сарад- ник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост хри- стове истине треба да приђе свима са ко- јима он општи то су задаци које треба да размотримо на скупу, са благословом свјатјејшег патријарха и мислим да ће- мо, уз божију помоћ и заједничке напоре свих који су се овде окупили, ваша све- тости, испунити ваш благослов спаси господе!  извор: миссионерская ответственность мирян миссионерское обозрение 2011, бр1, 14–17 стр св апостол петар, светогорска фреска (извор: pravoslavieru) 48 4 / 2016 ко жели да сазна све о делима и чуди- ма блаженог владимира, записао је непознати зетски писац, нека прочи- та опширно краљево житије, па ће видети да је овај свети човек био са богом и да је бог био са њим и заиста, бог кога је све- ти владимир прослављао за свога живота, прославио је њега после мученичке смрти име божије беше свагда у владимировом чистом срцу и његовим побожним мисли- ма и делима па се удостојио части да га го- спод упише у књиге живих свети јован владимир, син краља пе- трислава и унук краља хвалимира, није се уплашио моћне самуилове војске ко- ја је кренула на њега неустрашиви краљ је храбро стајао са својом војском на брду облик (косогор), на десној обали бојане, очекујући непријатељску силу ни када су српску војску стале уједати змије, краљ се није уплашио већ је завапио богу у моли- тви и змије су изгубиле снагу свог отрова а када је наступила оскудица у храни и ло- кални жупан пристао да сарађује са саму- илом, краљ је решио да спречи даље про- ливање хришћанске крви није губио наду ни када је окован и одведен у туђе и далеке крајеве на дну преспанске тамнице, у ца- ревом двору, свети владимир је постио и молио се богу, полажући сву наду у божи- је заступништво по казивању житија, у тамници се владимиру јавио анђео господ- њи и утешио га што је анђео обећао, то се испунило кћерка цара самуила, принцеза косара, пожелела је да опере главе и ноге утамни- ченима са очевим допуштењем, она је сишла, у пратњи слушкиња, у тамницу го- спод који дреши свезане (пс 146, 7), довео је косару до заточеног владимира током разговора, принцеза је видела да је влади- мир пун вере и божије мудрости „њој се његов говор учини слађи од меда и саћа и она га заволи, али не из страсне пожуде, већ због тога што је жалила његову мла- дост и љепоту и што је била чула да је он краљ и да потиче од краљевског рода за- тим га поздрави и оде“ (житије) косара је приступила оцу и рекла да жели да се уда за заробљеног владимира кћеркина жеља је изненадила цара самуила наредио је да му доведу необичног сужња њихов сусрет је имао неочекиван исход краљ се допао цару, па је дат благослов за брак самуило је приредио венчање, а затим је младен- це испратио у зету самуило је владими- ру вратио државу и престо, а у мираз дао драчку област, којој је, изгледа припадао и град фијера са околином из прогонства по­вестосве­томјо­ва­ну вла­ди­ми­ру и ко­са­ри принцеза је виделада је владимир пун вере и божије мудрости њојсе његов говор учинислађиод меда и саћаиона га заволи др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве јул / август 2016 49 се вратио и владимиров стриц драгомир, који је обновио ратом опустошену траву- нију казивање живописца потврђују сред- њевековни византијски хроничари јован скилица и георгије кедрин, који знају да је владимир био самуилов зет и похваљу- ју га због бројних врлина према народном предању, краљ јован владимир је постао ктитор неких светиња у самуиловој држа- ви те задужбине као да чувају успомену на краљеву молитвену захвалност богу за венчање (манастир св наума на охрид- ском језеру) и слободан повратак у отаџби- ну (манастир св јована бигорског) десило се да је цар василије ii заратио против самуила после више успеха, ва- силије је извојевао коначну победу у боју код беласице (1014 г) погођен трагедијом својих војника, цар самуило је преминуо на трон је ступио самуилов син гаврило радомир уследио је дворски преврат у ко- јем је убијен цар гаврило са супругом, хри- стољубивом царицом ирином, пореклом из ларисе престолонаследник је осле- пљен, а остали гаврилови синови похвата- ни (1015 г) на престо је ступио вођа заве- реника, владислав, кога је управо гаврило својевремено спасао од самуиловог гнева нови цар није био сигуран на престолу, па је додатно утврдио тврђаве и пренео др- жавну ризницу из преспе у охрид он је позвао краља јована владимира у посету свети владимир је знао за сва превирања у некадашњем самуиловом царству, али је био спреман да крене на пут томе се кра- љица косара успротивила и сама пошла уместо супруга цар је пријатељски примио храбру ро- ђаку, али је поновио позив владимиру уз лепо срочено писмо, цар је послао влади- миру и златни крст, као потврду добрих на- мера свети краљ је одбио да прими златни крст, јер је спаситељ био разапет на крсту од дрвета немилосрдни цар није хтео да одустане послао је два епископа и дрвени крст који је чувао изабрани монах при- мивши изасланике, владимир је клекнуо и помолио се богу, пољубио крст и ставио га у недра, а затим са малом пратњом кренуо на пут по царевој наредби, успут су биле постављене заседе цареви људи су видели краља у пратњи анђела и разбежали се јо- ван владимир је неозлеђен дошао до цар- ског двора у преспи и отишао да се помоли господу, као што је имао обичај ујутру, са- знавши за краљев долазак, цар је за трпе- зом, издао сурову наредбу свети краљ је стигао да се помоли богу и причести се на литургији опростивши се од присутних епископа и монаха, он је са дрвеним крстом у рукама изашао на цр- квена врата, где су га посекли цареви по- даници (22 маја по старом календару) уз појање и псалме, епископи су сахранили мошти у цркви плач краљице косаре је био дуг, потресан и болан на владимиро- вим гробом почела су да се дешавају чуда што је уплашило цара, па је дозволио пре- нос моштију краљица косара је пренела тело свог мужа и сахранила га у манастиру пречиста крајинска, а затим се замонаши- ла можда је њено монашко име забележио георгије кедрин византијски писац коса- ру назива именом теодор(ит)а по казива- њу писца житија, цара владислава је сти- гла заслужена казна а косара је до краја живота остала у манастиру да се подвиза- ва и услишена јој је жеља да почива у ма- настиру поред свог светог мужа  50 4 / 2016 величанствен дочек мајке ангелине у угриновцима догађај након пет стотина година, по пр- ви пут у историји, мошти свете мај- ке ангелине су изнесене из манастира крушедол и походе срем тако је света рука мајке ангелине 2 јуна 2016 го- дине стигла у угриновце и донела тро- дневну радост и благослов у величан- ственој литији коју су заједно са својим архипастиром, епископом сремским василијем, чинили свештеници земун- ског намесништва, српску деспотицу су, бацајући латице пред њене мошти, песмом дочекали чланови дечијег цр- квеног хора при храму светог вели- комученика георгија, угриновачки фолклорни ансамбли, ђаци, ловци и мноштво верног народа након акатиста преподобној деспо- тици, владика василије је подсетио присутне да је ово духовно сабрање је- динствена прилика која се пружа мало коме у животу, те да је након великих страдања и несрећа које су се догоди- ле у угриновцима, сусрет са препо- добном српском деспотицом потреба нашег народа за благодаћу божијом која се кроз мошти светитеља излива на све нас епископ се посебно освр- нуо на рад некадашњег угриновачког свештеника, блаженопочившег о рат- ка голубића, који је био веома вредан пастир и иза себе оставио добар глас у народу, позивајући верни народ да помогне његовој породици која је остала без хранитеља потом је у великој сали дома култу- ре одржана свечана академија у славу и част оне која је свој живот посвети- ла православљу и своме роду, трпећи прогнанство и не продајући веру за ве- черу поред драмских приказа дирљи- вих монолога мајке ангелине и патри- јарха српског арсенија чарнојевића, које су извели глумци андриана и сто- јан ђорђевић, на академији су насту- пали и српски православни појци, хор цркве покрова пресвете богородице из сурчина и дечији црквени хор при храму светог великомученика георги- ја у угриновцима на крају академије све присутне су поздравили угрино- вачки свештеници, о бојан нинковић (старешина храма) и о александар чавка, који су и најзаслужнији за до- бру организацију догађаја у наставку преносимо беседу прото- јереја мр јована милановића, профе- сора карловачке богословије редакци- ја мисионара се захваљује презвитеру александру чавки на достављеним пи- саним и фотографским материјалима за овај прилог јул / август 2016 51 беседа ојована милановића све­та мај­ка ан­ге­ли­на као при­мер жр­тве и љу­ба­ви данашњи човек, и на крају и сваки од нас, суочава са се великом дозом неизвесности и несигурности да ли ће бити здрав, да ли ће дете извести на прави пут, да ли ће имати довољно снаге да дочека унуке, да ли ће деци наћи посао, да ли ће формирати породицу, да ли ће? да ли ће? што је више питања, то је ви- ше неизвесности и несигурности када на то додамо глобалне и просторно блиске сукобе, раздоре међу народима те велики број оних који пате и бивају у стању оча- јања, постаје јасно да је овај свет заиста по речима псалмоповеца долина плача – јед- ном речју долина смрти и све око нас и у нама као да сведочи о том путу смрти же- не неће да рађају децу, већ их убијају мла- ди неће да пазе старе, млади супружници не живе супружничким животом, него као они који већ унапред знају да ће се ра- стати све заиста упућује на несигурност и неизвесност таман када се суочимо са свом том неизвеношћу и свим тим неси- гурностима како у себи тако и код других, као блага воља божија, на исти начин на који је пре 530 година решила да посети срем и настани се у њему, благословом архипастира, поново нам у посету дола- зи света мајка ангелина а та жена, сво- јим животом и делом била је све само не „крхко створење“ и „слаби сасуд“, била је у свему страдалник, али никада испуњена несигурношћу и неизвесношћу њени жи- вотни подвизи могу се упоредити са најве- ћим подвизима витезова и бораца за друге из времена средњег века родила се на двору православног арба- наског кнеза, и упознала се у одговарају- ће, божије време, са слепим стефаном, сином великога деспота ђурђа, који се нашао у изгнанству, без отаџбине и насле- ђа, без вида и икакве перспективе имао је диван лик, имао је речи пуне наде и достојанство које је вредело више него и највећи товар блага упоредивши неиз- весност и слепог деспота она је изабрала њега и живот свој полаже у његове ру- ке, знајући да, што год њега снађе снаћи 52 4 / 2016 ће и њу, где он склони главу склониће и она, а ако он не буде имао где, имаће она њега и у њему наду, достојанство и веру – веру која је слепом деспоту била други вид удаје се за њега, и узимају крст јед- но другога добијају првога сина ђорђа крећу мало затим у прво избеглиштво у потрази за миром и домом стижу у се- верну италију где је захваљујући сестри свога слепога мужа основала прво поро- дично огњиште ту је са деспотом добила још два детета у тешким животним при- ликама и околностима гледајући на своју децу, доживела је прву тугу, упокојио јој се муж ослонац њеног живота је урушен но, она знајући да је у љубави нада и достојанство, да је у љубави живот, да је у љубави ве- ра, и даље гледа на своју де- цу молећи се богу да је господ укрепи и осна- жи и ослободи толи- ке неизвесности у којој се нашла не одустаје од деце, нити размишља о очајању после неког времена креће на пут, и тада доживљава и прву радост не желећи да остави тело свога супруга у туђој земљи налази га нетру- лежног, и пошто га је ископала, сада већ са моштима његовим креће, по позиву угарског краља матије корвина и насе- љава се у наше крајеве ту ће управо на темељима вере, наде и љубави којима је живела почети да зида стубове и утвр- ђења, почети да зида храмове – цркве, да окупља народ, да га лечи, да му помаже и да се брине о њему видеће како јој син ђорђе – постаје монах максим, а потом и владика цркве но, доживеће још једну трагедију, још једна туга ће јој обузети срце умреће јој оба сина и она ће их као удовица и тужна мајка надживети но, и после тога иако је неизвесност у том тренутку, могли би смо рећи, била велика и претешка њено срце се ни- је узбудило нити се одрекла име- на божијег певала је она у ср- цу своме заједно са давидом протојереј јован милановић, проф карловачке богословије јул / август 2016 53 псалмопевцем и са својим мужем и си- новима: господ је пастир мој и ничега ме неће лишити, на зеленој паши пасе ме и на тихој води одгаја ме, душу моју опора- вља, води ме стазама правде имена свога ради уз то трпљење и ту песму њена душа је васкрсавала и постајала већ овде на зе- мљи извор сваке утехе, вере, наде и љуба- ви дубоко у себи она је сваку тугу и жа- лост кроз молитву преокретала на радост, сваки бол је преокретала у своју победу то је успевала јер је постала биће вере, же- на јача од најјачих мушкараца из тог разлога, обзиром да је у дубини душе, иако удата живела као монахиња, на крају прима и свети монашки чин зашто је то учинила? зато што је знала, како кажу свети оци, да је монах човек који у својој тузи и у својој радости види бога и види мо- гућност да му служи чињеница да је света мајка била монахиња и подносила све ове несреће, показује и доказује да је једини на- чин борбе који треба да водимо онај мона- шки, а то значи бескомпромисно хрлити ка богу и бескомпромисно му служити ова мајка, жена, монахиња, витез, борац за најлепша права и мушког и женског по- ла, а то је родитељство и супружанство вечерас је посетила ово питомо сремско место не би ли својом испруженом руком подсетила све нас на ове важне истине ко- је су сами живот подсећа нас дакле да „су праве вредно- сти у другом“, да се човек остварује онда када рађа, када себе даје другима и када безгранично, исто као што је и она ради- ла, воли то су дакле најважније вести – пору- ке које ослобађају од сваке неизвесности и несигурности јер се у њима, и испуња- вањем њих (љубави, жртве и трпљења) ослобађамо сваке нестабилности поста- јемо људи достојанства као свети деспоти и владамо најпре собом то је деспотство у наше време је највеће и најважније јер и бахати и горд човек може владати другим, а само смирен и трпељив собом загледајмо се душама својим у лик ове жене и постаће нам јасна и блиска порука њене душе и њеног срца, а она гласи: љуби- те бога као што и он љуби вас и нећете ни- када бити несигурни и у неизвесности  беседа изговорена на свечаној академији у угриновцима у поводу доласка моштију свете мајке ангелине 54 4 / 2016 мој почетак у саобраћајном пред- узећу ласта био је онда када ме је кума душка довела на пријемни разговор код људи у кадровском одеље- њу убрзо сам почео да радим на радном месту возача аутобуса када сам први пут ушао у канцеларију возача и поздравио се са свима, на телевизору сам приметио један секташки лист који сам одмах узео и бацио у канту за отпатке, а на његово место ставио патријархову посланицу добијену на литургијској служби то је био мој први мисионарски корак у но- вом радном окружењу јутарње молитве пре поласка на пут, поздрав сваком са „помаже бог!“, обра- ћање са „брате и сестро“, ношење браде и томе слично су утицали да добијем на- димак богомољац који сам поносно но- сио касније ми се придружио мој брат раде који је прихватио све и такође до- био надимак мали богомољац везани христовом љубављу делили смо и радо- сти и искушења на свим путевима наш искрен однос и професионално оба- вљен посао су постајали све уочљиви- ји, због чега су нам руководиоци давали одговорне задатке као што су вишеднев- на путовања у земљи и иностранству, где смо после ноћних вожњи ујутру по- сећивали службе у православним све- тињама са нашим путницима, а током како је компанијаласта добила крсну славу свети никола је одабран због његове познате покровитељско заштитничке улоге према путницима и морепловцима, подчије окриље наше занимање припада бранимир митковић мисионарско писмо од овог броја покрећемо нову рубрику под називом „мисионарско писмо“ у којој ћемо објављивати корисна мисионарска искуства читалаца православног мисиона- ра прво мисионарско писмо овог типа које ћемо објавити сведочи колико вера, труд и хришћанско сведочење једног човека могу допринети да цела компанија у којој ради добије своју крсну славу јул / август 2016 55 дана се сликали за ластине новине ис- пред највећих православних светиња када смо после једног таквог путеше- ствија од скоро двадесет дана са групом руса из москве дошли у круг ласте да сипамо гориво, свештеник александар из кремља и госпођа милена, службе- ник једног министарства, су тражили да их одведем код директора где су нас нахвалили тада ми је на ум дошла дав- нашња жеља о крсној слави ласте, коју сам почео корак по корак да реализу- јем од 2004 године преко једног малог синдиката који је водио рајко велими- ровић рекох на том састанку да би било добро да уведемо славу у целој ласти по примеру неких установа које славе свог свеца–заштитника тадашњи генерал- ни директор, велибор совровић, је ре- као да му напишем шта хоћу, па ће он да прочита на миру кад буде имао времена написао сам да по узору на школство, које слави светог саву, здравство које слави свете козму и дамјана, железни- ца – светог цара константина и царицу јелену, било би добро да се и ми увр- стимо међу њих и да имамо свога свеца покровитеља коме ћемо се помолити и затражити помоћ пред господом и мо- литвену заштиту пре почетка пута време је пролазило у васкршњем посту у манастиру раковица причешћу- јући ме, блаженопочивши патријарх павле, изговори реченицу: треба и дела! нисам схватио у почетку и приписивао сам то прозорљивошћу духовног оца нације да много причам, а мало радим, но кад ме убрзо позва директор са ре- чима да прихвата славу, онда ми све би јасно! прихваћен је предлог да се почет- но од 2007 године званично уводи слава с п ласта и да то буде пренос моштију омиљеног ми светитеља и вековне славе мојих предака – свети никола празник преноса моштију светог николаја се слави 22 маја и у народу је то празник познат као „млади свети никола“ овај светитељ је одабран због његове познате покровитељско заштитничке улоге пре- ма путницима и морепловцима, под чи- је окриље наше занимање припада пр- ви домаћин славе 2007 је био директор са прославе крсне славе компаније ласта 56 4 / 2016 топаловић за почетак сам се обратио надлежном свештенику оцу алексан- дру из великог мокрог луга, чијој па- рохији ласта са својим седиштем фирме припада њега је касније успешно заме- нио отац слободан, који је позив такође радо прихватио долазак су потврдили и први београдски хор са диригентом светланом и старешином саборне цр- кве, протојерејем–ставрофором пе- тром лукићем имали смо ту част да нам јединствен појац, ђакон владимир руменић, дође да увелича славље својим гласом, а да све буде сликано од стране ластине ревије, али и од стране дарови- тог фотографа хаџи марка вујичића прослава је организована у вели- ком ресторану наше мензе која је за ту прилику посебно па- жљиво припремљена: осо- бље у бело обучено, стољ- њаци у боји аранжираног цвећа на столовима, храна врхунски припремљена, а све везано за ту мензу је успе- шно свих ових година остварио директор друштвеног стандарда, драган николић наручио сам да на- праве велику икону светог николе и да је поставе на источни зид просторије, тако да одговара њеним димензијама, а поред ње да буду чирак, свећа, чинија за жито, кадионица, брикет, тамјан све је до детаља било спремно коначно је свануо је и тај дан свеча- но обучен, испуњен необјашњивом ра- дошћу коју никада раније, а ни касније нисам осетио, дочекивао сам госте на капији и одводио у свечану салу за сто свештеници су први пут на капији ла- сте овим поводом, хор свечано обу- чен сви су радознали, нешто ново се догађа сви су дошли и испунили цео ресторан: пријатан жамор, радознала питања, искрени осмеси, а директори међу радницима за славском трпезом ја треперим и не ходам по земљи чи- ни ми се да ми се душа узноси од узбу- ђења сат откуца подне и поче дизање славе: свештеници поју, хор прати, ђа- кон надвисује гласом, десне руке пру- жене преко рамена у венац око колача свештеник подиже колач према икони светог николе, мирис тамјана потом пригодан говор у славу светитеља, пре- дака, присутних, потврда доброг, бла- гослов за будућност осећам као да је део мене на небу све је протекло у најбољој атмосфе- ри, како тада, тако и наредних година тако је 2008 године домаћин славе био директор зоран шарац, 2009 директор драган белић, 2010 директор радмило петровић, 2011 директор небој- ша гајић, 2012 директор вла- димир винш, 2013 директор ненад јефтић, 2014 дирек- тор владан максимовић, 2015 директор зоран ша- рац, а за наредну 2016 део колача је узео генерални ди- ректор бојан бојанић захвалност дугујем богу и светом николи, а потом и свима који су дали допринос у очувању све- тосавске традиције посебну подршку сам имао из моје жарковачке парохије – поред мог кума, хаџије и чтеца дра- гана јанковића који је имао пресудну улогу у мом духовном узрастању, има- ли смо част да уз нас буде архијерејски намесник, протојереј отац бранко ми- тровић (старешина храма вазнесења господњег у жаркову), отац милорад симић (тадашњи мој парох), као и мој садашњи парох, отац оливер суботић, који је хитра корака, бистрих мисли и јасних речи присутне, не током једне славе, одушевио беседама а једне го- дине нам је указана посебна част тако што је колач резао викарни епископ нашег патријарх, владика атанасије ракита, данашњи епископ бихаћко пе- тровачки  мисионарско писмо јул / август 2016 57 ретки су православни срби који нису чули за цркву светог три- фуна на топчидерском гробљу никола спасић, трговац, долазећи на гробље, приметио је да народ стоји на киши, па је 1903 изградио цркву и по- моћну просторију за чувара гробља црква је посвећена светом трифуну, јер су га спасићи прослављали као кр- сну славу господин никола је оставио у тестаменту молбу да се литургија слу- жи на св трифуна и на дан његове смр- ти временом, литургије су почеле да се служе чешће, на велике празнике, јед- ном месечно, недељно доласком проте дејана дејановића 1988 године створила се необично ја- ка заједница необично јака јер ова гробљанска црква нема своју парохију у њу долазе људи из многих парохија, ближих и даљих као и у свакој заједни- ци, и овде су се рађали и сазревали мно- ги хришћани, и то непрекидно траје до данас сви се у заједници познају, али и стално изнова упознају кроз искуше- ња, „која су добра, јер помажу да друго- га добро препознамо, и да би га, тако га препознајући, истински и искрено за- волели“, како нам је то дивно објаснио о василије војводић људи долазе, од- лазе, али заједница опстаје отац васа каже да се дешавало да људи који су се ту родили у христу, промене литургиј- ску заједницу и онима који су остајали било је жао што више не виђају тог чо- века прота дејан је и у тим приликама цр­ква све­тогтри­фу­на где год били, мисмосви заједно,у христу,у исто време,на истојлитургији кристина давидовић представљамо вам 58 4 / 2016 видео нешто прелепо: „у кампсади1 се врши само упис, а нико се не исписује“ односно, ко крене путем православља, служећи ближњима у заједници изабра- не цркве и мале цркве – породице, улази у заједницу тела христовог, где се све ли- тургијске заједнице спајају у једну, чија је глава христос те тако, где год били, ми смо сви заједно, у христу, у исто време, на истој литургији после литургије видећи да „добро нам је овде бити“, кампсађани настављају са- брање у сали заједничарећи у сали, сви пију исту ракију и кафу, једу чувене „пра- зне сендвиче“ који у дане када није пост поред маргарина имају и саламу свима су тај једноставни сендвич и кафа најсла- ђа посластица јер љубав у заједници чини да све буде лепо, по господњим речима: где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам и ја међу њима (мт 18, 20) наравно, као и у свакој породици, ни овде не може бити све идилично: где 1 кампсада је родно место св трифуна, по коме је и ова црквена заједница добила назив год је заједница, ту су и проблеми и ис- кушења уз помоћ којих она узраста ве- лики број деце долази да се причести у овој цркви на гробљу – за божић, када је прота дејан служио последњу литур- гију, причестило се око 70 деце и око 200 људи да би учврстио заједницу, прота дејан дејановић је инсистирао да свако сваког познаје тражио је, за почетак, да свако препознаје сваког, сви једни другима да знају имена и да се поздра- вљају говорио је да може да се деси да немамо снаге да неког волимо, јер нам из не- ког разлога не прија, али мо- рамо према свима да будемо љубазни то је први корак ка љубави отац василије обја- шњава: „прота дејан нас је ставио на ноге, показао пут и научио првом кораку, а на нама је сад да научимо да хо- дамо (ка христу)“ дело покојног о дејана деја- новића наставио је о василије војводић (који данас врши дужност старешине храма и секретара на православном богословском факултету у београду) у овом храму служе и ђакон др петар дабић (кардиолог), ипођакон андреј тарасјев (професор филолошког фа- култета у пензији) и ипођакон марко игњатијевић (инжењер машинства) црква светог трифуна је позната и по великом броју честица светих мо- штију које чува (петорице оптинских стараца, св јована шангајског, св илариона исповедника, св силвестра и св димитрија, татјане и симеона псковско-печерског) за крај, о василије нам је рекао нешто врло поучно – у заједници мање треба говорити (о) људима, а више се молити за њих  представљамо вам јул / август 2016 59 пре две године, на прагу својих тридесетих година, са свакоднев- ним симптомима великог умора, исцрпљености, малаксалости и ноћног презнојавања славко о се упућује у бе- оградски кбц искусни стручњаци ове добро опремљене медицинске установе, након прегледа предложише овом мла- дићу да се, ради испитивања, биопси- јом – медицинском техником, узме део ткива или ћелија са места промена ме- ђутим, овај младић то тада из неког раз- лога одбија, да би на то пристао тек шест месеци касније, након нових промена на кожи врата које су биле величине помо- ранџе од тог тренутка све постаје много озбиљније, нема времена за губљење, па је стога одмах урађена биопсија врата, а након неколико дана и биопсија коштане сржи, коју, иначе, прате јаки болови на велики петак отпочело се са хе- мотерапијом – методом лечења којом се раст злоћудних ћелија и туморског тки- ва контролише хемијским путем – анти- туморским лековима (цитостатицима) примену ових лекова често прате и њи- хова нежељена дејства, јер они не делују светинек­та­ри­јеегин­ски –ис­це­ли­тељодра­ка упоредоса медицинским лечењем,славко јелек тражио иуокриљу црквехристове ненад вујић сведочанства кивот са моштима светог нектарија егинског храм на острву егина 60 4 / 2016 селективно само на малигни процес-ту- мор, већ „уништавају“ и већи или ма- њи број здравих ћелија за шест месеци славко је имао исто толики број хемоте- рапија, током којих је на тренутке осећао јаке болове у грудима потом је уследила терапија зрачења, која се некад приме- њује као примарни облик лечења уместо операције након 15 третмана као нус- појава почела је да му опада коса, као и брада малигни тумор, та опака болест, свакодневно га је злокобно нагонила на помисао да ће умрети но, упоредо са медицинским лечењем, славко је лек тражио и у окриљу цркве христове, те се, уз благослов о арсенија редовно причешћивао; присуствовао бо- гослужењима, певао и славио бога; сва- ке недеље је ишао на акатист у манастир раковицу, где се чува делић моштију св нектарија егинског, надалеко познатог исцелитеља од многих тешких савреме- них болести видећи његово страдање, једна побожна хришћанка, озренка, му је уплатила пут за егину током којег је прослављао бога одлазећи свакодневно на богослужења, читао је акатист, пома- зивао се освећеним уљем, и стигао да по- сети старца нектарија виталиса у кама- ризи код атине од тада почиње духовно да јача и осећа помоћ божију кроз моли- тве светитеља обилазио је и друге вели- ке светиње, упознавао многе болеснике, састрадавао у њиховим патњама, при то- ме не губећи веру у бога, да ће молитва његова бити услишена имао је велику материјалну и молитвену подршку су- пруге валентине, родитеља и побожних људи из цркве после предвиђених шест хемотерапи- ја на вма, урађен му је на клиничком центру „пет скенер“ (контролни скенер) целог тела, који је показао да се болест повукла нестали су сви симптоми док- торка стаматовић и медицинске сестре на хематологији вма (одакле је паци- јент упућиван на прегледе), су биле у чу- ду како је то могуће, питали су се они, да је канцер нестао неће никад заборавити како га је докторка у његовим најтежим тренуцима тешила, храбрила, говорила да се моли богу, и веровала да може да победи ову опаку болест рекла му је: „да частиш, малигнитет је ишчезао, не знам како, али ти си оздравио“ поклонио јој је икону св нектарија и помолио се да и други болесници оздраве о времену када му је живот био као на некој клацкалици која је могла брзо да пође у нежељеном правцу сам каже: „ову своју болест нисам доживео као божију казну, већ је посматрам као божију ми- лост, која оболелог враћа на пут спасења узроке оваквих страдања требало би по- тражити у прошлости, у начину мишље- ња и живљења“ опет се показало да милост божија не изостаје када јој вера људска у сусрет крене иштите и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (мт 7, 7) дошло је до измене ствари ко- је су ишле својим природним током бо- жија интервенција се десила и славко је укључен у нове планове божије  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанства јул / август 2016 61 охрид­ски про­лог на не­мач­ком је­зи­ку једна од највреднијих књига написаних на српском језику преведена је и на немачки охридски пролог, једна од нај- вреднијих књига написаних на српском језику, појавио се 2009 године и на немачком језику захваљу- јући четворогодишњем труду преводиоца јоха- неса алфреда волфа, и уз помоћ свештенства српске православне средњоевропске епар- хије јоханес волф је рођен 1959 г на севе- ру немачке у обичној грађанској породици, у којој није било посебне наклоности према ре- лигији, осим код њего- вог деде, који је после једне несреће у рудни- ку пропавши у шахту дубоку око 40 метара, чудом остао жив, и окренуо се потом оностраном свету и читању библије ово је био први и само визуелни сусрет 13-годишњег јохана са светим писмом, да би године његовог интелектуалног сазревања пролазиле у лутању од ни- чеа и хесеа, бхгавад гите, филозофије платона и канта до психологије и музи- ке ваљда су најупечатљивије изражене у гетовом „фаусту“ ове муке тражења свог идентитета: „ал’ напред само, и до дна ничег ћемо саћи, и тамо можда све пронаћи“ и преблажен је човек који са „дна ничег“ почне вапити ка богу и ис- пуњавати се надом на њега тако је и у своје време наш јован вук (како сам себе у шали на- зива) дошао и до једне бо- гато илустроване књиге о светој гори, која је његов дух обратила ка правосла- вљу уследило је и читање превода „душе после смр- ти“ о серафима роуза, да би заједно са својом супру- гом маријом (иначе обра- ћеном римокатоликињом) дошао и до „охридског пролога“ владике никола- ја, у енглеском преводу јохан је најпре наглас чи- тао страницу по страни- цу и преводио је својој супрузи, која му је убрзо у великом одушевљењу рекла да мора обавезно превести ову чудесну књигу тако је почетни духовни ентузи- јазам уродио великим плодовима и сада је у припреми и друго издање „охрид- ског пролога“ на немачком језику у ме- небојша ћосовић мисионарски излог 62 4 / 2016 ђувремену јохан волф је превео и „мо- литве на језеру“, „веру светих“, „пут ка спасењу“ и „мисли за сваки дан у годи- ни“ светог теофана затворника, потом „пут подвижника“ тита колиандера, „духовни живот“ архимандрита еми- лијана симонопетритског и, недавно, „живот без лицемерја“ (изабране поу- ке оптинских стараца) осим ових зна- чајних наслова волф већ дуги низ го- дина издаје импресивни православни часопис der schmale pfad (уска стаза), у коме објављује већином своје преводе светих отаца и савремених духовника с обзиром да је православље и по- ред бројних руских, грчких и српских храмова, манастира и скитова готово неприметно у немачкој, подвиг јоха- неса волфа нам се чини утолико ве- ћим и остаје да му пожелимо од свег срца и даљу изобилну божију помоћ на његовом уском путу  програм телевизије храм можете пра тити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд мисионарски излог пресвета тројица често пута име пресвете тројице дижем у висине, док пратим у складу молитвом све ближе, гласом једне птице исписујем душом узаврелу наду док певам желим, риме у дубину лепршају лако, ко латице цвета сву њену лепоту не могу да мину, остају да славе ту лепоту света преславно је име, светлости лепоте, оца и сина и светога духа, хармонија тече игром те красоте, радост једног прага разиграног слуха савршенство траје том лепотом сјаја, преславно је име, тајном што осваја истина кад спаја иде све до краја, лепотама дара љубави присваја драган цветановић свети цар лазар (видовдан) поник’о је у прилепцу граду, као дете оштрог ума био, у богу је пробудио наду и дарове божије задобио плам витешки из њега је сјао и честитост била богом дана, па се зато убрзо нашао и на двору код цара душана тај достојан кнез народа свога, благочестив надасве је био, христољубље своје кроз блага многа према цркви испољио борећи се за слободу свету, на косову круну изгубио и у томе крвавом налету небеско је царство задобио беше ктитор многих манастира, из душе му никла лазарица, а мошти овог божијег пастира чува златна црква раваница марко стаменковић, ученик прехрамбено-хемијске школе у нишу бити онај што небо разуме када је најтеже од живота бити већи! подићи главу, гледати га у очи, с осмехом на нову стазу трња прећи! не слутећи дарове и лик у оку, претворног што с лицем анђела дође, желети добро у трену гневног часа кад мачем на твоје давање пође праштати оштрица резове дубоке и ожиљак који на боли сећа, да не би туга до душе стигла и била од вере трајнија и већа наћи путоказ на путу до светла, чувати пламен и кад ветар слути, бити онај што небо разуме, господ шта нам збори и када заћути лела марковић јул / август 2016 63 поезија тројица се трипут јави (мелодија „ми недељу празнујемо“) свет је овај од љубави бога оца, реч га створи, да се син његов прослави и кроз духа живот твори тројица се трипут јави да свет види, да свет чује, у три лица бог наш прави, о богу да се не снује у мамврији испод храста аврам гости три ангела, праотац вере израста, лота вади из пепела на јордану да сви виде крсти јован бога сина, док глас оца с неба иде дух је голуб са висине на тавору преобрази себе господ у милости, глас му очев сав у снази а дух сија у светлости бог се откри човечанству кол’ко треба, а не више, у красноме величанству будућност се богом пише вероучитељ хаџи драган б поповић небеске двери поља су ова небеске двери засадом његовим спасење се мери овај је цвркут глас с нојеве барке закуцава словом све његове шарке капља је ова богојављенска вода што мудроме даје само доброг рода ово је жубор и песма спасења без господа нема ни преображења лела марковић

Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на�