-ВАСПИТАЊА-

Свеска: 362 | Светиња живота
... да ли су исти људи који су у вери и они који су неверници? вишедетне хришћанске породице јул / август 2018 33 драган: човек је од крви и меса, а месо је кварљива роба захваљујући онима који ни- су у вери схватио сам шта је друг, а они који су у вери често су ме разочарали зато веру- јем само у бога у чему је суштина хришћанског васпитања? драган: наша деца су наше огледало, сви- дело се то нама или не! научите децу моли- тву„оче наш“! треба их научити да не лажу, да знају где им је место, да гледају људе у очи и да живе истинито у чему су деца посебно талентована? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? драган: углавном, сви воле да читају, ре- креативно се баве спортом, пливају, усмере слободно време на праве ствари, увек су упослени где је беспосленост, нечастиви од- мах узима све у своје у руке што се тиче ин- тернета и осталих друштвених мрежа, модер- низација је учинила своје данас је интернет неопходан у свим сферама, али само ако се користи у сврси он је безбедан требало би више времена одвајати за веронауку, мислим да је недовољан само један час недељно данас је мода изразито нехришћанска, пу- на мрачних симбола из паганске митологије, симбола смрти, окултизма и блуда оно што носимо, томе се и клањамо или тетоваже по телу а знамо да је тело сасуд духа светога драган: да поновим, наша деца су наше огледало а што се тиче тетовирања, ту сам се ја огрешио истетовирао сам крст и имена своје деце нисам био свестан да тиме скрна- вим своје тело, а сад знам господе, опрости мени грешном! „молитва је просфора умешена од суза и срца“, каже св јустин ћелијски да ли се сла- жете са тим и колико је она неопходна у дому као малој, домаћој цркви? драган: колико гладном треба хлеба, ко- лико жедном треба воде, толико молитве треба сваком од нас молите се за сву децу, исто као за вашу, и видећете чудо божије – радост ваше деце у храму истине милица: једна жена ми је причала како су је наша деца задивила кад је хтела да их части сла- доледом, они су се збунили, нећкали, а он- да је милана рекла: „хвала вам, не можемо, јер је данас среда ми увек постимо средом и петком“ многе људе вишедетност асоцира на си- ромаштво зато се плаше и планирају рађа- ње руска пословица каже: „кад је у породи- ци слога, не треба и богатство“ драган: много ми смета тај израз „више- детност“ а још је гори „многодетност“ да ли је икад ико назвао породицу са једним дете- том „малодетна“? то је директан атак на по- родицу, јер се подразумева да породицу чи- не деца то су праве и нормалне породице! коме то сметају деца? породица је пород мужа и жене – деца а само бог одређује ко- лико ће их бити али, човек се умешао у бо- жије ствари и измислио абортус, ту одврат- ну реч и још одвратнији чин никад нисам, па нећу ни сада да изговарам тешке речи, само шаљем поруку онима који моју поро- дицу називају „вишедетном“, а ону са једним или двоје деце не називају „малодетном“, а требало би, зар не? него ћу и сада, као и увек, свако јутро и свако вече, и ко зна ко- лико пута у току дана, док гледам своју децу да кажем: „хвала ти, господе боже, на свему што си ми дао“, а они нека се питају колико вишедетне хришћанске породице 34 4/ 2018 су пута у животу гледали своје дете како се игра, руча, пише или спава и, тако гледајући га, заплакали! коста, је ли сиромаштво утицало на то да се осећате мање вредним у друштву? коста: никада се нисам осећао мање вредним ми се тренутно налазимо у не- завидној материјалној ситуацији, али пре- вазилазимо је својим радом, сиромашни нисмо јаки смо у посту, и у молитви смо стално, имамо велика искушења са свих страна, али бог је са нама „што је од бо- га, слађе је од меда“, тиме се водимо уз студије успевам да тренирам бокс, често волонтирам заједно са сестром миланом, и почасни смо чланови удружења краље- вина србија, и трудимо се да слободно време искористимо паметно управо нам је стигла лепа вест да је ангелина осво- јила прво место на литерарном конкурсу о безбедности у саобраћају и на поклон добила таблет од општине земун мора- мо једногласно да кажемо да за све наше успехе првенствено пружамо захвалност оцу и мајци који су даноноћно уз нас, они препознају наше врлине и способности и усмеравају нас на прави пут, а то је пут истине, трпљења и смирења најлепши део дана је предвечерје када смо сви на окупу и читамо псалтир, то нам је под оба- везно, и по једно мисионарско писмо вла- дике николаја а шта то најмлађи вукадин хоће да нам каже? вукадин: највише волим бога и цркву и мога брата вукашина, јер брат је светиња имате ли вашу поруку охрабрења за поро- дице „нормалне“ по човеку, које избегавају да буду, како сâми кажете, породице „нор- малне“ по богу? драган: погледајмо око себе, погледај- мо у себе и, верујте ми, нећемо видети ни- шта и тако ће да остане докле год се не окренемо господу, цркви и молитви, не можемо осетити ни љубав ни веру ни на- ду, јер нас окружују мука, проблеми, јад, беда, а једина радост, једина срећа су де- ца, а деца су дар од бога, и зато увек ка- жем: „господе, нека буде воља твоја!“ по- ручио бих да више живимо без телевизије и разних помагала, да видимо себе, а не да бежимо од себе ми имамо унука вука- на, од годину и по дана, и срећни смо због тога али, никоме не делимо савете коли- ко ће родити то је божија воља, а наше је да је прихватимо  вишедетне хришћанске породице јул / август 2018 35 оче димитрије, ви дуго радите са поро- дицама да ли постоје примери, када су успели да спасу децу од јувеналног меша- ња? и на који начин? – постоје, наравно ако у околини постоје разумни млади људи, који проблем дате по- родице осећају као свој, они могу да привуку пажњу новинара, пажњу интернет група да образују контра-информациони талас зато што присталице јј (јувеналне јустиције) сваки пут, пре него што покушају да прогурају било какав свој закон, прво информативно обрађу- ју друштво затрпавају га информацијама као са оним дечаком кога су усвојени родитељи кобајаги тукли правили су лажне случајеве, да би доказали мучење и батине дечака су чак у болници шминкали за страшне фотогра- фије ето шта су радили! ја сам добро упознат са тим, зато што знам адвоката који је водио случај при чему су оптуживали мајку, али су лишили родитељских права и оца дете су та- да узели, али су, слава богу, родитељи успели да се одупру, а жени је претио затвор вичу о породичном насиљу какво породично на- сиље? насиље је по правилу ван породице чак и по америчким истраживањима, најбе- збедније место за дете је његова породица наравно да постоје свакакве аномалије, али је то ипак реткост опасност за дете је улица, школа где ће у америци највероватније уби- ти дете? у школи зато што ће доћи неки бив- ши ученик и побити пола школе како да се боримо? само јако гласно и само кроз јавно мњење, које држава ипак слуша зато што од тога зависи њен имиџ у народу хришћански брак и породица уколико са духовног становишта погледамо на ту деветоглаву змију – јувеналну јустицију, онда је то божије допуштење: да би људи осетили шта су то деца разговор са протојерејем димитријем смирновим о јувеналној јустицији, правима детета и правима породице најбоља заштита за дете је његова породица (други део) разговор водио: никита филатов 36 4/ 2018 постоје технологије да би се узбудило јавно мњење довољно је да у десетак листова одштампају нешто и рећи ће вам: „сви кажу“ какви морају бити први кораци? – први кораци: потребно је наћи друштве- ну организацију која ће помагати породици да одбрани своју децу наћи правника треба све урадити по закону ако не успе, онда се просто преселити на друго место спаковати све и отићи? – спаковати све и отићи чиновник их ни- када неће прогањати у другом реону мили- ционер никада неће поћи на другу терито- рију, већ ће рећи: „то није мој део“ када се све смири, тада се могу вратити треба и званично променити адресу ста- новања? – може и тако а може се изнајмити стан и без регистрације, уколико се ради о некој тешкој ситуацији абортус је увек катастрофа оче димитрије, они који су дошли у додир са тим технологијама, говоре да је то јуве- нални геноцид по вашем мишљењу, какве последице по земљу може имати њихово прихватање и примена? – уколико се сличне тенденције наставе, оне ће довести до слабљења народа уни- штавање породице је уништавање државе шта ви мислите, ко највише прети нашој др- жави? мислите, америка са енглеском? не политика абортуса! а политику абортуса подржава савет федерације, државна дума, влада, медицински кругови и огроман део становника плус културни радници, нови- нарски кругови сви ти људи раде на само- уништењу наше мајке – русије наша држава је изнурена и то се наставља свакодневно, сваког минута ево, ми жалимо због жртава катастрофа и терористичких акција погину- ли су људи, то је увек велика несрећа али код нас се убија хиљаде деце абортусима, и нешто нису проглашене никакве жалости људи не схватају да је то убиство? – хајде да изађемо на улицу и питамо: „да ли је абортус убиство“? сваки човек, сваки лекар, сваки новинар, свака глумица, свака водитељка, сваки посланик ће рећи: „да, на- равно, абортус је убиство, то је ужасна поја- ва! али“ наш главни непријатељ је стање нашег личног духа то „али“ често бива претежније? – не често, већ увек тако да је наш глав- ни непријатељ стање нашег личног духа ево, ја размишљам да, уколико са духовног ста- новишта погледамо на ту деветоглаву змију – јувеналну јустицију, онда је то божије до- пуштење: да би људи осетили шта су то деца број абортуса је катастрофалан? – абортус је увек катастрофа зато што живот једног детета представља цели ко- смос код нас према једним подацима има 4 милиона, а по другим 5 милиона аборту- са годишње то је врло озбиљна ситуација нас би сад требало да буде 600 милиона, а има нас 140-ак милиона ми бисмо прежи- вели све ратове, уколико не би било абор- туса није их тек тако стаљин на одређени период ограничио хрушчов их је вратио стаљина савршено праведно називају зло- чинцем, али то што је хрушчов дозволио абортусе није мање зло ево уредби из совјетске прошлости: дозвола да се врше абортуси је фундаментални блок у поли- тици социјалистичке државе а јувенална јустиција је из те серије стаљинова држа- ва је уништавала родитеље, а децу је слала на преваспитавање у специјалне установе то је иста та пракса коју ми сада имамо уз- гред, неправилно је називати је јувеналном јустицијом, зато што ту нема ни „ј“ од јусти- ције то је политика она се наставља мало се мења форма, мало боја заставе али цр- вена, као боја крви убијених и пострадалих беба, остаје хришћански брак и породица јул / август 2018 37 свети старац пајсије је говорио да за сваки абортус одговарају сви становници земље – свакако само што они још увек не од- говарају а абортус је најтежи грех убијена беба вапи ка богу за осветом за то ћемо мо- рати да одговарамо сви и одговараћемо а људи не схватају то демагогија права многи схватају јувеналну службу као до- бросавесни орган социјалне заштите – он је као такав и основан, али, на жалост, свуда има „вампира“ и међу докторима, и међу педагозима ти људи, који заступају код нас те одвратне технологије, траже „вампи- ре“ а уколико их не нађу, онда их праве то се назива врбовањем а криминал? – јавни криминал не траже, зато што је лоше имати везе са кри- миналом криминал је врло не- поуздан партнер ако се неко бави врбовањем, онда је то озбиљно дело – разуме се да је озбиљно а ко каже да је тај међуна- родни информа- циони рат неозбиљ- но де- ло? он кошта милијарде, као што нам је ре- кла госпођа нуланд многи себе умирују као да је то само различити облик органа заштите у чему се састоји суштинска разлика између јувеналних органа и органа заштите који су постојали у совјетско време? тада су такође пратили шта се ради у породици – ради се о томе што је број сирома- шних у совјетско време био такав да је просто било немогуће да се образује структура која би их штитила народ је живео веома, веома бедно становни- штво су оријентисали на то да дете посе- ћује државне установе: јаслице, обдани- ште, школу; уколико је било девијантног понашања или вишедетна породица он- да у интернат, после тога у професионал- но-техничку установу, после тога на по- сао у фабрици или на грађевини човек је морао постати шраф система – то је било главно за државу чак ће му и орден дати, захвалницу, могли су чак и новцем да га заинтересују уколи- ко није пио одмор једном годишње – сви имају одмор једном годи- шње али ја добро знам шта осећа дете одвојено од родитеља, то је било моје детињство моји роди- тељи су били приморани да ме дају у дечији вртић пет дана у недељи још се сећам сво- хришћански брак и породица протоjереj димитриje смирнов (фото: православиеру) 38 4/ 2018 јих преживљавања када су ме слали у пи- онирски камп лети тамо сам морао да се браним, иначе би се над тобом изругивали итд наравно, одрасли, врло добри људи су организовали разна интересантна дешава- ња тамо, такмичења и сличне ствари, али, испод „површине“, тамо је био такав живот од кога су могли да ме заштите само мајка и отац наравно да вас такви стресови кале, али и траумирају психу можемо да замислимо какав велики стрес преживљавају деца одвојена од породице? зашто они не размишљају о томе? – зато што у суштини њих није брига за децу главно је да су их узели, да су испуни- ли нечију одлуку „морају да постоје права породице како се могу права детета одвојити од права породице?“ о правима мајки, које такође осећају стрес због тога, такође не размишљају – морају да постоје права породице то је презумпција како се могу права дете- та одвојити од права породице? које пра- во има дете одвојено од оца и мајке? то је већ рашчлањивање прво од велике русије, јединствене државе, праве неколико саве- зних република, а затим те републике успе- шно одвајају по вештачким границама тај пројекат је био направљен за уништавање наших огромних пространстава и то је ус- пело али ми, као и пре, идемо истим тим путем ми смо руска федерација и даље ћемо се делити према федеративним гра- ницама то је савршено јасно а русија ника- да није била федерација! поновићу: она је била јединствена држава ми смо русија, то је име наше земље узгред, питајте људе на улици шта је то федерација тешко да ће вам објаснити рећи ће: „то је нешто у хокеју или фудбалу“ јако је важно разумети шта стоји иза чега са аспекта здравог разума, колико је то нормално, када се јувенали, штитећи децу, позивају на права детета? – то је демагогија увек је парола: „слобода, равноправност, братство“ или: „комунизам је светла будућност целог човечанства“ затим су направили велики логор, а потом велики социјалистички логор све је то од почетка до краја – превара циљ им је био сасвим други искористити биомасу за светску револуцију исто то сада ради исил, исти ти људи стоје иза њих исламској омладини објашњавају: друштво је неправедно зашто је оно непра- ведно? зато што они не живе по шеријату, не раде то и то и мисле да ће помоћу убиства мирних грађана добити нешто добро али, то је превара да ли ће некада престати тај безобразлук – јувенална јустиција? – никада чак и ако успеју да га некако лока- лизују или ликвидирају, одмах ће се појавити нови облик најпаметнији људи, који добија- ју велики новац, размишљају о томе како да ослабе, да униште русију ми живимо у гре- шном свету, где људи горе од жеље да униште једно друго али, после тога, пошто је христос дошао на земљу, ми не смемо да говоримо: „уништићу те“ после фашизма не смемо да го- воримо: „ви нисте људи и због тога морамо да вас уништимо!“ треба све то увити у другачији омот треба да говоримо о равноправности треба да окривљујемо свог противника због нарушавања људских права морамо обаве- зно да их окривљујемо он је лош због тога и тога и тако ће увек бити а у томе, у чему смо ми заиста лоши, неће нас кривити нас запад не окривљује ни за аборту- се, ни за разводе, на за наркотике а ту смо ми испред целе планете зашто нас не окривљују за то? зато што је то за њих добро: ми уништа- вамо сами себе то им савршено одговара  23 новембар 2015 извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица јул / август 2018 39 црква светих бесребреника козме и да- мјана на маросејци је мала црква у срцу метрополе (москве, прим прев) недељом људи долазе из целог града огромна већи- на њих су најмлађи, тинејџери и људи сред- њих година сада све чешће чујемо да млади напуштају храм где им је досадно овде није тако: парохија личи на велику породицу са много деце протојереј фјодор бородин, који је у то време (2000 године), служио у храму козме и дамјана скоро седам година, предложио је парохијанима да организују заједнички из- лет кајацима затим је уследио други, трећи, осми излет, било је летњих едукативних па- рохијских логора и играња могло би се за- питати зашто све ово и какав је смисао у за- једничком одмору целе парохије? прича оца фјодора је одговор на ово питање зашто млади одлазе? моје детињство је протекло у нецрквеној породици први пут сам се срео са људима који од мајчине утробе живе пуним црквеним животом, тек када сам уписао богословију двоје од мојих курсиста (данас су обојица из- врсни свештеници), пријатељи из детињства, чак и у најтежој совјетској ери, тајно су фор- мирали у својим парохијама, нешто слично камповима за децу човек са 20–30 деце и пет мајки отишли су лети у полунапуштену сео- ску кућу на оки веома добро сам запамтио мисија у савременом свету многи сигурно познају тужну статистику најмање 60–70% деце напушта цркву то је потресан резултат за савремени црквени живот ван зидова храма они немају ни верујућих пријатеља, ни места где би их могли стећи, ни место на коме би мо- гли да се упознају живот гута децу протојереј фјодор бородин спасење на кајацима или парохијски живот изван храма превод са руског: радмила благојевић 40 4/ 2018 фразу коју је често говорио један од мојих другова: „камп је најлепша успомена мог де- тињства“ када сам студирао на богословији (1988–1992), ни о каквим камповима ни изле- тима није могло бити речи тада су почеле да се отварају само недељне школе (веронауке, прим прев), и то је већ представљало чудо али, на мене су тада, приче о кампу, оставиле велики утицај моје детињство је било добро, али у њему није било верујућих другова нити пуног црквеног живота који би нас сједиња- вао у главном и ево, дошавши да служим у храму, ја сам пожелео да некако спроведем у дело све те своје мисли, размишљања и запажања многи сигурно познају тужну статистику најмање 60–70% деце напушта цркву, чак и после похађања комплетних вишегодишњих курсева недељних школа, где су се редовно причешћивала и исповедала ако 30% деце која су похађала све разреде недељне шко- ле остаје у парохији, онда се то сматра по- тресним резултатом за савремени црквени живот авај, то је наша несрећа, али то је тако живот гута децу и гута их увелико зато што, завршивши слушање онога што су им преда- вали у недељној школи, међу својим вршња- цима они не налазе истомишљенике ван зидова храма они немају ни верујућих при- јатеља, ни места где би их могли стећи, ни место на коме би могли да се упознају све ово постаје озбиљна провера за младе људе схватио сам: да би деца остала у цркви у својој тешкој младићкој, односно девојачкој доби, када свет са свим његовим искушењи- ма снажно одвлачи човека, морамо им дати обе ове могућности: пружити им прилику да се друже са другим младим парохијанима, својим вршњацима, и створити им услове за дружење и тек тада, излазећи у свет, су- срећући се са неверујућим људима у школи, на послу, увек ће имати прилику да се врате својим истомишљеницима, да негде заједно оду, отпутују, размене искуства и то ће за њих бити срећа шта треба учинити да би везе међу децом биле довољно чврсте? дружити се међутим, да би човек постао човеку пријатељ, треба се много дружити зато сам предложио про- грам кајакаштва у почетку смо имали групу од 15 људи, да- нас на излет иде више од 70 људи наравно, то је огромна одговорност, излет је технич- ки тешко организовати, захтева пуно напора и улагања али, сваки излет је невероватно важан за нас јер за много деце (у породица- ма где су верујући само мајка или само отац), излет се претвара у могућност да се учврсте у својој црквености главно што сада имамо је група младих љу- ди (разреди од 9–11, 1, 2 година универзите- та (као код нас средња школа, прим прев), који се добро друже, живе своје животе, али уједињене у христу момци се исповедају, причешћују, држе се један другога, воле и поштују ово дружење пост, молитва и јеванђеље пре него што сам почео да идем на излете са парохијанима, ја сам само два пута пло- вио кајацима и тада сам схватио колико је необичан овакав одмор, необичан поглед на природу кад се посматра са воде сам интензитет тих утисака које човек добија је толико велики као да се за један дан добију два (дана) седмицу и по путујете, а као да је прошло месец дана тело је уморно, а мозак и срце се освежили када смо почели са на- шим излетима објавили смо још један важан циљ за све нас – да покушамо да за то време живимо на хришћански начин ми утврђујемо маршруту, обавезно пред- видимо да недељом будемо у некој цркви или манастиру окупљамо се и одлазимо аутобусима пловили смо по рекама: сури, угри, ветлуги (костромска област), керженец (тамо где се налазе манастири свете троји- це–макарјево–желтоводски), два пута по реци лух (да би допловили до зидина мана- стира свето-успенске флоришенске пусти- ње) и много где још заједно обављамо јутарњу и вечерњу мо- литву, молимо се пре и после јела ако се обележава сећање на неког свеца, а у близи- ни нема храма, онда заједно прочитамо ака- мисија у савременом свету јул / август 2018 41 тист ујутру прочитамо одређени одломак из јеванђеља, који анализирамо увече око ватре све ово ствара јединство које се зове заједница а јединство се добија кроз слогу мада се трудимо да не водимо децу млађу од 10 го- дина, деси се да са нама иде и мајка са пуно деце, па чак и трудна жена једном смо пове- ли млађег седмогодишњег дечака са мајком, коју је напустио њен супруг а то значи да на оне који могу да раде (укључујући и адоле- сценте, јер здравих, радно способних му- шких увек недостаје), пада много већи терет него што се претпоставља само замислите: 70 људи, ноћ, киша, нема места под кровом, а све треба напојити и нахранити али, да бисмо се приближили христу, потребно је било какво дело ако је један слаб, а други преузима његов терет, и то чини искрено и са радошћу, онда не само да се учи да живи са другим људима, већ се и приближава христу на једном таквом излету дете расте много у духовном сми- слу, и уопште у било ком другом, јер је од- говорност која се ставља у дужност свима – велика када ја, као старешина, као све- штеник, видим како су људи постали међу- собно блиски, ја осећам дубоко задовољ- ство и за мене овај труд добија своје пуно оправдање без осуђивања, или: братољубље са нежношћу aвај, данас већина људи живи по принци- пу победничког индивидуализма и егоизма васпитавање деце се толико променило да особа која се нађе у условима у којима је неопходно да буде дисциплинована, да уме да попусти и да се покори некоме – за то није спремна најважније је да деца нису спрем- на а онда је, с једне стране, неопходно уме- ти принудити дете да се адекватно понаша у оправдано екстремним условима, а с друге – радити то са љубављу и не грубо, да би де- те остало у уверењу да је било међу браћом и сестрама хришћанима, а не да је доживело непријатности за време авантуре не тврдим да је проблем у сукобу погледа на свет: јер су у школи и код куће, васпита- ње и принципи живота различити обично се сви конфликти своде на познату фразу: „а што баш ја?“ мисија у савременом свету 42 4/ 2018 једном смо ишли на излет на реку лух би- ло нас је шездесеторо људи био је и један дечак, врло неуравнотежен, из проблема- тичне породице у којој су били отворени сукоби између родитеља он ни са ким није могао да нађе заједнички језик на излету, све време се сукобљавао, није испуњавао захте- ве, свађао се, препирао међутим, ми смо били на реци, и то је била огромна опасност кад је трећег дана осетио да га нико не подр- жава и да нема намеру да му повлађује, а код следећег испада су окренули главе од њега, он је дошао у шатор код мајке, сео, заридао и рекао фразу која је у нашој парохији постала крилатица: „мама, овде су сви неправедни, никада се нећу оженити и нећу ићи у цркву“ смешна реакција, као из анегдоте по којој је- дан војник иде у корак (са четом), а цела чета је ван корака овај пример није једини са таквом децом се мора радити и, хвала богу, међу нашим парохијанима има зрелих, мудрих, искусних људи који могу узети такво дете, сести с њим у чамац и отићи у риболов, објаснити му по- нешто, ублажити ситуацију млади не воле дугачке поуке и беже од правих прекора стога, ако дете оставља смеће у шатору, ја му прво кажем кратку примедбу а онда, случајно се сретнувши са тим момком, помилујем га по глави и кажем: „како је лепо кад човека не треба да подсе- ћаш да поспрема за собом“ наравно, у том моменту он одлично зна да се ја шалим, али он такође осећа да ја то радим љубазно (не пожурујем га и не прекоревам за његову грешку) и заједно са примедбом, заједно са таквим љубазним и обавезно искреним од- носом, за њега постаје очевидна његова соп- ствена неправилност, и следећи пут он већ доводи ствари у ред без икаквог сугерисања уопште, ако човек осећа да је примедба или указивање речено с љубављу, а не са одбацивањем, онда то функционише много боље због тога су сви наши излети идеал- на места где стварамо атмосферу пријатељ- ства, толеранције, помоћи за нашу децу, али и за одрасле парохијане, и вредност сама по себи то је оно о чему је говорио апостол павле: „љубав да не буде лажна; одвраћајте се од зла, прионите уз добро братском љу- бављу будите један према другоме нежни чашћу један другога већим чините“ (рим 12, 9–10) ми то уопште не усвајамо као запо- вест грубост и оштрина су нам много свој- ственији, а „братска љубав са нежношћу“ мо- же и планине преврнути! и онда се сви ти оштећени момци враћа- ју у своје породице, где је отац, на пример, мисија у савременом свету апостол павле: „љубав да не буде лажна; одвраћајте се од зла, прионите уз добро братском љубављу будите један према другоме нежни чашћу један другога већим чините“ (рим 12, 9–10) јул / август 2018 43 увредио мајку, и много од тога што су они разумели, осетили, упили, своди се на нулу али, ја се не узнемиравам, јер је наш главни задатак да човеку дамо могућност да ступи у контакт са правим, срдачним, топлим, хри- шћанским животом да се науче другом ис- куству комуникације, када није неопходно стајати грчећи се, нити чекати да вас унизе, да се извичу, или да окрутно поступе према вама то искуство које особа прими током студентског дружења биће много вредније баш таквој топлој заједници, хришћанском суживоту, убудуће ће стремити његова душа није журка наравно, постоји опасност да се излет једном претвори у велику веселу забаву међутим, сложићете се, вредна је и забава истомишљеника веома ми је жао што ми немамо оно што се зове парохијска дача – летњиковац, тј место где би могли да одлазе парохијани са породицама (поготово они који би се током врућег московског лета некуда упутили са свом својом децом) а како бих само желео да имам комад земље где је вода, где би се могла ставити надстрешница, тоалет, туш за сада, поред кајакашких излета ми, јед- ноставно, одлазимо у природу са шатори- ма; с нама иду породице које имају много деце, и то са свом својом децом „како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“ (псалам 133, 1) ова путовања такође по- мажу да се расте у својој црквености, да се труди и да се стварају услови за кратке тре- нутке хришћанског суживота и живота пре- ма заповестима увече, састајемо се око ватре и разговара- мо о јеванђељу, о одломку који је прочитан тог јутра ја се старам да изаберем места из писма која деца неће чути у недељу, можда неће прочитати код куће, или обратно, пре- лазим на оно што је познато, али да оно за- звучи као ново, звонко, чисто ја убацим питања, не једноставна и не директна и покушавамо да схватимо како је то повеза- но, пројектовано, непосредно на наш лични живот у дискусији учествују и одрасли и де- ца последњи понекад уведу у разговор неке нове и неочекиване теме генерално, у цркви није уобичајено да љу- ди сами одговарају на своја питања више смо навикнути да говори свештеник али, ја сам убеђен да је веома важно натерати чо- века да ради на себи кад смо тек почињали са овим разговорима, тинејџери, али и одра- сли такође, много су се устручавали радио је стереотип: вера је нешто што треба крити од својих вршњака и ево сада говори један, други, трећи, а затим се придружује „ћутљи- вац“ и неочекивано изговара невероватно оштроумне ствари можда нису увек у праву, не разумеју увек тему, али увек то долази из самог срца, увек о оном што боли, што је ва- жно и занимљиво било који излет је посао уопштено гледа- но, деци није својствено да траже додатни посао, а често ни одрасли одрасла особа је одговорнија пролазећи поред кухиње, ви- девши да дежурни не успева да припреми обед за 100 људи, седа и помаже то је навика која се јавља када ти умеш, и што је главно, желиш да помогнеш дете треба научити то- ме наравно, ми можемо то урадити распо- дељујући обавезе: ти сечеш дрва, ти монти- раш шатор, ти помажеш у кухињи, а ти седаш у кајак код жене са малом кћерком и веслаш за троје али, наш задатак као друштва је – пробудити у деци способност да сами виде коме и када је неопходно помоћи на излет са нама иде доста породица са много деце код њих тог егоизма већ нема: они су цео свој живот навикли да деле са другима, те знају да је неопходно бити то- лерантан и узимати у обзир присуство дру- ге особе од њих се и остали уче таквом понашању пре две године смо били на излету – вре- ме је било страшно, наишао је хладни талас, било је тешко пронаћи место за смештај ве- ликог броја људи кад смо све нашли, видео сам како два момка брзо постављају шатор иако нису били дежурни, одлазе по дрва, а следећег дана устају пре других и ложе ва- тру тада сам схватио да се код ове две особе пробудила зрела способност да узму на се- мисија у савременом свету 44 4/ 2018 бе неку врсту службе и нађу у томе радост и кад се они у животу буду срели са нечим сличним, биће им лакше: потребни механи- зам је већ почео, он већ ради стога су за њих овај излет, ова наша седења око ватре били откриће и поука, и више него само забава прошле године смо отишли још даље и ор- ганизовали стационарни камп на селигеру где су могли да дођу сви, од малих до вели- ких тамо смо први пут организовали игра- ње улога, коју је припремио један од наших парохијана, игро-техничар по занимању за овогодишњу игру омладинци су се припре- мали читаву зиму, читали књиге, проучавали историју, правили себи панцире, челичне шлемове, дрвене штитове, мачеве девојке су шиле хаљине направили смо од шпер– плоче тврђаву једна парохијанка је учила девојке ирским плесовима играли смо сак- сонце и нормане два дана деца су живела у игри, то је био велики доживљај, откриће иако је овај догађај првобитно био светован, он, у комбинацији са заједничком молитвом, уз придржавање поста, дискусије о јеванђе- љу, литургије недељним даном и вечерњим бајкама за ноћ – врло добро функционише без љубави не васпитавати хвала богу, сада се можемо окупљати не само на излетима – имамо просторије, наш културно–просветитељски центар то је плод скоро седмогодишње борбе и веома дугих заједничких парохијских молитава са- да у потпуности можемо да реализујемо сво- је планове и стварамо основу за дружења истомишљеника да, црква – то је скуп верника, и овде смо позвани да живимо богоугодним животом за многе парохијане тај богоугодни живот састо- ји се у том смислу и у друштвеном раду – по- магању затвореницима, сирочади и болесни- ма обично се овај рад активно организује у парохијама са великом заједницом која има не само велики број људи већ и финансијску подршку таквих примера је, на срећу, много ми веома поштујемо људе који се баве озбиљним друштвеним активностима (на пример, таква је заједница оца пантелејмона (шатова), али истовремено са тим скрушено схватамо да је за нас боље да имамо нешто друго у нашој парохији половину чине млади зато смо се концентрисали на рад са омла- дином и сматрамо то изузетно важним и бит- ним имамо оне којима је потребна помоћ, а то нису само наша деца то су вишедетне мајке, остављене од мужева, и удовице, на- ше парохијанке ми им константно организу- јемо помоћ – пошаљемо некога да окачи по- лице, неког да довезе намирнице или одвезе децу у школу, или да просто омогући мајци да оде сама у радњу да би се удаљила од сво- јих проблема, тј„проветрила главу“ рад са младим људима тражи много снаге и срдачности дружећи се са децом, ја сам ја- сно схватио да није могуће ништа учинити са младом особом ако га не заволите зато што није довољно пустити дете на пољану, дати му да мало трчи, пуца, скаче, весла на кајаку, и рећи „до виђења“ морате да му откријете нешто више – само тада има наде да ће он остати у цркви многи одрасли (верујући) не схватају за- што њихови синови и ћерке не желе да се друже са њима али просудите сами: ако вам мало дете са свим његовим преживља- вањима никад није било занимљиво, ако сте заборављали да разговарате с њим и да му причате приче за ноћ, ако му нисте дозвоља- вали да се изјашњава, шта очекујете од ње- га данас? ви жањете оно што сте посејали, и сами сте њему неинтересантни као што је он био вама некада децом се морамо бавити кад ме питају да ли је могућ парохијски живот изван зидова храма, ја одговорим: могућ је, и када нам господ даје ту могућ- ност, недопустиво је да је не користимо по- требна вам је само жеља јер господ каже: „дајте, и даће вам се меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ва- ше“ (лк 6, 37–45)  извор: фомару, http://wwwfomaru/article/indexphp?news=4669 разговор са протојерејем фјодором бородином водила дарја рошења, мисија у савременом свету јул / август 2018 45 информације о оснивању и најранијој историји овог манастира су оскудне по- стоје списи грчких и грузијских монаха који говоре о његовом оснивању и напретку го- дине 1985, јерусалимски патријарх диодор је отворио капије манастира за све посе- тиоце од тада сви заинтересовани могу да посете манастир и диве се његовој архитек- тонској лепоти, масивним манастирским зи- динама, подним мозаицима, фрескама из- глед манастира готово никога не оставља равнодушним једна од прича везана за оснивање мана- стира казује да је манастир основао цар кон- стантин велики и његова мајка јелена, тј да датира од 4 века друго казивање вели да је у 5 веку грузијски цар татијан ходочастио свету земљу и тада одлучио да изгради ма- настир западно од јерусалима на земљи ко- ју је цар константин велики даровао другом грузијском цару миријану и треће казује да је манастир изграђен у време цара ираклија (610–641), када се цар враћао као победник из ратова у персији по том казивању, пре уласка у свети град, цар ираклије се улого- рио на месту данашњег манастира, а само место је од почетка поштовано као место где је изникло и одрасло свето дрво од којег је сачињен крст за распеће исуса христа, а сам часни крст који је цар ираклије вратио из персије је постављен на голготу на голго- ти је цар наредио изградњу храма христовог гроба, а на месту где је дрво израсло, изград- њу манастира часног крста до 15 века хо- дочасници су могли да виде остатке корена посеченог светог дрвета иза олтара католи- кона данас се ово место налази унутар като- ликона на североисточној страни храма постоји документ који набраја хришћанске богомоље у јерусалиму и његовој околини из према предању, цар ираклије је на голготи наредио изградњу храма христовог гроба, а на месту где је свето дрво израсло, манастир часног крста манастир часног крста у јерусалиму јелена јонић светиње свете земље 46 4/ 2018 7 века у којем се на списку налази и манастир часног крста од 1969 до 1973г извршени су археолошки радови у манастиру под покро- витељством јерусалимске патријаршије тада су подигнути подови и мозаици из католико- на и осталих параклиса и утврђено је посто- јање старијих мозаика и камених плоча из 5 века претпоставља се да је током инвазије персијанаца на палестину 614 г страдао и манастир часног крста, као и већина других у јерусалиму и околини сматра се такође да је по ослобођењу палестине цар ираклије мно- го учинио за обнову овог манастира већ од 638, арапи окупирају свету земљу економски пад, репресија над хришћанима, дивљање сарацена и других арапских племе- на довешће до потпуне девастације многих, па и овог манастира и њиховог пустошења и напуштања ал-хаким калиф је 1009 г наре- дио потпуно рушење већине хришћанских храмова у јерусалиму и околини, па тако и ма- настира часног крста коначно, 1017, прогон хришћана је заустављен и дозвољена је обно- ва порушених хришћанских храмова, што је и учињено уз помоћ византијских царева ми- хајла iv (1034–1041) и константина ix монома- ха (1042–1054) обновом манастира на старим темељима управљао је патријарх прохор, али се већ тада није знало како је манастир изгле- дао пре рушења у 7 веку обновљен је главни храм, подигнути су високи бедеми, урађени су мозаици по угледу на старе, фрескописани зи- дови у 11 веку данас је већина ових фресака пресликана новијим фрескама током 17 века, а само мањи део оригиналног фрескописа на- лази се у олтару и наосу током владавине грузијског краља дави- да (1089–1185), манастир је насељен многим грчким, грузијским и светогорским монаси- ма манастир је тада економски ојачао, купио је земљу која га окружује и створио је јаку економију у манастиру се развија иконопи- сање, фрескопис, преписивачка делатност, формира се велика библиотека, насељавају га тадашњи најобразованији људи већ тада се уочава украшавање католикона по угледу на светогорске манастире, што указује да је у манастиру светогорских монаха већ у 12 веку било много и да су били веома утицај- ни и на организацију духовног живота у том периоду, овај манастир је био најсветлија тачка хришћанског напретка у светој земљи тако се на фрескопису могу видети портре- ти неких грчких филозофа и мудраца: плато- на, сократа, аристотела, плутарха овај део фрескописа је, упркос обнављању у 17 веку, задржао оригиналне теме и у многим аспек- тима свој изворни састав манастир у 13 веку насељавају углавном грузијски монаси свети сава српски је по- дигао поједине конаке на свом првом ходо- чашћу 1229 године како истиче доментијан, у овом манастиру постојале су „палате које он створи, као и помен родитеља његових и њега самог“ неки извори тврде да су и у католикону (главној цркви манастира) би- ле фреске светога саве и светога симеона мироточивог манастир је купио све околне земље под маслинама и виноградима тада оснажена економија је омогућила да мана- стир часног крста откупи и друге манасти- ре са њиховим економијама и претвори их у своје метохе у то време је манастир часног крста постао средиште грузијске монашке заједнице јерусалима грузијци су све време тесно сарађивали са јерусалимском патри- јаршијом и пружали јој сваки вид помоћи и утицаја у очувању свих хришћанских богомо- ља у светој земљи код мамелука међутим, лоша организација и велики трошкови су ослабили манастир, што је довело до продаје светиње свете земље јул / август 2018 47 многе земље, метоха арапским сељацима, а неки манастири су продати другим хришћан- ским црквама игуман никифор је 1643 г уложио велике напоре да обнови манастир делимично је успео у обнови куполе, олтара, иконостаса, фрескописа, али након десетак година у манастиру је остала свега неколико грузијских монаха упућени новац из грузи- је како би се намирили дугови манастира је украден, а манастир су преузели повериоци тј јерусалимска патријаршија почетком 18 века грузијски владари исплаћују све мана- стирске дугове и он поново пада под управу грузина данас у манастиру и даље живи не- колико грузијских монаха који су се придру- жили братству светог гроба у околини манастира је смештено насеље малха, којег насељавају грузини-хришћани, потомци чувара манастира часног крста, ко- ји живе на тој земљи од 13 века године 1855 манастир доживљава велику грађевинску обнову, изграђене су нови параклиси светом јовану дамаскину, библиотека, трпезарија, монашке келије у то време библиотека мана- стира часног крста је била највећа и најбога- тија рукописима у целој палестини највећа просторија у манастиру је претворена у музеј и то је био први музеј у јерусалиму богосло- вија са мањим паузама ради све до 1908, ка- да је затворена због финансијских тешкоћа у своје време ова богословија је била најпо- знатија у свету из појединих докумената се сазнаје да је богословија 1905 имала 485 уче- ника и 94 свршених богослова од 1910, ма- настир поново запада у време несташице и таме братство се осипа, затвара се богослов- ска школа грађевине се временом оштећују, пропадају, фрескописи због влаге нестају го- дине 1970–1973, јерусалимска патријаршија покреће ширу акцију очувања манастирског блага и здања, ради се рестаурација великих површина унутар храмова након 10 година, у манастиру се оснива парохијски музеј је- русалимски патријарх диодор отвара капије манастира за све заинтересоване посетиоце од тада манастир живи свој други живот уз неколицину монаха који га и данас веома од- говорно чувају  манастир светог павла је основан у 10 веку, а манастирска слава је сретење 2/15 фебруара смештен је у кањону на за- падној страни атоса, на око 10 минута хода од морске обале и манастирске арсане (при- станишта), а неких пола сата хода од мана- стира светог дионисија у својој историји, манастир је био посвећен христу спаситељу, пресветој богородици и светом ђорђу једно предање казује да је манастир осно- ван крајем 8 века и да се оснивање мана- стира везује за две личности, преподобног павла који је био монах пустињак и који је боравио у пећини у околини данашњег ма- настира, и павлa ксиропотамскoг, који је био савременик светог атанасија aтонског дру- го предање наводи да је оснивач манастира био монах стефан, још у време цара констан- тина великог и да га је посветио ваведењу пресвете богородице ипак, данашњи историчари и познавао- ци свете горе сматрају да је прави оснивач манастира био павле ксиропотамски, који је већи део свог живота провео у клисури у ке- лији која је припадала манастиру ксиропо- там, у другој половини 10 века тако је у по- четку овај новостворени манастир називан ксиропотамским, али је убрзо преовладало ново име у част његовог оснивача, павла у прва два века овај се манастир не по- миње у светогорским документима, у групи значајних; вероватно јер је у свом почетку имао статус келије први пут се помиње као манастир у хрисовуљи цара михајла viii па- леолога 1259, у којој цар потврђује његово право на нека имања али, у документима након ове хрисовуље, манастир се и даље води као келија под окриљем ксиропотам- ског манастира, нарочито у описима харања гусара и каталонаца широм свете горе чије су последице многима добро познате манастир се 1370, назива келијом срп- ских монаха герасима и антонија захва- љујући залагању ове двојице монаха, на- покон је манастир светог павла ушао на хијерархијску листу манастира свете горе у трећем уставу свете горе манастир све- тог павла се налазио на осамнаестом ме- светиње свете земље светиње свете горе 48 4/ 2018 сту коначно, у сигилија патријарха матеја, 1404, који регулише граничне спорове за манастир светој дионисија, манастир све- тог павла се назива старим манастиром што указује да је већ тада имао све духовне, економске, грађевинске, земљишне еле- менте и средства за један манастир почет- ком 15 века манастир добија финансијску помоћ од монаха николаја герасима и ра- дослава сампија, 1405 године већу помоћ добија од солунског деспота 1437, јована vii палеолога и од српског кнеза бранкови- ћа, који је до тада дао највећу финансијску помоћ за изградњу манастира, када је из- грађен католикон посвећен светом ђорђу мара бранковић, жена султана мурата ii, поклонила је манастиру 1000 дуката и два метоха – у сересу и неа роди са заузима- њем цариграда од стране турака 1453, ви- зантијске ризнице су пале у турске руке на сву срећу, мара бранковић, иначе веома утицајна и поштована у султанској порти, је пронашла свете дарове тројице мудраца (злато – као цару, тамјан – као богу и смир- ну – као смртнику), и мноштво других рели- квија у царској ризници и лично их понела на даривање манастирима светог павла и хиландар према предању, по ступању маре бранковић на тле свете горе, када је крену- ла узвишицом ка манастиру светог павла, на пола пута од мора до манастира се зачуо јак глас који је рекао да одступи са ове све- те земље где је пресвета богородица њена заштитница она је онда свете дарове дари- вала игуману манастира који се налазио на пола пута ка манастиру св павла и вратила се на брод у знак овог догађаја, монаси ма- настира светог павла су на том месту сагра- дили мали параклис посвећен мари бранко- вић након овог, за манастир најзначајнијег у ризници манастира се чувају дарови светих мудраца: смирна, тамјан и златни листићи; делићи живоносног крста, мошти многих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисовуље као и диптих који се сматра једним од бисера свете горе манастир светог павла немања јонић светиње свете горе јул / август 2018 49 догађаја, манастир су помагали и разни срп- ски, грчки, румунски прекодунавски кнеже- ви међу којима: стефан велики и константин басараб који је и финансирао изградњу пир- га 1521 године захваљујући помоћи ових кнезова, манастир је имао поприлично дуг период просперитета, који се наставио све до 17 века, када је у манастиру било чак 200 монаха међутим, трошкови манастира су били велики, нарочито турски порези и хра- на за монаштво, што је приморало манастир да се задужује и код јеврејских зајмодаваца, те је убрзо био приморан да прода много своје имовине ради исплате дугова крајем 18 века, ризничар григорије је у улози таксидиона обишао многе хришћан- ске прекодунавске земље, посетио многе владаре и успео је да прикупи значајну суму новца која је помогла да се манастир одржи почетком 19 века антим комнин из силим- врије, настојатељ подворја у румунији и па- тријарх григорије v, су одвојили већу суму новца за обнову манастира и даривали му метохе на касандри и острву тасос током рата за ослобођење од отоманског јарма, манастир је скоро опустео због одла- ска монаха у борбу против турака, а неки су га напустили у страху од одмазде убрзо по- сле тога манастир настањују млади монаси, уз донације руских царева александра пр- вог и николаја првог манастир је у више наврата страдао: у по- жару 1902, а затим у поплави 1911, после које је скоро у потпуности обновљен, из те- меља хронолошки, различите зграде мана- стирског утврђења припадају различитим периодима настанка северни део манасти- ра је настао у 15 веку, одбрамбени пирг у 16 у 18 је реконструисана трпезарија, а у 19 и 2о веку су изграђени остали објекти главни храм је из темеља обновљен 1839 године зидови су од мермера, а сам храм је подељен на наос и припрату већих димен- зија и веома је простран храм није фреско- писан, али је зато на зиду старе манастирске библиотеке сачувана фреска, из 15 века, на којој је сачуван лик светог атанасија атонског поред католикона, манастир има и 12 па- раклиса од којих се издвајају параклиси светог павла и светог георгија који су сме- штени десно и лево од улазног трема пара- клис светог ђорђа који је у северном делу манастира је скоро у целости фрескописан 1555, и показује прави пример критске шко- ле фрескописа манастир има и три келије у кареји од ко- јих је највећа и најзначајнија келија светог андреја манастир поседује и два скита, но- ви скит и скит светог димитрија–лаку скит у ризници манастира се чувају дарови све- тих мудраца: смирна, тамјан и златни листићи, затим делићи живоносног крста, мошти мно- гих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисо- вуље, медаљони, крстови значајан је велики дрвени крст и диптих који се сматра једним од бисера свете горе по лепоти заставица манастир има и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија и богородицу мољеније у библиотеци се налази 494 руко- писне књиге (неколико њих на пергаменту) и око 12 500 старих штампаних књига манастир светог павла је киновијски-оп- штежитељни манастир од 1840, и заузима четрнаесто место у хијерархији светогор- ских манастира укупан број монаха, оних у манастиру, припадајућим скитовима и кели- јама, прелази стотину у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани зато се на манастирском печату налази назив манастира на српском и грчком језику око лика светог ђорђа  светиње свете горе у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани 50 4/ 2018 састављајући зборник за потребе мана- стира, бивши игуман хоповски ћирило прво је написао повест о светом теодору тирону (1721) то је био краћи спис о живо- ту светитеља чије је мошти чувало хоповско братство онда је ћирило пожелео да забе- лежи нешто о догађајима чији је сведок био пре тридесетак година збивања везана за велику сеобу срба под патријархом арсенијем чарнојевићем јеромонах ћирило хоповски је за- то додао два текста уз повест о све- том теодору први текст сведочи о преношењу моштију светог теодо- ра тирона, у којем је, нема сумње, и сам ћирило учествовао како је ћесарева војска надирала на београд, који су држа- ли турци, у збег су пошли и „срем и сви манастири“, како каже ћирило мошти су пре- нете код града заслона, који се назива још и шабац, а за- тим у манастир радовашницу, где су почивале годину дана када је ослобођен београд од турака, онда се на своје повратише „сва земља (срем- ска) и манастири“, па су и мошти пренете код сремске митровице у међувремену су османлије прикупиле снаге и опет заузеле београд та- да је дошло до велике сеобе српског народа патријарх арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића  духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек је сув, никада не труне гледам је, и изгледа, као да је жива: дише, смеши се ето-ето нешто ће рећи знам да се то никада неће десити, али, сигурно, до дубоке старости остајемо деца у души и верујемо у чудесну причу ова корпа ми је веома драга, зато, што ју је за мене направио јарослав пархута одличан писац, необична осо- ба, са којим сам се дружио много годи- на колико удара је примило његово срце: инфаркти, мождани удари он се очајнички борио за живот и више пута је победио смрт, ускрсавајући из поно- ра и уздижући се поново на ноге про- путовао је и обишао, можда, сваки ку- так белорусије, написао чудесну књигу изузетних кратких прича „земља очева наших“ о родној земљи његов оптими- зам, чинило се, био је неисцрпан изле- чивши се од наредне болести, узео би у руке свој штап и пошао даље, да би боље упознао свет и људе, написао но- ва дела и корпа, која стоји у мом стану, такође је његово дело сваког дана је неколико пута изнова и изнова прегле- дам, представљајући пред собом ау- тора и те далеке стазице, на којима су заувек остали трагови јарослава сил- вестровича пархуте написао: виктор супрунчук (рођ 1949), савремени белоруски писац јул / август 2018 53 у вашем и нашем цењеном православном мисионару, у броју март/април 2018 го- дине, на 57 страни читам текст под називом „манастир ћелије код ваљева“ текст је наве- ден на основу летописа манастира ћелије, лепо и опширно написан од стране бојане николић ауторка, нажалост, није осетила да је боравак у манастиру др јустина попови- ћа, професора богословског факултета у бе- ограду (који је 1946 године прогнан-проте- ран са своје катедре) требало да буде главна тема текста после прогона са катедре, др јустин по- повић се повлачи у један мушки манастир, али исти после неколико дана напушта и две године се задржава у београду маја месеца 1948 године мати сара, из манасти- ра љубостиња, сусреће оца јустина у храму светог саве у београду и позива га да дође у манастир ћелије, који је примила 1946 го- дине отац јустин то радо прихвата, са јед- ном молбом и жељом: да може свакога дана служити свету литургију мати сара, која је са рускињама била у једном манастиру, свим срцем прихвата молбу оца јустина, јер је во- лела богослужење њен позив је показао велику храброст коју је имала мати сара је своје велико поштовање према оцу јустину пренела на све нас (пошто је била у манасти- ру љубостиња, поред оца јустина, познава- ла је и владику николаја) ретко се у књигама спомиње овај важан податак о оцу јустину: да женски манастир ћелије прихвата оца јустина, чува га и омогу- ћава му боравак свих 30 година маја месеца 1952 године удба позива на информативни разговор оца јустина храбра и проницљи- ва мати сара, заједно са 20 монахиња, пра- ти оца јустина пешке 5 км до ваљева после три часа саслушања, оца јустина пуштају, а мати сари, због толиких калуђерица које је повела са собом, прете речима: „вратићемо вам мило за драго!“ на то мудра мати сара одговара : „где глава пође, ту и тело иде“ и заиста, августа месеца те исте 1952 године, мати сара је била у затвору месец дана о овом догађају није опширно писано, а ви ако сматрате душекорисним, можете овај текст објавити молитвено поздравља свегрешна игуманија гликерија манастир ћелије ваљево, 1 јун 2018 године  писма читалаца отац јустин у манастиру ћелије поводом текста под називом „манастир ћелије код ваљева“ (православни мисионар бр 360), објављујемо допуну која нам је стигла од мати гликерије, игуманије манастира ћелије: отац јустин поповић у манастиру ћелије (фото: celijeorgrs) 54 4/ 2018 пловидба од луке пиреј према егини при- лика је да осетимо вековни дух средозе- мља и мирис егејског мора јата галебова без бојазни се приближавају људима на полуби, узимајићи у лету из њихових руку храну док трајект равномерно сече таласе, приближава- мо се чудесном острву егина се налази у саронском заливу на 60- ак километара од атине, која се добро види са овог плавог острва утисак је да је некако изоловано није никакво чудо што је свети нектарије, крајем 19 века, одабрао баш ово острвце, тада једно од најсиромашнијих и најпасивнијих, за осаму, молитвени и подви- жнички живот по пристанку на острво и град егину, до- чекала нас је црквица посвећена светом николи, заштитнику морепловаца, путни- ка малену богомољу сви туристи посећу- ју, потом, иду у обилазак љупког градића овде се преплићу времена и светови, ме- дитерански, опуштен, без наметљиве из- вештачености коју диктирају савремени цивилизацијски токови туристи заобилазе локале који подсећају на хиљаде расутих по западу, тражећи места која су у духу грчке и њихове старе културе егина некада и сада острво је туристичка атракција, али је за- штићено од прекобројних посетилаца ипак, има туриста у свако годишње доба мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га све- ти нектарије није позвао има у томе истине, јер нема госта или туристе, који неће већ са првим јутарњим сунцем похрлити у манастир, где се чувају мошти св нектарија чудотворца узаним, каменим улицама егине пролазе мотоциклисти: мушкарци, жене, младићи нигде се грци не журе и нису баш вољни да пропуштају туристе ипак, не би се такво по- нашање могло назвати негостољубивошћу, већ више жељом да им нико и ништа не поре- мети њихов ритам и мир у самом граду има пуно грчких ресторана, чује се негде у даљи- ни сиртаки мирише печена риба, лигње у центру је рибарска пијаца избор плодова мора и ван сезоне веома је богат ресторани путопис мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га свети нектарије није позвао у посети манастиру св нектарија чудотворца када те светитељ позове! биљана живковић јул / август 2018 55 су малени, обично окречени у модро плаво и једноставни из срца острва путујемо према агија мари- ни, посвећеној огњеној марији, чија нас цр- квица поздравља на самој обали удаљена је стотинак метара од мора мештани тврде да је црква из ранохришћанског периода овде гр- ци гаје винову лозу, памук, пистаће, маслину има пуно коза, производе козји сир пролази- мо поред остатака дорског храма са поруше- ним стубовима, храма посвећеног аполону, уз њега је археолошки музеј на брду колона са траговима прошлости из 6 века пре христа егина је у 6 и 7 веку била поморска сила, а историја каже да је била и престоница грчке од 1827–1829 године свети нектарије је живео крајем 19 и почет- ком 20 века његов нимало лак живот и миси- ја у православној грчкој веома су слични на- шем светом василију острошком чудотворцу обојица су због своје преданости монашком животу, молитвености и пожртвованости за народ, били прогоњени од својих претпоста- вљених, огрезлих у завист и интриге можда ће се неко разочарано упитати, како је то мо- гуће: завист, пакост у свету духовности, иза манастирских и владичанских врата?! но, то само показује да су и они који носе мантију и камилавку људи са манама, све док својим жи- вотом не покажу светост свети нектарије је имао тегобан живот и тешко детињство, али чудом божијим, стекао је завидно теолошко образовање, оставши до краја живота дирљиво скро- ман био је предан истинској вери скон- чао је 1920 године за живота су га сматра- ли светим човеком чудотворне су молитве над његовим моштима а нама, обичним смртницима његова љубав је несхватљива, јер ми имамо друге, овоземаљске арши- не до сада је записано на хиљаде имена људи из целог света, којима је грчки чудо- творац помогао, снагом молитве данас се сва имена чувају у црквеним архивама и књигама свети некатрије је светитељ нашег време- на за кога је само у једној књизи забележено преко 2000 чуда о чудима су сведочили мно- ги његови савременици и следбеници, мо- нахиње, монаси, међу којима и архимандрит амвросије фонтрије он је написао житије светитељево у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а ко- јих је, како сам каже, било толико, да „нема па- пира на који би се могла сва записати“ на обали агие марине удишемо мирис мо- ра таласи упорно запљускују посматрамо мреже и начичкане чамце, који са од ране зо- ре са својим господарима рибаре промили понеки такси, повремено аутобуси саобра- путопис „исправи свој живот!“ ово је случај о коме су писали и руски медији млад човек, валериј из санктпетер- бурга никада није ишао у цркву његов отац је оболео од канцера панкреаса умирао је у сну се младићу јавио свети некатрије и рекао му да треба да исправи свој живот и да ће му тек тада отац оздравити изјутра, када се млади човек пробудио, прокомен- тарисао је: „како је смешно име, нектарије!“ младић је тог лета стигао као туриста на егину и видео да се светитељу сви покла- њају, па се и он поклонио и крстио се вра- тио се у русију када је његов отац отишао на контролу, био је потпуно здрав! а лекари у невериципотом је цела породица стигла на егину и сви су се крстилипоклонили смо им кесицу са искрама светитељских моштију нови храм св нектарија 56 4/ 2018 ћају за мештане од центра острва и града, до обале и села начичканим кућама, у близини чувеног манастира св нектарија приморско село са плаво-белим ниским кућама, које су развејане око друма има домаћинстава и по брдима оно што је карактеристично за грч- ки народ јесте да имају много светиња: мана- стира, цркава, црквица нема села које је без макар једне цркве тако је и на егини успи- њемо се друмом у агиа марини се простире брдовито море од маслињака и винограда кажу сељани да је прошла година дала ква- литетно вино било је много сунчаних дана код светог нектарија у близини старог манастира, где је живео свети нектарије протеран од „братије“, ста- сава један од најлепших и најживописнијих цркава у овом делу света, посвећен грчком чудотворцу када овде закорачите, схватите да сте под чудесном куполом острва, које је некада имало стотине цркава и скитова и да- нас се у ближој околини храма светог некта- рија, у стеновитим, црвенкастобакарним бр- дима могу видети монашке избе или њихови остаци у близини су и живи манастири све- тог мине, свете анастасије римљанке, свете екатерине светињу смо угледали већ иза друге вели- ке окуке, на самом узвишењу доминира рас- кошна, нова црква, која је, кажу грци, највећи црквени градитељски подухват у овом веку и највећа црква у овом делу европе, посвећена светом нектарију пут нас води до главне ка- пије, која је отворена пролазе тихо монахи- ње и по који свештеник данас је недеља, па и сами грци из околних села и места долазе на молитву много је, за вансезону, и страна- ца највише њих је дошло по помоћ неко се моли за себе, неко за ближњег милост светог нектарија исцељује људе од најтежих болести у самој порти су, једна поред друге, две ста- ре богомоље, у којој је служио некада и све- ти нектарије бела здања са монашким кона- цима и трпезаријом и она за госте около по голим брдима има 300 испосница у порти је повећа зграда, тек изграђена, прима нас, по- ходнике све је у камену и од камена или у бе- лом мермеру порта, прелеп монашки конак, црква, чесма, светитељев конак, првобитно почивалиште од ветра, сунца, кише, углачан је камен у порти људски кораци, птице и тиштина ула- зимо у цркву, посвећену пресветој тројици скромна је и малена градио ју је сам свети- тељ у њој је служио до судњег дана у цркви монахиње, верници, свештеници свод од сребрних кандила исијава увек једна дежур- на монахиња даје упутства како се молити, како победити искушење, користити воду, свето уље данас је то строга мати марина, јуче – времешна сестра аполонија игуманију феодосију је веома тешко видети, она бди над својих двадесет монахиња, надгледа да у ма- настиру влада рајски мир и савршен поредак ту су мошти све је свечано и некако топло, мило кажу да је свети нектарије имао такав дух, чист, пун љубави, која је нама несхватљи- ва, па се збунимо када нас у оваквим прилика- ма обузме слично осећањепишемо имена ла- тиницом, грци не знају ћирилицу служе отац андреј и константин све одише миром и скромношћу има и ру- муна и бугара, наравно грка, руса, али ипак, кажу овде, највише долазе србиони су, изгле- да, најболеснији стога не чуди што монахиња филотеја добро говори српски а ми, немамо осећај да смо у страној земљи монахиња фи- лотеја је, иначе, рускиња дошла је у светињу пре седам година и овде је остала путопис кревет светитељев и његово јастуче јул / август 2018 57 у току је литургија, и одмах потом молитва светом нектарију поред олтара, са леве стра- не, налазе се светитељеве мошти, а изнад њих и светитељева глава заштићена је стаклом и камилавка и његов епитрахиљ свештеници читају имена за велике празнике, грци у ма- настир доносе посебан колач за здравље, нај- већи део после освећења подели се верници- ма, а остатак се носи кући – чељадима колач је сладак, мирише на цимет и ванилу грци се према том колачу односе са много поштова- ња, као срби према славском колачу на само неколико метара од обе цркве, из- над седмог степеника, налази се чудотворна вода иза чесме је малена капела, у којој је ки- вот од белог мермера – светитељев првобитни кивот а на само 150 корака од чесме је и конак, дом светитељев хрлимо унутра, да осетимо његов дух, сагледамо начин живота он је био веома образован човек, у салону је његова би- блиотека ту је и камен на којем се молио у ње- говој соби све је у белом ту су иконе пресвете богородице и исуса бели кревет и покривач, и оно чувено светитељево, исцељујуће јастуче сунце залазиоко 20 сати се закључава глав- на капија, и више нема ни уласка ни изаска имали смо привилегију да ноћимо на само 50- ак метара од светитељевог почивалишта чуда над чудима овде је сваки дан посвећен светом некта- рију и данас је права светковина на егини много је верника из бројних земаља опет је пуно срба, неко је дошао из србије, републике српске, или они који живе у аустралији, аме- рици, немачкој има бугара, румуна, руса много је грка цео православни свет после богослужења, док је сунце обасјава- ло модро плаво небо, испред манастира седе бројни срби свештеник светислав петровић из ниша је са супругом јеленом и троје деце стигао је, каже, са породицом да се захвали светом нектарију за сву љубав, за велику по- моћ и исцељење, и за породицу и за исцеље- ње које дарује нашем народу у нишу, у цркви посвећеној св луки, долазе људи са пробле- мима, са тешком болестима сви који су ишли код св нектарија, вратили су се препорођени „могао бих сам да причам о чудима на егини, која су нишлије доживели видите, једна на- ша лекарка, која потиче из угледне породице, била је озбиљно болесна доктори јој нису да- вали више од шест месеци живота није била ни крштена није ишла у цркву дошла је јед- ног дана да ме пита о светом нектарију, јер се спремала за пут на егину чула је од неких љу- ди за његова исцељења то је, говорила је, ње- на последња нада тада сам је уочи самог пола- ска крстио у нашој цркви отишла је сутрадан код светитеља после месец дана, она се вра- тила била је у бољем стању нисам ништа смео да кажем али, чудо се десило! оздравила је постала је истинска верница и цела њена по- родица ето, дошао сам светом нектарију да захвалим на његовој љубави, чудотворству ми смо, богу хвала, сви добро у нашој поро- дици, благодаримо што нас чува наш народ масовно обољева од најтежих болести, ми све- штеници се са тим суочавамо, али сведоци смо путопис од тракије до каира и егине свети нектарије егински родио се у си- ливрији тракијској 1846, у сиромашном дому замонашио се у манастиру хиос 1876, а 1889, у својој 43 години јеромо- нах нектарије кефалас рукоположен је у чин епископа у древној митрополији пентапољској у патријаршијском храму светог николаја у каиру хиротонисали су га патријарх александријски софро- није, бивши крфски првојерах антоније и синајски порфирије цео живот је про- вео молитвено, подвижнички служио је у александрији, на евији изучавао архи- ве светогорске библиотеке, управљао је резријевом школом у атини где год да је службовао, привлачио је масу народа после преживљених интрига и клевета од своје сабраће повукао се на егину у мана- стир свете тројице, који је основао 1904 године храм је био подигнут на рушеви- нама старог храма пресветог живоносног извора, чију манастирску славу и данас славе монахиње свети нектарије се обе- лежава 22 новембра 58 4/ 2018 и чудесних исцељења“, каже прота светислав до породице петровић седи велиборка вук- мировић из мелбурна оболела од канцера „ово ми је једина нада и чим су ми јавили моји рођаци из босне за светог нектарија, стигла сам овде сам већ три седмице, сваког дана сам на литургији, пијем воду са живоно- сног извора и користим уље светог нектарија верујте, већ после 10-ог дана сам осетила да ми је боље вратио ми се апетит, болове скоро да немам и све се некако у организму смири- ло нестале су све тегобе мислим да сам ис- цељена то ћу вам потврдити када се вратим у аустралију“, вели велиборка један брачни пар из ниша на егину већ 8 година долази сваког лета и овде бораве по месец дана ољи се десило чудо исцељења меланом је био у последњем стадијуму ни- ко од лекара ми није давао наде„већ сам се у мислима опраштала са децом, мужем, фа- милијом пролазила сам ужасне дане а онда су нам пријатељи рекли за светог нектарија нисмо чекали, одмах смо кренули једва сам издржала пут, била сам под јаком дозом леко- ва никада нећу заборавити сусрет са свети- њом, први наш боравак у маленој цркви наде и исцељења после седам дана, осетила сам побољшање није више било мучнине, боло- ва, грчева, страха, несанице враћао се живот у моје тело од тада мој супруг и ја сваког ле- та долазимо код светог нектарија, али и наша деца и унучад знате, медицина је понекад немоћна човек се, онда, увери колико је бог свемоћан“, сведочи оља и бранка врховец тривуновић је из прња- вора код бања луке, каже да је доживела чудо исцељења тражили смо благослов од игумани- је да разговарамо о чудима светог нектарија сазнајемо да она не даје такве дозволе ипак, после два сата, долази једна монахиња и ка- же да нас у гостињској трпезарији чека сестра филотеја млада монахиња филотеја ведро нас по- здрави: „пре седам година стигла сам из јека- теринбурга када сам први пут дошла, нисам желела да се вратим кући то је било јаче од мене мој духовник у русији ми је благосло- вио монашке дане у великој светињи“, казује филотеја, која је, иначе, полиглота често је у манастиру преводилац савладала је, захва- љујући, честим посетама срба и наш језик на- изменично причамо и руски и српски „вас интересују чуда над чудима било их је много водимо евиденцију о сваком исцељењу али, прво да кажем, када је свети нектарије осно- вао манастир, сестринство је било прави узор монашког живота у целој грчкој иначе, наш све- титељ је и покровитељ женског монаштва у грч- кој његово присуство се свакодневно осећа, не- видљиво управља нашим животимаон се јавља људима и на хиљаде километара раздаљине! ми, сестре осећамо његове молитве и при послуша- њу ви знате да светитељ лечи и душу и тело путопис црква св тројице у којој је служио св нектарије – у њој се налазе и светитељеве мошти свештеник светислав петровић из ниша јул / август 2018 59 мисионарски излог када сам недавно дежурала у цркви, стигао је један брачни пар из москве ирина лекар- ка и андреј, млади универзитетски професор причали су ми да никада нису крочили у цркву и да нису били верници а поготово, нису ништа знали о грчким светитељима једне ноћи андреј је сањао, острво, цркву, прозор изнад кревета једне собе у којој су би- ли бели јастук и иконе сањао је ћелију светог нектарија и, у њој, отворен прозор један ста- рац у одежди рекао је андреју у сну:„ ти си мене заборавио“ „ко си ти?“ – питао је андреј „ја сам свети нектарије“ – одговорио му је млад човек је сутрадан почео да се интере- сује, ко је св нектарије после два дана стигли су на егину, где су се крстили и венчали њихова прича је остала записана и потписана са њихо- вим пуним именима, уз коментар„ми смо по- кајана чеда наше цркве“ потом, случај од пре пет година, једног умет- ника из србије, који је боловао од леукемије причао ми је, када је стигао код светог некта- рија : „када сам осетио да ми се срце прилепило богу, оздравио сам!“ он је данас монах у србији и здрав човек! једна девојчица из бања луке, пре четири го- дине стигла је код нас у инвалидским колицима лекари су рекли њеним родитељима да никада неће проходати прве кораке је направила по- ред ћивота св нектарија од тада сваке године, потпуно здрава, на ногама, долази да захвали нашем светитељу наташа из санктпетербурга је имала реци- див меланома писала нам је и рекла да не може да дође прочитала је о светитељу и по- што ништа није знала о цркви, богу, отишла је у оближњу цркву, крстила се, исповедила и при- честила читала је акатист светом нектарију после два месеца, меланом је у потпуности нестао девојка је оздравила она сада често походи руске светиње њени родитељи живе у америци и сваке године долазе на егину да се захвале светитељу како објаснити да се чу- дотворац јави онима који нису у вери и никада нису чули за нашу светињу то је непојмљива љубав божијим чудом се дешава и још не- што, нема случајног путника за егину“  књига о проти милутину тесли милован матић, српски прота милу- тин тесла (1819–1879) отац николе тесле, друго допуњено и исправљено издање, центар за црквене студије, ниш, 2017, 349 за ово двоје, церкву и народ, гди год будем, готов ћу бити живот свој положити милутин тесла милош з јелић ова књига садржи ис- црпну историју породице тесла, детаљан опис животног пута проте милутина тесле, (о оцу ни- коле тесле зна- мо да је био срп- ски православни свештеник у ли- ци), велики број његових писама и списа, као и неколико текстова о проти милутину књига почиње врло занимљивим и, у историографском смислу, исцрпним погла- вљима: порекло породице и презимена те- сла, радуч (село у коме је рођен милутин), никола и ана тесла (деда и баба н тесле) деда николе тесле, никола (1789 – после 1835), био је у војној служби од 53 до 145 стране, нижу се поглавља која чине жи- вотопис милутина тесле сазнајемо да је рођен у селу радуч, 1819, завршио бого- словију у плашком (поглавље школовање, 55–59), ступио у брак са георгином, рођ мандић (1822–1892) о значајној породи- ци мандић сазнајемо из поглавља женидба (60–70) затим пратимо његово парохијско путопис 60 4/ 2018 служење у погављима у штикади, у сењу, у смиљану, у госпићу ово су имена места у којима је службовао милутин тесла ру- коположен је 1846 године, а у штикади је провео мање од годину дана затим је пре- мештен у сењ, јер су сењски срби од влади- ке тражили способног свештеника, који ће моћи да равноправно разговара са профе- сорима, римокатоличким клером и уопште, угледним грађанима у село смиљан прела- зи 1852 где остаје до 1863 и где ће му се 1856 родити син никола (поред њега, имао је још једног сина и три кћерке) остатак живота проводи у госпићу, где се упокојио 1879 године посебан вид служења богу и српском на- роду једног броја српских свештеника кроз векове и данас, био је рад на пољу књи- жевности прота милутин био је сарадник листа „србски дневник“, који је излазио у новом саду, а о његовој библиотеци и де- таљније о књижевном раду, читамо у погла- вљима врсни књигољубац и проповедник, дописник србског дневника и национални радник и песник од 145 до 285 стране су писма и списи проте милутина и неколи- ко текстова о њему публиковање писама и списа проте милутина, представља спо- меник српског језика, којим су српски ин- телектуалци говорили и писали пре стосе- дамдесет година, а чија се лексика знатно разликује од данашње у писму сењским србима, каже: „да се водрузи у церкви амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму потребан је ради входова, ради ана- логиа; с њега се проповеда слово божие, чита свјашчено писаније, а и вљепоту изи- скуе га заамвоња молитва“ (стр 157) побожност и пожртвованост у пастир- ском служењу проте милутина тесле треба да буду узор сваком српском све- штенику књига представља драгоцен прилог историји српске цркве и срба у лици, али и проучавању лика николе те- сле, који је рођен као православни ср- бин и одрастао у окружењу православне духовности прво издање ове књиге обја- вио је манастир студеница  јул / август 2018 61 поезија поред реке туманице славни граде голубачки надалеко свима познати! због трајана, али не због тог, већ те знају због тумана твог поред реке туманице кад је од тамјана миомир од светитеља, утеха послана богом зосим овде нађе испосницу ледну, од синаја имао је још ту жељу једну пештера га небом подиже, жели небо да му је ближе нетварну му светлост шаље бог, оком својим види христа свог поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана зосим слуша духовника григорија свога, таворска их светлост спаја и присуство бога сваки жбун је место молитве, тишина за анахорете милош стрелом ка зосиму свом, призва светог царству небеском поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана залуд војвода обилић ломи стрелу јаку: „ту ме мани, лека даћу ја за болест сваку“ „голубачки острог биће ту , човек бићу ја за витезду, што све спушта у свету бању ткано даћу на пресвлачењу поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана са мном биће јаков нови сугуба нам снага, туман божији ризница је од небеског блага дунав река јесте велика, ал’ је већа од поклоника што сви хрле српском сиону? туман држе да не потону поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана руке мученог јакова и светог зосима, дочекују, грле верне што их господ прима! мошти мученог јакова и светог зосима, светионик на истоку што србија има! аутор: хаџи драган б поповић година 60 62 4/ 2018 интернет мисија српске православне цр- кве је стара колико и сам интернет на- име, присуство православне заједнице да- тира из „каменог“ доба када су се интернет технологије заснивале на аналогним мрежа- ма, а спц је једна од првих институција која је заузела део дигиталног простора чинећи тиме корак који је у складу са хришћанским погледом на нове технологије петнаест го- дина касније, спцсрб постаје и један од пр- вих регистрованих ћириличних интернет домена до данас је православна хришћанска за- једница је оставила дигитални траг који се мери милионима страница, дигитализована су готово сва издања српске православне цркве, а свето писмо је доступно на свим језицима и представљено је уз помоћ најса- временијих алгоритама према извештајима теолошких института, само глобални фонд за изучавање библистике обезбеђује преко 400 милиона одредница на свим језицима света посматрајући наше православно ин- тернет „сазвежђе“, аналитика говори да пру- жамо око 12 милиона референци на српском говорном подручју! дефинитивно, са таквим бројевима долазе изазови и неистражена поља, а често је на- предак толико брз да не можемо сагледати да ли ће дигитално дело поред добра остави- ти и последице данас интернет не користи само млађа популација: интернет је постао опште добро, а његова отвореност и доступ- ност га чине подобним за мисију цркве ове године, у славу бога, обележавамо два јубилеја: 60 година постојања часописа православни мисионар и 10 година центра за проучавање и употребу савремених тех- нологија спц (цепис) оба значајна јубилеја можемо обележити како већ и доликује слу- жби –дигитално и мисионарски православни мисионар шездесет година постојања православ- ног мисионара обележавамо његовом по- ставком на интернет колико је то мисионар заслужио, не говоре само његове зреле го- дине током којих се још више приближио читалачкој публици, него и више хиљада ин- тернет референци које указују на објављене текстове из мисионара које сами читаоци деле у жељи да их учине доступнијима није изненађујуће да претрагом интернета доби- јамо неколико десетина хиљада референ- ци са назнаком „преузето из православног мисионара“ ове значајне бројке нису само статистика православни мисионар је својим приступом постао препознатљив младој читалачкој пу- блици којој је намењен, али је радо читан у круговима најразличитијих нивоа образова- ња и интересовања објављивањем архиве мисионара на адреси misionarspcrs, ове (по оцени чита- лачке публике), вредне и значајне текстове препуштамо глобалном аудиторијуму, да у њима пронађе свој делић „доброг интерне- та“ грубом проценом, остављамо дигитални хришћански траг на, од преко 4000 страни- ца, а сваким новим бројем додајемо нове на- слове које можете пратити путем сајта осим глобалне доступности архиве, циљ је да вас уз помоћ сајта информишемо о но- вим садржајима и бројевима мисионара, те вас позивамо и очекујемо на мејлинг листи овог мисионарског гласила српске право- црква и савремене технологије дигитални мостови александар арсенин јул / август 2018 63 славне цркве за младе биће нам изузетно задовољство да и на овај начин мисионар до- спе у вашу свакодневицу и да буде редовно место и извор добрих текстова цепис цепис са друге стране делује и теоријски и практично током десет година рада пружио је многе анализе и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном периоду усмерава на практич- ну употребу информационих технологија у мисији цркве велику заслугу за оснивање цепис-а и његов рад до 2016 године носи управо уредник овог часописа, презвитер оливер суботић, уз чију је препоруку ђакон александар савић (који такође има инфор- матичко и теолошко образовање) постао са- дашњи управник и веома успешно га води цепис је радио на стварању софтвера који помажу уређењу интернет простора спц са циљем да се умање могућности злоупотребе идентитета и да се деградира интернет ми- сија спц сарадња овог синодалног центра са осталим институцијама спц отворила је нове интернет портале и дигиталне мосто- ве, те поред сајта православног мисионара представљамо и архиву часописа право- славље, али и медијске сервисе попут инфо мреже спц, пројекта глафира пбф и друге ова два јубилеја не би постојала без мреже сарадника и без сабрања око хри- стове љубави која је све време у центру нашег рада  аутор је стални стручни сарадник цепис-а интернет адресе нашег часописа, са којих у електронском облику можете преузимати бројеве старије од 6 месеци су: мисионарспцсрб misionarspcrs црква и савремене технологије 64 4/ 2018 поезија немањићи свети (мелодија: свети граде на бистрици) српске земље сачекаше свог вођу којег посла сами бог завида небу благодари име даје малом немањи покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала господ шаље лозу нову, спушта је у време немањина света рука понеће то бреме стефан гради манастира два сви су против, браћа његова мајци божијој, светом николи за род гради да им се моли покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала победоносни га ђорђе слободом окива да подиже задужбине, то је вера жива ничу нови ђорђа ступови, ал’ су жеља нови синови растислава жели срцем свим да га има живи само с тим покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала звезда сјајна у мишчићи засја до стамбола роди нам се растко дете духовног престола монах сава оца дозива симеоном њега назива: „оче мили света гора зна хилендар је део српског сна“ покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала „у никеји патријарху епископство тражим државу србију желим црквом да оснажим“ две су круне српске биле тад, држава и црква какав склад немањића два су века то кад се срби сјаје к’о злато покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала због њих срби црквом сјаје, уз бога су стали задужбине и држава није подвиг мали светородна лоза света плодове још даје с њима све српско постоји и у христу траје светородна лоза немањића, фреска из дечана, 14 век (извор: википедија) хаџи драган поповић

Свеска: 362 | Светиња живота
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м�