-ВАСКРСНУТИ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо иВАСКРСНУТИ?📌 “, то се може реши и за срп-
ски народ као целину јер, баш тај видов-
дански период српске историје најслич-
нији је великом четвртку,
...христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замислити без свог катихетског рада, без живе речи божије, којом се људи везују за христа, где се њихово срце и ум пре свега отварају ка неким но- вим димензијама, неким новим схватањима, и где човек спознаје учење о богу сам циљ школства је да човека образује, научи и васпита за будуши жи- вот, а такво школство не можемо имати без аутен- тичног богословског учења у њему ако сагледамо нашу историју, приметишемо настајање првих школа управо у српским мана- стирима - тај показатељ нам описује велики значај образовања на коме је црква радила од самог свог почетка стицајем околности, тај континуитет је у прошлом веку код нас прекинут, али данас имамо прилику да поново говоримо о црквеном васпи- тавању и духовном одрастању са христом сам на- чин верског васпитавања представља посве- дочење јеванђелског поучавања христовог рада на земљи у свом задатку црква има сталну потребу за мисионарењем, потребу за сталним поучавањем људи, за њиховим животом са христом самог го- спода називамо учитељем, свете оце називамо учитељима цркве, што нам јасно описује њихову улогу и даје тежиште нашем односу али зашто се користи термин учитељ? шта тај термин пред- ставља човеку? не само извор знања и моралну представку нечега без чега се не може, веш пред- ставља пут, истину и живот, циљ коме сви тежимо сви смо били сведоци да деца у основним шко- лама, на питање шта би желела да буду када одра- сту, одговарају: „ја бих да будем учитељица“ из то- га јасно видимо да то њима није не само лепо зан- имање, веш циљ коме теже данас се у нашој средини осеша велика потреба за врстом наставе која нема свој материјални зна- чај, веш значај искреног васпитања деце и њихову жељу за спознавањем правих вредности који се тичу унутрашњег човековог биша - душе у нашим срцима вечно одзвањају речи христове: „пустите мла илија јокиш, вероучитељ православни мисионар 49 децу, и не браните им да долазе к мени, јер је та- квих царство небеско“(мт 19,14) овим речима се показује јасна и безгрешна дечија душа која је увек отворена за прихватање господње речи верска настава као предмет треба да има место у свим сферама живота младих људи, простора за било какав „табу“ не треба да буде превасходно што се све ово тиче самог квалитета и усмерења живота онога ко се образује, онога који је на степе- ницама личног усавршавања научио доста лекци- ја, али још увек није открио многе занимљивости и правила треба исташи слободно време које је изузетно важно у животу младог човека са једне стране, оно служи као период за одмор од свакодневних оба- веза, а са друге и као време у коме се стичу одређе- на знања из области друштва и живота верска настава не служи томе да „склонимо децу са улице“, нити да код њих иза- зове буђење здраве форме на- ционализма верска настава ну- ди много више! последњих де- ценија она се одвијала мање- више тајно, али је оправослављење наше нације допринело њеном поновном врашању у „редовне“ токове прихватање верске наставе као правца у свом животу пред- ставља избор за истину, избор ка христу, избор ка цркви @ивимо у времену максимал- них верских слобода, али више није довољно да се изјашњава- мо као хришшани, веш морамо нешто и да знамо о својој вери поред науке о богу, верска на- става младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњи- ма богословље је правац у нау- ци који нема само образовни значај, веш и прак- тични, у најкрашем - богословље је начин живота породица велику улогу у верском васпитању младих игра и породица, из које потичу основни кораци ка бо- гу родитељи имају велики утицај на своју децу, и поред науке о богу, верска настава младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњима богословље је правац у науци који нема само образовни значај, веш и практични, у најкрашем - богословље је начин живота ди и веронаука веронаука 50 сретење 1/2008 сигурно их у томе нико не може заменити прве речи, прве молитве деца уче од својих мајки, и управо тај однос душу детета, без икакве задршке, отвара ка богу верска традиција се преноси са ге- нерације на генерацију и то су заправо особине и вредности правог народног наслеђа нажалост, тај континуитет је код нас једно вре- ме био прекинут, па данас долазимо у ситуацију да деца поучавају вери своје родитеље имали смо лепе примере у републици српској где је верска настава раније врашена у школе, и где су деца та стечена знања преносила куши родитељима, по- сле чега су заједно одлазили у цркву ово су све примери да љубав према богу не зна за границе, да на путу ка спасењу нема препрека због свих ових примера, верска настава јесте и треба да бу- де делимично другачија у односу на остале пред- мете али само по начину извођења, по свом про- граму и циљу, а никако се не сме код деце разви- јати одвојеност и отуђеност према осталим пред- метима настава ван школе из ранијих искустава знамо да извођење овог предмета подразу- мева и наставу ван школе, и то је оно што је вероватно деци најбитније и на њих оставља највеши утисак овај предмет и сви они који у њему учествују не смеју да забораве његов циљ, нити смеју да дозволе да он постане оптерешење за децу у њиховом процесу образовања знамо да нам овај предмет пружа и мало другачију, али веома битну корелацију и са осталим предме- тима у школско-образовном си- стему верска настава је веома повезана и са историјом, српским језиком, ли- ковном и музичком културом, а то су све битне целине у образовању мла- дих, као и њихов- ом даљем школовању и професионализа- цији личности верска настава и бављење њоме не подразумева пуко давање података и појмова као остали пред- мети у школама, веш пружа истинско схватање културног наслеђа свог народа и његове тради- ције она децу поучава правим вредностима, бу- ди у њима исправан однос ка својој традицији, развија љубав према другима и показује једна- кост свих људи праве предности овог предмета огледају се у томе што кроз њега можемо изгра- дити друштво са правим системима вредности терминологија је веома битна у схватању и при- ближавању истина које се тичу цркве и живота у њој приликом првог сусрета ученика са новим појмовима настају потешкоше у њиховом разумевању, што се решава подробним и систе- матским објашњавањем колико год такве теме на први поглед изгледале неразумљиве и тешке, вре- меном се код деце јавља жеља за бављењем баш та- квим темама данас, када живот свакодневно помера грани- це и када се сусрешемо са новим изазо- вима и проблемима, јавља се потре- ба (а у исто време и обавеза) да пружимо одговоре на њих овај предмет нам пружа управо такву прилику, да са децом успостави- мо лични однос и проширимо границу наставник - ученик поред редовног програма, уче- ницима се пружа прилика да свакодневно са својим вероучитељима разгова- рају о неким животним проблемима, темама о којима до тада нису могли да причају и нису смели да пи- тају остале профе- соре, терапеуте, свештенике савремено обра- зовање и васпитање не подразумева само преношење знања, веш борбу за исправан живот младог човека и његово место у друштву и поред свих свакодневних пробле- ма са којима се они сусрешу православни мисионар 51 верско добротворно старатељство има на своме челу председника - његову светост патријарха српског г павла то је установа која је намењена унутрашњој мисији цркве, те је посебно последњих петнаестак година услед тешког положаја у коме су се нашли земља и верни народ, могла да пројави ха- ритативну делатност наше свете цркве рад вдс-а је подељен у осам ресора којима корди- нира секретар, протојереј-ставрофор хаxи љубо- драг петровиш у овом крашем тексту изложишемо бројне активности које се остварују у вдс-у просветни ресор у оквиру просветног ресора организују се пре- давања на православном народном универзитету (пну), у српској патријаршији предавања држе на- ше уважене владике, професори богословског фа- култета и богословија, професори универзитета, парохијски свештеници, лекари, публицисти, ми- сионари и други стручни православни људи такође се организују и трибине, промоције књига и пројек- ције филмова сва предавања се одржавају уторком од 18 часова у сали патријаршије осим предавања за старије узрасте постоји и ма- ла школа бесплатне наставе, у оквиру које се уче- ницима пружају потребни часови из српског језика, математике, хемије и физике за основце и сред- њошколце, а поред тога, у мањим групама, наши професори припремају децу и за полагање пријем- них испита за средње школе и факултете од сеп- тембра је почео и курс енглеског језика рад се одви- ја у четири групе, по две групе почетног и средњег течаја енглеског језика професорке весна биден и мирјана ашкиш дају на тај начин своју помош и чи- не велики напор стављајуши своја знања на распо- лагање нашој светој цркви као и остале активно- сти, часови су бесплатни а организовани су два пу- та недељно интересовање је и ове године велико, што је у складу са савременим кретањима у друштву и коришшењу енглеског језика, како у комуникаци- ји, тако и приликом употребе компјутера часови енглеског језика обогашени су и верским садржајем верско добротворно старатељство - служба цркве ђакон владимир марковиш мисија цркве протојјерејј--ставрофор хаxи љубодраг петровиш недавно је наставио са радом, након краше паузе, светосавски круг, који окупља признате стручњаке, докторе наука, професоре универзитета из разних области у оквиру круга се са црквеног аспекта раз- мат
... почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замислити без свог катихетског рада, без живе речи божије, којом се људи везују за христа, где се њихово срце и ум пре свега отварају ка неким но- вим димензијама, неким новим схватањима, и где човек спознаје учење о богу сам циљ школства је да човека образује, научи и васпита за будуши жи- вот, а такво школство не можемо имати без аутен- тичног богословског учења у њему ако сагледамо нашу историју, приметишемо настајање првих школа управо у српским мана- стирима - тај показатељ нам описује велики значај образовања на коме је црква радила од самог свог почетка стицајем околности, тај континуитет је у прошлом веку код нас прекинут, али данас имамо прилику да поново говоримо о црквеном васпи- тавању и духовном одрастању са христом сам на- чин верског васпитавања представља посве- дочење јеванђелског поучавања христовог рада на земљи у свом задатку црква има сталну потребу за мисионарењем, потребу за сталним поучавањем људи, за њиховим животом са христом самог го- спода називамо учитељем, свете оце називамо учитељима цркве, што нам јасно описује њихову улогу и даје тежиште нашем односу али зашто се користи термин учитељ? шта тај термин пред- ставља човеку? не само извор знања и моралну представку нечега без чега се не може, веш пред- ставља пут, истину и живот, циљ коме сви тежимо сви смо били сведоци да деца у основним шко- лама, на питање шта би желела да буду када одра- сту, одговарају: „ја бих да будем учитељица“ из то- га јасно видимо да то њима није не само лепо зан- имање, веш циљ коме теже данас се у нашој средини осеша велика потреба за врстом наставе која нема свој материјални зна- чај, веш значај искреног васпитања деце и њихову жељу за спознавањем правих вредности који се тичу унутрашњег човековог биша - душе у нашим срцима вечно одзвањају речи христове: „пустите мла илија јокиш, вероучитељ православни мисионар 49 децу, и не браните им да долазе к мени, јер је та- квих царство небеско“(мт 19,14) овим речима се показује јасна и безгрешна дечија душа која је увек отворена за прихватање господње речи верска настава као предмет треба да има место у свим сферама живота младих људи, простора за било какав „табу“ не треба да буде превасходно што се све ово тиче самог квалитета и усмерења живота онога ко се образује, онога који је на степе- ницама личног усавршавања научио доста лекци- ја, али још увек није открио многе занимљивости и правила треба исташи слободно време које је изузетно важно у животу младог човека са једне стране, оно служи као период за одмор од свакодневних оба- веза, а са друге и као време у коме се стичу одређе- на знања из области друштва и живота верска настава не служи томе да „склонимо децу са улице“, нити да код њих иза- зове буђење здраве форме на- ционализма верска настава ну- ди много више! последњих де- ценија она се одвијала мање- више тајно, али је оправослављење наше нације допринело њеном поновном врашању у „редовне“ токове прихватање верске наставе као правца у свом животу пред- ставља избор за истину, избор ка христу, избор ка цркви @ивимо у времену максимал- них верских слобода, али више није довољно да се изјашњава- мо као хришшани, веш морамо нешто и да знамо о својој вери поред науке о богу, верска на- става младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњи- ма богословље је правац у нау- ци који нема само образовни значај, веш и прак- тични, у најкрашем - богословље је начин живота породица велику улогу у верском васпитању младих игра и породица, из које потичу основни кораци ка бо- гу родитељи имају велики утицај на своју децу, и поред науке о богу, верска настава младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњима богословље је правац у науци који нема само образовни значај, веш и практични, у најкрашем - богословље је начин живота ди и веронаука веронаука 50 сретење 1/2008 сигурно их у томе нико не може заменити прве речи, прве молитве деца уче од својих мајки, и управо тај однос душу детета, без икакве задршке, отвара ка богу верска традиција се преноси са ге- нерације на генерацију и то су заправо особине и вредности правог народног наслеђа нажалост, тај континуитет је код нас једно вре- ме био прекинут, па данас долазимо у ситуацију да деца поучавају вери своје родитеље имали смо лепе примере у републици српској где је верска настава раније врашена у школе, и где су деца та стечена знања преносила куши родитељима, по- сле чега су заједно одлазили у цркву ово су све примери да љубав према богу не зна за границе, да на путу ка спасењу нема препрека због свих ових примера, верска настава јесте и треба да бу- де делимично другачија у односу на остале пред- мете али само по начину извођења, по свом про- граму и циљу, а никако се не сме код деце разви- јати одвојеност и отуђеност према осталим пред- метима настава ван школе из ранијих искустава знамо да извођење овог предмета подразу- мева и наставу ван школе, и то је оно што је вероватно деци најбитније и на њих оставља највеши утисак овај предмет и сви они који у њему учествују не смеју да забораве његов циљ, нити смеју да дозволе да он постане оптерешење за децу у њиховом процесу образовања знамо да нам овај предмет пружа и мало другачију, али веома битну корелацију и са осталим предме- тима у школско-образовном си- стему верска настава је веома повезана и са историјом, српским језиком, ли- ковном и музичком културом, а то су све битне целине у образовању мла- дих, као и њихов- ом даљем школовању и професионализа- цији личности верска настава и бављење њоме не подразумева пуко давање података и појмова као остали пред- мети у школама, веш пружа истинско схватање културног наслеђа свог народа и његове тради- ције она децу поучава правим вредностима, бу- ди у њима исправан однос ка својој традицији, развија љубав према другима и показује једна- кост свих људи праве предности овог предмета огледају се у томе што кроз њега можемо изгра- дити друштво са правим системима вредности терминологија је веома битна у схватању и при- ближавању истина које се тичу цркве и живота у њој приликом првог сусрета ученика са новим појмовима настају потешкоше у њиховом разумевању, што се решава подробним и систе- матским објашњавањем колико год такве теме на први поглед изгледале неразумљиве и тешке, вре- меном се код деце јавља жеља за бављењем баш та- квим темама данас, када живот свакодневно помера грани- це и када се сусрешемо са новим изазо- вима и проблемима, јавља се потре- ба (а у исто време и обавеза) да пружимо одговоре на њих овај предмет нам пружа управо такву прилику, да са децом успостави- мо лични однос и проширимо границу наставник - ученик поред редовног програма, уче- ницима се пружа прилика да свакодневно са својим вероучитељима разгова- рају о неким животним проблемима, темама о којима до тада нису могли да причају и нису смели да пи- тају остале профе- соре, терапеуте, свештенике савремено обра- зовање и васпитање не подразумева само преношење знања, веш борбу за исправан живот младог човека и његово место у друштву и поред свих свакодневних пробле- ма са којима се они сусрешу православни мисионар 51 верско добротворно старатељство има на своме челу председника - његову светост патријарха српског г павла то је установа која је намењена унутрашњој мисији цркве, те је посебно последњих петнаестак година услед тешког положаја у коме су се нашли земља и верни народ, могла да пројави ха- ритативну делатност наше свете цркве рад вдс-а је подељен у осам ресора којима корди- нира секретар, протојереј-ставрофор хаxи љубо- драг петровиш у овом крашем тексту изложишемо бројне активности које се остварују у вдс-у просветни ресор у оквиру просветног ресора организују се пре- давања на православном народном универзитету (пну), у српској патријаршији предавања држе на- ше уважене владике, професори богословског фа- култета и богословија, професори универзитета, парохијски свештеници, лекари, публицисти, ми- сионари и други стручни православни људи такође се организују и трибине, промоције књига и пројек- ције филмова сва предавања се одржавају уторком од 18 часова у сали патријаршије осим предавања за старије узрасте постоји и ма- ла школа бесплатне наставе, у оквиру које се уче- ницима пружају потребни часови из српског језика, математике, хемије и физике за основце и сред- њошколце, а поред тога, у мањим групама, наши професори припремају децу и за полагање пријем- них испита за средње школе и факултете од сеп- тембра је почео и курс енглеског језика рад се одви- ја у четири групе, по две групе почетног и средњег течаја енглеског језика професорке весна биден и мирјана ашкиш дају на тај начин своју помош и чи- не велики напор стављајуши своја знања на распо- лагање нашој светој цркви као и остале активно- сти, часови су бесплатни а организовани су два пу- та недељно интересовање је и ове године велико, што је у складу са савременим кретањима у друштву и коришшењу енглеског језика, како у комуникаци- ји, тако и приликом употребе компјутера часови енглеског језика обогашени су и верским садржајем верско добротворно старатељство - служба цркве ђакон владимир марковиш мисија цркве протојјерејј--ставрофор хаxи љубодраг петровиш недавно је наставио са радом, након краше паузе, светосавски круг, који окупља признате стручњаке, докторе наука, професоре универзитета из разних области у оквиру круга се са црквеног аспекта раз- мат
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
2
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно иВАСКРСНУТИ 📌 заједно у дан славе
божије l
брак подразумијева
споразумно уздржавање
мужа и жене христа
и царства
божијег ради
јер је царс
...пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
... друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
3
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу гаВАСКРСНУТИ 📌 у последњи дан“ (јн 6,54) – гово-
ри господ због тога ми хвалимо и благодаримо богу
у контексту ове молитве реч хвалити (αἰνέ
...једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... и које нас прео- бражавају и обожују једино те вечне нестворене енер- гије божије дају човеку да буде истински сит, да се насити, да има пуноћу живота стога што су те нество- рене енергије божије животворне и вечне речено је: „живо ће бити срце њихово у векове векова“ „ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (јн 6,54) – гово- ри господ због тога ми хвалимо и благодаримо богу у контексту ове молитве реч хвалити (αἰνέω) је сино- ним за реч благодарити (εὐχαριστέω), по којем је и света тајна и добила назив евхаристија евхаристија је нови завет, нови савез бога са људима у крви ису- са христа, због тога нам је господ и заповедио да је стално вршимо до његовог другог доласка: „ово чините мени за спомен“ (лк 22,19) „јешће убоги и наситиће се“, је дубоко литургијски утемељена молитва и говори нам о централној светој тајни нашег хришћанског богослужења стога су оци цркве установили да се ова молитва изговара пред вечеру да би се верни увек сећали тајне вечере на којој је господ наш исус христос установио ову спасоносну свету тајну причешћа (евхаристије) она је и позив сваком хришћанину да стално учествујe у тајни која охристовљује псалам 21 за крај, о заштити јутарњој, псалам давидов (мт: псалам 22) боже, боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио? далеко су од спасења мога речи падова (=крикова) мојих боже мој, вичем у дану и не чујеш; и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју а ти у светињи обитаваш, хвало израиљева у тебе се уздаше оци наши; уздаше се, и избавио си их; теби вапише и бише спасени, на тебе се уздаше и не постидеше се а ја сам црв а не човек, подсмех људима и руг народу сви који ме видеше ругаше ми се, говораху устима, климаху главама: уздао се у господа, нека га избави! нека се спасе, ако га хоће! јер ти си који ме извади из утробе, нада моја од (времена) дојки мајке моје теби сам привржен од материце, из утробе мајке моје ти си бог мој немој одступити од мене, јер је невоља близу, а нема помоћника jешће убоги и наситиће се тумачење молитве пред веч еру александар милојков мисли ближњи и даљњи 8 l 3/2009 „браћо моја, не саветујем вам љубав према ближњима: саветујем вам љубав према најдаљима“ фридрих ниче, „тако је говорио заратустра“ ко је ближњи мој? - упита један јеврејски писмозна- нац христа, након што је чуо да ће љубављу према богу и према ближњем испунити закон и наследити живот вечни (лк 10, 25–29) како је тешко то питање, мада многи мисле да на њега имају лак и познат одговор да ли је свет, па чак и онај који себе назива хришћанским, спреман да чује истинити одговор на ово питање? хоће ли се хришћански свет саблазнити тим одговором? да ли је спреман да за ближњег призна једног, од срца дале- ког, „самарјанина“? то је управо христов одговор на писмознанчево питање: „самарјанин“ (лк 10, 30–37) ко су, заправо, самарјани? асирски цар саргон ii, након освајања израиловог (северног) царства, 721 године пре христа, пише следеће: „опседах и освојих самарију и одведох у ропство двадесет и седам хиљада две стотине и деведесет становника населих га људима из земаља које освојих“ од тих колониста које је у поро- бљеном израилу населио асирски цар и од преосталих израилаца који нису одведени у ропство, настаде народ кога назваху самарјанима јеврејски народ их је прези- рао, као и самарјани њих ако би неко једног јеврејина упитао ко му није ближњи и ко му је срцу најдаљи, добио би одговор да је то самарјанин, тачније „проклети и лукави самарјанин“ ипак, господ даје одговор, једном јеврејину писмознанцу, да је даљњи самарјанин управо тај ближњи кога треба волети једнако као бога чудан је овај господњи одговор писмознанцу, баш као што је чудан и ничеов савет да не љубимо ближње већ даљње имају нешто заједничко ова два говора и један и други збуњују својом неочекиваношћу и изненађењем дрмају из свакодневне уљуљканости и успаваности збу- њеном човеку остаје да изабере: да ли га саблажњава бог или га саблажњава човек лако ће успавани хришћанин опколише ме јунци многи, бикови дебели окружише ме; отворише на ме уста своја, као лав који граби и риче као вода разлих се, и расуше се све кости моје; поста срце моје као восак топљен у утроби мојој сасуши се као опека снага моја, и језик мој прилепи се за грло моје, и у прах смртни низвео си ме јер ме окружише пси многи, збор лукавих опколише ме; прободоше руке моје и ноге избројаше све кости моје, а они ме погледаше и презреше ме разделише одећу моју мећу собом, и за хаљину моју бацаху коцку а ти, господе, не удаљи помоћ твоју од мене, похитај да ме заштитиш избави од мача душу моју, и из руке псеће јединицу моју спаси ме из уста лављих и од рогова носорога смерност моју казиваћу име твоје браћи мојој, усред цркве хвалићу те који се бојите господа, хвалите га; све семе јаковљево прославите га; нека га се боји све семе израиљево јер не понизи нити одбаци мољење убогог, нити окрену лице своје од мене; и када завиках к њему, услиша ме о теби је похвала моја, у цркви великој (исповедаћу ти се); завете моје испунићу пред онима који га се боје јешће убоги и наситиће се, и хвалиће господа они који га траже; жива ће бити срца њихова у век века опоменуће се и обратиће се господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сви родови народа јер је господње царство, и он ће владати (свим) народима једоше и поклонише се сви моћници земаљски; пред њим ће се поклонити сви који силазе у земљу; а душа ће моја њему живети и семе моје служиће њему; и јавиће се господу нараштај долазећи и објавиће правду његову, народу који ће се родити, оно што учини господ православни мисионар l 9 александар милојков мисли да одбаци мисли једнога ничеа за ничеа ионако кажу да је само један „ужасни антихрист“, шта се од њега још може паметно чути?! али, шта ће хришћанин пред речи- ма свог господа? гле, па и он га учи да љуби оне најдаље могуће – своје непријатеље ах, како је ова божанска заповест неправедна и саблажњива! погнуће хришћанин главу, окренуће се од овог питања и наставити да дрема, да у својим сновима љуби „ближње“ своје, мислећи да богу службу чини тек је мало оних који ће се озбиљно тргнути из дремежа и дати одговор на озбиљно и тешко питање: „ко је ближњи мој?“ свете, хришћански свете, јесмо ли спремни да за бли- жње прихватимо оне најдаље, оне „прљаве и лукаве самарјане“? тешко нам је да то прихватимо, зато и има- мо све мање ближњих јер смо одбацили оне далеке сва- к о од нас има неке своје „самарјане“ ко су, заправо, наши ближњи и ко су наши даљњи? какав смо то расцеп направили те смо све више сами, оста- вљени и саблажњени? наши аршини којима смо љубав мерили, учинили су нас таквим говорили смо да су наши ближњи наши родитељи, наша браћа, наши добри пријатељи и нисмо ту погрешили, јер нас је и бог учио да љубимо родитеље своје, „да нам се продуже дани на земљи“ учио нас је бог и да љубимо брата и пријатеља свога чак нас је толико бог учио тој љубави да нам је забранио да му прилазимо ако такве љубави немамо ако ли се ко дрзнуо да, мрзећи на брата, богу ипак приђе и да каже како бога воли, бог би га назвао лажовом: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата својега лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога, којега није видио?“ (1 јов 4, 20) отерао би таквог лажова господ овим речима: „остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) и бивало је да смо се мирили, те тако помирени заједно богу враћали не престајући да нас воли, бог би нас увек примао назад и бивало је да смо и бога мрзели, те да смо се опет кајали и богу враћали а бог није преста- јао да нас воли, увек и без икаквог разлога, чак и онда када смо били најдаљи од њега волео нас је зато што је хтео, а не зато што смо га на то својом добротом приморали ми смо нашим делима били даљњи за бога, али нас је он увек држао за своје ближње није престајао да нас воли, зато ближњи и даљњи свете, хришћански свете, јесмо ли спремни да за ближње прихватимо оне најдаље, оне „прљаве и лукаве самарјане“? 10 l 3/2009 што се никада није питао зашто нас воли бог никада није знао одговор на то питање тај одговор смо ми измислили зато, како време одмиче, у другима видимо само даљње, „прљаве и лукаве самарјане“ ми смо, за разлику од бога, увек знали зашто волимо своје ближње родитељи су нам дали постојање, хранили нас и одгајали, те их зато волимо браћа и сестре су зајед- но расли са нама и њих морамо да волимо, јер нас на то приморава чиста биологија волимо и своје пријатеље како и не би, када су нам толико тога доброг учинили давали су нам своје слободно време, обасипали нас пуно пута дивним даровима, дивили се нашим делима и у свему нас подр- жавали забога, па како онда не волети своје пријатеље? та и таква наша љубав према ближњима снажила је у нама мржњу према даљњима ћутали смо и пра- вили се да не чујемо божији глас: „љубите непријатеље своје, благо- сиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне“ (мт 5, 44) мислили смо да се то нас не тиче, јер ми имамо кога да волимо, имамо своје бли- жње глуви да чујемо ове речи, наша је љубав увек бивала љубав према властитој користи ми нисмо никада слободно, безусловно волели отуда нам мноштво бивших пријатеља, чак и бивше браће и сестара, па и бивших родитеља та лажна љубав престаје оног тре- нутка када нестане разлог због кога волимо наша љубав је лицемерје, јер има разлог за своје постојање, јер има оправдање зато и траје док има разлога, док има оправда- ња кад нестане разлога за љубав, онда ближњи постају даљњи, ах, ти далеки, „прљави и лукави самарјани!“ таква је „љубав“ људима заклонила бога многи због „хришћана“ и њихове „љубави“ не виде бога несретном ничеу су такви „хришћани“ и таква „љубав“ заклонили христа нису му дали да га упозна убили су га духовно својим принципима и својим разлозима којима су прав- дали љубав а он је знао да љубав нема разлога и зато је презирао њихову „љубав“ према ближњима пркосио им је говорећи да не љубе ближње већ даљње осудили су га због тога и жигосали, иако је многе њихове „хришћан- ске“ идеале превазишао (ниче је био девственик и у животу ни мрава згазио није) љубећи даљње, ниче је доживео ментални и емотивни шок када је једном угле- дао кочијаша како бесомучно бије свог коња нажалост, „хришћани“, његови западни земљаци, његови ближњи, нису му дали да угледа христа умро је жигосан као „антихрист“, са убеђењем да треба љубити даљње, безу- словно и без разлога управо такву љубав, безусловну и безразложну, пропо- веда христос, онај христос којег ниче није упознао јер му је био заклоњен бог љуби слободно и зато је кадар да љуби и грешника, оног најдаљег таквој љубави бог учи човека и таквом љубављу воли човека ко је онда наш ближњи и ко је наш даљњи? заправо, постоји ли тај расцеп уопште? не, не постоји и не сме да постоји уколико тај расцеп постоји, онда љубав ишчезава и настаје самољубље настаје лицемерје и користољубље, сакривено под плаштом љубави када се угасе разлози да се тај плашт носи на себи, онда бива огољена сакри- вена мржња: „ко ти ископа око?“ – „брат“ – „да, зато је тако дубоко“ љубав не зна за разлог свог постојања, али не зна ни за логику којом би људски разум хтео да је кон- тролише љубав се опире логици, она је превазилази зато што је љубав сло- бода љубав познаје „хоћу“, она не зна за „морам“ то одбацивање логике од стране љубави господ је показао у сво- јој причи о милостивом самарјанину логика би рекла да ће унесрећеном јевре- јину, кога су разбојници напали и опљачкали и који је беспомоћан лежао на путу, помоћи његови „најближи“ и пролазили су поред њега један свештеник и један левит, управо они које је исповедао као своје ближње но, они само прођоше и не пружише му никакву помоћ на њега се сажали далеки самарјанин који је туда пролазио и он му милост учини зашто се мило- стиви самарјанин сажалио на несрећног јеврејина? нема одговора зато је далеки самарјанин ближњи његов, јер нема оправдања за своју љубав, она је безраз- ложна и безусловна „иди па и ти чини тако“, одговара господ јеврејском писмознанцу (лк 10, 37) то је божији позив свима који желе са богом, који желе да се синовима божијим назову: „иди и ти чини тако“ воли зато што хоћеш а не зато што мораш воли без раз- лога, а не са разлогом воли безусловно и тада нећеш имати даљње већ само ближње упери свој поглед и своје срце у те даљње, у те своје „дужнике“, у духовне „самар- јане“ покушај да их безразложно заволиш и бићеш достојан пред богом када у молитви будеш говорио: „опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“ „иди и ти чини тако“ православни мисионар l 11 ова света тајна је једна од најстаријих, о њој имамо сведочанстава још од време- на светих апостола једно од тих сведочан- става је и одељак из дела апостолских, где се каже да су петар и јован положили руке на самарјане да би они примили на себе дар светог духа, „јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име господа исуса“ (дап8,16) из овог кратког одељка видимо да је дар светога духа представљало полагање епи- скопских руку на новокрштенога међутим, како је број верних у раној цркви растао из дана у дан, ова пракса полагања руку и дава- ња личног благослова замењена је миропо- мазањем ова света тајна је данас спојена са светом тајном крштења, док се код западних хришћана врши одвојено, као посебан чин свето миро припрема поглавар помесне цркве (тј патријарх), најчешће једном у неко- лико година и касније се оно раздељује свим епархијским архијерејима за потребе њихо- вих дијацеза свето миро се справља по посебној рецеп- тури од различитих врсти биљака, смола, уља и његово освећење бива на литургији која се служи на велики четвртак послед- њи пут у нашој српској православној цркви свето миро је освећено 2004 године помазивање светим уљем спомиње се и у светом писму старог завета оно се врши- ло у два случаја: приликом помазивања човека за цара (1 сам10,1) и приликом постављања на свештеничку службу (2 мој 30, 23–26) у новом заве- ту сви су род изабрани, царско свештенство, тако да се помазивање врши на сваком православном хришћа- нину миропомазањем човек добија „дар светога духа“, како се и говори приликом вршења ове свете тајне један од највећих теолога 20 века протојереј александар шмеман, тумачећи ове речи, сматра „да се овде не говори о различитим даровима светог духа, већ о самом светом духу који се човеку даје као дар“ а колико је битно стећи и задржати овај дар, печат духа светог, најбоље нам потврђују речи преподоб- ног серафима саровског: „циљ хришћанског живота није ништа друго до стекнути духа светог“ јерођакон јован панић тајна цркве света тајна миропомазања хришћанска паидеја 12 l3/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам хеленска паидеја школско образовање у класичној грчкој у почетку се темељило на изучавању хомера, а касније и на изу- чавању остале поезије хелени нису имали свештенич- ке књиге и свештеничку јерархију, тако да су хомеро- ви епови постали извор на коме се базирала њихова традиција, јер су у њима нашли идеалан одраз своје прошлости и свога бића васпитна улога поезије, достојанство и самосталност образовали су се захва- љујући хомеру и његовом каснијем деловању овакав начин образовања грци су назвали паидеја (paidei/a) - образовање, одгој, васпитање, тј култура у класичној грчкој, паидеја је имала две форме у првој форми коју је обликовао исократ (436–338 пре христа), паидеја се изједначава са општим образо- вањем (pantoi/a paidei/a) које означава типични хелен- ски „тип духа“ то значи да се „хеленом“ може назвати било ко, ко је стекао хеленско образовање, без обзира на своје етничко порекло: „наш град је толико дао осталом делу човечанства у погледу умности и речитости да су његови ученици постали учитељи свима њима, а име „хелен“ више не означава крвно већ интелектулано порекло; пре се називају хеленима они који имају удела у нашем обра- зовању, него они који са нама имају заједничку само физичку природу“ другу форму обликовао је платон, где паидеја доби- ја ужи и специфичнији смисао изједначава се са философијом, коју платон држи за једино истинско образовање човека одбацујући хомера, хесиода и остале песнике, не као песништво, него баш као паи- деју, на њихово место ставља философију пошто философија захтева мукотрпно дугогодишње подуча- вање, платон као увод (propaidei¿a) поставља матема- тичке науке: „јер ратнику је то потребно научити (математику) ради врстања чета, а философу зато што му треба изронити из постојања и досегнути биће (ou)si/a) или иначе неће никада постати мислилац“ платон је са својом педагогиком доживео неуспех као и са својом политиком исократ је за разлику од платона посредовао у сукобу између философије и општег образовања тако што је „обе ове образовне силе признао као равноправне“ код исократа, пред- мети општег образовања треба да служе као увод (pro- paidei/a) за философију без обзира на појединачна теоријска противљења, исократов начин образовања практично је остао меродаван за читаву антику античко наслеђе код апостола павла питање образовања у хришћанским општинама није постојало пре краја ii и почетка iii века после христа поставља се питање како је апостол павле успео да посеје јеванђељску реч у римском царству и хришћанска паидеја ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам да од хришћанства начини васељенску религи- ју? павле је ово успевао захваљујући христу који му је давао моћ (фил 4, 13) али не треба да заборавимо да бог „ни у ком случају не занемарује и не умањује људски чинилац и његове људске способности у мисионаре- њу“ овде настаје ново питање да ли је павле осим јудејског образовања поседовао и хеленско образовање (дап 22, 3)? постоје два правца у науци и оба су исувише једно- страна први је једнострано наглашавао хеленски утицај на обликовање његове бого- словске мисли, а други је искључиво подвлачио ути
... и које нас прео- бражавају и обожују једино те вечне нестворене енер- гије божије дају човеку да буде истински сит, да се насити, да има пуноћу живота стога што су те нество- рене енергије божије животворне и вечне речено је: „живо ће бити срце њихово у векове векова“ „ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (јн 6,54) – гово- ри господ због тога ми хвалимо и благодаримо богу у контексту ове молитве реч хвалити (αἰνέω) је сино- ним за реч благодарити (εὐχαριστέω), по којем је и света тајна и добила назив евхаристија евхаристија је нови завет, нови савез бога са људима у крви ису- са христа, због тога нам је господ и заповедио да је стално вршимо до његовог другог доласка: „ово чините мени за спомен“ (лк 22,19) „јешће убоги и наситиће се“, је дубоко литургијски утемељена молитва и говори нам о централној светој тајни нашег хришћанског богослужења стога су оци цркве установили да се ова молитва изговара пред вечеру да би се верни увек сећали тајне вечере на којој је господ наш исус христос установио ову спасоносну свету тајну причешћа (евхаристије) она је и позив сваком хришћанину да стално учествујe у тајни која охристовљује псалам 21 за крај, о заштити јутарњој, псалам давидов (мт: псалам 22) боже, боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио? далеко су од спасења мога речи падова (=крикова) мојих боже мој, вичем у дану и не чујеш; и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју а ти у светињи обитаваш, хвало израиљева у тебе се уздаше оци наши; уздаше се, и избавио си их; теби вапише и бише спасени, на тебе се уздаше и не постидеше се а ја сам црв а не човек, подсмех људима и руг народу сви који ме видеше ругаше ми се, говораху устима, климаху главама: уздао се у господа, нека га избави! нека се спасе, ако га хоће! јер ти си који ме извади из утробе, нада моја од (времена) дојки мајке моје теби сам привржен од материце, из утробе мајке моје ти си бог мој немој одступити од мене, јер је невоља близу, а нема помоћника jешће убоги и наситиће се тумачење молитве пред веч еру александар милојков мисли ближњи и даљњи 8 l 3/2009 „браћо моја, не саветујем вам љубав према ближњима: саветујем вам љубав према најдаљима“ фридрих ниче, „тако је говорио заратустра“ ко је ближњи мој? - упита један јеврејски писмозна- нац христа, након што је чуо да ће љубављу према богу и према ближњем испунити закон и наследити живот вечни (лк 10, 25–29) како је тешко то питање, мада многи мисле да на њега имају лак и познат одговор да ли је свет, па чак и онај који себе назива хришћанским, спреман да чује истинити одговор на ово питање? хоће ли се хришћански свет саблазнити тим одговором? да ли је спреман да за ближњег призна једног, од срца дале- ког, „самарјанина“? то је управо христов одговор на писмознанчево питање: „самарјанин“ (лк 10, 30–37) ко су, заправо, самарјани? асирски цар саргон ii, након освајања израиловог (северног) царства, 721 године пре христа, пише следеће: „опседах и освојих самарију и одведох у ропство двадесет и седам хиљада две стотине и деведесет становника населих га људима из земаља које освојих“ од тих колониста које је у поро- бљеном израилу населио асирски цар и од преосталих израилаца који нису одведени у ропство, настаде народ кога назваху самарјанима јеврејски народ их је прези- рао, као и самарјани њих ако би неко једног јеврејина упитао ко му није ближњи и ко му је срцу најдаљи, добио би одговор да је то самарјанин, тачније „проклети и лукави самарјанин“ ипак, господ даје одговор, једном јеврејину писмознанцу, да је даљњи самарјанин управо тај ближњи кога треба волети једнако као бога чудан је овај господњи одговор писмознанцу, баш као што је чудан и ничеов савет да не љубимо ближње већ даљње имају нешто заједничко ова два говора и један и други збуњују својом неочекиваношћу и изненађењем дрмају из свакодневне уљуљканости и успаваности збу- њеном човеку остаје да изабере: да ли га саблажњава бог или га саблажњава човек лако ће успавани хришћанин опколише ме јунци многи, бикови дебели окружише ме; отворише на ме уста своја, као лав који граби и риче као вода разлих се, и расуше се све кости моје; поста срце моје као восак топљен у утроби мојој сасуши се као опека снага моја, и језик мој прилепи се за грло моје, и у прах смртни низвео си ме јер ме окружише пси многи, збор лукавих опколише ме; прободоше руке моје и ноге избројаше све кости моје, а они ме погледаше и презреше ме разделише одећу моју мећу собом, и за хаљину моју бацаху коцку а ти, господе, не удаљи помоћ твоју од мене, похитај да ме заштитиш избави од мача душу моју, и из руке псеће јединицу моју спаси ме из уста лављих и од рогова носорога смерност моју казиваћу име твоје браћи мојој, усред цркве хвалићу те који се бојите господа, хвалите га; све семе јаковљево прославите га; нека га се боји све семе израиљево јер не понизи нити одбаци мољење убогог, нити окрену лице своје од мене; и када завиках к њему, услиша ме о теби је похвала моја, у цркви великој (исповедаћу ти се); завете моје испунићу пред онима који га се боје јешће убоги и наситиће се, и хвалиће господа они који га траже; жива ће бити срца њихова у век века опоменуће се и обратиће се господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сви родови народа јер је господње царство, и он ће владати (свим) народима једоше и поклонише се сви моћници земаљски; пред њим ће се поклонити сви који силазе у земљу; а душа ће моја њему живети и семе моје служиће њему; и јавиће се господу нараштај долазећи и објавиће правду његову, народу који ће се родити, оно што учини господ православни мисионар l 9 александар милојков мисли да одбаци мисли једнога ничеа за ничеа ионако кажу да је само један „ужасни антихрист“, шта се од њега још може паметно чути?! али, шта ће хришћанин пред речи- ма свог господа? гле, па и он га учи да љуби оне најдаље могуће – своје непријатеље ах, како је ова божанска заповест неправедна и саблажњива! погнуће хришћанин главу, окренуће се од овог питања и наставити да дрема, да у својим сновима љуби „ближње“ своје, мислећи да богу службу чини тек је мало оних који ће се озбиљно тргнути из дремежа и дати одговор на озбиљно и тешко питање: „ко је ближњи мој?“ свете, хришћански свете, јесмо ли спремни да за бли- жње прихватимо оне најдаље, оне „прљаве и лукаве самарјане“? тешко нам је да то прихватимо, зато и има- мо све мање ближњих јер смо одбацили оне далеке сва- к о од нас има неке своје „самарјане“ ко су, заправо, наши ближњи и ко су наши даљњи? какав смо то расцеп направили те смо све више сами, оста- вљени и саблажњени? наши аршини којима смо љубав мерили, учинили су нас таквим говорили смо да су наши ближњи наши родитељи, наша браћа, наши добри пријатељи и нисмо ту погрешили, јер нас је и бог учио да љубимо родитеље своје, „да нам се продуже дани на земљи“ учио нас је бог и да љубимо брата и пријатеља свога чак нас је толико бог учио тој љубави да нам је забранио да му прилазимо ако такве љубави немамо ако ли се ко дрзнуо да, мрзећи на брата, богу ипак приђе и да каже како бога воли, бог би га назвао лажовом: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата својега лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога, којега није видио?“ (1 јов 4, 20) отерао би таквог лажова господ овим речима: „остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) и бивало је да смо се мирили, те тако помирени заједно богу враћали не престајући да нас воли, бог би нас увек примао назад и бивало је да смо и бога мрзели, те да смо се опет кајали и богу враћали а бог није преста- јао да нас воли, увек и без икаквог разлога, чак и онда када смо били најдаљи од њега волео нас је зато што је хтео, а не зато што смо га на то својом добротом приморали ми смо нашим делима били даљњи за бога, али нас је он увек држао за своје ближње није престајао да нас воли, зато ближњи и даљњи свете, хришћански свете, јесмо ли спремни да за ближње прихватимо оне најдаље, оне „прљаве и лукаве самарјане“? 10 l 3/2009 што се никада није питао зашто нас воли бог никада није знао одговор на то питање тај одговор смо ми измислили зато, како време одмиче, у другима видимо само даљње, „прљаве и лукаве самарјане“ ми смо, за разлику од бога, увек знали зашто волимо своје ближње родитељи су нам дали постојање, хранили нас и одгајали, те их зато волимо браћа и сестре су зајед- но расли са нама и њих морамо да волимо, јер нас на то приморава чиста биологија волимо и своје пријатеље како и не би, када су нам толико тога доброг учинили давали су нам своје слободно време, обасипали нас пуно пута дивним даровима, дивили се нашим делима и у свему нас подр- жавали забога, па како онда не волети своје пријатеље? та и таква наша љубав према ближњима снажила је у нама мржњу према даљњима ћутали смо и пра- вили се да не чујемо божији глас: „љубите непријатеље своје, благо- сиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне“ (мт 5, 44) мислили смо да се то нас не тиче, јер ми имамо кога да волимо, имамо своје бли- жње глуви да чујемо ове речи, наша је љубав увек бивала љубав према властитој користи ми нисмо никада слободно, безусловно волели отуда нам мноштво бивших пријатеља, чак и бивше браће и сестара, па и бивших родитеља та лажна љубав престаје оног тре- нутка када нестане разлог због кога волимо наша љубав је лицемерје, јер има разлог за своје постојање, јер има оправдање зато и траје док има разлога, док има оправда- ња кад нестане разлога за љубав, онда ближњи постају даљњи, ах, ти далеки, „прљави и лукави самарјани!“ таква је „љубав“ људима заклонила бога многи због „хришћана“ и њихове „љубави“ не виде бога несретном ничеу су такви „хришћани“ и таква „љубав“ заклонили христа нису му дали да га упозна убили су га духовно својим принципима и својим разлозима којима су прав- дали љубав а он је знао да љубав нема разлога и зато је презирао њихову „љубав“ према ближњима пркосио им је говорећи да не љубе ближње већ даљње осудили су га због тога и жигосали, иако је многе њихове „хришћан- ске“ идеале превазишао (ниче је био девственик и у животу ни мрава згазио није) љубећи даљње, ниче је доживео ментални и емотивни шок када је једном угле- дао кочијаша како бесомучно бије свог коња нажалост, „хришћани“, његови западни земљаци, његови ближњи, нису му дали да угледа христа умро је жигосан као „антихрист“, са убеђењем да треба љубити даљње, безу- словно и без разлога управо такву љубав, безусловну и безразложну, пропо- веда христос, онај христос којег ниче није упознао јер му је био заклоњен бог љуби слободно и зато је кадар да љуби и грешника, оног најдаљег таквој љубави бог учи човека и таквом љубављу воли човека ко је онда наш ближњи и ко је наш даљњи? заправо, постоји ли тај расцеп уопште? не, не постоји и не сме да постоји уколико тај расцеп постоји, онда љубав ишчезава и настаје самољубље настаје лицемерје и користољубље, сакривено под плаштом љубави када се угасе разлози да се тај плашт носи на себи, онда бива огољена сакри- вена мржња: „ко ти ископа око?“ – „брат“ – „да, зато је тако дубоко“ љубав не зна за разлог свог постојања, али не зна ни за логику којом би људски разум хтео да је кон- тролише љубав се опире логици, она је превазилази зато што је љубав сло- бода љубав познаје „хоћу“, она не зна за „морам“ то одбацивање логике од стране љубави господ је показао у сво- јој причи о милостивом самарјанину логика би рекла да ће унесрећеном јевре- јину, кога су разбојници напали и опљачкали и који је беспомоћан лежао на путу, помоћи његови „најближи“ и пролазили су поред њега један свештеник и један левит, управо они које је исповедао као своје ближње но, они само прођоше и не пружише му никакву помоћ на њега се сажали далеки самарјанин који је туда пролазио и он му милост учини зашто се мило- стиви самарјанин сажалио на несрећног јеврејина? нема одговора зато је далеки самарјанин ближњи његов, јер нема оправдања за своју љубав, она је безраз- ложна и безусловна „иди па и ти чини тако“, одговара господ јеврејском писмознанцу (лк 10, 37) то је божији позив свима који желе са богом, који желе да се синовима божијим назову: „иди и ти чини тако“ воли зато што хоћеш а не зато што мораш воли без раз- лога, а не са разлогом воли безусловно и тада нећеш имати даљње већ само ближње упери свој поглед и своје срце у те даљње, у те своје „дужнике“, у духовне „самар- јане“ покушај да их безразложно заволиш и бићеш достојан пред богом када у молитви будеш говорио: „опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“ „иди и ти чини тако“ православни мисионар l 11 ова света тајна је једна од најстаријих, о њој имамо сведочанстава још од време- на светих апостола једно од тих сведочан- става је и одељак из дела апостолских, где се каже да су петар и јован положили руке на самарјане да би они примили на себе дар светог духа, „јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име господа исуса“ (дап8,16) из овог кратког одељка видимо да је дар светога духа представљало полагање епи- скопских руку на новокрштенога међутим, како је број верних у раној цркви растао из дана у дан, ова пракса полагања руку и дава- ња личног благослова замењена је миропо- мазањем ова света тајна је данас спојена са светом тајном крштења, док се код западних хришћана врши одвојено, као посебан чин свето миро припрема поглавар помесне цркве (тј патријарх), најчешће једном у неко- лико година и касније се оно раздељује свим епархијским архијерејима за потребе њихо- вих дијацеза свето миро се справља по посебној рецеп- тури од различитих врсти биљака, смола, уља и његово освећење бива на литургији која се служи на велики четвртак послед- њи пут у нашој српској православној цркви свето миро је освећено 2004 године помазивање светим уљем спомиње се и у светом писму старог завета оно се врши- ло у два случаја: приликом помазивања човека за цара (1 сам10,1) и приликом постављања на свештеничку службу (2 мој 30, 23–26) у новом заве- ту сви су род изабрани, царско свештенство, тако да се помазивање врши на сваком православном хришћа- нину миропомазањем човек добија „дар светога духа“, како се и говори приликом вршења ове свете тајне један од највећих теолога 20 века протојереј александар шмеман, тумачећи ове речи, сматра „да се овде не говори о различитим даровима светог духа, већ о самом светом духу који се човеку даје као дар“ а колико је битно стећи и задржати овај дар, печат духа светог, најбоље нам потврђују речи преподоб- ног серафима саровског: „циљ хришћанског живота није ништа друго до стекнути духа светог“ јерођакон јован панић тајна цркве света тајна миропомазања хришћанска паидеја 12 l3/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам хеленска паидеја школско образовање у класичној грчкој у почетку се темељило на изучавању хомера, а касније и на изу- чавању остале поезије хелени нису имали свештенич- ке књиге и свештеничку јерархију, тако да су хомеро- ви епови постали извор на коме се базирала њихова традиција, јер су у њима нашли идеалан одраз своје прошлости и свога бића васпитна улога поезије, достојанство и самосталност образовали су се захва- љујући хомеру и његовом каснијем деловању овакав начин образовања грци су назвали паидеја (paidei/a) - образовање, одгој, васпитање, тј култура у класичној грчкој, паидеја је имала две форме у првој форми коју је обликовао исократ (436–338 пре христа), паидеја се изједначава са општим образо- вањем (pantoi/a paidei/a) које означава типични хелен- ски „тип духа“ то значи да се „хеленом“ може назвати било ко, ко је стекао хеленско образовање, без обзира на своје етничко порекло: „наш град је толико дао осталом делу човечанства у погледу умности и речитости да су његови ученици постали учитељи свима њима, а име „хелен“ више не означава крвно већ интелектулано порекло; пре се називају хеленима они који имају удела у нашем обра- зовању, него они који са нама имају заједничку само физичку природу“ другу форму обликовао је платон, где паидеја доби- ја ужи и специфичнији смисао изједначава се са философијом, коју платон држи за једино истинско образовање човека одбацујући хомера, хесиода и остале песнике, не као песништво, него баш као паи- деју, на њихово место ставља философију пошто философија захтева мукотрпно дугогодишње подуча- вање, платон као увод (propaidei¿a) поставља матема- тичке науке: „јер ратнику је то потребно научити (математику) ради врстања чета, а философу зато што му треба изронити из постојања и досегнути биће (ou)si/a) или иначе неће никада постати мислилац“ платон је са својом педагогиком доживео неуспех као и са својом политиком исократ је за разлику од платона посредовао у сукобу између философије и општег образовања тако што је „обе ове образовне силе признао као равноправне“ код исократа, пред- мети општег образовања треба да служе као увод (pro- paidei/a) за философију без обзира на појединачна теоријска противљења, исократов начин образовања практично је остао меродаван за читаву антику античко наслеђе код апостола павла питање образовања у хришћанским општинама није постојало пре краја ii и почетка iii века после христа поставља се питање како је апостол павле успео да посеје јеванђељску реч у римском царству и хришћанска паидеја ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам да од хришћанства начини васељенску религи- ју? павле је ово успевао захваљујући христу који му је давао моћ (фил 4, 13) али не треба да заборавимо да бог „ни у ком случају не занемарује и не умањује људски чинилац и његове људске способности у мисионаре- њу“ овде настаје ново питање да ли је павле осим јудејског образовања поседовао и хеленско образовање (дап 22, 3)? постоје два правца у науци и оба су исувише једно- страна први је једнострано наглашавао хеленски утицај на обликовање његове бого- словске мисли, а други је искључиво подвлачио ути
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
4
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
...га са десне стране сла- ве очеве зар нас неће у телима нашим иВАСКРСНУТИ 📌 у последњи дан? зар и црква
није тело? зар се не причешћујемо телом и
крвљу христовом? зато, ако пост не порађа
врлине, зашто мучим
...га са десне стране сла- ве очеве зар нас неће у телима нашим и
МЕТА инфо: Р:20369 К:179579 Д:99
| Свеска 321 |
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... пла- тонистичко презрење тела ако пост човека не доведе до кротости и смирења, свети јован златоусти са правом пита: „зашто си тело мучио?“ зар је тело лоше? гле, па син божији узе наше тело да буде заувек њего- во и не беше му тело наше гадно, већ га прослави уздижући га са десне стране сла- ве очеве зар нас неће у телима нашим и васкрснути у последњи дан? зар и црква није тело? зар се не причешћујемо телом и крвљу христовом? зато, ако пост не порађа врлине, зашто мучимо тело? не, никако хришћански подвиг није презрење тела он је пре васпитавање душе, поправљање човекове воље хришћански подвиг није затварање у себе самог, већ вежбање у исту- пању из себе, из своје самодовољности, своје „хемије“, свог самољубља пост је дра- гоцено средство у том вежбању, јер управо он „удара“ на ту онтологију индивидуално- сти, на онтологију „хемије“ коју хранимо кроз стомакоугађање пост није само умеће одрицања већ и умеће давања зато је пост неодвојив од милосрђа пост је неодвојив и од смирења, благости и кротости ниједна од ових врлина није видљива у индивидуи за милосрђе, смирење, благост и кротост потребан је други човек наспрам нас, потребно је да постојимо као личност хри- шћанске врлине се не виде у подвижнику самом по себи његове врлине виде се у радости ближњег његовог све ово показује да је смисао хришћанске аскезе заједница, љубав према богу и љубав према ближњем на почетку, када се од роба, преко најамни- ка, преображава у сина, хришћанин се са савремена теологија септембар/октобар 2011 11 муком вежба у овим врлинама то је онај пут где подвиг порађа љубав мукотрпан је то и дуг пут, на којем се човек учи прихва- тању бога и другог човека, учи се да посто- ји као личност на почетку га за бога и ближњег вежу страх и мука, као што роба држе бич и узде како напредује у свом подвигу, човек увиђа да му је корисно бити са богом и људима, па као какав трговац- најамник почиње да добро добрим плаћа, да љуби ближње, а мрзи само непријатеље своје но, када досегне до љубави, до слобо- де синовства, када почне да воли „без раз- лога“, када почне да воли зато што хоће, а не зато што мора, онда се ствари окрећу у другом смеру подвиг престаје да буде гор- ки лек, васпитање које води до љубави сада сама љубав порађа врлине које су некада биле степенице ка њој горки лекови који водише до оздрављења постају слатки и радосни плодови здравља покајање, послушање, трпљење, прашта- ње, смирење, кротост постају живљење љубави, дела љубави врлине пређашњег подвига пре- стају да буду саме по себи циљ, ономе ко је досегао љубав јер, љубав која је прави и потпуни циљ, сада порађа врлине онај ко њу не досегне, узалуд се трудио његови су подвизи само горки лекови који не доносе излечење само „звоно које јечи и кимвал који звечи“ чак и да има „веру да горе пре- мешта“ чак и ако „ тело своје да да се саже- же“ чак и ако „разда све своје имање“, „ако љубави нема ништа је“ (1кор 13, 1-3) љубав која не тражи своје љубав је мајка свакој врлини до ње се долази подвигом, властитим трудом и бла- годаћу божијом иако је она крај пута и смисао хришћанске аскезе, она није крај подвига сама љубав је подвиг подвиг над подвизима, божански подвиг јер, „љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не при- стоји, не тра 12 5/2011 жи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди а радује се истини све сноси, све верује, свему се нада, све трпи љубав никада не престаје“ (1кор 13, 4-8) ако је љубав оваква, како је сведочи св апостол павле, онда волети значи воле- ти човека као човека, без тражења мотива- ције за љубав у његовим особинама јер, они који траже мотивацију и оправдање за своју љубав, имају љубав „цариника“ и „незнабожаца“ (мт 5, 46-47) такви су дана- шњи „морални елитисти“, савремени „цари- ници и фарисеји“ они траже утемељење, оправдање своје љубави у категоријама добра и зла које је креирала њихова свест или какав лажебог којег су пројектовали њима нису битни људи, већ те њихове идеје добра и зла, њихови принципи то је суро- гат љубави који би сатро човека ради прин- ципа а хришћани нису позвани на сурогат љубави, већ на праву, аутентичну, божанску љубав зато је хришћански етос не може да се сведе на пуки, принципијелни морали- зам позив на праву љубав је позив на обо- жење, на светост: „да будете синови оца својега који је на небесима; јер он својим сунцем обасјава зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима“ (мт 5, 45) љубав је, заправо, досезање истине нашег постојања то је подвиг преображаја од адамовске онтологије индивидуалности до обожења и онтологије личности љубав је разбијање илузије cogito, ergo sum (= осећам себе, дакле постојим) и познање да је истина „волим и вољен сам, дакле постојим“ „љубав која не тражи своје“ је једина права љубав то је љубав која се поистовећује са слободом раздвојити грех од грешника клонити се греха, а човека грешника волети по сваку цену, па и по цену властитог крста љубав која није спремна на крст није љубав то је хри- шћански, јеванђеоски етос – хришћанска онтолошка етика аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији при почетку свете тајне крштења (конкретније, неколико тренутака пре него што кум изговори да се „одриче“ сатане и његових дела), свеште- ник чита једну молитву којом се истерују нечисти духови који опседају људско ср- це ако онај ко чинодејствује не изго- вори речи себи у браду, и ако присутни не посвете сву своју пажњу родбинском празнословљу, тада ће се чути да мо- литва, између осталог, говори о „духу заблуде, духу зла, духу идолопоклонства и свег лакомства, духу лажи“ итд први утисак је да молитва у низу наводи различите грехе међутим, ако се обрати пажња на склоп ове реченице приметиће- мо да док сваки грех стоји засебно, два се пак међусобно спајају као да представљају пар: „дух идолопоклонства и свег лаком- ства“ заиста, ово није случајно молитва одражава дефиницију коју је дао апостол павле: лакомство – ни мање ни више – јесте идолопоклонство (кол 3, 5) ова дефиниција је нарочито занимљива јер се лакомство не разумева напросто као морална неумесност, већ шта више, као религија јасно се заснива на схватању религије не као једног појединачног пара- метра живота, већ напротив, као основног усмерења људског постојања на речи христове да „где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) чини се да се осврнуо ерих фром када је подржао гле- диште да религија представља свесрдну преданост нечему, што и даје смисао људ- ском животу то нешто у реалности може бити бог, може међутим бити и нека идеја, тежња и сл, независно од тога да ли се одређени човек изјашњава као верник или као атеист1 из хришћанског угла, жеђ за 1 εριχ φρομ, «να εχεις ή να είσαι», εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 173-174 хришћанска етика превод са грчког: михаела јагер савремена теологија септембар/октобар 2011 13 није чудно што се у библијској и аскетској антропологији страст похлепе – у ком год облику и под којим год именом да се појављује (лакомство, шкртост, и сл) – издваја похлепа: боље је у друштву лешинара стицањем заправо стоји у вези са егзи- стенцијалним усмерењем човека читаво његово постојање се окреће ка њему и све му подређује: однос према стварима, пре- ма личностима, према времену тако се, дакле, стицање појављује као истински бог, и дакако као бог са толико каталитич- ким присуством, да је христос указивао на њега као на врхунски пример избора непремостиво неспојивог са њим или с богом, рекао је, или с мамоном (мт 6, 24) корен свег зла дакле, уопште није чудно ако се у библијској и аскетској антропологији страст похлепе – у ком год облику и под којим год именом да се појављује (лаком- ство, шкртост, и сл) – издваја назива се „кореном свег зла“ који „као гране храни све остале страсти“, „мајком свег зла“, „акрополом зла“, „врхунцем грехова“2 по самој својој природи она означава прео- бражај човека у апсолутну индивидуал- ност, у бунар без дна који гута све без свршетка можда реч похлепа, уосталом, 2 1тим 6, 10 – αββάς νείλος, pg 79, 1152b – ιωάννης χρυσόστομος, pg 53, 173 – σύνοδος καρθαγένης, pg 138, 37a – κλήμης αλεξανδρείας, pg 8, 437c – μ βασίλειος, pg 30, 813c јуда узима сребрњаке од јеврејских првака (дучо ди буонинсења, 14 век) христос са апостолима 14 5/2011 не означава одсуство засићености, а лакомство неумитну потеру за све већим богатством? занимљиво је то да византиј- ски речник σούδα (с краја x века) тумачи реч „похлепа“ као „халавост“ и чува израз „незасити ћуп“, израз који се одно- си на безнадежну вечну патњу данаида у аду, које су са муком покушавале да напуне водом ћуп који је имао бушно дно дакле, управо зато што је овај грех по дефиницији незасит, свети оци не оклевају да га прикажу као увек трајан остали грехови, говори свети јован дамаскин (viii в), колико год да су зли, „краткотрајни су“3 слично, свети асте- рије, епископ амасије (iv в) тврди да проституција, сладострашће и славољу- бље имају границу ситости похлепа, међутим, јесте звер која увек остаје робу- сна и никад не вене4 љубитељ похлепе, додаје јован златоусти (iv в), покорава се ђаволу више него било ко други5 зани- мљив је начин на који тумачи десету и последњу заповест старозаветног декало- га један велики савремени интелектуалац, рене жирар заповест је концентрисана, као што је познато, на жељу за стицањем „не пожели жене ближњега свога, не пожели куће ближњега свога, ни њиве 3 ιωάννης δαμασκηνός, pg 95, 1148b 4 αστέριος αμασείας, pg 40, 200c 5 ιωάννης χρυσόστομος, pg 57, 212 његове, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца њего- ва“ (2мој 20, 17) жирар заступа гледи- ште да је оштроумни законодавац дијаг- ностиковао у овој жељи изопачење људ- ских односа и корен насиља други у нашим очима представља пуноћу коју осећамо да нам недостаје тако, ствари које он поседује за нас имају нарочиту вредност желимо, дакле, оно што други жели (жирар уводи термин „опонашајућа жеља“) или, другим речима, имамо жељу да стекнемо оно чиме он управља ако је ова жеља спутана, у већини случајева се не гаси, већ расте, управо јер из онога ко изазива ту жељу произлази отпор6 добро дошли у зачарани круг који се рађа из жудне материце насиља! „лишитељ“ овде се налазимо пред питањем од пре- судног значаја, које се, иако је разумљива поука хришћанства, често занемарује и потцењује проблем с греховима и стра- стима није то што штете личној чистоти, личној побожности и сл са црквене тач- ке гледишта, формирање личности је незамисливо без заједнице са другим љубав, отвореност, другим речима, оног „ја“ ка „не-ја“ није морална обавеза већ нешто бескрајно веће то је основни услов да људски субјекат постане аутен- тичан грех, дакле, јесу избори који граде једно „ја“ затворено у себе и неспособно да се отвори ка другоме, богу или човеку стога је изузетно погодна дефиниција похлепе коју даје свети максим исповед- ник (vii в) то је, каже он, страст онога ко прима с радошћу, а даје с тугом!7 дакле, у догађају (личне) страсти као 6 rené girard, «εθεώρουν τον σατανάν ως αστραπήν» (μτφρ ευγενία γραμματικοπούλου), εκδ εξάντας-νήματα, αθήνα 2002, стр 25-33 7 μάξιμος, pg 90, 104d легенди коју негују капиталисти уплетени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“ хришћанска етика септембар/октобар 2011 15 таквом садржана је инструментализација другога исто у суштини говори и васи- лије велики када, како би описао похлеп- не, употребљава слику која се односи на оно што смо већ рекли горе о бунару без дна: као што чине рибе, тако и похлепник гута нејаке који упадају у његов стомак без дна8 немогуће је да се похлепник не окрене и против свог ближњег зато и 8 βασίλειος, pg 29, 152d један искусан аскета, исак сирин (vii в) препоручује: боље је да седиш у друштву лешинара, него похлепника и прождрљивца9 такво гледи- ште отвара једно важно поглавље критички став не само према међуличносним односима, већ и шире, према друштвеној неправди, експло- атацији и класној структури можда је то чудно чути у данашње време, међутим јед- но такво радикално гледиште припада самом језгру цркве- ног предања10 легенди, нпр, коју негују капиталисти упле- тени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“11 зато и постоји читава струја унутар цркве- ног предања, у складу са којом нити милосрђе, нити донације храмовима не пред- стављају бању силоамску како би се оправдали начини на које се прикупља богат- ство оно што тражи помену- та струја јесте прекид експло- атисања василије велики, на пример, похлепника поисто- већује са „лишитељем“,12 дакле са оним ко лишава раднике заслу- жене плате и не опскрбљује оним што је потребно оне који су у нужди његови 9 ισαάκ σύρος, «ασκητικά», εκδ ρηγόπουλου, θεσσαλονίκη 1977, стр 238 10 види: θανάσης ν παπαθανασίου, «κοινωνική δικαιοσύνη και ορθόδοξη θεολογία», εκδ ακρίτας, αθήνα 2005 11 γρηγόριος νύσσης, pg 44, 1173b 12 βασίλειος, pg 31, 276c похлепа у христу није видела сина божијег: јуда продаје христа за 30 сребрњака, фреска из манастира старо нагоричино, македонија 16 5/2011 дарови цркви не могу бити прихваћени, напросто јер „бог неће бити саучесник похлепи“13 „љубитељ малих ствари“ који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности (да постане, како би рекао свети максим, „љубитељ малих ствари“14) и да остави простора делова- њу божијем да живи ствари са мером и љубављу немерљивом али то опет не значи одвлачење у индивидуално, духовно вежбање свагда револуциона- ран златоусти, нпр запажа да чедност, која се сматра највишом врлином, нити саборну заповест представља, нити води сама по себи у рај чедан похлеп- ник ће гледати брачну одају споља! солидарност, међутим и саборну запо- вест представља и у рај води15, напро- сто јер по самој својој природи значи бригу за другога а ова брига значи много ако је рај живот са христом, место на ком нам је христос заказао састанак са њим јесте – према његовој изричитој речи – личност странца и једног од најмањих (мт 25, 31-46) како да успете као тврдице не постоји само у светској књижев- ности архетипски тврдичлук арпагона 13 βασίλειος, pg 32, 1164d 14 μάξιμος, pg 91, 805a 15 ιωάννης χρυσόστομος, pg 51, 277 који нежно грли свој сандук код моли- јера, нити гушећа дилема с којом се сучељавају јеврејин са малте код мар- лоуа и шајлок код шекспира: кеса или живот сатира је дала многе данашње карактере тврдица британац мађар- ског порекла, џорџ мајкс (1912-1987) оставио је један текст под насловом о тврдичлуку у ком, између осталог, приказује познати рецепт за успешног тврдицу: „ако желите да будете тврди- ца, запамтите једно врло просто основ- но правило: ’тврдица никада није толи- ко богат да може презрети и једног петака (новчић мале вредности, пет пара)‘ а видите и причу која потврђује ово правило: када сам имао 17 година случајно сам се задесио у једној канце- ларији за склапање уговора у будимпе- шти, где је један богат господин, вла- сник 22 огромна имања, продавао једну од својих кућа купац му је избројао 50 000 лира, а сто је нестао испод огром- ног златног брда новца стари богаташ је новац избројао четири пута затим је отворио ковчег уништен вредним радом једног црва и извадио хартије од вредности куће, свезане траком одре- шивао их је оклевајући и после много размишљања дао их купцу купац их узе и рече – да ли бисте ми, молим вас, дали и ту траку да их свежем? старац је оклевао за тренутак; бацио је поглед на огромну златну гомилу која се налазила на столу и одговорио – тра- ку? са задовољством дођете ми чети- ри петака!“ из „χιουμοριστική ανθολογία“ (εκδ τ δρακόπουλου, 1958) танасис н папатанасиу (дипломирани правник и доктор теологије, главни уредник грчког теолошког часописа σύναξη) који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности хришћанска етика септембар/октобар 2011 17 историја древне цркве коринт је у доба ап павла био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиља- да чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника град коринт у доба првих хришћанских мисионара када бисмо поставили питање због чега су поједини градови у једном моменту историје били посећени од стране апостолских првака, одговор којим бисмо могли бити задовољни је да су управо исти ти градови били веома битна стратешка места, не само за придо- бијање нових верника – већ су били вео- ма значајни на пољу економије, трговине, уметности и заната свакако је један од најзанимљивијих градова апостолског периода био град коринт, који је својим географским положајем, богатством и животом био веома често успутна стани- ца светским путницима и трговцима град кроз историју према археолошким подацима, коринт је настао још у vi веку пре христа имао је посебан значај у тројанском рату – коринћани се се борили на страни ага- мемнона, а своје место у историји забеле- жили су још и сталним ратовима против јован лазаревић 18 5/2011 тебе и атине, старих грчких градова– држава, против којих су се борили за пре- власт на средоземном мору ипак, да је реч о једном од најјачих градова–држава на подручју старе грчке, можемо закључи- ти и на основу информације да се пад коринта 146 године пре христа сматра и падом целокупне старогрчке државе под власт римског царства римљани су ново- освојене територије делили на провинције, којима је управљао одређени прокуратор – управитељ седиште провинције ахеје био је управо град коринт, који је и након пада задржао синоним за град угодног и лагод- ног живота, с тим што је након пада под римску власт постао и космопо- литски град у коме су се населили многи римља- ни, јевреји и други народи велики број римских војника који су цео свој живот посвети- ли борби за римску империју којој су до краја свог живота били одани, награђивани су делом обрадиве повр- шине управо у овој римској провинцији долазак апостола павла филип шаф наводи: „у коринту, граду који се називао мостом између истока и запада и који је био центар културе, богатства и забаве, али истовремено и град поремећеног морала и корупције, апостол је провео осамнаест месеци, установивши ту прву хришћанску зајед- ницу на пелопонеском полуострву тешкоће на које је наилазио представља- ле су велика искушења за њега, а са так- вим тешкоћама су се суочавали и први хришћани на које је тамо наишао на основу информација које добијамо читајући дела апостолска, апостол павле долази у коринт 51 године коринт је у то доба био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиљада чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника ста- новништво је било изузетно привржено својим боговима: богу новца и богињи блуда у самом афродитином храму и у околним зградама налазило се око хиљаду блудница, док је по неким информацијама које добијамо од других историчара град имао око десет хиљада блудница афро- диту, богињу љубави, у коринту су нази- вали именом πανδεμος, што је био назив за бога коме се клањао цео град и у коме су грађани налазили свог заштитника надимци као што су: „живети коринт- ски“, „коринтска девојка“ или „коринтска болест“, само су неки којима је називан неморални живот и бестидност апостол историја древне цркве стари коринт, археолошке ископине септембар/октобар 2011 19 павле је по доласку у коринт ступио у контакт са акилом и прискилом, јевреји- ма који су прогнани клаудијевим едик- том 49 године из рима, и за све време његовог боравка у овом граду они су му помагали у његовој мисији оно што можемо да закључимо на осно- ву дела апостолских и павлових послани- ца о граду коринту средином првог века је и то да је веома јака јеврејска заједница била настањена у овом граду апостол лука (дап 18, 4) наводи да је павле рас- прављао у синагоги сваке суботе, са при- падницима свога народа проблеми које су му стварали његови сународници пре- нели су се и у коринт, јер су и овде желели његову смрт и оптужили су га галиону, намеснику–прокуратору ахејске провин- ције, који је био брат чувеног римског философа сенеке галион је ове оптужбе одбацио, јер није желео да се меша у уну- трашња јеврејска питања црква међу незнабошцима хришћанство је наставило да се шири међу коринтским становништвом на основу садржаја посланица апостола павла упућених коринћанима, можемо видети да су се недуго по његовом одла- ску из овог града јавили и први пробле- ми дошло је до поделе између саме хри- шћанске заједнице (1кор 1, 12) а такође апостол спомиње и коринтског блудни- ка (5, 1), као и проблем везан за саме хришћане – о томе да ли треба јести месо или не круна прве посланице се налази у тринаестој глави, у којој се налази химна љубави, која је посвећена не само становницима коринта, већ и других градова такође, у посланицама које су упућене коринћанима можемо сазнати и да је један од првих еписко- па у коринту био апо- стол сила, сарадник и сапутник апостола павла, као и о томе да је св аполос, један од седамдесеторице уче- ника христових, про- поведао христа након павловог одласка из овог града након апостолског периода, хришћанство је наставило да јача и да се шири по целој ахејској провинцији: град коринт је и даље био веома популаран код тада- шњих трговаца, све до iv века и два разорна земљотреса која су се догодила у четвртом, односно шестом веку касније потпада под утицај византије, а стари град коринт је потпуно нестао 1858 године у разорном земљотресу нови град је подигнут три километра од старог града и у њему су се населили грци из мале азије, након малоазијске катастрофе 1922–1923 године аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој остаци старог коринта данас: коринтска тржница – агора 20 5/2011 атанасије влаховић се родио 1782 године у бачком селу па- рагама после основне школе завршио је шест разреда гимназије и богословију у сремским карловцима убрзо након тога прихвата се учитељ- ске службе у старом бечеју, где се 1808 године оженио са еуфимијом она је била ћерка старобечејског свештеника кузмана клајића за ђакона је руко- положен 1808 године, а 1810 године за презвитера као свештеник добија намештење за пароха у сегедину ту је завршио седми и осми разред гимнази- је од 1812 године служио је у пешти, где је студирао философију без обзи- ра на парохијске дужности, успешно је савладао студије, што је и потврдио добивши звање доктора философије на позив својих старих парохијана и са сагласношћу надлежног епископа гедеона петровића, вратио у се у стари бечеј 1815 године из историје спц атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуња- вао својим знањем, али таланте којима га је бог даривао није искористио, дозволивши да пропадну – због сујете тужна прича оатанасију влаховићу ђакон мр ненад идризовић митрополит карловачки стефан стратимировић (1757-1836) септембар/октобар 2011 21 сукоб атанасија влаховића са надлежним архијерејима атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуњавао својим знањем своју прву беседу коју је изговорио 1811 године у цркви светог николаја у сегедину, посве- тио је љубави према ближњем, где је пока- зао своју духовну величину он је ову бесе- ду 1811 године објавио у штампаној верзи- ји под називом: слово поучителноје о љуб- ви христијанској к ближњим после неколико година пожелео је да објави збир- ку својих беседа, али му је за то био потребан благо- слов митрополита стефана стратимировића и његовог надлежног епископа гедео- на петровића своју прву беседу штампао је без њиховог благослова, што су му они замерили због тога што су у овом поступ- ку (штампања прве беседе) видели н
... пла- тонистичко презрење тела ако пост човека не доведе до кротости и смирења, свети јован златоусти са правом пита: „зашто си тело мучио?“ зар је тело лоше? гле, па син божији узе наше тело да буде заувек њего- во и не беше му тело наше гадно, већ га прослави уздижући га са десне стране сла- ве очеве зар нас неће у телима нашим и васкрснути у последњи дан? зар и црква није тело? зар се не причешћујемо телом и крвљу христовом? зато, ако пост не порађа врлине, зашто мучимо тело? не, никако хришћански подвиг није презрење тела он је пре васпитавање душе, поправљање човекове воље хришћански подвиг није затварање у себе самог, већ вежбање у исту- пању из себе, из своје самодовољности, своје „хемије“, свог самољубља пост је дра- гоцено средство у том вежбању, јер управо он „удара“ на ту онтологију индивидуално- сти, на онтологију „хемије“ коју хранимо кроз стомакоугађање пост није само умеће одрицања већ и умеће давања зато је пост неодвојив од милосрђа пост је неодвојив и од смирења, благости и кротости ниједна од ових врлина није видљива у индивидуи за милосрђе, смирење, благост и кротост потребан је други човек наспрам нас, потребно је да постојимо као личност хри- шћанске врлине се не виде у подвижнику самом по себи његове врлине виде се у радости ближњег његовог све ово показује да је смисао хришћанске аскезе заједница, љубав према богу и љубав према ближњем на почетку, када се од роба, преко најамни- ка, преображава у сина, хришћанин се са савремена теологија септембар/октобар 2011 11 муком вежба у овим врлинама то је онај пут где подвиг порађа љубав мукотрпан је то и дуг пут, на којем се човек учи прихва- тању бога и другог човека, учи се да посто- ји као личност на почетку га за бога и ближњег вежу страх и мука, као што роба држе бич и узде како напредује у свом подвигу, човек увиђа да му је корисно бити са богом и људима, па као какав трговац- најамник почиње да добро добрим плаћа, да љуби ближње, а мрзи само непријатеље своје но, када досегне до љубави, до слобо- де синовства, када почне да воли „без раз- лога“, када почне да воли зато што хоће, а не зато што мора, онда се ствари окрећу у другом смеру подвиг престаје да буде гор- ки лек, васпитање које води до љубави сада сама љубав порађа врлине које су некада биле степенице ка њој горки лекови који водише до оздрављења постају слатки и радосни плодови здравља покајање, послушање, трпљење, прашта- ње, смирење, кротост постају живљење љубави, дела љубави врлине пређашњег подвига пре- стају да буду саме по себи циљ, ономе ко је досегао љубав јер, љубав која је прави и потпуни циљ, сада порађа врлине онај ко њу не досегне, узалуд се трудио његови су подвизи само горки лекови који не доносе излечење само „звоно које јечи и кимвал који звечи“ чак и да има „веру да горе пре- мешта“ чак и ако „ тело своје да да се саже- же“ чак и ако „разда све своје имање“, „ако љубави нема ништа је“ (1кор 13, 1-3) љубав која не тражи своје љубав је мајка свакој врлини до ње се долази подвигом, властитим трудом и бла- годаћу божијом иако је она крај пута и смисао хришћанске аскезе, она није крај подвига сама љубав је подвиг подвиг над подвизима, божански подвиг јер, „љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не при- стоји, не тра 12 5/2011 жи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди а радује се истини све сноси, све верује, свему се нада, све трпи љубав никада не престаје“ (1кор 13, 4-8) ако је љубав оваква, како је сведочи св апостол павле, онда волети значи воле- ти човека као човека, без тражења мотива- ције за љубав у његовим особинама јер, они који траже мотивацију и оправдање за своју љубав, имају љубав „цариника“ и „незнабожаца“ (мт 5, 46-47) такви су дана- шњи „морални елитисти“, савремени „цари- ници и фарисеји“ они траже утемељење, оправдање своје љубави у категоријама добра и зла које је креирала њихова свест или какав лажебог којег су пројектовали њима нису битни људи, већ те њихове идеје добра и зла, њихови принципи то је суро- гат љубави који би сатро човека ради прин- ципа а хришћани нису позвани на сурогат љубави, већ на праву, аутентичну, божанску љубав зато је хришћански етос не може да се сведе на пуки, принципијелни морали- зам позив на праву љубав је позив на обо- жење, на светост: „да будете синови оца својега који је на небесима; јер он својим сунцем обасјава зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима“ (мт 5, 45) љубав је, заправо, досезање истине нашег постојања то је подвиг преображаја од адамовске онтологије индивидуалности до обожења и онтологије личности љубав је разбијање илузије cogito, ergo sum (= осећам себе, дакле постојим) и познање да је истина „волим и вољен сам, дакле постојим“ „љубав која не тражи своје“ је једина права љубав то је љубав која се поистовећује са слободом раздвојити грех од грешника клонити се греха, а човека грешника волети по сваку цену, па и по цену властитог крста љубав која није спремна на крст није љубав то је хри- шћански, јеванђеоски етос – хришћанска онтолошка етика аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији при почетку свете тајне крштења (конкретније, неколико тренутака пре него што кум изговори да се „одриче“ сатане и његових дела), свеште- ник чита једну молитву којом се истерују нечисти духови који опседају људско ср- це ако онај ко чинодејствује не изго- вори речи себи у браду, и ако присутни не посвете сву своју пажњу родбинском празнословљу, тада ће се чути да мо- литва, између осталог, говори о „духу заблуде, духу зла, духу идолопоклонства и свег лакомства, духу лажи“ итд први утисак је да молитва у низу наводи различите грехе међутим, ако се обрати пажња на склоп ове реченице приметиће- мо да док сваки грех стоји засебно, два се пак међусобно спајају као да представљају пар: „дух идолопоклонства и свег лаком- ства“ заиста, ово није случајно молитва одражава дефиницију коју је дао апостол павле: лакомство – ни мање ни више – јесте идолопоклонство (кол 3, 5) ова дефиниција је нарочито занимљива јер се лакомство не разумева напросто као морална неумесност, већ шта више, као религија јасно се заснива на схватању религије не као једног појединачног пара- метра живота, већ напротив, као основног усмерења људског постојања на речи христове да „где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) чини се да се осврнуо ерих фром када је подржао гле- диште да религија представља свесрдну преданост нечему, што и даје смисао људ- ском животу то нешто у реалности може бити бог, може међутим бити и нека идеја, тежња и сл, независно од тога да ли се одређени човек изјашњава као верник или као атеист1 из хришћанског угла, жеђ за 1 εριχ φρομ, «να εχεις ή να είσαι», εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 173-174 хришћанска етика превод са грчког: михаела јагер савремена теологија септембар/октобар 2011 13 није чудно што се у библијској и аскетској антропологији страст похлепе – у ком год облику и под којим год именом да се појављује (лакомство, шкртост, и сл) – издваја похлепа: боље је у друштву лешинара стицањем заправо стоји у вези са егзи- стенцијалним усмерењем човека читаво његово постојање се окреће ка њему и све му подређује: однос према стварима, пре- ма личностима, према времену тако се, дакле, стицање појављује као истински бог, и дакако као бог са толико каталитич- ким присуством, да је христос указивао на њега као на врхунски пример избора непремостиво неспојивог са њим или с богом, рекао је, или с мамоном (мт 6, 24) корен свег зла дакле, уопште није чудно ако се у библијској и аскетској антропологији страст похлепе – у ком год облику и под којим год именом да се појављује (лаком- ство, шкртост, и сл) – издваја назива се „кореном свег зла“ који „као гране храни све остале страсти“, „мајком свег зла“, „акрополом зла“, „врхунцем грехова“2 по самој својој природи она означава прео- бражај човека у апсолутну индивидуал- ност, у бунар без дна који гута све без свршетка можда реч похлепа, уосталом, 2 1тим 6, 10 – αββάς νείλος, pg 79, 1152b – ιωάννης χρυσόστομος, pg 53, 173 – σύνοδος καρθαγένης, pg 138, 37a – κλήμης αλεξανδρείας, pg 8, 437c – μ βασίλειος, pg 30, 813c јуда узима сребрњаке од јеврејских првака (дучо ди буонинсења, 14 век) христос са апостолима 14 5/2011 не означава одсуство засићености, а лакомство неумитну потеру за све већим богатством? занимљиво је то да византиј- ски речник σούδα (с краја x века) тумачи реч „похлепа“ као „халавост“ и чува израз „незасити ћуп“, израз који се одно- си на безнадежну вечну патњу данаида у аду, које су са муком покушавале да напуне водом ћуп који је имао бушно дно дакле, управо зато што је овај грех по дефиницији незасит, свети оци не оклевају да га прикажу као увек трајан остали грехови, говори свети јован дамаскин (viii в), колико год да су зли, „краткотрајни су“3 слично, свети асте- рије, епископ амасије (iv в) тврди да проституција, сладострашће и славољу- бље имају границу ситости похлепа, међутим, јесте звер која увек остаје робу- сна и никад не вене4 љубитељ похлепе, додаје јован златоусти (iv в), покорава се ђаволу више него било ко други5 зани- мљив је начин на који тумачи десету и последњу заповест старозаветног декало- га један велики савремени интелектуалац, рене жирар заповест је концентрисана, као што је познато, на жељу за стицањем „не пожели жене ближњега свога, не пожели куће ближњега свога, ни њиве 3 ιωάννης δαμασκηνός, pg 95, 1148b 4 αστέριος αμασείας, pg 40, 200c 5 ιωάννης χρυσόστομος, pg 57, 212 његове, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца њего- ва“ (2мој 20, 17) жирар заступа гледи- ште да је оштроумни законодавац дијаг- ностиковао у овој жељи изопачење људ- ских односа и корен насиља други у нашим очима представља пуноћу коју осећамо да нам недостаје тако, ствари које он поседује за нас имају нарочиту вредност желимо, дакле, оно што други жели (жирар уводи термин „опонашајућа жеља“) или, другим речима, имамо жељу да стекнемо оно чиме он управља ако је ова жеља спутана, у већини случајева се не гаси, већ расте, управо јер из онога ко изазива ту жељу произлази отпор6 добро дошли у зачарани круг који се рађа из жудне материце насиља! „лишитељ“ овде се налазимо пред питањем од пре- судног значаја, које се, иако је разумљива поука хришћанства, често занемарује и потцењује проблем с греховима и стра- стима није то што штете личној чистоти, личној побожности и сл са црквене тач- ке гледишта, формирање личности је незамисливо без заједнице са другим љубав, отвореност, другим речима, оног „ја“ ка „не-ја“ није морална обавеза већ нешто бескрајно веће то је основни услов да људски субјекат постане аутен- тичан грех, дакле, јесу избори који граде једно „ја“ затворено у себе и неспособно да се отвори ка другоме, богу или човеку стога је изузетно погодна дефиниција похлепе коју даје свети максим исповед- ник (vii в) то је, каже он, страст онога ко прима с радошћу, а даје с тугом!7 дакле, у догађају (личне) страсти као 6 rené girard, «εθεώρουν τον σατανάν ως αστραπήν» (μτφρ ευγενία γραμματικοπούλου), εκδ εξάντας-νήματα, αθήνα 2002, стр 25-33 7 μάξιμος, pg 90, 104d легенди коју негују капиталисти уплетени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“ хришћанска етика септембар/октобар 2011 15 таквом садржана је инструментализација другога исто у суштини говори и васи- лије велики када, како би описао похлеп- не, употребљава слику која се односи на оно што смо већ рекли горе о бунару без дна: као што чине рибе, тако и похлепник гута нејаке који упадају у његов стомак без дна8 немогуће је да се похлепник не окрене и против свог ближњег зато и 8 βασίλειος, pg 29, 152d један искусан аскета, исак сирин (vii в) препоручује: боље је да седиш у друштву лешинара, него похлепника и прождрљивца9 такво гледи- ште отвара једно важно поглавље критички став не само према међуличносним односима, већ и шире, према друштвеној неправди, експло- атацији и класној структури можда је то чудно чути у данашње време, међутим јед- но такво радикално гледиште припада самом језгру цркве- ног предања10 легенди, нпр, коју негују капиталисти упле- тени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“11 зато и постоји читава струја унутар цркве- ног предања, у складу са којом нити милосрђе, нити донације храмовима не пред- стављају бању силоамску како би се оправдали начини на које се прикупља богат- ство оно што тражи помену- та струја јесте прекид експло- атисања василије велики, на пример, похлепника поисто- већује са „лишитељем“,12 дакле са оним ко лишава раднике заслу- жене плате и не опскрбљује оним што је потребно оне који су у нужди његови 9 ισαάκ σύρος, «ασκητικά», εκδ ρηγόπουλου, θεσσαλονίκη 1977, стр 238 10 види: θανάσης ν παπαθανασίου, «κοινωνική δικαιοσύνη και ορθόδοξη θεολογία», εκδ ακρίτας, αθήνα 2005 11 γρηγόριος νύσσης, pg 44, 1173b 12 βασίλειος, pg 31, 276c похлепа у христу није видела сина божијег: јуда продаје христа за 30 сребрњака, фреска из манастира старо нагоричино, македонија 16 5/2011 дарови цркви не могу бити прихваћени, напросто јер „бог неће бити саучесник похлепи“13 „љубитељ малих ствари“ који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности (да постане, како би рекао свети максим, „љубитељ малих ствари“14) и да остави простора делова- њу божијем да живи ствари са мером и љубављу немерљивом али то опет не значи одвлачење у индивидуално, духовно вежбање свагда револуциона- ран златоусти, нпр запажа да чедност, која се сматра највишом врлином, нити саборну заповест представља, нити води сама по себи у рај чедан похлеп- ник ће гледати брачну одају споља! солидарност, међутим и саборну запо- вест представља и у рај води15, напро- сто јер по самој својој природи значи бригу за другога а ова брига значи много ако је рај живот са христом, место на ком нам је христос заказао састанак са њим јесте – према његовој изричитој речи – личност странца и једног од најмањих (мт 25, 31-46) како да успете као тврдице не постоји само у светској књижев- ности архетипски тврдичлук арпагона 13 βασίλειος, pg 32, 1164d 14 μάξιμος, pg 91, 805a 15 ιωάννης χρυσόστομος, pg 51, 277 који нежно грли свој сандук код моли- јера, нити гушећа дилема с којом се сучељавају јеврејин са малте код мар- лоуа и шајлок код шекспира: кеса или живот сатира је дала многе данашње карактере тврдица британац мађар- ског порекла, џорџ мајкс (1912-1987) оставио је један текст под насловом о тврдичлуку у ком, између осталог, приказује познати рецепт за успешног тврдицу: „ако желите да будете тврди- ца, запамтите једно врло просто основ- но правило: ’тврдица никада није толи- ко богат да може презрети и једног петака (новчић мале вредности, пет пара)‘ а видите и причу која потврђује ово правило: када сам имао 17 година случајно сам се задесио у једној канце- ларији за склапање уговора у будимпе- шти, где је један богат господин, вла- сник 22 огромна имања, продавао једну од својих кућа купац му је избројао 50 000 лира, а сто је нестао испод огром- ног златног брда новца стари богаташ је новац избројао четири пута затим је отворио ковчег уништен вредним радом једног црва и извадио хартије од вредности куће, свезане траком одре- шивао их је оклевајући и после много размишљања дао их купцу купац их узе и рече – да ли бисте ми, молим вас, дали и ту траку да их свежем? старац је оклевао за тренутак; бацио је поглед на огромну златну гомилу која се налазила на столу и одговорио – тра- ку? са задовољством дођете ми чети- ри петака!“ из „χιουμοριστική ανθολογία“ (εκδ τ δρακόπουλου, 1958) танасис н папатанасиу (дипломирани правник и доктор теологије, главни уредник грчког теолошког часописа σύναξη) који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности хришћанска етика септембар/октобар 2011 17 историја древне цркве коринт је у доба ап павла био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиља- да чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника град коринт у доба првих хришћанских мисионара када бисмо поставили питање због чега су поједини градови у једном моменту историје били посећени од стране апостолских првака, одговор којим бисмо могли бити задовољни је да су управо исти ти градови били веома битна стратешка места, не само за придо- бијање нових верника – већ су били вео- ма значајни на пољу економије, трговине, уметности и заната свакако је један од најзанимљивијих градова апостолског периода био град коринт, који је својим географским положајем, богатством и животом био веома често успутна стани- ца светским путницима и трговцима град кроз историју према археолошким подацима, коринт је настао још у vi веку пре христа имао је посебан значај у тројанском рату – коринћани се се борили на страни ага- мемнона, а своје место у историји забеле- жили су још и сталним ратовима против јован лазаревић 18 5/2011 тебе и атине, старих грчких градова– држава, против којих су се борили за пре- власт на средоземном мору ипак, да је реч о једном од најјачих градова–држава на подручју старе грчке, можемо закључи- ти и на основу информације да се пад коринта 146 године пре христа сматра и падом целокупне старогрчке државе под власт римског царства римљани су ново- освојене територије делили на провинције, којима је управљао одређени прокуратор – управитељ седиште провинције ахеје био је управо град коринт, који је и након пада задржао синоним за град угодног и лагод- ног живота, с тим што је након пада под римску власт постао и космопо- литски град у коме су се населили многи римља- ни, јевреји и други народи велики број римских војника који су цео свој живот посвети- ли борби за римску империју којој су до краја свог живота били одани, награђивани су делом обрадиве повр- шине управо у овој римској провинцији долазак апостола павла филип шаф наводи: „у коринту, граду који се називао мостом између истока и запада и који је био центар културе, богатства и забаве, али истовремено и град поремећеног морала и корупције, апостол је провео осамнаест месеци, установивши ту прву хришћанску зајед- ницу на пелопонеском полуострву тешкоће на које је наилазио представља- ле су велика искушења за њега, а са так- вим тешкоћама су се суочавали и први хришћани на које је тамо наишао на основу информација које добијамо читајући дела апостолска, апостол павле долази у коринт 51 године коринт је у то доба био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиљада чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника ста- новништво је било изузетно привржено својим боговима: богу новца и богињи блуда у самом афродитином храму и у околним зградама налазило се око хиљаду блудница, док је по неким информацијама које добијамо од других историчара град имао око десет хиљада блудница афро- диту, богињу љубави, у коринту су нази- вали именом πανδεμος, што је био назив за бога коме се клањао цео град и у коме су грађани налазили свог заштитника надимци као што су: „живети коринт- ски“, „коринтска девојка“ или „коринтска болест“, само су неки којима је називан неморални живот и бестидност апостол историја древне цркве стари коринт, археолошке ископине септембар/октобар 2011 19 павле је по доласку у коринт ступио у контакт са акилом и прискилом, јевреји- ма који су прогнани клаудијевим едик- том 49 године из рима, и за све време његовог боравка у овом граду они су му помагали у његовој мисији оно што можемо да закључимо на осно- ву дела апостолских и павлових послани- ца о граду коринту средином првог века је и то да је веома јака јеврејска заједница била настањена у овом граду апостол лука (дап 18, 4) наводи да је павле рас- прављао у синагоги сваке суботе, са при- падницима свога народа проблеми које су му стварали његови сународници пре- нели су се и у коринт, јер су и овде желели његову смрт и оптужили су га галиону, намеснику–прокуратору ахејске провин- ције, који је био брат чувеног римског философа сенеке галион је ове оптужбе одбацио, јер није желео да се меша у уну- трашња јеврејска питања црква међу незнабошцима хришћанство је наставило да се шири међу коринтским становништвом на основу садржаја посланица апостола павла упућених коринћанима, можемо видети да су се недуго по његовом одла- ску из овог града јавили и први пробле- ми дошло је до поделе између саме хри- шћанске заједнице (1кор 1, 12) а такође апостол спомиње и коринтског блудни- ка (5, 1), као и проблем везан за саме хришћане – о томе да ли треба јести месо или не круна прве посланице се налази у тринаестој глави, у којој се налази химна љубави, која је посвећена не само становницима коринта, већ и других градова такође, у посланицама које су упућене коринћанима можемо сазнати и да је један од првих еписко- па у коринту био апо- стол сила, сарадник и сапутник апостола павла, као и о томе да је св аполос, један од седамдесеторице уче- ника христових, про- поведао христа након павловог одласка из овог града након апостолског периода, хришћанство је наставило да јача и да се шири по целој ахејској провинцији: град коринт је и даље био веома популаран код тада- шњих трговаца, све до iv века и два разорна земљотреса која су се догодила у четвртом, односно шестом веку касније потпада под утицај византије, а стари град коринт је потпуно нестао 1858 године у разорном земљотресу нови град је подигнут три километра од старог града и у њему су се населили грци из мале азије, након малоазијске катастрофе 1922–1923 године аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој остаци старог коринта данас: коринтска тржница – агора 20 5/2011 атанасије влаховић се родио 1782 године у бачком селу па- рагама после основне школе завршио је шест разреда гимназије и богословију у сремским карловцима убрзо након тога прихвата се учитељ- ске службе у старом бечеју, где се 1808 године оженио са еуфимијом она је била ћерка старобечејског свештеника кузмана клајића за ђакона је руко- положен 1808 године, а 1810 године за презвитера као свештеник добија намештење за пароха у сегедину ту је завршио седми и осми разред гимнази- је од 1812 године служио је у пешти, где је студирао философију без обзи- ра на парохијске дужности, успешно је савладао студије, што је и потврдио добивши звање доктора философије на позив својих старих парохијана и са сагласношћу надлежног епископа гедеона петровића, вратио у се у стари бечеј 1815 године из историје спц атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуња- вао својим знањем, али таланте којима га је бог даривао није искористио, дозволивши да пропадну – због сујете тужна прича оатанасију влаховићу ђакон мр ненад идризовић митрополит карловачки стефан стратимировић (1757-1836) септембар/октобар 2011 21 сукоб атанасија влаховића са надлежним архијерејима атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуњавао својим знањем своју прву беседу коју је изговорио 1811 године у цркви светог николаја у сегедину, посве- тио је љубави према ближњем, где је пока- зао своју духовну величину он је ову бесе- ду 1811 године објавио у штампаној верзи- ји под називом: слово поучителноје о љуб- ви христијанској к ближњим после неколико година пожелео је да објави збир- ку својих беседа, али му је за то био потребан благо- слов митрополита стефана стратимировића и његовог надлежног епископа гедео- на петровића своју прву беседу штампао је без њиховог благослова, што су му они замерили због тога што су у овом поступ- ку (штампања прве беседе) видели н
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
5
Свеска: 330 | Бог отаца наших
...и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христуВАСКРСНУТИ,📌 , а потом ми живи који останемо бићемо
заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда
са господом бити (1 сол 4, 16–17)
...и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу
МЕТА инфо: Р:19182 К:147514 Д:81
| Свеска 330 |
Свеска: 330 | Бог отаца наших
... у парасинагоги, расколничкој или секташкој заједници, треба рећи да се овде на ради о казнама и забранама које су себи сврха, већ о добрим методама излечења март/април 2013 l православни мисионар l 59 нећемо сви помрети (1 кор 15, 51) сам господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити (1 сол 4, 16–17) старо хришћанско гробље на кашелској стени (rock of cashel, познатој и као „стена св патрика“), локалитету у ирској провинцији манстер чувеном по бројним историјским споменицима 60 l православни мисионар l 2/2013 догматске теме шта је то што нас у једном жи- вотном тренутку раздвоји и многе учини неутешно ту- жнима? то је смрт, иако она, заправо, и не постоји – тачније, нема своје биће смрт је само привремено раздвајање душе од тела, а самим тим и привре- мено раздвајање оних који су оконча- ли свој овоземаљски животни пут од оних који настављају да још живе тада се догађа обрнути процес од онога који се збио приликом стварања човека, када је у тело (прах земаљски) бог ду- нуо дух животни и поста човек душа жива (пост 2, 7) тело, које сачињава свеколики „прах земаљски“, приликом смрти се враћа у земљу, а душа се враћа своме творцу смрт се донекле може разумети и на једноставним примерима из живо- та људи када се, примера ради, два човека жестоко посвађају и замрзе, онда они кажу један другоме: „ти си за мене мртав; више не постојиш“ то не значи да је онај коме су упућене ове речи заиста умро, он и даље живи и неки други му признају постојање но, за сваког од њих двојице посвађа- них, тај други као и да не постоји, као да није жив више не допуштају један другоме да учествују у њиховим жи- вотима, прекинута је свака међусобна комуникација чињеница је да самим учешћем у нечијем животу ми прак- тично остварујемо и потврђујемо своје постојање преносећи ово на план веч- ности, умреће само они који се, својом вољом, одрекну божанске љубави и милости у овом животу ако смо учес- ници у животу бога који је једини вечан и бесмртан, имамо прилику да се и сами обесмртимо и уђемо у цар- ство непролазног живота у коме влада вечна радост свето писмо нам сведочи да ће: „сам господ са заповешћу, гласом арханђе- ла и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити“ (1 сол 4, 16–17) из свега овога може- мо закључити да они који буду живе- ли у време другог христовог доласка неће бити у предности у односу на своје преминуле претке, већ ће најпре мртви да васкрсну, и при „последњој труби“ све ће се променити: људско тело постаће нова твар, доживеће пре- ображај и у новом јединству душе и тела, благодарећи неизмерној љубави божијој, биће нам дозвољен приступ свему ономе што никада нисмо очима видели, нити у својим срцима осетили (1 кор 2, 9) богоносни апостол павле, који је сам био узнет на „треће небо“ (2 кор 12, 2), сведочи људском роду најлепшу истину и велику тајну од бога му откривену: „нећемо сви помрети, а сви ћемо се променити, уједанпут, у трену ока при последњој труби, јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути не- распадљиви, а ми ћемо се променити јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност“ (1 кор 15, 51–53) целоме људском роду господ исус христос поручује: „ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (јн 11, 25) аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ненад вујић март/април 2013 l православни мисионар l 61 архимандрит гаврило вучковић је специфичан феномен у српској православној цркви овај време- шни монах до пре неколико година није познавао појмове као што су компјутер, интернет и информатика, по којима га данас распознају не само верујући људи активни на интернету већ и многи дру- ги он, који се у почетку про- тивио уласку информационих технологија у манастир лепа- вина, временом је уз помоћ екипе сарадника направио један од најпосећенијих пра- вославних сајтова мноштво интервјуа које је дао о гаври- ло сведоче о томе да његов, и труд његових сарадника у овој специфичној врсти мисиона- рења изазива пажњу многих сам сајт је естетски пријат- но конципиран при врху доминира фо- тографија манастира окруженог шумама и познате исцелитељске иконе пресвете богородице лепавинске иако је махом посвећен појмовима везаним за сам ма- настир као што су братство, историјат и локација истога, цео пројекат има да- леко шири карактер уредници сајта су се потрудили да мисионарски текстови буду питки и интересантни, а опет са ду- боком поуком ту су и интересантне ве- сти из хришћанског света, затим интер- вјуи духовника из разних часописа, чуда светитеља, књиге, репортаже, питања и одговори сурфовањем по сајту можемо прочита- ти како се познати грчки музичар никос куркулис на светој гори излечио од кан- цера панкреаса, или се упознати са чуди- ма светог георгија код кудунских мусли- мана – којих се око 10000 људи окупи на празник свете текле у манастир посве- ћен овом великом светитељу ако са дела посвећеног чудима одемо на интервјуе моћи ћемо да прочитамо занимљив раз- говор са јевгенијем ројзманом, депута- мисионарски пројекат лепавина wwwmanastir-lepavinaorg протонамесник горан живковић 62 l православни мисионар l 2/2013 е-мисија том руске думе о раду са наркоманима или још интересантнији са архимандри- том тихоном шевкуновим о савременом монаштву и његовом односу према жи- воту данашњице ту је и репортажа о по- знатом рехабилитационом центру земља живих у ченеју који је посетио о гаврило, као и разобличавање доскорашње сенза- ције о наводном крају света архимандрит гаврило се није задржао само на сајту већ је у својој мисионарској ревности посегао и за другим актуел- ним софтверским решењима – веома је активан на скајпу у разговору са својим духовним чедима, а почевши од 2006 г са благословом митрополита загребач- ко-љубљанског г јована, емитује се и ра- дио благовести сем акатиста пресветој богородици ту су беседе наших познатих владика, разне молитвене песме, преда- вања са трибина, одговори вероучитеља на недоумице ђака приложен је и соф- твер за слушање ове радио станице преко мобилног телефона или путем неколико популарних плејера поврх свега, отац гаврило је активан и на најпопуларнијој светској мрежи фејсбук чиме је заокру- жио присуство на свим посећеним чво- риштима интернета сајт је доступан и на ћирилици, као и на више језика – руском, грчком, немачком, енглеском и француском уз то се са на- словне стране може прећи на гледање не- колико православних телевизија – руских (тв спас и тв плус), грчких (4е и лихнос), бугарске (виара) занимљива је и галери- ја фотографија из више манастира, од ко- јих су најупечатљивије оне из хиландара треба нагласити да је за успех овог про- јекта сем о гаврила заслужан и велики број његових сарадника који су својим прегнућем уткали себе у једно дивно бо- гоугодно дело лепавински архимандрит је препознао њихове таланте умноживши их на духовну корист и спасење и њих са- мих и многих који прате рад сајта мана- стира лепавина аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову март/април 2013 l православни мисионар l 63 архимандрит гаврило вучковић манастир лепавина 64 l православни мисионар l 2/2013 поезија косово на барикади израсте ми биљка лазаркиња, чуваркућа, божур, рукосади, мој драги, гороцвет из стења, заноћио ту на барикади и пристижу међаши сторуки, да корење поваде из земље, а не знају лозинку славуја, крилате ми песме омеђене са враниним пером да ли пишем, није срце бодљикава жица, да се чује крила лепетање, митарење птица ругалица, косово је наше житно поље, нек туђину буде пустопоље косово је наше завештање, ми садили, зар да туђин жање брдо од стења је на путу и док ми сенка на земљу пада, голоруки крај ватре поноћне, заноћимо код последњих барикада еј, косово моје безвремено, чудотворна набујала реко, ивањско цвеће мог огњишта, расков траво, живота колевко чак и да си иловача само, самородно моје уточиште, анђео над анђелима ти си, песмопоја дивних извориште хоће да ми забране да ходам, светиње и манастире пале, стопала би радо ми одсекли и да су нам повијене главе косово је ружа многоцветна, један цвет увене а други процвета, као врбе поткресане гране, бујају тек кад су поткресaне, еј, косово гусле јаворове, с колена на колено пренете, ридају ти затегнуте жице, авет хоће да љуља колевке ми знамо одакле смо дошли и остављали путем крајпуташе, на косову кости су предака, еј, косово огњиште си наше! еј, гусларко песмо свих гуслара, у криле ћу положити гусле, гудалом ћу прећи преко струне, косово ће опет да васкрсне (славица јовановић, новинар и књижевник)
... у парасинагоги, расколничкој или секташкој заједници, треба рећи да се овде на ради о казнама и забранама које су себи сврха, већ о добрим методама излечења март/април 2013 l православни мисионар l 59 нећемо сви помрети (1 кор 15, 51) сам господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити (1 сол 4, 16–17) старо хришћанско гробље на кашелској стени (rock of cashel, познатој и као „стена св патрика“), локалитету у ирској провинцији манстер чувеном по бројним историјским споменицима 60 l православни мисионар l 2/2013 догматске теме шта је то што нас у једном жи- вотном тренутку раздвоји и многе учини неутешно ту- жнима? то је смрт, иако она, заправо, и не постоји – тачније, нема своје биће смрт је само привремено раздвајање душе од тела, а самим тим и привре- мено раздвајање оних који су оконча- ли свој овоземаљски животни пут од оних који настављају да још живе тада се догађа обрнути процес од онога који се збио приликом стварања човека, када је у тело (прах земаљски) бог ду- нуо дух животни и поста човек душа жива (пост 2, 7) тело, које сачињава свеколики „прах земаљски“, приликом смрти се враћа у земљу, а душа се враћа своме творцу смрт се донекле може разумети и на једноставним примерима из живо- та људи када се, примера ради, два човека жестоко посвађају и замрзе, онда они кажу један другоме: „ти си за мене мртав; више не постојиш“ то не значи да је онај коме су упућене ове речи заиста умро, он и даље живи и неки други му признају постојање но, за сваког од њих двојице посвађа- них, тај други као и да не постоји, као да није жив више не допуштају један другоме да учествују у њиховим жи- вотима, прекинута је свака међусобна комуникација чињеница је да самим учешћем у нечијем животу ми прак- тично остварујемо и потврђујемо своје постојање преносећи ово на план веч- ности, умреће само они који се, својом вољом, одрекну божанске љубави и милости у овом животу ако смо учес- ници у животу бога који је једини вечан и бесмртан, имамо прилику да се и сами обесмртимо и уђемо у цар- ство непролазног живота у коме влада вечна радост свето писмо нам сведочи да ће: „сам господ са заповешћу, гласом арханђе- ла и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити“ (1 сол 4, 16–17) из свега овога може- мо закључити да они који буду живе- ли у време другог христовог доласка неће бити у предности у односу на своје преминуле претке, већ ће најпре мртви да васкрсну, и при „последњој труби“ све ће се променити: људско тело постаће нова твар, доживеће пре- ображај и у новом јединству душе и тела, благодарећи неизмерној љубави божијој, биће нам дозвољен приступ свему ономе што никада нисмо очима видели, нити у својим срцима осетили (1 кор 2, 9) богоносни апостол павле, који је сам био узнет на „треће небо“ (2 кор 12, 2), сведочи људском роду најлепшу истину и велику тајну од бога му откривену: „нећемо сви помрети, а сви ћемо се променити, уједанпут, у трену ока при последњој труби, јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути не- распадљиви, а ми ћемо се променити јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност“ (1 кор 15, 51–53) целоме људском роду господ исус христос поручује: „ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (јн 11, 25) аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ненад вујић март/април 2013 l православни мисионар l 61 архимандрит гаврило вучковић је специфичан феномен у српској православној цркви овај време- шни монах до пре неколико година није познавао појмове као што су компјутер, интернет и информатика, по којима га данас распознају не само верујући људи активни на интернету већ и многи дру- ги он, који се у почетку про- тивио уласку информационих технологија у манастир лепа- вина, временом је уз помоћ екипе сарадника направио један од најпосећенијих пра- вославних сајтова мноштво интервјуа које је дао о гаври- ло сведоче о томе да његов, и труд његових сарадника у овој специфичној врсти мисиона- рења изазива пажњу многих сам сајт је естетски пријат- но конципиран при врху доминира фо- тографија манастира окруженог шумама и познате исцелитељске иконе пресвете богородице лепавинске иако је махом посвећен појмовима везаним за сам ма- настир као што су братство, историјат и локација истога, цео пројекат има да- леко шири карактер уредници сајта су се потрудили да мисионарски текстови буду питки и интересантни, а опет са ду- боком поуком ту су и интересантне ве- сти из хришћанског света, затим интер- вјуи духовника из разних часописа, чуда светитеља, књиге, репортаже, питања и одговори сурфовањем по сајту можемо прочита- ти како се познати грчки музичар никос куркулис на светој гори излечио од кан- цера панкреаса, или се упознати са чуди- ма светог георгија код кудунских мусли- мана – којих се око 10000 људи окупи на празник свете текле у манастир посве- ћен овом великом светитељу ако са дела посвећеног чудима одемо на интервјуе моћи ћемо да прочитамо занимљив раз- говор са јевгенијем ројзманом, депута- мисионарски пројекат лепавина wwwmanastir-lepavinaorg протонамесник горан живковић 62 l православни мисионар l 2/2013 е-мисија том руске думе о раду са наркоманима или још интересантнији са архимандри- том тихоном шевкуновим о савременом монаштву и његовом односу према жи- воту данашњице ту је и репортажа о по- знатом рехабилитационом центру земља живих у ченеју који је посетио о гаврило, као и разобличавање доскорашње сенза- ције о наводном крају света архимандрит гаврило се није задржао само на сајту већ је у својој мисионарској ревности посегао и за другим актуел- ним софтверским решењима – веома је активан на скајпу у разговору са својим духовним чедима, а почевши од 2006 г са благословом митрополита загребач- ко-љубљанског г јована, емитује се и ра- дио благовести сем акатиста пресветој богородици ту су беседе наших познатих владика, разне молитвене песме, преда- вања са трибина, одговори вероучитеља на недоумице ђака приложен је и соф- твер за слушање ове радио станице преко мобилног телефона или путем неколико популарних плејера поврх свега, отац гаврило је активан и на најпопуларнијој светској мрежи фејсбук чиме је заокру- жио присуство на свим посећеним чво- риштима интернета сајт је доступан и на ћирилици, као и на више језика – руском, грчком, немачком, енглеском и француском уз то се са на- словне стране може прећи на гледање не- колико православних телевизија – руских (тв спас и тв плус), грчких (4е и лихнос), бугарске (виара) занимљива је и галери- ја фотографија из више манастира, од ко- јих су најупечатљивије оне из хиландара треба нагласити да је за успех овог про- јекта сем о гаврила заслужан и велики број његових сарадника који су својим прегнућем уткали себе у једно дивно бо- гоугодно дело лепавински архимандрит је препознао њихове таланте умноживши их на духовну корист и спасење и њих са- мих и многих који прате рад сајта мана- стира лепавина аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову март/април 2013 l православни мисионар l 63 архимандрит гаврило вучковић манастир лепавина 64 l православни мисионар l 2/2013 поезија косово на барикади израсте ми биљка лазаркиња, чуваркућа, божур, рукосади, мој драги, гороцвет из стења, заноћио ту на барикади и пристижу међаши сторуки, да корење поваде из земље, а не знају лозинку славуја, крилате ми песме омеђене са враниним пером да ли пишем, није срце бодљикава жица, да се чује крила лепетање, митарење птица ругалица, косово је наше житно поље, нек туђину буде пустопоље косово је наше завештање, ми садили, зар да туђин жање брдо од стења је на путу и док ми сенка на земљу пада, голоруки крај ватре поноћне, заноћимо код последњих барикада еј, косово моје безвремено, чудотворна набујала реко, ивањско цвеће мог огњишта, расков траво, живота колевко чак и да си иловача само, самородно моје уточиште, анђео над анђелима ти си, песмопоја дивних извориште хоће да ми забране да ходам, светиње и манастире пале, стопала би радо ми одсекли и да су нам повијене главе косово је ружа многоцветна, један цвет увене а други процвета, као врбе поткресане гране, бујају тек кад су поткресaне, еј, косово гусле јаворове, с колена на колено пренете, ридају ти затегнуте жице, авет хоће да љуља колевке ми знамо одакле смо дошли и остављали путем крајпуташе, на косову кости су предака, еј, косово огњиште си наше! еј, гусларко песмо свих гуслара, у криле ћу положити гусле, гудалом ћу прећи преко струне, косово ће опет да васкрсне (славица јовановић, новинар и књижевник)
Свеска: 330 | Бог отаца наших
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн
Одреднице:
1. 230056 / ...и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу ВАСКРСНУТИ, , а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити“ (1 ...
2. 233732 / ...у трену ока при последњој труби, јер ће затрубити, и мртви ће ВАСКРСНУТИ не- распадљиви, а ми ћемо се променити јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да с...
1. 230056 / ...и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу ВАСКРСНУТИ, , а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити“ (1 ...
2. 233732 / ...у трену ока при последњој труби, јер ће затрубити, и мртви ће ВАСКРСНУТИ не- распадљиви, а ми ћемо се променити јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да с...
6
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
...може доћи мени ако га не привуче отац који ме посла; и ја ћу гаВАСКРСНУТИ 📌 у посљедњи дан у проро-
цима је написано: и биће сви научени
од бога сваки који чује од оца и научи,
долази к мени не да је ко видио
...може доћи мени ако га не привуче отац који ме посла; и ја ћу га
МЕТА инфо: Р:19875 К:154705 Д:85
| Свеска 340 |
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... без моли- тве се ништа неће догодити постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту нас чека пораз бог ће истог трена отићи од нас другог човека може да обрати једино бог: нико не може доћи мени ако га не привуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан у проро- цима је написано: и биће сви научени од бога сваки који чује од оца и научи, долази к мени не да је ко видио оца, осим онога који је од бога: он је видио оца (јн 6, 44–46) дакле, без помоћи бога оца никоме и никада није пошло за руком да обрати у православље било кога зато је неопходно стално се осла- њати на силу божију монаси представљају „специјалне снаге“ православља, а мисионари су „диверзанти“ који припремају упад на територију ван граница цркве постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту насчека пораз 60 6/2014 идите и научите све народе веома је занимљиво да при- ликом разматрања мисио- нарских тема веома мало (или боље рећи нимало) пажње придајемо улози људи који ра- де у црквеним продавницама они су, међутим, веома важна мисионарска карика: некима су први контакт са црквом, други- ма нека врста „информатив- ног пулта“, а трећима најлакши начин да дођу до свештеника који им је потре- бан за одређену недоумицу пре неких седам- наест година аутор овог текста је изу- зетно важну препор ук у добио упра- во од особе која је ради- ла у продав- ници светосавске цркве на врачару, про- тинице љубице лукавац „помаже бог хтео бих да се укљу- чим у мисију цркве и занима ме коме да се обратим“, отприлике је гласило питање приликом куповине у складу са именом које носи, протиница љубица је љубазно одговорила: „бог ти помогао, сине хоћеш да будеш мисионар? најбоље иди код прота-љубе у храм алексан- дар невски, ту имаш мисио- нарску школу они суботом увече држе предавања по- сле вечерње службе то ти је код бајло- нијеве пијаце, на дорћолу“ тада сам пр- ви пут чуо и за прота-љубу и за поводом четири године од упокојења протојереја-ставрофораљубодрага-љубепетровића (1933-2010) успомене на проту-мисионара прво молитва,патеконда поучавање –то што је прота-љубатада нама рекао је заправо златно правило мисионарскеделатностиправославне цркве презвитер оливер суботић протојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) новембар/децембар 2014 61 сећања поменути храм са својим пријатељем из детињства сам пошао већ наредне су- боте у потрагу за тим свештеником ми- сионаром „помоз’ бог, јунаци!“, био је узвик седог свештеника стамене појаве који је нам изашао у сусрет из парохиј- ског дома храма александра невског „бог ти помогао, оче јесте ли ви прота љуба? ми смо дошли јер су нам рекли да се овде код вас држе духовна преда- вања, па смо хтели да се прикључимо“, одговорих „одлично, браћо хајде прво да се помолимо богу, почиње служба, па ћемо после тога на предавање у парохиј- ски дом“ прво молитва, па тек онда поучавање – то што је протојереј-ставрофор љубо- драг-љуба петровић тада нама рекао је заправо златно правило мисионарске де- латности православне цркве молитве- ни живот је темељ мисије без кога нема истинског плода јер се првенствено кроз молитвено-подвижнички живот у ли- тургијском окриљу цркве задобија право познање истинâ вере а молитвена ат- мосфера која нас је те вечери дочекала у храму александра невског је била заиста нешто посебно још су упечатљивије биле недељне литургије – за нас новопридо- шле, то су била незаборавна благодатна искуства пун храм људи, молитвени мир који ништа није нарушавало, певница и хор који прате складни тоналитет про- тођакона моме лечића, чтечеви који у двоцифреном броју попут какве царске гарде излазе на вход и као круна све- га, прота љуба окружен својом сабраћом свештеницима незаборавна сећања та- ква богослужбена атмосфера је додатно разгорела огањ у срцима младих људи међу којима су данас многи мисионари, вероучитељи, свештенослужитељи, и у пракси је показала да је молитвени дух црквене заједнице примарна ствар у ми- сионарском раду слична благодатна атмосфера се осе- ћала и на предавањима у парохијском дому храма за све нас који смо припада- ли млађим нараштајима та предавања су била нешто сасвим ново и окрепљујуће препуна сала старог парохијског дома – половина седи, а друга половина стоји по ходницима, све до улазних врата јер није било места – док прота љуба беседи, ди- намично, али са уравнотеженом дикци- јом осећај је био исти када га је човек слушао први пут и двадесет први пут – пред слушаоцем је био свештеник који је знао да покрене верни народ то је свака- ко био благодатни дар, али у истој мери и плод великог труда управо су такви свештеници, који су стално спремни да раде на себи и да истовремено разгорева- ју пламен вере у верном народу, насушна потреба сваке епохе оснивање и рад мисионарске школе при храму александра невског и борба против секти су поља на којима је про- тојереј-ставрофор љубодраг петровић дао колосални допринос о томе је већ писано у нашој црквеној периодици, па то нећемо сада детаљније обрађива- ти протин лик је, међутим, поред орга- низаторских способности красило још много тога значајног за тему мисионар- ских поука енергичост, непосредност, срдачност и особита пажња коју је умео да пружи човеку (већ после неколико ви- ђења нове чланове литургијског сабрања је ословљавао по имену) биле су неке од тих особина ведрина духа такође – љу- ди воле када је свештеник ведар и духо- ван у исто време, што је код проте било очигледно отвореност за разговор, ср- дачност у опхођењу, ведрина која зрачи са лица и озбиљност у приступу су важне особине личности сваког мисионара но изнад свега љубав – њу је прота љуба по- казивао кроз делатну бригу за поверену му паству, коју је као прави пастир редов- но хранио јеванђелским поукама, али и штитио од духовних вукова посебно разумевање прота је имао за нас који смо одмах после бурног пери- 62 6/2014 сећања ода адолесценције пошли за христом показивао је стрпљење за наш темпера- мент, за наше стечене навике и идеје које су проистицале из времена пре уласка у литургијско окриље цркве на неки чу- дан начин је успевао да каналише ту сил- ну енергију која је сваким новим чланом заједнице добијала на снази у овом делу приче се крије још једна важна особина протиног мисионарског лика: он није од- бацивао ниједну креативну област људ- ске делатности, већ се трудио да пронађе њен аутентичан хришћански израз упе- чатљив пример тога је давање подршке и благослова групи борилачких мајстора који су крајем деве- десетих година прошлог века покренули идеју форми- рања борилачког система који би имао хришћанску основу, за разлику од зен-буди- стичке која је доминантна (један од мајстора каратеа који су се бавили овом проблематиком, слађан мијаљевић, је био и дугогодишњи чтец при хра- му александра невског) та- да је настала и чувена крила- тица „хришћанске врлине и борилачке вештине“ (њу је особито често истицао тра- гично преминули аикидо мајстор жељко (вићен- тије) божић) тако је прота љуба и у посве специфичним области- ма људске делатности тражио начин за про- дор хришћанске бла- говести и преображај човекове активности, што је вековни приступ православних мисиона- ра: не одбацивати кул- турне и цивилизацијске тековине саме по себи, већ се трудити на њихо- вом преображају у складу са јеванђељем христовим вратимо се на почетак текста у време када ме је протиница љубица послала код проте-мисионара ни на крај памети ми није било да ћу једног дана бити удосто- јен части свештенослужитељског чина и да ће ми бити указано поверење да водим православни мисионар, званично миси- онарско гласило наше помесне цркве верујем да је управо атмосфера храма александра невског била један од важних чинилаца да се нешто касније у мом срцу јасно исцрта путања ка служби божијој а управо ће заједница тог храма за који месец прославити значајан јуби- леј: тридесет година постојања миси- онарске школе коју је основао про- тојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) у то име, овај текст је мали знак пажње незаборав- ном проти-мисионару, коме нека је вјечнаја памјат, амин новембар/децембар 2014 63 песме читалаца православног мисионара бадње вече кад је свето вече пало, док се снег на крову бели, као да је време стало, за трпезу сви смо сели кроз прозор се чује јако, како ветар споља хуји, из даљине се чује како, с наше цркве звоно бруји крај иконе тамјан гори, и мирисом душу мири, у том каду христос стоји, и руке нам своје шири мајка спрема све што треба, да чесницу сутра прави, а у тесто светог хлеба, спрема динар да постави по кући се слама жути, да на јасле свете сети, по поду се може чути, звук пшенице која лети од постанка, па до сада, пред божић се сваком ’прости, бадњи дан се од вајкада, у народу српском пости! марко станисављевић гинеколошко-акушерски техничар, београд
... без моли- тве се ништа неће догодити постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту нас чека пораз бог ће истог трена отићи од нас другог човека може да обрати једино бог: нико не може доћи мени ако га не привуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан у проро- цима је написано: и биће сви научени од бога сваки који чује од оца и научи, долази к мени не да је ко видио оца, осим онога који је од бога: он је видио оца (јн 6, 44–46) дакле, без помоћи бога оца никоме и никада није пошло за руком да обрати у православље било кога зато је неопходно стално се осла- њати на силу божију монаси представљају „специјалне снаге“ православља, а мисионари су „диверзанти“ који припремају упад на територију ван граница цркве постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту насчека пораз 60 6/2014 идите и научите све народе веома је занимљиво да при- ликом разматрања мисио- нарских тема веома мало (или боље рећи нимало) пажње придајемо улози људи који ра- де у црквеним продавницама они су, међутим, веома важна мисионарска карика: некима су први контакт са црквом, други- ма нека врста „информатив- ног пулта“, а трећима најлакши начин да дођу до свештеника који им је потре- бан за одређену недоумицу пре неких седам- наест година аутор овог текста је изу- зетно важну препор ук у добио упра- во од особе која је ради- ла у продав- ници светосавске цркве на врачару, про- тинице љубице лукавац „помаже бог хтео бих да се укљу- чим у мисију цркве и занима ме коме да се обратим“, отприлике је гласило питање приликом куповине у складу са именом које носи, протиница љубица је љубазно одговорила: „бог ти помогао, сине хоћеш да будеш мисионар? најбоље иди код прота-љубе у храм алексан- дар невски, ту имаш мисио- нарску школу они суботом увече држе предавања по- сле вечерње службе то ти је код бајло- нијеве пијаце, на дорћолу“ тада сам пр- ви пут чуо и за прота-љубу и за поводом четири године од упокојења протојереја-ставрофораљубодрага-љубепетровића (1933-2010) успомене на проту-мисионара прво молитва,патеконда поучавање –то што је прота-љубатада нама рекао је заправо златно правило мисионарскеделатностиправославне цркве презвитер оливер суботић протојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) новембар/децембар 2014 61 сећања поменути храм са својим пријатељем из детињства сам пошао већ наредне су- боте у потрагу за тим свештеником ми- сионаром „помоз’ бог, јунаци!“, био је узвик седог свештеника стамене појаве који је нам изашао у сусрет из парохиј- ског дома храма александра невског „бог ти помогао, оче јесте ли ви прота љуба? ми смо дошли јер су нам рекли да се овде код вас држе духовна преда- вања, па смо хтели да се прикључимо“, одговорих „одлично, браћо хајде прво да се помолимо богу, почиње служба, па ћемо после тога на предавање у парохиј- ски дом“ прво молитва, па тек онда поучавање – то што је протојереј-ставрофор љубо- драг-љуба петровић тада нама рекао је заправо златно правило мисионарске де- латности православне цркве молитве- ни живот је темељ мисије без кога нема истинског плода јер се првенствено кроз молитвено-подвижнички живот у ли- тургијском окриљу цркве задобија право познање истинâ вере а молитвена ат- мосфера која нас је те вечери дочекала у храму александра невског је била заиста нешто посебно још су упечатљивије биле недељне литургије – за нас новопридо- шле, то су била незаборавна благодатна искуства пун храм људи, молитвени мир који ништа није нарушавало, певница и хор који прате складни тоналитет про- тођакона моме лечића, чтечеви који у двоцифреном броју попут какве царске гарде излазе на вход и као круна све- га, прота љуба окружен својом сабраћом свештеницима незаборавна сећања та- ква богослужбена атмосфера је додатно разгорела огањ у срцима младих људи међу којима су данас многи мисионари, вероучитељи, свештенослужитељи, и у пракси је показала да је молитвени дух црквене заједнице примарна ствар у ми- сионарском раду слична благодатна атмосфера се осе- ћала и на предавањима у парохијском дому храма за све нас који смо припада- ли млађим нараштајима та предавања су била нешто сасвим ново и окрепљујуће препуна сала старог парохијског дома – половина седи, а друга половина стоји по ходницима, све до улазних врата јер није било места – док прота љуба беседи, ди- намично, али са уравнотеженом дикци- јом осећај је био исти када га је човек слушао први пут и двадесет први пут – пред слушаоцем је био свештеник који је знао да покрене верни народ то је свака- ко био благодатни дар, али у истој мери и плод великог труда управо су такви свештеници, који су стално спремни да раде на себи и да истовремено разгорева- ју пламен вере у верном народу, насушна потреба сваке епохе оснивање и рад мисионарске школе при храму александра невског и борба против секти су поља на којима је про- тојереј-ставрофор љубодраг петровић дао колосални допринос о томе је већ писано у нашој црквеној периодици, па то нећемо сада детаљније обрађива- ти протин лик је, међутим, поред орга- низаторских способности красило још много тога значајног за тему мисионар- ских поука енергичост, непосредност, срдачност и особита пажња коју је умео да пружи човеку (већ после неколико ви- ђења нове чланове литургијског сабрања је ословљавао по имену) биле су неке од тих особина ведрина духа такође – љу- ди воле када је свештеник ведар и духо- ван у исто време, што је код проте било очигледно отвореност за разговор, ср- дачност у опхођењу, ведрина која зрачи са лица и озбиљност у приступу су важне особине личности сваког мисионара но изнад свега љубав – њу је прота љуба по- казивао кроз делатну бригу за поверену му паству, коју је као прави пастир редов- но хранио јеванђелским поукама, али и штитио од духовних вукова посебно разумевање прота је имао за нас који смо одмах после бурног пери- 62 6/2014 сећања ода адолесценције пошли за христом показивао је стрпљење за наш темпера- мент, за наше стечене навике и идеје које су проистицале из времена пре уласка у литургијско окриље цркве на неки чу- дан начин је успевао да каналише ту сил- ну енергију која је сваким новим чланом заједнице добијала на снази у овом делу приче се крије још једна важна особина протиног мисионарског лика: он није од- бацивао ниједну креативну област људ- ске делатности, већ се трудио да пронађе њен аутентичан хришћански израз упе- чатљив пример тога је давање подршке и благослова групи борилачких мајстора који су крајем деве- десетих година прошлог века покренули идеју форми- рања борилачког система који би имао хришћанску основу, за разлику од зен-буди- стичке која је доминантна (један од мајстора каратеа који су се бавили овом проблематиком, слађан мијаљевић, је био и дугогодишњи чтец при хра- му александра невског) та- да је настала и чувена крила- тица „хришћанске врлине и борилачке вештине“ (њу је особито често истицао тра- гично преминули аикидо мајстор жељко (вићен- тије) божић) тако је прота љуба и у посве специфичним области- ма људске делатности тражио начин за про- дор хришћанске бла- говести и преображај човекове активности, што је вековни приступ православних мисиона- ра: не одбацивати кул- турне и цивилизацијске тековине саме по себи, већ се трудити на њихо- вом преображају у складу са јеванђељем христовим вратимо се на почетак текста у време када ме је протиница љубица послала код проте-мисионара ни на крај памети ми није било да ћу једног дана бити удосто- јен части свештенослужитељског чина и да ће ми бити указано поверење да водим православни мисионар, званично миси- онарско гласило наше помесне цркве верујем да је управо атмосфера храма александра невског била један од важних чинилаца да се нешто касније у мом срцу јасно исцрта путања ка служби божијој а управо ће заједница тог храма за који месец прославити значајан јуби- леј: тридесет година постојања миси- онарске школе коју је основао про- тојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) у то име, овај текст је мали знак пажње незаборав- ном проти-мисионару, коме нека је вјечнаја памјат, амин новембар/децембар 2014 63 песме читалаца православног мисионара бадње вече кад је свето вече пало, док се снег на крову бели, као да је време стало, за трпезу сви смо сели кроз прозор се чује јако, како ветар споља хуји, из даљине се чује како, с наше цркве звоно бруји крај иконе тамјан гори, и мирисом душу мири, у том каду христос стоји, и руке нам своје шири мајка спрема све што треба, да чесницу сутра прави, а у тесто светог хлеба, спрема динар да постави по кући се слама жути, да на јасле свете сети, по поду се може чути, звук пшенице која лети од постанка, па до сада, пред божић се сваком ’прости, бадњи дан се од вајкада, у народу српском пости! марко станисављевић гинеколошко-акушерски техничар, београд
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
7
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христуВАСКРСНУТИ 📌 нераспадљиви, а жи-
ви ће се променити у једном трену – јер
треба распадљиво да се обуче у нераспа-
дљивост, а смртно да се об
...казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени смисао и важност, јер је део веч- ности која се у литургијском искуству проживљава учешће у служби верног народа божијег надахњује за све остале службе: запосленог, незапосленог, оца, мајке, деке, баке, детета, комшије, ко- леге служење богу и ближњима се ја- вља као наша смерница за царство не- беско, јер по речима господњим: „син човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе“ (мк 10, 45) аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву 8 3/2016 реч пастира свети оци тумаче свето писмо гроб и хоће да види место, гдје бјеше лежа- ло тијело (20, 12)? због своје велике усрд- ности она је је добила и награду оно што нису видели ученици, то је видела прва жена, управо: анђеле у белим ризама, како седе – један код ногу, а други код главе (ст 12); већ сама њихова одежда је показива- ла велику радост пошто ум жене није било толико узвишен, да би од гробних повоја пришла вери у васкрсење, то се управо догађа нешто велико: она види анђеле, како седе у светлим одеждама, да би се кроз то могла пренути из жало- сти и утешити при томе, анђели јој ништа не гово- ре о васкрсењу, она се узводи овом дог- мату мало по мало марија види лица необично светла, види сјајне одежде и чује глас саосећања, јер јој анђели гово- ре: жено, зашто плачеш? (ст 13) кроз све ово, као кроз отворену двер, она је била мало по мало привођена речи о васкрсењу и сам начин седења анђела упућивао ју је на питање из кога је би- ло јасно, да они знају о ономе што се ту догодило, и управо зато не седе је- дан поред другог, већ одвојено један од другог но, како је било невероватно да би се она осмелила да отворено запита, онда је они и питањем и начином седе- ња подстичу на разговор a шта она од- говара? она са жаром и љубављу каже: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише (ст 13) шта ти говориш? ти не знаш још ништа о васкрсењу, и још увек замишљаш да је тело христово не- куд премештено? примећујеш ли да она још није разумела овај високи догмат? и ово рекавши, обазре се натраг (ст 14) ка- свети јован златоуст о значењу христових речи „не дотичи ме се“ упућених марији магдалини извод из златоустовог тумачења јеванђеља по јовану мај / јун 2016 9 свети оци тумаче свето писмо кав је сада ово ток догађања? марија сту- па у разговор са анђелима и још ништа не чувши од њих, окреће се уназад мени се чини, да је у тренутку док је она говорила, христос изненадном својом појавом иза ње запрепастио анђеле, и они су, угледав- ши господа, и изгледом, и погледом и по- кретом одмах открили да су угледали вла- дику; управо то је принудило жену да се осврне и окрене уназад тако се јавио хри- стос анђелима, а марији није тако, да је не био престрашио на први поглед, па јој се јавља у униженијем и обичнијем изгледу ово се види већ из тога, да је она мислила да је он градинар (баштован) жену са оваквим приземним схватањи- ма, очигледно је било потребно узводити ка вишим погледима не одједном, већ по- степено зато и христос пита: жено, што плачеш? кога тражиш? (ст 15) овим је он показао, да му је познато, о чему она хоће да пита, и подстиче је на одговор тако је схватила и марија, и зато не изговара име исусово, него сматрајући да онај који је пита, већ зна о коме се она распитује, каже: ако си га ти однио, кажи ми гдје си га поло- жио, и ја ћу га узети (ст 15) опет говори о полагању, узимању и премештању, говоре- ћи о њему, као мртвом смисао њених ре- чи је следећи: ако сте га ви,
... „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени смисао и важност, јер је део веч- ности која се у литургијском искуству проживљава учешће у служби верног народа божијег надахњује за све остале службе: запосленог, незапосленог, оца, мајке, деке, баке, детета, комшије, ко- леге служење богу и ближњима се ја- вља као наша смерница за царство не- беско, јер по речима господњим: „син човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе“ (мк 10, 45) аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву 8 3/2016 реч пастира свети оци тумаче свето писмо гроб и хоће да види место, гдје бјеше лежа- ло тијело (20, 12)? због своје велике усрд- ности она је је добила и награду оно што нису видели ученици, то је видела прва жена, управо: анђеле у белим ризама, како седе – један код ногу, а други код главе (ст 12); већ сама њихова одежда је показива- ла велику радост пошто ум жене није било толико узвишен, да би од гробних повоја пришла вери у васкрсење, то се управо догађа нешто велико: она види анђеле, како седе у светлим одеждама, да би се кроз то могла пренути из жало- сти и утешити при томе, анђели јој ништа не гово- ре о васкрсењу, она се узводи овом дог- мату мало по мало марија види лица необично светла, види сјајне одежде и чује глас саосећања, јер јој анђели гово- ре: жено, зашто плачеш? (ст 13) кроз све ово, као кроз отворену двер, она је била мало по мало привођена речи о васкрсењу и сам начин седења анђела упућивао ју је на питање из кога је би- ло јасно, да они знају о ономе што се ту догодило, и управо зато не седе је- дан поред другог, већ одвојено један од другог но, како је било невероватно да би се она осмелила да отворено запита, онда је они и питањем и начином седе- ња подстичу на разговор a шта она од- говара? она са жаром и љубављу каже: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише (ст 13) шта ти говориш? ти не знаш још ништа о васкрсењу, и још увек замишљаш да је тело христово не- куд премештено? примећујеш ли да она још није разумела овај високи догмат? и ово рекавши, обазре се натраг (ст 14) ка- свети јован златоуст о значењу христових речи „не дотичи ме се“ упућених марији магдалини извод из златоустовог тумачења јеванђеља по јовану мај / јун 2016 9 свети оци тумаче свето писмо кав је сада ово ток догађања? марија сту- па у разговор са анђелима и још ништа не чувши од њих, окреће се уназад мени се чини, да је у тренутку док је она говорила, христос изненадном својом појавом иза ње запрепастио анђеле, и они су, угледав- ши господа, и изгледом, и погледом и по- кретом одмах открили да су угледали вла- дику; управо то је принудило жену да се осврне и окрене уназад тако се јавио хри- стос анђелима, а марији није тако, да је не био престрашио на први поглед, па јој се јавља у униженијем и обичнијем изгледу ово се види већ из тога, да је она мислила да је он градинар (баштован) жену са оваквим приземним схватањи- ма, очигледно је било потребно узводити ка вишим погледима не одједном, већ по- степено зато и христос пита: жено, што плачеш? кога тражиш? (ст 15) овим је он показао, да му је познато, о чему она хоће да пита, и подстиче је на одговор тако је схватила и марија, и зато не изговара име исусово, него сматрајући да онај који је пита, већ зна о коме се она распитује, каже: ако си га ти однио, кажи ми гдје си га поло- жио, и ја ћу га узети (ст 15) опет говори о полагању, узимању и премештању, говоре- ћи о њему, као мртвом смисао њених ре- чи је следећи: ако сте га ви,
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
8
Свеска: 354 | Символ вере
...христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо свиВАСКРСНУТИ
📌
и ући у тело нашег женика милијарду све-
таца, мушких и женских, сви ће истовреме-
но ући, у његово једно исто тело зашто?
због бо
...христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви
МЕТА инфо: Р:24084 К:182358 Д:101
| Свеска 354 |
Свеска: 354 | Символ вере
... православној церкви, често су духовно размажени и неће да се хране са богате трпезе оца небеског, јер им воће из туђе градине изгледа слађе међутим, оно је отровно држите се библије али, само по ту- мачењу православних светитеља у којима је обитавао дух истине (стр 218) када христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви васкрснути и ући у тело нашег женика милијарду све- таца, мушких и женских, сви ће истовреме- но ући, у његово једно исто тело зашто? због божанских енергија које су у његовом телу (стр 234) својим свакодневним радом човек одржа- ва крепост свога тела и подстиче све своје способности на стваралаштво и здравље човеково зависи од његова рада, јер радом човек стиче и духовне врлине, као што су разборитост, чврстина и постојаност ка- рактера рад је једини лек против лености из које ничу многи греси, као што су дембе- ланство и беспосленост по друштвеним статистикама установљено је да је главни извор злочина у друштву, слој нерадника (стр 245) већина људи иде у рај зашто? за- то што рађају децу и све те маме и тате, који су живели за своју де- цу, сви они иду у рај, а и калуђери и калуђерице такође, јер и они су рађали: не телесну, већ духовну децу, кроз веронауку, поуку и молитву само мањина, који уживају да муче себе и воле своје мучитеље, демоне, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни „рај“ (стр 322) сваком кинезу и индусу који умире у му- кама, то се урачунава као да је крштен у кр- ви својој јеретик не зна за праву веру, али то за нас није човек за спаљивање, као код римо- католика, он је само човек у заблуди, и он још увек има времена до краја свог живота, јер ће ангели да стигну тамо где ми, лени попови, нисмо стигли у том погледу ми, православ- ни христијани, највећи смо оптимисти да сви људи могу да се покају, и да ће бог, ако се покајемо, избрисати из нашег ума све лоше успомене (стр 326–327) верујемо да ће књига доћи у руке највећег броја православних хришћана, који ће у њој наћи речи којима вреди поклонити време и па- жњу, речи које проширују и освежавају знања, а веру утврђују било би драгоцено да светло дана угледају и друга дела епископа данила: песме, којих је (по речима приређивача књиге) неколико десетина, докторска дисертација, ру- кописна заоставштина, извештаји из епархије будимске, итднадамо се да ће сећања духовне деце владике данила на свог духовног родите- ља, бити записана и објављена аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог март / април 2017 61 ретки су они којима није познато име о јо- вана радосављевића, једног од најуглед- нијих архимандрита спц, професора, писца и летописца, изванредног познаваоца исто- рије спц и сведока драматичних деценија духовног и народног живота, човека умна и духовно просвећена посебно је цењен као духовник, аскета, ревносни богослужитељ и молитвеник одликован је орденом све- тог саве другог реда они који су му бли- ски, данас га зову од миља још и „деда јова“ своје огромно духовно искуство преноси млађима кроз многе беседе, разговоре и об- јављене књиге он је један од ретких срећника који је имао прилику да се монашком подвигу учи од нашег светог владике николаја вели- мировића такође, је познавао и светог ју- стина ћелијског који је на њега снажно ду- ховно утицао а за време постдипломских студија у атини упознао је и светог пајсија светогорца духовни отац јована (још од 16 године) и онај који га је привео мона- шењу био је, тада јерођакон, павле стојче- вић (касније патријарх павле) не можемо, а да не приметимо да је делио простор и време са изузетним духовницима и свети- тељима, и то je била сјајна прилика да се учи истинској побожности од најбољих христових војника нашег времена много је сцена неповратно ишчилело из сећања овога дивног и свима нама драгог архимандрита јована, али, догађај у лето господње 1972 године у месту парадисос, близу атине, никада не може заборавити шта се тада догодило? сведочанство устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита ненад вујић манастир лелић (извор: dobrocinstvors) 62 2 / 2017 тек је био проживео половину садашњег живота, кад је у једном тренутку осетио неиздржив притисак у глави и тежину, и обузе га стање беспомоћности дах смрти се надвио над њим предосећај блиско- сти окончања живота донесе му паничан страх од умирања у тим тренуцима, раз- мишљајући хришћански, замоли је- ромонаха (данас митрополита цр- ногорско-приморског) амфилохија да га исповеди, јер је најбоље пред лице божије ићи претходно окупан у духовној бањи – светој тајни по- кајања након тога, јеромонах ам- филохије му је дао да попије чашу воде у коју је, претходно, закрштавајући уронио честицу моштију св арсенија ка- падокијског (који је крстио светог пајсија светогорца) а потом, легавши на кревет, осетио је како, сав онај притисак и тежи- на, почеше да се спуштају наниже кроз те- ло, пут руку и ногу, и ишчезе све оно што је наговештавало кончину његовог, у том тренутку краткога живота устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега; ваљда се није испунило време да се напусти овозе- маљска позорница пресрећни о јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено зала- гање јеромонаха амфилохија са плановима божијим нисмо упознати и не знамо због чега је свевишњи проду- жио живот нашем оцу јовану можда зато што је у њему видео верног служитеља и сарадника који ће утешити многе не- вољне и тужне, укрепити нејаке, упутити ожеднеле на извор „воде живе“ од које се не жедни никад, и коначно, бити другима за при- мер како служити господу? бла- годат божија укрепљује све оне који сваки педаљ свога живота ис- пуњавају послушањем, молитвом, трудом и ревношћу у служењу цркви христовој видимо да не жури господ да узима у не- беску вечност оне који ће дати допринос на плану вечног спасења посрнулог ада- мовог потомства „сила се божија у немо- ћи показује савршена“ (2 кор 12, 9), па је тако оздрављење о јована било мало вас- крсење, један тријумф живота над смрћу у ишчекивању општег васкрсења аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство отац јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено залагање јеромонаха амфилохија март / април 2017 63 за вршац ме везује и гроб мога бившег не- раздвојног друга владике висариона, с којим ме је бог био здружио близу неких пе- десет година заједно смо студирали на бого- словском факултету, заједно били придвор- ни монаси у патријаршији; исте смо године и истог месеца хиротонисани за епископе, заједно смо били патријарашки викари, за- једно били епархијски епископи и чланови синода и годинама имали у патријаршији со- бу до собе он је био највиспренији и најлуциднији епи- скоп из наше генерације нико од нас у архи- јерејском сабору није тако познавао црквено право, устав наше цркве и црквене уредбе и правилнике као он имао је и ону изузетну – и у јеванђељу врло цењену особину – да говори човеку истину у лице мени, који сам живео крај њега, није би- ло потребно неко посебно духовно огледало што год је запазио да сам погрешио, одмах би ми без устезања то и рекао а и у самом сабо- ру и синоду није се устручавао да о свему даде свој оштри суд већ осећамо да ће нам он не- достајати далеко више него што смо претпо- стављали скоро сви се ми снебивамо да се не- коме не замеримо он се није устезао да каже шта мисли, ма колико то некоме од нас било неугодно а такви су људи у извесним прили- кама управо неопходни иако смо већ у седамдесетим годинама, ипак нас је некако рано напустио у „мисиона- ру“ је својевремено објављена једна слика ка- ко владика висарион и нас неколико епископа идемо за ковчегом нашег бившег нераздвој- ног друга владике василија жичког више пута смо заједно гледали ту слику и питали се: ко ли ће од нас, који смо на тој слици, сада поћи за братом василијем? испало је, ето, да је влади- ка висарион – иако најживахнији и највитални- ји од нас – пошао први, а и ми ћемо – један по један из његове генерације ускоро за њим често је за живота спомињао да је његов отац, прота слободан, неких седам година ле- жао парализован, и прибојавао се да и њега не снађе та „дуготрајна“ смрт био је, ето, поште- ђен бар те тешке очеве судбине последњих година присуствовао сам на више владичанских сахрана (владике јова- на у нишу, владике валеријана у крагујевцу, епископа макарија у карловцима, епископа василија у жичи) ипак, сахрана владике ви- сариона је однекуд превазишла све, како по броју присутних архијереја тако и народа би- ла је масовнија чак и од неких патријарашких сахрана мислим да је то карактеристично ко- лико за вршац толико и за самог епископа ви- сариона нико није слутио да је био у толикој мери популаран хтео бих још нешто да споменем нико, сем мене који сам крај владике висариона стано- вао, није знао за једну његову прилично нео- чекивану особину имао је обичај да по ноћи иде сам у патријаршијску капелу, која је била на нашем спрату, и тамо пали свеће за умрле свакако у првом реду за своју мајку коју је изу- зетно поштовао и волео извод из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар бр 132, 2/1980
... православној церкви, често су духовно размажени и неће да се хране са богате трпезе оца небеског, јер им воће из туђе градине изгледа слађе међутим, оно је отровно држите се библије али, само по ту- мачењу православних светитеља у којима је обитавао дух истине (стр 218) када христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви васкрснути и ући у тело нашег женика милијарду све- таца, мушких и женских, сви ће истовреме- но ући, у његово једно исто тело зашто? због божанских енергија које су у његовом телу (стр 234) својим свакодневним радом човек одржа- ва крепост свога тела и подстиче све своје способности на стваралаштво и здравље човеково зависи од његова рада, јер радом човек стиче и духовне врлине, као што су разборитост, чврстина и постојаност ка- рактера рад је једини лек против лености из које ничу многи греси, као што су дембе- ланство и беспосленост по друштвеним статистикама установљено је да је главни извор злочина у друштву, слој нерадника (стр 245) већина људи иде у рај зашто? за- то што рађају децу и све те маме и тате, који су живели за своју де- цу, сви они иду у рај, а и калуђери и калуђерице такође, јер и они су рађали: не телесну, већ духовну децу, кроз веронауку, поуку и молитву само мањина, који уживају да муче себе и воле своје мучитеље, демоне, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни „рај“ (стр 322) сваком кинезу и индусу који умире у му- кама, то се урачунава као да је крштен у кр- ви својој јеретик не зна за праву веру, али то за нас није човек за спаљивање, као код римо- католика, он је само човек у заблуди, и он још увек има времена до краја свог живота, јер ће ангели да стигну тамо где ми, лени попови, нисмо стигли у том погледу ми, православ- ни христијани, највећи смо оптимисти да сви људи могу да се покају, и да ће бог, ако се покајемо, избрисати из нашег ума све лоше успомене (стр 326–327) верујемо да ће књига доћи у руке највећег броја православних хришћана, који ће у њој наћи речи којима вреди поклонити време и па- жњу, речи које проширују и освежавају знања, а веру утврђују било би драгоцено да светло дана угледају и друга дела епископа данила: песме, којих је (по речима приређивача књиге) неколико десетина, докторска дисертација, ру- кописна заоставштина, извештаји из епархије будимске, итднадамо се да ће сећања духовне деце владике данила на свог духовног родите- ља, бити записана и објављена аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог март / април 2017 61 ретки су они којима није познато име о јо- вана радосављевића, једног од најуглед- нијих архимандрита спц, професора, писца и летописца, изванредног познаваоца исто- рије спц и сведока драматичних деценија духовног и народног живота, човека умна и духовно просвећена посебно је цењен као духовник, аскета, ревносни богослужитељ и молитвеник одликован је орденом све- тог саве другог реда они који су му бли- ски, данас га зову од миља још и „деда јова“ своје огромно духовно искуство преноси млађима кроз многе беседе, разговоре и об- јављене књиге он је један од ретких срећника који је имао прилику да се монашком подвигу учи од нашег светог владике николаја вели- мировића такође, је познавао и светог ју- стина ћелијског који је на њега снажно ду- ховно утицао а за време постдипломских студија у атини упознао је и светог пајсија светогорца духовни отац јована (још од 16 године) и онај који га је привео мона- шењу био је, тада јерођакон, павле стојче- вић (касније патријарх павле) не можемо, а да не приметимо да је делио простор и време са изузетним духовницима и свети- тељима, и то je била сјајна прилика да се учи истинској побожности од најбољих христових војника нашег времена много је сцена неповратно ишчилело из сећања овога дивног и свима нама драгог архимандрита јована, али, догађај у лето господње 1972 године у месту парадисос, близу атине, никада не може заборавити шта се тада догодило? сведочанство устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита ненад вујић манастир лелић (извор: dobrocinstvors) 62 2 / 2017 тек је био проживео половину садашњег живота, кад је у једном тренутку осетио неиздржив притисак у глави и тежину, и обузе га стање беспомоћности дах смрти се надвио над њим предосећај блиско- сти окончања живота донесе му паничан страх од умирања у тим тренуцима, раз- мишљајући хришћански, замоли је- ромонаха (данас митрополита цр- ногорско-приморског) амфилохија да га исповеди, јер је најбоље пред лице божије ићи претходно окупан у духовној бањи – светој тајни по- кајања након тога, јеромонах ам- филохије му је дао да попије чашу воде у коју је, претходно, закрштавајући уронио честицу моштију св арсенија ка- падокијског (који је крстио светог пајсија светогорца) а потом, легавши на кревет, осетио је како, сав онај притисак и тежи- на, почеше да се спуштају наниже кроз те- ло, пут руку и ногу, и ишчезе све оно што је наговештавало кончину његовог, у том тренутку краткога живота устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега; ваљда се није испунило време да се напусти овозе- маљска позорница пресрећни о јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено зала- гање јеромонаха амфилохија са плановима божијим нисмо упознати и не знамо због чега је свевишњи проду- жио живот нашем оцу јовану можда зато што је у њему видео верног служитеља и сарадника који ће утешити многе не- вољне и тужне, укрепити нејаке, упутити ожеднеле на извор „воде живе“ од које се не жедни никад, и коначно, бити другима за при- мер како служити господу? бла- годат божија укрепљује све оне који сваки педаљ свога живота ис- пуњавају послушањем, молитвом, трудом и ревношћу у служењу цркви христовој видимо да не жури господ да узима у не- беску вечност оне који ће дати допринос на плану вечног спасења посрнулог ада- мовог потомства „сила се божија у немо- ћи показује савршена“ (2 кор 12, 9), па је тако оздрављење о јована било мало вас- крсење, један тријумф живота над смрћу у ишчекивању општег васкрсења аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство отац јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено залагање јеромонаха амфилохија март / април 2017 63 за вршац ме везује и гроб мога бившег не- раздвојног друга владике висариона, с којим ме је бог био здружио близу неких пе- десет година заједно смо студирали на бого- словском факултету, заједно били придвор- ни монаси у патријаршији; исте смо године и истог месеца хиротонисани за епископе, заједно смо били патријарашки викари, за- једно били епархијски епископи и чланови синода и годинама имали у патријаршији со- бу до собе он је био највиспренији и најлуциднији епи- скоп из наше генерације нико од нас у архи- јерејском сабору није тако познавао црквено право, устав наше цркве и црквене уредбе и правилнике као он имао је и ону изузетну – и у јеванђељу врло цењену особину – да говори човеку истину у лице мени, који сам живео крај њега, није би- ло потребно неко посебно духовно огледало што год је запазио да сам погрешио, одмах би ми без устезања то и рекао а и у самом сабо- ру и синоду није се устручавао да о свему даде свој оштри суд већ осећамо да ће нам он не- достајати далеко више него што смо претпо- стављали скоро сви се ми снебивамо да се не- коме не замеримо он се није устезао да каже шта мисли, ма колико то некоме од нас било неугодно а такви су људи у извесним прили- кама управо неопходни иако смо већ у седамдесетим годинама, ипак нас је некако рано напустио у „мисиона- ру“ је својевремено објављена једна слика ка- ко владика висарион и нас неколико епископа идемо за ковчегом нашег бившег нераздвој- ног друга владике василија жичког више пута смо заједно гледали ту слику и питали се: ко ли ће од нас, који смо на тој слици, сада поћи за братом василијем? испало је, ето, да је влади- ка висарион – иако најживахнији и највитални- ји од нас – пошао први, а и ми ћемо – један по један из његове генерације ускоро за њим често је за живота спомињао да је његов отац, прота слободан, неких седам година ле- жао парализован, и прибојавао се да и њега не снађе та „дуготрајна“ смрт био је, ето, поште- ђен бар те тешке очеве судбине последњих година присуствовао сам на више владичанских сахрана (владике јова- на у нишу, владике валеријана у крагујевцу, епископа макарија у карловцима, епископа василија у жичи) ипак, сахрана владике ви- сариона је однекуд превазишла све, како по броју присутних архијереја тако и народа би- ла је масовнија чак и од неких патријарашких сахрана мислим да је то карактеристично ко- лико за вршац толико и за самог епископа ви- сариона нико није слутио да је био у толикој мери популаран хтео бих још нешто да споменем нико, сем мене који сам крај владике висариона стано- вао, није знао за једну његову прилично нео- чекивану особину имао је обичај да по ноћи иде сам у патријаршијску капелу, која је била на нашем спрату, и тамо пали свеће за умрле свакако у првом реду за своју мајку коју је изу- зетно поштовао и волео извод из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар бр 132, 2/1980
Свеска: 354 | Символ вере
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
9
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
...господи возвах између осталог појемо: господ желећиВАСКРСНУТИ 📌 и пале људе, као
човек обилазио је на земљи све исцељујући
болести свих као лекар душа и тела наших
у две познате стихи
...господи возвах између осталог појемо: господ желећи
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- шља, користи свој ум (у заповести то је и свим умом својим, што се односи на разум- ну, словесну способност душе да расуђу- је) поред откривања тајни душевних сила, свети оци тумаче од чега и како своју душу заштитити и не изгубити вечни живот све добро за човека налази се у христу јер до- тема броја психологија, психоанализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходишта која се поново претварају у нова питања и несазнајности светоотачки опит и психологија хаџи драган б поповић 30 2 / 2018 бро не постоји као самостална суштина са- ма по себи, већ постоји само као личносно, ипостасно добро, док је зло безлично и во- ди ка смрти јер се у злу постојање заснива на пропадљивости и одсуству заједнице са богом живот, у хришћанском смислу речи, не означава апсолутно бесконачно биолошко постојање, нити некакво стање загробног живота душа, већ живот за хри- шћанина подразумева лично постојање у заједници са богом, у богу, а то нам без цркве ниједна научна дисциплина не може обезбедити два су зла која данас човека одводе у пропаст: нечастива учења (па макар она била и поткрепљена науком) и порочан живот да бисмо се одбранили од нечасти- вих учења треба да јако и делатно љубимо бога да не би смо били ухваћени у замку порочног живота, треба да истински љу- бимо ближњег не случајно, господ истиче ове две заповести као главне јер се бого- љубље познаје по мери човекољубља, а човекољубље по мери братољубља човек који воли бога он већ живи у цар- ству небеском, а својим делима од света прави дом божији у чувеној причи о пра- ведницима и неправедницима у јеван- ђељу, свети оци виде шест врста љубави према ближњем које су праведници испу- нили, а неправедници нису, кроз биоло- шки и социолошки аспект човека као бића заједнице прве две, односе се на задово- љење телесних потреба човека – глад и жеђ, нахранисте ме, напојисте ме, а оста- ле четири странац бејах примисте ме, наг бејах оденусте ме, болестан бејах обиђо- сте ме, и за творен бих посетисте ме, од- носе се на социолошки аспект човека као друштвеног бића оно што је учињено бли- жњем господ сматра да је њему учињено бог вечни огањ није припремио за љ уде већ за ђавола, али људи се добровољно кроз грех увлаче сами у адске муке, јер је ад место самоизгнанства ипак, ти људи неће бити кажњени због мноштва грехова, мада ће и з бог њих мо рати дати одговор на страшном христовом суду, већ зато што нису чинили добро, а могли су држати божанске заповести је заповест делатне врлинске вере коју сви треба да имамо, ма к ојим се послом или научном дисциплином бавили у свом животу пси- холози и други друштвени и научни рад- ници би боље резултате у свом раду имали када би били заоденути благодаћу божи- јом због тога данас психологија, психоа- нализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходи- шта која се поново претварају у нова пита- ња и несазнајности и тако у бескрај научна сазнања се сваким даном усавр- шавају и надограђују упућујући научнике на истину која је једина корисна у животу онај који стварно надограђује за вечност јесте господ христос чије речи чине свето писмо беспрекорним извориштем истине и учитељем живота стога се бит разуме- вања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили тема броја бит разумевања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније се може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили март / април 2018 31 када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је т елефон звала ме је мо ја пацијенткиња, коју ћемо у овом контексту зва- ти људмила: „могу ли да дођем на консулта- ције заједно са адвокатом?“ ја сам био крајње зачуђен (они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас вели- ка реткост чак и на с уду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за такво нешто ја још нисам чуо) шта, нешто се догодило? – да, ја сам коначно одлучила да се разве- дем од мужа, јер се данас разјаснило, да ме је он фактички покрао ви сте љути и врло очајни због тога што сте му толико веровали – ја сам жртвовала све за њега, а он ми је уз- вратио издајством то је врло болно, осим то- га, кроз два дана, на велики четвртак, код нас ће бити исповест за читав живот (људмила је ове године похађала катихезацију) не опро- стивши, ја немам права да идем на исповест, а не могу да опростим то је за сада немогуће, јер је ра на одвише дубока? – да, ово је вр ло болно ја много праштам, али ово не могу знате ли, људмила, да ви можете, исто оно што сте рекли мени, рећи и богу? – како то? па, ево ви ће те се припремати за ис по- вест, и разматрати ваше односе са мужем и могуће да ћете ви наћи нешто, што ће вам бити могуће да му опростите, и тада ви мо- жете рећи: „господе, ево ја м у ово праштам, али издајство не могу ја бих хтела, али не могу сувише је болно“ принесите на испо- вест све, што буде у вашој души – и љутину, и увређеност, и бол, и усамљеност и када бу- дете говорили, памтите, да је он – тај, коме говорите и од кога очекујете исцељење – у тај исти четвртак он је страдао од издајства, бола и усамљености и молио је ученике да буду са њим, будни, а они су заспали можда ће се код вас устројити ово боље, зато што је код вас исти бол, иста рана ви знате, како калеме гранчицу на дрво? засецају дрво и причвршћују на том месту од- резану гранчицу – „раницу“ на „раницу“, да би се омогућило срастање тешко је замислити шта осећа гранчица, али преко тог места, где су се сјединила два засека почињу да теку жи- вотворни сокови, заједнички за дрво и за но- ву грану а бе з засецања они се не би мо гли сјединити онда је настало ћутање људмила није више говорила о адвокату ово је случај, када су се психотерапија и ис- повест нашли у интеракцији психотерапија је помогла да се уклоне унутрашње баријере на путу ка исповести, а исповест – хтело би се ве- ровати – помаже јој да учини корак у решава- њу оног животног проблема, коме је била по- свећена психотерапија – ако не спасти брак, а оно у крајњој мери, обновити достојанствене људске односе после развода при разматрању теме узајамних односа ис- повести и психотерапије врло често се говори тема броја тенденција психологизма може привести исповести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице исповест без покајања претвара свету тајну у душевно пријатну беседу о себи, а покајање без исповести – прети затварањем у осећање кривице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем исповест и психотерапија превод са руског: небојша ћосовић 32 2 / 2018 о њиховој конкуренцији у контексту савреме- не културе, где је психотерапија тобоже зау- зела место исповести у овоме је вероватно део истине, но ја бих данас хтео да поставим питање у сасвим другој равни: шта нам може пружити искуство савремене психотерапије у пракси исповести и покајања? најопасније за залуталог човека није од- суство пута, него лажне стазе, врло сличне истинским отац александар шмеман је на -звао две такве лажне покајне стазе опасношћу „јуридизма“ и опасношћу „психологизма“ човек скреће на страну „јуридизма“, када разматра покајање првенствено дисципли- нарно и сматра поводом за њега нарушавање норми, закона обратно, он се уклања на стра- ну „психологизма“, када као повод за исповест сматра доживљени душевни неуспех, немир, непријатност јуридизам је склон да своди грех на злочин и види казну као средство за разрешење од греха, а као коначни циљ – обнову правично- сти психологизам хоће да редукује грех на кривицу, средство разрешења греха види у оправдању, а коначни циљ – у умирењу како се ови ставови пројављују у нама за време исповести? у првом случају покајање прелази у разумско тражење одступања свог понашања од готовог кодекса по форми ово подсећа на извештај сама света тајна почиње да се представља по обрасцу судског проце- са, где се покајник, с почетка при припреми за исповест понаша као детектив, који је дужан да за одређено време открије довољну коли- чину преступа, а даље, већ током исповести, он иступа као окривљени и истовремено као тужилац (а понекад и као сведок одбране, који тражи олакшавајуће околности), а свештеник се при овоме подстиче на улогу судије, а и на улогу адвоката („ево ја с ебе не штедим, баћу- шка то мора имати у виду“) но, због чега је заправо, такав начин покаја- ња лош? тиме, што он клизи по површини, не дотичући дубине срца, не тражи корене греха, и због тога што из њега не произилази непо- средно метаноја – промена ума, и тако се сва- ки пут један исти душевни коров наметљиво разраста на истом месту ова „јуридичка“, формалистичка тенденција посебно прети да захвати нашу исповест, ка- да у души нема живог покајног осећања – те је она укочена, окамењена („покајања нема у мени“, „немам покајања, немам умиљења, немам суза утехе“ – молитва после покај- ног канона) а шта ми можемо супротставити овој тенденцији, да бисмо продубили нашу исповест? управо овде може нам нешто сугерисати психотерапија међу методама психотерапије постоји метод, који ја називам „психотерапиј- ском мајеутиком“ сама реч „мајеутика“, под- сећам, означава помоћ при рађању сократ је поредио своје философске беседе са бабич- ком вештином, јер он ни је тежио да у њи ма саопшти готову истину, већ је помагао сабе- седнику да поднесе и породи истину у психо- терапији је смисао мајеутичког метода у томе, да помогне човеку да укључи рефлексију и да новим, свежим погледом обухвати своју уну- трашњу оријентацију ево примера, из кога ће постати јасно, како функционише мајеутика у психотерапијском разговору мој пацијент, филип, од младићких година озбиљно се занимао источњачким учењима, међу њима и јогом, те је у т ом циљу боравио лети у ашраму негде у сибиру, речју, живео је врло напрегнутим духовним животом и све време се занимао самоусавршавањем но, временом он се заљубио, и његова душа је почела да се распиње између две страсти – ка јоги и вољеној девојци када је почела надвла- давати јога, и он је уображавао, да улази у аш- рам и у потпуности се посвећује путу самоу- савршавања, пред његовим очима се јављала слика куће, породичног гнезда, љубави и он је помишљао: „зар ћу ја заувек остати сам?“ и привлачност ашрама се гасила а када би он започео да замишља породични живот – децу, бриге, свакодневицу, онда се плашио, да тамо неће бити места за дуге вежбе, медитацију и читање мудрих трактата„и како ћу се ја онда развијати?“ – опхрвавале су га сумње једном, када сам схватио да се он већ по к о зна који пут врти у истом кругу, задао сам му мајеутич- ко питање: „филипе, да ли је тачно, да ли си ти убеђен, да у сваком тренутку твога живота у тема броја март / април 2018 33 тема броја свим околностима треба да се развијаш?“ ја нисам очекивао да ће ово има ти толики ефекат филип је мало устукнуо и скаменио се у запрепашћењу на неких пола минута у тера- пеутском времену то је врло дуго тек касније, размишљајући о томе што се догодило, ја сам схватио узрок ове запрепашћености идеја „саморазвитка“ постала је за њега толико са- моочигледна, да је он престао да је примећује и природно није могао видети, да је она по -стала за њега кумир (идол) који је управљао његовим животом и управо када је у мајеу- тичком, мало преувеличаном огледалу угле- дао себе, као слугу тога идола саморазвијања, он је био поражен ово је омогућило филипу да продуби свест о себи као слободној личности, која хоће и може да с е развија, али уопште није обавезна да читавим својим животом опслужује идеју развитка шта се може применити из оваквог психотерапиј- ског опита при припреми за исповест, како би помо- гло нашој души да од фор- малног навођења грехова уђе у дубину, ка корену греха? „сагреших лагањем, осу- ђивањем, раздражљиво- шћу“, – опе т и опе т пона- вља човек на исповести како зауставити свест која клизи по површини и дати јој могућност да уђе унутра? замислимо следећи унутрашњи сократов- ски дијалог са самим собом – ти си био раздражен? но, размисли који је био разлог твога раздраженог данашњег раз- говора са својим потчињеним? – то, што је он лењ и није извршио наређење – но, шта је посебно тебе у томе увредило? – вероватно то, што је то моја заповест, а он је оглушивши се о њу показао непоштовање према мени – да ли си у беђен, да на не поштовање мо- раш реаговати љутином? – не, свакако, не морам – но, ако ти сам ниси одлучио да се наљу- тиш, онда шта је то у теби, што те је присили- ло да покажеш раздраженост као реакцију на непоштовање? – па, очигледно, очекивање да ће ме сви по- штовати, а посебно потчињени – то јест у души је убеђење, да ти безусловно заслужујеш поштовање и сви су обавезни да га изражавају? – логички тако следи, али ја се не слажем са таквим убеђењем, оно ми је непријатно – а због чега? – па, то нисам ја, већ неки дебели, надувени од важности одвратни властољубац! овде већ унутрашњи сократ може устук- нути, а ми погледајмо на резултате овог ди- јалога ја с ам мислио, да т реба да с е кајем због тога што сам пројавио љутину, а пока- зало се да се ради у ствари о властољубљу и частољубљу ја сам започео од формалног осуђивања раздражљивости, али сам је у суштини сматрао нормалном реакцијом на своје нерадне потчињене (и у овом покаја- њу се чак видело нешто племенито: иако сам се ја и оправдано разљутио на њих, ја се тим не мање кајем због тога) а показало се да нема никакве оправданости и природности, јер нисам био узнемирен у интересу посла, сарадња духовника и психолога: старац тадеј витовнички и владета јеротић 34 2 / 2018 и због бриге о неком, већ само зато што ми је била повређена сујета ја сам започео од хладне рачунице, а сада је стид прелио моју душу; мени се чинило да сам смирено сагао главу, а показало се, да ја с тојим на испове- сти пред господом, украшавајући се нека- квим папуанским перјем и надувавајући се од свести о сопственом значају како је ово срамно ово нисам ја, ја ово нећу, помози ми господе да све ово стргнем са себе још пре неколико тренутака мислио сам о себи као о високој прелепој палми, која је грациозно спустила своје гране, а показало се, да сам ја у ствари бледи изданак кромпира, који ле- жи у подруму и чија је сва нада у томе, да ће се дотаћи прозорчета, из кога продире зрак светлости руска пословица каже: „риба тражи, где је дубље, а човек – где је боље“ но, ја ми слим да је у ствари све обратно: управо риба тражи где је боље, а човек – где је дубље и када нам пође за руком да уз помоћ мајеутике, о којој смо управо говорили, или некако другачије учинимо напор и од површног „јуридичког“ именовања греха учинимо корак дубље у на- шу сопствену душу, онда се одвијају следеће „промене ума“: као прво, исповест од безличне постаје лич- на, моја; као друго, испод површине сагрешења от- крива се корен страсти; треће, млаки однос према греху смењу- је се оним, ш то се може назвати пекућом хладноћом; и коначно, главно – код нас се јавља шанса да иза к оре греха, иза с лојева блата сусрет- немо некакав чудновато познати лик – не, то уопште није „тројица“ рубљова, него картон- ска иконица домаће израде, која има само јед- ну предност – то смо ми сами а ово је г лавно нама је потребно да се од површности формалне исповести удубљујемо и удубљујемо ка коренима греха не ради то- га, да би доживели задовољство геолога, ко- ји открива нове и нове слојеве наше страсне природе, и не ради тога да би доживели задо- вољство детектива, који открива разгранату мафијашку мрежу, већ да би кроз г рех дошли до самог себе ако се сложимо са тим, да с е покајање крунише радошћу сусрета, онда нај- главније у њему никако није скрушеност или очишћење или исправљање, јер то су само средства, већ то да се пробуди наша личност у супротном, ко ће се сусрести са господом? када господ дође, није добро ако нас он за- текне у не до краја почишћеном и сређеном дому, но и т о је мно го боље, него да д ође у чист, али потпуно празан дом погледајмо сада на другу лажну стазу на пу- ту покајања, коју смо назвали „психолошком“ како се може психологизам јавити у испове- сти? жена се одмах после исповести незадо- вољно жали: „па, ево исповедила сам се – и ништа, уопште нема олакшања“ свакако, осе- ћање олакшања, ослобођења од тежине, од терета (притиска) греха може бити чудесном душевном последицом покајања но, у духов- ном животу се не могу мешати последице са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – да, ја не говорим о томе на шта су мно- ги навикли навикли су на абортусе, раз- воде, ја не г оворим о томе мој задатак је другачији: да људи погледају на себе кроз призму божијег промисла као што се чо- век иначе храни протеинима, мастима, угљеним хидратима, микроелементима и витаминима, али ако једе разбијено ста- кло, пије сону киселину, онда ће морати да кроз одређено време има операцију желу- ца тако и овде, у оваквој, врло важној ду- ховној сфери човековог живота, као што су породица и брак, ако он буде радио све су- протно, уколико све буде испуњено мито- вима, идиотизмима и тиме шта ће ме раз -ведена другарица посаветовати па све ће водити до истог развода, као и код те дру- гарице ако ти стремиш томе, зашто онда све измишљаш и т рошиш новац на г лупе лимузине? и управо је у томе мој задатак, као старог деде – да их упозорим на ту глу- пост и да им кажем: врло пажљиво се бира породица и младожења колико мора да прође времена, према вашем мишљењу, од првог састанка до одлуке да се ступи у брак? – отац јован (крестјанкин) је говорио: го- дину – две ја према мом искуству видим, да је то добар рок али, не треба да томе при- лазимо формално јер дешава се ово: „оче, ево, мој син је напунио седам година и дове- ла сам га на исповест“ – „добро да ли си раз- говарала са њим о исповести?“ – „не“ – „да ли си му некад читала јеванђеље?“ – „не“ – „да ли он зна бар је дну молитву?“ – „не“ – „да ли си с а њим некада постила?“ – „не“ и какве везе има ш то је он на пунио седам година и што су га довели на исповест? да, има седам година, а по узрасту хришћанског живота има четири чист формализам често за време конфликта супруг наводи овакав аргумент: „ја сам мушкарац, ја сам главни“ жена одговара: „ја сам слабија, треба да слушамо мене“ да ли је уопште у породици умесно питање ко је главни – мушкарац или жена? – према замислу божијем, добро би би- ло да г лавни буде мушкарац тако је по -себно изграђена његова психа и његов ум због тога у тешким тренуцима, када то ко је главни игра неку улогу, мушкарац поста- је командир, на пример жена може бити начелник, али неког микроавиационог звања, била би с тарији по зва њу, али ко- мандир ескадриле је веома тешко да буде жена у тенковској бригади је потпуно не- могуће жена, која командује на фронту, је бесмисао, то никада није било и не може никада ни да буде о томе се ради али, рецимо да имамо овакву породи- цу: жена је 15 година старија, има два виша образовања, троје васпитане деце из првог брака, удовица је; мушкарац, видећи њену лепоту, ум, честитост, заљубио се до ушију; она га је две године проверавала, затим му је показала наклоност и рекла „да“ ако је хришћански брак и породица прота димитрије смирнов (извор: dimitrysmirnovru) март / април 2018 39 он паметан човек, наравно да ће она би ти глава породице она ће му предавати не- ке функције из свог пр венства, а он ће их усрдно испуњавати и расти и видиш, после 12–20 година, он ће постати прави мушка- рац и када она због старости буде слабила, он ће је потпуно заменити и постаће глава породице и са великим пијететом ће се од- носити ка њој, зато што га је она васпитала као друга мајка и шта је у томе лоше? треба да урадимо оно што је потребно а који је циљ? мушкарац мора жену учинити срећном, а жена мужа то је угодно богу а не просто: „ћути, глупачо, ја сам главни“ да ли је то љубав? рекли сте: „ када младић постане мушкарац“ ово је врло важно а шта да се ради, ако девојка сматра да њен изабра- ник још увек није постао мушкарац? како да он стекне те особине и да постане заиста прави мушкарац? – па, како тиме треба да се бави његов отац а не жена? – наравно то би било идеално како да се научимо да слушамо и да чујемо једно друго у породици? – увек треба да памтимо циљ и сми сао постојања породице, зашто смо је осно- вали не да бисмо се извежбали у самољу- бљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви често пастири када им дођу двоје који су посвађани, говоре: „обоје сте криви“ да ли су увек обоје криви? или је ипак неко од њих двоје, д
... навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- шља, користи свој ум (у заповести то је и свим умом својим, што се односи на разум- ну, словесну способност душе да расуђу- је) поред откривања тајни душевних сила, свети оци тумаче од чега и како своју душу заштитити и не изгубити вечни живот све добро за човека налази се у христу јер до- тема броја психологија, психоанализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходишта која се поново претварају у нова питања и несазнајности светоотачки опит и психологија хаџи драган б поповић 30 2 / 2018 бро не постоји као самостална суштина са- ма по себи, већ постоји само као личносно, ипостасно добро, док је зло безлично и во- ди ка смрти јер се у злу постојање заснива на пропадљивости и одсуству заједнице са богом живот, у хришћанском смислу речи, не означава апсолутно бесконачно биолошко постојање, нити некакво стање загробног живота душа, већ живот за хри- шћанина подразумева лично постојање у заједници са богом, у богу, а то нам без цркве ниједна научна дисциплина не може обезбедити два су зла која данас човека одводе у пропаст: нечастива учења (па макар она била и поткрепљена науком) и порочан живот да бисмо се одбранили од нечасти- вих учења треба да јако и делатно љубимо бога да не би смо били ухваћени у замку порочног живота, треба да истински љу- бимо ближњег не случајно, господ истиче ове две заповести као главне јер се бого- љубље познаје по мери човекољубља, а човекољубље по мери братољубља човек који воли бога он већ живи у цар- ству небеском, а својим делима од света прави дом божији у чувеној причи о пра- ведницима и неправедницима у јеван- ђељу, свети оци виде шест врста љубави према ближњем које су праведници испу- нили, а неправедници нису, кроз биоло- шки и социолошки аспект човека као бића заједнице прве две, односе се на задово- љење телесних потреба човека – глад и жеђ, нахранисте ме, напојисте ме, а оста- ле четири странац бејах примисте ме, наг бејах оденусте ме, болестан бејах обиђо- сте ме, и за творен бих посетисте ме, од- носе се на социолошки аспект човека као друштвеног бића оно што је учињено бли- жњем господ сматра да је њему учињено бог вечни огањ није припремио за љ уде већ за ђавола, али људи се добровољно кроз грех увлаче сами у адске муке, јер је ад место самоизгнанства ипак, ти људи неће бити кажњени због мноштва грехова, мада ће и з бог њих мо рати дати одговор на страшном христовом суду, већ зато што нису чинили добро, а могли су држати божанске заповести је заповест делатне врлинске вере коју сви треба да имамо, ма к ојим се послом или научном дисциплином бавили у свом животу пси- холози и други друштвени и научни рад- ници би боље резултате у свом раду имали када би били заоденути благодаћу божи- јом због тога данас психологија, психоа- нализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходи- шта која се поново претварају у нова пита- ња и несазнајности и тако у бескрај научна сазнања се сваким даном усавр- шавају и надограђују упућујући научнике на истину која је једина корисна у животу онај који стварно надограђује за вечност јесте господ христос чије речи чине свето писмо беспрекорним извориштем истине и учитељем живота стога се бит разуме- вања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили тема броја бит разумевања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније се може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили март / април 2018 31 када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је т елефон звала ме је мо ја пацијенткиња, коју ћемо у овом контексту зва- ти људмила: „могу ли да дођем на консулта- ције заједно са адвокатом?“ ја сам био крајње зачуђен (они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас вели- ка реткост чак и на с уду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за такво нешто ја још нисам чуо) шта, нешто се догодило? – да, ја сам коначно одлучила да се разве- дем од мужа, јер се данас разјаснило, да ме је он фактички покрао ви сте љути и врло очајни због тога што сте му толико веровали – ја сам жртвовала све за њега, а он ми је уз- вратио издајством то је врло болно, осим то- га, кроз два дана, на велики четвртак, код нас ће бити исповест за читав живот (људмила је ове године похађала катихезацију) не опро- стивши, ја немам права да идем на исповест, а не могу да опростим то је за сада немогуће, јер је ра на одвише дубока? – да, ово је вр ло болно ја много праштам, али ово не могу знате ли, људмила, да ви можете, исто оно што сте рекли мени, рећи и богу? – како то? па, ево ви ће те се припремати за ис по- вест, и разматрати ваше односе са мужем и могуће да ћете ви наћи нешто, што ће вам бити могуће да му опростите, и тада ви мо- жете рећи: „господе, ево ја м у ово праштам, али издајство не могу ја бих хтела, али не могу сувише је болно“ принесите на испо- вест све, што буде у вашој души – и љутину, и увређеност, и бол, и усамљеност и када бу- дете говорили, памтите, да је он – тај, коме говорите и од кога очекујете исцељење – у тај исти четвртак он је страдао од издајства, бола и усамљености и молио је ученике да буду са њим, будни, а они су заспали можда ће се код вас устројити ово боље, зато што је код вас исти бол, иста рана ви знате, како калеме гранчицу на дрво? засецају дрво и причвршћују на том месту од- резану гранчицу – „раницу“ на „раницу“, да би се омогућило срастање тешко је замислити шта осећа гранчица, али преко тог места, где су се сјединила два засека почињу да теку жи- вотворни сокови, заједнички за дрво и за но- ву грану а бе з засецања они се не би мо гли сјединити онда је настало ћутање људмила није више говорила о адвокату ово је случај, када су се психотерапија и ис- повест нашли у интеракцији психотерапија је помогла да се уклоне унутрашње баријере на путу ка исповести, а исповест – хтело би се ве- ровати – помаже јој да учини корак у решава- њу оног животног проблема, коме је била по- свећена психотерапија – ако не спасти брак, а оно у крајњој мери, обновити достојанствене људске односе после развода при разматрању теме узајамних односа ис- повести и психотерапије врло често се говори тема броја тенденција психологизма може привести исповести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице исповест без покајања претвара свету тајну у душевно пријатну беседу о себи, а покајање без исповести – прети затварањем у осећање кривице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем исповест и психотерапија превод са руског: небојша ћосовић 32 2 / 2018 о њиховој конкуренцији у контексту савреме- не културе, где је психотерапија тобоже зау- зела место исповести у овоме је вероватно део истине, но ја бих данас хтео да поставим питање у сасвим другој равни: шта нам може пружити искуство савремене психотерапије у пракси исповести и покајања? најопасније за залуталог човека није од- суство пута, него лажне стазе, врло сличне истинским отац александар шмеман је на -звао две такве лажне покајне стазе опасношћу „јуридизма“ и опасношћу „психологизма“ човек скреће на страну „јуридизма“, када разматра покајање првенствено дисципли- нарно и сматра поводом за њега нарушавање норми, закона обратно, он се уклања на стра- ну „психологизма“, када као повод за исповест сматра доживљени душевни неуспех, немир, непријатност јуридизам је склон да своди грех на злочин и види казну као средство за разрешење од греха, а као коначни циљ – обнову правично- сти психологизам хоће да редукује грех на кривицу, средство разрешења греха види у оправдању, а коначни циљ – у умирењу како се ови ставови пројављују у нама за време исповести? у првом случају покајање прелази у разумско тражење одступања свог понашања од готовог кодекса по форми ово подсећа на извештај сама света тајна почиње да се представља по обрасцу судског проце- са, где се покајник, с почетка при припреми за исповест понаша као детектив, који је дужан да за одређено време открије довољну коли- чину преступа, а даље, већ током исповести, он иступа као окривљени и истовремено као тужилац (а понекад и као сведок одбране, који тражи олакшавајуће околности), а свештеник се при овоме подстиче на улогу судије, а и на улогу адвоката („ево ја с ебе не штедим, баћу- шка то мора имати у виду“) но, због чега је заправо, такав начин покаја- ња лош? тиме, што он клизи по површини, не дотичући дубине срца, не тражи корене греха, и због тога што из њега не произилази непо- средно метаноја – промена ума, и тако се сва- ки пут један исти душевни коров наметљиво разраста на истом месту ова „јуридичка“, формалистичка тенденција посебно прети да захвати нашу исповест, ка- да у души нема живог покајног осећања – те је она укочена, окамењена („покајања нема у мени“, „немам покајања, немам умиљења, немам суза утехе“ – молитва после покај- ног канона) а шта ми можемо супротставити овој тенденцији, да бисмо продубили нашу исповест? управо овде може нам нешто сугерисати психотерапија међу методама психотерапије постоји метод, који ја називам „психотерапиј- ском мајеутиком“ сама реч „мајеутика“, под- сећам, означава помоћ при рађању сократ је поредио своје философске беседе са бабич- ком вештином, јер он ни је тежио да у њи ма саопшти готову истину, већ је помагао сабе- седнику да поднесе и породи истину у психо- терапији је смисао мајеутичког метода у томе, да помогне човеку да укључи рефлексију и да новим, свежим погледом обухвати своју уну- трашњу оријентацију ево примера, из кога ће постати јасно, како функционише мајеутика у психотерапијском разговору мој пацијент, филип, од младићких година озбиљно се занимао источњачким учењима, међу њима и јогом, те је у т ом циљу боравио лети у ашраму негде у сибиру, речју, живео је врло напрегнутим духовним животом и све време се занимао самоусавршавањем но, временом он се заљубио, и његова душа је почела да се распиње између две страсти – ка јоги и вољеној девојци када је почела надвла- давати јога, и он је уображавао, да улази у аш- рам и у потпуности се посвећује путу самоу- савршавања, пред његовим очима се јављала слика куће, породичног гнезда, љубави и он је помишљао: „зар ћу ја заувек остати сам?“ и привлачност ашрама се гасила а када би он започео да замишља породични живот – децу, бриге, свакодневицу, онда се плашио, да тамо неће бити места за дуге вежбе, медитацију и читање мудрих трактата„и како ћу се ја онда развијати?“ – опхрвавале су га сумње једном, када сам схватио да се он већ по к о зна који пут врти у истом кругу, задао сам му мајеутич- ко питање: „филипе, да ли је тачно, да ли си ти убеђен, да у сваком тренутку твога живота у тема броја март / април 2018 33 тема броја свим околностима треба да се развијаш?“ ја нисам очекивао да ће ово има ти толики ефекат филип је мало устукнуо и скаменио се у запрепашћењу на неких пола минута у тера- пеутском времену то је врло дуго тек касније, размишљајући о томе што се догодило, ја сам схватио узрок ове запрепашћености идеја „саморазвитка“ постала је за њега толико са- моочигледна, да је он престао да је примећује и природно није могао видети, да је она по -стала за њега кумир (идол) који је управљао његовим животом и управо када је у мајеу- тичком, мало преувеличаном огледалу угле- дао себе, као слугу тога идола саморазвијања, он је био поражен ово је омогућило филипу да продуби свест о себи као слободној личности, која хоће и може да с е развија, али уопште није обавезна да читавим својим животом опслужује идеју развитка шта се може применити из оваквог психотерапиј- ског опита при припреми за исповест, како би помо- гло нашој души да од фор- малног навођења грехова уђе у дубину, ка корену греха? „сагреших лагањем, осу- ђивањем, раздражљиво- шћу“, – опе т и опе т пона- вља човек на исповести како зауставити свест која клизи по површини и дати јој могућност да уђе унутра? замислимо следећи унутрашњи сократов- ски дијалог са самим собом – ти си био раздражен? но, размисли који је био разлог твога раздраженог данашњег раз- говора са својим потчињеним? – то, што је он лењ и није извршио наређење – но, шта је посебно тебе у томе увредило? – вероватно то, што је то моја заповест, а он је оглушивши се о њу показао непоштовање према мени – да ли си у беђен, да на не поштовање мо- раш реаговати љутином? – не, свакако, не морам – но, ако ти сам ниси одлучио да се наљу- тиш, онда шта је то у теби, што те је присили- ло да покажеш раздраженост као реакцију на непоштовање? – па, очигледно, очекивање да ће ме сви по- штовати, а посебно потчињени – то јест у души је убеђење, да ти безусловно заслужујеш поштовање и сви су обавезни да га изражавају? – логички тако следи, али ја се не слажем са таквим убеђењем, оно ми је непријатно – а због чега? – па, то нисам ја, већ неки дебели, надувени од важности одвратни властољубац! овде већ унутрашњи сократ може устук- нути, а ми погледајмо на резултате овог ди- јалога ја с ам мислио, да т реба да с е кајем због тога што сам пројавио љутину, а пока- зало се да се ради у ствари о властољубљу и частољубљу ја сам започео од формалног осуђивања раздражљивости, али сам је у суштини сматрао нормалном реакцијом на своје нерадне потчињене (и у овом покаја- њу се чак видело нешто племенито: иако сам се ја и оправдано разљутио на њих, ја се тим не мање кајем због тога) а показало се да нема никакве оправданости и природности, јер нисам био узнемирен у интересу посла, сарадња духовника и психолога: старац тадеј витовнички и владета јеротић 34 2 / 2018 и због бриге о неком, већ само зато што ми је била повређена сујета ја сам започео од хладне рачунице, а сада је стид прелио моју душу; мени се чинило да сам смирено сагао главу, а показало се, да ја с тојим на испове- сти пред господом, украшавајући се нека- квим папуанским перјем и надувавајући се од свести о сопственом значају како је ово срамно ово нисам ја, ја ово нећу, помози ми господе да све ово стргнем са себе још пре неколико тренутака мислио сам о себи као о високој прелепој палми, која је грациозно спустила своје гране, а показало се, да сам ја у ствари бледи изданак кромпира, који ле- жи у подруму и чија је сва нада у томе, да ће се дотаћи прозорчета, из кога продире зрак светлости руска пословица каже: „риба тражи, где је дубље, а човек – где је боље“ но, ја ми слим да је у ствари све обратно: управо риба тражи где је боље, а човек – где је дубље и када нам пође за руком да уз помоћ мајеутике, о којој смо управо говорили, или некако другачије учинимо напор и од површног „јуридичког“ именовања греха учинимо корак дубље у на- шу сопствену душу, онда се одвијају следеће „промене ума“: као прво, исповест од безличне постаје лич- на, моја; као друго, испод површине сагрешења от- крива се корен страсти; треће, млаки однос према греху смењу- је се оним, ш то се може назвати пекућом хладноћом; и коначно, главно – код нас се јавља шанса да иза к оре греха, иза с лојева блата сусрет- немо некакав чудновато познати лик – не, то уопште није „тројица“ рубљова, него картон- ска иконица домаће израде, која има само јед- ну предност – то смо ми сами а ово је г лавно нама је потребно да се од површности формалне исповести удубљујемо и удубљујемо ка коренима греха не ради то- га, да би доживели задовољство геолога, ко- ји открива нове и нове слојеве наше страсне природе, и не ради тога да би доживели задо- вољство детектива, који открива разгранату мафијашку мрежу, већ да би кроз г рех дошли до самог себе ако се сложимо са тим, да с е покајање крунише радошћу сусрета, онда нај- главније у њему никако није скрушеност или очишћење или исправљање, јер то су само средства, већ то да се пробуди наша личност у супротном, ко ће се сусрести са господом? када господ дође, није добро ако нас он за- текне у не до краја почишћеном и сређеном дому, но и т о је мно го боље, него да д ође у чист, али потпуно празан дом погледајмо сада на другу лажну стазу на пу- ту покајања, коју смо назвали „психолошком“ како се може психологизам јавити у испове- сти? жена се одмах после исповести незадо- вољно жали: „па, ево исповедила сам се – и ништа, уопште нема олакшања“ свакако, осе- ћање олакшања, ослобођења од тежине, од терета (притиска) греха може бити чудесном душевном последицом покајања но, у духов- ном животу се не могу мешати последице са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – да, ја не говорим о томе на шта су мно- ги навикли навикли су на абортусе, раз- воде, ја не г оворим о томе мој задатак је другачији: да људи погледају на себе кроз призму божијег промисла као што се чо- век иначе храни протеинима, мастима, угљеним хидратима, микроелементима и витаминима, али ако једе разбијено ста- кло, пије сону киселину, онда ће морати да кроз одређено време има операцију желу- ца тако и овде, у оваквој, врло важној ду- ховној сфери човековог живота, као што су породица и брак, ако он буде радио све су- протно, уколико све буде испуњено мито- вима, идиотизмима и тиме шта ће ме раз -ведена другарица посаветовати па све ће водити до истог развода, као и код те дру- гарице ако ти стремиш томе, зашто онда све измишљаш и т рошиш новац на г лупе лимузине? и управо је у томе мој задатак, као старог деде – да их упозорим на ту глу- пост и да им кажем: врло пажљиво се бира породица и младожења колико мора да прође времена, према вашем мишљењу, од првог састанка до одлуке да се ступи у брак? – отац јован (крестјанкин) је говорио: го- дину – две ја према мом искуству видим, да је то добар рок али, не треба да томе при- лазимо формално јер дешава се ово: „оче, ево, мој син је напунио седам година и дове- ла сам га на исповест“ – „добро да ли си раз- говарала са њим о исповести?“ – „не“ – „да ли си му некад читала јеванђеље?“ – „не“ – „да ли он зна бар је дну молитву?“ – „не“ – „да ли си с а њим некада постила?“ – „не“ и какве везе има ш то је он на пунио седам година и што су га довели на исповест? да, има седам година, а по узрасту хришћанског живота има четири чист формализам често за време конфликта супруг наводи овакав аргумент: „ја сам мушкарац, ја сам главни“ жена одговара: „ја сам слабија, треба да слушамо мене“ да ли је уопште у породици умесно питање ко је главни – мушкарац или жена? – према замислу божијем, добро би би- ло да г лавни буде мушкарац тако је по -себно изграђена његова психа и његов ум због тога у тешким тренуцима, када то ко је главни игра неку улогу, мушкарац поста- је командир, на пример жена може бити начелник, али неког микроавиационог звања, била би с тарији по зва њу, али ко- мандир ескадриле је веома тешко да буде жена у тенковској бригади је потпуно не- могуће жена, која командује на фронту, је бесмисао, то никада није било и не може никада ни да буде о томе се ради али, рецимо да имамо овакву породи- цу: жена је 15 година старија, има два виша образовања, троје васпитане деце из првог брака, удовица је; мушкарац, видећи њену лепоту, ум, честитост, заљубио се до ушију; она га је две године проверавала, затим му је показала наклоност и рекла „да“ ако је хришћански брак и породица прота димитрије смирнов (извор: dimitrysmirnovru) март / април 2018 39 он паметан човек, наравно да ће она би ти глава породице она ће му предавати не- ке функције из свог пр венства, а он ће их усрдно испуњавати и расти и видиш, после 12–20 година, он ће постати прави мушка- рац и када она због старости буде слабила, он ће је потпуно заменити и постаће глава породице и са великим пијететом ће се од- носити ка њој, зато што га је она васпитала као друга мајка и шта је у томе лоше? треба да урадимо оно што је потребно а који је циљ? мушкарац мора жену учинити срећном, а жена мужа то је угодно богу а не просто: „ћути, глупачо, ја сам главни“ да ли је то љубав? рекли сте: „ када младић постане мушкарац“ ово је врло важно а шта да се ради, ако девојка сматра да њен изабра- ник још увек није постао мушкарац? како да он стекне те особине и да постане заиста прави мушкарац? – па, како тиме треба да се бави његов отац а не жена? – наравно то би било идеално како да се научимо да слушамо и да чујемо једно друго у породици? – увек треба да памтимо циљ и сми сао постојања породице, зашто смо је осно- вали не да бисмо се извежбали у самољу- бљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви често пастири када им дођу двоје који су посвађани, говоре: „обоје сте криви“ да ли су увек обоје криви? или је ипак неко од њих двоје, д
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
10
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ћеВАСКРСНУТИ 📌 о васкрсењу у последњи
дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот;
који верује у мене ако и умре живеће и сваки
који верује живи
...си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, о
... обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, о
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com