-ВАСКРШЊЕГ-

Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... бого- родице на свом путу ка обожењу, као на најмоћнијег молитвеника и заступ- ника пред сином божијим, сматрајући да без њене помоћи тако високи ду- ховни циљ није ни могуће постићи zналазимо се у периоду великог вас- кршњег поста каква су правила и животни ритам светогорских монаха у току свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова  32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота  текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2  протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин  митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од тела, а за- тим, одмах после три дана дошло је и до успења тела њеног а то је описано кроз лик апостола томе, који је једини од свих апостола окаснио на погреб, али да би и он целивао свето тело дјевино отворили су му гроб, међутим, ту су били само бла- гомирисни завоји, тела није било дакле, она је, пре свеопштег васкрсења свих те- ла, већ превазишла оквире смрти и нади- шла труљење тела, те била узета сином њеним код њега на небо дамаскин још скреће пажњу на оно што је веома важно, а то је да је наслеђе првородног греха у дјеви марији било умртвљено и неактив- но, јер су све силе и енергије њене душе и тела биле упрте даноноћно ка господу дакле дјева није знала за грех, стога у њој није било трулежи које ми носимо у себи велелепна је икона за овај празник у нашој немањићкој задужбини манасти- ру жича, где је приказана богородица како лежи на одру, а господ држи у ру- кама њу у виду детета, што символизује почетак њеног живота у насељу будуће- га века а, око њих на земљи сви апосто- ли, ученици, верници, на небесима мир- јаде анђела, старозаветни праведници и свети а господ уводи богородицу не просто на небо, него по речима светог јована дамаскина, у унутрашњост небе- ске светиње над светињама смисао овог празника дубоко сагледа- ва и отац александар шмеман, чијим ре- чима ћемо довести крају овај текст: „са- гледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра по- чињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин жи- вота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује христос среће на светлим дверима умирања ону која му је предала сав свој живот, која га је волела до краја: и, гле, смрт постаје ра- досни сусрет! и, гле, живот надвладава смрт! и зато страха нема у бесмртном уснућу дјеве марије смрт је постала „зора тајанственога дана“ и зато у овом празнику нема нимало жалости, ни над- гробнога ридања, ни јада само светлост, само радост! и као да се свакоме од нас који се приближава неизбежном прагу смрти – у празнику успења – отварају двери из којих почињу да просијавају и блистају зраци долазеће победе, долазе- ћег царства божијег!“  „она жалост еве у радост претвори и род сав људски поново усправи“ свјо­ванда­ма­скин 42 2/2015 уђи у хладовину овог шумарка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место западно од силимвријских врата у цариграду налази се балаклија, где је некада давно био луг (шумарак) посвећен пресветој богородици, са из- вором славним по чудесима, али време- ном пресахлим за време цара маркијана (391–457) војник лав маркел, пролазећи једном близу извора, срео је залуталог слепог путника, па је стао да потражи во- ду да би га напојио ту је он и зачуо глас: „царе лаве! уђи у хладовину овог шумар- ка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место ја ћу ти помоћи да овде саградиш храм у име мо- је, и свима који буду долазили и са вером ме призивали биће услишене молитве и исцељени од недуга (болести)“ лав је послушао небески указ и слепи је прогледао ово се догодило 4 априла 450 године а седам година касније, када он сам постаде цар лав велики (457–474) нареди да се извор очисти и огради каме- ним зидом, а ту сагради црква кроз сто година цар јустинијан велики (527–565) би исцељен од водене болести, водом из овог извора, те сагради поред првог и други храм, при коме је временом настао многољудни манастир над источником би постављена мозаичка икона богоро- дице после турског заузимања цари- града оба храма беху порушена, а извор затрпан но, по благодати божијој њега су поново откопали и 1835 године овде је подигнута нова црква у славу „живоно- сног источника“, која постоји и до данас познато је древно иконописно изо- бражење „живоносни источник“, које датира с краја 13 – почетка 14 века на глиненом тањиру пронађеном на криму, богомајка је представљена у чаши (као „оранта“) са уздигнутим рукама при мо- литви икону богородице звану „живо- носни источник“ описује црквени исто- ричар никифор калист, састављач њене службе и синаксара он приповеда да је у средини тзв фиале (чаше) налик на крштењску бању и постављеној над ис- точником била представљена богомајка са младенцом христом у наручју не- када се таква икона називала „живоно- сна источница“ или просто „источнаја“ богомајка је источник живота, јер је од ње прозашао христос – и сам живот изображење „живоносног источника“ (из прве половине 15 века) налази се на св гори атонској, где се у манастиру св павла (западна обала – прим прев) у олтару посвећеном св георгију по- бедоносцу налази фреска насликана од андроника византинца, на којој је лик богородице са младенцом, који благо- сиља насликан у широкој фиали, а може се прочитати и натпис на грчком: „жи- воносни источник“ са руског превео: небојша ћосовић живоносниисточник тема броја март/април 2015 43 под утицајем атонске духовности, по- чевши од 16 века, у русији се устаљује обичај освећивања извора – који се нала- зе у манастирском кругу или пак у бли- зини, и посвећивања истих богороди- ци такође, широко су распрострањене у русији њене иконе под овим називом препoдобни серафим саровски је дубо- ко поштовао ову икону и прва црква ње- гове пустиње основана од јеросхимонаха јована (почетком 15 века) била је упра- во тог имена и у њој се чувала чудотвор- на икона, коју је он својевремено донео преподобни серафим је саветовао све оне који су му долазили за савет, да траже утеху пред овом богородичином иконом по његовом престављењу у другом мана- стиру повезаном с њим, серафимо-по- њетајевском, 1873 године је био саграђен велелепан храм у част иконе „живоносни источник“ у русији се иконографска композиција „живоносног источника“ даље развија- ла тако се појављује дрвени кладенац из кога избијају млазеви воде, а по страни су насликани васељенски светитељи: васи- лије велики, григорије богослов и јован златоуст они захватају живоносну во- ду и раздељују је окупљеним људима у предњем плану су људи обузети различи- тим недузима (болестима) богословски садржај иконе „живоно- сни источник“ је догматски најсликови- тије богословље овог образа пројављује се у служби, која му је посвећена у сва- коме молитвословљу централно место заузима идеја васељенског заступништва богомајке и њене свесилне и обилне по- моћи свима потребитима смисао иконе је двојак: истиче се рођење од пресвете дјеве живота вечног – сина божијег у телу и њен однос према свету – лечење свих болести сви дани светле седмице се јављају као један светли пасхални дан петак светле седмице се издваја нарочите тиме, што се овог дана први пут после великог водо- освећења на богојављење савршава осве- ћење воде у свим храмовима, и још тиме што се у самоме богослужбеном чину пасхалним стихирама присаједињује пје- снопјеније службе икони божије мајке „живоносни источник“ у москви постоји посебан храм по- свећен икони „живоносни источник“ у царицину празновање иконе је петком светле седмице („источни петак“ у календару спц; код нас хиландарски метох како- во празнује на овај дан – прим прев) и 4 априла (17 априла – у спомен њеног пр- вог јављања 450 године)  петар паламарчук (из зборника радуј се, невесто неневестнаја) извор: часопис „купель“ 2 (12), 2000 г 44 2/2015 као штосе из познатих житија види,немања иана су ималискладан брак заједносусе молили богу и богородици придоношењу важниходлука у топличком крају још увек се по- знају рушевине некад славног богородичиног манастира, заду- жбине свете ане, мајке светог саве манастир је подигнут на ушћу реке ко- санице у топлицу светитељка је поди- гла задужбина док је живела са својим мужем стефаном немањом у овом крају они су имали двор у топлици, код дана- шње куршумлије описујући то време са нескривеном сетом, њихов син, стефан првовенчани подсетио је на речи цара и пророка соломона: „часна жена у до- му мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп приче сол 31:10) и одмах додао тумачење, не желећи да остане нејасан, када говори о својој мај- ци: „земаљски мисле о бисеру и камењу трошни су камен и бисери, а пророк ми- сли на онога који је пун добрих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ када су супружници одлучили да се захвале богу, и његовим угодницима на молитвеном заступништву, подигли су два манастира, један близу другог – не- мања у част светог николе мирликиј- ског, а ана на похвалу пресветој богоро- дици по тадашњим обичајима, супруг, тада у звању жупана, као што сведочи сачувани печат, званично је поверио манастир својој супрузи да се стара о њему и монахињама у њему света ана се ревносно бринула о задужбини и лепо је украсила, али је зуб времена учинио своје од некадашњег живописа ништа није остало само је у остацима северне конхе откривена (1922) једна икона од печене глине, којој је, у току израде, до- дат пигмент стеатит стеатитска икона изображава данас редак тип чудотворне иконе богородице химеутисе („заступ- нице“) на њој је приказана богородица у молитви са рукама подигнутим према руци господњој ова икона била је, у то време, веома поштована у цариграду и на синају немања је успео да се изборио за част великог жупана, насупрот мржњи која га је пратила (око 1169) живописац до- ментијан описује како је у расу, „преве- лики жупан немања самодржавно царе- вао свом српском, и поморском земљом и диоклитијом, и далмацијом и траву- нијом, са богом дарованом му супру- гом аном, живећи у царству своме по закону господњем, и родивши синове и кћери» као што се из познатих житија види, немања и ана су имали складан мољењебогородици родитељâсветогсаве тема броја март/април 2015 45 др ђорђе вуковић брак заједно су проживели лепе и те- шке тренутке заједно су се молили бо- гу и богородици при доношењу важних одлука заједно су се договарали о поди- зању и васпитању деце у знак захвал- ности за све дотадашње успехе, немања је одлучио да сагради велелепни храм и посвети га богородици евергетиди (до- брочинитељки), којој се често молио за помоћ и молитвено заступништво по- сле градње овог манастира на обали реке студенице, немања и ана су решили да измоле у бога рађање још једног детета, а заузврат су се заветовали да остатак жи- вота проведу у уздржању и целомудре- ности богу је била угодна њихова моли- тва и тако се родио њихов најмлађи син растко немања и ана су остали верни својој речи, као што су обећали на моли- тви пред господом када је растко постао пунолетан, ро- дитељи су почели да размишљају о њего- вој женидби међутим, растко је заволео уски пут спасења и побегао на свету го- ру родитељи су били збуњени овим до- гађајем и послали су властелу у потеру за њим потера није успела, јер се мла- ди растко замонашио под именом сава у руском светогорском манастиру све- тог пантелејмона ова вест је још више изненадила родитеље, али су они, после извесног времена, примили синовљеву одлуку као божију вољу чак су, у знак помирења, послали дарове манастиру и свом сину сави син је прешао у мана- стир ватопед и одатле често писао оцу на синовљев наговор, и немања се ре- шио да крене монашким путем он је одлучио да је дошло време да препусти своје место млађем нараштају и да крене даље у свом подвигу ка господу зато је сазвао сабор у расу на благовести – пра- зник којим прослављамо дан када је ар- ханђео гаврило благовестио богороди- ци радосну вест о предстојећем рођењу господа нашег и спаса, исуса христа сабор је био толико значајан да се уче- ни јеромонах доментијан двапут враћао његовом опису – у житију светог саве и у житију светог симеона, како би га што верније приказао немања је на сабор позвао своју су- пругу ану, синове, кћери, „све велике и мале власти царства свога, десетнике и педесетнике и сатнике и тисућнике“ не- мања се одрекао власти и помолио пре ступања на монашки пут који води спа- сењу: „дјево мати која си бога родила и свети никола, обоје стојећи код пре- стола, подигавши руке за моју скрб, умо- датуммонашења, посветатопличког манастира,стеатитска икона,студеничка фрескаинатписречити сусведоцидасесвета анастасијаусрдномолила богородицидајојбуде молитвеназаступница предгосподом 46 2/2015 мошти преподобне анастасије, студеница лите милостивог бога“ ана је свој избор кратко објаснила речима: „не би ли ме човекољубиви бог удостојио да будем за- једно са љубимим чедом својим (савом) у царству небеском“ он и ана су при- мили монашки постриг из руку рашког епископа калиника тако је ана постала монахиња анастасија, а немања монах симеон после чина монашења, отишли су у своје задужбине: анастасија у бого- родичин манастир, а симеон у студе- ницу анастасија је остала у србији, а симеон је отишао у свету гору на по- зив сина саве док се отац подвизавао са сином, дотле се анастасији придру- жила једна кћерка у манастиру гроб ове кћерке је откривен приликом ар- хеолошких ископавања из натписа се сазнаје да је ту сахрањена монахи- ња јефимија немањић анастасијина кћерка, монахиња јефимија прика- зана је на лози немањића у пећком манастиру (између 1334–1337), како је то приметио светозар радојчић (1934) ту, у првом реду, из којег се разраста светородна лоза немањића, приказани су: света монахиња ана- стасија, свети сава, свети монах си- меон (немања), најстарији син вукан и монахиња јефимија некад цењена, поштована и живописана, монахиња јефимија је пала у заборав у каснијим временима мајка светог саве и монахиње је- фимије, преподобна мати анастаси- ја српска упокојила се, вероватно, 21 јуна 1200 године њене мошти су, по подацима из летописа, пренете у при- прату манастира студеница, као и мо- шти св симеона урађена је и фреска, обновљена у xvi веку, у време патри- јарха макарија соколовића обновље- на студеничка фреска приказује мона- хињу анастасију како у молитви клечи пред престолом пресвете богородице натпис изнад фреске говори да се света монахиња топло молила богородици за спас своје душе датум монашења, посвета топличког манастира, стеатитска икона, студеничка фреска и натпис речити су сведоци да се света анастасија усрдно и искрено мо- лила богородици да јој буде молитвена заступница пред господом нашим ису- сом христом молитвеним заступни- штвом пресвете богородице, монахиња анастасија је нашла своје место у цар- ству небеском и прибројана лику светих православне цркве  тема броја март/април 2015 47 св симеон, св стефан првовенчани, св анастасија – новији живопис [фото: flickrcom] 48 2/2015 поново смо у барајеву, у епархи- ји шумадијској, али овог пута у посети код свештеничке породи- це милић, тачније у дому протојереја- ставрофора и архијерејског намесника бељаничког, оца вида милића (42) и његове супруге марије (41) чули смо за њихов градитељски труд и да бара- јевска нова црква, посвећена спаљи- вању моштију светог саве, изгледа као „мали рај“ градећи свети божији дом, они су градили и себе и свој топли по- родични дом у прелепом новом паро- хијском дому је и њихов нови стан на централном месту у трпезарији стоји икона пресвете богородице са малим христом окружена цвећем слика нају- звишеније љубави – свете љубави „мај- ка је биће насличније богу“ (св нико- лај српски) „у тој својој непрестаној бризи она сва- ки дан умире за своју децу то је истина нашег земаљског света, истина којој се ди- ве небески светови јер, ако има нечега на земљи чему се диве анђели небески, то је добра хришћанка, добра мајка, добра же- на ништа није ни теже ни одговорније у нашем земаљском свету од дужности мај- ке хришћанке“ (св јустин ћелијски) има ли лепшег призора од мајке са де- тетом у наручју? седморо их је држала на рукама попадија марија прво чедо, тео- дора, прва радост, била им је и прва жа- лост, јер је већ по рођењу била под стал- ним надзором лекара; страхујући за њен живот, одмах су је крстили, и она се као беба упокојила али, убрзо су радост доне- ле девојчице доротеја (20), николина (18), софија (16), а потом и два сина никола (14), растко (8), и најмлађа кћи јована (5) оче, чули смо да сте познати као велики градитељ отац видо: „да, то је нешто што ја ве- ома волим ово насеље се зове багрдан некада је на овом месту била мочвара и мало језерце, а касније када је то затрпа- но формирана је сточна пијаца и бувљак најтеже је било припремити терен за градњу, заменити тло и бетонирати ду- боке темеље, па тек тада приступити из- градњи нове цркве, парохијског дома и целог комплекса веома смо поносни што су наша црква и њена порта једне од нај- лепших у шумадији фреске и иконостас су осликали познати мајстори владимир карановић и вероника ђукановић чесма и црквена ограда урађени су од грани- та, поклоном горана крсмановића, тада породица милић из барајева лепота многодетства је у заједништву, међусобној љубави ислужењу једнихдругима радмила грујић многодетне хришћанске породице март / април 2015 49 фудбалера, а сада дипломираног теолога и вероучитеља из обреновца, који има седморо деце, о коме сте раније писали у мисионару моја попадија је осмислила и уредила зелене површине и створила уго- дан амбијент али, пре ове цркве имали смо мoжда и тежи подухват – обнову ста- рог парохијског дома, где смо раније ста- новали, и старе руиниране цркве светог николе у средњем крају затим је дошао на ред и мисионарски центар у сарадњи са градском општином барајево отпоче- ли смо на црквеном земљишту изградњу објекта који у основи има 800м2, и гра- ђен је по највишим стандардима у ње- му већ ради вртић и јаслице, капацитета око 150–170 деце, а предвиђен је и смештај за децу ометену у развоју ту је и држав- на музичка школа ‘даворин јенко’, која има око 90 ученика у девет класа у току је изградња једног медицинског објекта, амбуланте са лекаром опште праксе и пе- дијатријском службом поткровље краси мала капела коју ћемо посветити пресве- тој богородици за овај подухват било је веома тешко обезбедити средства главна окосница средстава био је легат почившег ђорђа илића, сељака из барајева, који је своју имовину завештао нашој цркви не- ко ће нам замерити да се црква меша у послове изван своје надлежности то није тачно за цркву је најбитнији човек и ње- гова душа утолико имамо већу одговор- ност и обавезу када је у питању дете, тај мали, невини човек“ о вама је писао барајевски гласник из кога смо сазнали да вам је скупштина градске општине барајево 2013 доделила златни печат правитељствујушчег совјета сербског за изузетно залагање у изградњи мисионарског центра а пре тога је цр- квеној општини додељен сребрни печат „не мислим да орден припада само ме- ни требало би га испарчати на све оне који ме свесрдно прате у мојим напори- ма на првом месту, моја породица, цр- 50 2/2015 квеноопштински одбор и наш епископ јован, без чијег би благослова ја био само сува грана на родном дрвету чврсто ве- рујем да сам само алатка у божијим ру- кама, јер без његове воље ништа не би- смо учинили“ мудри његош каже: „прегаоцу бог даје махове“ „још и више – крила већ сам рекао да је градитељство моја љубав увек сам гледао да будем један од радника, а не послово- ђа кад смо постављали куполу на новој цркви, нико од радника није смео на врх неколико пута су мене подизали дизали- цом једном је наишао и владика јован и уплашио се видевши ме завезаног коноп- цем око појаса како висим у ваздуху а мо- ја попадија, тада трудна, склањала је децу да не гледају, крстила се и молила: ‘боже, помози!’ било је још веома опасних ситу- ација у којима сам се обрео у току градње, али бог је увек помагао“ шта је вас двоје упутило ка богу? да ли су ваши родитељи били побожни или је на вас утицао неко други или неки нео- бичан догађај? можда је било свештеника међу вашим прецима? марија: „мој отац, милан јовановић, лекар, и мајка велизарка, социјална рад- ница, мог брата милоша и мене нису увели у веру у сокобањи сам заврши- ла основну, а средњу медицинску школу (фармацеутски смер), у београду стано- вала сам код баке софије, мамине мајке, која је живела у улици испод цркве све- тог александра невског сваког дана сам слушала звона са храма која су ме просто привлачила али, бака, коју сам неизмер- но волела, рекла ми је да нисам крштена и тада сам се у својој 15 години крстила“ о видо: „рођен сам у побожној хри- шћанској породици од оца милорада и мајке милојке у централној босни (окру- глица) како у селу није било цркве, кр- штен сам у цркви покрова пресвете богородице у варешу са 6 месеци имам само сестру, дану не могу рећи да су моји родитељи добро познавали своју веру, али славили смо ђурђиц, редовно постили и причешћивали се са очеве стране није било свештеника, али са мајчине стране ближи рођак је владика захумско-херце- говачки григорије да почнем да разми- шљам о богу били су пресудни драматич- ни догађаји, који су потресли породицу мога оца наиме, деда видо, чије име но- сим, доживео је страшну трагедију – уста- ше су 1942 упале у његову кућу и заклале му жену и сву чељад, међу којом његових молитва је наша веза са господом уколико нема личне молитве, човек је као цвет који се не залива и увенуће пре или касније детаљ са славе у барајевском храму многодетне хришћанске породице март / април 2015 51 деветоро деце он се касније оженио удо- вицом која је довела своје двоје деце, а ро- дила му шесторо нажалост, сви су уми- рали млади – једна тетка са 20, друга са 45, стриц са 32 године данас је жив само мој отац тако ме је страх од смрти довео до извора живота то је утицало да упишем богословију као животно опредељење, боље рећи, то сам доживео као божији призив“ где сте завршили богословију и како сте се упознали вас двоје? „завршио сам богословију светог саве у београду, а тренутно сам апсолвент на богословском факултету нас двоје смо се упознали у београду преко заједнич- ких пријатеља пре венчања, предложио сам својој будућој супрузи да васкршњи пост проведемо у неком манастиру тако сам ја отишао у студеницу, а марија прво у свету петку у стублу, а потом у градац у студеници сам упознао дивног игума- на, оца јована, који је касније, 2002 вољом божијом постао наш владика шумадиј- ски када нас је испраћао из студенице уз очинске савете којих се и данас сећамо, дао нам је благослов за свету тајну брака исте године, у лето 1993, венчали смо се у храму светог вазнесења господњег у жаркову тада сам још био клирик ми- трополије дабробосанске“ марија: „тај боравак у манастиру ми је много значио да схватим какав ме живот чека, и увидела сам, хвала богу, да посто- је друге вредности у животу у односу на оно што сам до тада мислила за мене је то био призив моји родитељи очекива- ли су да постанем лекар или фармацеут, а ја сам одлучила да се удам за будућег свештеника њихов страх је био још већи после венчања, кад је требало да одемо у ратно подручје бих тада смо живели у мељаку“ о видо: „да, она је остала у мељаку, а ја сам у зиму 1994 рукоположен у чин ђакона у сарајеву, на илиџи, у цркви св саве пошто је 1996, због ратних услова митрополија расељена, добио сам канон- ски отпуст и у марту 1997, рукоположен сам у чин свештеника у крагујевцу, и убр- зо постављен овде у барајеву у цркви св николе, а од 2006 смо у новој цркви чин протојереја-ставрофора добио сам при- ликом освећења нове цркве 2006 године свештенослужим већ 18 година“ марија, како је бити попадија? је ли био лакши „пробни рад“ у манастиру? „није лако, али имам помоћнике, по- мажу старије ћерке, а о видо је незамен- љив он не може без рада с једног посла на други за велике празнике, много ми помаже видова сестра дана, а уствари ја је доживљавам као да је моја сестра, и дивне младе жене из наше цркве, да по- чистимо, скувамо, направимо колаче, офарбамо јаја дружење после литурги- је за нас је продужетак литургије у коме заиста уживамо“ шта је најважније у хришћанском животу? о видо: „живети живот христом и сведочити христа савременом човеку златни печат за изузетне градитељске подухвате 52 2/2015 данас је тешко да се одрекне света у коме пребива то и није предуслов за честити хришћански живот, кроз који желимо да задобијемо вечност човек треба свет да преображава, односно да у свету буде икона божија“ свештеник је јавна личност све су очи упрте у вас у вама се народ огледа и у вас се угледа, као у господа христа то је ве- лика одговорност пред богом и народом божијим да ли и деца свештеника треба да буду узор својим друговима, у сваком погледу, посебно у погледу моде? колико ту помаже веронаука? „у светом писму је записано да су хри- шћани светлост свету и со земљи отуда сваки хришћанин треба да буде пример другима, а посебно свештеничка поро- дица истина, свештеничка деца су поне- кад изложена непотребним анализама и од њих се очекује увек више него што је критичар и сам спреман да учини наша деца се облаче пристојно и по гардеро- би се не издвајају од друге деце кад год смо у могућности, купимо им оно што је квалитетно, али не модерно и фирмира- но добри су ђаци, девојке су за певницом, дечаци у олтару, посте од малих ногу и ре- довно се причешћују сами су изградили став да им није потребно додатно укра- шавање тела јер имају од бога даровану лепоту, те нису подлегли разним, рекао бих, унакажавањима, а не како их нази- вају ‘улепшавањима’ наша деца су патри- јархално васпитана и труде се да не учине нешто што би довело у питање њихов об- раз, али и образ свештеничке породице за духовно образовање деце веома је бит- на веронаука, али није гарант да ће то де- те сутра бити добар човек и прави верник ако она не оплемени душу младог човека да спозна да је он део заједнице и да у сва- ком човеку види брата сазданог по лику божијем, онда веронаука није постигла циљ зато је велика одговорност на веро- учитељима да тај млади човек заволи ве- ронауку, а кроз њу и литургијски живот, што уствари јесте циљ веронауке“ марија: „са децом смо, пре свега, ис- крени пријатељи не сматрамо да смо експерти за васпитање, али се трудимо да деци укажемо шта су праве вредности ауторитет је битан, али га је тешко одр- жати понекад љубав надјача ауторитет март / април 2015 53 па погазимо оно што смо зацртали све проблеме решавамо превенствено разго- вором, нажалост, понекад са повишеним тоном са родитељске стране ја сам заду- жена за женску децу говорим им да мода није битна ствар, али наилазе на пребаци- вања од својих вршњакиња свесна сам да смо ми у служби других и да свештенич- ка породица има другачији живот, много више обавеза и одговорности није увек лако, али искреним поверавањем, богу хвала, пребродили смо критични период сада су на реду дечаци, те ће се њима ви- ше бавити отац“ које школе деца уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности? „најстарија ћерка је на првој години правног факултета, а млађе ћерке су трећа и друга година архитектонско- техничке и медицинске школе синови су седми и други разред основне школе одлични су и врло добри николина је завршила основну балетску школу ‘лу- јо давичо’ у београду, а сада са николом и растком иде у основну музичку школу ‘даворин јенко’ у нашем мисионарском центру воле да читају што се тиче но- вих технологија, не можемо рећи да их деца не користе, али их контролишемо и ограничавамо“ ваша брачна заједница је, на првом ме- сту, молитвена заједница колико моли- тва доприноси побољшању вашег живо- та, тј колико сте „одевени у реч божију као у какву прекрасну одећу“ (св теофан затворник)? колико наглашавате значај молитве вашим парохијанима, нарочито за време поста? какве активности постоје при цркви? о видо: „молитва је наша веза са го- сподом уколико нема личне молитве, човек је као цвет који се не залива и уве- нуће пре или касније мислим да је нај- боља лична молитва, која није дело неког ученог теолога већ израз духовног рас- положења и жеље за обраћањем госпо- ду посебно наглашавам неопходност заједничке молитве у породици јер се кроз ту молитву пројављује црква у ма- лом чини ми се да бог највише чује наше молитве упућене са нашег малог кућног олтара пост не може бити циљ сам се- би уколико није повезан са молитвом и другим хришћанским врлинама и није крунисан светом тајном причешћа, пост је бесмислен то је онда обично мучење тела слично разним дијетама попадија је одличан појац, предводи певницу уз нашу музичку школу савладала је цркве- но појање и научила црквенословенски, а укључена су и наша деца у оквиру на- шег пастирског рада, два пута годишње водимо децу која похађају веронауку на поклоничка путовања, као и одрасле овај вид пастирске делатности је веома битан јер ходочасницима отвара духов- на сазнања и утврђује их у вери такође организујемо такмичења ученика веро- науке до сада смо се борили да стекне- мо нормалне услове за рад, а од сада ћемо више радити на духовном препороду на- ших парохијана“ 54 2/2015 има ли за вас и вашу децу летовања и зимовања? „с обзиром да је наша породица вишеч- лана нисмо у могућности да идемо сваке године лично не волим сунчање, али сам децу научио скијању и кад год смо у при- лици идемо на скијање море углавном мењамо са сокобањом, где живи сам деда милан, јер се бака пре пет година упоко- јила од поклоничких путовања, оста- ће нам незаборавно оно за васкрс 2005 у свету земљу са ‘доброчинством’ а кад год се укаже прилика, радо посетим све- ту гору и манастир хиландар који ми увек открије нешто ново“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? марија: „сви порођаји су били ма- ње-више исти ако се изузму проблеми са проширеним венама, због којих сам морала повремено да будем хоспитали- зована, није било страха од порођаја напротив, жељно сам сваки пут ишче- кивала први дечији плач кад су заређа- ле девојчице, силно сам желела да имамо сина, а о видо ме је тешио: ‘не брини, бог промишља!’ и заиста, кад је 2000 обновљена стара црква св николе, ро- дио нам се никола, а кад је 2006 завр- шена градња нове цркве, светог саве, родио нам се растко велики проблем у србији је драстичан пад наталитета како се борити против абортуса? о видо: „абортус је тежак смртни грех, много тежи од убиства одраслог човека, јер се овим чином лишава живота једно људско биће пре него што је и започело живот и пре него што се удостојило кр- штења мислим да ми, као црква, не сме- мо да се измакнемо и кажемо лекарима: ‘то је ваш проблем’ морамо са њима бити добри сарадници и мисионари као што је апостол павле био међу незнабошци- ма, јер ‘не знају шта чине’ дужни смо да им укажемо да је то страшан грех многе хришћанке, које су се духовно пробуди- ле, долазе и исповедају тај грех, али има и оних које без имало страха од бога набра- јају многе абортусе, као нешто неважно“ какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква још није дала свој званични став, а римокатоличка је изри- чито против православни хришћани пи- тају да ли могу то да користе „када је у питању вантелесна оплод- ња, човек мора бити веома обазрив пре- ма ономе што ће изнети на првом месту, сматрам да се са проблемом стерилитета сусреће велики број зрелијих, али и вео- ма младих људи њихова жеља да по сва- ку цену имају порода сама по себи није за осуду методи којима желе да остваре ту жељу могу бити неблагословени са ста- новишта цркве на првом месту ради се о злоупотребама којих данас има све ви- ше вантелесна оплодња не мора унапред бити одбачена не заборавимо, у тај плод бог удахњује душу, а човек се не рађа без воље божије лично сматрам да лекари и свештенослужитељи треба да буду сарад- ници, на сваком пољу, да једни другима указују на научна и морална достигнућа ово је веома битно питање за нашу цр- кву и у њему смо обавезни да учествује- мо уколико се искључимо, вантелесне оплодње неће престати али ће бити све више злоупотреба“ оче, а шта ћемо са пушачима? пушење је велики грех, убија и душу и тело зар то није равно самоубиству? а они се и причешћују „то је велики проблем негде сам про- читао да је русија на првом месту у свету по проценту пушача, али ни мала срби- ја не заостаје ни закон о забрани пуше- ња на јавним местима није утицао да се смањи број пушача, ни у русији ни код нас то је тешко излечива страст ти љу- ди су озбиљно болесни, болесна је њи- хова позитивна, стваралачка воља, јер су, често несвесно и наивно, изабрали рушилаштво, окренуто пре свега про- тив себе страшно је гледати младе како многодетне хришћанске породице март / април 2015 55 пале једну цигарету за другом чувена је анегдота блаженопочившег владике шу- мадијског саве који је рекао да би човек имао димњак на глави када би за њега бог предвидео да буде пушач можда нисмо спремни да се суочимо са овим пробле- мом као црква из разлога што и у нашим редовима имамо велики број пушача“ које су лепе стране многодетства? има ли и лоших? да ли сматрате да је спасење у рађању? марија: „лепота је у заједништву и ме- ђусобној љубави и служењу једних други- ма лоших страна нема, али захтева вели- ку жртву, посебно родитеља“ о видо: „спасење је у христу, јакој ве- ри и чистом срцу рађање није гарант спа- сења, али је пут којим се може задобити спасење ако наш пород не изведемо на прави пут но препустимо да их улица вас- питава, ризикујемо да од нашег, али и њи- ховог спасења неће бити ништа“ имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? „сваке године србија је мања за један цео град када је труд на нашој страни одсутан, тада и божија помоћ престаје уместо да рађањем ‘правимо’ посао, ми празнимо села, школе, вртиће, и пустош остављамо у наслеђе будућим поколењи- ма све што смо до сад изгубили, а изгу- били смо много, последица је нашег не ра- ђања наша порука свим младим људима који су у могућности да рађају јесте: у жи- воту све планирајте, али рађање немојте, то оставите богу времена јесу тешка, али никада и нису била лака па су се деца ра- ђала не дозволите да ваш комодитет бу- де мерило због кога ћете се одрећи онога што вам бог дарује ништа не може заме- нити један дечији загрљај и искреност де- чије љубави наш стари народ је говорио: није богат ко има волова, већ онај што има синова ми, богу хвала, имамо и кће- ри и синова и то богатство не би мењали ни за шта петогодишња јована се преобукла у „успавану лепотицу“ и, да би нам показала како је она већ велика и права домаћица, послужила нас је бомбонама, па нам је од- рецитовала песмицу о светом сави и от- певала „јединородниј сине“, а за растанак, даровала нам честитку за васкрс: свој цр- теж, на коме је лепо нацртала велику нову цркву, сунце и лептира изнад куполе, а ис- пред улазних врата – тату и маму  отац видо на грађевинским радовима 56 2/2015 прочитајте размишљања истакну- тог мисионара руске православне цркве данас, руководиоца миси- онарског одељења карелске и петроза- водске епархије, свештеника станислава распутина мишљења смо да је корисно прочитати искуство човека који се у пракси бави мисионарским радом zоче станиславе, постоји став да ми- сионарење уопште није потребно, да ће човек сам доћи у цркву да ли се често сусрећете са оваквим ставом? – непрестано чему мисионарење, по- требно је градити храмове и људи ће сами доћи са таквим ставом се категорички не слажем! ако чак људи и сами долазе – свештеник истог трена не може да схвати зашто се човек нашао у храму и све се за- вршава „продавницом религиозних услу- га“ људи задовољавају своје религиозно осећање, али се са богом не сусрећу! zда ли сте зато почели да се бавите мисијом? – мисијом се бавим пре свега из разлога што мисија представља главно дело хри- шћанина када сам постао верујући чо- век (са 15 година) једино што је за мене имало смисла је да поделим искуство ко- је сам некада и сам стекао, искуство су- срета са богом пре свега сам покушао да објединим људе у парохији у једин- ствен тим почели смо да се окупљамо у саборном храму и изучавамо свето пи- смо затим смо видели да је само то ма- ло када сам постао свештеник, отвори- ло се мноштво нових путева – одласци у школске установе, различите субкулту- ре, учествовање у омладинским окупља- њима, не само и не толико црквеним, ко- лико друштвеним, световним zдакле, постоји неколико праваца у мисионарској делатности? – има их четири као прво, спољашња цр- квена мисија, обраћена ван ограде цркве друго, унутрашња мисија, обраћена љу- дима који су само формално део цркве трећи смер представља рад са другим ре- лигиозним организацијама: инославним (протестантским) групама, представни- цима других религија (муслиманима, хин- дусима, кришнаитима), различитим сек- тама и четврто је мисија у расејању када не(потребно) мисионарење ми­си­јом се ба­вим пресве­га из раз­ло­га што ми­си­ја пред­ста­вља глав­ноде­ло хри­шћа­ни­на ка­дасам по- стао ве­ру­ју­ћичо­век (са 15 го­ди­на)је­ди­но што је за ме­не има­лосми­сла једа по­де­лим ис­ку­ство ко­јесам не­ка­да исам сте­као,ис­ку­ствосу­сре­таса бо­гом превод са руског: станоје станковић идите и научите све народе март / април 2015 57 сведочимо о православљу људима потпу- но другачије културе zда ли постоји неки приоритет у овим правцима? – важно је апсолутно све нема приорите- та ту је све као кућа на четири стуба, ако уклониш једно, читаво здање ће почети да се љуља ако парохијани не буду имали унутрашњи мотив за мисију – ко ће онда сведочити људима? како ће за истину чу- ти следбеници других религија ако се им не будемо обраћали? zрекли сте да је један од праваца ми- сионарске делатности – рад са онима који су већ у цркви по чему се онда мисија разликује од катехизације? – граница је танка катехизација је када чо- века поучавају учењу цркве, помажу му да се уцрквени мисионар помаже човеку да се врати у ограду цркве ако је некада из ње изашао постоји и важна компонента уну- трашње мисије – мотивисати саме парохи- јане на мисионарску делатност знам много људи који имају добру базу богословског знања али, на пример, не знају како да воде дискусију томе мисионар може да научи zпостоји мишљење да мисионарска традиција није могућа, да је сваки пут неопходно почињати од почетка – слажем се да је сваки случај индиви- дуалан, јер не радимо са балванима већ са живим људима сваки човек се налази у различитим околностима, има разли- чит ниво образовања, итд међутим, ако мисионар буде имао максимално велики број средстава за рад биће у стању да брже изабере оно што му у том тренутку треба слично као и поправка било чега можеш пробати да све поправиш чекићем али од тога ништа неће бити, јер постоје и ства- ри које је неопходно избушити, пресећи ако будеш имао све инструменте, бићеш у стању да користиш оно што ти је потреб- но у зависности од околности из личног искуства лекција у мисионарским школа- ма, по одзивима ученика, могу да кажем да управо систематско учење и пракса (зајед- но) дају огромне резултате можда нису у стању одмах да примене стечена знања међутим, када буде потребно, биће у ста- њу да их искористе zшта заправо представљају мисио- нарски инструменти? – много их је, на пример, један од таквих 58 2/2015 инструмената представља и правилно постављено питање каква питања ћете поставити хиндусу да бисте у њему посе- јали сумњу? каква муслиману? атеисти? човеку који се разочарао у веру? ове ка- тегорије људи се веома разликују други инструмент представља умеће да се ди- скусија правилно води колико пута сам видео да људи сатима – буквално сатима – покушавају „јеховиним сведоцима“ да објасне лажност њиховог учења на осно- ву библије то је потпуно некорисно! по- стоји конкретна тема на коју је потребно разговарати са њима, једна једина то је питање саме организације “јеховиних сведока” ако мисионар то не зна, осуђен је или на пораз или просто на неефика- сност свог рада zинструменти се позајмљују из психо- логије или из животног искуства? – начин комуникације је универзалан не може се рећи да је нешто резултат пси- хологије, а да су нешто пронашли пра- вославни комуникација је попут ножа: може се користити на више начина на- равно, много тога се користи из искуства на пример, то што сам вам рекао за „је- ховине сведоке“ није моја фантазија, већ искуство оца александра пермјакова, из- узетног свештеника из калињграда он користи методе питања и грешака, про- дубљује ствари које сматра ефикасним, дели искуство са другим људима који их такође користе ја проверавам у пракси и видим: да, ово је правилно исто тако и ја да делим своја искуства и она раде код других људи zда ли постоје неке недопустиве мето- де за вас? – форма не сме да дискредитује садржај, то је универзални принцип мисионарске делатности zулична мисија – какво је ваше ми- шљење? – постоје различита мишљења неко је потпуно „за“, неко потпуно „против“ разумем и једне и друге, понекада ви- дим ефикасност, понекада не нека акција се одвија, рецимо, подела мате- ријала на пример, провели смо акци- ју „подели радост“ за васкрс смо при- премили неколико стотина црвених балона и након краја службе изашли у град и делили ове балоне пролазни- цима, честитали им празник никога нисмо нервирали, међутим, празник у граду је постао приметнији веома ефи- касну акцију представљају и социоло- шка питања на пример, за божић смо припремили листић са три питања: „да ли славите божић?“, „да ли верујете да је христос био реална историјска лич- ност?“, „да ли постите божићни пост?“, у овим питањима нема наметања али, иако неутрална, она дају повод да се по- разговара, поклони човеку нека литера- тура, да се особа заинтересује zда ли је допустиво користити методе других конфесија? – треба поштено рећи да њима неке ства- ри боље иду за руком на пример, такозва- на „евангелизација“, то јест, организовање ствари за ширу публику: концерти, пре- давања, стваралачки сусрети ми то тако- ђе радимо, али много ређе једноставно је неопходно да будемо храбрији чега год да се дотакнеш, све се налази у искуству наше традиције на пример, бесплатно служење чаја које користе протестанти практикова- ло се у цркви пре револуције али, нешто је могуће и позајмити најважније је да се сачува пуноћа православног вероучења како ће за истинучути следбеници других религија ако се им не будемо обраћали? идите и научите све народе март / април 2015 59 zколико је важно познавати културу човека са којим говориш? колико ду- боко се треба „уживети у то“? – не треба се уживљавати, али је обаве- зно потребно схватати категорије у ко- јима размишља човек ето, говорите са хиндусом или будистом о циљу хришћан- ског живота где их ми зовемо? у царство небеско, живот вечни, то јест, зовемо их у вечност а човек, полазећи из свог иску- ства и знања, у нашим речима чује учење о сансари, о низу реинкарнација разумете, он управо од тога и покушава да побегне фактички, он у нашим речима чује: „до- бро дошао у пакао!“ наша вечност није иста као и његова zрекли сте да је мисионарење једно од главних дела хришћанина међутим, не поседују сви карактерне црте за мисионарску делатност – тај изговор се јако често чује ето, није свима дано, не знају, не умеју сви међу- тим и бог ће сваког испитати према њего- вом животу говоре ми: „где ја да мисио- нарим?“ заправо, свако има минимум три поља у животу за проповед прво поље су његови рођаци, најближа и, понекада, најтежа категорија за мисију друго по- ље – место свакодневне делатности чове- ка: школа, посао на факултету студента стално окружује минимум 30 људи – про- фесори, студенти он је можда за њих је- дина особа по којој могу да суде о цркви међутим, они треба да знају да је у питању православни хришћанин, он не треба да се стиди своје вере треће поље – другови, пријатељи четврто поље може да се поја- ви где год, из околности у чекаоници код стоматолога, у возу можеш да разговараш са суседом у купеу ако човек жели видеће да га окружује бескрајно поље за мисио- нарски рад међутим, често управо не же- ли: мрзи га, боји се zали говори се да се може мисиона- рити својим примером, начином свог живота? – то се међусобно не искључује за твоје рођаке ће измена твог живота бити веома важно сведочанство међутим, недавно сам путовао возом заједно са три лекара – неурохирурга провели смо заједно три сата пре него што смо отишли на спавање њих је веома заинтересовала чињеница да сам ја свештеник како сам за три сата могао да им покажем пример свог живо- та? никако значи, то је време за активну дискусију коју треба знати водити или долазим на школски час имам 45 минута какав живот могу да им покажем? могу да наведем примере из свог живота али опет, ако их не виде, у питању ће бити само моје речи и понекада су правилне, за тај тренутак неопходне речи најважније у ми- сионарском служењу  изворник: главное дело христианина http://kateheoru/snc/article/ glavnoe-delo-khristianina/ 60 2/2015 живимо у веку савремене техноло- гије, комуникационих и техноло- шких могућности, колико неза- мисливих пре само десетак година, толико одомаћених данас у свакодневном животу и употреби интернет простор је омогућио безброј могућности тако се у мору интер- нет садржаја појавила и фондација „при- јатељ божији“ као реализација идеје једног човека – марка сандаља, њеног оснивача и директора сама информација да на глобалној мре- жи постоји још једна веб-страница, и ни- је нека информација, јер, колико год биле оригиналне, све оне имају много тога за- једничког и сличног но, у случају вебсајта „пријатељ божији“, постоји нешто што је, мало је рећи, различито од свега осталог сав рад и презентација усмерени су на духовну изградњу човека и лично познање бога као спаситеља душа наших основни циљ овог вебсајта јесте ширење јеванђел- ског духа, васпитање и образовање на те- мељима православне хришћанске културе изникле из литургијске праксе, узрасле на ризници практичног живота и светоотач- ког искуства у црквеној заједници живот режира филмове оно што је најизворније на сајту „при- јатељ божији“, а у исто време јединствено у мору православних веб-презентација, јесте производња документарних филмо- ва њима се „пријатељ божији“ обраћа човеку на тематском простору који наме- ће свакодневица, јер, управо у свакодне- вици, као на биоскопском платну, одвија се сва драма духовног узрастања, али и посртања и малаксалости данашњег чо- века свакодневни живот, на жалост, све- дочи о трагичном незнању, погрешним закључцима, заблудама и лошим навика- ма, које су постале наша друга природа због тога, видео-продукција „пријатељ божији“ у свом стваралаштву има веома јасну линију разграничења: како народ поступа, чини, мисли и верује, а како би, заправо, требало да буде „пријатељ божији“ појављује се као мисионар и учитељ, примењујући прин- цип очигледности у свом настојању да јеванђелску поруку пренесе у њеном пу- ном капацитету и на документован, а данашњем човеку најприступачнији и најразумљивији начин није никаква но- вина рећи да је управо „филмска умет- ност“ начин који удовољава сензибили- тету и очекивањима модерног човека то је „пријатељ божији“ одлично разумео те је за њега визуелна порука постала осно- ва! поменућемо само неке документарце из стваралачког опуса ове продукције филмска мисија на првом месту, то је антологијски ду- гометражни докементарни филм „срби – народ који нестаје“, урађен као упозорење на драматичну демографску стварност ср- камером крозживот светисава је пјешице проходио земљу ширећи нашу вјерухришћанску захваљујућитехнологији,данас имамо неупоредиво брже и веће могућности миодраг лапчевић е-мисија март / април 2015 61 бије филм, који, на чињенички утемељен, мисионарски жив и занимљив начин, упо- зорава на узроке који су довели до стагна- ције у демографском расту нашег народа осим ратова и геноцида вршеног над њим, који су прогутали милионе људи у биоло- шки најпродуктивнијем периоду живота, акценат је стављен, не без разлога, на ду- ховни миље у којем је битисао наш народ последњих неколико деценија, а то је бо- гоодступништво о истом узроку говори и филм „клетва“ њихова гледаност, само на друштвеним мрежама, премашује ми- лионску цифру филмови „пост или дијета“ и „слава или крканлук“ на симпатичан и духовит начин, разобличавају заблуде у поимању и практиковању одређених духовних“„ди- сцилина“ и традиције, указујући на про- машаје, поучавајући како треба постити, славити, духовно се исправно владати „псовка, губа душе“, бави се анализом јед- не од најпогубнијих навика нашега наро- да, откривајући злоречје као израз и одраз најдубљег пада човковог надаље, филмо- ви као што су „бог има задњу реч“, „јастуче светог нектарија“, „из смрти у живот“ недвосмислено указују на јеванђелску истину изречену устима самог спаситеља нашега господа исуса христа, да без њега не можемо ништа чинити ни живети, ни мрети, ни боловати нити се исцељивати како то поетски исказује свети владика николај велимировић још један филм, „празно гнездо птице ластавице“, плени својом емотивношћу и потресношћу, а говори о односу деце пре- ма родитељима, што, на известан начин, сведочи о нашем паду кроз неиспуњавање заповести божије о поштовању родитеља, о љубави да и не говоримо приметно је, такође, да се као саговорни- ци у филмовима појављују људи од угледа и поверења, стручности и знања, из обла- сти духовног, културног и научног живо- та та чињеница, са своје стране, говори о посебном нивоу на којем продукција об- рађује теме, као какав и колики значај се придаје њиховом избору ипак, посебно би указали на један особен квалитет фил- мова продукције „пријатељ божији“ то је висок ниво објективности у анализи и ту- мачењу разних појава, те њихово потпуно непристрасно изношење на увид широкој јавности у том смислу, упечатљив је филм „свештеник“, који на врло одређен и кате- горичан начин, храбро и реално, говори о свештенику, његовој служби, али и људ- ским димензијама и искушењима познато је, наиме, да се у нашем друштву, свеште- ник поима као човек коме се крајње снис- 62 2/2015 ходи, али и као човек који се критикује и негативно квалификује више од било којег другог зато је вајање реалистичног лика свештеника за сваког ствараоца пролазак између сциле и харибде „пријатељ бо- жији“ је, без икакве дилеме, прошао кроз тај теснац неокрњен, али, што је такође битно, не повредивши онога кога је сли- као – свештеника зашто ово кажемо? зато што желимо истаћи да свеукупно филмско стваралаштво ове продукције садржи у се- би кључни и, могли бисмо рећи, врховни квалитет – неосуђивање! тиме се показу- је да техника и технологија нису на првом месту пројектованих вредности, већ живи људи на овај начин „пријатељ божији“ обзнањује да жели заједницу и сарадњу са конкретним људима, али не као магловиту идеју, већ као стварност у којој ће пријатељ прићи пријатељу, брат брату, човек човек ваше је оно што сте другом дали према препоруци апостола павла да одамо признање онима који се труде ме- ђу нама, сматрамо да је, можда, управо сада прилика да се каже и ово: продукци- ја „пријатељ божији“ живи од доброте и жртве свог оснивача и утемељивача, ди- ректора и извршног продуцента, г мар- ка сандаља продукција не добија ника- кве донације које би јој омогућиле рад, не тражи их, нити послује на доходовном принципу не аплицира нити конкури- ше за доделу средстава из фондова или буџета намењених филмској продукци- ји, а ни другим програмским пројектима сви филмови су искључиво мисионарско штиво које стоји (бесплатно) на распола- гању сваком ко жели да се придружи ми- сији „пријатеља божијег“ овде се мисли на емитере (телевизијске станице), веб-сај- тове, али и друге асоцијације и, што је јако значајно, омладинске организације чија се делатност одвија на пољу реалног, а не вир- туелног живота када поменусмо друге медије, вреди ис- таћи да су филмови продукције „прија- тељ божији“ до сада приказивани на више од 30 телевизија, локалне или регионалне фреквенције у републици србији, те, око 15 телевизијских станица у републици српској на крају овог приказа продукције „при- јатељ божији“ реч препуштамо најзаслу- жнијем човеку за њено постојање, осни- вачу, директору и извршном продуценту, марку сандаљу: „заиста ми је тешко пронаћи ријечи ко- јима бих изразио сву захвалност, славу и хвалу господу нашем исусу христу за ње- гову велику, превелику милост, вођство и помоћ коју нам пружа у свему што је нео- пходно за рад фондације он нас је надах- њивао, усмјеравао, подизао и храбрио да истрајемо у вршењу своје

Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет�