Претрага садржаја

Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... рез, осим у случају преке потре- бе сама реч „избегавање“ дојења већ довољно говори како могу да се сложим са свесним ускраћивањем најбоље и нај- природније хране за новорођенче? какав је то однос према сопственом детету? то је себичност и неодговорност, осим када су у питању здравствени разлози или виша сила 48 4/2013 у васкршњој посланици 2013, патри- јарх иринеј каже: „верујући у васкрсење христово и у опште васкрсење, ми ве- рујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте“ како саблазни „новог доба“ утичу на хришћанско васпи- тање деце и које су најопасније? анка: васпитати у духу православне вере данас није лако, јер су деца неупоре- диво више изложена разним саблазнима и искушењима које носи „ново доба“ нај- опаснији су неморал, бестидност, непо- штовање, својевољност, који су изражени код данашње омладине, и многи други молимо се господу и пресветој богоро- дици да нам помогну у васпитању деце како доживљавате судар са пуберте- том? какав треба да буде однос родитеља према адолесценту? – већ је почело суочавање са пуберте- том и судар је неизбежан дете има своју вољу, али и само се судара са наметљи- вом вољом средине морамо са децом разговарати, понешто забрањивати, а понешто допуштати, али све у своје вре- ме – каже тата скренуо је пажњу на не- дељкине налакиране нокте и рекао јој да скине лак, јер то не приличи њеним годинама она је негодовала јер то раде све њене другарице, чак и оне млађе тата је покушао да је убеди: послушност и сарадња су неопходни ради ширења слободе као што људи, као деца божија, треба да буду послушни богу, тако и деца треба да буду послушна родитељима, да би од њих добила ширу слободу по- слушност је ствар вере и поверења кад је недељка изашла, он је додао: мене је привукла анкина скромност и смерност, а сада смо суочени са директном агре- сијом духова сујете овога века који хоће да нам разврате децу што је најгоре, кад то сви прихвате, сматрају то нормалним и понашају се као да је баш таква воља божија то постаје мода а анка дода- је: добро је што је недељка отворена, прихвата дијалог имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – замислите човека који је одрастао као слуга-носач, стално теглећи тежак терет, а за тај свој напоран рад добијао је само бедни смештај и неопходну храну ако му уместо тога дате да понесе врећу злата он ће, не знајући његову вредност, чим замакне гледати да се ослободи тог незгодног терета они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући ро- дитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакша- ње, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце  они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући родитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакшање, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце многодетне хришћанске породице јул/август 2013 49 зовем се јован трисанџаја [johan trisa- njaya] пореклом сам јаванац из индо- незије рођен сам 1982 године у селу приги, у средишњем делу јаве одрастао сам у будистичкој породици; отац ми је био државни службеник а мајка домаћица већина становника мога села су мусли- мани, али међу мештанима има и доста бу- диста као будиста сам био веома активан, те сам био изабран за председника буди- стичког омладинског удружења [buddhist youth association] суштина будистичког учења је „љубав без граница“, и у будизму је наглашен закон делања („карма“) пре- ма којем ће сва наша дела у овом животу дозрети у нашој следећој реинкарнацији љубав није ограничена само на људе, већ се воле и биљке и животиње – јер су оне можда у претходном животу биле људска бића када ум- рете са добром кармом, у следећем животу ћете се родити као неко узвишеније биће када умрете са лошом кармом, у следећем жи- воту ћете припадати или лошијем друштвеном статусу, или ћете пак бити животиња, или демонско биће када је требало да кренем у средњу шко- лу, мој рођак, отац алексеј, дошао је у моје село и позвао ме да пођем са њим у соло, како бих тамо упи- сао средњу школу он је био будиста пре него што је постао православни свеште- ник пристао сам сматрао сам да је у реду да три године проведем у хришћанском окружењу, јер бих на тај начин могао да проширим своје хоризонте присуствовао сам богослужењима и окупљањима, али сам увек седео у задњим редовима пошто сам осећао кривицу због тога што се као будиста молим са хришћанима на крају сам, јер сам био збуњен, напустио дом о алексеја и вратио се кући на две седмице никоме се и не јавивши током те две седмице потпуно сам се дезоријентисао и био сам веома збуњен постао сам смућен и неорганизован, по- чео сам да чиним оно што никада пре нисам чинио – на изненађење свога оца и на његову срамоту, будући да њега у нашем завичају сматрају за стуб друштва једнога дана сам осетио као да ми неко шапуће, да ми каже да се вра- тим код о алексеја у соло, те сам се вратио после неколико дана прове- дених у солоу почео сам поново да учим о православљу пожелео сам да се крстим и о алексеј се сложио са тим био сам изне- нађен што нисам добио укор или казну у школи, као што сам очекивао, јер сам одсу- ствовао две седмице након што сам се крстио и на кр- штењу добио име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам!  јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама  у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у простору) и рађајући историју (вертикална заједница истомишљеника у времену), очување „темељâ“ потврђује се метафизички и шири се из мутног дна неког давнашњег „златног доба“ на уда- љеном хоризонту неког будућег „раја“ религија има функцију „цемента“ кон- зервације, као постојан, чврст матери- превод са јелинског: михаела јагер рукоположење о александра кобесија, јун 2009 године јул/август 2013 53 проблем религијског фундаментализма свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револуција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве црква светог апостола андреја у подујеву коју су исламски фундаменталисти минирали и запалили током мартовског погрома 2004 године 54 4/2013 основна брига сваког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас јал „темељâ“ традиције који поништава световно (државу, друштво, економију) у религијском и поништава приватно (приватан живот појединца) у јавном (религијски кодекс етичких вредности „светог закона“) борбеност је трећа у низу, али прва по упечатљивом елементу фундаментали- зма насиље у служби светог, у име очу- вања, је одличан резиме фундаментали- стичког покрета прибегавање оружју, крвопролиће и велики број људских жр- тава, одстрањења и погубљења као при- мери, погром и гето, расна дискримина- ција и родне поделе, етничко чишћење и терор налазе се на дневном реду фунда- менталиста читавог света, сваке епохе свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револу- ција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве политички опортунитет и новинарска импровизација су у многим случајевима створили погрешан утисак да се тобоже само ислам поистовећује са фундамен- тализмом, док је неоспорна историјска реалност да свака религија онемоћава од фундаменталистичког вируса, па чак и индијске религије које не заостајући у насилним сукобима убијају чланове по- родице ганди „без правог разлога“ веза религије и фундаментализма је као веза дејства и нежељеног дејства или производа и нуспроизвода као што сваки лек има индикације и контраин- дикације, тако и религија као феномен историје, друштва и културе бива израз своје околине и репродукује своје окру- жење, некада најсветлије а некада нај- мрачније истог фундаментализам је религијска репродукција мрачне стране дру- штва, нешто као карцином историје и паразит културе сама религија може да направи про- тивотров за фундаментализам, ако и када просвећена теологија и одговорна хијерархија протумаче заповести пре- дања према духу који оживљава, а не према дословном слову које убија, при- мењујући на човекољубиви, а не нехума- ни начин оно што је апсолутно неопход- но за доследност заједнице у простору глобализованом на свеском нивоу и у историјском времену с футуристичком перспективом, а не оном која припада прошлости на ретроградни начин уколико опстанак значи симбиозу, а реч значи дијалог, и никад монолог нити приговор, онда религија има друштве- ни интерес и историјски значај да буде искрена према себи као сила која сједи- њује, а не раздваја основна брига сва- ког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас у супротном производи ће бити отклоње- ни заједно са нуспроизводима, а свакако заслугом ових других  мариос бегзос (декан теолошког факултета универзитета у атини) црква и друштво јул/август 2013 55 његове колеге и јавно мњење дуго су одбијали да прихвате фицџе- ралда као озбиљног књижевног ствараоца имајући озбиљних проблема са алкохолом, сматран је неозбиљним писцем међутим, његов чист, лирски, богат и ду- ховит стил био је неоспо- ран тема којом се углав- ном бавио била је тежња савршеном благостању које је он покушао да де- финише као „амерички сан“ осим тога, веома често у својим делима сукобљава принципе лакомислености и гу- битка као историчар друштвених прилика свог времена, запам- ћен је и као хроничар доба џеза писао је о том времену: „то је било време чуда, вре- ме уметности, неумер- ности и сатире“ антологијско дело америчке књижевности, роман велики гетсби написао је у француској у пролеће 1924 године када је коначно био прихваћен од стране званичне књижевне критике радња романа одвија се двадесетих година прошлог века – послератно доба које карактерише општа декаденција, процват организованог криминала и илегалних послова каквима се извесно бавио и главни јунак приповедач је ник каравеј, млади по- словни човек који долази у њујорк како би се и сам окушао у стицању матери- јалног богатства он изнајмљује скром- ну кућу у делу града где углавном живе богати први сусед му је џеј гетсби, бо- гаташ о коме круже разне гласине, а који неуморно приређу- је врло популарне забаве за високо друштво ник се у почетку дружи са својом рођаком деј- зи и њеним богатим мужем томом бјуке- наном, те њиховом пријатељицом џор- дан бејкер ускоро се упознаје и са гетсби- јем, те дознаје истину о њему наиме, да је пре одласка у први светски рат, као оби- чан војник, био у вези са дејзи, али по по- вратку из рата разоча- рао се сазнавши да га она није сачекала као што је била обећала, већ се удала за богатог тома гетсби, иако пореклом скромног имовинског статуса, радом и вероватно неким илегалним по- словима, брзо се обогатио и одлучио да поновно ступи у контакт са дејзи, коју је одувек искрено волео по гетсбијевој жељи, ник га повезује са дејзи која је тада већ била незадовољна књижевност велики гетсби прича о лакомислености и губитку илузија славица радин 56 4/2013 својим браком, јер је том имао љубавни- цу миртл између гетсбија и дејзи се по- новно рађају осећања која они и не крију, те ускоро долази до отвореног вербалног сукоба између њега и тома, при чему се она колеба око своје коначне одлуке – да ли да остави мужа и пође са гетсбијем након свађе, дејзи ипак одлази кући са гетсбијем, а на путу аутомобилом случај- но усмрћује миртл миртлин муж, вил- сон, чувши шта се десило, умисли да му је супругу намерно убио њен бивши љубав- ник препознавши аутомобил са места несреће, одлази код тома који га убеђује да је гетсби убица његове жене без пре- мишљања, вилсон убија гетсбија, а затим почини самоубиство на сахрану џеја гетсбија, наизглед врло омиљеног у високом друштву, не дола- зи готово нико „највиши облик морала јесте када се не осећамо као код куће у свом дому“, рекао је теодор адорно познати немачки фило- соф већина уметничких дела настоји да пробуди у нама осећај да смо странци у свом дому најбоља фикција нас приси- љава да поставимо питања о нечему што иначе узимамо здраво за готово она доводи у питање обичаје и очекивања када постану превише устаљена велики гетсби је класично дело америчке књи- жевности, суштински амерички роман иако роман конкретно говори о гетсбију и америчком сну, аутор је хтео да надиђе своје време и простор ми не можемо искусити све кроз шта су други људи прошли, али у књижев- ном делу можемо разумети поступке и најчудовишнијих појединаца добар ро- ман увек верно приказује комплексну психичку структуру личности и ствара довољно простора да сви ликови дођу до речи, и у том смислу роман као жанр се може сматрати демократским, не у сми- слу да се залаже за демократију, већ је по својој природи такав емпатија је у самој сржи великог гетсбија, као и других ве- ликих романа највећи је промашај оста- ти слеп за туђе проблеме и патње не ви- дети их значи порећи њихово постојање „том и дејзи бејаху лакомислени људи – упропаштавали су људе и ствари и онда се повлачили у своје богатство или у сво- ју силну лакомисленост, или шта год је то било што их је повезивало, остављајући другима да чисте неред који су напра- вили“ лакомислени је придев који нам пада на памет при опису богатих ликова из романа сан који они остварују исква- рен је сан који уништава сваког ко поку- ша да му се приближи на тај начин аутор критикује богату класу што се проблема стицања материјал- ног богатства тиче, јеванђелска порука је више него јасна: „тешко је богатоме ући у царство небеско“ (мт 19, 23) а преподобни амвросије оптински је писао својој духовној деци: „није про- блем у богатству, него у нама самима колико год човеку даш, неће се задово- љити богати људи имају много више брига него они што живе у сиромаштву и оскудици сиромаштво и оскудица много су ближи и смирењу и спасењу, само ако човек није малодушан, него се са вером и надом ослања на свеблаги промисао божији“ онда нас и не чуди што је и сам фиц- џералд једном приликом рекао како је велики гетсби прича о губитку илузија које свету дају сјај и живописност до те мере да човеку више није важно да ли су ствари истините или лажне све док оне доприносе том магичном сјају кроз цео роман провлачи се лајтмотив који одре- ђује његову суштину, а то је питање гу- битка илузија, губитка сна велики романи могу да оплемене наша осећања и подстакну осетљивост за ком- плексност живота и људи у њему; они нас ненаметљиво спашавају од моралне крутости тајанствено нас упућујући на оне христове речи: „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21)  књижевност јул/август 2013 57 нити има моћнијег нити истовреме- но потцењенијег оружја од моли- тве она је заправо свеоружје које нам нико не може одузети, нити заплени- ти, а у свим условима је делотворно ко се служи њоме може је применити на свим фронтовима и у свако време ко поседује и зна руковати и користи- ти савремено оружје, тај и добија бит- ке његош каже у горскоме вијенцу: „а у руке мандушића вука свака пушка биће убојита“ успешност сваке битке зави- си од умешности ратника који користи оружје мач, пушка, топ, ракета не до- бијају битку сами од себе, већ онај који рукује тај својом вештином и стратегијом постиже победу молитва је савремено оружје које мали број људи уме да ко- ристи њој се приступа са смиреношћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чвр- стом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити исус говори ученицима: „кад бисте имали вере коли- ко зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и по- слушао би вас“ (лк 17 6), или на другом месту: „ ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) бог увек хришћански живот молитва као најјаче оружје „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) ненад вујић 58 4/2013 говори истину и његова обећања нису празна: приступајући молитви не узда- мо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? као прво, мо- жда се још није испунило време за тако нешто друго, можда остварење жеље не би било на нашу телесну и духовну корист (примера ради, богатство би нас можда одвело на странпутицу нарко- маније, блуда, коцке) можда бисмо се погордили мислећи да су то наше моћи свемоћни господ неће испунити молбу која није за наше добро и за добро наших ближњих примера ради, неком младићу се не „отвара“ пут ка девојци у коју се заљубио и он се пита зашто а његош лепо каже: „ко на брду ак’ и мало стоји, више види него онај под брдом“ тако и бог свевидећи види и позната му је цела наша будућност, па и тог младића и де- војке, и усмерава га на онај пут на којем ће бити најсрећнији и где ћe највише на-р предовати у добру и љубави суштина је у томе да господ испуњава сваку молитву која има циљ да нас уподоби њему и приближи нашим ближњима он је створио свакога човека и све нас воли родитељском љубављу и жели да нас учини грађанима вишњега јерусалима и наслед- ницима царства вечнога уколико и сами имамо такву тежњу и расположење срца, онда можемо да се ослонимо на господње обећање да „све што узиштете у молитви верујући, добићете“ (мт 21, 22)  аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој у данашњем секуларизованом све- ту, појмови као што су праштање, а поготово служење ближњима, наилазе на појам који се назива граница; граница докле треба и може да се трпи тако граница представља препреку, и у свести већине људи, били хришћани или не, то је обично препрека до које се може доћи, али која се не прелази да ли је тако? не бисмо се сложили господ исус христос је померио границе и као једину границу поставио љубав љубав је најсе- лективнија и најпропустљивија граница најселективнија –јер свако зло на њој бива заустављено, а најпропустљивија – јер је милост која из ње зрачи безгра- нична господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо пра- штати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) како је овде зло заустављено? тако што човек који се каје одбацује зло много пута можемо погрешити и много пута грешимо, како из незнања тако и из нај- боље намере нема потребе да се пла- шимо и постављамо границе које ће нас заштити вера у бога је најбољи штит наше је да опростимо ако се неко покаје, а божије да нас у случају преваре зашти- ти од лоших последица јер је он најбољи познавалац људских срца па и онда када нам изгледа да смо на губитку, ослонимо се на господа и опростимо служење у скромности савременом човеку делује још одбојније зашто би он служио свакоме ко му се нађе на путу и на тај начин трошио своју енергију уза- лудно? зато што се служењем енергија не троши, већ умножава сама енергија је дар божији и тај дар функционише на божији начин, а не на људско поимање служећи, ми ослобађамо енергију, и тако хришћански живот зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? хришћански живот снежана благојевић јул/август 2013 59 се рађа благодат, уз садејство духа свето- га створити ни из чега може само бог, а рађање је поклоњено човеку, уз напомену да захтева труд зато свако од нас може уживати у рађању свега доброг што бог дарује човеку господ нас учи да се не узносимо на следећи начин: „тако и ви када извршите све што вам је заповеђе- но, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учини- ти“ (лк 17 10) наше дело према ближњем треба да буде дело љубави ако у почетку и нема- мо изражену љубав, она ће временом си- гурно заживети у нама то је једна страна медаље друга је осећање које ће се јавити у оном другом који прима нашу помоћ и милост то осећање произведено у особи, која на неки начин зависи од нас, има не- процењиву вредност нема новца којим се тако нешто може купити ово је начин да се удахне живот и једној и другој страни и тако удишући заједнички невидљиве зраке љубави, и умножавајући примарну енер- гију, задобијамо нешто веће и немерљиво вредније – сам живот зато потрудимо се да праштамо и служимо једни другима не би ли испунили божију заповест о љубави према богу и ближњима  аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој о праштању и служењу у скромности господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо праштати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) 60 4/2013 е–мисија пријатељбожијисрб wwwprijateljbozijicom веома је занимљива визија интернет пројекта пријатељ божији као што пише на сајту идеја је упозна- вање са богом и развитак оних који га прате на четири плана на фи- зичком кроз схватање да је тело храм божији, на менталном да су ми- сли човека оно што он сам јесте, на со- цијалном да чини оно што би волео да се чини њему са- моме и на духовном мњење да ништа не вреди задобити цео свет, а изгуби- ти своју душу врло претенциозан зада- так, мора се признати душа овог пројекта је ње- гов оснивач марко сандаљ, син ковача како сам за себе каже, а који је као млад шеснаестогодишњак отишао из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и богатством и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику празнину убрзо стицајем околности губи своје огромно матери- јално богатство, али зато задобија оно непролазно, а то је оно духовно бога је упознао не путем традиције и обичаја већ путем читања божије речи тј светог писма, али своје искуство није задржао само за себе већ је решио да га подели са другима и плод те његове жеље је управо овај сајт исти је са правом оцењен врло позитивно од надлежног, канад- ског архијереја г георгија, тако да се налази под ње- говим благословом многи препозна- ју овај пројекат по упечатљивим и за- нимљивим доку- ментарним филмо- вима који се баве неким од најакту- елнијих духовних проблема данашњи- це питање свођења славе на јело и пиће или узимање у обзир ње- ног узвишенијег смисла, пи- тање поста, поштовања свештенства или беле куге – све те и многе друге дилеме су обрађене на начин пријемчив чове- ку данашњице, сумњичавом и жељном аутентичних и правих аргумената сви документарци у продукцији пројекта пријатељ божији и многи други ништа мање интересантни и поучни се налазе сајт пријатељ божији протонамесник горан живковић јул/август 2013 61 у подсекцији филмови они су углавном постављени у једном од најпопуларнијих видео сервиса vimeo, а између свих оста- лих ту су и два значајна документарца познатог редитеља ђакона ненада илића који се баве двојицом српских великана 20 века – светим владиком николајем и светим авом јустином ћелијским на жалост, сем у црквеним круговима, ова два ремек-дела филмске уметности једва да су изазвала ширу пажњу наше јавно- сти тако да је њихово убрајање у списак електронски доступних документараца за сваку похвалу списак видео записа који се могу гле- дати преко овог сајта је право духовно благо – ту су документарац о чудесним исцељењима пацијената, затим један многи препознају овај пројекат по упечатљивим и занимљивим документарним филмовима који се баве неким од најактуелнијих духовних проблема данашњице 62 4/2013 који се бави старим и онемоћалим људи- ма препуштеним себи самима, као и онај који се бави историјатом чудотворног појаса пресвете богородице ту је и кра- так и поучан филм три приче у два дела, затим икона иза које стоји већ помену- ти ђакон ненад илић (а која је рађена по књизи епископа нишког др јована пури- ћа „икона христа – људско лице бога“) света гора која је одувек изазивала ин- тересовање такође је обрађена у једном документарцу, као и манастир свете ка- тарине синајске у последње време руска кинематографија је изнедрила неколико врло интересантних остварења са право- славном тематиком тако да овде можемо погледати познато острво, затим филм поп о пожртвованом свештенику и ње- говој попадији – са српским титловима врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углав- ном поуком неког светитеља оне су напи- сане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде ево неколико мудрих изрека светитеља: „не бој се самоће без људи, већ се бој самоће без вере“ (св вла- дика николај), „наука или знање без до- броте јесте мудрост ђаволска“ (св фила- рет московски), итд рубрика чланци пуна је пробраних тек- стова признатих православних духовни- ка са врло актуелним темама ту можемо наћи одличан текст о слободи познатог грузијског архимандрита рафаела каре- лина, затим текст који се бави излечењи- ма болести душе од лазара абашидзеа, а третирају се и теме попут самоће, односа греха и туге, лажне духовности данашњи- це, културе општења, итд у сваком слу- чају рубрика је за сваку похвалу, а тексто- ви за препоруку у рубрици књиге можемо наћи доста добрих наслова, углавном класика као што су казивања боготражитеља свом духовном оцу, мој живот у христу, ми- сли о добру и злу и многе друге свакако ће за новајлије у вери ова литература бити право откровење, а за оне који на- предују на путу спасења на окрепљење и утврђивање духа свакодневно ажуриране вести се налазе у истоименој рубрици, а ту су и рубрике посвећене духовној музици, светоотач- ким поукама, молитвама, сведочанстви- ма чуда јеванђеље посвећено дану и са пригодним тумачењем је доступно у аудио формату пројекат пријатељ божији има и свој форум који обилује квалитетним темама и садржајима, али се на жалост не може рећи да је посећен и да обилује дискусијама коначни утисак о сајту је да је у његову израду и одржавање уложено доста тру- да ажурира се редовно, питак је, јасан, садржајан и душекористан зато се нада- мо да ће бити инспирација многим дру- гим пројектима православне садржине у будућности  аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углавном поуком неког светитеља оне су написане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде е–мисија јул/август 2013 63 царство духа светога царство је свако довека, и то је земље слика ал’ има и једно небесно, а то је царство тројично слава је оца бескрајна, о каква је то тајна, сведржитељ свега је творац, човеков је прави отац слава је сина очева, због нас се телом одева тродневно погребен устаје, спаситељ света, он постаје слава је духа утешна, јер он је свету истина једна је сила духа тог, а дарови списка бескрајног силом су духа апостоли, веру, сву, свету пренели к’о ватра су биле речи те, христу се правом клањајте од оца је духом светим, пречиста, христа назвала својим, богомајка, дјева поста тад, божије баште нови сад царе небески, утешни, спаси наш народ грешни венчиће траве плетемо, милости твоје иштемо без духа божијег не може, у цркву твоју, о боже! крштени волите цара свог молите цара небеског молите духа светог поезија поезија читалаца мисионара вероучитељ хаџи драган б поповић 64 4/2013 поезија ученика веронауке мученица „где си, србијо православна, зове те твој отац сава где си, мученице славна, господу своме одана? христовим венцем си овенчана ангелским песмама опевана вековима стара а вечно млада србијо, где си сада? што скриваш своје свето лице православне и моћне царице? дођи, кћери моја, чиста попут росе, дођи, србијо мила, мој поносе“ у том долази србија убога: „оче саво, за бога милога, иди и не гледај моју ругобу! твој поглед трпети не могу!“ свети сава диже старицу, некад младу, моћну царицу у чуду он је тужно гледа: „радости моја, србијо света, шта ти се догодило? ко ти је ово учинио? што ми стојиш тако покисла, сиромашна и гологлава? где је ведрина у твојим очима? где је крст часни на твојим грудима? где су венци славних царева, које си са поносом на глави носила? где је лепота и младост твоја? проговори србијо, кћери моја!“ сиротица паде на колена, бледа, cа сузом у очима кршећи руке и ридајући с горким гласом говорећи: „и сто непријатеља да се на мене окомило ништа ме, ама ништа не би сломило али, авај мени, велике ли муке, ово су ми учиниле српске руке! псовкама ме србин пљује, лажима он ме трује, блудом својим ме оскрњује, за грехе своје се не каје поцепали су ми царску одежду а оставили ми убогу надежду убиством ће ме коначно убити, ускоро ће ме и на крст распети! о оче саво, ћерку своју спаси и овај огањ греха ти угаси!“ са великим болом свети сава се помоли: „господе благи, господе свесилни, помилуј своју ћерку страдалницу, србију, свету мученицу! а србину издајнику који те разгневи, опрости и покајање подари ако ли се који србин не покаје, већ живети у греху остане, ја га више нећу пред тобом бранити, но ти види шта ћеш с њим чинити јер сваки србин који србији зло чини, србин није, нити може бити!“ марија василијић vii/4 ош „филип кљајић фића“

Свеска: 355 | Блажени милостиви
... што би мајкама са више деце пружила осећај сигурности дајући им неке олакши- це, било кроз директна давања за свако дете или кроз рачунање пензионог стажа мајке су у суштини кажњене, јер морају и да раде и подижу породицу да и не говоримо о (не) култури послодаваца, односно, дискримина- цији жена приликом запошљавања у васкршњој посланици патријарх иринеј је дао посебну подршку вишедетним поро- дицама шта бисте ви препоручили као под- стицај породицама са мало деце? интересантно је оно што сам чуо, и овде и у канади, од наших старијих људи – нису рекли да им је жао што нису много више за- радили новца него што нису имали више де- це мислим да је то неки показатељ и да би наша земља морала у некој мери да помогне вишедетним породицама, макар да симбо- лично покаже бригу о породици ми имамо срећу да нам бака много помаже споменуо бих и препоруку блаженопочившег влади- ке данила крстића: „природно да је дар де- теродија најважнији за опстанак србадије а тај проблем прираштаја, многодетности, можемо решити само ако у целом нашем народу пробудимо послушност богу, који је заповедио: рађајте се и множите се! значи, ако се младожења ломи око избора: кола или колевке, онда парох треба да саветује нововенчаним супружницима да изаберу колевку, јер лепо дете је жива статуа створе- на за живот вечни“ исто нам поручује и св владика николај: „дај боже да се срби сложе, умноже и обоже“  вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 31 у руској православној цркви су забрину- ти новом редакцијом кривичног закони- ка који забрањује телесно кажњавање деце као аргумент, представници рпц се позивају на свето писмо које „разматра могућност ра- зумног коришћења физичке казне из љубави, као неодвојивог дела права родитеља, која су установљена богом“ сагласно изјави па- тријаршијске комисије за питања породице, заштите материнства и деце, због тога могу да настрадају и добросавесни родитељи ко- ји кажњавају своју децу „умерено и разумно“ лентару је говорила са председником те комисије, протојерејем димитријем смирно- вим о томе како треба правилно васпитавати децу из изјаве патријаршијске комисије за питања породице може се извући закључак да православна црква одобрава физичко кажњавање деце? – потребно је да правилно прочи- тамо руске текстове уопште не одобрава, већ прихвата као крајњу меру изјава је дата поводом нове редакци- је члана 116 кривичног законика, „батине“ у народу су га чак прогласили законом о за- брани васпитања бојимо се да све то мо- же довести до кривичног поступка против добросавесних родитеља, који воле сво- ју децу за обичну шљапку по гузи или чак подвикивање, које заштитници права де- тета сада могу да сматрају психолошким насиљем, могу да вас пошаљу на служење затворске казне до две године дугачко одвајање са мамом или татом ће нанети де- тету много већу штету него умерен и разу- ман ударац по гузи, који ће дете заборавити до вечери појам „умерен“ је различит за све можда би требало да се законодавно одреди граница „разумности“, да не бисмо пали у искушење? – код нас у кривичном зако- нику не постоји појам „крава“ и како онда ја сада да једем говедину? а жабљи ба- таци? са овим такође имамо велики про- блем и замисли- те, сунце код нас сија требало би хришћански брак и породица црква не позива да се бију деца црква позива да се деца воле, да се крсте родитеље да се венчају, све да опраштају и држе постове где су заштитници права када убијају децу у сирији или украјини? нема их они штите нашу децу зашто? зато што их воле? беседа са протојерејем димитријем смирновим о томе како са мером кажњавати децу „каиш боље плетени “ разговор водила: наталија грањина 32 3 / 2017 и то такође описати у закону по овом пита- њу ми можемо да дођемо до лудила ако ми не схватамо шта значи разумно кажњавање – значи потврђујемо свој потпуни идиотизам тада би требало да нас ограде жичаном огра- дом и лопатом хране пшеницом заштитници права који се баве проблемом насиља говоре о томе да све породичне трагедије управо и потичу од тих ћушки – заштитнике права издржавају специ- јалне западне агентуре где су заштитници права када убијају децу у сирији или укра- јини? нема их они штите нашу децу зашто? зато што их воле? на грчком оне који воле децу називају педофилима треба гледати ситуацију видите, на пример: прелазим вр- ло прометан аутопут у левој руци држим кофер у десној дете мој малиша почиње да се отима шта мислите да треба да се уради? да клекнем пред њим, ставим руке на груди: „васа, то није лепо?“ а све вре- ме око нас јуре кола да се брзо заустави малиша који не разуме опасност, зато што још увек има расејану свест, може се ура- дити само ћушком а нама наша вољена држава у оваквом случају прети затвором, а заштитници права ће то да истражују, пи- шу извештаје патријаршијска комисија је против прекомерне умешаности државе у дела породице држава – то је чиновник, а чиновник никада не може да воли дете ви- ше од родитеља зашто се ви бојите да ће нови закон бити обавезно искоришћен против родитеља? – сваки човек има оне који га не воле ја сам уверен у једно: било који закон мора би- ти разуман и праведан а тога овде нема ја сам уверен да ће наш председник, владимир владимирович путин, пре него што потпише овај предлог закона, да се пажљиво упозна са њим ми нисмо мислили да ће овакав за- кон тако брзо прихватити мислили смо да ће он до јесени да чека, и да ће друштво још мо- ћи да да своје мишљење практично у свим земљама су уведене казне за домаће насиље ове недеље је у француској усвојен закон по коме за шљапке и шамаре детету могу да вас осуде на три године – ми живимо у русији са својом традици- јом и културом руским родитељима прети озбиљна опасност са запада и овако је код нас у кризи породица, имамо врло много развода, деца су непослушна, развраћују се кинематографијом, естрадом, медијима, посебно интернетом ако погледамо какве речи размењују петаци у „вконтакте“ (руски фејсбук, прим прев) можемо да оседимо а овде још имамо – не смеш да их зауставиш! да ли су и вас кажњавали у детињству? – само једном ме је истукао отац и сада се сећам тога, колико сам био крив зашто? – био сам безобразан и ви се на њега не љутите? – не, наравно захвалан сам му зашто не ударити дечака, ако је рецимо, он опсовао баку? сећам се једног од својих парохијана, говорио је да је врло захвалан своме оцу ко- ји га је некада истукао „зашто?“, питам „за- то што сам дошао из школе где сам пушио“ обећао ми је, ако нађе још једну цигарету, да ће ме убити од тада он не пуши и отац му је управо сачувао здравље тај мушкарац сада има 45 година апсолутно би могао да оболи од рака али он се сада тога сећа са љубављу према покојном оцу ево, тако се то одразило на његову психу да ли су други методи васпитања мање ефектни? – нико не говори да су шљапке начин вас- питања не, то је крајња мера као доживотна казна у кривичном законику, на пример тако је и овде отац и мајка би могли да му укажу на то: „твоје понашање превазилази све гра- нице немој да будеш сурово кажњен“ хришћански брак и породица мај / јун 2017 33 хришћански брак и породица а колико се може примењивати крајна мера, а да она не постане навика? – мислим, да у току живота, не више од три пута при чему у врло кратком периоду моје четрдесетогодишње педагошко искуство го- вори да је то ефективно само од 9 до 12 годи- на пре тог узраста или после је само штета ово се односи само на дечаке због чега? – код млађих не наилази на разумевање код њих се јавља осећај да су се понели пре- ма њима престрого као резултат родитељи могу да добију супротну реакцију: дете може да постане лажљивац, издајник и кукавица а шеснаестогодишњи дечко ће, насупрот ово- ме, рећи: „боље да ме и удариш, него да ми све то говориш“ он ће много лакше прежи- вети каиш од неког тамо „поповања“ на овом делу одрастања нека друга средства постају виша мера од 9 до 12 година је најосетљиви- ји узраст, почетак одрастања тада и почињу дечије крађе, пушење у овом узрасту крајња мера, једном годишње, потпуно може да зау- стави малог човека јер се памти сирочиће и девојчице не треба дирати де- војчице имају нежну душу, и телесне казне се памте цео живот и поистовећују се са увре- дом – а то је штетно за душу не смемо никада никога тући руком, ногом, или неким јаким предметом за то се одувек код нас у русији употребљавао витамин „к“ метла од прућа? – метла је сувишна, пошто може да остави трагове каиш боље плетени, јер је мек и ви- ше утиче психолошки него што причињава стваран бол ударити ћушку и тући су потпу- но различити појмови сада свако почиње да се подсмева и руга томе што црква позива да се бију деца црква позива да се деца воле, да се крсте родитеље да се венчају, све да опра- штају и држе постове  извор: лентаru превод: душка здравковић, православна породица, мај 2017 крајем великог поста ужи круг јавности био је уздрман вешћу о новим „образов- ним пакетима“ које је министарство про- свете (мп) увело у наставу широм србије ти пакети, који се наводно баве образовањем о сексуалном насиљу, уствари су били спре- мљени тако да нашој деци промовишу изо- пачену сексуалност и све врсте настраности и разврата, док су упоредо са тим садржајем нудили и екстремно антипородичну пропа- ганду примера ради, ауторке пакета у јед- ном делу обимног „градива“ постављале су питање: „да ли је породица безбедно ме- сто?“ на које саме одговарају: „породични дом је, у ствари, најопасније место у модер- ном друштву“ сличне поруке су прожимале целокупни садржај пакета, који су требали да уђу у наставу од вртића до средње школе (за децу узраста од 3 до 18 година) овакав антихришћански садржај, који је пласиран кроз читав школски систем, алар- мирао је многе родитеље и то не само оне верујуће узнемирени овако очигледним и бруталним нападом на душе, тела и умове њихове деце, родитељи су у спрези са про- светним радницима и одређеним бројем директора покренули широку иницијативу отпора и обавештавања јавности пресуд- ну улогу у обавештавању шире јавности од- играло је удружење грађана „ко нам трује децу“ (кнтд), чији председник зоран јова- новић каже: „након проучавања овог спор- ног и проблематичног садржаја, закључили смо да предложено `градиво` више личи на сексуални водич и ширење идеологије хо- мосексуализма него на било какву заштиту деце од сексуалног насиља мобилисали смо јавност, алармирали цело чланство, писали министарству просвете, у неку ру- ку представљали главни штаб акције“, каже јовановић осим обавештавања јавности и широког круга свештенства, битан фактор отпора чи- ниле су и удружене акције родитеља: ван- редни родитељски састанци, савети родите- ља, петиције тако је интернет петицију коју је покренуо „центар за заштиту породице“ само у првом дану потписало 5 000 људи, хришћански брак и породица 34 3 / 2017 а укупно пре повлачења пакета, петиција је имала више од 10 000 потписника просвет- ни радници су се такође удружили, из чега је произашло саопштење синдиката просвете (успрс) којим се мп позива да хитно повуче пакете из наставе иако највећи део јавности није био упо- знат са овим дешавањима, углавном због ћу- тања великих медијских кућа, мп је добро осетило да даље инсистирање на примени пакета може да доведе до масовне побуне, те је због тога по хитном поступку повукло „образовне пакете“ из наставе за право- славне хришћане ово је била велика радост, али и упозорење наиме, добро је познато да је у неким западним државама (као што су нпр сједињене америчке државе и кана- да), хомосексуална пропаганда већ дубоко зашла у школске системе у тим земљама, као и у неким другим, постоје разноразни покрети отпора, који имају за циљ да одбра- не децу од насилног излагања порнограф- ским, развратним и мужеложничким (хомо- сексуалним) материјалима овакви покрети отпора указују да је уплив ове врсте идео- логије у школе постао глобални проблем на глобални продор пипака лгбт (лезбијског, геј, би – и транс–сексуалног) екстремизма душе наше деце су нападнуте и наша родитељска дужност је да их бранимо! наставни програм за разврат србије марко спасеновић мај / јун 2017 35 указује и закон који је државна дума руске федерације донела 2013 године, којим се забрањује пропаганда која детету реклами- ра нетрадиционалне вредности и сексуалне односе у нашој земљи овакав закон не постоји, а до сада није постојао ни организован отпор против такве врсте пропаганде стога су се временом одређене интересне групе успе- шно позиционирале у свим сферама нашег друштва, све до самог министарства про- свете, које справља васпитно-образовни програм за нашу децу у мп постоји „група за заштиту од насиља и дискриминације“, која је овај и овакав програм развила и пла- сирала, у сарадњи са невладином организа- цијом „инцест траума центар – београд“ та група већ дуже време око наше деце плете мрежу чији је до сада најекстремнији про- извод управо овај збир „образовних пакета“ бура која се у вези пакета подигла у јавно- сти, а коју је у корену хранио српски хри- шћански дух, можда ће се после прве „побе- де“ стишати у том случају, уколико не дође до коренитих измена у мп, сличне програ- ме можемо очекивати поново у будућности поучени овим скорашњим искуством, твор- ци тог програма ће вероватно наредних пу- та бити суптилнији у његовом спровођењу, уводећи га кришом кроз различите настав- не предмете стога православни хришћани први морају држати широм отворене очи јер је од суштинске важности да приметимо сваку опасност која прети нашој деци и да их од те опасности заштитимо сваки родитељ би требало да се упозна са повученим „образовним пакетима“, чи- ји је садржај јавно доступан на интернету постоји опасност да ће делови ових паке- та бити пласирани на друге начине и наш први задатак је да их препознамо уколи- ко, не дај боже, такав садржај препознамо у наставном програму нашег детета, треба имати на уму да нисмо усамљени, нити је- дини којима то може да смета обавезно треба да обавестимо свештенство и питамо шта можемо да учинимо после обавешта- вања свештеника, наредни корак је да оба- вестимо своје ближње не смемо се либити да „галамимо“ о оваквим проблемима на родитељским састанцима, пред директо- ром школе, у својој широј породици или на послу душе наше деце су нападнуте и на- ша родитељска дужност је да их бранимо! уосталом, како се показало, верујући на- род није усамљен у овој борби – напротив, у србији су усамљени они који овакву про- паганду већ годинама пажљиво припрема- ју и спроводе напослетку, треба да знамо да право ро- дитеља на васпитавање детета у складу са сопственим уверењима штите устав репу- блике србије, универзална декларација о људским правима, конвенција ун о прави- ма детета, међународни пакт о грађанским и политичким правима, као и неколико пресуда европског суда за људска права у канадским школама се чак нуди и фор- мулар који родитељ може да попуни, кроз који се разјашњава каква врста садржаја је пригодна, а каква није за дете тог родите- ља то би могао да буде добар превентивни модел и за србију надамо се и усрдно мо- лимо богу да ће немили догађај са „обра- зовним пакетима“ бити почетак прочишће- ња српске просвете  извор: wwwpravoslavniroditeljorg хришћански брак и породица антихришћански садржај „образовних пакета“, који је пласиран кроз читав школски систем, алармирао је многе родитеље и то не само оне верујуће 36 3 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, днев- ници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непоновљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих зовем се иван м, из новог сада сам, имам двадесет три године у заједници сам два- десет пет месеци, због проблема које сам имао са алкохолом и коцком, тачније, рулетом и апаратима почео бих са својим сведочанством и вра- тио бих се у детињство, које је, колико се се- ћам, слично као и код свих дечака породи- ца је била добра према мени, завршио сам основну и средњу школу, играо сам фудбал први проблеми почињу крајем основне школе када се први пут сусрећем с алкохолом, пивом, вином примећујем да ми се свиђа да будем под дејством алкохола, да могу лако да ступим у контакт и комуницирам са девојка- ма, да сам отворенији, јачи, снажнији и негде ми се свидео тај осећај алкохол, касније, временом прелази у навику свакодневног ко- ришћења, где се у почетку то није ни примећи- вало, нити сам то осетио, ни признао сам себи да имам с тим проблем што се тиче коцке, ру- лета, тикета и апаратâ, такође бих рекао да то почиње крајем основне школе, где са својим другарима мало „проверавамо срећу“ и игра- мо чисто ради досаде први пут се сусрећем са већом количином новца са седамнаест–осам- наест година тада сам се заљубио у тај осећај новца, моћи, друштва: све може да се ради, све може да се купи адреналин и тај доживљај, као и сама помисао да може да се са малом количином новца стигне до огромне суме за само пар сати (или чак неколико минута) мени је ушао у навику и начин размишљања, начин живота завршавам средњу школу, нисам био лош ђак у кући се отприлике претпоставља- ло да сам већ почео да се коцкам кат- кад ме виђају пијаног, али сам био вешт манипулатор и доносио лепе оцене, снала- зио се да то прикријем када сам завршио средњу школу, са осамнаест–деветнаест го- дина, почињем да радим и на пијаци као земља живих сведочанство ивана м мај / јун 2017 37 трговац и у грађевинским фирмама као по- моћни радник, добијам плату и дневницу проблема код мене није било што се тиче ра- да, али све те паре што бих зарадио одмах бих користио за своја задовољства: одмах бих коц- као, пио, чашћавао, проводио се тада већ улазим у прве сукобе са мајком и са очухом, јер када бих потрошио све паре, онда сам вадио из новчаника новац који није мој, продавао злато, алат, каблове за струју свашта сам радио да би држао тај ритам живота ни- сам то признавао себи док ме, наравно, нису избацили из куће у двадесет и првој години јер је све прелило чашу, поготово када сам почео да правим и позајмице стално сам био под не- ким притиском, депресијом, лудилом, стално сам измишљао начин како да дођем до новца и то је мене одвојило од моје породице која је, богу хвала, нормална, вредна, поштена ка- да сам истеран из куће, осетио сам шта значи имати одговорност да купим храну, да платим подстанарство први пут сам то осетио и ни- сам био у стању то да урадим, јер сам трошио сав свој новац на ствари које нису нормалне и којима нисам могао да одолим пре него што сам ушао у заједницу, вуцарао сам се по ули- ци, све сам прилике искористио код другара, и позајмице сам, наравно, свакакве искори- стио, нисам имао ни да вратим дугове спавао сам по парковима, по каналима, у жбуновима, некад трезан, некад под дејством алкохола почео сам да се осећам као неки бескућник, лудак јаки налети депресије, помрачење ума, стрес после шест месеци таквог живота, без породице, на улици, кад су сви дигли руке од мене, затражио сам помоћ у заједници првих годину дана ни мало лако није било јер сам морао да прихватим неке ствари и при- метим своје слабости које дуго нисам могао да прихватим пре уласка у програм у заједници се сусрећем сам са собом, са својим емоци- јама, са својим мислима учим се послушању, смирењу, учим се да прихватим неке ствари стичем нове радне и животне навике од јутра до вечери, те полако, временом, свесно или не- свесно, како то бива, ослобађам се свих старих навика остало ми је још шест месеци до самог благослова, а био сам на три провере на првој провери, први пут сам се сусрео чисте главе сам са собом и с људима ступио сам у контакт са својима на жалост, нису хтели да се виде са мном, јер су били љути и нису веровали да сам се променио ја сам то прихватио и вратио сам се у заједницу био сам шест месеци, изашао на другу проверу опет сам покушао да ступим у контакт с њима и даље нису могли, тј нису хте- ли да чују за мене недавно сам био и на трећој провери и тек тада сам се, коначно, видео и са браћом и са сестром и с очухом и с мамом не- како је све било онако као у сну, као у бајци за све оно што сам молио, то се обистинило мо- гу да се вратим кући на пролеће немам више налете депресије, лудила, размишљања како ћу да позајмим, како ћу да коцкам, како ћу да лудујем осећам се врло добро тешка је заједница, али помогла ми је изола- ција и сам начин живота овде да дођем себи и да увидим неке ствари једва чекам да идем да радим, да упознам девојку, да будем са својом породицом, да идем на посао једва чекам да живим било ми је на корист и то потврђујем личним доживљајем и осећањима кроз овај период, пре заједнице и у самој заједници и, ето, пред крај заједнице сад шта ће бити и ка- ко ће бити даље, на мени је и свестан сам то- га на мени је знам да не треба да се плашим, само треба да се трудим ето, толико од мене опростите и хвала вам  земља живих немам више налете депресије, лудила, размишљања како ћу да позајмим, како ћу да коцкам, како ћу да лудујем осећам се врло добро 38 3 / 2017 мај / јун 2017 39 по изласку из пустиње након кушања од стране ђавола, свето писмо сведочи да исус пође по галилеји учећи по синагогама и проповедајући јеванђеље о царству и исце- љујући сваку болест и сваку немоћ у народу, те да је за њим је ишло много народа из га- лилеје, декапоља, јерусалима, јудеје (мт 4, 23–25) када се накупило много народа исус се попе на гору и каза им беседу на гори, на којој је изрекао девет блаженстава гора блаженства се по мишљењу многих богослова налази у галилеји недалеко од ка- пернаума, док је по некима беседа на гори из- говорена на сионској гори тридесетих годи- на 20 века фрањевачки монаси су извршили археолошка ископавања на гори недалеко од капернаума и том приликом су откривени те- мељи ранохришћанске цркве из 4 века са мо- заицима недалеко од тог места 1937 године су изградили цркву гроб лазара четвородневног село витанија смештено је 3 км источно од јерусалима, данас је то ал-елзарија (арап = место лазарево) у њему је живео лазар са се- страма маријом и мартом славни догађај ла- заревог васкрсења црква слави као лазареву суботу лазар је касније постао епископ на кипру, а цар лав мудри је у цариграду изгра- дио храм посвећен лазару четвородневном и 980 године пренео мошти светог лазара у цариград када су том приликом откопали ла- заров гроб у граду китији, на кипру, нашли су мермерну плочу, на којој је стајао натпис „ла- зар четвородневни, пријатељ христов“  светиње свете земље гора блаженства се по мишљењу многих богослова налази у галилеји недалеко од капернаума гора блаженства јелена јонић фрањевачки храм на гори блаженства (извор: svetazemljainfo) улаз у лазарев гроб (извор: biblewalksorg) лазарев гроб, витанија (извор: biblewalksorg) 40 3 / 2017 ксиропотамски манастир је посвећен че- трдесеторици севастијских мученика (9 март) и смештен је на узвишењу 300 метара изнад мора на пола пута дафни–кареја јед- но предање каже да је манастир основала императорица пулхерија (450–457), а друго вели да је овај манастир основао византиј- ски цар роман i лекапин, који му је даровао пурпурни огртач међутим, према поузда- ним изворима манастир је основан 965 го- дине, недуго након оснивања велике лавре по свему судећи, оснивач манастира је био монах павле ксиропотамски који је пропо- ведао у србији и повардарју монах павле је био игуман манастира, и потписник прве светогорске повеље, што је давало велики значај манастиру у то време игуман павле је био аутор манастирског типика и уређе- ња монашког начина живота који су се раз- ликовали од велике лавре на почетку свог постојања манастир је био посвећен светом нићифору, све до 1200 године када мана- стир упада у дугове и долази у лоше стање свети сава српски га је обдарио златом и сребром којим је подигнут нов католикон (црква), урађен је животопис, поново осве- штан манастир и од тада је посвећен четрде- сеторици севастијских мученика све до да- нас касније манастир помажу и византијски цареви – михајло палеолог viii (1259–1282) је 1275 године лично посетио манастир већ 1280 године под притиском унијата, мана- стир невољно прихвата унију са римом за време службе, коју су латини служили зајед- но са манастирском братијом, главна црква се срушила! том приликом већина латина и манастирске братије је настрадало овај до- гађај се тумачио као божија казна због изда- је православља касније је царев син андро- ник обновио главну цркву светиње свете горе манастир поседује највећи део животворног крста за који се зна у свету (дужине 31 и ширине 16 цм) са пробијеним ексером манастир ксиропотам др немања јонић манастир ксиропотам (извор: monastiriagr) мај / јун 2017 41 током 14 и 15 века главни дародавци и ктитори манастира су били српски краље- ви и деспоти, од тог новца је изграђен од- брамбени зид и пирг за време турске владавине султан селим i је доста помогао манастир на- кон што је 1520 године имао виђење четрдесет севастијских мученика манастир је преживео и два велика пожара 1507 и 1609 године у 18 ве- ку полусрушени мана- стир обнавља монах ке- сарије дапонтес, дарује га и моштима четрдесет севастијских мученика, обнавља главну цркву 1762 године и поново живопише 1783 године на фасади припрате мо- же се видети блок офита са барељефом светог ди- митрија светитељ је приказан са огртачем, како десном руком привија крст на груди позлаћени дрвени иконостас у дуборезу је из истог времена храм је у целини осликан фрескама 1783 год: у наосу су новозаветни, у унутрашњој припрати старозаветни при- зори, а у спољњој сцене из апокалипсе нат- пис изнад главног улаза у цркву с унутрашње стране односи се на фреске, а онај спољњи на манастирске ктиторе пред иконом четр- десеторице мученика гори шест кандила ксиропотам има облик четвороугла, 70 х 90 м и пространо двориште („каквог нема у другог манастира“), а зграде конака су тро- спратне већина данашњих грађевина је из осамнаестог века звонара је највиша гра- ђевина и у њу су узидане две главе у баре- љефу: једна представља царицу пулхерију, а друга преподобног павла са ореолом око главе и натписом: „свети павле ксиропотамски, син најпобожнијег миха- ила“ у средишњем делу дворишта поред цркве се налази и фијала коју је изградио монах кеса- рије у црвеном мермеру у јужном делу манастира је смештена трпезарија која је обновљена и жи- вописана 1859 године од стране монаха софрони- ја и никифора из скита свете ане поред като- ликона, главне цркве у утврђењу манастирском је смештено још седам параклиса док у бли- жој околини манастир поседује четири келије: вазнесењску, рођења претече, успења бого- родице и светог атанасија, а у кареји келију светог димитрија, као и већину објеката у луци дафни од драгоцености манастир поседује многе значајне као што су: највећи део животвор- ног крста за који се зна у свету (дужине 31 и ширине 16 цм) са пробијеним ексером, што представља највећу светињу манастира (ма- настир је по једном предању име добио од царице пулхерије, а по другом од цара ро- мана лекапина) поред овог, манастир има још три мања комада крста, затим чудотвор- ну икону 40 мученика севастијских, затим честице моштију многих светитеља ту је и пулхеријина патена од стеатита, пречника светиње свете горе манастир је данас општежитељни и броји око 60 монаха у братству и има по многима најстрожији манастирски типик у односу на друге светогорске манастире највећи познати комад животворног крста, манастир ксиропотам (извор: pravoslavieru) светиње свете горе 42 3 / 2017 храмови у изградњи 15 цм, која се сматра једним од највећих достигнућа византијске ситне пластике на унутрашњој страни има рељеф који при- казује божанствену литургију у којој уче- ствују небеске силе литургија је приказа- на у концентричним круговима што прате линију облика патене у средишту је кру- жна представа богородице која држи хри- ста на исти начин је урезана и читава хим- на иже херувим епископска жезла од којих су два од ћилибара, као и вредне одежде и лични предмети византијских царева ма- настирска библиотека је смештена изнад припрате главне цркве, у њој се чува 425 рукописних књига, 21 документ на перга- менту и око 5000 штампаних књига овај књижни фонд је доста скромнији од оног који је био до 18 века, када је изгорела ма- настирска библиотека данас се ксиропотамски манастир на- лази на осмом месту хијерархијске листе светогорских манастира, а у тетради коју предводи хиландар је други у рангу ма- настир је данас општежитељни и броји око 60 монаха у братству и има по многима нај- строжији манастирски типик који је риго- рознији у односу на друге светогорске ма- настире, а који прописује да комуникација између монаха мора да буде минимална посећеност од стране ходочасника је мала пошто тешко добијају благослов за бора- вак у њему  манастир ксиропотам (извор: pravoslavieru) недалеко од будве, у црквеној општи- ни грбаљ, налази се манастир светог саве познат под називом „савина главица“ о њему смо 2016 године писали у рубрици представљамо вам ова светиња тишине грбаљског камена и лепоте исихастичког живљења треба да добије нову кућу хри- шћанима и нову радост небесима – нови храм храм ће бити посвећен светом сави и на- лазиће се на месту садашње цркве свети- ња која сада ту стоји неће бити уништена, већ ће нови храм из ње изникнути, као што хришћанин узраста у врлинама, стремећи ка небесима, а изнутра горећи огњем љу- бави христове храм ће бити подигнут на мај / јун 2017 43 зидинама изграђеним пред први светски рат, а црква у којој се сада служи биће срце храма у коме се спаја небо и земља на нају- звишенији начин – олтар цркву ће красити и звоник, који ће на висини од 21 метра сво- јим звуком сједињавати монашко и анђелско појање дужина храма биће 27, а ширина 9 метара, те ће и на велике празнике свако мо- ћи наћи место у њему заиста је прелепо кад стара твар постане нова у христу, а тек када оно што је христово узраста из славе у још већу славу уколико желите да се информишете ка- ко помоћи изградњу ове нове светиње, то можете учинити контактом преко имејла mansavinaglavica@gmailcom  светиња која сада ту стоји неће бити уништена, већ ће нови храм из ње изникнути, као што хришћанин узраста у врлинама, стремећи ка небесима, а изнутра горећи огњем љубави христове нови храм манастира светог саве код будве кристина давидовић храмови у изградњи 44 3 / 2017 у манастиру дечани постоји обичај, још из старих времена, да се у току васкршњих празника износи велики дрвени крст ура- ђен по жељи светог нестора крст је сведо- чанство вере дечанских монаха из времена када је њихова вера стављена на пробу и, као бисер проверен у ватри, засијала својим сјајем било је то у време када је обновље- на пећка патријаршија, под управом светога патријарха макарија соколовића срећа и радост народа због васпостављана српске патријаршије засметала је неким људима тада се појавио спахија нухо топчуоглу он је тврдио да је нашао рудник сребра на месту дечанског манастира, па је због тога хтео да раскопа олтар и цео храм игуман тома није оклевао и одмах је отишао код султана, који се тада налазио у једрену саслушавши де- чанског игумана, сулејман је издао ферман (14 марта 1558 г) којим узима манастир у заштиту и наређује да се цео случај непри- страсно испита братство је неколико година уживало у спокојству, док се није десило не- ко убиство близу манастира локалне власти су наредиле манастиру да плати казну због проливене крви, јер је та- ква казна постојала у османском правном систему монаси су се нашли повређени, па су послали посланство султану новим фер- маном из априла 1563 године, наређено је да ствар испита, али је наглашено да монаси нису одговорни за убиство само што су ре- шили овај проблем, тамни облаци надвили су се поново над ову православну богомољу сеоски спахија мехмед тврдио је да дечан- ска имања припадају њему и да треба да се одузму од манастира (1564/65) монаси су морали да изваде две тапије да би доказали да он није у праву и становници села исти- нића заподенули су спор са дечанском све- тињом око имања у бивољану, па су монаси пожурили да изваде хуџет (поседовни лист) да би доказали право својине над имањем све те ударце, од којих су неки забележени у историјским документима, а неки нису, није било лако издржати увек је постојала опа- сност да се поклекне пред искушењима, и да манастир претрпи штету у тим и таквим тешким временима брат- ство је тешио и држао на окупу искусни ду- ховник, свети старац нестор дечански он који се подвизавао на дечанском метоху, у пустињи бељаји, окупио је клонуло брат- ство да се усрдно помоле богу и да зајед- нички траже излаз из невоља које су их са свих страна сколиле старац је затражио од јеромонаха никодима, који је радио у мана- стирској дуборезачкој радионици, да уради велики крст у тисовом дрвету заједно са осталим монасима, јеромонах никодим је прионуо на посао нашли су квалитетно др- во, изрезали у њему крст и украсили га нај- лепше што су могли по свим странама крста, где год је било места, исписивани су стихови, често уз коришћење скраћеница стихови су били одабрани из требника, октоиха, по- сног триода и молитава њима су се просла- вљали часни крст („крст хранитељ свеј васе- из историје српске православне цркве крст је сведочанство вере дечанских монаха из времена када је њихова вера стављена на пробу крст светог нестора дечанског као знак вере др ђорђе вуковић мај / јун 2017 45 љени верних“, „крст красота црквом“, „крст верним утврђење“, „крст ангелима слава“, „крст бесем јазва“), свети цар константин велики („крст крепост константину к вере“) и света царица-мајка јелена, која је прона- шла часни крст у јерусалиму („јелена обрете дрво чеснаго крста христова“) крст је по- хвала цркви („царски цвет цркви цавтет“) и целом хришћанском роду („хоругва христо- ва христијаном хвала“) он је оружје побе- де над општим непријатељем човечанства („биљег божији бијет беси“ и „добро дрво дијаволу досада“) достојан је сваке похвале („поју, почитају, поклањају се подножију“) часни крст доноси радост хришћанима („ве- рујуштим в него велије веселије“), радост ко- ја се не може описати речима све је то дело христово и ништа без њега не бива, поготову не победа над кнезом овог света („рече, роди се, радост роду“ и „спас сдела сен сатање“) и само частан (праведан) човек може ужи- вати у христовој победи извојеваној крсним знамењем („часна чест частним човјеком“) све су то стихови којима су се монаси из дубине душе обраћали са вером господу за спасење и избављење из бројних невоља у тешком времену крст светог нестора, као доказ чврсте ве- ре у бога, дошао је у право време (1564/65) султан сулејман је кренуо у поход на беч, ко- ји се неславно завршио после његове смр- ти, братство је претрпело нов ударац (1566) нови султан, сулејманов син, селим одмах се поставио као непријатељ хришћана он је повисио порезе свим црквама и манастири- ма у царству, једним делом и да би се осветио због очевог неуспешног похода хришћанске светиње који нису могле да скупе новац, би- ле су продаване ако хришћани нису имали пара да их откупе, светиње су биле рушене дечански монаси су се брзо организовали, храбрени светим старцем нестором успели су да окупе народ око себе и да плате овај ве- лики намет и народ се сабирао око манасти- ра тражећи за себе утехе у то тегобно време тако је радивој, раб христов, даровао путир, звездицу, ложицу (кашичицу), а вероватно и дискос (1667/1568) поред тога, радивој је поклонио дечанима и рипиде рипиде је ура- дио чувени српски златар тог времена кондо вук поменути златар је за манастир ставио оков и на једно јеванђеље старац и јеромонах нестор није хтео да његов манастир заостаје окупио је брат- ство око себе још једном, па су заједничким снагама озидали и осликали цркву свете тројице у брезовици код плава, што је све завршено 25 јуна 1567 године и посведо- чено ктиторским натписом тих година сул- тан селим је обновио берат (1568), а паша је дао бујрулдију („бурунтију“) дечанском игуману као царском соколару (1569), попу- штајући пред јаком вером народа и дечан- ског братства укрепивши братство у вери и завршивши своје духовне подвиге, старац нестор се је уснуо у господу и преселио се у царство не- пролазно оца нашег небеског спомиње се у општој стихири српским светитељима, а прославља се, са другим дечанским под- вижницима, 11/24 новембра према списку покретности манастира из 1902 године, ње- гов скромни кивот чуван је у припрати ове славне светиње кивот са моштима светог нестора нестао је у вихору првог светског рата (1915) са још неким манастирским дра- гоценостима везаним за наше историјске личности (крст светог кнеза лазара, купа краљевића марка и четири рипиде патри- јарха арсенија) кроз сва та искушења брат- ство манастира је сачувало овај крст, са по- стољем висок 2, 5 метра и широк 136 цм, који је јединствен у нашој цркви  из историје српске православне цркве 46 3 / 2017 вароши су урбана насеља грађена по стандардним прописима, првенствено уређеним улицама, трговима, парковима, градским четвртима, касније ће бити по не- колико реона, а све у циљу лакшег сналаже- ња и кретања по граду градове су, углавном, подизали властелини и племићи, тако што су у центру прво градили цркву, а око ње др- жавне грађевине и зграде богатијих грађа- на градска сиротиња, по обичају, била је на периферији сваки град имао је свој статут, скупштину и вéће које су бирали грађани у градовима су живели државни чиновни- ци, налазила се занатска удружења – есна- фи, банке судови, војна управа ширећи се и економски су постајали јачи – градови су постајали републике срби су имали дубро- вачку републику, са развијеном трговином и књижевношћу ради сигурности градови су обезбеђивани високим зидом и кулама за одбрану од нападача у равничарским пре- делима, бранили су се градећи широке и ду- боке канале са мостом на улазној капији ка- пије су грађене од дебелих дасака, ојачаване металним оковима страже су постављане по кулама уз даноноћно смењивање на основу ископина знамо да је простор данашње србије био настањен још у доба неолита многи српски градови надграђи- вани су на темељима старих градова тако су настали данашњи градови подигнути на ме- стима старих насеобина које су се простира- ле од војводине (тврђава бач и петровара- динска тврђава, сремска митровица), преко калемегдана и палежа, хисара, момчиловог града, звечана, вучитрна када су српски момци и девојке слати у иностранство да се школују по европским факултетима, тамо су прихватали многе позитивне, али и негативне особине евро- пљана враћајући се кући, већ факултетски образовани, доносили су европске манире не само у понашању како су то били млади углавном из богатијих српских породица, по повратку су желели да имају комфорније ку- ће од тврдог материјала како је то изгледа- ло може се и данас видети по старим кућама српских породица из тог времена: милошев конак, конак књегиње љубице, манакова кућа вуков и доситејев музеј, надалеко чуве- на кафана „?“ и др све је постајало нобл, од понашања, одевања до хране и пића неке породице су добављале и клавире, посебно својим мезимицама бицикли и аутомоби- ли ће мало каснити, али неће се дуго чекати да и они пристигну вароши се шире постају градови, господа хоће да живе европејски, а сељаци се батргају како знају и умеју у гра- довима и варошима почела је да израста јед- на друга група становништва – радништво које ће „стати“ између господе и сељака отварају се прва приватна предузећа и рад- српска традиција и обичаји када су српски момци и девојке слати у иностранство да се школују по европским факултетима, тамо су прихватали многе позитивне, али и негативне особине европљана српске вароши и градови у 19 веку: стари и неки нови обичаји спасоје т влајић мај / јун 2017 47 ње, појављују се нова занимања: бравари, лимари, вуновлачари, сајџије, апотекари, абаџије, кројачи, а стићи ће и фризери да би даме могле да се ондулирају одећа која се носила у градовима полако је заменила ону народну – стигли су европски кројеви, поја- вили су се први шешири, рукавице, смокин- зи поред свега овога појавиће се по поје- диним крајевима градова и вароши посебна сабиралишта, кућа изнад чијих су улаза уве- че светлели фењери црвене боје, за посебан занат, са по неколико згодних девојака које су зарађивале своји телима билијари, доми- не и картање слободно се играју по кафана- ма, што је традиција европског менталитета тог времена која се пренела и у србију од- вајају се друштва која се састају само на ода- браним местима градови још немају фабри- ке за пречишћавање воде за пиће користе се градски извори – чесме, куће које су дале- ко од чесама куповаће воду од сакаџија, који је превозе у специјалним дрвеним бачвама – сакама, које вуче коњ нема ни струје, али има градских фењера по улицама од „зна- чаја“, које одржавају општински служитељи – фењерџије фењери су се палили и гасили у тачно прописаном времену ујутру и увече неке улице су поплочане турском калдрмом већина их је под прашином и у јесен под бла- том у двориштима ретко ко од господе да узгаја нешто од поврћа има по нека воћка, и неко четинарско дрво поврће и воће се купује по пијацама, а снабдевање обављају сељаци околних села са млеком их снабде- вају сеоске млекаџије који превозе млеко у кантама, у посебним двоколицама – чезама које вуче један коњ, тачно и на време нема такси возила, нема камиона и цео саобраћај се обавља са сељачким запрегама – колима које вуку коњи или волови све се одвија у лаганом ходу, као и цео градски живот преко дана ноћу је мало живље боеми излазе у ка- фане у време када радници крећу на спава- ње, што је још један део негативног утицаја тадашње западне културе управа вароши београда (београд тада још увек није проглашен градом) је наслов књиге бранка перуничића (архив београда) у којој је до танчина описан однос грађана према вароши, као и све одредбе о лепом српска традиција и обичаји градови још немају фабрике за пречишћавање воде за пиће користе се градски извори – чесме панорама београда у 19 веку (извор: krstaricacom) 48 3 / 2017 понашању и обавезама варошана као пр- во и оно што је можда најинтересантније за данашње прилике, дат је списак свих слу- жбеника управителства вароши београда за јануар месец 1847 године – од управитеља, преко чиновника до буљубаше, апсанџије и пандура пешака са платом израженом у пà- ру управитељ подполковник јован вучко- вић имао је годишњу плату од 10833 гроша и 13, 50 пáра, пандурска плата износила је 720 гроша и 60 пáра ценовнике за све услу- ге одређивала је управа вароши, гостиони- це су категорисане у три категорије, посебно издвојене села у околини вароши плаћала су десетак од продајне цене својих произво- да, а у то време београд су окруживала села: мали и велики мокри луг, кумодраж, јајин- ци, бањица, раковица, кнежевац, жарково, миријево, вишњица десетак су плаћали још и савамалци, палилулци, београђани и бео- градски турци тежинска мера називала се ока = 1, 2828 кг десетак се плаћао на произ- водњу: пшенице, јечма, овса и кукуруза из- дат је посебан налог за тражење учитеља за потребе београдских школа 19 септембра 1828 године у вароши је било око 150 ра- зних занимања према документу „no п с 569/об 238, од 7 октобра 1849 г уведена је такса за на- плаћивање звона, полелсија, рипида, пре- столни и чело главе свећа, парастос, школа, учитељима, као и мараме и пешкири коме ће при спроводу умершиј припадати“ наведе- не су само две цркве у вароши: београдска саборна и палилулска црква интересантно је да су цене за саборну цркву биле скупље католика у вароши је било 24 породице ра- зних занимања, од доктора, професора до занатлија поменућемо две, за србе, значај- не породице: доктора јована машина и про- фесора матију бана, уз напомену да су ове породице међу првима дошле у србију, при- моране да спашавају своје главе руски путописац ровињски, новинар и слависта, боравећи у црној гори у другој половини 19 века дошао је да обиђе и ср- бију говорећи о њему на конгресу слависта др варвара хлабњакова казала је: „павле се зачуди што у београдским хотелима женској послузи власници нису давали плату кори- стећи се бесплатним радом тих жена зачудили су га београд- ски носачи који предлажу своје услуге, али то не чине агресивно и нападно свештеници су га за- чудили својим учешћем у разним друштвеним секцијама и инте- ресовањем за политику рекао је да је ‘тако мало у тим људима аскетског и да толико активно учествују у свему овоземаљском да се никако не могу сматрати било чиме посебнијим од народа и народног живота’“ ровињског је запањио и број жандарма по глави становника, „на сваких 50 људи српска влада има жандарма“ у околи- ни села крупањ пао је под сумњу локалног пандура чиновник му је тражио пасош, али ништа није могао да разуме, пошто није знао да чита одвели су га код начелника и испо- ставило се да је и он (чиновник) био непи- смен ровински је стигао у србију у тренутку када је незадовољство владавином обрено- вића достигло кулминацију овако је описао ситуацију: „кнез не верује народу, крши ње- гова права уз помоћ скупштине и остаје слеп и глув за све што се дешава у земљи читава србија претворила се у огромну полицијску управу“  српска традиција и обичаји кнез михаилова улица у београду, крај 19 века, разгледница мај / јун 2017 49 као вероучитељ који је више од два месе- ца провео у светој земљи делио сам уче- ницима – као и свим верницима из окружења – освећено уље из кандила петнаест највећих православних светиња града јерусалима и свете земље (у њега сам додавао и скупоце- ни нардов мирис којим је био помазан исус христос) наглашавао сам да је уље освеће- но и благословено, али да није само по себи и од себе магично и чудотворно ако бисмо у болницама то уље сипали на болеснике, не би сви оздравили и појурили својим домови- ма неопходно је укључити личну веру, која је покретач благодати божије која делује кроз освећено уље, а опет све у складу са планом божијим који се тиче сваког од нас понао- соб дух свети, који је свуда присутан, својом силом притиче нам у помоћ и помаже нам у свим тешким ситуацијама у којима се налази- мо а шта је потребно да ми сами урадимо? неопходна је молитва срца, вапај из дубине бића и снажна вера и решеност да ће наше исцељење бити у функцији службе богу и на- шим ближњим бог нам не даје оздрављење на силу, без наше воље и то видимо из мно- штва примера из јеванђеља, где исусу при- ступају са вером тражећи да их помилује (лк 18, 35–43), молећи да их исцели (мт 14,34–36), падајући на колена мољаху за помоћ (лк 8, 41–56), уздајући се у исуса да каже само реч и десиће се оздрављење (мт 8, 5–13), (јн 4, 43– 54) очигледно је да бог тражи наше учешће и сарадњу ево једног илустративног приме- ра: иако до наших домова имамо спроведену електричну струју, урађене електричне ин- сталације, постављене светиљке, засигурно сијалица неће засветлити док не притиснемо прекидач тек тада се затвара струјно коло и имамо светлост у кући тако нас исто благо- дат божија походи, тек након што наша вера постане окидач (прекидач) којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас го- спод крепи и исцељује навео бих неколико примера посебних бла- годатних дејстава божијих на животе људи, кроз освећено уље из кандила сведочанство наглашавао сам да је уље освећено и благословено, али да није само по себи чудотворно неопходна је молитва срца, вапај из дубине бића, снажна вера чудотворним уљем из свете земље до исцељења ненад вујић 50 3 / 2017 једна млада девојка ј г из београда има- ла је на мозгу два малигна тумора величине ораха, и стручни тим лекара саопшти њеној мајци да јој нема спаса у најави је била ве- лика трагедија 1 но, не желећи да пре вре- мена напусти овоземаљску позорницу, по- уздајући се једино у господа, свакодневно се крстолико помазујући освећеним уљем и учествујући у светотајинском животу наше цркве, након неколико недеља задобила је исцељење – тумори су нестали; вера њена ју је спасла (лк 8, 48) други пример је ученик који се бавио спор- том, играо је фудбал, и једном приликом, на полувремену утакмице, укочио му се врат, те није могао да покреће главу ни лево ни десно у тој ситуацији помолио се усрдно богу, закр- стио освећеним уљем врат и као плод његове дубоке вере одмах добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећете веровати шта ми се догодило“! наравно да сам му пове- ровао и саветовао сам га да се још више укљу- чи у светотајински живот цркве коначно, да наведем и свој лични пример и сведочанство, кад ми се на надланици де- сне руке појавила нека израслина величине 1 о овоме је писано у православном мисионару бр 341 (прим аут) кликера, а одмах поред ње је било удубљење сличне величине помало забринуто – пита- јући се шта би то могло да буде – и истовре- мено живећи у нади да ће се све временом вратити у нормално стање, прође неколико месеци напослетку сам отишао на ортопед- ску клинику на бањици, где ме након прегле- да ортопед упути специјалисти за пластичну хирургију који ми је рекао да је то безазлено (свакако иритирајуће), може да се оперише, али не гарантује да се неће опет појавити наравно, нисам ишао на операцију, већ сам, не сумњајући у свемоћ божију, освећеним уљем двапут закрстио надланицу, и у трећи дан са рука је нестала израслина било је још мноштво сличних примера и нема простора да се све наведе наравно да нећемо, после ових примера, кренути у потрагу за освећеним уљем, а престати да учествујемо у светим тајнама наше цркве – не заборавимо да највеће дарове из своје богате ризнице бог даје управо кроз свето причешће не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје (ис 41, 10)  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство благодат божија нас походи, тек након што наша вера постане окидач којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас господ крепи и исцељује фото: 3saintscom мај / јун 2017 51 госпођа вера илић била је прва жена, бео- грађанка која је студирала богословске на- уке и први катихета (вероучитељ) у нас имала сам срећу и задовољство да је упознам у суто- ну њеног живота, при самом крају када је била везана за постељу у жичкој улици на црвеном крсту била је њена мала кућа пуна успомена, све- тлости и икона са њом ме је упозна- ла једна друга сестра у христу, ње- на имењака вера, која је одлазила у покровску цркву у кајмакчаланској улици (у питању је њена другарица из детињства, а потом са факултета и из хора) она ме је 1998 године, после акатиста пресветој бого- родици, једног зимског петка у децембру одвела у кућу своје дру- гарице из детињства и своје имења- киње вере илић рекла ми је: „са- да ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ све остало што је уследило: долазак у ту малену чудесну кућу у жичкој, раз- говор са госпођом вером, иконе и књиге које сам та- мо видела, мириси босиљка, тамјана и старих књига, сасу- шених латица руже код иконе све то је био најнежнији и најтрајнији букет сећа- ња који греје моју душу вера илић је већ дуго лежала јер је бо- ловала, али када сам ушла у собу лагано се подигла на јастук, отворила очи и погледа- ла ме некако строго и нежно у исто вре- ме како каже песник са очима изван сваког зла „а ти си та новинарка“, рекла је и почела је причу о свом детињству, о мајци, богомољцима (члановима бо- гомољачког покрета владике нико- лаја који су ту и ноћивали за време богомољачких сабора и састанака), о својим професорима са богословског факултета (издвајала је посебно професора латинског и старогрч- ког, душана глумца) спомињала је и свој интервју из листа политика из 1934 године, а присећа- ла се и разговора са све- тим владиком никола- јем на растанку ми је поклонила мо- литве на језеру и осмех као позив да се поново сретнемо новог сусре- та није било јер се госпођа вера упокоји- ла на свој ро- ђендан 10 мар- та  сећање рекла ми је: „сада ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ вера илић прва жена вероучитељ у србији весна павловић владика николај велимировић (извор: википедија) 52 3 / 2017 мој духовни отац могао је да ми препо- ручи најбољу духовну литературу и да ме тако приближи тајнама православне духовности, за које сам се заинтересовао у манастиру лепавина пред чудотворном иконом пресвете богородице лепавинске могао сам да по његовим саветима прочи- там многе књиге и да на тај начин сазнам много тога о православној духовности, али мој духовни отац је, по својој мудрој одлуци, од мене у почетку сакривао необориве до- казе о постојању бога и постепено ме је упо- знавао са истинским лепотама православне духовности, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу труд који је отац гаврило морао да уложи у мене, да бих ја ушао у свет православне ду- ховности, није био мали често сам замарао оца гаврила својим питањима желео сам да проведем што више времена поред њега, јер сам осећао да он живи у неком другачи- јем свету који је, по много чему, богатији од уобичајеног света наше свакодневице за- хваљујући њему, упознао сам предивне љу- де који су се налазили свуда око мене, али ја, без духовног оца, не бих никада могао да их приметим, нити да им се приближим ка- да сам доживео духовну очинску љубав мог духовног оца, могао сам боље доживети и љубав нашег небеског оца од свог првог сусрета са светом право- славне духовности, у том свету налазио се и отац гаврило, игуман лепавински, мој духовник и путеводитељ који ме је водио до данас, кроз тај свет, другачији од света свакодневице када сам први пут посетио манастир ле- павину, једноставно говорећи, тамо ми се свидело оно што је било неопипљиво и привлачило ме оно што је било невидљи- во прекрстио сам се испред богородичине иконе, целивао је и неколико тренутака ста- јао у њеној тајанственој близини по изласку из цркве, срео сам се, у окружењу манастир- ском, са игуманом манастира лепавина, та- да, јеромонахом, касније архимандритом, оцем гаврилом био сам зачуђен његовим изгледом: носио је необичну дугу црну оде- ћу и дугу браду касније се испоставило да ћу одрастати уз његову посебност и под ње- говим руководством упознавати духовни свет то је свет из којег долазе невидљиве лепо- те чудотворне иконе пресвете богородице лепавинске, чије ми се тајне, од тога време- на, непрестано откривају на увек нов начин и како је време пролазило, отац гаврило ме је све више уводио у тај скривени свет и водио кроз њега, као мој духовник и сапут- ник у мом приближавању оном непознатом и скривеном од мојих очију осећам велику духовну радост што сам свет православне духовности почео да упознајем још у годи- нама своје ране младости сећање ненад бадовинац оплемењен искуством светогорске духовности мој будући духовни отац је био потпуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит гаврило (вучковић) мај / јун 2017 53 пошто сам доста времена проводио са архимандритом гаврилом, у мени се јавила жеља да чешће и дубље доживљавам духов- ни свет, који је за мене, у то време, изгледао некако магловито, препун нејасних места духовни свет је за мене представљао једну несхватљиву непросторну област из које се према мени протезала једна усмерена светлосна нит, привлачећи ме к бескрајним ширинама тог света ширине и даљине тог духовног света се не мере светлосним годинама, већ снагом воље и жеље да тај свет доживимо својим духов- ним чулима међутим, за путовање кроз тај свет потребно је било да поред себе имам искусног духовника, јер увек постоји мо- гућност да духовно неискусан човек у тим пространствима залута и изгуби се духов- ни родитељ свом духовном детету даје му- дрост и знање, водећи га као путеводитељ кроз духовни живот често сам долазио код оца гаврила у ма- настир лепавину он у то време није много причао, али када год је нешто рекао, то се дуго задржавало у мојој свести често сам долазио код њега у време слободних да- на тада сам боравио у манастиру, читајући житија светих и чувајући овце по околним ливадама проводио сам много времена у лепавинској природи тамо сам духовно од- растао, поред свог духовног оца у свету сам сусретао световне људе, а у манастиру лепавина све је некако било дру- гачије био је тамо мој духовни отац, који је дошао из тајанственог света православне духовности, који сам желео да упознам боравећи током слободних дана у мана- стиру лепавина, читао сам о животу пра- вославних подвижника и духовника тек касније, дознао сам детаље о монашком жи- воту оца гаврила и, уопште, о људима који се одричу света, посвећујући свој живот богу дознао сам детаље које се односе на његов животни пут, а пре свега чињеницу да је и он исто имао свог духовног путеводитеља отац гаврило је, пре него што сам га први пут срео, већ имао дуг и богат монашки жи- вот оплемењен искуством светогорске ду- ховности мој будући духовни отац је био пот- пуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао он је, за мене, по много чему био јединствен, јер сам у њему препо- знао духовно богатство које нисам видео у другим људима то је био разлог што сам же- лео да уз њега проводим што више времена отац гаврило је имао хиљаде духовне деце са којима је био у контакту путем ин- сећање по својој мудрој одлуци, од мене је у почетку сакривао необориве доказе о постојању бога, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу архимандрит гаврило и ненад бадовинац у митрополији загребачко-љубљанској, 2014 г 54 3 / 2017 тернета позивао их је себи у манастир ле- павину да дођу, да посете светињу и да се поклоне пред чудотворном иконом богоро- дице лепавинске отац је непрекидно мисионарио путем интернета из своје келије и тако је обна- вљао лепавинску светињу на тај начин је уградио свој свакодневни рад у зидине и у сваки обновљени камен овог храма данас се овде налази наш мали рај којег обилазе верници и поклоници из многих земаља његова љубав за сву своју духовну децу живи и даље у нама оца гаврила више не- ма у нашем физичком свету и сада је нама потребно да живимо по његовим поукама, да живимо његову мудрост, топлину и љу- бав коју нам је оставио од сада са оцем градимо један другачији духовни однос, уз поштивање његових духовних поука и учења тешко је превазићи изгубљени физички контакт са њим, али верујем да ћу га убр- зо доживети на духовној разини он је та- мо, само духовно сам неспособан да га та- мо приметим полако биће и то, у то чврсто верујем у тренутку целивања очевог кивота ра- дост је била бити иза мајке чије су ме мај- чинске молитве упутиле ка мом духовнику целивати његов кивот у исто време са мај- ком, значило је поделити захвалност оцу гаврилу у име целе моје породице штитио нас је и чувао у временима када је било нај- теже преживети у оно ратно време укрцао нас је и чувао на „броду“ захваљујући којем нисмо осетили ни рат, ни разарања желим очевој духовној деци пуно снаге, љубави и мудрост да превазиђу тешке тре- нутке због одласка њиховог духовног оца из физичког света манастир лепавина за све нас постаје још већа светиња којој се у вечности придружио њен обновитељ, отац гаврило лепавински који је лепавинском светом месту посветио последње 33 године свог живота  сећање мај / јун 2017 55 драгог брата у христу господу и сатруд- ника на пољу мисије цркве, блаженопо- чившег архимандрита гаврила, игумана ма- настира лепавина, последњи пут сам видео прошле године приликом посете у београд- ском кличничко-болничком центру тада смо, међутим, најмање разговарали о ње- говом здрављу, које нам је некако била тек успутна тема највише само разговарали о мисији српске цркве јер је та тема заправо и била живот о гаврила – његово тело је само носило мисионарски замах унутрашњег чо- века били само убеђени да је његова болест само пролазна епизода и да ће брзо на ноге и на мисионарско поље господ је, међутим, имао другачији план, по нама недокучивим промисаоним путевима архимандрита гаврила вучковића сам упознао на занимљив начин, када је моја па- рохијанка милица гагић 2012 године крену- ла за манастир лепавину и затражила благо- слов за пут тада сам је замолио да поздрави о гаврила, иако га лично нисам познавао ни ја, а ни она када је пренела тај поздрав оцу, он се веома обрадовао и сместа ју је примио преко реда, припремио разне дарове и по- ручио ми преко ње нешто што ми се дубоко урезало у памћење: „ми морамо удружити снаге!“ недуго после тога, нашу парохију је посетио његов духовни син ненад бадови- нац и договорили смо се за виђење – блаже- нопочивши отац гаврило је са њим и још два духовна чада дошао у жарково 16 јануара 2013 године да се директно упознамо није тајна да смо имали различите ставове у погледу друштвених мрежа, но један дру- сећање био је несвакидашња појава: монах светогорског искуства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологија; старац по годинама, а младић по мисионарској ревности одлазак ревносног архимандрита–мисионара презвитер оливер суботић 56 3 / 2017 гог нисмо оспоравали у погледу мисионар- ског рада, напротив – различитости у миси- онарском и пастирском приступу нас нису спречиле да, по његовим речима, „удружимо снаге“ и подржимо се међусобно и не само то – дубоко нас је чудило (и забрињавало) зашто мисионарски задаци наше цркве трпе у извођењу, само зато што се неки људи не слажу, било да је то на личном или стручном плану од о гаврила је човек имао чему да се научи, понајпре споју монашког смирења и мисионарске ревности био је заиста не- свакидашња појава: монах светогорског ис- куства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологи- ја; старац по годинама, а младић по миси- онарској ревности као такав је обележио мисионарску делатност српске православ- не цркве са почетка 21 века и остао један од незаборавних трудбеника на том пољу у наше време када је основано мисионарског одељење при светом архијерејском синоду спц, о га- врило је постао стални члан и координатор за поље мисије у електронском простору, чиме се иначе бавио дуги низ година и сте- као велико искуство нажалост, цео проје- кат мисионарског одељења је, после вели- ке почетне енергије и ентузијазма, из нама незнаних разлога у једном тренутку застао, што је, између осталог, била и једна од бол- них тема о којој смо разговарали када смо се последњи пут видели у клиничко-болнич- ком центру воља божија је била да нас архимандрит гаврило напусти ове године и оде ка господу коме је верно служио од његових духовних чада очекујемо не само да се молитвено се- ћају свога оца, већ и да наставе његово дело, па и да га прошире надамо се и верујемо да ће се међу њима наћи достојан наследник српска православна црква је остала без из- узетног делатника на пољу мисије и његов од- лазак ће се тек осетити нека ти је вјечнаја па- мјат, оче гаврило помени и нас грешне пред господом коме си верно као монах и мисио- нар служио у овоземаљском животу  пустите децу к мени јер је таквих цар- ство небеско, говори господ примају- ћи у своје наручје и све оне који су срцем незлобиви као деца једна таква личност до скоро била је међу нама то је био раша попов, истакнути публициста, новинар, књи- жевник, поета и научник који је цео свој жи- вот посветио раду са децом и породичним вредностима био је милостиви беседник који ма колико говорио пажња слушаоцу ни- је попуштала према њему није било равно- душних чинило се да никад није припремао своје беседе већ су оне њега произносиле пред слушаоца све што је причао било је крајње занимљиво и поучно на веома оригиналан начин могао је да прича на безброј тема рашу попова сам упознао 2002 године у студију радија београд у емисији хиландар- ско интерпланетарно бденије увек удубљен у оно што други причају рекао ми је да: „ни- када није чуо да цивил тако прича о мајци божијој“ нисам био сигуран, у том тренутку да ли је то похвала, али када је 2014 године са радошћу пристао да буде рецензент прве вероучитељеве песмарице хеј чујте сви би- ле су ми јасне његове речи видео сам да има љубави према свима јер никад није одбијао помоћ онима којима је била потребна зајед- но смо представљали наведену песмарицу више пута и увек је са радошћу беседио сећање сећање мај / јун 2017 57 волео је да буде у друштву деце и умео је да их поучним причама на занимљив на- чин заинтересује пре неког наступа деца из хора ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ прво би ме упитали : „да ли ће и деда раша да буде са нама?“ наступајући са њим имао сам сигурност да ће оно што бу- демо причали на предавањима бити јако успешно умео је да држи пажњу слушалаца на само њему познат и својствен начин знао је да јако озбиљне речи искаже допадљиво и шаљиво разговор са њим ме је увек инспирисао да пишем на нове теме и нове песме тако мо- гу рећи да је и његова заслуга што се друга вероучитељева песмарица тројице је престо љубав тако брзо појавила уследиле су нове промоције, а он је бивао све надахнутији на прослави славе ученика веронауке ош „васа пелагић“ и хора „свети симеон богопримац“ 2015 године, раша попов је био главни гост и беседник тада је потписивао и цртао свој лик деци на папирићима и школским свеска- ма, а моји синови методије и теодосије нису пропуштали прилику да буду у близини деда раше, поготово када сам га довозио и враћао у његов стан таква личност која је обједиња- вала поету и научника ретко се сретала ње- гова вера била је тиха, али ведра и није ни- кад покушавао да је сакрије био је изузетан познавалац српске историје о којој је увек родољубиво говорио када сажмем шта је све говорио на нашим заједничким трибинама долазим до закључ- ка да су његове теме биле дубоко јеванђел- ске он је плату очекивао једино од господа иако јако болестан, није тражио да буде са- жаљеван већ је истицао благодарност богу тихо је живео, вредно радио, а његова љубав према најмлађима биће подстрек и надах- нуће свима који из љубави стварају дела за вечност  његова вера била је тиха, али ведра и никад није покушавао да је сакрије раша попов (1933–2017) једно сећање на поету и научника хаџи драган б поповић сећање 58 3 / 2017 поезија подари ми, боже у високом гнезду живи само птиче голуждраво, нежно, на ивици стоји надлећу га орли, гаврани и вране, ал’ се оно само христу богу моли: „подари ми боже, крила да узлетим, да се винем горе до облака сура, да осетим чари висине до сунца вратићу се гнезду у коме се родих, ал’ сазнаћу шта је слобода и љубав и нада исконска што ми вера пружа подари ми боже небо милостиво, да друга свога у бескрају нађем довешћу га гнезду у коме се родих, да гајимо наше голупчиће мале подари ми боже љубав према ближњем, да не осудим никад друго биће да праштање јесте снага моја, учи ме увек љубав твоја“ драгица ђурић, ужице дете неће неваљалство дете не зна чему људи неистином душу трују, зашто многи непрестано планирања лажна кују дете не зна чему мржња, у човеку шта се збива, па из срца, душе, тела мржњу точи и излива дете не зна чему крађе, туђе зашто људи желе, како могу кад украду да се смеју и веселе дете не зна чему рата, па због тога брине, пати, није људски убијати, дете не зна то да схвати дете неће неваљалство у човеку што се крије, па због тога да порасте нимало му стало није дете хоће на глупости да одрасли тачку ставе и да почну као деца лепотама да се баве русомир д арсић молитва моја си светлост, господе силни! о милости твојој певају звона лечилиште си, које славе анђели; и искра љубави од које је сва твар саткана теби узносим срце своје, владико, сведржитељу, једино надање моје акорд си најлепших нота, на харфи овог живота милена чантрак медицинска школа, ужице вероучитељ аранђел петровић мај / јун 2017 59 одрицање петрово сакрио се одабрани, у самоћу мноштва, крај ватре што гори, да душу угреје, у граји и гужви, да немир сакрије међ’ странцима, уплашен и сам док петао савести, јутро не огласи не прихвата петар учитеља речи, одрицаше стена да издати може зар сумња у мене? зар одрећи могу? посумњаше неки да са исусом беше, одрицаше језик страхом руковођен тужног ли дана страшне ли невере постиде се твар створитеља свог три пута одрицаше кифа, да стена постане новога човека, да остане светлост у мраку заблуда јер вођен, за вођу показан је био плакао је петар, дрхтало је тело, топио се камен под топлином душе, неутешно, дуго, покајнички снажно, спирао је сумњу, одрицања корен праштао је исус исцелио рану, подигао палог, обук`о у силу, да сведочи наду, да говори веру да утеху пружи и речју и делом душица марковић професор математике, педагошки саветник и некадашњи вероучитељ ош „стефан немања“, ниш пут можда и пронађем пут коме ходим, ако угасим сумњу, ако победим страх, ако изнедрим наду можда и утолим жеђ која ме мори, ако откријем извор, ако не замутим воду, ако се напојим вером можда уђем у царство о коме сањам, ако спознам лепоту, ако прихватим жртву, ако научим да волим поезија 60 3 / 2017 духовне поуке у причама тата, видиш ли? старији мушкарац и његов 25-огоди- шњи син су ушли у вагон воза и заузе- ли своја места млади човек је сео до прозора само што је воз кренуо, он је изба- цио руку кроз прозор да би осетио струјање ваздуха и уједно је одуше- вљено узвикнуо: „тата, види, сво дрвеће иде уназад!“ старији мушкарац се осмехнуо у одговор заједно са младим човеком седео је пар супружника они су били мало збу- њени тиме, што се 25-огодишњи му- шкарац понаша као мало дете изненада млади човек је поново по- викао у уживању: „тата, видиш ли, језеро и животиње облаци путују заједно са возом!“ пар је смушено гледао за чудним по- нашањем младог човека, у којем његов отац, рекло би се, није налазио ништа необично почела је киша и капи кише су пого- диле руке младог човека он се поново испунио радошћу и затворио очи а по- том је узвикнуо: „тата, пада киша, вода ме додирује! видиш ли, тата?“ желећи већ некако да помогну, пар је, седећи поред, упитао старијег мушкарца: „зашто ви не одведете сина у неку клинику на консултацију?“ старији мушкарац је одговорио: „ми само што смо дошли из клинике данас је мој син, после дужег времена, поново отворио очи“ из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 10 (232), брест, белорусија од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „духовне поуке у причама“ мај / јун 2017 61духовне по уке у причама вредан новчић (прича осуђеника) враћао сам се са посла сам, са конвојем, у сусрет мени ишла је мајка са кћерком кћер- ка је била девојчица од око девет година већ сам их једном видео мајка је била же- на војника, удовица њен муж је био на суду и умро у болници, у затворској болници у то време сам и ја лежао болестан жена и кћерка су долазиле у болницу да се опросте са покојним; обе су ужасно плакале видевши ме, девојчица је поцрвенела и прошапутала нешто матери мати се тог тре- нутка зауставила, истиснула нешто из вре- ћице и дала девојчици девојчица се дала у бег за мном сунула ми је у руку новчић и ре- кла: „узми, несрећниче, прими христа ради новчић“ ја сам узео новчић и девојчица се вратила мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор достојевски из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 некако убрзо после „мађарске буне“ (1848–1849) настао је код нас у банату тзв „покрет побожних“ „појавиле су се – пише један савременик – богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше прита- јене, али још неугасле побожности покрет се ширио и захватио западни банат, прешао у бачку, а било га је и по целој карловачкој митрополији то је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа“ како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном банату остао нам је запис ј боте из села јарковца: „људи и же- не, све старији, купе се код појединих, читају свето писмо и поје наше црквене песме до- лазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св евангелија клече и с нарочитом во- љом и пажњом слушају свештеничку пропо- вед и тумачење св евангелија имају и неког старог проповедника из парага (бачка) који обилази банат и наше место сваке године, све пешице он их подстиче и одушевљава да иду божијим путем кад он дође, сви се с радошћу искупе то вам је човек ратар, а врло много зна из светога писма и из старог и из новог завета има говорничког дара и дивно говори и поучава свет сви га радо слушају док про- поведа као какав старозаветни пророк – ла- гано, занимљиво и убедљиво то „побожно друштво“ иде сваке године у манастир војло- вицу код панчева уочи велике госпојине да се сви тамо заједнички помоле богу и причесте пред госпојину стигну у јарковац и браћа и сестре из других села, носећи распеће хри- стово овде се сједине с нашим побожнима, ту преноће и ујутру рано звоне звона и сви се скупе у храм ту обавимо јутрење и помолимо се за сретна пута силан их свет испраћа, зво- не звона, исто као и кад се враћају“ после ратова из 1876/8 појава „побожних“ нагло је избила у другом нашем крају – у ис- точној србији, и то у крајевима који су у ра- товима највише пострадали овде је покрет био сасвим друкчији него у војводини „поја- вљивали су се – пише прота ст м димитрије- вић – људи који су откривали темеље старих цркава народ их је звао „цркварима“ веле да у највише случајева дођу из неког удаљеног места, и то први пут, и укажу где под земљом има остатака старе цркве, и то често пута и онде где нема никаквих знакова нити локал- ног предања о томе покрет се појавио у око- лини књажевца и сокобање и ширио се пре- ма алексинцу и крушевцу, и – другим путем – преко сврљига у нишки и пиротски крај народ се нагло отпочињао скупљати на тим откопаним темељима цркава проналазачи су кадили те зидине, палили кандила, молили се богу и говорили свету како им се открило да треба ту да копају“ покрет побожних појавио се и за време пр- вога светског рата како на солунском фронту тако и у заробљеничким логорима на фрон- ту „покрет се шири и привлачи на себе пажњу војних власти те се поставља питање врхов- ној црквеној управи на крфу о тој појави у реферату о војницима-богомољцима споми- ње се: скупљање на молитву, читање светог писма и општа коректност чланова покрета“ преживели пак ратници жалили су се касни- из пера првог уредника мисионара почеци „богомољачког покрета“ код нас покрет побожних епископ хризостом војиновић мај / јун 2017 63 је да су им на солунском фронту једно време одузимали молитвенике и свето писмо, гони- ли их да мрсе за време поста и кажњавали тек после повољног одзива митрополита ди- митрија о војницима-богомољцима, гоњење је престало – владика николај у својој књизи о богомољцима диван спомиње како се овај покрет био спонтано појавио и у заробље- ничком логору у нежидеру после рата, „покрет је – сведочи прота ми- лош анђелковић – нагло захватио шумадију, мачву, стиг, поморавље, војводину и сембе- рију и ширио се на све стране; захватао не само села него и понеке градове“ просто, дошао је тренутак када су душе, после рат- них страхота, постале жедне нечег лепшег и узвишенијег наступило је време слично оно- ме које је обећано пророку амосу: „гле иду да- ни, говори господ господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слу- шања ријечи господњих (амос 8, 11) „и повр- веше у те дане многи народни проповедници по србији“ захваљујући свештенику атанасију вучи- ћевићу (писцу књиге „јеванђеље у песми“), остао нам је сликовит запис какав је утисак учинила прва беседа једног „народног про- поведника“ у његовој парохији: „ после службе божје испунише се сва три одељења црквене куће народом позвао сам их да са- слушају проповедника брата ивана из села ратара и он отпоче тихим гласом, лепим шу- мадијским говором говорио је просто, али је открављивао лед око срца и – чини ми се – нико за тих пола сата, док је иван гово- рио, не трепну онда проповедник погле- да у ред девојчица које стајаху у кругу пред њим и чу се прво мекан и пријатан његов глас, а за њим и анђелски гласићи оних пет- шест девојчица свет се од чуда забезекну после неколико стихова погледах слушаоце и – већина плаче просте речи те побожне песме покренуше из дна наших душа она племенита хришћанска осећања, па се и ја једва уздржавах да се и мој плач не приме- ти, али сузе се ипак низаху као бисер завр- ши се песма а брат иван продужи своју про- повед сада позиваше народ на покајање и сликаше све страхоте зла опет погледах онај свет: исто онако широм отворене очи, али сада и набрана чела са израженим бора- ма међу обрвама и неким осећањем страха када би сваки од њих проговорио, речи би биле једне те исте: „ох, тешко мени!“ – после получасовног говора поче брат иван другу побожну песму уз пријатне гласове оних де- војчица поново се разведрише лица слуша- лаца, наступи сасвим друго осећање и сузе радоснице почеше се опет крунити кад се песма заврши, брат иван поново настави проповед, у којој народу обрати пажњу на садржину песме, која позива свет да посе- ћује цркву, да се моли богу и да живи оним сретним животом наших старих, када је бог испуњавао српске домове сваким благом, срећом и благословом обилазио сам по- сле неколико пута са братом иваном сва три села моје парохије свет се почиње враћати правом хришћанском животу тај ми препо- рођени свет у великом броју долази у цркву исповеда се тако искрено да се не могу на- чудити тој готовости да саопшти и најтеже ствари понекад се згранем од силества са- грешења овога сеоског народа шта ли је тек код варошког, где зло пир пирује!?“ од проте драг туфегџића остало нам је све- дочанство какви су били његови први бого- мољци у мачви „њихов живот носи скоро печат светости трпељиви су према увредама које често долазе и од њихових домаћих не псују и не куну обичавају да се моле богу двапут дневно у току дана, а понеки врше и по- ноћну молитву празницима и недељама иду у цркву и тих дана неће ништа радити, нити би тада шта купили или продали поздрављају се увек са: „помаже бог!“ и „бог ти помогао!“ посте среду и петак и све постове причешћу- ју се четири пута годишње не живе невенча- но, скромно се одевају, жене и девојке се не „беле“ и не шминкају не пуше, умерени су у пићу, поштени су и не краду када би сви људи били овакви, не би требало ни жандарма ни катанца на кошу многи полажу на исповест то је и услов да се уђе у ред богомољаца ис- повести су им искрене али и страшне никада нисам претпостављао да у нашем народу има из пера првог уредника мисионара 64 3 / 2017 таквих страшних грехова какве сам на испове- сти чуо“ прота живан м маринковић додаје о сво- јим богомољцима у поморављу: „у међусоб- ним разговорима ословљавају се са „брате“ и „сестро“ цркву похађају редовно за време малог и великог входа и за време читања св јеванђеља клече необично цене свештенике који проповедају исповедају се савесно и са- ми траже епитимије држе постове и неће чак ни у болести да премрсе радо дочекују све- штеника приликом свећења водице у кафане не иду, не коцкају се, не псују, не причају ска- редне приче и вицеве сваки богомољац има у кући кандило, славску икону и још безброј икона, тако да зидови собе у којој се моле ли- че на иконостас свака богомољачка кућа има бар нови завет, а већина и цело свето писмо“ прота в теофановић, из бачке, хвали своје чурушке богомољце „ако је ко болестан, но- се му понуде и испомажу га међусобно над- гледају породиљу после порођаја, обилазе је и помажу јој у њеним домаћим пословима при сахрани свог умрлог члана сви присуствују и певају заупокојене песме, тако да се сав оста- ли свет згрће да чује када им се на српском језику прочита св еванђеље или која молитва, онда им је тек душа задовољна што разумеју“ богомољци у шумадији и поморављу, а можда и у другим крајевима, практиковали су и заједничке молитве по кућама док је био парох, о ж маринковић је присуство- вао једној таквој молитви и дао о томе у ве- снику детаљан опис: „ изразио сам жељу да присуствујем њиховом молитвеном са- станку кад сам, у друштву једнога од њих, отишао на „молитву“, затекао сам у једној пространој соби око 50 особа оба пола и ра- зног узраста на источној страни био је до зида намештен један застрвени сто и на ње- му библија и дрвени крст на зиду више сто- ла горело је кандило пред мноштвом икона сваки члан, како дође, стане пред тај сто, по- божно се прекрсти, пољуби крст и св писмо и одлази на своје место – мој их је долазак веома обрадовао и топло су ми захваљива- ли што сам им дошао умолио сам их да не обраћају пажњу на мене, него да се моле као и обично и као да ја нисам ту те вечери био је случајно присутан молитвеном састан- ку и један проповедник из суседног села пришао ми је и показао своју мисионарску легитимацију у којој му се од народне хри- шћанске заједнице из крагујевца одобрава да може ићи од место до места и – у споразу- му са месним паросима – „одржавати рели- гиозно моралне скупове са циљем подизања вере и морала у народу“ у том донеше госту ручну кадионицу и он – као што то чине до- маћини по својим кућама – окади присутне, читајући молитве које је знао напамет по свршеном кађењу отпеваше сви заједнич- ки: слава и ниње: благослови душе моја го- спода, слава и ниње: јединородниј сине и, затим, свјатиј боже потом један од при- сутних прочита на српском језику одељак из апостола, а други одељак из јеванђеља за време читања јеванђеља сви су клечали после јеванђеља отпојали су на српском је- зику псалме 135, и 136: „хвалите име господ- ње“ и: „славите господа јер је добар, јер је довијека милост његова“ онда су отпевали више тропара које су знали напамет и, на крају: „достојно јест јако воистину“ тада је гост – мисионар узео реч и говорио против данашњих друштвених зала и порока и ис- тицао да су данашњи „хришћани“ далеко од првог и правог хришћанства позивао је на- род да се покаје и живи по јеванђељу, које је у своме говору често цитирао – затим је младеж отпевала више побожних песама из књижица које је издала народна хришћанска заједница на крају се сваки поново трипут прекрстио, целивао свето писмо, поздравио се и, са неким видним поуздањем и миром у души, одлазио“ тако је, ето, божјом помоћу, ницао из самог народа тај покрет, који је био знатно оживео веру у појединим нашим крајевима, унео у наш народ – само у периоду између два рата – пре- ко четири милиона свезака побожних књига и листова, дао добар број правих монаха и испу- нио после рата наше манастире стотинама и стотинама вредних и честитих монахиња  те православни мисионар бр 120 (2/1978)

-ВАСКРШЊОЈ-