-ВАСПИТАЊЕМ-

Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... баке које уопште не воле децу, никакву, зато што деца нарушавају њихов мир те баке су бивша најнесрећнија деца која су та- кође нарушавала нечији мир тако су их училе маме, тате, викали су на њих, нису им давали да живе, а деца, да би сачувала своје „ја“, сво- ју слободу, морала су да безбожно лажу, што је у потпуности било у складу са васпитањем совјетског човека – једно мислимо, друго го- воримо, треће радимо и што извештаченије ми то радимо, то је боље обратите пажњу: на пример емисија, позивају неку девојчицу, дају јој микрофон и она одмах почиње да говори некаквим потпуно извештаченим гласом њу је позвала одрасла особа, нешто треба да ка- же, а она нам одмах говори то што желимо да чујемо, потпуно вештачким гласом томе уче у вртићу, у школи и родитељима је драго да, зар све приредбе, дечије представе, не могу да прођу без тога? – све, почињући од сценарија, а завршава- јући интонацијом глумаца ја сам се чак чудио: био сам на једној приредби у недељној школи, и видео исте гестове којима су нас учили у вр- тићу код савремене деце! представе о томе, како је све то потребно урадити, кроз 50 годи- на ће бити исте ја као да сам се нашао у вртићу од пре 50 година, извините, од пре 60 година ништа се није променило нема ни дечије не- посредности, ни дечије искрености дете је већ научено сасвим другим стварима: научен је језику који од њега очекује одрасли а ре- акција на тај језик ће бити аплаузи и, наравно, поклон и за ускрс, и за нову годину, и за 1 мај – није битно због тога расте потрошач који зна шта се од њега очекује, одмах то даје и добија награду а васпитање је сасвим нешто друго једном сам био сведок овакве сцене дечак трчи до свештеника, узима благослов, а све- штеник му даје бомбону и говори: „иди подели је са мамом“ он гледа овако њему је потреб- но да разуме те речи, потом да их постане све- стан, а затим мора да се одигра нека борба у души, зато што он никада у животу није урадио ништа такво зато што је мама онај апарат из кога он добија бомбоне, како да је подели са њом? све што је мама купила, минералну воду, на пример, да јој да половину? јел тако? али је он пошао и урадио тако – поделио са њом ово је педагошки начин како треба учити де- цу: „ви сте, децо, већ порасли, ми ћемо вас за породични празник ставити за одвојен сто, он је мањи, биће вам удобно, и имаћете пет раз- личитих колача – потребно је да се послужите последњи са тих пет колача ако буде пет раз- личитих парчића, одабери онај који је најма- њи“ то је правилно „не ослањај се лактовима о сто“; „када ни- си у шуми и када ниси сам, не смеш да вичеш обрати пажњу: ни тата, ни мама не вичу зашто ви тако вичете?“ и када тако десет хиљада пу- та поновиш, добија се васпитано дете улази у просторију и говори: „добар дан“, при чему го- вори не тако јако да се зидови померају, већ хришћански брак и породица породица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али правилан развој породице почиње од петог детета 32 4 / 2017 како одговара његовом узрасту рекло је „до- бар дан“ врло тихо, али да се чује и такво васпитање може да помогне деци да сачувају непосредност која је у њих првобитно усађена? – не само непосредност потребно је оба- везно изазивати не неко гесто–звучно–инто- нацијско подражавање, већ се треба трудити да се деца изазову на стваралаштво, на при- родну интонацију а ми имамо да уче напамет гестове, интонацију, текстове, али то, на жа- лост, није потпуно исправан метод деца су изванредно стваралачка бића сва? – наравно треба им пружити могућност да остваре себе на тај начин, да би се њима свој- ствено стваралаштво развило а не да по тра- фарету цртају вишње са два листа, кућу са че- тири зида, једним прозором и са вратима са стране, на врху је оџак и из њега иде дим не знам где су они видели, али сва деца цртају једно те исто а одакле то долази? они цртају не то, што виде, не то што преживљавају, већ дечије хијероглифе и ова фигура је хијеро- глиф речи „кућа“ када дете напуни пет година, већ је касно да се размишља о томе шта би могло да се промени у стратегији понашања према њему? – прво, никада није касно, али је ипак мно- го изгубљено, зато што се дете у основним својим цртама душе формира до четири го- дине али се увек можемо потрудити да от- кријемо неке светове детету, и можда ће се оно заинтересовати зато ми видимо такве феномене у историји, као што су, на пример, ломоносов михајло васиљевич он је као одрасли младић открио за себе свет науке, кога није познавао ни као дечак, ни као мла- дић он је почео да учи када се од њега фор- мирао врло млад мушкарац: у xviii веку у том узрасту је већ требало да се ожени савремена породица чак ни не спрема чо- века за живот девојку не спремају за будући породични живот, за материнство, зато што, уколико би она имала четворо или петоро или шесторо млађих браће и сестара, она би била већ готова мама она би их хранила и спре- мала им храну, прала суђе, мењала пелене и љуљала их и нимало се не би бојала многодет- ности, не би је се ужасавала напротив! она би се трудила да огради децу од утицаја бабе и деде, хтела би сама да васпита своју децу деца и родитељи: заједно или одвојено? оче димитрије, на пример младић хоће стално да помаже својим родитељима, да буде укључен у њихов живот, да буде у току шта се код њих догађа, како живе, ако живе далеко да ли то доказује да је он сам несамосталан? – ако је он нормално дете, живот родитеља је за њега природни извор познавања света пре сто година 84% становништва су били се- љаци сељаци нису давали деци никакве ди- дактичке задатке ишао је живот и свако дете, почевши од три године, укључивало се у тај живот са три године дечак или девојчица мо- гу потпуно самостално да прутићем напасају гуске тамо где су постојали рибњаци и где су имали гуске, дете је извршавало тај задатак даље је ишло према узрасту и до 15 године, детету су хиљаду и по сеоских послова били познати: башта, поље, врт, живина, животи- ње оно је све то хиљаду пута видело и по- степено је напредовало, постепено су га пу- штали ка све сложенијим пословима и оно је расло у свом достојанству, са разумевањем, све док не порасте до младића од 16–17 го- дина, када су почињали у суседним селима, а можда чак и у свом, да му траже невесту и он је знао да ће му одабрати најбољу из добре породице и да није болесна, да буде вредна и све остало и на лепоту су гледали, иако је код сељака њихов појам о лепоти, био секун- даран племићке девојке су падале у несвест, такву сељак не би ни позвао за свога сина то је био живот и свако детенце је било у њега укључено врло је важно да су деца укључена у живот и данас се то понекад сре- ће: када родитељи држе неку тезгу, дете пуно хришћански брак и породица јул / август 2017 33 може тамо да помогне из тога затим изра- стају серафими саровски почињући од те- зге, завршавају као јеромонаси и духовници хиљадама људи данас психолози саветују младима да живе одвојено од родитеља, сматрајући то показивањем самосталности али то је нормална потреба – желети да помажемо једно другом, у том смислу и финансијски, и да подржавамо и морално хтео бих да сазнам ваше мишљење о томе где мора бити та граница независности деце и родитеља једних од других очигледно је да је таква помоћ умесна, али зашто слушамо све време позиве да мислимо само на себе? зашто је та парола толико популарна? – шта све не раде неки људи! зашто бисмо ми то разматрали? са њима чак не треба сту- пати ни у полемику, зато што би то значило стављати бисер пред свиње човек је ство- рен од бога управо зато да би служио дру- гима учење о том служењу потиче из поро- дице у почетку мама пере посуду а дете је брише, затим дете пере посуду, мама брише; а потом само дете пере посуду, брише је дру- го дете, а мама се одмара или, рецимо, везе то ја наводим као прост пример а старије девојчице гледају како се то ради, почињу да везу крстом, а затим прелазе на други вез данас нема потребе да се везу украси, посто- је машине за то тако можеш да правиш црте- же за машину на пример, ситуација је оваква: младић има вереницу, али родитељи те девојке га не прихватају шта ту да се ради? – а шта све не ради савремени совјетски човек! он је, под један, превише горд то се испољава у томе што је он за самог себе апсо- лутни несумњиви ауторитет тако су га васпи- тали у породици његова реч је закон хоћу – дајте иначе ћу се бацати по поду хоћу белу пудлицу и ви ми је донесите тако ће одра- сти жена од 50 година, бираће мужа за своју кћерку методом као што је јапански акварел: од 20000 акварела, 19999 се спаљује и оста- је само један који је ремек дело али ако га само обично осликамо, неће испасти ремек дело бира се методом елиминације показу- ју јој и не свиђа јој се она као да бира себе другачије и не може са таквим татама и ма- мама иако је тата обично као зечић – седи и не чује се, зато што је тати такође најбитнији мир зашто да ступа у расправу са тим моћ- ним човеком, који не жели да иде у пензију у 55 година? зашто да нарушава спокојни ток свог живота? зато он седи тако мирно, гледа телевизију или ће, што је још боље, поћи код „момака“ у гаражу, а „момци“ такође имају око 60 година тамо ће они мало попити, али не толико да не могу да се врате кући он ће се добро провести што даље од свега што се назива породица а на периферији он гради нешто своје нормална породица је саграђена другачи- је отац је и капетан и хранитељ и наредник, хришћански брак и породица 34 4 / 2017 он свим потребним обезбеђује породицу жена му је у свему помоћница а посебно са децом то је њено поље, она све то организу- је: њихово учење музике, секцију бокса, фуд- бала, каратеа, алгебре, геометрије а отац говори: „добро, децо, када ћете завршити учење? за сат времена? за сат времена ћу вас сачекати: потребно је да се то и то уради да стари орман раставимо и изнесемо до кон- тејнера већ сам уплатио нови у радњи по- ћи ћете са мном вас двоје ћете са мном уто- варати у кола и привезати за гепек његове даске, а затим ћемо сви заједно да склапамо нови орман ти држи ово, а ти оно“ и потом тај дечко неће бити неспособан младожења, који не зна са које стране нешто да дода, већ ће урадити све брзо и просто зато што је „са татом“ све тата дечак вози и кола и троти- нет та деца и пите пеку и једу их, и за собом склањају посуђе, и постељина је увек затег- нута, и гаћице су им чисте све је у реду све су лепо по полицама разместили – а чему ми тежимо? да направимо човека који апсолутно није способан за породични живот и тако га се боји, да чека да му нека жена око 15 година старија од њега буде друга мама? он ће од једне маме прећи дру- гој и управо ће такву инстинктивно тражи- ти зашто траже такве? не траже подвиг у изградњи породичног живота и домаће цр- кве, већ траже спокој младић, који још није успео да постане мушкарац, већ је духовно остарио он губи своја ипостасна својства он је, иако млад, духовни инвалид стари кинези су својим девојчицама замотавали ноге, и када би одрасле, имале би „пилеће ноге“ то је било модерно модерно, али бол- но и неудобно наше совјетско васпитање је антипоро- дично оно је колективно у колективу човек може да живи у њему постоји начелник, по- стоји каријера у колективу постоје одређе- ни односи: где може да се поседи, где да се оговара, где да се подметне такви закони постоје свуда, почињући од било какве адми- нистрације и завршавајући са војском свуда је једно исто од дечијег вртића до било ко- јег министарства – све су то колективи зато се жене спремају за посао у колективу им је удобно да попричају и покажу нову хаљину пред колегиницама можеш је показати и му- жу, али он неће ништа у томе схватити! њему ни на памет неће пасти да каже да му се сви- ђа хаљина никада није чуо да је његов тата делио комплименте његовој мами по томе су то потпуно дивљи људи оче димитрије, рекли сте да је петоро деце ситуација када је деци у породици удобно а шта морају да знају родитељи који желе да направе многодетну породицу? – не треба ништа да знају да ли обичан чо- век који живи у граду мора да зна да је по- требно да користи тоалетни папир? да ли мора то да зна? не иако се ствара утисак да већина наших грађана не зна да користи шо- љу у јавним тоалетима, па када улазиш у тоа- лет осећаш се непријатно и неудобно а зар хришћански брак и породица зато сам ја за све најбоље деци, тако мора бити, али то најбоље нису кинеске играчке, обојене некаквим штетним бојама и то нису цртани филмови који су прави отров, као алкохол, већ апсолутно добри, здрави, паметни тата, који воли своју децу, и мама јул / август 2017 35 у свим становима не влада савршена чисто- ћа, просто савршена, само јој фали блеште- ћи кристал, а у свим јавним тоалетима шта имамо? то је због тога што људи не знају да се тиме користе а ево у маленом монаку, са- свим малецкој држави, умеју све! а код нас не умеју није њихово, зато им и није жао – али човек може да се научи свему он није медвед у циркусу, иако се тамо и ме- дведи возе на моторима то код човека мо- ра бити тако као што пере зубе, или се че- шља свако јутро као што се не иде у одећи са флекама или ако си и приметио флеку, треба да се потрудиш да је уклониш, ако не, бар да је смањиш шта ми треба да знамо у нашој клими? да бар два пута дневно погле- дамо у своје чизме, да ли треба да се очисте ето шта треба да знамо ујутру си их обуо, биле су чисте, у 16 сати погледаш опет тре- ба да се очисте добро би било када би чо- век размишљао о таквој могућности ето, то треба знати, а остало да ли човек треба да зна да мора да пере зубе? не треба ништа да зна то је део нашег живота не треба да знаш да прелазећи улицу треба да се окре- неш на леву страну, а доспевши до средине на десну страну потребно је да то знамо, као мачка која ће пре него што нешто поје- де, то омирисати, а неће се одмах бацити на јело данас постоји врло много тренинга и програма који уче материнству и очинству они су јако тражени то доказује да људи имају потребу за таквим знањима или их, у крајњој мери, убеђују да је потребно да знају како правилно да васпитају своју децу, а многи то не знају наши читаоци су се интересовали да ли су уопште потребни такви курсеви? зар људи неће успети да на природан начин васпитају своју децу? управо се ради о томе, о чему сте ви управо говорили ако је човек нормалан тата, и ако је она добра мама, да ли ће код њих испасти све природно? – испашће, ако знају ако знају шта? – да сећам се да су ме моја мајка и меди- цинска сестра, која нам је долазила из дечи- јег дома здравља, училе да мењам пелене, из другог пута сам некако успео, за тројку, зато што сам се бојао да то урадим својим рукама, тада сам био много снажнији бојиш се да не повредиш детенце а шта имамо овде? нека им и тренинга наравно, ако постоји тренинг, треба погле- дати: ко га води? да не постоји некаква гну- сност, што би рекао набоков? да не постоје некакве окултне ствари које ти људи гурају? зато што сви ти пакосни људи гурају у ова- квим курсевима своје идеје оче димитрије, завршавајући наш разговор, да подвучемо црту: како се показало, све најбоље деци није потпуно тачна формулација –најбоље за децу су њихови родитељи ја сам за то да сви родитељи и буду деци роди- тељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље зато што ја то чак и у на- шем дечијем дому видим зато се ни мама, ни тата не могу заменити и за крај ћу испричати овакав случај једна жена, врло добра, верујућа, узела је на стара- тељство дечкића, и видела је, а она није уда- та, да он има два телефона, видела је да је де- чак оба броја телефона записао, али је један записао као „мама“ (он је већ зове мамом, иа- ко га је узела веома скоро), а други је записао као „тата“, иако никаквог тате нема њему је потребан тата! а он га никада није имао дете хоће тату и њему је важно да има и мамин и татин телефон да ли можете да замислите? зато сам ја за све најбоље деци, тако мора бити, али то најбоље нису кинеске играчке, обојене некаквим штетним бојама и то нису цртани филмови који су прави отров, као ал- кохол, већ апсолутно добри, здрави, паметни тата, који воли своју децу, и мама  извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова превод: душка здравковић, православна породица, мај 2017 хришћански брак и породица 36 4 / 2017 све вишедетне породице прати матери- јална оскудица, већа или мања, као и стално искушење како се суочити са њом у неким случајевима су сами родитељи иза- звали већу оскудицу то је био случај са овом породицом отац витомир је нерешене про- блеме почео да решава алкохолом што је до- принело томе да изгуби посао и доведе своју породицу до руба егзистенције ова породица је у спољашњем смислу другачија од оних о којима смо већ писали – она у потпуности спада у категорију тзв „социјалног случаја“ корисници су црквене кухиње архиепископије београдско-карло- вачке ипак, ова породица храбро превази- лази све недаће захваљујући великој вери у бога и у његову неизмерну љубав и благо- времену помоћ по вери вашој нека вам буде вишедетне хришћанске породице ово је једна дирљива прича о покајању и промени живота породица стаменковић радмила грујић јул / август 2017 37 – обећао је господ и то увек ис п уњава мно ге породице је сиромаштво одвојило од цркве и наметнуло им егзистенцијални страх, а ову породицу, напротив, потпуно је везало за цркву и она их је ослободила од таквог стра - ха код већине корисника црквене кухиње изра ж ена је бри га о стома ку, али не о души до ђу по хра ну, а не улазе у цркву ни ти дола - зе на богослужења међутим, стаменковићи су на богослужењима сви на броју никад их нико није видео намргођене и незадовољне, него увек насмејане, смерне и скромне они не долазе у цркву да про с е ако им не ко не - што пружи, благодаре, не траже и никога не узнемиравају то је смирење које је примет - но, ка ко код роди т еља, т а ко и код де ц е без вике и галаме, без повишеног тона витомир (61) и недељка (41) стаменковић из мељака, општина барајево, и њихово сед - моро деце: анђела (19), јован (18), марија (16), душан (15), близанци зоран и зорица (12) и ана (7), доче к али су нас добро д о шли - цом „хвала вам што сте до шли ми се ра д ује - мо кад нас се не ко се ти“, каже витомир витомир је родом из југо источне србије, ме ста црна трава старији брат му се недав - но упокојио у панчеву, где је живео, њихова мај ка сад тамо живи, а с е стра им је у бе о - граду и има петоро деце завршио је зидар - ско–тесарски занат запослио се 1977 у гра - ђевинском пред узећу „градитељ“ – горњи милановац радио је свуда као теренац, до - бро зарађивао, и д обио стан ка ко сâм ка же, окаснио је са женидбом имао је 40 година живота кад је упознао недељку, која је имала живота колико он радног стажа – 20 година ја ко му се допала и није од у стао од ње док му се није обећала био је срећан јер је имао где да је дове де, с обзиром да је од фирме добио стан у бе оградском насељу петлово брдо недељка је родом из хрватске, из околине мирковаца, где је рођена она и њена чети - ри брата, а крајем осамдесетих година про - шлог века њени родитељи су се преселили у лежимир код сремске митровице у срем - ској ми тровици су њена три бра та и мај ка, а један брат је у бе ограду завршила је само вишедетне хришћанске породице 38 4 / 2017 шест разреда основне школе венчали су се у општини раковица 1998 а након четири године и у цркви преображе- ња господњег на видиковцу, а већ су имали четворо деце, и недељка је носила близан- це после венчања су крстили сву децу њи- хова прича је започела идилично, али убрзо је стан био недовољан за велику породицу, а ни његова плата није подмиривала трошко- ве већ након црквеног венчања, почели су проблеми муж је почео да их решава алко- холом недељка је у тешким тренуцима по- казала чврстину и истрајност борила се за своју децу и за свој брак, да уразуми мужа и врати га на прави пут децу треба нахрани- ти и обући и дати за школу, одвести лекару а муж све што заради, попи на њена нејака плећа свалио се огроман терет „ја сам мо- рао споразумно да потпишем отказ у новем- бру 2011 и био сам годину дана на бироу ра- да потписао сам отказ јер сам морао сваког дана да водим марију и душана у посебну школу за децу са сметњама на бановом брду а ишли су у две различите смене и како би то наш народ рекао, „пук’о“ сам човек мора сâм себе да надјача, а то је најтеже“, говори витомир витомире, како сте себе надјачали? човек мора да буде чврст и јак нисам пио као момак него сам почео кад су ме муке сна- шле и велики дугови у оном стану дуговали смо држави 10 000 евра за дажбине непре- стано смо трошили, а ја сам слабо зарађи- вао и тада сам се пропио недељка: кад је био пијан није знао шта ради само је викао и ненормално се понашао ја сам одвела децу у социјално у раковици нисам знала шта ћу задржали су нас, а онда је он дошао и викао захтевала сам да иде на лечење од алкохо- ла пристао је и био тамо месец и по дана једино решење је било да продамо стан и да се тако решимо дугова отишла сам код њега у болницу да ми потпише пуномоћје да про- дам стан мој брат ми је помогао и од про- даје смо откупили стан и још платили дугове 10000 евра, па смо купили кућу у мељаку многе вишедетне породице су подигле своју децу без свог крова над главом, као подстанари ви бар имате свој дом примате ли неку помоћ од државе? витомир: само једнократну помоћ од со- цијалног у барајеву, а ништа друго редовно не примамо кажу да немамо право јер нам је претекло пара од продаје стана и купови- не куће а нама ништа није остало после под- мирења дугова ја радим кад год ми се укаже прилика, а имам 38 година радног стажа ку- ћа у мељаку нам је мала, незавршена зна- чило би нам да некако набавимо материјал и да је доградимо кућа је на 14 ари плаца, вишедетне хришћанске породице јул / август 2017 39 приземна, око 80 квадрата, али је нефунк- ционална али је зато на лепом месту, испод плаца је шума и поток, а имамо и асфалтни пут до куће ваша породица редовно иде у цркву на литургије и пречешћује се шта за вас значи црква и шта вас највише њој привлачи? витомир: нама је црква све зато што себе сматрамо хришћанима, наследницима ве- ре наших предака мој деда је славио славу св јована крститеља, па мој отац, а ја сам до женидбе ишао на славу код њих недељкин деда је славио св петку у хрватској, а њен отац је славио кад су се преселили у лежи- мир идемо у многе цркве, али највише во- лимо жарковачку вазнесењску цркву јер се тамо осећамо као део велике породице та- мо смо нашли сродне душе сви свештени- ци нас увек благослове и од њих добијамо добре савете и многе ствари доживљавамо другачије, истинитије како се припремате за причешће? код ко- га идете на исповест и колико често? да ли се и деца исповедају? витомир: ми постимо све постове, и хра- на коју добијамо из црквене кухиње средом и петком је посна али, и недељка кува јер нам је то недовољно деца пред спавање очитају „оче наш“, а знају и друге молитве раније смо на исповест ишли у цркву рође- ња св јована крститеља на петловом брду, а сада највише у цркву вазнесења господњег у жаркову шта деца уче и у чему су талентована? недељка: јован има још једну годину да заврши за месара, а анђела догодине за- вршава фризерску марија завршава осми, душан седми разред, а пошто су рођени са сметњама, марија са слабовидошћу, а душан у говору, по категоризацији им је одређено да иду у посебну школу прво су ишли на ба- ново брдо, а од када смо у мељаку, од 2012, похађају школу за основно и средње обра- зовање са домом „свети сава“, умка, за децу са посебним потребама витомир: у њој је систем рада повољнији, па сваког другог ви- кенда долазе кући, а не као раније на бано- вом брду кад сам их морао водити и враћати сваког дана, и у две смене недељка: зоран и зорица су пети, а ана је први разред основ- не школе сви иду на веронауку деца су нам вишедетне хришћанске породице 40 4 / 2017 талентована троје старијих су играли фол- клор у културно-уметничком друштву „звон- це“ у раковици, али је требало то плаћати, а нисмо имали јован је певао у црквеном хору у цркви рођења св јована крститеља, још је играо фудбал и кошарку марија свира виолину, а за тенис и гимнастику је добила многе похвалнице јесу ли деца негде путовала? витомир: понекад иду на школске екскур- зије зорица и зоран су ишли прошле године у петроварадин а најчешће су ишли са ве- роучитељем у манастире на море смо сви први пут ишли у грчку у августу 2015, преко верског добротворног старатељства били смо 14 дана са још седам вишедетних поро- дица то нам је било најлепше и незаборав- но сви смо се дружили одушевило нас је то што у сваком грчком манастиру послужују госте ратлуком, бокалима пуним хладне во- де и кафом из турских филџана и храна је била укусна и обилна били смо у многим ме- стима: катерини, где нас је дочекао митро- полит георгије, у верији, лептокарији, плата- мону обишли смо многе манастире, добили смо гардеробу, а деца и ђачки прибор на по- вратку смо обишли солун – српско војничко гробље, цркву св димитрија деца су заиста добра међу њима је раз- вијен прави братски и сестрински однос и изражена брига једних за друге од многих вишедетних породица, које су заједно са њи- ма ишле у грчку, чули смо управо такве ко- ментаре о стаменковићима оскудица чове- ка уводи у грех, али ни живот у изобиљу није без греховних опасности, можда још и више једно зло никад не иде само, каже народ али, витомир се покајао и променио почео је да ради све што му се понуди, и стање се поправило престале су патње деце иако су и даље корисници црквене кухиње, мно- ге ствари су узнапредовале – деца порасла, завршавају школе па и они ће ускоро при- вређивати и биће свима много лакше њи- хов дом је заиста сиротињски, сиротињски и намештај витомире, јесу ли деца највеће богатство? јесу ја не бих могао да замислим живот без моје деце а многима су сметала моја вишедетне хришћанске породице јул / август 2017 41 деца и нападали су ме и вређали говорећи: нисте нормални! шта ће вам толика деца кад немате чиме да их исхраните? што нисте планирали рађање? а и ви сте хтели то богатство да упропа- стите срећом, успели сте да се ослободите своје погубне навике алкохолизма да ли сте схватили до чега сте довели своју породицу, до које мере сте угрозили живот своје деце? јесте ли се због тога покајали и исповедили? витомир: да, схватио сам и покајао сам се, а када сам завршио са болничким лечењем, све сам то исповедио оцу емилу у цркви ро- ђења св јована крститеља на петловом брду може ли човек сâм решити све проблеме? витомир: може само уз божију помоћ у свему помаже бог и добри људи ето, то је истина и зато сам увек захвалан богу и до- брим људима нама је црква као болница ми не можемо да замислимо живот без цр- кве било би нам веома тешко не могу да разумем оне који не иду у цркву не могу да издрже сат и по на литургији, да слуша- ју анђелске песме, да упију у себе благодат божију ја тада на све проблеме заборавим и изађем из цркве са великим олакшањем, са пуном душом, и толико радостан неки сматрају да то није могуће, али ја сматрам да кад смо принели молитву богу да је то бог и услишио и кад погледам на своју жену и децу, и на себе, слугу божијега, физикалца, мени друга храна не треба свака недеља је радосни поздрав: „христос васкрсе“! у чему ова породица може бити позитиван пример другима? нису ни образовани ни си- туирани једино по смирењу и ношењу свога тешког крста без роптања, и по томе што се својом вером непрекидно образују „по обра- зу христовом“, а тако образују и своју децу да би човек био смирен мора да буде мно- го понижаван и гажен од других, а највише од сâмога себе такав је највећи у смирењу зар нам христос то није показао својим при- мером? а људи управо то не желе и од то- га беже за разлику од нас који не знамо од кога ћемо претрпети понижења, христос је, својом одлуком да сâм унизи себе и своје божанство, унапред знао на која ће све по- нижења наићи када се роди као човек: ро- ђење у пећини, живот у сиротињском дому дрводеље, прогањање од стране фарисеја, јудина издаја, изругивање јеврејског народа над њим, осуда на распеће, мученичка смрт да ли је христу све ово било предодређено? је ли он морао кроз све то да прође? не, то је била његова добра воља и неизмерна љубав према човеку, да би својим примером при- вео људе смирењу и спасио их од греховног жига који их је увео у вечну смрт али, осим понижења, човек мора и да се каје, јер никад није без греха, што никако не може да важи и за христа безгрешнога, који нема за шта да се каје, али је увек истицао своје смирење управо кроз трпљење многих понижења, и који нам поручује: ко претрпи до краја, тај ће се спасти (мт 10, 22) црква је једина света, саборна и апостол- ска зато је она место очишћења човека од његових слабости и греха и пуна је покај- ника то су прави хришћани јер се кају, и као крштени људи исповедају грехе своје свети оци покајање називају „другим крштењем“ и „новим рођењем у духу светом“ то је најва- жније, али и најтеже проблем савремених хришћана је управо покајање, јер не знају да се покају и неће да оставе своја зла дела иза себе и крену напред, а грех се у виду своје- врсне епитимије преноси на децу смирење је непроцењива вредност и врлина, али се оно лако изгуби ако човек не стражи над со- бом и надаље греши али, ту је покајање да човека врати у смирење покајање је свети- ња и зато је везано за цркву, уз обавезну ис- повест, као света тајна цркве ту свест имају прави хришћани, који живе црквено колико су стаменковићи свесни хришћани? у њихо- вој кући је мало књига, али и то мало су ду- ховне: нови завет, молитвеник и неке поуч- не књижице витомире, може ли се изгубити смирење? може али, ја се кајем, и лако праштам сви- ма и не умем да мрзим вишедетне хришћанске породице 42 4 / 2017 ако сте, неким случајем, пречули ријечи ваших очева, ђедова, мајки и бака; ако сте се обрели у безбожном времену живо- та и учења; ако сте на трен заборавили ко су наши славни преци и господа хришћан- ска ако не знате ко су свети људи из рода нашега, духовници, свештеници и калуђе- ри који нам очуваше вјеру, име, културу и знамење српско ако и нисте чули, почујте ријечи о једном од њих као истинито свје- дочанство, да бог преко служитеља својих не оставља народ свој у плејади таквих личности, као посебно издвојен град на го- ри, јавља се лик и дјело игумана василија домановића писати о животу овог црквеног мужа и угодника божијег равно је молитви раз- мишљања о његовом кратком, али светом животу и мукотрпном раду у тешким вре- менима, уливају у кости и утробу страх го- сподњи уистину светог живота, блажени свештеноигуман василије, рођен је у селу соколићима крај чачка 1914 год млади војислав од малена бива побожно васпи- таван од вриједних и смјерних родитеља радивоја и стајке да његов одгој није био свакидашњи, свједочи сваки сегмент живо- та у коме је предано служио богу и цркви будући побожно васпитан, одлази у овчар- ско–кабларску клисуру и манастир пре- ображење, гдје прима монашки постриг руком светог владике николаја рукопо- ложен је у чин ђакона, а потом и јеромо- наха 1938 у жичи писао је свети владика и касније, из прогонства у америци, васи- лију и братији у рачи ту се он обраћа њи- ма ријечима: „да сви слушају оца василија, а отац василије бога, па ће бити срећни“ монашко тиховање и киновијски подвиг у преображењу, младом јеромонаху васили- ју прекида други свјетски рат божији план за њега ту добија посебне обрисе његове тешке и славне животне путање крстоно- сни подвиг и страдање после рата нису престали како за цркву христову, тако и за јеромонаха василија тешкоће тек наста- ју комунистички режим је посебну тортуру спроводио над оцем василијем остало је сва деца су била на окупу, осим марије, која је остала у умки, јер треба да учеству- је на такмичењу у тенису питамо их: док је тата пио, да ли сте га и тада поштовали онако како бог заповеда, јер бог није ре- као поштуј „доброг оца“ и „добру мајку“ не- го само „поштуј оца и мајку“ бог је одредио да вас они роде и ако волите бога, морате и њих волети и поштовати да ли и деца не- чим треба да обрадују родитеље? јован: поштовали смо, мада нам је би- ло тешко и гневио сам се, нарочито када тата није знао шта ради није био толико агресиван, али његово понашање је било тешко подношљиво нисам знао како да заштитим мајку сада нам је много боље треба да их обрадујемо, кад се трудимо да учимо и кад не тражимо оно што нам не могу дати да чујемо и ове мале хоће ли нешто да нам отпевају? недељка: знају многе песмице, а најви- ше воле „добро дошли, мили гости“ хајде, певајте добро дошли, мили гости, љубио вас драги бог, ви сте деца изабрана, оца свемоћног ми вам се радујемо, ми вам се надамо, нек је слава господу кога чекамо ето, добродошлицом су нас и испратили они заиста воле кад их се неко сети, као што нам рече витомир на почетку жао нам је што нисмо видели и марију и чули како свира виолину на испраћају, витомир је повео душана, а он је заплакао јер се одва- ја од својих и иде у умку код марије, да тамо остане у дому „свети сава“ две неде- ље, а онда ће се другог викенда заједно са њом вратити кући са свима се изљубио и уз пут је плакао ми смо га храбрили и ус- пели смо да га утешимо да заборави на тај двонедељни растанак  сећање јул / август 2017 43 молимо се богу да овај ревносни и за живота свети човјек, буде причислен лику светих рода српскога игуман василије домановић божидар васиљевић упамћено да су га безбожници после рата тјерали да трчи испред њиховог џипа од бање до пожеге да су ударили на најбо- љег, не свједочи само својим светим жи- вотом игуман василије о томе свједоче и људи од науке тога доба, који су јасно и гласно тврдили да српска црква од време- на светог саве не би имала бољег патри- јарха да је игуман ва- силије имао потребно образовање у жичкој епархији одакле отпочиње слу- жбовање, у то вријеме влада права пустош братија из манастира се услед рата рази- шла ипак манастир благовештење за ври- јеме његове управе у току рата, упркос недаћама, одржава духовни и материјал- ни ниво преподобни отац василије упра- вљајући кормилом свог братства, уједно помаже читавој српској светој гори иако малобројно, братство се сачувало из ње- га је као из божије баште изашло неколи- ко најплодоноснијих и најбитнијих лично- сти српске цркве, попут старца јулијана студеничког и патријарха павла посебно је интересантан однос оца василија и гој- ка стојчевића (касније патријарха павла) студирајући медицину и теологију, гојко је имао план да после студија буде љекар и свештеник када је постао у бањи васпи- тач у избеглиштву за дјецу из босне, 1944 године спасао је једног дјечака из ријеке у коју је упао загазив- ши у вир дјечак се почео давити јер није знао да плива гојко је ускочио у ријеку и спасио га пошто му је одјећа била мокра све до повратка, пре- хладио се и добио за- паљење плућа сусрет са игуманом васили- јем у благовештењу, оставља на њега ду- бок траг и пресудан утицај размишљајући о богу, својој будућно- сти и здрављу, остаје један период под ис- кусним духовним вођ- ством преподобног игумана василија го- дине 1948 по примању монашког пострига и новог имена павле, будући патријарх и првојерарх српски, трајно је исцјељен од тешке болести године 1944 уснио је сан како је запао међу стијене и коприве из невоље га помоћу ужета спашава игуман сећање 44 4 / 2017 василије домановић тумачио је то, блаже- ног спомена патријарх, да је непосредним молитвама и заступништвом преподобног игумана василија од бога примио исцјеље- ње касније ће оца василија на опслужива- њу парохија чајничких, увијек пратити неко од братије из раче кратак период је био и његов сабрат павле, али због оштре климе није се дуго задржао године 1949 братство на челу са игума- ном василијем одлучује да пређе у мана- стир рачу, у предивну тишину и љепоту испод таре после годину дана, из мана- стира вујан у рачу долази поменути, чу- вени духовник јулијан игуман василије из смирености и поштовања према њему, предаје мјесто игумана ове свете обите- љи оцу јулијану испоставиће се да је ово била истинска промисао божија, која га је пратила цијелог живота опоравивши се од тегобних година, братија са игуманом проналази молитвени мир у рачи велики страдалник свога времена, митрополит са- рајевски и дабробосански нектарије круљ (од комуниста је претрпио затварања, би- јења и ране од чега је и скончао), 1954/55 позваће из раче врлог и способног оца василија митрополит му упућује позив с молбом да обнови ратом порушену цркву у чајничу, највећу светињу ове епархије у којој се чува чудотворна икона мајке бо- жије – чајничка красница предање казује да је управо та икона једна од оних које је насликао свети апостол лука иако тежак и велики крај за опслуживање (географски и по искушењима која са собом носи ова велика светиња), од бога на службу бива призван у најтежем периоду отац василије, који се са радошћу одазива италијански, ханџарски и комунистички злочини остављају за собом духовни, ма- теријални и морални гареж велељепни храм у спомен успења пресвете богороди- це је грађен од 1857 до 1863 год италија- ни при повлачењу преосталом муницијом и динамитом који су ставили у храм, дижу га у ваздух и руше тако чајниче и њего- ва светиња остају само са старом црквом, која је тада такође потпуно разрушена, али по завршетку рата одмах обновљена вриједно је споменути да се при тој екс- плозији ни кандила испред чудотворне иконе нису угасила, а она сама остаје не- такнута на тој великој и тешкој дужности, отац василије својим дјелима отпочиње васкрсавање храма из гарежа и пепели свјестан је био овај свети човјек коме го- сподару служи! света и чудотворна икона чајничка красница, својим спасоносним и благодатним чудесима, помаже свима који са вјером и надом притичу њој се поред православних срба моле и помоћ добијају јевреји, муслимани и мноштво другог сви- јета самопрегорни рад оца василија пун љубави није остао незапамћен најупеча- тљивији примјер се десио при обилажењу сусједног мјеста заборка, удаљеног четири сата хода гдје је тог дана светио водицу у повратку за чајниче спасио је муслиман- ски брачни пар који је захватила мећава и снијег ишавши из правца заборка на коњу, отац василије угледа двоје људи ка- ко се једва пробијају кроз снијег и мећаву из правца метаљке сишавши са коња он изнемоглу старију жену попе на седло, а мужу даде узде и пред њима поче гртати и пртити снијег после дужег пута до чајни- ча стижу сви живи и здрави због овог ге- ста посебно су га поштовали муслимани, а однос између народа у овог граду постаје здравији двадесет година чајниче није видјело свештеника, а поготову не тако лијепог, маркантног и наочитог дуге косе и браде, лијепих црта лица, проницљивог и мудрог погледа, отац василије никога не оставља равнодушним по његовом доласку многи су са страхом прилазили да виде чудо бо- жије од човјека, нарочито дјеца рођена по- сле рата неки би злонамјерно говорили да је предратни пуковник, можда четник или хајдук због изгледа, али реалност је била другачија ко је иоле хтио да увиди његов живот и дјела у цркви божијој, могао је да ускликне као ријетки из народа: „људи, па ово је свети сава устао из мртвих и дошао сећање јул / август 2017 45 са неба, или из милешеве да нас посјети у овом безбожном времену“ удбашка јагма га не попушта ни у чајничу док се јунаци и ослободиоци овога краја попут шипчића, меденице и бјелице налазе у илегали због страховладе црвених, безбожници иду за оцем василијем кад свети водицу по домо- вима и испитују народ шта им је говорио и шта је радио одговор о томе како је изгле- дала проповијед оца василија разоружава и најокорјелије: „молио се богу, осветио нам водицу, пјевао свете црквене пјесме и учио нас да се и ми молимо богу“ тако је бу- дио вјеру и учвршћивао вјерни народ овај свети човјек, у мученичкој и светосавској босни и херцеговини без икакве помоћи, осим божије, у овако тешким условима, отац василије домано- вић за кратко вријеме обнавља велику чај- ничку цркву, са четрнаест малих и четири велика кубета од тада до данас ова свети- ња доминира чајничем, непоколебиво сто- јећи као необориви стуб истине и благода- ти божије на малу госпојину 1959 године патријарх српски герман, са архијерејима српске цркве, извршио је велико освеће- ње храма тадашњи режим није дозволио да аутобуси ходочасника иду према чај- ничу од горажда, тако је народ осамнаест километара ишао пјешице у литији, што је створило посебан призор тридесет хиља- да људи на освећењу и прва велика цркве- на свечаност од рата исцрпљен од ратних година и тешког рада и служења, отац ва- силије се разболио митрополит нектарије је намјеравао да га на литургији за ову све- чаност награди чином игумана, али је то због његове болести одложено не треба заборавити да је у тешком безбожничком периоду, отац василије морао прибавити све дозволе за обнову храма, притом је у рекордном времену обновио велељепни храм и вратио све у првобитно стање обавивши тешко, али свето и богоугод- но дјело у чајничу, отац василије се враћа у рачу својој братији у вријеме еписко- па жичког василија костића, 1961 године братство прелази из манастира раче у сту- деницу отац василије ту добија чин игума- на и намјесника манастира, помажући игу- ману студеничком јулијану многе бриге, обавезе и тешке године сустигле су свештеноигумана василија из- ненадном болешћу оболио је од цирозе јетре, због чега је примљен у краљевачку болницу иако није знао од чега болује, већ након четири дана боравка у болници до- премљен је у сандуку, у манастир студени- цу његова прерана смрт била је превелики ударац за цркву и народ отишао је најве- ћи духовник једне епохе, један од најврјед- нијих дарова што је бог поклонио српској цркви у мећави искушења свештеноигу- ман василије (домановић) преставио се у господу 1963 у четрдесет деветој години живота мноштво народа притекло је ње- говом светом одру на сахрану благодарни народ са свих страна, бројно свештенство и монаштво на окупу због одласка великог монаха, аскете, обновитеља и духовника о трошку вјерних чајничана и управе ма- настира, подигнут је надгробни споменик оцу василију на храму успења пресвете богородице у чајничу, постављена је спо- мен плоча у знак захвалности и благодар- ности искреном и добром пастиру улица која води према цркви носи име овог за- служног и истинског свештенослужитеља вјерујемо да га је дародавац свих добара удостојио непролазног вијенца славе и најљепшег кутка небескога молимо се богу да овај ревносни и за живота свети човјек, буде причислен лику светих рода српскога  сећање роде српски честити, народе божији 46 4 / 2017 реч сион означава утврђење и појављује се у библији преко 150 пута у почетку сион представља само физички град, али у наставку библије све више поприма духовно значење сион је божији и давидов град – ка- да је давид освојио сионско утврђење, сион је назван давидовим градом (1цар 8, 1) си- он се први пут помиње у (2сам 5, 7) сион се проширио изградњом соломоновог храма, који је заједно са својом околином постао његов део (пс 2, 6; 48, 2, 11–12) духовни ка- рактер сиона се преноси и у нови завет где му се додаје хришћанско значење божијег духовног царства (јевр 12, 22, откр 14, 1) и место спасења гора сион је највиша тачка у старом јеру- салиму, налази се јужно од јерменске четвр- ти, и опасана је зидинама у 2 веку неколико важних догађаја за рану цркву се одиграло на гори сион који су обележени храмовима и светим местима: последња пасхална ве- чера исуса и његових ученика (верује се да се то десило на месту на коме је данас соба звана ценакулум коју су изградили хришћа- ни у 4 веку), затим у истој соби у педесети дан по васкрсењу и десети дан по вазнесењу, излила се обилата благодат светог духа на ученике христове, и напунила их снагом да христово јеванђеље на земљи утврде; затим излазак исусов пред првосвештеника кајафу (верује се да је на том месту данас црква све- тог петра у галиканту), затим место уснућа пресвете богородице (данас је на овом месту крипта) сионска гора је била једна од првих места на којем су се окупљали хришћани сионска горњица, место тајне вечере соба тајне вечере налази се на сионској го- ри ова соба представља једно од најпосеће- нијих светих места у светој земљи верује се да се тајна вечера десила на другом спрату у кући апостола марка (односно његове мајке марије), на шта упућују записи архиђакона теодосија из 530 године: „сион је мајка свих цркава, и њу је основао господ наш христос са апостолима, то је било у дому апостола марка“ ова кућа је тешко страдала од стра- не веспазијановог сина и римског војсково- ђе тита 70 године, а касније и од цара хадри- јана, који су до темеља рушили јерусалим, када се губи траг тачној локацији куће дана- светиње свете земље соба тајне вечере налази се на сионској гори ова соба представља једно од најпосећенијих светих места у светој земљи гора сион јелена јонић сионска гора (извор: seetheholylandnet) јул / август 2017 47 шња локација собе тајне вечере тј ценаку- лума који потиче из 12 века не може да буде локација куће апостола марка, на шта указу- ју археолошки налази, који су открили да су се на овом месту налазили плочници улице из римског и византијског периода, као и те- мељ куће најраније из 2 века, али је веома могуће да се налази у непосредној близини праве локације по изворима епифанија ки- парског из 130 године, могуће је да је тада неки богатији хришћанин допустио да се у његовој кући окупљају хришћани и осну- ју храм на месту тајне вечере пошто је кућа апостола марка била у рушевинама када су прогонства хришћана престала, 383 године, на месту овог малог храма хришћани су из- градили већи храм и прогласили га црквом свих хришћанских цркава и назвали горњом апостолском црквом, због силаска светог духа на апостоле, што се такође одиграло у горњој просторији (дап 1, 13; 2, 1) на месту овог храма се изграђује много већи 415 го- дине и око њега се формира прва хришћан- ска заједница овај храм спаљују персијанци 614 године, а касније и арапи 965 године крсташи га затичу у рушевинама 1099 го- дине почетком 12 века они на месту горње апостолске цркве изграђују цркву свете ма- рије сионске која је доминирала над јеруса- лимом, али након пораза крсташа средином 13 века, цркву арапи руше, а остаци су по- крадени за грађевински материјал грађеви- ну су затим обновили фрањевци у 14 веку и користили је као фрањевачки манастир све до 1522 године, када отомани поново осва- јају јерусалим, а цркву претварају у џамију светиње свете земље горњица, соба тајне вечере и силаска светог духа (извор: seetheholylandnet) храм успења пресвете богородице, дормитион; место где се некад налазио српски манастир св јована богослова (извор:allaboutjerusalemcom) свети сава српски је уз помоћ јерусалимског патријарха атанасија откупио од сарацена кућу на месту куће светог јована богослова 48 4 / 2017 1524 год што је било све до 1917 године сионска горњица је данас на другом спрату, правоугаона просторија са стубовима и укр- штеним сводовима са мноштво измешаних архитектонских стилова, као последица мно- гобројних доградњи и преправки мермерни стубови подржавају куполу, стубови са капи- телима потичу из 12 века и у готском су сти- лу (капители приказују пеликана како кљуц- ка родитељеве груди, симбол доброчинства и жртве у хришћанској уметности) источни део горњице је првобитно имао олтар и пев- ницу, али су они уништени кад је изграђена купола изнад давидовог гроба који је на до- њем нивоу одаја је задржала одлике џамије, укључујући обновљене отоманске прозоре од обојеног стакла са арапским натписима и украшени михраб на спрату испод горњице је смештен давидов гроб: кивот који је празан и друго по значају светилиште за јевреје свети сава српски је на свом првом хо- дочашћу у свету земљу сазнао да је право место тајне вечере и силаска светог духа на апостоле заправо кућа светој јована бо- гослова, која се налазила уз већ постојећу горњу апостолску цркву, па је уз помоћ јеру- салимског патријарха атанасија откупио од сарацена кућу на месту куће светог јована богослова, тако што је подове прекрио зла- том и сребром које му је дао српски краљ радослав, његов братанац том приликом је свети сава купио и земљу на сионској гори на којој је изградио манастир светог јована богослова и овај манастир заједно са кућом на месту тајне вечере је даривао као метох лаври светог саве освећеног на сиону је купио и земљиште на коме је подигао мана- стир светог јована који ће заједно с кућом даривати као метох лаври светог саве осве- ћеног, како би осигурао заштиту својих за- дужбина у крсташким ратовима и манастир и кућа су порушени манастир су обновили фрањевци 1355 године, али у потпуно друга- чијем архитектонском стилу и величини да- ље је овај манастир страдао од стране ото- мана неколико пута, да би 1910 године био обновљен, те је данас храм успења пресвете богородице – дормитион  манастир зограф је смештен у унутра- шњости југозападног дела полуострва атос, на узвишењу које је окружено брдима са густом вегетацијом налази се на око 1 сат хода од арсане – пристаништа овог манастира или 3 сата хода од кареје манастир је посве- ћен светом ђорђу победоносцу манастир је основан у 10 веку, у време ви- зантијског императора лава vi мудрог преда- ње каже да су овај манастир основала троји- ца браће: мојсије, арон и јован селима, род цара јустинијана, из града лихнидиона, данас охрида даље каже да су по доласку на свету гору у пределу данашњег манастира сваки од њих саградили по једну, међусобно удаљене колибе браћа су се виђала само недељом на заједничкој служби у шуми која се налазила тачно између њихових пиргова убрзо се око пиргова настањују и други монаси келиоти и ова тројица браће доносе одлуку да саграде манастир на месту њихове недељне службе, што и учинише 919 године по завршетку из- градње манастира браћа–монаси нису могли да се договоре коме да посвете манастир: светом николи мирликијском, светом кли- менту охридском или светом ђорђу, па су ово питање препустили божијој вољи оста- вили су празну даску у храму и изашли ван, дуго се и усрдно моливши богу када су након дужег времена ушли у храм, на дасци коју су претходно празну оставили, стајао је насли- кан лик светог ђорђа тако су храм посветили овом великомученику, а манастир назвали зо- граф што на грчком значи сликар, живописац, иконописац историјски, постојање манастира зограф је већ у 10 веку (972) потврђено његовим спо- мињањем у првом уставу свете горе, у којем се као његов игуман бележи георгиос зогра- фос, за којег се сматра да је и оснивач мана- стира наредни векови остају непознати, ве- светиње свете земље светиње свете горе др немања јонић јул / август 2017 49 роватно зато што су документи који сведоче његово постојање и функционисање из 11 и 12 века на неки начин уништени први наред- ни помен манастира је тек у 13 веку када се у једном документу који се чува у протату у ка- реји, помиње да је манастир зограф жив ма- настир и да га настањују монаси бугари под каквим околностима је дошло до преузимања грчког манастира од стране бугарских монаха није познато током 13 века велику материјал- ну помоћ овом манастиру пружа византијски цар михајло viii палеолог, о чему сведочи и један декрет у корист манастира из 1276 го- дине у коме се манастир зограф назива „ма- настиром бугара“ цар михајло viii палеолог је желео да своју царевину у борби против арапа ојача савезом са папама и да се потчи- ни под њихову духовну власт зато је склопље- на срамна лионска унија 1274 године по том споразуму, папе су морале бити споменуте у службама у свим светогорским манастирима, што су одбили сви игумани манастира зато је указом цара михајла на свету гору дошла велика каталонска војска како би принудила игумане да спроведу донету одлуку године 1285 латини долазе до манастира зограф ка- ко би принудили игумана да призна потчиње- ност ватиканском папи, а монаси, њих 26, се противе томе и затварају се у пирг латини па- ле пирг манастира и свих 26 монаха страдају у пожару то су мученици зографски у наредним вековима манастир помажу ви- зантијски цареви андроник ii и јован v, бугар- ски цар асен ii и многи српски владари, као и молдавске војводе, јован богдан који финан- сира изградњу пирга посвећеног светом ни- коли 1517 године крајем 19 века манастир има велики број добротвора који му помажу у изградњи и проширењу манастирског ком- плекса, тако да по богатству доспева на друго место на светој гори, одмах после руског пан- телејмона данашње зграде, већина паракли- са, трпезарија и келије управо потичу из 19 века манастир у свом комплексу има осам па- раклиса, у манастирској порти се налази један параклис из 1900 год, а још девет параклиса постоји у близини манастира манастир поседује три значајне иконе све- тог ђорђа чудотворна и нерукотворена ико- на је у манастиру по предању од самог ње- говог оснивања постоји предање у вези са овом иконом које каже да је у 19 веку у мана- стир зограф дошао маловерни епископ који није веровао у сведочанства о њеним исце- литељским моћима када је питао игумана и показао прстом на икону светог ђорђа да ли године 1285 латини пале пирг манастира и свих 26 монаха страдају у пожару то су мученици зографски манастир зограф манастир зограф (извор: balkanspresscom) икона 26 зографских мученика (извор: sveta-gora-zographcom) светиње свете горе 50 4 / 2017 је то та чудотворна икона, прст којим је додир- нуо икону је утонуо и није могао да га извуче, тако да су му одсекли прст, а рупа од прста је остала у пределу носа светог ђорђа и данас се у овој рупи у икони налази фаланга – кост од прста овог епископа друга икона светог ђорђа је доспела на свету гору са мора у 15 веку икону су извукли из мора, у пристаништу манастира ватопед привезали су је на магаре пустивши га да иде где му је воља магаре се с иконом зауставило испред манастира зограф трећа икона светог ђорђа је дар влашког вој- воде стефана (1502) све три иконе су чудо- творне, оковане сребром са драгим камењем и налазе се у саборном храму посвећеном овом великомученику католикон је обно- вљен и проширен 1801, а фрескопис у њему потиче из 1817 године трпезарија манасти- ра је смештена преко пута улаза у католикон, пространа је, није фрескописана и може да прими до 200 особа манастирска библиотека поседује 162 грч- ка и 388 словенских рукописа, од којих су 26 на пергаменту, 8000 старих штампаних књи- га од којих је већина на бугарском језику да- нас се манастир зограф налази на деветом месту светогорске хијерархије, тј други је у рангу из пете групе манастира коју пред- води манастир светог дионисија манастир зограф је 1841 године увео киновијски – за- једнички режим живота и рада данас у њему има око 15 монаха  на крају свог ходочашћа по светој гори (у пролеће 1348 године), цар душан је по- тврдио све поседе које је имао хиландар међу дародавцима, цар је споменуо и: „властелина, суродника (рођака) царства ми, братучеда во- јихну“ за цара, војихна је био пример племића којем сви остали дворјани треба да следе, без обзира на своју титулу овом приликом, како је цар истакао, његов братучед војихна поклонио је манастиру хиландар село потолино, са за- сеоцима, у крају око реке струмице блискост душана и војихне је остала упамћена и код каснијих покољења тако позни дубровачки историчар мавро орбини у делу краљевство словена, наводи списак десет саветника цара стефана душана по њему, војихна је био дру- ги саветник по реду, одмах после кесара гргура висок положај, војихна је задржао и у вре- ме душановог сина, цара уроша тада је во- јихна био намесник у југоисточним крајевима српског царства, са титулом кесара и двором у драми из византијских извора сазнајемо да је војихнин сарадник био архонт града сера, у којем је георгије острогорски препознао дуку нестонга, ученог византинца у служби на срп- ском двору поред тога што је за цара душана ишао у дипломатску мисију на запад (1354), ду- ка нестонг је познат као писац једне хронике од стварања света до свог времена у таквом окружењу, војихнина кћерка, принцеза јелена (монахиња јефимија), је стицала љубав према књизи претендент на византијски престо, матија, син цара јована кантакузинa покушао је да про- шири своју територију и освоји серску област хтео је да придобије на своју страну кесара во- јихну и нестонга, али су они остали верни ца- ру урошу према нићифору григори, војихна се није колебао, већ се одлучно припремио за одбрану матија је, највероватније у току лета 1357 године, кренуо у ратни поход, потпомог- нут са одредима орханових турака успео је да опустошио област града филипи (филипољ) и светиње свете горе икона светог ђорђа, оснивачка икона светог ђорђа, арабијска, доспела из манастира ватопед (извор: sveta-gora-zographcom) из историје српске православне цркве др ђорђе вуковић јул / август 2017 51 војихнине дворе у драми са војском је опсео сер, али су се појавиле трупе које је послао цар урош претендент матија је почео да од- ступа, све до древног града филипа до којег је долазио св апостол павле (дап 16, 12–40, 20, 6 и др) и чији становници су били са апостолом „заједничари у јеванђељу, од првога дана до сада“ (фил 1, 5) у драматичној бици код фили- па, кесар војихна је разбио противничку војску матија се сакрио у шикару, где су га филипљани открили после овог успеха, војихна се разбо- лео, али се после непуних месец дана опора- вио, а заробљени матија је предат легитимном цару јовану v палеологу после неког времена, цар је помиловао матију годину дана после матијиног пораза, у окто- бру 1358 године, велики војвода јован угљеша (i) мрњавчевић је својом повељом потврдио дарове војихнине супруге „свете госпође кеса- рисе“ (угљешин израз) за манастир кутлумуш она је поклонила четири зевгара (зевгар је та- дашња мера којом се изражавала величина обрадиве земље), у прунејском округу, у југо- источном делу струмске области њен дар је, можда, мотивисан захвалношћу што је војихна извојевао значајну победу над противницима у боју код филипа помен значајних манастир- ских ктитора и приложника оставио је харитон, игуман кутлумуша, светогорски прот и митро- полит угровлахије харитон се са великом за- хвалношћу сетио и поменуо кесара војихне у обе верзије свог тестамента (1370) јефимијини родитељи су даровима исказали своју љубав према четрдесеторици севастијских мученика, којима је посвећен манастир кутлумуш ту љу- бав су пренели на кћерку, која се овим мучени- цима молитвено обратила у похвали светом кнезу лазару војихна, носилац титуле кесара, једне од нај- виших на српском и византијском двору, споме- нут је у повељи јована угљеше, сада већ деспо- та (мај 1369) деспот угљеша је издао потврдну повељу за манастир св арханђела у габрову, код струмице, пошто манастирски духовник „принесе записаније кесара, и видех и прочи- тах шта је записао кесар војихна“ у наведеној повељи, деспот је веома бираним речима опи- сао свог таста војихну, као што ће то касније урадити и митрополит харитон у својим теста- ментима у то време, деспот је засигурно био ожењен војихнином кћерком јеленом, која је касније када се замонашила, добила име јефи- мија она је постала прва српска песникиња, за- хваљујући својим молитвама и похвалама побожни кесар војихна, војсковођа, дипло- мата и приложник светих храмова, упокојио се између издавања повеље габрову (мај 1369) и угљешине посете хиландару (април 1371) де- војихна је био пример племића којем сви остали дворјани треба да следе, без обзира на своју титулу побожни кесар војихна отац монахиње јефимије из историје српске православне цркве завеса за царске двери у хиландару монахиње јефимије (извор: hilandarinfo) 52 4 / 2017 спотица јелена била је сведок смрти својих ро- дитеља и младог сина угљеше (ii) деспотовића у тим тешким тренуцима, она је видела хришћан- ско спокојство на лицима својих ближњих и по- желела да ту храброст и она има у предсмртном часу када је послала један диптих хиландару на дар, она је урезала на корицама молитву туга за младенцем угљешом у којој каже: „удостоји, го- споде христе, и ти, о пречиста богомати, и мене јадну свагда о разлучењу душе моје да се бри- нем, које (разлучење) угледах на онима који су ме родили и на рођеном од мене младенцу, за којим жалост непрестано гори у срцу моме, по обичају матерњем побеђена“ тако је јефимији- на прва песма посвећена хришћанском оплаки- вању ближњих ни касније монахиња јефимија није заборавила оца из државе лазаревића, она је послала једну катапетазму хиландару на дар (1398/1399) и на њој извезла стихове у ко- јима подсећа да је кћерка кесара војихне који је сахрањен у славном манастиру хиландар због заслуга за цркву и државу, кесар војихна је, са унуком, сахрањен у хиландару (око 1370) припремајући се за маричку битку, деспот јо- ван угљеша (i) је обишао манастир и гробове својих ближњих – војихне, „господина свето- почившег кесара“ и угљеше (ii), сина „по плоти“ деспот је пожелео да „сатвори помен вечни се- би и гробовима тим“, па је зато приложио хилан- дару нове поседе (април 1371) на основу до- садашњих испитивања, сматра се да је војихна сахрањен у наосу, а угљеша (ii) деспотовић, син деспота јована угљеше (i) мрњавчевића, у хи- ландарској припрати изнад војихниног гроба, на фресци су приказани: богородица пелагони- тиса, свети сава и симеон мироточиви, којима се кесар, очигледно, усрдно молио да му буду заступници на дан страшнога суда недуго по- сле ове посете свете горе, цариградски патри- јарх свети филотеј кокинос (мај 1371) је за свог егзарха именовао митрополита драме, града у којем је кесар војихна за живота имао двор ми- трополит је требало да предузме неке мере, које су проистицале из раније постигнутог договора са деспотом угљешом око помирења српске и византијске цркве тако су цар душан, митропо- лит харитон, деспот угљеша и цариградски па- тријарх филотеј кокинос ценили и вредновали војихнино залагање за духовне ствари  да мало боље упознамо српска села, живот и обичаје српског сељака у 19 веку на селу се градило без плана, како се коме свиди посебно је то случај код села разуђеног типа и села која су удаљена од вароши мало је села која су у обренови- ћевској србији имала школе многи сеља- ни су видели варош једино када су позива- ни на регрутацију, служећи војни рок било је сељанки које никада у животу нису виде- ле варош из тих удаљених села, без школа ни деца нису имала где да нешто виде и на- уче о високошколцима готово да није било ни помена село умка, двадесетак километара од бе- ограда имало је један бунар удаљено од реке саве око један километар морало је са реке да користи воду тако је било и у многим другим селима жарково се нала- зило около осам извора, од којих три врло јака: репиште, провалија и најјачи бела во- да, остали су били: пејчина, мала и велика чесма, змајевац, а жешљиковац је извирао само уочи неке несреће, текао је неко вре- ме и после пресушивао по ободу маки- шког поља било је неколико извора тзв ме- куша, добре пијаће воде то је била права срећа и непроцењиво богатство сељани у близини вароши, који су имали прилику да продајом роба на варошким пијацама, по- себно млека, виде нове намештаје, „виран- ге“ на прозорима, и остале варошке ново- из историје српске православне цркве српска традиција и обичаји стара школа у жаркову (извор: poreklors) јул / август 2017 53 тарије они мало имућнији покушали су да имитирају како градњу кућа тако и унутра- шње опремање после другог српског устанка, и сми- ривања политичке ситуације, у србију су се почеле враћати фамилије ко- је су са карађорђем прешле у срем углавном су се задржавале у селима око београда многе породице из македоније, србије, косова, по- себно са територије старог влаха, насељавале су околину ваљева, лазаревца, степојевца, неке су се задржале у селима око београда село жарково је било посебно развијено оно је тада имало 148 породица, и 55 стално настање- них слугу укупна вредност жар- ковачке имовине износила је 15236 цесарских дуката пре- ма богатству су куће опре- мане, а богатство се видело и по облачењу домаћина и чељади, посебно када се ишло на игранке и друге свечаности у све проме- не које су се одомаћиле и нове прихватале, сеља- ци су се брзо уклапали; огњишта су замењена са шпоретима, синије са столовима, около столова клупе и столице, лампе на гас осве- тљавају просторије, фењери се користе у шталама и када се по мраку негде крене под је у кухињама од цигле, по соба- ма од дасака, кревети су за по двоје спава се на сламарицама, које се пуне сламом, прекривеним ћили- мима, а покривало се поњавама једино је исхрана и хигијена и даље остајала једноставна и једнолична све су потреп- штине ручне израде мајсто- ри: зидари, столари, абаџи- је, бербери, колари, ковачи, кломфери су на цени издва- јају се од земљорадника, али свако има по мало окућни- це, воћњак виноград, да се запосле жена и деца, да то обрађују за прехрану тре- бало је много руку и радне снаге да се од крчевине где је била шума земљи- ште претвори у њиву приликом женидбе у ку- ћу се доводи још један радник, који ће обаве- зно донети неко парче земље и тако повећати, што би се данас рекло, земљишни фонд породице породице поштују хришћанске по- стове: четири велика поста и јед- нодневне, среду и петак богати према богатству су куће опремане, а богатство се видело и по облачењу домаћина и чељади, посебно када се ишло на игранке и друге свечаности изглед српских села у 19 веку спасоје т влајић српска традиција и обичаји девојка из села миријева фотографија са почетка 20 века) (извор: mirijevocors) 54 4 / 2017 се диче добрим коњима и воловима, крава- ма са доста свиња и оваца, док се сиротиња задовољава са по којом козом јер су оне „сиротињске мајке“ скромне су да се гаје, а дају прилично млека није било ратила од метала орало се дрвеним ралицама, мно- ги су риљањем превртали земљу жело се срповима, вршило млаћењем или коњима није било много врста житарица захваљујући српским школарцима који ће се, по завршеном школовању враћати доносиће много новина како у варошима тако и у селима – тако ће се ратила крајем 19 и почетком 20 века увозити из европе у србију новитете из срема и војводине доносиле су српске породице које су се враћале у србију, доносећи са собом сав иметак изузев земље крајем 19 века поче- ће оснивање сеоских земљорадничких за- друга, које ће помагати у набавци ратила и продаји роба пошто су косачице за траву, које су вукли коњи, као и жетелице за жито, вршалице које су биле скупе, куповале су се удруживањем домаћина жито и кукуруз су се млели у воденицама, поточарама или на токовима река а када је кренула елек- трификација села у првој половини 20 ве- ка, мељава се почиње вршити у млиновима покретаним струјом  манастир светог архиђакона стефана – бањска (1312–1316) налази се под обронцима планине рогозне, недалеко од града звечана, покрај истоимене речице бањске представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја – зачусмо речи водича пута пре него што се наш аутобус зауставио на малом сео- ском тргу излазимо и путем се крећемо уз- брдо до манастира осећа се питомост села дворишта су украшена разноврсним цве- ћем по неки власник махне или нам пожели добродошлицу историја бележи да приликом сукоба кра- ља милутина и краља драгутина око престо- ла, милутин позива са свете горе оца дани- ла, бившег хиландарског игумана и карејског испосника пре одласка у рат, поверава му краљевску ризницу и узводи га на упражње- ни престо бањске епископије по окончању рата завађена браћа се мире посредством мајке краљице јелене и архиепископа саве iii том приликом се договарају да у бањској сазидају манастир посвећен светом стефану првомученику, заштитнику династије немањића, а да старање о томе повере епи- скопу данилу ii краљ милутин је желео је да његова гробна црква буде зидана по узору на владарски маузолеј стефана немање у студеници међутим, грађевина је постала сложенија радови су трајали од 1312–1318 године манастир престаје бити епископија и постаје ставропигијална царска лавра, по ре- ду четврта, одмах иза студенице, милешеве и сопоћана иза последње кривине, пред нашим очима почиње да израња манастирска црква ра- знобојни тесани камен у жућкастој, руменој и сивој боји, којим је обложена фасада, подсе- ћа на средњовековни замак како се пењемо, израња полако и цео манастирски комплекс изграђен је у рашком стилу, по узору на сту- деницу, али са значајним карактеристикама српска традиција и обичаји путопис лела марковић кућа стаменке живковић у малом градишту (извор: spomenicikultureorgrs) јул / август 2017 55 архитектуре 13 века у србији краљевска по- веља сведочи да га је краљ милутин богатим даровима учинио једним од највећих феу- далних поседа цркве у средњовековној ср- бији при оснивању му је приложено огром- но властелинство од 75 села и 8 катуна, са рибњацима, воденицама и пчелињацима о светом краљу милутину сведочи његов жи- вотописац данило, да беше свагда у великим и богоугодним подвизима, које многи други не знађаху, а данило их тајно знађаше, јер бе- ше веома близак светом краљу „треба зна- ти и видети, вели данило, његове трудове и знојења, његово трошење тела свога, ноћна бдења и топле сузе, његове неизрециве ми- лостиње све до саме смрти његове; његову нарав незлобиву, тиху и послушну“ стајемо пред манастирску порту остаци некадашњег манастира попуњавају простор унутар капије историја у дворишту као да је уредно сложена нама су били видни остаци негдашње цркве који још зраче лепотом веч- ности прекрстисмо се, целивасмо врата цр- кве и закорачисмо у светињу пред нама се отворише остаци подне розете, камене плас- тике, лава чувара у овој дивној манастир- ској цркви, као да се три епохе преплићу део зидова је од камена, део од цигле, део покри- вен малтером дуге дрвене греде над нашим главама ширина, дубина и висина цркве, остављају необичан утисак као да смо сред нетко бјеше страхинићу бане, бјеше бане у маленој бањској „симбол ношења крста, голготе и васкрсења“ манастир бањска на косову и метохији путопис 56 4 / 2017 временског раскршћа не осећамо да смо из- губљени у том простору већ као да нас цео простор испуњава осећа се дивна енергија молитви која испуњава цркву, коју су зидови вековима упијали српски патријарх данило трећи, очеви- дац унутрашњег и спољашњег сјаја бањске цркве, оставио је натпис да се „нигде такав спој лепоте и светлости не може наћи“ слу- шајући и читајући о лепоти овог манастира сазнајемо да је црква споља била урађена од тробојног глачаног мермера, а прозори у романском стилу украшени рељефима уну- трашњост манастирске цркве била је чудо од лепоте, са позлаћеним фрескама и златним украсима и сасудима, те је остало записано у средњем веку: „призренске цркве патос, де- чанска црква, пећка припрата, бањско злато и ресавско писаније, нигде се не могу наћи“ црква у бањској је била обложена плавим, белим и ружичастим мермером који је слаган тако да образује шаховско поље, а на све то долазила је раскошна камена пластика као украс портала и прозора сазнајемо и да се некада, на улазу из припрате у наос, нала- зио величанствен портал, изнад централног дела се издизала висока, добро осветљена купола а са бочних страна простране пев- нице олтарска преграда од клесаног мер- мера у мозаику, олтар цркве тролистан и путопис јул / август 2017 57 про стран једнобродној, једнокуполној цр - кви, градитељи бањске су додали велике бочне капеле које се наслањају на певнички простор и комплексну спољну припрату са две високе куле звонаре на бочним странама од главног улаза, ве ома високе чувено „бањско злато“, опевано је у народној пе - сми танким златним листићима је облагана позадина фресака по узору на манастире студеницу, милешеву и сопоћане, у толикој мери да је црква блистала као сунце данас једини траг „бањског злата“ представљају два златна прстена пронађена у гробу краљице теодоре, прве супруге краља стефана де - чанског и мајке цара душана пред ста вља ремек-дело српског златарства преминула је 1322 године а сахрањена у гробној цркви стефановог оца краља милутина у манасти - ру бањској њен гроб је случа јно откривен 1915 године том приликом су пронађена два прстена један од њих је данас у поседу колекционара љубомира недељковића, а дру ги има угравираног двоглавог орла (што је најстарија потврда тог симбола као грба немањића, јер се пре то га поја вљивао с амо на фрескама као украс на владарским оде - ждама) и натпис: „ко га носи, помози му бог“ и чува се у народном музеју у београду и поред добронамерног карак тера натписа, путопис 58 4 / 2017 у народу се за теодорин прстен верује да је уклет после смрти краља милутина, у јесен 1321 године у неродимљу, за круну су се борили принц владислав, најстарији син краља драгутина и стефан дечански остао је запис да су сукоби узели такве размере да умало није нападнут спровод самог краља, који се кретао ка његовом велелепном маузолеју у манастиру бањска касније је овде сахрање- на и краљица теодора, мајка цара душана након три године, због знамења и светлости од гроба светог краља, извађено је његово потпуно нетрулежно тело и постављено ис- пред олтара пред христовом иконом слу- жбу и житије му је саставио архиепископ данило после 70 година, од косовског боја, пренесен је у трепчу, да би се његове мошти, око 1460 године нашле у софији, у цркви свете недеље, где се данас чувају као највећа светиња бугарске православне цркве бањска је прилично страдала током турске окупације србије крајем 15 века у 16 веку је по султановом наређењу разорена а материјал са цркве су разнели како би од њега градили куће и објекте једно кратко време током 19 века је служила као џамија прва конзервација је урађена 1939 годи- не храм је 2005 рестауриран, манастирска заједница обновљена, а обнова цркве и ма- настирског комплекса још увек траје први игуман бањске, био је данило ii да- нас је игуман такође данило али из при- зрена, одн из „призренске галаксије“ како често има обичај да о призрену говори вла- дика атанасије јевтић био је искушеник у манастиру свети арханђели код призрена, који су 2004 албански екстремисти спалили до темеља тада је премештен у манастир бањску где се замонашује као први монах после 520 година права је енциклопеди- ја знања и сећања на призренске светиње предратног периода данас се стара о храму светог краља и комплексној обнови ове све- тиње која је незнатног материјалног поседа али огромног духовног и културног значаја у манастиру се чува део моштију све- тог архиђакона стефана сребрна кандила пред олтаром, филигранске су израде то- ком погрома светиња у призрену 1999 го- дине, овде су склоњене ретке и драгоцене иконе из призрена, укључујући чудотворну богородицу казанску из саборне цркве до недавно је готово била прекривена знаци- ма захвалности због услишених молитви иконостас и неколико икона су из 19 века из уништене цркве у вучитрну најзначајни- ји део бањског скулптуралног украса, фигу- ра богородице са малим христом, налази се данас у манастиру соколица, због чега се че- сто и назива „богородица соколичка“ према усменом предању, тамо су је, пре више од пет векова, као светињу, пренели монаси бежећи од турака скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровић, посветивши јој затим песму света сељанка на косову на манастирској слави преноса моштију светог архиђакона стефана, 15 августа 2013, манастир бањска је обележио 700 година постојања архијерејском литургијом коју је служио митрополит црногорско-примор- путопис јул / август 2017 59 ски амфилохије, у присуству свештенства и монаштва рашко-призренске епархије и многобројних гостију том приликом је ми- трополит амфилохије, у ковчежићу на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба турака, пострадали у момишићи- ма код подгорице епископ рашко-призрен- ски г теодосије, подсетио је да овај знача- јан јубилеј опомиње да се радујемо али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња“ у лошем стању игуман манастира бањска, данило, рекао је том приликом да је тај манастир на косову и метохији „симбол ношења крста, голготе и васкрсења“ манастир опстаје у тешким условима као духовни центар срба овог краја народ је овде дочекао благодатни огањ са христовог гроба у јерусалиму, 2015 године уочи ви- довдана ове године преко хиљаду деце из свих средина где живе срби на косову и метохији окружило је цркву у два кола, како традиционално започиње и завршава се ова манифестација стара 17 година у овој све- тињи се народ молитвено окупља, баш као некад и „бановић страхиња из малене бањ- ске“ венчава и крштава, а све су веће посете верника и путника добронамерника светом манастиру који опстаје, живи и сведочи веру наших светих цара манастир бањска је тако постао подсетник историје, симбол опстанка и један од најважнијих духовних центара ср- ба на косову и метохији  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду аутор фотографија: ђорђе бојовић путопис српски патријарх данило трећи, очевидац унутрашњег и спољашњег сјаја бањске цркве, оставио је натпис да се „нигде такав спој лепоте и светлости не може наћи“ 60 4 / 2017 духовне поуке у причама грбава девојчица други разред је решавао задатак три- десет пет ученика повијало се над све- скама изненада, на врата разреда је неко покуцао „отвори врата и види ко куца“, рекао је учитељ јури, окретном црнооком дечаку који је седео у првој клупи јура је отво- рио врата у учионицу је ушао директор школе са малом девојчицом – новом уче- ницом тридесет пет пари очију је изуча- вало девојчицу била је грбава учитељ се, зауставивши дисање, окре- нуо разреду погледао је на разигране дечаке и у његовим очима деца су чита- ла молбу: нека девојчица не види у вашим очима ни чуђења, ни подсмеха у дечјим очима сијала је само радозна- лост гледали су у очи нове девојчице и ласкаво се смешкали учитељ је са олакшањем уздахнуо „ова девојчица се зове оља“, рекао је директор, „дошла нам је издалека ко ће да јој уступи место у првој клупи и пређе у последњу? видите како је мала“ свих шест дечака и девојчица, који су седели у првим клупама, подигли су руке и почели да предлажу: „ја ћу прећи“ оља је села у прву клупу разред је задржао испитивање василиј сухомлинскиј из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 4 (226), белорусија шумска кућица деда и десетогодишњи унук су ишли кроз велику шуму једва приметна стаза се извијала међу високим дрвећем наступило је вече путници су се умори- ли деда се већ спремао на починак негде под отвореним небом, када је изненада дечак видео у висини кућицу, која је стаја- ла поред шумске стазе „деда, ево дрвене кућице!“, радосно је узвикнуо унук, „можемо ли у њој да преноћимо?“ „да, ово је кућица за путнике“, објаснио је деда ушли су у шумску кућицу у њој је било чисто, на дрвеном зиду је висила гранчи- ца јеле по народном обичају то је означа- вало гостопримство: уђите, молим, пошто- вани гости деда и унук су пришли к столу и видели на њему свежу векну хлеба и малу теглу са медом на прозору је стајало ведро са водом деда и унук су се умили и сели да вечерају „ко је све ово поставио на сто?“, питао је унук „добар човек“, одговорио је деда „како је то тако?“, чудио се унук, „оста- вио нам је добар човек храну, а ми и не знамо ко је он за шта се он бринуо?“ „за то, да теби буде боље“, одговорио је деда василиј сухомлинскиј текстове са руског превела: јелена стојчић јул / август 2017 61 радуј свет својом лепотом у паучину је упао лептир паук је хтео да га уплете у мрежу, али потом га је погледао: „како је леп!“, прошапутао је паук – и ослободио лептира „лети и радуј свет својом лепотом“, ре- као је на растанку вјачеслав брејер старац и јабуке старац је посадио јабуке рекли су му: „шта ће ти ове воћке? дуго је чекати са њих плода, ти ни једне једине јабуке не- ћеш дочекати да поједеш“ старац је ре- као: „ја нећу јести други ће једном јести и рећи – хвала“ лав толстој добри овчар влада је стајао крај прозора и гледао на ули- цу, где се грејао на сунцу велики овчарски пас к овчару је докаскао малени мопс и почео се бацати на њега и лајати: хватајући га зубима за огромне шапе, за браду и, чини се, веома је досадио великом и суморном псу „пази сад, показаће он теби“, рекао је влада, „научиће те памети“ али мопс није престајао да се игра, а овчар је гледао на њега благонаклоно „видиш“, рекао је влади отац, „овчар је бољи од тебе када почну са тобом да се играју твоја млађа браћа и сестре, то се обавезно заврши тиме, што се ти посвађаш са њима овчар зна да је срамота када велики и јак увреди мале и слабе“ к ушински духовне по уке у причама 62 4 / 2017 васја васја је имао четири новчића ушао је у продавницу, купио пшенични хлепчић и вратили су му новчић као кусур пошао је кући на улици је стајао просјак „дајте не- што, христа ради“, рекао је просјак васји је било жао да му да пшенични хлепчић дао му је новчић потом му је било жао просјака вратио се и дао му хлепчић лав толстој из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија ко је чиме богат купио човек себи нову кућу – велику, ле- пу – и башту са воћкама поред куће а по- ред њега је у старој кућици живео завидан сусед, који се стално трудио да му поква- ри расположење: или смеће пред врата баци, или још какву гадост учини једном се пробудио човек у добром расположењу, изашао на трем, а тамо – кофа са блатом човек је узео кофу, про- суо блато, кофу очистио до блистања, на- брао у њу највеће, зреле и укусне јабуке и пошао к суседу сусед, чувши куцање у врата злурадо је помислио: „коначно сам му доскочио!“ отворио је врата надајући се скандалу, а човек му је пружио кофу са јабукама и рекао: „ко је чиме богат, то и другима даје!“ превод са руског: дајана лазаревић срећа ујка коља је одавно маштао да купи аутомобил коначно је сакупио новац, купио је нови блистави „москвич“ сео је и пошао путем, смешећи се сунцу, дрвећу и томе, што сада има свој нови аутомобил уједно на путу пред самим ујкиним ауто- мобилом истрчало је штене, мало и глупо ујка коља је оштро скренуо с пута и ударио у стуб а штене је стајало на путу и са интересо- вањем посматрало како је из разбијеног но- вог аутомобила излазио ујка коља и шепају- ћи дошао ка њему не, он није повредио штене узео га је у руке и нежно примакао свом лицу– каква срећа, што те нисам прегазио! – рекао је уј- ка коља а штене га је лизнуло својим топлим језиком вјачеслав брејер из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија духовне по у�

Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П