-ВАСКРС-

Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... преко наших мудрих савремени- ка и светих отаца цркве, повезује блиско са далеким: родитељи су наш пут ка вечности коју остварујемо преко њих у цркви христо- вој са богом оцем људски род је измирио христос, а то значи и нас и наше родитеље заједно са осталима а сам христос личним примером је показао безграничну љубав и крсноваскрсну послушност према богу оцу, дајући пример нама како да се опходи- мо према свом оцу и мајци, јер су родитељи слика бога на земљи  тема броја сам христос личним примером је показао безграничну љубав и крсноваскрсну послушност према богу оцу, дајући пример нама како да се опходимо према свом оцу и мајци родитељи као слика божија на земљи хаџи драган б поповић 28 4 / 2019 тема броја господ прекорева фарисеје због тога што ради предања људског нарушавају запо- вест божију, која се односи на поштовање родитеља, и на њихово помагање и сматра- ње вишим од себе, и чак прети смрћу нару- шиоцима закона фарисеји су смислили лу- кавство: ако човек жртвује богу оно што је намењено родитељима, он се тада ослобађа од обавезе да поштује оца и мајку можда су фарисеји стремили користољубивом циљу да се одузме од родитеља оно што ће ка- сније служити за издржавање живећих при храму, а можда и нису томе стремили, али су учење тумачили изопачено још ако рече човјек оцу или матери: оно чиме бих ти могао помоћи корван је у чему је овде загонетка? зашто критиковање фари- сеја не може имати везе са онима који се ра- ди бога одричу од света и у основи од својих родитеља? по правилу, они који су жртвова- ли богу оно што је одређено за издржавање родитеља, остављали су себи неопходно и користили се тиме, а они који су напушта- ли свет ради господа, одрицали су се од све своје имовине на другом месту господ каже: ко мрзи душу своју на овоме свијету, сачуваће је за живот вјечни (вид јн 12, 25) ова поука се објашња- ва његовим другим расуђивањем: иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им: ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и се- стре, па још и душу своју, не може бити мој ученик (лк 14, 25–26) обратите пажњу: го- спод захтева да се омрзну не само родите- љи, сви сродници, него и душа своја јеван- ђеље осуђује онога који ниподаштава своје родитеље, воли своју душу и живи ради се- бе, а похваљује онога ко је осиромашио ради бога и омрзао душу своју, служећи њему и ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прора- чуна издатке, да ли може довршити, да не би кад постави темељ, па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати, говорећи: овај човјек поче зидати, па не може да довр- ши (лк 14, 27–30) дакле, онај који се не може одрећи од својих родитеља и омрзнути их светом, чистом „мржњом“, ко не омрзне сво- ју душу и не усхте да носи крст свој, то јест да трпи невоље ради господа и ради испуњава- ња његових заповести, сличан је неразум- ном човеку, који унапред не израчунавши потребна средства, покушава да сагради ку- лу сходно томе, одрицање од света – једно је од средстава, које омогућује човеку да ис- пуни заповести, то јест да делатно послужи господу, а не само да изрази ничим непотвр- ђену жељу поменути човек у причи, свакако ће бити подвргнут исмејавању, јер је почев- ши да гради заобишао неопходне прорачуне и показао себе неразумним, лакомисленим иако је градитељ куле символ узвишавања над свим људским, ипак смисао ове приче је у другом: пре него што приступимо град- тема броја извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић јул / август 2019 29 тема броја њи, потребно је да брижљиво све измеримо и прорачунамо, да бисмо успешно завршили започето или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавје- тује се да ли је моћан срести са десет хиља- да онога што иде на њега са двадесет хиља- да? ако ли није, он пошаље изасланство док је овај још далеко и моли за мир тако дакле, сваки од нас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик (лк 14, 31–33) сход- но томе, онај који креће у борбу са ђаволом, чије силе много превазилазе наше, неће ли најпре сести да промисли да ли је кадар да са десетином хиљада сусретне онога који долази са двадесет хиљада најамника? ако би он био добар војсковођа, онда би при- премио своју војску, а ова припрема управо и представља пример разумне духовне про- рачунатости, која ће нам помоћи у одрицању од света човек који има шта да изгуби, стал- но се, при сваком делу, осврће уназад а онај који је спалио све мостове за собом, храбро иде напред мислим да је већини познато одакле потиче термин „спаљивање мостова“ када је јулије цезар – у време када је још био проконзул, војсковођа – усхтео да освоји ап- солутну власт, он је повео сву своју војску на рим пред одлучујућом битком, пребацивши се преко реке рубикон, цезар је спалио све мостове за собом, да би пресекао пут за по- влачење а војници, схвативши да ће или по- бедити или погинути, борили су се необично храбро дакле, и велике војсковође су биле свесне, да храброшћу обдарен човек није привезан ни за шта, чак ни за свој живот, то јест онај који зна да је код њега само један пут – напред овакву метафору господ исус христос користи у причи, упоређујући одри- цање од света са припремом војске за побе- доносну битку са надмоћним противником како схватити речи о томе, да је потребно омрзнути оца и мајку, жену и децу? свакако није потребна мржња у дословном смислу речи мржња је неприлично осећање за хри- шћанина, који је дужан да мрзи само грех хришћанин може мрзети демона, али уоп- ште сваког човека, у том смислу и родитеље, он не може мрзети обратно, ми смо покре- тани љубављу према богу, али се такво наше понашање доживљава са стране као мржња јеванђеље говори о томе конкретно и одре- ђено: не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу, нисам дошао да донесем мир него мач, јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од од матере њезине, и снаху од свекрве њезине и непријатељи чо- вјеку постаће домаћи његови (мт 10, 34–36) шта ово значи? неретко ми претпоставља- мо да ћемо следећи јеванђељске заповести, постати срећни у свим погледима, то јест не само пронаћи унутрашњи мир, већ и мир са другим људима но, господ је говорио о томе да мира међу људима не може бити, јер сле- дећи за њим, ми постајемо непријатељи љу- дима – не зато што им желимо зло, већ зато што нас они не могу разумети и невољно по- стају наши противници мислећи да нам чи- не добро, они нам доносе штету непријатељ- ство међу људима који припадају земаљском свету и људима који теже небу, толико је сна- жно, да раздељеност настаје чак унутар по- родице, тамо где би, чини се, требало да вла- да природна љубав тако нам наши сродници постаји непријатељи: желећи нам „добро“, то јест земни успех, они ометају наше спасење, спречавају испуњавање заповести божијих даље господ говори: који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан (мт 10, 37) љубав према родитељима није забрањена, али она не би требало да буде већа од љубави према богу када љубав пре- ма оцу и мајци почне сметати нашој љубави према богу, ми би требало да ту љубав пре- окренемо у мржњу, не у смислу унутрашњег осећања, него у смислу понашања, које се са стране доживљава тако као да ми мрзимо своји родитеље (и даље сроднике) а у ства- ри у нама делује истинска хришћанска љу- бав који љуби оца или матер већма него ме- не, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан и који не узме крст свој и не пође за мном, ни- је мене достојан (мт 10, 37–38) ако ми ипак волимо своје сроднике више него господа (о овоме треба судити не по речима, - него 30 4 / 2019 по томе, како се понашамо, по осећањима срца), тада се на нас односе следеће речи спаситеља: који чува душу своју, изгубиће је, а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је (мт 10, 39) привезаност за срод- нике је у ствари љубав према својој души јер ми не воли- мо зато што су они некако по- себни или можда вредни тога људи, него зато што су наши сродници а нас окружују људи, који нису ни по че- му гори од њих, и који су такође достојни љубави и помоћи но, по пристра- шћу ми указује- мо своје састрадавање управо сродницима по телу, издвајајући их од осталих људи, које ниподаштавамо у ствари ми у њима волимо сами себе – и не желећи да изгубимо срод- нике, ми на тај начин не желимо да погуби- мо своју душу, не желимо да се лишимо оних земних пристрашћа, која су у њој присутна ако ми не омрзнемо душу своју у овом свету, погубићемо је а омрзнути своју душу у овом свету значи омрзнути све земаљске везе ра- ди небеског господ исус христос нам је заповедио да поставимо непријатељство између нас и на- ших сродника, да се одрекнемо не само зе- маљских сродника, него чак и да у духовном погледу не сматрамо никога на земљи до- стојним овог назива свакако, не забрањује се да називамо своје родитеље „родитељи- ма“: оца – „оцем“, мајку – „мајком“, духовног оца и мајку – одговарајућим именима, али с тим да их овако не називамо у директ- ном смислу речи, него сам по првобитном образу: наш телесни отац, исто као и духов- ни, представља само слику (образ, лик) оца небеског, а заправо оца нашег представља само један отац наш небески, то јест бог а ви се не зовите учитељи, јер је у вас један учитељ, христос, а ви сте сви браћа и оцем својим не зовите никога на зе- мљи, јер је у вас један отац, који је на небесима (мт 23, 8–9) не називајте својим оцем ни онога, од ко- га сте произашли по телу, ни онога од кога сте се роди- ли духовно, зато што је стварни отац један – то је бог, који је творац свега постојећег и даје свакоме чо- веку телесни и духовни живот, и благостање, то јест будући живот нити се зовите наставници, јер је у вас је- дан наставник, христос а највећи између вас да вам буде слуга, јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се (мт 23, 10–12) ове речи не би требало схватити као што то чине секташи, који прекоревају православне због тога што они називају свештенике оци- ма: „отац николај“, „отац авраам“ овај израз спаситеља треба схватити у духовном сми- слу свети василије велики говори о томе, да небески отац представља родоначелника, то јест пример сваког очинства на земљи ми знамо да је господ наш исус христос употре- бљавао ову реч у односу на бога, називајући га нашим оцем и једина молитва коју нам је он оставио, а која је образац за све молитве – то је свима позната и неизмерно често по- нављана молитва оче наш у овој молитви се тема броја ми се обраћамо богу називајући га оцем нашим, и овим самим се не само усиновљавамо богу, него и све људе називамо својом браћом јул / август 2019 31 тема броја ми обраћамо богу, чак не називајући га сво- јим оцем, већ оцем нашим, и овим самим се не само усиновљавамо богу, него и све људе називамо својом браћом – у крајњој мери све верујуће, то јест све православне хришћане оче наш који си на небесима – то јест наш отац је на небесима, а на земљи ми немамо истинског оца – ни духовног ни телесног свакако, до извесног време- на ми треба да се повинујемо родитељима (разуме се, уколико нас они уче моралним истинама), а потом – духовним руководите- љима но, и они први и ови последњи пред- стављају само слику једнога истинитог оца и носе на себи одсјај овог божанског очин- ства, то јест они се јављају нашим очевима само онолико, колико нас приводе оцу не- беском но, ако они ометају ово, свесно или несвесно, како се то често и догађа са теле- сним родитељима, а понекад, на жалост, и са духовним, онда ми не би требало да им се покоравамо они престају да буду роди- тељи за нас ми тежимо ка једном богу оцу, који не пребива на земљи, већ на небесима, ми се одричемо од свега земног: од дома, родитеља, сродника многима се чини да је врло лако одрећи се од свога уобичајеног боравишта, но у самој стварности човек ко- ји нема дома, лишен је фактички свега, чак и завичаја („родина“ по руски), уколико за сваког човека он представља његово ста- ниште (дом, кућу) – у овом или оном месту, граду или селу сама реч „родина“ има за- једнички корен са речју „родитељи“, а реч „отачаство“ – са речју „отац“ а хришћанин да би постао истинским чедом божијим, да би истински, а не номинално, не само речи- ма називао бога својим оцем, треба да буде спреман да се одрекне од свега земног, би- ло да су то родитељи, отаџбина, чак и ду- ховни отац, ако, да напоменем, он постане препрека на путу ка оцу небеском  наставак у следећем броју извор: вебстрана новотихвинског женског манастира (јекатеринбург) http://sestryru/church/content/library/blaga- ja_chast/39_chapter/ господ наш исус христос подсећа сва- кога од нас на најважније заповести о љубави: љуби господа бога својега свим ср- цем својим, и свом душом својом, и свом ми- шљу својом (мт 22, 40); и друга: љуби бли- жњег свога као самога себе (мт 22, 37–39) о хришћанској љубави као центру васцелог хришћанског живота, али и о изазовима са којима је суочен савремени човек, разгова- рамо са дипломираним теологом миланом ивковић будући да живимо у времену када се много говори о љубави – а, ваистину, делатне и суштинске љубави је све мање – замолио бих вас да нам у духу спасите- љеве заповести, „о којој виси сав закон и пророци“ (мт 22, 40), приближите значај хришћанске љубави? – када се много говори о љубави, углав- ном, то нема везе само са временом у коме живимо, него са самом чињеницом која је заједничка за свако време, а то је, да је мно- го лакше о нечему говорити, него то исто, о чему говоримо, да искуствено познајемо и живимо богословље и љубав божија није нешто о чему само треба да се говори ва- жно је, да се несливено сјединимо са речју божијом, да она постане ми, и да волимо можемо да читамо о љубави из најразновр- снијих књига везаних за психологију, педа- гогију, философију, антропологију, богосло- вље итд изучавајући све те књиге некад се деси да постанемо најбољи и најречитији говорници љубави све то није довољно потребно је да љубав постане дејствена, активна, оживотворена односно, да у чо- веку који говори о љубави, сусретнемо жи- ву истинску љубав у јеванђељу можемо да нађемо христа зато што свака изгово- рена реч садржи у себи његово целокупно присуство веома је важно, не само да говоримо о љу- бави, него и да волимо то је исто као када би неко ко жели да се бави трчањем, прочи- тао све књиге у вези са истим, изучио најбо- ље технике дисања и кретања, проучио све стазе коју су набоље за трчање, а да заправо 32 4 / 2019 тема броја никада није ни потрчао, нити пробао да трчи много је лакше читати, и из књига имати не- ко знање о трчању, него трчати трчање захте- ва одређен напор, снагу воље, издржљивост, борбу са самим собом, бол, истрајност по свим временским условима тако је исто и са љубављу много је лакше причати и читати о љубави, него волети истинска љубав тражи напор, подвиг, снагу воље, издржљивост, бор- бу са самим собом и истрајност у свим живот- ним околностима и догађајима таква љубав је и нежна, и милосрдна и свеопраштајућа бог је љубав, а човек је, како кажу свети оци, човеколико лице бога самим тим, чо- век је човеколико лице љубави божије то је љубав која нас позива да љубимо непријате- ље своје, добро творимо онима који нас мрзе, благосиљамо оне који нас куну, и молимо се за оне који вас вређају (лк 6, 27–28) човеку, на неки начин, није природно да воли и љуби оне који су га повредили, који му чине, и ко- ји су му чинили пакости и који га мрзе, који су починили и много страшнија „неопрости- ва“ дела једном приликом ми један изузетно црквен човек рекао да човека може да гри- зе савест не само када је неком нешто лоше учинио, него и онда када је њему нешто лоше учињено тада може да нас мучи и гризе гнев, љутња, бес, озлојеђеност итд тада немамо мир, љубав и радост зато је важно да љубимо непријатеље, ради унутрашњег мира и љуба- ви, и ради сопственог духовног здравља мр- жња није ништа друго него отров који сами пијемо, а желимо да другоме нашкоди! дакле, сваки припадник цркве призван je да живи по овој заповести, примењујући је у хришћанском етосу, је ли тако? – наравно, ова заповест нам је дата ради нас самих бог није неки равнодушни наредбода- вац без срца који игром случаја измишља своје заповести бог је отац, син и свети дух, љубав која о свему и свакоме само добро промишља човек има слободу и да не живи у складу са за- повестима о љубави јер како и свети оци го- воре: бог може све осим да примора човека да га воли то је хлеб који бог дели са човеком, и љубав која се добровољно одриче своје моћи заправо, ова и оваква љубав је „луда љубав бо- жија према човеку“ истом овом и оваквом „лу- дом“ љубављу смо призвани да волимо, живи- мо и поштујемо слободу сваког човека савремени хришћани су суочени са таласи- ма бројних искушења која нас из дана у дан све више запљускују; имајући на уму ову чињеницу, на који начин је могуће сачувати радост васкрсења? – савремени човек се налази пред највећим изазовом и парадоксом модернизоване сло- боде где му је „све дозвољено“ са друге стра- не, индивидуализам, самодовољност, и изола- ционизам су пратеће компоненте савременог друштва, оптерећеног технолошким напрет- ком у такво друштво, важно је да се унесе дух радости, љубави и васкрсења, да хришћани пронађу начин и пут којим ће непрестану ра- дост живота и васкрсења да откривају и пре- несу модерном човеку тема броја богословље и љубав божија није нешто о чему само треба да се говори важно је, да се несливено сјединимо са речју божијом, да она постане ми, и да волимо разговор са дипломираним теологом миланом ивковић истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење разговор водио: бранислав илић јул / август 2019 33 тема броја сведоци смо погрешног поимања хри- шћанског живота као нечег строго јури- дичког шта можете рећи о слободи у вери, указујући на правилне основе хришћанског етоса? – најчешће, тамо где нема слободе и истине у духу, јавља се једна веома озбиљна болест друштвеног живота, а самим тим и хришћан- ског друштвеног живота, коју препознајемо као лицемерје читајући јеванђеље можемо да се уверимо да је христос водио велику борбу против лицемерја и лицемерâ заправо, лицемерни начин живота не представља само дефектно морално понашање и вештачко, од- глумљено подражавање врлинског живота, већ је у својој суштини хула на духа светога (мт 12, 31) пошто се лицемерје представља као узвишен морални живот, оно имитира и глуми слободу, љубав, стваралаштво и жи- вот, а са друге стране успоставља конвенци- оналност (примена безличних и формалних дужности), у којој човек има потешкоћа да се развије као слободна, стваралачка, јединстве- на и непоновљива личност заправо, лице- мерје се директно супротставља слободи која је и „неограничена искреност“ лицемер поку- шава да неутралише јеванђеље он не ствара, а спречава и друге да стварају (да буду сло- бодни у вери) он се чврсто држи својих уста- новљених слепих правила лицемерје изопа- чује личне и друштвене односе јер се темељи на безличности и страху од слободе лакше је ухватити се за „сукњу“ безличних правила не- го бити слободан и храбар у духу светоме у најразличитијим учењима философије, психологије итд слобода се најчешће схва- та као слобода избора, где сам слободан да изаберем, примера ради, између добра и зла хришћанско схватање слободе се ма- нифестује на другачији начин позвани смо да постанемо слободни у вери, и верујући у слободи слобода и слободни се рађају 34 4 / 2019 и пројављују у духу светом, и то кроз не- устрашиву борбу и подвиг дај крв и прими духа таква слобода је изнад сваког избора, колебања и испитивања, јер истинска не- конвенционална слобода ствара сопстве- не разлоге, уместо да им се подвргава ти разлози су увек искрени и аутентични ко- лебање, бирање, упоређивање и тражење ауторитета је својствено подвојеној, рас- цепљеној вољи, која и не зна шта хоће, али може да изабере бог је изнад избора бог се не колеба и не изабира да ли воли или не воли свет и човека стога, сви гладни и жедни истинске слободе ће се наситити и ослободити у духу светом који ослобађа без мере да ли то значи да је слободна воља велики дар божији који је дарован сваком човеку као боголиком бићу? – да, између бога и човека постоји највећа сродност, и она се управо огледа у дару сло- бодне воље како схватате заповест божију: поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи? – пре свега, желим да се осврнем на саму реч поштовање, и њено значење реч поштовање потиче из латинске речи aestimare, што значи вредновати, уважавати, указати достојанство, ценити, рангирати значи, имати поштовања према некој особи, једнако је указивању изузет- не вредности и части тој особи у заповести коју сте навели, управо се говори о указивању изузет- не вредности и уважавања према родитељима важно је да се нагласи чињеница да се по- штовање понекад користи и схвата у негатив- ном смислу, ако се заснива на застрашивању и изнуђеном поштовању истинско, непатворено поштовање има најчешће позитиван смисао, и подстиче на љубав и дивљење питање по- штовања јесте и питање ауторитета, културе и васпитања стога, заповест да се поштују роди- тељи јесте мала породична школа у којој нау- чимо да поштујући и волећи родитеље, ценимо и уважавамо сами себе, па и све остале људе али, у савременом добу често се среће- мо са дисфункционалним породицама ов- де не треба да заборавимо да поменемо и децу из домова без родитељског старања такође, треба да се присетимо владике лонгина (черновицког), игумана бенчен- ског манастира у украјини који је одгајио више од 400 одбачене деце и сирочића, од чега је четрдесетак заражено хив вирусом, стотињак је рођено са инвалидитетом или сметњама у развоју какав је њихов пут и однос према поштовању и према запове- сти о поштовању родитеља? обавеза и за- датак цркве јесте да, као на примеру вла- дике лонгина, својом делатном љубављу прекрива све недостатке јер, жао ми је све деце на свету, и зато плачем за сву невину децу и за сирочиће, каже и поучава нас ста- рац силуан тема броја свети оци говоре: бог може све осим да примора човека да га воли то је хлеб који бог дели са човеком, и љубав која се добровољно одриче своје моћи заправо, ова и оваква љубав је „луда љубав божија према човеку“ истом овом и оваквом „лудом“ љубављу смо призвани да волимо, живимо и поштујемо слободу сваког човека јул / август 2019 35 тема броја као вероучитељ сте оставили велики траг и на пољу православног катихизиса – верске наставе да ли бисте поделили са нама неки занимљив детаљ из ваше катихетске службе? – искуство рада у школи као професор вер- ске наставе је нешто што је на мене утицало на изузетно афирмативан начин то искуство ми је помогло да се бавим богословљем на практичан начин, и то из угла савременог све- та, друштва, и да разумем његове потребе, и начин размишљања постоји много лепих тренутака, догађаја и доживљаја којих могу да се сетим из свог вероучитељског искуства у њих спада и сећање на једног ученика који је са грађанског васпитања прешао да слуша часове верске наставе то је било у другом разреду гимназије када се опкладио са друго- вима како ће до краја свог гимназијског шко- ловања доказати да је све оно што се учи на часовима верске наставе заправо фантазија, измишљотина, и да нам је вера апсолутно не- потребна по завршеном четвртом разреду гимназије, тај исти ђак је уписао православни богословски факултет таквих и сличних при- мера има доста у искуству свих вероучите- ља оно што је за цркву сада најважније јесте чињеница да је верска настава добила своје значајно место у образовно-школском систе- му вероучитељи су наши најснажнији борци и исповедници вере, који свакодневно сведо- че христа себе сте уградили и на пољу ширења речи божије писаним путем, објављујући тексто- ве у православном мисионару, званичном мисионарском гласилу српске православне цркве за младе према вашем мишљењу, ко- лики је значај мисионарења у цркви христо- вој, данас у 21 веку? – црква се од самог настанка па све до данас, пројављује и кроз мисионарски аспекат запра- во, када кажемо мисија цркве у свету, мисио- нарски значај цркве, ми одиста говоримо о чо- векољубљу цркве ово човекољубље се огледа у бризи, старању и љубави цркве за сваког чове- ка, и за све угрожене чланове друштва: сирома- шне, старе, гладне, децу која су у сиротиштима, људе по болницама, оне који болују од болести зависности (алкохол, дрога) и неизлечивих бо- лести, итд црква има задатак да се непрестано ставља у службу милостивог самарјанина у бри- зи за своје ближње кроз своју активну и мило- срдну мисију, црква пројављује љубав божију пред крај нашег разговора и заједничког промишљања, да ли бисте упутили неку по- руку у духу свега реченог? – војни хирург и православни митрополит антоније (блум), често је говорио да бога не можемо да сретнемо у површним односима са људима, са догађајима, са самима собом, зато што бог не живи површно све док се не сусретнемо лицем у лице са ужасом или лепо- том, ми пролазимо поред бога, и поред дуби- на вечности стога, у складу са овим речима, битно је да се охрабримо, очовекољубимо, и да се не плашимо дубина, како сопствених, тако и дубина вечности благодаримо вам на садржајном разгово- ру, упућујући срдачну молитвену жељу да останете у радости васкрсења и у љубави христовој! – хвала вама на указаној прилици за разго- вор нека би дао господ, да љубав његова укре- пљује вас и све вредне сараднике православног мисионара, као и верно читалаштво овог дивног часописа!  заповест да се поштују родитељи јесте мала породична школа у којој научимо да поштујући и волећи родитеље, ценимо и уважавамо сами себе, па и све остале људе 36 4 / 2019 владавина краља милутина започела је под необичним околностима његов брат, краљ драгутин, пао је са коња испод утврђеног града јелеча и повредио ногу прикован за постељу, драгутин се посветио размишљању о свом дотадашњем животу схватио је да се тешко огрешио о оца и да се није покајао, па га је стигла небеска казна у знак покајања, одлучио је да престо пре- пусти свом млађем брату милутину тек што је ступио на престо, мајка је подсетила сина милутина да се нису на прави начин одужи- ли покојном архиепископу јоаникију наиме, када је својевремено дошло до преврата, св јоаникије с е солидарисао са краљем уро- шем и пошао са њим у изгнанство, где је на жалост преминуо син се сагласио са мајчином жељом, па је јелена пренела ар- х иеп ископ о- ве мошти у сопоћане, и положи- ла поред урошевог гроба та- ко да два страдалника почивају један поред другог тако је са примерима покајања отпочела ми- лутинова владавина читавог свог живота милутин је веома во- дио рачуна да се не огреши на о успомену о на родитеље негде поткрај 1302 године хиландарски монаси су приступили краљу милутину и замолили га да изађе у сусрет њиховој молби они су имали једну даровну повељу његовог оца која се, у бурним вре- менима, нашла доста оштећена и према томе неупотре- бљива како је пове- љу требало поново издати, милутин је сазвао савет који су чинили краљица- мајка јелена, архи- епископ јевстатије други (1292–1309) и епископи српске цр- кве краљица јеле- на је подсетила окупљене на по- божне намере свог почившег супруга ис- ход саветова- ња сажима једна рече- тема броја обнављајући, након смрти мајке јелене, разрушену цркву св стефана, краљ милутин је издао ктиторску повељу у којој је истакао да се, познавајући живот својих родитеља и прародитеља, старао да њихове заповести чува неизменљиво и непоколебљиво свети краљ милутин о својим родитељима др ђорђе вуковић јул / август 2019 37 тема броја ница нове повеље: „стога, када је схватило краљевство ми да је оштећена хрисовуља господина ми и оца великог стефана уроша, договори се краљевство ми са архиеписко- пом другим јевстатијем, и са госпођом мо- јом мајком, краљицом јеленом и са свима епископима српским – епископом зетским иваном, епископом рашким филипом, епи- скопом звечанским данилом, епископом хвостанским јованом, епископом хумским јевстатијем, епископом призренским да- мјаном, епископом топличким герасимом, епископом будимљанским германом, епи- скопом липљанским антонијем, епископом скопским николом, епископом дабарским јованом, епископом моравичким кирилом – те преписах овај хрисовуљ свете богоро- дице хиландарске“ детаљно су пописана имања наведена у оштећеној хрисовуљи, а поменути савет се бавио и питањима пче- лињака краљ урош је поклонио село за- хак на пећкој бистрици и на њему уљаник са пчеларима (браћа добрко и братослав, брајен, гнуса) њихова једина обавеза је била да пчеларе „а ако у неком тренутку пропадне уљаник, да га ти пчелари поста- ве о свом трошку“ потврђен је и уљаник у трновцима, ниже доње хоче и са њиме два пчелара, такође дар краља уроша тада је краљ милутин пожелео да очев дар допуни својим приносом поред дара за свој пирг који је саградио у хиландару (1302), он је приложио пчелињаке о коме су се брину- ла три краљева пчелара (ђурђиц, радослав и продан), који су имала права и обавезе исте као горе наведени пчелари из уроше- вог времена о пчеларима су требали да се брину калуђери из пирга („калуђери пиржа- ни“), па чак и да их штите од сваке напасти и невоље после смрти своје мајке, краљ милутин је завршио обнову разрушене цркве св стефа- на и о томе издао ктиторску повељу (1314/16) у уводу светостефанске повеље, он истиче своје породично порекло – од прадеде све- тога симеона немање, преко деде краља стефана првовенчаног, у анђеоском лику нареченог симона, којег помиње заједно са светим савом, до оца великог краља стефана уроша (првог), такође прозваног у анђеоском лику симон монах милутин је истакао да је упознат са њиховим животом и да се старао 38 4 / 2019 да њихове заповести чува неизменљиво и непоколебљиво, вероватно мислећи овде на житија светих где су њихове поуке биле запи- сане описујући даље своје мотиве којима се руководио приликом грађења ове задужби- не, милутин је истакао да је поштовао све што су узаконили родитељи и прародитељи, а на самом крају он наглашава да је прегледао и потврдио све повеље које су они издали под родитељима се очигледно мисли на уроша и јелену, а под прародитељима на урошеве ро- дитеље, стефана првовенчаног и ану (дандо- ло) потврђујући појединачне прилоге својих предака на краљевском трону, за село туши- мље у зети и село храстије у зети прибеле- жио је – „нађох записано од оца ми и матере“ ово је ретко место где се истиче да су урош и јелена заједнички одлучили о истом питању и овде је, можда, реч о њиховој заједничкој повељи краљи- ца јелена се, иначе, бавила одређивањем међа поје- диних села, као што је то познато из њене повеље за краљевско село затор, где је повучена граница овог сеоског насеља према которској општини милутин је истакао да потврђује грани- це једног села морјана изме- ђу плава и будимља које је припадало области њего- ве мајке, а испоштовао је и одредбе из повеље свог светог стрица: „а жрносек како је био за време владислава, тако да буде и свагда“ у повељи за грачаницу, коју је такође об- новио (1321), свети краљ милутин се поно- во позива на повеље које су издали њего- ви родитељи и прародитељи краљ поново говори о себи у првом лицу множине („кра- љевство ми“) и посебно издваја да није из- менио очеву повељу по питању бањске „и виде краљевство ми да је бањска уписа- на у очевом ми хрисовуљу, и не узедох из очевог ми хрисовуља“ промене су наста- ле по питању бања у сухогрлу („које беху такође уписане у очевом ми хрисовуљу“) и које је краљ милутин поклонио дабарској епископији, а у замену за њих дао поседе у пологу (место одри са црквом светог димитрија и њеним људима, планинама и свим међама) и боркова имања у подбре- зима и љашцу, са властелиновим двором приметно је да је краљ дао у замену више него што би се очекивало за бање у су- хогрлу, делом зато што је одступио од очевог хрисовуља, делом због значаја бања у средњем веку краљ милутин се у званичним документима увек са поштовањем одно- сио према успомени на своје родитеље, а особито према оцу којег је увек називао велики краљ то краље- во одређење испошто- вао је и свети данило пећки, и као такво га унео приликом пи- сања житија светог краља уроша  тема броја потврђујући појединачне прилоге својих предака на краљевском трону, за село тушимље у зети и село храстије у зети прибележио је – „нађох записано од оца ми и матере“ јул / август 2019 39 у породици карић важи она стара изрека: „породица је најсигурније место“ баба је- фимија је рођена у пећкој патријаршији, отац јој беше прота, те је, иако је рођена давне 1871 године, била писмена у првом разре- ду гимназије у пећи 1964 у гимназији 11 мај било је много ученика из северне црне горе и свима им је било интересантно кад дођу у кућу породице карић како баба чита новине дневни лист политика је у њиховој кући био традиција имали су срећу да им је читала ју- начке народне песме о марку краљевићу, ба- новић страхињи, милошу обилићу, милану топлици, старом југ богдану, девет југовића, ивану косанчићу „то нас је напајало“, каже г драгомир: „такво васпитање и дух су у крви породице, оно се преноси с генерације на ге- нерацију наша породица је дубоко патријар- хална и православна“ њихова мајка мати ан- гелина је из ђаковичке породице јанићије и даница су се у младости заветовали да када се један упокоји други оде у манастир тако је и било када је јанићије преминуо, њего- ва удовица даница се замонашила и постала мати ангелина напуниће, ако бог да, у јану- ару 100 година на слави, патријарх иринеј јој је честитао 99 рођендан, рекавши: „мати, боже здравља, следеће године 100 година“ мајка се окреће и каже: „ваша светости, па то је сутра“ код ње и даље постоји јака воља за животом каже: „децо, да ми се мре, не мре ми се биће времена и за онај свет, а док смо на овом свету имамо своју мисију, да својим примером подижемо наше унуке, праунуке, чукунунуке“ и, ето, бог је дао да све генера- ције карића имају пуно деце четири брата карића и њихова сестра оливера имају укупно 19 деце некада су тема броја кроз разговор са драгомиром ј карићем о породичним вредностима кристина давидовић 40 4 / 2019 баби јефимији говорили: „јефимија, да бог да се од твог јањићија улица направила“ и тако и би: од двоје се роди петоро, од пето- ро деветнаест, а од њих са снајкама и зето- вима још 67 унучића и праунучића господин драгомир карић с поносом тврди: „породи- ца је српска ћелија, српска светиња, српски грудобран, српска караула нормално да ми изузетан значај придајемо томе наше васпи- тање је практично утемељено у пећи, у по- стојбини српских патријараха, краљева и је- дино је цар душан као српски цар крунисан у скопљу значи, за нас патријаршија има је- дан посебан значај зато сваки карић посеб- но воли да ослови нашег патријарха с пуном титулом – архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски, његова светост г иринеј ми се тиме поно- симо кажем и својим пријатељима: `хајде ми реците, чији се то град помиње у свим свеко- ликим православним земљама и у свим цр- квама где се служи у свету православне вере када се изговара титула патријарха?`“ отуда, родитељска љубав и брига које гра- де ћелију породице имају немерљив значај за њено одржање и утемељење у правим вредностима образовање, вера и труд ро- дитеља камен су темељац за развој вредних и способних дечијих глава војна дисциплина и хришћанска толеранција „од оца јањићија и мајка данице смо нау- чили да будемо војници, деца војници“, каже нам драгомир, и објашњава како се живело у та времена устајање је било увек у 6 ују- тема броја породица карић је поштовањем својих предака и вредности које су од њих добили наставила да се развија и шири тачка од које су почели и у којој се увек поново сабирају јесте православна породица и вредности по традицији пећких корена јул / август 2019 41 тема броја тро, а његов брат богољуб је са 6–7 година устајао већ у 4 ујутро са бабом јефимијом је спавао у кухињи ујутро је свима чистио ци- пеле, и носио је дрва да се наложи шпорет та пракса му је остала до данас њихова ту- торка, наша девојка, која је била ангажована да брине о деци у лондону, сећа се да ју је го- сподин богољуб карић, кад год би са послов- них путовања стизао да буде с породицом у лондону на неколико дана, обавезно будио у 5 ујутро како би га учила енглески језик ту потребу за непрестаним усавршавањем, ра- ду на себи, карићи усађују и у своју децу и унуке, и то не само причом, него оним што је најважније: личним примером у пећи није било много избора када су у питању храна и пиће сваки дан се пио чај „млека нисмо имали, осим када је америка послала оно у праху тада сам у 5 ујутро ишао по намирнице и подела је трајала до 7 сати у 8 сам морао да будем у школи чаја је увек било довољно, а баба узме зими и машицама разгари жар и насложи кобасице јеле су се с подгрејаним хлебом од бајатог хлеба смо јели попару, без сира уместо њега смо има- ли свињску маст и то смо доручковали кад се стави кобасица у попару и разлије се маст која је по мало изгорела, то је било нешто посебно то нам је био доручак свако јутро пошто сам имао жутицу, баба ми је тајно из џамадана (прслука) – носила је димије и шал- варе – вадила неки новац да могу да купим 5 ћевапчића и четвртину хлеба за време ве- ликог одмора у школи, због имунитета жи- вели смо скромно, држали смо свиње знате ли каква је ту била толеранција? наша кућа је православна, испод нас муслимани (данас бошњаци), изнад римокатолици, даље испод албанци они држе краве, овце, козе, а ми свиње никад ником то ништа није сметало данас имате сасвим неку другу реалност де- ца нису учена толеранцији породице их не васпитавају, медији не обављају образовну функцију, која је неопходна ту улогу све ви- ше, богу хвала, преузима наша црква често одем у цркву св василија острошког на бе- жанијској коси и од нашег пароха чујем врло лепу беседу“ вера и рад руку под руку живот у пећи им није сметао да буду хи- перактивни млади горани, разна сађења, извиђачи, феријалци, спортисти, атлетича- ри, фудбалери свуда су учествовали као деца из породице којој је после рата прак- тично све конфисковано, остало им је да бу- ду први на радним акцијама ту нису ишла деца функционера за раднике је увек било места „када се градио аутопут јадранске ма- гистрале носио сам воду имао сам 9 година поносио сам се својом униформом и значка- ма, дизањем и спуштањем заставе било је лепих ствари то уопште није сметало пра- 42 4 / 2019 вославном духу, снази православне вере и наша деца и унучићи су стално активни, али знају и да су православни хришћани, знају да се прекрсте, да пре него што легну, окрену се према истоку и очитају молитву пред спава- ње и ујутро кад се пробуде да се захвале бо- гу на томе што су се пробудили“, приповеда нам господин драгомир карић пракса тада укорењена, поштује се и дан данас један тутор сведочи да је приликом првог доласка на час, пред окупљеном породицом у салону виле на северу лон- дона, господин богољуб карић упитао да ли зна оче наш други се сећа када је породица карић тражила 8 људи за посао обезбеђе- ња за фирму на пикадили- ју – први услов је био да је крштен и да је парохи- јанин цркве светог саве у лондону празници у пећи како су се расули по све- ту (не у смислу неоргани- зованог одласка, већ по- слом), у велику британију, аустрију, на кипар, у руси- ју, америку, кину, централ- ну азију, канаду и другде, деца су се почела рађати свуда по свету, али три пута годишње, то је било непи- сано правило: сви су били у пећкој патријаршији бо- жић је обавезан празник за окупљање долазили су пред крај календар- ске године и остајали до 10 јануара било је ту и искушења, саобраћајних незгода, ишло се по клизавим путевима сви су долазили и 17 јануара, када је рођендан богољуба, по- том су два дана касније прослављали богоја- вљење, и имали породичну вечеру а на дан славе, 20 јануара, отварали су врата за све госте добре воље, па и оне незнане у пећи је био обичај да се на славу не до- лази сам, већ у групама по 5–6 или 10 љу- ди имају списак код кога све иду на славу ишло се ујутро од 9 часова, кад се заврши литургија у цркви светог јована крститеља на врху корза у пећи отац им је говорио да се за славу не кува кафа и не скида обућа сви улазе какви дођу и све је мезе на столу, јер нема времена то није слава попут бео- градских, где се дође увече заседне се и седи до ујутро уз музику код нас никада за празнике и славу није било музике само су људи долазили „једне годи- не сам имао задатак да ста- вљам рецке и пишем коли- ко људи је било писао сам и оног првог који уђе, вођу тата мора да врати то, да оде код тих људи на славу, јер би била велика увреда уколико не би узвратио ређали смо капуте у ходнику, људи би ушли, можда се не би ни по- служили, али би попили по чашу ракије и већ је чекала друга група људи у двори- шту и само су се смењивали тако је цео тај дан изгледао успевали смо да угостимо по двеста људи данас је то у београду другачије, сада у успевамо и око хиљаду да угостимо отворимо наша врата у вили јелена попод- не од 16 часова до поноћи, до последњег госта тата је дочекивао госте, док је био жив и у снази, сада радимо то ми, синови покушавамо да не правимо од тога фешту људи дођу, послуже се и схвати- ли су да тако то код нас иде жито, вино, по- служење сада има времена и места и сада се може дуже и послужити и дружити“ трећи важан празник био је васкрс баба јефимија и мама даница (сада мати ангели- на), училе су и снајке да шарају јаја воском то се радило и по недељу дана када се теже тема броја вера и школа имали су карићи право- славно кућно васпитање, што систему није одговарало „било је можда нас петоро који смо испољавали јавно православну веру остали су сви били атеисти, комунисти, а кући су тајно славили де- ца у школи то нису говорила због тога смо имали проблем једна професорка је редовно ишла у православну цркву и певала је с мојим оцем у па- тријаршији у хору, али је мени рекла у гимназији: `паметније би било да твој тата више ради са тобом, него што иде у цр- кву да пева` а ја се осмелим и кажем: `колико ја знам, ви сте тамо хоровођа` добио сам, нормално, неколико шамара и двојку, да не причам даље“ сећа се драгомир јул / август 2019 43 тема броја живело, мама и баба су се тиме бавиле по две недеље доносили су и други људи сво- ја, јер су лепо осликавале за узврат су доби- јале јаја или неке плетене чарапе углавном, нешто је увек било у пролеће, на васкрс, на врху корза били су фијакери које су обично возили албанци и возили су целу породицу карић до пећке патријаршије и назад ком- шије албанци су долазили увек први дан у београду је васкрс строго породични пра- зник и нико ни код кога не иде у пећи су долазили људи и за највећи празник, чак и они који су били комунисти, атеисти, албан- ци, муслимани, римокатолици (православни су код њих ишли за католички божић, а они код нас за православне празнике) та три да- на су била светиња за град пећ и тада су се и карићи сабирали „и даље одлазимо то је неписано правило које се преноси с колена на колено тамо почивају и баба и деда, а уну- чићима и прадеда и чукундеда мој отац је сахрањен у порти пећке патријаршије“, каже нам драгомир деца у цркви водили су децу редовно у цркву, припове- да нам наш саговорник и вели како су наше цркве на западу изузетно толерантне: де- ца могу да уђу у олтар, седну испред да се играју мали су били тада, волели су да пале свеће, некада и по сто дешавало се да опр- же руку, вриште, па се јуре с другом децом свештеници никад нису бранили господин драгомир карић сматра да је плач симфо- нија за уши: „то је феноменално, не смета свештеници певају, служе богу и посвећени су томе дечији плач је божији дар и нека да бог да га је што више, па и у црквама плач је први знак да имамо новог човека на кугли земаљској то је његов плач, а радост наша, радост сваког родитеља“ учили су децу као што су нас учили наше бабе и деде рецита- цијама црквених песама „у наше време се то није могло у школи захвални смо нашој православној цркви светог саве у лондону, о милуну, о радомиру и да опрости ако сам неког заборавио, много је времена прошло у цркви у лондону смо упознали и марину милић-радовић, (тада апостоловић), и деца су кренула да уче и клавир“ све девојчице су свирале, али и више од тога имале су и екс- курзије по лондону, обишле су и сликале се испред куће у којој је живео доситеј обрадо- вић, затим на месту у хајд парк корнеру, где је владика николај жички први у енглеској јавно свирао српску фрулу; испред зграде на квинс веју на којој стоји табла да је тамо жи- вео милош црњански; шекспиров глоб теа- тар; горица, даница и данијела, које су најду- же свирале клавир, знају најзначајнија места у лондону у којима су српски великани оста- вили траг а у то, најтеже доба за српски на- род, време санкција и бомбардовања, оне су освајале трофеје на бројним такмичењима у меиденхеду, танбриџ велсу, сент олбон- 44 4 / 2019 су, лондону, свирајући српске композито- ре: василија мокрањца, штаткића, божића, тајчевића жири се редовно одушевљавао новим композицијама које су откривали за- слугом наше деце која су се надметала без страха и предрасуда својом музиком, док су други свирали моцарта, баха, бетовена, чај- ковског наравно да су оне свирале и стан- дардни репертоар, али се нису либиле да и српском музиком огласе одакле су деца су свирала и у 4 руке, стално су имали заједнич- ке активности на тај начин су успели да држимо поро- дицу на окупу деца нису имала слободног времена уопште у великој британи- ји су намерно купили куће ван лондона требало им је у вожњи сат и по до школе сви су спавали у минибусу, како у одласку, тако и у по- вратку за своје слободне активности имали су субо- ту поподне тутори поро- дице карић су били срби, што није спречило децу да перфектно науче енглески, типични лондонски, док су одрасли више говорили канадско-амерички имена и сећање имали су битку међу децом како ће коме да се роди прво дете, да би им дали имена својих предака сви су желели ћерку зоран је први добио две ћерке и одмах даде име првој јефимија сви карићи носе име по сво- јим прецима: јанићије, константин, теодора, александра, максимилијан, филип драгана је добила име по драгомиру труде се да их зову пуним именом, како би се она сачувала, а не њихове скраћенице и тепања наравно, увек буде изузетака: „најмлађи син саше и радице је александар, али они сви, његова браћа су га звали беба и остало му до данас беба одрасте ли беба?“ смејући се додате драгомир дух православља се осећа и у комуникаци- ји имају своје групе на мрежи, јер две стоти- не карића не могу баш сваком појединачно да пишу поруке, али за имендане увек међу- собно честитају једни другима деца иду истим путем унучићи имају исти тај ритам који су има- ла деца и поред парног грејања које су уве- ли у пећи, где је све могло да се заврши на клик, г драгомир је будио свог сина и заједно су ложи- ли јутром снег су, такође, сами чистили: „радили смо како нас је тата учио исто и са дрвима дођу људи и ис- тестеришу, али остало смо радили сами саша би по- купио друштво и ја бих то увек наградио или су ишли на сладолед или у биоскоп“ сва деца су веома активна и иду на додатне активности поред редовних обавеза и поред рада морају да стек- ну искуство живота: „возио сам унуке аутобусом и тро- лејбусом први пут прво што су ме питали јесте што нам сви устају деда је стар, а ви сте деца мора он да зна шта је трамвај, аутобус ја често користим градски превоз то је милина одавде пого- тово ако немам никакве обавезе, сиђем до зеленог венца то је одлично сви ми устају буде помало и непријатно, нарочито ако ми устану и старији од мене нећу да признам да имам 70 година то је тако тек видите у ауто- бусу колико имате година“ породица карић је поштовањем својих предака и вредности које су од њих добили наставила да се развија и шири тачка од које су почели и у којој се увек поново сабирају јесте православна породица и вредности по традицији пећких корена  наставак у следећем броју тема броја дечија опомена – молитвена анегдота „у тивту пре једно 14 година дошла су сва деца из канаде и родитељи су хтели да их крсте на острогу, јер је у пећи још било ратно стање то није био проблем кад се све заврши- ло, поред манастира су свра- тили у леп ресторан и онако уморни, у врућини, сви су одмах хтели да једу мој унук јанићије каже: „деда, а оче наш?“ и постиди све нас није он џабе добио име свог праде- де јанићија“ јул / август 2019 45 вишедетне хришћанске породице радмила грујић гостољубив је мељак код барајева и посеб- но леп у рано лето, кад баште и воћњаци доносе прве плодове, кад се из окућница и вр- това шире опојни мириси разноврсног дрвећа и разнобојног цвећа у том шумадијском крају су прелепа и плодна српска села, надомак бе- ограда, у која се враћају млади и школовани људи тамо смо упознали николиће, бранка (36) и маријану (38), и њихово четворо деце: наума (10), анђелију (6), симониду (3) и олгу (3 месеца) отац огњен козлина, из њихове паро- хијске цркве светог пророка илије у вранићу, најпохвалнијим речима је дао благослов да пи- шемо о њима иначе, мељак ће ускоро добити нову цркву, посвећену светом јовану крстите- љу – изградња је у току док су живели у београду, као подстанари, упознали су, тада вероучитеља, који је касније постао њихов духовни отац био је то о јован бабић, свештеник при храму светог архангела гаврила, у хумској улици питали смо и њега да нам нешто каже о николићима а он нам по- сведочи: „године 2007 упућен сам у војну гим- назију као вероучитељ међу новим колегама први који су ми пришли били су брат бранко и сестра маријана, тада „свеже“ венчани (у ма- николићи из мељака љубави и породичној срећи доприноси трпељивост и разумевање лепе речи и похвале су кључ успешног брака 46 4 / 2019 вишедетне хришћанске породице настиру вујан, на празник покр ова пресвете богородице, те исте године), а у вери утврђе - ни колика снажна радост је исијавала из њих због доласка веро учитеља у колектив! убрзо сам рукоположен са војним подмлатком, бу - дући да сам и ја један од њих, постигао сам из узетан однос и пронашао ту нит која живи и данас међу нама и поред тога што су бранко и маријана нашим ђацима били надређени, а мени равни, убрзо су, као верна деца цркве, смирено, са ученицима потражили пут до свог духовника, и у тој части од њих датој, година - ма живим својим делима сведоче да заповест божију која каже „рађајте се и множите и напу - ните земљу“ виде као композитора својих по - ступака, а не тек као фразу и слава богу за то!“ бранко је родом из села луњевица код гор - њег милановца, од оца момира и мајке мир - јане, и тамо му живе родитељи има једног брата, димитрија након завршене војне ака - демије, магистрирао је на факултету политич - ких на ука током 14 година, прво је радио у војној гимназији, па као командир вода, а сада, у чину мајора, ради на војној академији као ре - ферент за научно истраживачки рад маријана је родом из врњачке бање, од оца велибора (упокојеног 1999 ) и мајке љиљане има сестру данијелу која живи са мајком завршила је фи - лолошки факултет и као наставник енглеског језика 15 година је запослена у војној гимнази - ји и средњој стручној војној школи живите у ве ома лепој и сређеној кући да ли планирате додатно проширење? бранко: пред рођење првог детета пресе - лили смо се из изнајмљеног стана у бе ограду у садашњу кућу од 220 m 2 , купљену на кредит у швајцарским францима у том тренутку ова опција је била повољна, али убрзо се испоста - вило да није тако у плану је изградња помоћ - них грађевина – гаражe и летње кухињe, али не тако брзо маријана: кредит значајно опте - рећује наше приходе, али је имао и позитивне ефекте: бранко је постао мајстор за струју и во - ду, на учио је да глетује, кречи, лепи плочице, прави намештај по мери тако обезбеђујемо додатне приходе од државе добијамо роди - тељски додатак за четврто дете родитељи су јул / август 2019 47 нам помогли у реновирању куће, а доносе нам и њихове природно узгајане производе како и где сте се упознали вас двоје? сматра- те ли да је то било по божијем промислу? бранко: моје прво радно место 2005 било је у војној гимназији, где је маријана већ ради- ла упознали смо се и допала ми се наравно, све је то било по божијем промислу какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од вјере (праве) гријех је, каже апостол павле у посланици римљанима (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „на- терало“, да је тражите од бога? бранко: то што сам крштен са седам и по месеци у храму свете тројице у горњем мила- новцу говори да је вера код мојих родитеља постојала одржали су тај пламен, поштовали православље, славили светог луку моја мај- ка се прва окренула цркви и увела ме у веру још као мало дете то је много утицало на ме- не почео сам да читам библију у 7 разреду основне школе, и то прво стари завет током свог узрастања у вери прошао сам све стади- јуме – од најамника, преко слуге до сина тако је сазревала моја верска мисао, а временом ја- чала и вера није било неких чуда, но чуда се заправо стално дешавају ако је човек отворен према богу то је оно: ко има очи нека види, ко има уши нека чује са мајчине стране, прадеда је носилац албанске споменице маријана: и ја сам крштена са месец дана у храму рођења пресвете богородице у врњачкој бањи имала сам 12 година када је почео рат у некадашњој сфрј тада сам се први пут озбиљније запита- ла по чему се православци разликују од ри- мокатолика и муслимана и зашто уопште ра- тујемо на мене је огроман утисак оставило, и више него пристрасно, извештавање западних медија о нашем народу и желела сам да раз- умем зашто иду толико далеко да се таквим лажима служе до краја основне школе знала сам да верујем у бога, осећала сам да само у цркви могу да добијем одговоре на сва своја питања, и да пут до бога води само преко ње због улоге српске цркве у историји нашег на- рода, никада је нисам доживљавала само као институцију проблем је био што је и моја по- родица, као и већина других, била отуђена од цркве када ми је у првом разреду средње школе, друг који је похађао веронауку при храму предложио да и ја кренем, одмах сам прихватила тада сам доживела једно од најве- ћих изненађења у свом животу, јер се ту гово- рило о темама са којима се кроз школу нисмо бавили, а које су од суштинске важности: шта је смисао нашег живота, шта то значи да је човек рођен као слободно биће, о чедоморству као великом греху имали смо одличног вероучи- теља постепено сам почела да одлазим на ли- тургију, постим, читам молитве, исповедам се секуларно друштво нас учи да је вера нешто приватно, нешто што треба задржати за себе вишедетне хришћанске породице 48 4 / 2019 тако сам се и ја у почетку владала професија није утицала на моју веру, али моја вера јесте на моју професију након више година рада и светлог примера свог духовног оца јована ба- бића коначно сам увидела да ми веру не тре- ба да намећемо другима, али да исто тако не треба ни да се устручавамо да је сведочимо ма шта средина мислила о томе људи се све ређе венчавају чин венчања је доказ љубави, озбиљности, а не авантуризам браком се супружници повезују и духовно а не само телесно бранко: људи се више не припремају за брак од раног детинства, већ им је као циљ по- стављено пре свега образовање, запослење, каријера и стицање материјалних добара као и посвећеност путовањима и уживању у мате- ријалним добрима често се чује да млади тре- ба да „проживе“ пре него што се венчају, као да у браку живот престаје, а у ствари тек у браку добија на пуноти св старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици и да не- ма планирања планирање често подразумева вршење абортуса да ли је рађање подвиг и може ли се упоредити са монаштвом? бранко: и монаштво и брак су путеви ка бо- гу, и оба представљају подвиг, поготово у да- нашње време, а рађање деце је испуњавање божијих заповести маријана: учествовање у стварању новог живота је навећа част коју је бог дао човеку када се осврнем око себе и ви- дим колико тешко људи долазе до потомства, још више сам захвална богу због такве части и дара који ничим посебно нисам заслужила то је и велика одговорност ми знамо да ћемо на страшном суду дати одговор богу за то ка- ко смо децу одгајали и да ли смо им предали веру наших светих предака који су огромне жртве поднели да бисмо у овој земљи живели ми, њихови православни потомци као неко ко је имао срећу да буде рођен у православном народу, ја осећам да имам дуг и према богу и према њима, који кроз овај вид служења поку- шавам да одужим шта доприноси јачању љубави и породичној срећи? бранко: љубави и породичној срећи допри- носи трпељивост и разумевање лепе речи и похвале су кључ успешног брака маријана: трудимо се да децу похвалимо у свему добром што учине, а посебно да у њима развијемо вр- лину послушности и одговорности, барем за неки мали део свакодневног функционисања породична срећа се остварује када са љуба- вљу, добровољно, служимо осталим чланови- ма породице и породици као заједници могу ли данашњи млади да замисле живо- те њихових предака? хајде да данашње мајке подсетимо какав је живот био наших бака и прабака? маријана: тешко је то и замислити нама ко- јима је све „на дугме“ прво, оне су се удавале врло рано, а рађање већег броја деце је било нешто што се подразумевало моја бака, по мајци, је дванаесто дете недавно се упокоји- ла у 85 години деца су умирала и њена мајка је одгајила само шесторо пролазиле су кроз многе ратове и страхоте, није било хране ме- силе су ручно хлебове, копале, сејале, држале учешће у литургији ствара код деце осећај заједништва, стварање свести о поретку и улози сваког појединца у тој заједници, а надасве љубави која нас испуњава након сваке литургије вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 49 стоку и одмалена је чувале доносиле воду са извора, и за пиће и за ручно прање судова и веша, шиле, крпиле, децу храниле и васпитава- ле, болесне лечиле радиле и на њиви и у кући кад је била нужда, радиле су и мушке послове највећа радост су им била деца тада се стари- ји поштовао, а деца су васпитавана више лич- ним примером него речима, и то по вери пре- дака и предању цркве нису децу склањале од грубе стварности водиле су их, како на славе и свадбе, тако и на сахране, јер то је део живо- та, деца и то треба да виде данас сматрају да је то стрес, а да сваком детету треба посветити посебну пажњу па, како су то могле наше баке са дванаесторо деце? само својим животним примером, без и једне речи домаћинства ни- су била подељена, баке и деке су били са уну- цима, од велике помоћи како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? бранко: „што је људима немогуће, богу је могуће“ важно је бити у цркви, живети свето- тајинским животом, редовно ићи на литургију и тако се наоружати за борбу у свим могућим искушењима не видимо други начин колико вера мења човека, како га преображава? бранко: вера човека чини човеком и упра- вља га на пут који му је господ наменио прили- ком стварања, она га осмишљава, јер без вере човек се окреће само себи и својим могућно- стима чиме у многоме ограничава себе и оста- је духовно сакат и неостварен као биће мари- јана: верујући човек, послушан својој цркви, има одговоре на сва најважнија питања када зна која су дела богоугодна, и труди се да их ис- пуни, бог му даје храброст коју није ни знао да може да има трудећи се у тим малим делима он стиче духовне дарове, осећа се ближе сво- ме творцу, а то је и циљ нашег живота: враћа- ње у његово наручје бог нас увек чува имали смо удес када је наум имао пет месеци, пред ђурђевдан, моју девојачку славу, преврнули смо се на кров кола су била скроз смрскана слава и хвала богу, осим огреботина, ништа нам није фалило какве промене у војсци србије су настале увођењем војних свештеника? бранко: најбитније је да је дозвољено да свештеници служе литургију и верске обре- де, што пре није било, и да је учешће у њима на нивоу добре воље зависи од самих војних свештеника колико су спремни да уђу у једи- нице, међу људе, да сведоче веру то је муко- трпан посао: да упозна људе, да им прича и они њему, да их привуче цркви наш духов- ни отац јован је човек из војске завршио је војну гимназију, потом и три године на војној академији, коју је напустио да би дипломирао на православном богословском факултету зна менталитет војника и како му прићи има суштински приступ: покренуо их је на цркве- ност, да се исповедају, причешћују људи то желе, али треба неко да их води некога је мо- жда срамота да пита, а хтео би зато је кључна улога свештеника отац јован је архетип ве- роучитеља какав треба да буде његова веро- наука није само школска водио је на покло- ничка путовања и историјска места из првог светског рата – крф, солун, обишао многе све- тиње грчке, русије, грузије за војску је везано родољубље и отац јован га је спојио са бо- гољубљем, што је најважније и нераздвојно али, прво љубав према христу, а из ње про- изилази љубав према роду, а из ове према по- родици христос – нација – породица многи вишедетне хришћанске породице 50 4 / 2019 не разликују веру од нације, па кажу: „ако сам србин, ја сам православац“ а притом нити је сам крштен нити је своју децу крстио и то је његова норма, не жели да научи али, гледа- јући војску у целини, нема значајније масов- ности – ко је ишао у цркву, тај и даље иде, а ко није, не иде и мисли да је вера само крсна слава маријана: кажу они који не познају нашу православну веру баш најбоље: „право- славље је најбоља вера, можеш како хоћеш“ у чему је суштина хришћанског васпитања? како треба васпитавати децу да она буду ико- не божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа својим обра- зовним системом, и држава законима, привре- да тржишним трендовима бранко: бог је створио породицу суштина хришћанског васпитања је у личном узору ко- ји мора имати свој узор у црквеном животу на тај начин дајемо деци јасан пример како тре- ба поступати у разним животним приликама и како се правилно носити са њима маријана: од малена учити децу да имају оца небеског који увек брине о њима, учити их да молитве- но опште са њим децу редовно водимо на ли- тургију, тако да је њима много тога интуитивно јасно а имају и права питања, сходно свом уз- расту старијој деци често помињемо примере из историје нашег народа који је иако непи- смен знао шта је најважније свети пајсије светогорац каже: „крштена де- ца доживљавају небеска тајинства будући да су чиста, њихови ангели чувари, који непре- стано гледају лице божије, доводе их у контакт са њим“ бранко: за разлику од онога што нас уче у школама, да је човек пре свега homo sapiens и да се по томе разликује од осталих живих бића, наше лично искуство и искуство црквених љу- ди нам говори да је човек пре свега верујуће биће и да он није tabula rasa већ да у себи има већ уграђене неке вредности, савест, везу са творцем у божијем поретку влада хијерархија и то видимо и у односу наше деце према на- ма која нас природно прихватају са љубављу и поштовањем за сада имате само једног школарца како учи? какав и колики значај, по вашем мишље- њу, има веронаука у школама за духовно усме- рење деце? маријана: наум на јесен креће у пети раз- ред, похађа веронауку, одличан је ђак, тре- нира карате, воли математику, занима га историја анђелија креће у први разред, а са симонидом од недавно иде на балет наум је почео више времена да проводи на телефо- ну у последњих годину дана одлучили смо да му не забрањујемо оно што је доступно и осталој деци, али боравак у виртуелном све- ту ограничавамо, јер он још увек није свестан свих негативних ефеката што се тиче верона- уке, наше искуство је да доста зависи од тога шта деца носе из породице и од личности са- мог вероучитеља по нашем мишљењу, крај- њи циљ веронауке би требало да буде укљу- чивање деце у литургијски живот, а не само пуко продубљивање знања о вери осећамо да то није успешно остварено од увођења ве- ронауке или је можда потребно време да се резултати виде осетно се повећава агресивност код деце да ли се тај дух може повезати са бројним че- доморствима у нашем народу? вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 51 бранко: дубоко верујем да се наше, како до- бре тако и лоше, особине преносе на наше по- томство, ако не и свака клица мисли у многим ситуацијама деца настоје опонашати родитеље тако да верујем да та агресивност долази од недостатка љубави и због недовољне посвеће- ности деци свако убиство мења човека, тако и људи који су починили грех чедоморства нису остали имуни на његове последице марија- на: свесни смо да је наш народ огрезао у том греху и да још до правог покајања није дошло срећни смо што живимо у времену када имамо прилику да чујемо да се тај грех назива правим именом деценије гушења гласа цркве довеле су до тога да су се у нашем народу многе ствари наопако поставиле тако да је велики број деце од благослова попримио предзнак неке муке по родитеље, малтене, проклетства даће бог да се покајемо и да као народ опстанемо колико мода отуђује човека од хришћан- ских вредности? бранко: данашњу децу вребају духовне замке од малих ногу, а све у циљу разарања породице свет намеће оно што се назива „мода“, „култура“ и „цивилизацијска“ тековина, а истовремено унижава човека и своди га на ниво животиње добија се друштво које се уда- љава од бога и своју егзистенцију базира на недуховним вредностима маријана: чини се да живимо у неопаганским временима, по вра- ћању многих мода (жигосању тела, гледањем у звезде, стадионима у облику арена где су се одржавале гладијаторске игре, итд) за нас, који смо у цркви и слушамо глас наших духов- ника који нас упозоравају на опасности свега тога, ствари су јасне трудимо се да и онима ко- ји нису црквени а хоће да чују, то предочимо ваш дом је мала домаћа црква, а то подра- зумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена шта деци пружа учешће у литургији? бранко: учешће у литургији ствара код деце осећај заједништва, стварање свести о поретку и улози сваког појединца у тој зајед- ници, а надасве љубави која нас испуњава на- кон сваке литургије маријана: без молитве, утопили бисмо се у дух овога времена у који је тешко не утопити се, препустили бисмо се бригама овога света, не бисмо се могли напа- јати са извора живота, прекинули бисмо везу са нашим упокојеним прецима тим оружјем покушавамо да утичемо и на судбину нашег народа јер често ни на који други начин ни- смо у прилици да помогнемо како проводите годишње одморе? на која сте поклоничка путовања ишли? бранко: на летовања смо углавном успева- ли да одемо и томе се сви радујемо не путује- мо никуда без деце породично смо ишли на вишедетне хришћанске породице 52 4 / 2019 поклоничка путовања у организацији цркве у вранићу више пута сам ишао на поклоничко путовање на свету гору у организацији вероу- читеља у војсци и војних свештеника да ли су сви маријанини порођаји били исти? је ли било страха? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? сада је актуелно пита- ње вакцинисања деце имате ли поверења у данашњи квалитет вакцина? маријана: сви порођаји су били природни, без епидурала први нешто дужи други пут смо једва стигли до породилишта трећи и че- тврти брзи и безболни, молитвама пресвете богородице помало сам „паничар“ да нисам у вери, тешко бих имала храбрости, и поред љубави према деци наравно, бог све уреди онако како ми сами никада не бисмо успели наш духовник је противник вантелесне оплод- ње не знамо да ли је црква рекла коначну реч о томе у сваком случају, потребна је велика вера да би човек прихватио као вољу божију то да њему бог није наменио потомство да- нашњи човек мисли да све сам може да реши када смо прво дете вакцинисали није још увек било негативних прича око вакцина и инсти- тут за вирусологију, вакцине и серуме „торлак“ није био приватизован није било негативних последица, тако да су нам сва деца вакциниса- на јесмо узнемирени због прича о вакцинама, али нам је још више спорно што „торлак“ није наш помолимо се богу, шта друго дубоко ве- рујемо да нема ничега негативног што свето причешће не може да неутралише, да се тако изразим као они који служе у војсци и као војници христови, имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? бранко: управо као последица данашњег тренда о самоусавршавању и ставу да живот треба да се „проживи“, активно, преко свих гласила и образовног система латентно се намеће став да имати више деце је препрека да се ужива у животу и да деца представљају обавезу и сметњу за лагодан живот, те да „од- узимају“ време које би људи могли да посвете себи међу официрима све више има оних који имају по троје и више деце и из цркве знамо неколико породица живот је подвиг, а пого- тово живот хришћанина подвига се не треба бојати већ га, напротив, треба прихватати, да бисмо барем маленим делом следили христа, а бог је ту уз нас и помоћи ће нам у сваком на- шем богоугодном делу ми свакодневно осе- ћамо да у свом малом подвигу нисмо сами, а вишедетство не сматрамо жртвом већ изво- ром непрекидне радости коју осећамо при сваком погледу на нашу децу коју нам је бог дао маријана: да моја бака није рођена као дванаесто дете, моја деца и ја данас не бисмо постојали пред том чињеницом ја, као мајка за сада четворо деце, могу само да се смирим православци, који практикују своју веру и ни- су православци само на папиру, су неустраши- ви такви су нам били преци полако и ми до- лазимо себи једнога дана, на крају историје, стаћемо пред њих, који су у много горим ма- теријалним условима испуњавали заповест о рађању шта ћемо им тада рећи? постидећемо се своје размажености анђелија на јесен креће у први разред већ учи слова и пише речи показује нам своју све- ску нацртала је сунце како се смеје зна моли- тву „оче наш“, говори је гласно и разговетно, а трогодишња симонида је нестрпљиво чекала да је и она каже својим тепавим речима наум ће у пети разред и воли да иде у цркву „мени је лепо кад сам у олтару тамо облачим стихар и кад се излази у круг, носе се свеће, рипиде и крст помажем кад се чисти кадионица, по- некад носим нафору волим и кад у школи прослављамо светог саву, тада буде и ђачки вашар направимо неке ствари и продајемо их у школском дворишту од тих пара купимо шта треба за нашу учионицу, за крај школске године грицкалице, а остатак пара стоји код директорке сакупљамо пластичне чепове да бисмо правили играчке, и старе ствари, нови- не, лименке, и то иде на рециклажу“ лепо нам је објаснио шта је то рециклажа сви заједно су говорили молитву пред спава- ње можете ли замислити како је то дирљиво и колика је радост слушати те слатке гласиће и нама, људима, а како је тек угодно богу?!  вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 53 православни свет сваке године сабору православне омладине пољске присуствују бројне делега- ције помесних православних цркава, уз неколико хиљада ходочасника који, на празник преображења господњег, долазе на гору грабарку како би се молили, дружили, присуствовали свеноћним бденијима и полагали крстове у манастир- ском дворишту као знак посете и радости у христу сабор православне омладине на светој гори грабарки у периоду од 24 до 27 маја 2019 године одржан је редовни годишњи сабор пра- вославне омладине на светој гори грабарки у пољској на позив његовог високопрео- свештенства митрополита варшавског и све пољске саве, а са благословом и препоруком његове светости патријарха српског ирине- ја, одлуком светог архијерејског синода спц трочлана делегација из београда је борави- ла на гори грабарки њу су чинили презви- тер оливер суботић, као представник срп- ске православне цркве, и његови пратиоци, стеван јовановић, професор верске наставе и координатор дијалога у култури и јелена љубеновић, апсолвент на православном бо- гословском факултету и студент персијског језика на филолошком факултету у београду сабор православне омладине на светој гори грабарки је ове године обележио че- трдесету годину постојања сваке године сабору присуствују бројне делегације поме- сних православних цркава осим обележа- вања сабора православне омладине, сваке године на празник преображења господњег неколико хиљада ходочасника долази на го- ру грабарку како би се молили, дружили се, присуствовали свеноћним бденијима и по- лагали крстове у манастирском дворишту фото: пољска православна црква јелена љубеновић 54 4 / 2019 православни свет као знак посете и радости у христу крстови стоје на узвишици и могу се видети у разли- читим облицима, величинама и бојама неки су високи и по неколико метара, док су дру- ги врло мали и интересантни за посматраче разнолики крстови говоре о разноликости и јединствености оних који посећују ово свето место и они сведоче приче, молитве радости, наде, покајања и ишчекивања поред крсто- ва могу се видети поруке ходочасника упу- ћених господу, у којима се они моле за своје ближње или захваљују на молитвама које су им услишене (на пример, „спаси господе све људе“, „имај милости за моју породицу и ме- не“ и томе слично) ово место заиста подсећа на један мали рај како сведоче сви они који га посећују, било да су туристи или верници посебан утисак оста- вља природа чија се лепота и колорит у очима посматрача до вечности ниже на дан отварања сабора православне омладине, након вечерње службе, свечано је постављен велики крст у знак молитвеног сабрања 2019 године након тога, приређено је вече музике поред логорске ватре на том месту нашао се велики број младих, најпре из различитих делова пољске, а онда и из других земаља посебно надахнуће било је посматра- ти веселе, топле и радознале младе људе који су играли око ватре уз пратњу гитаре и песме то је слика заједнице и блискости којој се го- спод радује, а они који је сведоче представља- ју искре православне вере на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољ- ске православне цркве у савременом свету фотографије: стеван јовановић јул / август 2019 55 где се живот одвија веома брзо и тиме чове- ку задаје потешкоће, одлазак на овакав сусрет представља право духовно освежење све делегације имале су домаћине који су се бринули се о свему што је било потребно све су то чинили са великом љубазношћу и осмехом млади православни пољаци већина њих су студенти који су дошли из варшаве да помогну у организацији, али је било и сред- њошколаца који су дошли из других градова који су у непосредној близини горе грабарке највећи број младих православних пољака који сваке године активно учествује у органи- зацији сабора долази из православне органи- зације „братство православне омладине“ са седиштем у варшави током године у оквиру „братства православне омладине“ организу- ју се трибине на различите теме, екскурзије, креативне радионице и едукативни програ- ми боравком на гори грабарки уверили смо се да је активни рад свештенства са омлади- ном већ увелико уродио плодом делегација из београда радовала се по- знанству са младим православним пољацима из варшаве, мартом и матеушом непосред- но пре доласка на гору грабарку, на предлог марте и матеуша, делегација из београда упо- знала се са радом православне духовне семи- нарије и присуствовала богослужењу пово- дом славе светих равноапостолних кирила и методија у оквиру семинарије налази се сту- дентски дом за православне студенте, музеј, библиотека и капела студенти узимају уче- шће у свим активностима у семинарију, па је тако марта која је била домаћин, учествовала у фрескописању капеле радост ове духовне институције огледа се у томе што се студенти једнодушно залажу за непрестани напредак ове мале православне заједнице у пољској наредног дана, онда када је сунце храбро пробијало зраке кроз гране четинара и по- нека веверица трчала наоколо, могао се ви- дети велики број шатора надомак манасти- ра родитељи са децом, студенти, новинари, монаштво и свештенство са озбиљношћу су заједничарили у литургији након тога, омла- дина је имала прилику да поставља интере- сантна питања присутним свештеницима, на на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољске православне цркве православни свет 56 4 / 2019 једној великој пољани током дана, одређено је време за физичке активности у природи, те су сви заинтересовани могли да играју фудбал или одбојку време је одмицало, разговори, размена знања и склапање пријатељстава по- тврђивали су само једно – време је бол само уколико није искоришћено на прави начин и добробит заједнице још једно запажање на лепези утисака је- сте озбиљност и тишина пољских малишана за време богослужења заиста један фасци- нантан призор, где се јавља помисао и још снажнија вера да дух дише где хоће гора гра- барка је место на коме дух љубави, топлине, разумевања и радости непрестано обитава у оквиру сусрета, учесници су могли да слушају предавања на различите теме: од свете ли- тургије и потребе човека за заједницом и хри- стом све до начина деловања секте јеховиних сведока и јасних упутстава у том погледу пре- давања су била интерактивна и инспирисана ситуацијама која се јављају у свакодневном животу, а непосредност и отвореност пре- давача, свештеника из пољске православне цркве, да своје животно искуство пренесу на младе људе не би ли их обогатили знањем и мудрошћу, била је изузетна трочлана делегације са у београд врати- ла са изузетним утисцима, који се тичу како гостољубља пољске цркве, тако и стеченог искуства које би могло да се примени у ми- сионарској делатности наше помесне цр- кве  псовка је убица јекатаринбуршки научник генадије чаурин, потрошио је 20 година на изучавање неприс

Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у�