-ВАСКРСНУО-

Свеска: 346 | Свето Предање
... и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда  тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости  јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да по­ро­ди­ца ву­че­тић бит­неод­лу­ке за­јед­нодо­но­си­моусме­ра­ва­моде­цу на жи­вот по бо­жи­јим за­по­ве­сти­мајош ни­смодо­шли до пе­ри­о­дасу­прот­ста­вља­ња,алисе на­да­модаће­мо то ре­ша­ва­ти без мно­го про­бле­ма радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре  заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви христовог гроба у јерусалиму огањ је сведочанство да се на дан велике суботе господ христос као муња спустио у ад и мр- твима проповедао јеванђеље доказ да је на дан велике суботе христос сатро силу ад- ске таме је долазак благодатног огња у јеру- салиму почев од 335године па све до данас благодатни огањ у првим минутима уоп- ште не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали за тили час огањ се раз- несе свуда по храму огањ се брзо разноси по јерусалиму и маслинској гори и целој радост празника усветој земљи свакоглета,огањсилази, мадасеотоме мало зна,и на празник преображења господњег на брдутавор хаџи драган б поповић 42 6/2015 путописи светој земљи већ неколико година и по целој русији, а од ове 2015године разносио се и по свим српским земљама благодатни огањ је само присуство божије, уприличе- но да бога као светлост видимо, а останемо живи сваког лета, огањ силази, мада се о томе мало зна, и на празник преображења го- сподњег на брду тавор (= палата чистоте и светлости) на дан преображења, већ од 18 часова, на тавор пристижу православни поклоници из читавог света богослужење почиње у 22 часа и наставља се светом ли- тургијом која почиње у поноћ неколико хиљада верника сведоци су несвакидашњег догађаја силаска благодатног огња који се појављује изнад цркве светог илије подиг- нутој изнад места преображења господњег присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним ог- њем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присут- не поклоници, паркирани аутомобили, дрвеће и трава бивају потпуно ороше- ни тим небеским миром уз неописиву радост и лепо расположење људи ин- стинктивно подижу и шире руке према небу не би ли тако били ближе загрљају благодатних облака ове године група из београда, бања луке и са влашића, вођени искусним ду- ховником старешином миријевске цркве светог илије оцем милошем мићићем имала је ту част да буде на овом „стра- шном месту“ свеобилне и утешне пре- ображењске љубави божије као што пролећни благодатни огањ долази при дневној светлости, тако овај таворски летњи огањ долази ноћу као мноштва рој запутелих, светлуцавих искрица најбла- годатнијег небеског ватромета сва ова чуда треба да послуже укре- пљењу верујућих, а неверујућима да буду на сведочанство истинитог при- суства божијег свети владика николај поручује свима до краја историје: овај свет је почео чудом, одржава се чудом и завршиће се чудом – другим христовим доласком  присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним огњем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присутне новембар / децембар 2015 43 централно место у светом граду јерусалиму заузима храм све- тог гроба и христовог васкрсе- ња под чијим куполама је смештена и голгота (место распећа), камен миропо- мазања и још 15 светих места који чине овај храм хришћанском светињом над светињама на месту распећа идолопоклоници су у време римске империје изградили храм афродите, а цар адријан је поста- вио незнабожачке статуе са намером да спречи ходочашће хришћана на то све- то место, али су се хришћани окупља- ли на њему константин велики својим миланским едиктом 313 године зау- ставио је прогон хришћана године 324 на првом васељенском сабору у нике- ји јерусалимски епископ макарије по- стиже договор са царом константином о рушењу идолопоклоничког храма по- свећен афродити и изградњи хришћан- ског храма на голготи у то време, света јелена, мајка цара константина вели- ког, допутовала је у јерусалим са наме- ром да васпостави праву веру у бога, те да се на оним местима, која је богочовек христос својим ногама осветио, подиг- ну цркве посебну бригу света јелена посветила је области голготе њен први задатак био је да нађе часни крст овај труд уродио је плодом, пошто је у јед- ној пећини на голготи пронашла часни крст, заједно са друга два крста на који- ма су били распети разбојници када је часни крст положен на једну упокојену жену, она је васкрсла, чиме је пројавље- на његова чудесна сила после овог див- ног чуда, читаво место је очишћено од идола, а потом и освећено тако је ме- сто распећа и погребења христовог по- стало свима доступно уз царску помоћ је започета изградња храма христовог васкрсења на голготи константин ве- лики је сам дао нацрт за њену изградњу радови на цркви васкрсења завршени су 325 године, а освећење је било 336 храмхри­сто­вог гро­ба ихри­сто­вог вас­кр­се­ња црква васкрсења позната је као „константинова базилика“,аделимичанописо њеном настанку записанје уделу животсветог константинаод јевсевија кесаријског јелена јонић 44 6/2015 светиње свете земље године у време сабора у тиру прва цр- ква васкрсења позната је као „констан- тинова базилика“, а делимичан опис о њеном настанку записан је у делу жи- вот светог константина од јевсевија кесаријског године 614 персијски краљ хозрој ii освојио је јерусалим том приликом је- русалим је доживео страшна разарања, а храм васкрсења христовог је био спа- љен персијанци су из храма покрали све највредније дарове, које су дарова- ли константин велики, царица јелена и царица евдокија између осталих дра- гоцености, ту се нашао и дијамантски крст теодосија ii, који је био постављен на голготи; веома вредан крст царице теодосије; путир од оникса (за који се веровало да је сам господ христос на тајној вечери пио из њега); дијадема етиопске царице елисван; свете утвари из соломоновог храма, велики дар ца- ра јустинијана највреднија украдена драгоценост био је часни крст који се налазио на златном постољу на голготи и био запечаћен патријарашким печа- том овај догађај је уздрмао хришћан- ски свет часни крст је, са свим другим драго- ценостима, однесен у главни град пер- сијског царства када је византијски цар ираклије победио персијанце, сам је узео часни крст и донео га у кон- стантинопољ, а потом га је 630 године вратио у јерусалим тај догађај се пра- знује као воздвижење часнога крста, и од тада се у свим православним црква- ма 27/14 септембра празнује тај једин- ствени догађај нови храм христовог васкрсења би- ла је изграђена у византијском стилу калиф омар је 637 године завладао је- русалимом по договору са патријархом јерусалимским софронијем, он издаје декрет (актинаме), којим се осигурава власт ромеја над светим местима и де- финише право и обавезе хришћана од- носи јерусалимских хришћана и мусли- манске власти зависили су највише од односа између калифата и византијских царева године 995 египатски владар ха- ким ибн амрилах разорио је храм вас- новембар / децембар 2015 45 крсења, а преостала је само голгота, као знак светости овог места византијски цар роман iii ће у договору са сином ха- ким амрилаха, дарехом, добити дозволу за обнову цркве васкрсења која ће бити завршена 1048 године године 1099 пред зидове јерусали- ма долазе крсташи у преговорима са муслиманима закључен је споразум о заштити хришћанских светиња исте године, 16 јула јерусалим пада у руке франака и њиховог вође готфрида њи- хова власт ће трајати осамдесет осам година године 1187 саладин прогони крсташе и постаје владар јерусалима саладин је зазидао сва врата на храму, осим главних и поставио прозоре на куполи цркве штете на цркви би биле и веће да није било правовремене ин- тервенције ромејске дипломатије цар исак анђел о свему је обавестио и са- мог султана, после чега саладин изда- је декрет, по коме све цркве у светим местима поново постају власништво ромеја овај декрет ће касније бити по- стављен на самом улазу у цркву од та- да, па све до 1229 године, православни хришћани су имали власт над црквом васкрсења исте године, немачки цар фридрих ii барбароса осваја палестину и постаје владар у јерусалиму поново долази до повратка латинског клира, а православ- нима ће све до 1244 године бити уки- нута сва права и они ће за то време тр- пети велике страхоте египатски султан салех егијуп, 1244 године осваја свету земљу и враћа православнима власт над светим местима, предајући кључ цркве васкрсења грчком патријарху године 1390 црква васкрсења бива потпуно обновљена и реновирана уз помоћ грч- ког цара јована кантакузина почетком 15 века и другим конфе- сијама даје се понешто од светих ме- ста као и делови храма тако су копти добили капелу где је раздељивана риза стражари христовог гроба јерусалимски патријарх са својим братством, епископима, свештен- ством, монасима и другима, води братство светог гроба ово братство има задатак да чува православну ве- ру и света места у светој земљи, и да се залаже за православље у окви- ру братства постоји и подгрупа звана стражари, односно посебна група мо- наха из манастира св константина и јелене ови монаси имају задатак да чувају капелу гроба христовог најма- ње један стражар је код капеле анђела та традиција је успостављена још од посете свете јелене 326 године свети гроб (извор: wwwgrebenkoninfo) 46 6/2015 светиње свете земље господа исуса христа и једно место иза гроба господњег (балдахин) марони- ти су добили капелу на месту „не доти- чи ме се“, а јермени место где су стајали пресвета богородица и свети апостол јован од 1517 године настају трзавице са неправославнима око тога ко треба да поседује кључ храма султан сулеј- ман ће кључ цркве васкрсења предати на чување муслиманима, и та тради- ција је сачувана до данас године 1537 у свету земљу стижу францискански монаси који су мало-помало латинизи- рали мароните и тако преузели њихо- ва света места у храму надаље су пред- ставници сваке конфесије обнављали део цркве који је припадао њима, док је свети гроб остао као што је и био – у власништву православне јерусалимске патријаршије храм васкрсења доживеће нову тра- гедију 1808 године, када ће, непажњом једног јерменског морнара, избити по- жар на иконостасу јерменске капеле од ватрене стихије у цркви је сачуван само гроб господњи ово је било очиглед- но чудо, да гроб господњи уопште није био захваћен ватром великог пожара у цркви васкрсења по трећи пут у својој историји упркос тешкоћама које су правили неправославни и нехришћани, црква је релативно брзо обновљена, тако да ће њено поновно освећење бити 13 сеп- тембра 1810 године после кримског рата, русија, фран- цуска и турска заједно обнављају храм задржавајући status quo тиме су закљу- чени најзначајнији досадашњи радови на храму васкрсења христовог  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo централно место у светом граду јерусалиму заузима храм светог гроба и васкрсења христовог голгота (извор:wwwcapitol-travelcom) храм светог гроба и васкрсења христовог (извор: wwwbiblewalkscom) новембар / децембар 2015 47 протатски храм познатији као про- татон, смештен је у центру кареје, а име је добио по протату, адми- нистративној управи свете горе, који се налази у близини храма храм је посвећен успењу пресвете богородице, најстарији је сачувани храм на светој гори и једини који има облик базилике по предању и из сведочења појединих историјских извора овај храм је подигао цар константин велики, претпоставља се око 320 године, када је обилазио атонску гору тада се сусрео са многобројним ма- лим монашким заједницама којих је нај- више било на месту данашње кареје, због извора воде, климе и конфигурације терена који је штитио од јаких ветрова уз тишину и богату природу идеални за тиховање и по- свећење господу, те је цар константин од- лучио да сагради храм на овом месту вре- меном су земљотреси и гусари више пута оштећивали храм, све до 962 године, када из поузданих историјских извора сазнајемо да је храм обновљен под покровитељством византијског цара никифора фоке храм је тробродна базилика са три по- лукружне апсиде на источној страни сре- дишњи брод је мало издигнут има две отворене припрате – на западној и на се- верној страни, према широком улазном степеништу свештене општине – епи- стасије велику западну припрату поди- гао је влашки војвода јован богдан 1508 године, а северно предворје је подигнуто и изнутра осликано у време прота сера- фима 1538 г о богдановом ктиторству за- падног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву припрате су делом дограђене у xix веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара про­тат­ски храм по предању и изсведочења појединих историјских извораовајхрам је подигао цар константин велики др немања јонић протатски храм са звоником (извор: wwwpemptousiacom) 48 6/2015 светиње свете горе звоник је доскора служио као депо за део библиотеке и архиве мермерни иконостас испред олтара је из x века, а иконе на њему радили су крит- ски мајстори с леве и десне стране у цен- тралном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике два- десет манастира који редовно присуству- ју богослужењу протепистат има ту своје посебно место живопис саборне цркве је настао око 1290 године и рад је манојла панселиноса који је живео у време влада- вине андроника ii палеолога (1282–1328), савременика српског краља милутина чувени фрескописац манојло панселинос уврстио је овај храм са дивним фрескопи- сом у ред најлепших споменика византиј- ске уметности, а само фрескосликарство припада раној фази македонске школе остатке фресака из тог периода наилази- мо још у манастиру ватопед и хиландару у храму се посебно истичу композиције вазнесења, молитве у гетсиманском врту, рођење христово, христос у гробу, ваве- дење богородичино, свети јеванђелист јован са прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника ти су пор- трети права ремек-дела у олтару протатона смештена је чувена икона „достојно јест“ (аксион естин) до- стојно јест главна је икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице на њој је приказана пресвета богородица која држи богомладенца исуса христа, у стилу који се зове елеуса, тј милосрдна поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске упра- ве, цивилних власти, адаптирани просто- ри за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), продавнице, радионице у конацима бораве представници девет- наест манастира у свештеној општини, чланови свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава стотинак калуђера  аутор је уредник сајта hilandarinfo поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе икона достојно јест (извор: wwwathosweblogcom) протатски храм (извор: wwwpemptousiacom) новембар / децембар 2015 49 манастир посвећен икони мај- ке божије тројеручице се на- лази у насељу трешња, засе- ок дробњаци испод авале, и један је од најмлађих српских светиња плац је црква добила од александра дроб- њака који га је из благодарности богу и о јоилу дао нашој светој цркви уз молитву у нади да ће се ту изградити манастир митрополит амфилохије је, мењајући телесно ослабљеног патри- јарха павла, 2008 године поставио и освештао крст на њиви на којој је пла- нирана изградња манастира, но из тех- ничких разлога манастир је по доласку мати злате три године касније грађен под брдом уместо на њему како је пр- вобитно планирано, и то на имању ко- је је купила патријаршија поред ма- ти злате сестринству овог манастира припада и мати јевросима (монахиња ефросинија) вођена десницом божијом исказаном у виду болести, мати је после манасти- ра дуге и бешке (где је била у послу- шању игуманијама јовани и фотини), премештена у манастир ваведење на сењаку, где је провела најтеже дане свог боловања, операције и терапије мати злата је неизмерно захвална игу- манији анастасији и сестринству на свим духовним и физичким условима које је имала у ваведењу, јер, како сама каже, тај период јој је један од најдра- ма­на­стирбо­го­ро­ди­це тро­је­ру­чи­це саизградњомсаме црквепочелосе2013 године,када је,ипоред великежртвеитрудактитораиприложника, матизлата мораладапредузмепосаоусвоје руке кристина давидовић 50 6/2015 ове године је стогодишњица од упокојења војника ми- каила милошевића који се дао свој живот у 24 години његов гроб је био пресудан за мати златино прихва- тање овог великог благослова иначе, мртвог војника је нашао деда једног данас живог парохијана он га је сахранио и по завршетку рата довео родитеље из аранђеловца који га нису вратили у родно место, већ су му на том месту подигли надгробну плочу господ је после толико времена нашао начин да га прослави представљамо вам гоценијих у монашком животу љубав митрополита амфилохија је осетила да је за ту, како је мати мислила, уско- ро мртву монахињу бог одредио нешто друго када јој је говорио о подизању манастира питала се како то да мртав човек подигне манастир њен страх и неверица су се променили једним бо- жијим знаком – гробом војника који је свој млади живот дао за отаџбину ма- ти је, наведена својом болешћу, митр- ополиту рекла: „ја ћу тамо да умрем“, на шта је добила одговор: „и гроб мо- наха је темељ манастира“ на необичне начине пресвета богородица је својом иконом тројеручицом је пројављивала наклоност према нашој мати злати и много времена пре овог великог благо- слова прва икона којој се мати молила била је управо та, већина икона које је каширала по наруџбини биле су такве и тако је дуго спремана за манастир тројеручице мати злата је 2011 године започела изградњу манастира без икаквих мате- ријалних услова, тачније и без здравља и без новца бог започео – бог уредио мати је убрзо почела да се опоравља и снажи, а парохијани су се свим срцем потрудили да и градња успешно крене уочи прве славе је подигнут звоник на прво слављење господа тим зво- ном, одмах по његовом постављању, прекинута је суша обилном кишом и поред тога, изградња овог манастира је изгледала толико немогућа да је и ње- гова светост патријарх иринеј тако помислио господ је допустио да се и то искушење одагна свету архијереј- ску литургију за славу манастира 2014 године служили су патријарх српски иринеј и епископ полошко-куманов- ски јоаким уз присуство 500 верни- ка црква се споља састојала само од стубова, надстрешнице и фолије оба- вијене око олтара, а 500 душа је једно- гласно појало на служби наш патри- јарх је тим поводом рекао да се заиста осетила жива заједница која подсећа на време владике николаја и богомо- љачког покрета и да манастир пред- ставља „украс наше земље и духовни украс свих нас“ први духовни отац мати злате био је и последњи којега је владика николај замонашио – архи- мандрит данило здравковић, због чега су је патријархове речи веома обра- довале велики удео у почетку њеног духовног живота имао је и о василије тарасјев новембар / децембар 2015 51 литургија за манастирску славу о војислав билбија је, као и увек, измамио свима осмех са изградњом саме цркве почело се 2013 године, када је, и поред велике жртве и труда ктитора и приложни- ка, мати морала да предузме посао у своје руке са радом се у протекле две године почињало у јесен, када би се скупили прилози одлучност радника је омогућила да се и по веома лошем времену заврше неопходни радови, што нас поново учи да ништа не може против нас ако је господ са нама у цр- кви никада није хладно, иако су дуго уместо врата и прозора били најлони а ако бог да, црква ће бити освећена за славу манастира 2016 године литургије се служе недељом, празни- цима и другим данима најчешће слу- же свештеници из оближњих парохија, а често долазе и гости велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о воји- слав билбија, наш познати протојереј који живи и дела у холандији отац воја је долазио да служи још у капели (док црква није била изграђена), под- носећи сва искушења која су притом постојала манастир мајке божије тројеру- чице је још увек у изградњи много детаљније о манастиру можете чути од мати злате, ако одете до ње или је послушате на радију послушајмо ма- ти злату и помозимо изградњу мана- стира, а мајка божија тројеручица ће нам за то пружити и своју трећу за- штитничку руку  др ђорђе вуковић велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о војислав билбија мало је сачуваних података о зет- ском митрополиту вавили за- памћен је као блиски сарадник митрополита висариона, којем је најве- роватније био викарни епископ поред висариона, вавила се помиње приликом оснивања цетињског манастира у повељи ивана црнојевића (1485) на трону ми- трополита наследио је висариона (1494) и на њему остао до 1520 године поми- ње га са захвалношћу и јеромонах мака- рије у посветама на првим, међу јужним словенима, штампаним књигама ови подаци били би још сиромашнији да ни- је података из предања оно памти да му је последњи православни владар из куће црнојевића поверио бригу о народу цр- не горе пред најездом турака тако је зе- маљска власт добровољно пренела своја овлашћења на духовну власт и тако је духовна власт прихватила нову дужност и вршила је часно и савесно од време- на митрополита вавиле до митрополита петра ii петровића његоша лик митрополита вавиле сачуван у предању инспирисао је нашег познатог песника ђуру јакшића да га прикаже у историјској драми јелисавета, кнегиња црногорска (1868) за ову драму у стихо- вима, јакшић је консултовао и нашег тада водећег историчара стојана новаковића, ученика ђуре даничића за ову тему, но- ваковић је био посебно заинтересован, јер је и сам у младости писао драму о пропасти државе црнојевића усвојивши новаковићеве савете, јакшић је написао једно сјајно дело у коме се поред родо- љубивих и романтичарских, појављују и теолошки мотиви главна јунакиња комада, јелисавета, пореклом венеци- јанка своју нову отаџбину карактерише као место „где херувими и серавими (тј 52 6/2015 представљамо вам књижевност серафими) умилним гласом славе госпо- да“ на другом месту се наглашава да се овде праве метаније пред иконама у ова- ко богатој духовној атмосфери, јакић из- води митрополита вавилу у сцени доче- ка кнеза ђурђа црнојевића који доводи невесту из млетака док чекају кнеза у скупштинској дворани, вавила говори о пролазности времена („век протиче, де- цо! век за веком“) опомиње на векове силних немањића, тужну судбину срба и тугује за судбином народа који страда у босни, али то прихвата као божију во- љу: „бог је то, хтео, децо, бог!“ прве ре- чи митрополита којим дочекује кнеза су речи добородошлице: „добро нам дошао господару!“ и благослова: „бог нека те благослови, кнеже!“ благослову је ђура јакшић придавао посебно значење и че- сто га спомиње и у овој драми и наредној, у станоју главашу у даљем току радње, митрополит изражава своје саосећање и стрепњу која га је мучила док се кнез није вратио преко немирног мора, на чему му се ђурђе топло захваљује митрополит је благословио и невесту, а затим пожелео срећу новом брачном пару пошто су и сердари исказали своје честитке, митро- полит се подужом захвалном молитвом обраћа господу са почетним стихом „ве- љи (велики) је господ, децо!“ у даљим стиховима вавила хвали господа и њего- ве творачке моћи, похваљује божију ми- лост и упозорава на опасност од божије казне (заправо, цела ова молитва је мали јакшићев омаж његошу) тада кнез наја- вљује да је у венецији мислио и на све- ту цркву, а митрополит подсећа да сваки хришћанин мисао о спасењу треба да но- си као храм у души кнез објављује да је донео штампарију из млетака, на чему се ми­тро­по­лит ва­ви­ла у дра­миђу­ре јак­ши­ћа за ње­гасусвиљу­ди би­лиду­хов­наде­ца октоих штампан 4 јануара 1494 године у ободској штампарији, за време митрополита зетског вавиле (који се помиње у уводном тексту) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 53 митрополит прво захваљује богу и обећа- ва да ће се молити и за дужда тада опози- ција, оличена у лику сердара радоша, из- ражава сумње у стварне дуждеве намере, а владика покушава да га умири остали сердари листом подрже кнеза и обећају помоћ дужду у рату против турака сер- дар радош расрђен због неуспеха улази у сукоб са кнезом и осталима, а митропо- лит му брижно приступа речима: „опро- сти, радошу!“ и покушава да га наведе да сагледа тежину целе ситуације вавилин помирљив тон буди неки запретен гнев у сердару и он се митроплиту обраћа недо- личним речима „ја ти опраштам“, каже владика, и подсећа га да се обазре на бога и божију правду то тек разљути радоша, који запрети да ће митроплиту оскрна- вити надгробни споменик владика оста- је пренеражен, јер сам радош не увиђа како лоше изгледа, а војвода се потпуно предаје гневу после неколико сцена, јакшић прика- зује владику пред цетињским манасти- ром ту владика, после службе, благо- сиља народ који му приступа неколико црногораца се задржи пред црквом и коментаришу његову проповед – како је лепо и потресно говорио и како су му за време беседе из очију сузе удариле од владикиних речи једном црногорцу срце је заиграло, други је хтео у земљу да про- падне, трећи је видео да је мајка божја „у оквиру“ задрхтала, а четврти да је икона подрхтавала док је владика у њу гледао када је најтужније речи изговарао а вла- дика је беседио о тешком положају срба, о претећој турској опасности, о поделама међу сердарима и анатемисао бунтовни- ке ђура јакшић је још приказао како је у тешким тренуцима кнез ђурђе црно- јевић ишао код владике по савет заједно су и у данима коначне пропасти кнез се жали што га узнемирава овако касно, а митрополит примећује да већ годинама нема спокојног сна, па га кнез није мо- гао нешто ни узнемирити на овом ме- сту јакшић хоће да каже како су народне бриге већ одавно узнемиравале владику и нису му дале мирно да спава током са- ветовања са сердарима, владика вавила опомиње на слатке плодове братске љу- бави и на тешке последице које доноси раздор међу браћом и док кнегињу по- чиње да издаје разум у тешким тренуци- ма, митрополит опомиње да тежак терет греха може да слабу душу „у црне дворе пакла уноси“ најезда турака и њихових помагача пробија црногорску одбрану на морачи, код урошевих стијена назив овог места подсећа на светог цара уроша, који је био знамење слободе и достојан- ства под барјаком светог цара уроша, свети кнез стефан штиљановић је са од- редима паштровића доселио у војвођан- ске пределе за ово предање, јакшић је вероватно знао, поготову што су остаци ове заставе очуване и до данас после од- лучујуће битке, на кнежевом двору оку- пљају се и поражени и побеђени, и кнез ђурђе црнојевић и његов потурчени брат станиша овај сабор отвара вави- ла пригодном молитвом на поменутом сабору, кнез поверава бригу о народној слободи митрополиту вавили („у старе руке прими кормило“), а станиша одлази посрамљен владика још једном даје бла- гослов свима и наговештава опроштај: „бог даје благослов, и опроштење греха свакојег“ тако је вавила, из народног предања, засветлео у јакшићевој драми као незлобива личност и неуморни про- поведник вере христове, који, неукаљан борбама око престола и личним стра- стима, преузима бригу, мада већ стар, у неизвесном тренутку историје о даљој судбини покореног народа за њега су сви људи били духовна деца, међу који- ма није правио разлику сећао се дана старе славе и јунака достојних пошто- вања заискрио је у најлепшим стихо- вима које је један српски родољубиви песник посветио зетском епископу у својој драми  54 6/2015 књижевност приликом разговора са људима у об- зир је потребно узети њихове по- гледе на свет, способност прихвата- ња и особености мишљења наравно, није могуће одмах дефинисати целокупност ових особина у човеку који се обратио са неким питањем међутим, по карактеру и начину формулисања самог питања могу се направити неке претпоставке не може се не узети у обзир да савре- мени свет, средства масовног инфор- мисања, начин живота и односа актив- но делују на људску свест, формирају начин мишљења и убеђења многи од људи који долазе у храм имају површна знања о православној вери, слабо су мо- тивисани за духовно-морални живот последица заборављања православ- них традиција огледа се у формирању вере у обред, вере у амајлије и сујеверја полазећи из ових особености погледа на свет, оваква особа и једноставно пи- тање поставља са одређеним, можда, су- јеверним контекстом православна вера се доживљава једино као одавање дуга историјским и национално-културним традицијама и често се меша, а понека- да и истискује вером у амајлије, уроке, гатања, хороскопе велику опасност представљају јереси и секте које се интензивно шире, про- паганда магије и окултизма, кабала и теософија, астрологија и хипноза, коди- рање и медитације, биоенергетска дело- вања на човека, парапсихолошке методе „лечења“ све ово упропашћује и обога- љује бесмртну људску душу човек који долази у храм у свом по- гледу на свет може имати и ставове ко- ји су се формирали као резултат атеи- стичког васпитања, такозване печате посткомунистичке свести, где је вера помешана са неповерењем, подозрењем и осуђивањем ту своје место заузима и зараженост духом времена – потрошачки однос према цркви: „све се може купити, за- казати, платити“ дежурним хришћанима у парохиј- ској саветодавној служби дат је задатак прак­тич­ни са­ве­ти за раз­го­вор са љу­ди­ма ко­ји до­ла­зе у храм не можесе не узетиуобзирдасавременисвет, средства масовног информисања,начин живота и односаактивноделују наљудскусвест,формирају начин мишљења иубеђења превод са руског: станоје станковић новембар / децембар 2015 55 идите и научите све народе да покушају да издвоје категорије људи који долазе у храм у зависности од њи- хових питања, интересовања, убеђења, мотива за долазак и понашања у храму и да, ослањајући се на сопствено иску- ство, предложе могуће прилазе и пре- поруке приликом разговора са различи- тим групама људи условно су издвојене следеће групе људи: l стални парохијани храма који редовно приступају тајнама; l људи који се уцрквењују, који ретко приступају тајнама; l људи који не учествују у тајнама, који долазе у храм само на празнике: за васкрс да освете јаја, за – врбице да освете врбине гранчице, на педесетницу да исплету венчиће, на преображење за освећено воће, на богојављење по освећену воду; l људи који долазе на позив родбине на тајне венчања, крштења или помене; l људи који долазе да освете крстић, аутомобил; зову свештеника да освети стан; l људи који долазе због жалости, болести; l људи који долазе из радозналости, из досаде (пре свега омладина); l људи на поклоничким путовањима; l психички болесни људи; l људи из секти, биоенергетичари, „исцелитељи“; l људи који дошли по савету биоенергетичара, „исцелитеља“ свака од указаних група људи захтева и одређени прилаз у контакту редовни парохијани ретко долазе са питањима до дежурних њима је по- требно јасно одговарати на постављена питања и не бојати се рећи: „не знам“ потребно је у случају незнања предло- жити обраћање свештенику у броју људи који ретко долазе у храм постоје особе које су расположене за раз- говор, њима је могуће прићи и предло- жити помоћ међутим, постоје и особе које желе да буду саме у храму, обиђу, по- гледају – таквима је најбоље не сметати са добронамерно расположенима и људима који се интересују за црквени живот може се започети разговор са ре- чима о икони испред које се поставља- ју свеће са људима који су усмерени на конкретну икону најбоље је ограничити се само одговором на постављено пита- ње да не бисмо испровоцирали негатив- ну реакцију људима који долазе у храм из радо- зналости, досаде, посебно младим љу- дима, могу се показати иконе, исприча- ти нешто из житија светих, историје храма дешава се да човека занима само историја храма, али се затим покреће разговор о души, вери, хришћанском животу притом је потребно да се узме у обзир да се млади понекада стиде да питају први људи који долазе у храм пред опера- цију која их очекује, посебно су распо- ложени за контакт, пажљиво слушају са- вете њима се може предложити да купе молитвеник, замоле молитву за здра- вље, припреме се за исповест и приче- шће притом није потребно никоме обе- ћавати исцељење, исправљање животне ситуације, иако и не треба одрицати да је тако нешто могуће главно је да људи осете саосећање, а на даље стекну наду и лични однос са богом многи од људи који долазе у храм го- воре да имају „веру у души“, своје пред- неопходно је учити се животу по вери, учествовати у саборној молитви ван цркве нема спасења 56 6/2015 идите и научите све народе ставе како и шта чинити у цркви, не слажу се увек са онима који покушавају да им кажу на који начин се понашати у храму, како се правилно прекрстити, у каквој одећи доћи у храм они нису расположени да се потчине црквеним правилима међутим, ако је могуће, по- требно је упозорити их да за спасење „вера у души“ није довољна, објаснити им да „вера у души“ представља лажно осећање, духовно слепило потребно је да вера буде присутна у животу неоп- ходно је учити се животу по вери, уче- ствовати у саборној молитви ван цркве нема спасења може се навести следеће поређење: доћи у храм и не учествовати у тајнама исто је што и бити позван на празнич- ну трпезу, доћи, стајати око стола, али ништа не пробати са њега или тешко болестан човек долази у ординацију ис- кусног лекара који је многе излечио, по- седи тамо мало и одлази не обративши се за помоћ, без разговора о сопственој болести међу људима који долазе у храм че- сто се сусрећу људи који су под ути- цајем сујеверја повезаних са правил- ним постављањем свећа, помињањем упокојених, са смрћу, освећеним предметима, осве- ћеном водом, итд таквим људима је потребно јако па- жљиво и деликат- но, да се не увреде, објаснити да неки моменти на које они обраћају ве- лику пажњу реал- но за спасење душе нису суштински, а можда чак и оме- тају спасење пра- вославни верујући човек не треба да обраћа пажњу на сујеверја сујеверја се само чине оства- рујућим, када људи у њих верују, а у го- спода се не уздају не смемо се смеја- ти таквим људима, они желе и труде се да чине све правилно, једино што њи- хова „правила“ немају никакав смисао и разумно објашњење  извор: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, санкт- петербургская епархия 2009, стр 15–18 христос и свети мученик мина, икона из египта (6 век), данас се чува у лувру у паризу (извор: azbykaru) новембар / децембар 2015 57 у време када поново постају актуелни покушаји фалсификовања српске историје како би се попуниле прве стране историјe jедног народа и обезбедило место у уне- ско-у, подсећамо се вредности нашег културног наслеђа на косову и метохи- ји ризнице у којој су, божијом промисли, светиње подизали, достојни имена и рода, православни преци oбилазак светиња косова и метохије права је прилика да се „обнови градиво“, утоли духовна жеђ и от- крије још неки део богатог мозаика српског православног наслеђа косова и метохије са благословом патријарха српског г иринеја, путујемо у организацији независне асоцијације студената и организације „сви за космет“ која, на че- лу са вођом пута зораном ћирићем, носи и хуманитарну помоћ за народну кухињу „мајка девет југовића“ у грачаници у ве- черњим часовима окупљамо се на паркингу народне библиотеке у 8 ујутру прелази- мо административни прелаз мердаре, без посебног задржавања, због претходне на- јаве и доставе списка путника, када нам се прикључује полицијска пратња пролази- мо поред звечана и косовске митровице и скрећемо ка југозападу покрајине две тре- ћине хоризонта прекрива ланац проклетија, ходочасно путовање на косово и метохију лела марковић сви путеви косову и метохији воде, светој српској земљи пре или касније калдрмом ка југу прво оном замишљеном којом се враћамо коренима а потом и оном стварном, поплочаном носталгијом и боготражењем црква покрова свете богородице црква-брвнара светог јеремије фотографије: лела марковић 58 6/2015 путописи манастир пећка патријаршија манастир пећка патријаршија, припрата фотографије: алекса стојковић „српски арарат“, како га назива бард срп- ског песништва, сада упокојени, момир војводић све заједно, оставља нас без да- ха: спој дивље лепоте непрегледног пла- нинског венца и питоме зелене равнице која се простире под њеним ногама већи- на плодних поља и кућа више није српска без гласа, путници посматрају и фотогра- фишу призор преливања снежних облака на врхове проклетија водич кроз овај крај су нам пензионери из пећи сетно набра- јају називе села, преплићући описе некада- шњег живота у питомој метохији на путу ка гораждевцу, скрећемо на ло- кални пут иако под ознаком evropa наш аутобус буди радозналост албанаца из оближње кафане који незадовољних ли- ца крећу ка аутобусу не заустављамо се село се први пут помиње у повељи краља стефана првовенчаног манастиру жичи, из 1220 године у близини старе цркве, 1926 године, саграђена је нова црква, по- свећена покрову пресвете богородице испред цркве нас дочекују отац југослав и месни учитељ са мештанима у цркви, свештеник нам говори о историјату цркве, некадашњем и садашњем тешком живо- ту преосталих срба покрај села протиче пећка бистрица, речица бирка, као и та- козвани „јаз“ у �

Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар�