Претрага садржаја

Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... и оваква љубав је „луда љубав бо- жија према човеку“ истом овом и оваквом „лу- дом“ љубављу смо призвани да волимо, живи- мо и поштујемо слободу сваког човека савремени хришћани су суочени са таласи- ма бројних искушења која нас из дана у дан све више запљускују; имајући на уму ову чињеницу, на који начин је могуће сачувати радост васкрсења? – савремени човек се налази пред највећим изазовом и парадоксом модернизоване сло- боде где му је „све дозвољено“ са друге стра- не, индивидуализам, самодовољност, и изола- ционизам су пратеће компоненте савременог друштва, оптерећеног технолошким напрет- ком у такво друштво, важно је да се унесе дух радости, љубави и васкрсења, да хришћани пронађу начин и пут којим ће непрестану ра- дост живота и васкрсења да откривају и пре- несу модерном човеку тема броја богословље и љубав божија није нешто о чему само треба да се говори важно је, да се несливено сјединимо са речју божијом, да она постане ми, и да волимо разговор са дипломираним теологом миланом ивковић истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење разговор водио: бранислав илић јул / август 2019 33 тема броја сведоци смо погрешног поимања хри- шћанског живота као нечег строго јури- дичког шта можете рећи о слободи у вери, указујући на правилне основе хришћанског етоса? – најчешће, тамо где нема слободе и истине у духу, јавља се једна веома озбиљна болест друштвеног живота, а самим тим и хришћан- ског друштвеног живота, коју препознајемо као лицемерје читајући јеванђеље можемо да се уверимо да је христос водио велику борбу против лицемерја и лицемерâ заправо, лицемерни начин живота не представља само дефектно морално понашање и вештачко, од- глумљено подражавање врлинског живота, већ је у својој суштини хула на духа светога (мт 12, 31) пошто се лицемерје представља као узвишен морални живот, оно имитира и глуми слободу, љубав, стваралаштво и жи- вот, а са друге стране успоставља конвенци- оналност (примена безличних и формалних дужности), у којој човек има потешкоћа да се развије као слободна, стваралачка, јединстве- на и непоновљива личност заправо, лице- мерје се директно супротставља слободи која је и „неограничена искреност“ лицемер поку- шава да неутралише јеванђеље он не ствара, а спречава и друге да стварају (да буду сло- бодни у вери) он се чврсто држи својих уста- новљених слепих правила лицемерје изопа- чује личне и друштвене односе јер се темељи на безличности и страху од слободе лакше је ухватити се за „сукњу“ безличних правила не- го бити слободан и храбар у духу светоме у најразличитијим учењима философије, психологије итд слобода се најчешће схва- та као слобода избора, где сам слободан да изаберем, примера ради, између добра и зла хришћанско схватање слободе се ма- нифестује на другачији начин позвани смо да постанемо слободни у вери, и верујући у слободи слобода и слободни се рађају 34 4 / 2019 и пројављују у духу светом, и то кроз не- устрашиву борбу и подвиг дај крв и прими духа таква слобода је изнад сваког избора, колебања и испитивања, јер истинска не- конвенционална слобода ствара сопстве- не разлоге, уместо да им се подвргава ти разлози су увек искрени и аутентични ко- лебање, бирање, упоређивање и тражење ауторитета је својствено подвојеној, рас- цепљеној вољи, која и не зна шта хоће, али може да изабере бог је изнад избора бог се не колеба и не изабира да ли воли или не воли свет и човека стога, сви гладни и жедни истинске слободе ће се наситити и ослободити у духу светом који ослобађа без мере да ли то значи да је слободна воља велики дар божији који је дарован сваком човеку као боголиком бићу? – да, између бога и човека постоји највећа сродност, и она се управо огледа у дару сло- бодне воље како схватате заповест божију: поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи? – пре свега, желим да се осврнем на саму реч поштовање, и њено значење реч поштовање потиче из латинске речи aestimare, што значи вредновати, уважавати, указати достојанство, ценити, рангирати значи, имати поштовања према некој особи, једнако је указивању изузет- не вредности и части тој особи у заповести коју сте навели, управо се говори о указивању изузет- не вредности и уважавања према родитељима важно је да се нагласи чињеница да се по- штовање понекад користи и схвата у негатив- ном смислу, ако се заснива на застрашивању и изнуђеном поштовању истинско, непатворено поштовање има најчешће позитиван смисао, и подстиче на љубав и дивљење питање по- штовања јесте и питање ауторитета, културе и васпитања стога, заповест да се поштују роди- тељи јесте мала породична школа у којој нау- чимо да поштујући и волећи родитеље, ценимо и уважавамо сами себе, па и све остале људе али, у савременом добу често се среће- мо са дисфункционалним породицама ов- де не треба да заборавимо да поменемо и децу из домова без родитељског старања такође, треба да се присетимо владике лонгина (черновицког), игумана бенчен- ског манастира у украјини који је одгајио више од 400 одбачене деце и сирочића, од чега је четрдесетак заражено хив вирусом, стотињак је рођено са инвалидитетом или сметњама у развоју какав је њихов пут и однос према поштовању и према запове- сти о поштовању родитеља? обавеза и за- датак цркве јесте да, као на примеру вла- дике лонгина, својом делатном љубављу прекрива све недостатке јер, жао ми је све деце на свету, и зато плачем за сву невину децу и за сирочиће, каже и поучава нас ста- рац силуан тема броја свети оци говоре: бог може све осим да примора човека да га воли то је хлеб који бог дели са човеком, и љубав која се добровољно одриче своје моћи заправо, ова и оваква љубав је „луда љубав божија према човеку“ истом овом и оваквом „лудом“ љубављу смо призвани да волимо, живимо и поштујемо слободу сваког човека јул / август 2019 35 тема броја као вероучитељ сте оставили велики траг и на пољу православног катихизиса – верске наставе да ли бисте поделили са нама неки занимљив детаљ из ваше катихетске службе? – искуство рада у школи као професор вер- ске наставе је нешто што је на мене утицало на изузетно афирмативан начин то искуство ми је помогло да се бавим богословљем на практичан начин, и то из угла савременог све- та, друштва, и да разумем његове потребе, и начин размишљања постоји много лепих тренутака, догађаја и доживљаја којих могу да се сетим из свог вероучитељског искуства у њих спада и сећање на једног ученика који је са грађанског васпитања прешао да слуша часове верске наставе то је било у другом разреду гимназије када се опкладио са друго- вима како ће до краја свог гимназијског шко- ловања доказати да је све оно што се учи на часовима верске наставе заправо фантазија, измишљотина, и да нам је вера апсолутно не- потребна по завршеном четвртом разреду гимназије, тај исти ђак је уписао православни богословски факултет таквих и сличних при- мера има доста у искуству свих вероучите- ља оно што је за цркву сада најважније јесте чињеница да је верска настава добила своје значајно место у образовно-школском систе- му вероучитељи су наши најснажнији борци и исповедници вере, који свакодневно сведо- че христа себе сте уградили и на пољу ширења речи божије писаним путем, објављујући тексто- ве у православном мисионару, званичном мисионарском гласилу српске православне цркве за младе према вашем мишљењу, ко- лики је значај мисионарења у цркви христо- вој, данас у 21 веку? – црква се од самог настанка па све до данас, пројављује и кроз мисионарски аспекат запра- во, када кажемо мисија цркве у свету, мисио- нарски значај цркве, ми одиста говоримо о чо- векољубљу цркве ово човекољубље се огледа у бризи, старању и љубави цркве за сваког чове- ка, и за све угрожене чланове друштва: сирома- шне, старе, гладне, децу која су у сиротиштима, људе по болницама, оне који болују од болести зависности (алкохол, дрога) и неизлечивих бо- лести, итд црква има задатак да се непрестано ставља у службу милостивог самарјанина у бри- зи за своје ближње кроз своју активну и мило- срдну мисију, црква пројављује љубав божију пред крај нашег разговора и заједничког промишљања, да ли бисте упутили неку по- руку у духу свега реченог? – војни хирург и православни митрополит антоније (блум), често је говорио да бога не можемо да сретнемо у површним односима са људима, са догађајима, са самима собом, зато што бог не живи површно све док се не сусретнемо лицем у лице са ужасом или лепо- том, ми пролазимо поред бога, и поред дуби- на вечности стога, у складу са овим речима, битно је да се охрабримо, очовекољубимо, и да се не плашимо дубина, како сопствених, тако и дубина вечности благодаримо вам на садржајном разгово- ру, упућујући срдачну молитвену жељу да останете у радости васкрсења и у љубави христовој! – хвала вама на указаној прилици за разго- вор нека би дао господ, да љубав његова укре- пљује вас и све вредне сараднике православног мисионара, као и верно читалаштво овог дивног часописа!  заповест да се поштују родитељи јесте мала породична школа у којој научимо да поштујући и волећи родитеље, ценимо и уважавамо сами себе, па и све остале људе 36 4 / 2019 владавина краља милутина започела је под необичним околностима његов брат, краљ драгутин, пао је са коња испод утврђеног града јелеча и повредио ногу прикован за постељу, драгутин се посветио размишљању о свом дотадашњем животу схватио је да се тешко огрешио о оца и да се није покајао, па га је стигла небеска казна у знак покајања, одлучио је да престо пре- пусти свом млађем брату милутину тек што је ступио на престо, мајка је подсетила сина милутина да се нису на прави начин одужи- ли покојном архиепископу јоаникију наиме, када је својевремено дошло до преврата, св јоаникије с е солидарисао са краљем уро- шем и пошао са њим у изгнанство, где је на жалост преминуо син се сагласио са мајчином жељом, па је јелена пренела ар- х иеп ископ о- ве мошти у сопоћане, и положи- ла поред урошевог гроба та- ко да два страдалника почивају један поред другог тако је са примерима покајања отпочела ми- лутинова владавина читавог свог живота милутин је веома во- дио рачуна да се не огреши на о успомену о на родитеље негде поткрај 1302 године хиландарски монаси су приступили краљу милутину и замолили га да изађе у сусрет њиховој молби они су имали једну даровну повељу његовог оца која се, у бурним вре- менима, нашла доста оштећена и према томе неупотре- бљива како је пове- љу требало поново издати, милутин је сазвао савет који су чинили краљица- мајка јелена, архи- епископ јевстатије други (1292–1309) и епископи српске цр- кве краљица јеле- на је подсетила окупљене на по- божне намере свог почившег супруга ис- ход саветова- ња сажима једна рече- тема броја обнављајући, након смрти мајке јелене, разрушену цркву св стефана, краљ милутин је издао ктиторску повељу у којој је истакао да се, познавајући живот својих родитеља и прародитеља, старао да њихове заповести чува неизменљиво и непоколебљиво свети краљ милутин о својим родитељима др ђорђе вуковић јул / август 2019 37 тема броја ница нове повеље: „стога, када је схватило краљевство ми да је оштећена хрисовуља господина ми и оца великог стефана уроша, договори се краљевство ми са архиеписко- пом другим јевстатијем, и са госпођом мо- јом мајком, краљицом јеленом и са свима епископима српским – епископом зетским иваном, епископом рашким филипом, епи- скопом звечанским данилом, епископом хвостанским јованом, епископом хумским јевстатијем, епископом призренским да- мјаном, епископом топличким герасимом, епископом будимљанским германом, епи- скопом липљанским антонијем, епископом скопским николом, епископом дабарским јованом, епископом моравичким кирилом – те преписах овај хрисовуљ свете богоро- дице хиландарске“ детаљно су пописана имања наведена у оштећеној хрисовуљи, а поменути савет се бавио и питањима пче- лињака краљ урош је поклонио село за- хак на пећкој бистрици и на њему уљаник са пчеларима (браћа добрко и братослав, брајен, гнуса) њихова једина обавеза је била да пчеларе „а ако у неком тренутку пропадне уљаник, да га ти пчелари поста- ве о свом трошку“ потврђен је и уљаник у трновцима, ниже доње хоче и са њиме два пчелара, такође дар краља уроша тада је краљ милутин пожелео да очев дар допуни својим приносом поред дара за свој пирг који је саградио у хиландару (1302), он је приложио пчелињаке о коме су се брину- ла три краљева пчелара (ђурђиц, радослав и продан), који су имала права и обавезе исте као горе наведени пчелари из уроше- вог времена о пчеларима су требали да се брину калуђери из пирга („калуђери пиржа- ни“), па чак и да их штите од сваке напасти и невоље после смрти своје мајке, краљ милутин је завршио обнову разрушене цркве св стефа- на и о томе издао ктиторску повељу (1314/16) у уводу светостефанске повеље, он истиче своје породично порекло – од прадеде све- тога симеона немање, преко деде краља стефана првовенчаног, у анђеоском лику нареченог симона, којег помиње заједно са светим савом, до оца великог краља стефана уроша (првог), такође прозваног у анђеоском лику симон монах милутин је истакао да је упознат са њиховим животом и да се старао 38 4 / 2019 да њихове заповести чува неизменљиво и непоколебљиво, вероватно мислећи овде на житија светих где су њихове поуке биле запи- сане описујући даље своје мотиве којима се руководио приликом грађења ове задужби- не, милутин је истакао да је поштовао све што су узаконили родитељи и прародитељи, а на самом крају он наглашава да је прегледао и потврдио све повеље које су они издали под родитељима се очигледно мисли на уроша и јелену, а под прародитељима на урошеве ро- дитеље, стефана првовенчаног и ану (дандо- ло) потврђујући појединачне прилоге својих предака на краљевском трону, за село туши- мље у зети и село храстије у зети прибеле- жио је – „нађох записано од оца ми и матере“ ово је ретко место где се истиче да су урош и јелена заједнички одлучили о истом питању и овде је, можда, реч о њиховој заједничкој повељи краљи- ца јелена се, иначе, бавила одређивањем међа поје- диних села, као што је то познато из њене повеље за краљевско село затор, где је повучена граница овог сеоског насеља према которској општини милутин је истакао да потврђује грани- це једног села морјана изме- ђу плава и будимља које је припадало области њего- ве мајке, а испоштовао је и одредбе из повеље свог светог стрица: „а жрносек како је био за време владислава, тако да буде и свагда“ у повељи за грачаницу, коју је такође об- новио (1321), свети краљ милутин се поно- во позива на повеље које су издали њего- ви родитељи и прародитељи краљ поново говори о себи у првом лицу множине („кра- љевство ми“) и посебно издваја да није из- менио очеву повељу по питању бањске „и виде краљевство ми да је бањска уписа- на у очевом ми хрисовуљу, и не узедох из очевог ми хрисовуља“ промене су наста- ле по питању бања у сухогрлу („које беху такође уписане у очевом ми хрисовуљу“) и које је краљ милутин поклонио дабарској епископији, а у замену за њих дао поседе у пологу (место одри са црквом светог димитрија и њеним људима, планинама и свим међама) и боркова имања у подбре- зима и љашцу, са властелиновим двором приметно је да је краљ дао у замену више него што би се очекивало за бање у су- хогрлу, делом зато што је одступио од очевог хрисовуља, делом због значаја бања у средњем веку краљ милутин се у званичним документима увек са поштовањем одно- сио према успомени на своје родитеље, а особито према оцу којег је увек називао велики краљ то краље- во одређење испошто- вао је и свети данило пећки, и као такво га унео приликом пи- сања житија светог краља уроша  тема броја потврђујући појединачне прилоге својих предака на краљевском трону, за село тушимље у зети и село храстије у зети прибележио је – „нађох записано од оца ми и матере“ јул / август 2019 39 у породици карић важи она стара изрека: „породица је најсигурније место“ баба је- фимија је рођена у пећкој патријаршији, отац јој беше прота, те је, иако је рођена давне 1871 године, била писмена у првом разре- ду гимназије у пећи 1964 у гимназији 11 мај било је много ученика из северне црне горе и свима им је било интересантно кад дођу у кућу породице карић како баба чита новине дневни лист политика је у њиховој кући био традиција имали су срећу да им је читала ју- начке народне песме о марку краљевићу, ба- новић страхињи, милошу обилићу, милану топлици, старом југ богдану, девет југовића, ивану косанчићу „то нас је напајало“, каже г драгомир: „такво васпитање и дух су у крви породице, оно се преноси с генерације на ге- нерацију наша породица је дубоко патријар- хална и православна“ њихова мајка мати ан- гелина је из ђаковичке породице јанићије и даница су се у младости заветовали да када се један упокоји други оде у манастир тако је и било када је јанићије преминуо, њего- ва удовица даница се замонашила и постала мати ангелина напуниће, ако бог да, у јану- ару 100 година на слави, патријарх иринеј јој је честитао 99 рођендан, рекавши: „мати, боже здравља, следеће године 100 година“ мајка се окреће и каже: „ваша светости, па то је сутра“ код ње и даље постоји јака воља за животом каже: „децо, да ми се мре, не мре ми се биће времена и за онај свет, а док смо на овом свету имамо своју мисију, да својим примером подижемо наше унуке, праунуке, чукунунуке“ и, ето, бог је дао да све генера- ције карића имају пуно деце четири брата карића и њихова сестра оливера имају укупно 19 деце некада су тема броја кроз разговор са драгомиром ј карићем о породичним вредностима кристина давидовић 40 4 / 2019 баби јефимији говорили: „јефимија, да бог да се од твог јањићија улица направила“ и тако и би: од двоје се роди петоро, од пето- ро деветнаест, а од њих са снајкама и зето- вима још 67 унучића и праунучића господин драгомир карић с поносом тврди: „породи- ца је српска ћелија, српска светиња, српски грудобран, српска караула нормално да ми изузетан значај придајемо томе наше васпи- тање је практично утемељено у пећи, у по- стојбини српских патријараха, краљева и је- дино је цар душан као српски цар крунисан у скопљу значи, за нас патријаршија има је- дан посебан значај зато сваки карић посеб- но воли да ослови нашег патријарха с пуном титулом – архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски, његова светост г иринеј ми се тиме поно- симо кажем и својим пријатељима: `хајде ми реците, чији се то град помиње у свим свеко- ликим православним земљама и у свим цр- квама где се служи у свету православне вере када се изговара титула патријарха?`“ отуда, родитељска љубав и брига које гра- де ћелију породице имају немерљив значај за њено одржање и утемељење у правим вредностима образовање, вера и труд ро- дитеља камен су темељац за развој вредних и способних дечијих глава војна дисциплина и хришћанска толеранција „од оца јањићија и мајка данице смо нау- чили да будемо војници, деца војници“, каже нам драгомир, и објашњава како се живело у та времена устајање је било увек у 6 ују- тема броја породица карић је поштовањем својих предака и вредности које су од њих добили наставила да се развија и шири тачка од које су почели и у којој се увек поново сабирају јесте православна породица и вредности по традицији пећких корена јул / август 2019 41 тема броја тро, а његов брат богољуб је са 6–7 година устајао већ у 4 ујутро са бабом јефимијом је спавао у кухињи ујутро је свима чистио ци- пеле, и носио је дрва да се наложи шпорет та пракса му је остала до данас њихова ту- торка, наша девојка, која је била ангажована да брине о деци у лондону, сећа се да ју је го- сподин богољуб карић, кад год би са послов- них путовања стизао да буде с породицом у лондону на неколико дана, обавезно будио у 5 ујутро како би га учила енглески језик ту потребу за непрестаним усавршавањем, ра- ду на себи, карићи усађују и у своју децу и унуке, и то не само причом, него оним што је најважније: личним примером у пећи није било много избора када су у питању храна и пиће сваки дан се пио чај „млека нисмо имали, осим када је америка послала оно у праху тада сам у 5 ујутро ишао по намирнице и подела је трајала до 7 сати у 8 сам морао да будем у школи чаја је увек било довољно, а баба узме зими и машицама разгари жар и насложи кобасице јеле су се с подгрејаним хлебом од бајатог хлеба смо јели попару, без сира уместо њега смо има- ли свињску маст и то смо доручковали кад се стави кобасица у попару и разлије се маст која је по мало изгорела, то је било нешто посебно то нам је био доручак свако јутро пошто сам имао жутицу, баба ми је тајно из џамадана (прслука) – носила је димије и шал- варе – вадила неки новац да могу да купим 5 ћевапчића и четвртину хлеба за време ве- ликог одмора у школи, због имунитета жи- вели смо скромно, држали смо свиње знате ли каква је ту била толеранција? наша кућа је православна, испод нас муслимани (данас бошњаци), изнад римокатолици, даље испод албанци они држе краве, овце, козе, а ми свиње никад ником то ништа није сметало данас имате сасвим неку другу реалност де- ца нису учена толеранцији породице их не васпитавају, медији не обављају образовну функцију, која је неопходна ту улогу све ви- ше, богу хвала, преузима наша црква често одем у цркву св василија острошког на бе- жанијској коси и од нашег пароха чујем врло лепу беседу“ вера и рад руку под руку живот у пећи им није сметао да буду хи- перактивни млади горани, разна сађења, извиђачи, феријалци, спортисти, атлетича- ри, фудбалери свуда су учествовали као деца из породице којој је после рата прак- тично све конфисковано, остало им је да бу- ду први на радним акцијама ту нису ишла деца функционера за раднике је увек било места „када се градио аутопут јадранске ма- гистрале носио сам воду имао сам 9 година поносио сам се својом униформом и значка- ма, дизањем и спуштањем заставе било је лепих ствари то уопште није сметало пра- 42 4 / 2019 вославном духу, снази православне вере и наша деца и унучићи су стално активни, али знају и да су православни хришћани, знају да се прекрсте, да пре него што легну, окрену се према истоку и очитају молитву пред спава- ње и ујутро кад се пробуде да се захвале бо- гу на томе што су се пробудили“, приповеда нам господин драгомир карић пракса тада укорењена, поштује се и дан данас један тутор сведочи да је приликом првог доласка на час, пред окупљеном породицом у салону виле на северу лон- дона, господин богољуб карић упитао да ли зна оче наш други се сећа када је породица карић тражила 8 људи за посао обезбеђе- ња за фирму на пикадили- ју – први услов је био да је крштен и да је парохи- јанин цркве светог саве у лондону празници у пећи како су се расули по све- ту (не у смислу неоргани- зованог одласка, већ по- слом), у велику британију, аустрију, на кипар, у руси- ју, америку, кину, централ- ну азију, канаду и другде, деца су се почела рађати свуда по свету, али три пута годишње, то је било непи- сано правило: сви су били у пећкој патријаршији бо- жић је обавезан празник за окупљање долазили су пред крај календар- ске године и остајали до 10 јануара било је ту и искушења, саобраћајних незгода, ишло се по клизавим путевима сви су долазили и 17 јануара, када је рођендан богољуба, по- том су два дана касније прослављали богоја- вљење, и имали породичну вечеру а на дан славе, 20 јануара, отварали су врата за све госте добре воље, па и оне незнане у пећи је био обичај да се на славу не до- лази сам, већ у групама по 5–6 или 10 љу- ди имају списак код кога све иду на славу ишло се ујутро од 9 часова, кад се заврши литургија у цркви светог јована крститеља на врху корза у пећи отац им је говорио да се за славу не кува кафа и не скида обућа сви улазе какви дођу и све је мезе на столу, јер нема времена то није слава попут бео- градских, где се дође увече заседне се и седи до ујутро уз музику код нас никада за празнике и славу није било музике само су људи долазили „једне годи- не сам имао задатак да ста- вљам рецке и пишем коли- ко људи је било писао сам и оног првог који уђе, вођу тата мора да врати то, да оде код тих људи на славу, јер би била велика увреда уколико не би узвратио ређали смо капуте у ходнику, људи би ушли, можда се не би ни по- служили, али би попили по чашу ракије и већ је чекала друга група људи у двори- шту и само су се смењивали тако је цео тај дан изгледао успевали смо да угостимо по двеста људи данас је то у београду другачије, сада у успевамо и око хиљаду да угостимо отворимо наша врата у вили јелена попод- не од 16 часова до поноћи, до последњег госта тата је дочекивао госте, док је био жив и у снази, сада радимо то ми, синови покушавамо да не правимо од тога фешту људи дођу, послуже се и схвати- ли су да тако то код нас иде жито, вино, по- служење сада има времена и места и сада се може дуже и послужити и дружити“ трећи важан празник био је васкрс баба јефимија и мама даница (сада мати ангели- на), училе су и снајке да шарају јаја воском то се радило и по недељу дана када се теже тема броја вера и школа имали су карићи право- славно кућно васпитање, што систему није одговарало „било је можда нас петоро који смо испољавали јавно православну веру остали су сви били атеисти, комунисти, а кући су тајно славили де- ца у школи то нису говорила због тога смо имали проблем једна професорка је редовно ишла у православну цркву и певала је с мојим оцем у па- тријаршији у хору, али је мени рекла у гимназији: `паметније би било да твој тата више ради са тобом, него што иде у цр- кву да пева` а ја се осмелим и кажем: `колико ја знам, ви сте тамо хоровођа` добио сам, нормално, неколико шамара и двојку, да не причам даље“ сећа се драгомир јул / август 2019 43 тема броја живело, мама и баба су се тиме бавиле по две недеље доносили су и други људи сво- ја, јер су лепо осликавале за узврат су доби- јале јаја или неке плетене чарапе углавном, нешто је увек било у пролеће, на васкрс, на врху корза били су фијакери које су обично возили албанци и возили су целу породицу карић до пећке патријаршије и назад ком- шије албанци су долазили увек први дан у београду је васкрс строго породични пра- зник и нико ни код кога не иде у пећи су долазили људи и за највећи празник, чак и они који су били комунисти, атеисти, албан- ци, муслимани, римокатолици (православни су код њих ишли за католички божић, а они код нас за православне празнике) та три да- на су била светиња за град пећ и тада су се и карићи сабирали „и даље одлазимо то је неписано правило које се преноси с колена на колено тамо почивају и баба и деда, а уну- чићима и прадеда и чукундеда мој отац је сахрањен у порти пећке патријаршије“, каже нам драгомир деца у цркви водили су децу редовно у цркву, припове- да нам наш саговорник и вели како су наше цркве на западу изузетно толерантне: де- ца могу да уђу у олтар, седну испред да се играју мали су били тада, волели су да пале свеће, некада и по сто дешавало се да опр- же руку, вриште, па се јуре с другом децом свештеници никад нису бранили господин драгомир карић сматра да је плач симфо- нија за уши: „то је феноменално, не смета свештеници певају, служе богу и посвећени су томе дечији плач је божији дар и нека да бог да га је што више, па и у црквама плач је први знак да имамо новог човека на кугли земаљској то је његов плач, а радост наша, радост сваког родитеља“ учили су децу као што су нас учили наше бабе и деде рецита- цијама црквених песама „у наше време се то није могло у школи захвални смо нашој православној цркви светог саве у лондону, о милуну, о радомиру и да опрости ако сам неког заборавио, много је времена прошло у цркви у лондону смо упознали и марину милић-радовић, (тада апостоловић), и деца су кренула да уче и клавир“ све девојчице су свирале, али и више од тога имале су и екс- курзије по лондону, обишле су и сликале се испред куће у којој је живео доситеј обрадо- вић, затим на месту у хајд парк корнеру, где је владика николај жички први у енглеској јавно свирао српску фрулу; испред зграде на квинс веју на којој стоји табла да је тамо жи- вео милош црњански; шекспиров глоб теа- тар; горица, даница и данијела, које су најду- же свирале клавир, знају најзначајнија места у лондону у којима су српски великани оста- вили траг а у то, најтеже доба за српски на- род, време санкција и бомбардовања, оне су освајале трофеје на бројним такмичењима у меиденхеду, танбриџ велсу, сент олбон- 44 4 / 2019 су, лондону, свирајући српске композито- ре: василија мокрањца, штаткића, божића, тајчевића жири се редовно одушевљавао новим композицијама које су откривали за- слугом наше деце која су се надметала без страха и предрасуда својом музиком, док су други свирали моцарта, баха, бетовена, чај- ковског наравно да су оне свирале и стан- дардни репертоар, али се нису либиле да и српском музиком огласе одакле су деца су свирала и у 4 руке, стално су имали заједнич- ке активности на тај начин су успели да држимо поро- дицу на окупу деца нису имала слободног времена уопште у великој британи- ји су намерно купили куће ван лондона требало им је у вожњи сат и по до школе сви су спавали у минибусу, како у одласку, тако и у по- вратку за своје слободне активности имали су субо- ту поподне тутори поро- дице карић су били срби, што није спречило децу да перфектно науче енглески, типични лондонски, док су одрасли више говорили канадско-амерички имена и сећање имали су битку међу децом како ће коме да се роди прво дете, да би им дали имена својих предака сви су желели ћерку зоран је први добио две ћерке и одмах даде име првој јефимија сви карићи носе име по сво- јим прецима: јанићије, константин, теодора, александра, максимилијан, филип драгана је добила име по драгомиру труде се да их зову пуним именом, како би се она сачувала, а не њихове скраћенице и тепања наравно, увек буде изузетака: „најмлађи син саше и радице је александар, али они сви, његова браћа су га звали беба и остало му до данас беба одрасте ли беба?“ смејући се додате драгомир дух православља се осећа и у комуникаци- ји имају своје групе на мрежи, јер две стоти- не карића не могу баш сваком појединачно да пишу поруке, али за имендане увек међу- собно честитају једни другима деца иду истим путем унучићи имају исти тај ритам који су има- ла деца и поред парног грејања које су уве- ли у пећи, где је све могло да се заврши на клик, г драгомир је будио свог сина и заједно су ложи- ли јутром снег су, такође, сами чистили: „радили смо како нас је тата учио исто и са дрвима дођу људи и ис- тестеришу, али остало смо радили сами саша би по- купио друштво и ја бих то увек наградио или су ишли на сладолед или у биоскоп“ сва деца су веома активна и иду на додатне активности поред редовних обавеза и поред рада морају да стек- ну искуство живота: „возио сам унуке аутобусом и тро- лејбусом први пут прво што су ме питали јесте што нам сви устају деда је стар, а ви сте деца мора он да зна шта је трамвај, аутобус ја често користим градски превоз то је милина одавде пого- тово ако немам никакве обавезе, сиђем до зеленог венца то је одлично сви ми устају буде помало и непријатно, нарочито ако ми устану и старији од мене нећу да признам да имам 70 година то је тако тек видите у ауто- бусу колико имате година“ породица карић је поштовањем својих предака и вредности које су од њих добили наставила да се развија и шири тачка од које су почели и у којој се увек поново сабирају јесте православна породица и вредности по традицији пећких корена  наставак у следећем броју тема броја дечија опомена – молитвена анегдота „у тивту пре једно 14 година дошла су сва деца из канаде и родитељи су хтели да их крсте на острогу, јер је у пећи још било ратно стање то није био проблем кад се све заврши- ло, поред манастира су свра- тили у леп ресторан и онако уморни, у врућини, сви су одмах хтели да једу мој унук јанићије каже: „деда, а оче наш?“ и постиди све нас није он џабе добио име свог праде- де јанићија“ јул / август 2019 45 вишедетне хришћанске породице радмила грујић гостољубив је мељак код барајева и посеб- но леп у рано лето, кад баште и воћњаци доносе прве плодове, кад се из окућница и вр- това шире опојни мириси разноврсног дрвећа и разнобојног цвећа у том шумадијском крају су прелепа и плодна српска села, надомак бе- ограда, у која се враћају млади и школовани људи тамо смо упознали николиће, бранка (36) и маријану (38), и њихово четворо деце: наума (10), анђелију (6), симониду (3) и олгу (3 месеца) отац огњен козлина, из њихове паро- хијске цркве светог пророка илије у вранићу, најпохвалнијим речима је дао благослов да пи- шемо о њима иначе, мељак ће ускоро добити нову цркву, посвећену светом јовану крстите- љу – изградња је у току док су живели у београду, као подстанари, упознали су, тада вероучитеља, који је касније постао њихов духовни отац био је то о јован бабић, свештеник при храму светог архангела гаврила, у хумској улици питали смо и њега да нам нешто каже о николићима а он нам по- сведочи: „године 2007 упућен сам у војну гим- назију као вероучитељ међу новим колегама први који су ми пришли били су брат бранко и сестра маријана, тада „свеже“ венчани (у ма- николићи из мељака љубави и породичној срећи доприноси трпељивост и разумевање лепе речи и похвале су кључ успешног брака 46 4 / 2019 вишедетне хришћанске породице настиру вујан, на празник покр ова пресвете богородице, те исте године), а у вери утврђе - ни колика снажна радост је исијавала из њих због доласка веро учитеља у колектив! убрзо сам рукоположен са војним подмлатком, бу - дући да сам и ја један од њих, постигао сам из узетан однос и пронашао ту нит која живи и данас међу нама и поред тога што су бранко и маријана нашим ђацима били надређени, а мени равни, убрзо су, као верна деца цркве, смирено, са ученицима потражили пут до свог духовника, и у тој части од њих датој, година - ма живим својим делима сведоче да заповест божију која каже „рађајте се и множите и напу - ните земљу“ виде као композитора својих по - ступака, а не тек као фразу и слава богу за то!“ бранко је родом из села луњевица код гор - њег милановца, од оца момира и мајке мир - јане, и тамо му живе родитељи има једног брата, димитрија након завршене војне ака - демије, магистрирао је на факултету политич - ких на ука током 14 година, прво је радио у војној гимназији, па као командир вода, а сада, у чину мајора, ради на војној академији као ре - ферент за научно истраживачки рад маријана је родом из врњачке бање, од оца велибора (упокојеног 1999 ) и мајке љиљане има сестру данијелу која живи са мајком завршила је фи - лолошки факултет и као наставник енглеског језика 15 година је запослена у војној гимнази - ји и средњој стручној војној школи живите у ве ома лепој и сређеној кући да ли планирате додатно проширење? бранко: пред рођење првог детета пресе - лили смо се из изнајмљеног стана у бе ограду у садашњу кућу од 220 m 2 , купљену на кредит у швајцарским францима у том тренутку ова опција је била повољна, али убрзо се испоста - вило да није тако у плану је изградња помоћ - них грађевина – гаражe и летње кухињe, али не тако брзо маријана: кредит значајно опте - рећује наше приходе, али је имао и позитивне ефекте: бранко је постао мајстор за струју и во - ду, на учио је да глетује, кречи, лепи плочице, прави намештај по мери тако обезбеђујемо додатне приходе од државе добијамо роди - тељски додатак за четврто дете родитељи су јул / август 2019 47 нам помогли у реновирању куће, а доносе нам и њихове природно узгајане производе како и где сте се упознали вас двоје? сматра- те ли да је то било по божијем промислу? бранко: моје прво радно место 2005 било је у војној гимназији, где је маријана већ ради- ла упознали смо се и допала ми се наравно, све је то било по божијем промислу какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од вјере (праве) гријех је, каже апостол павле у посланици римљанима (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „на- терало“, да је тражите од бога? бранко: то што сам крштен са седам и по месеци у храму свете тројице у горњем мила- новцу говори да је вера код мојих родитеља постојала одржали су тај пламен, поштовали православље, славили светог луку моја мај- ка се прва окренула цркви и увела ме у веру још као мало дете то је много утицало на ме- не почео сам да читам библију у 7 разреду основне школе, и то прво стари завет током свог узрастања у вери прошао сам све стади- јуме – од најамника, преко слуге до сина тако је сазревала моја верска мисао, а временом ја- чала и вера није било неких чуда, но чуда се заправо стално дешавају ако је човек отворен према богу то је оно: ко има очи нека види, ко има уши нека чује са мајчине стране, прадеда је носилац албанске споменице маријана: и ја сам крштена са месец дана у храму рођења пресвете богородице у врњачкој бањи имала сам 12 година када је почео рат у некадашњој сфрј тада сам се први пут озбиљније запита- ла по чему се православци разликују од ри- мокатолика и муслимана и зашто уопште ра- тујемо на мене је огроман утисак оставило, и више него пристрасно, извештавање западних медија о нашем народу и желела сам да раз- умем зашто иду толико далеко да се таквим лажима служе до краја основне школе знала сам да верујем у бога, осећала сам да само у цркви могу да добијем одговоре на сва своја питања, и да пут до бога води само преко ње због улоге српске цркве у историји нашег на- рода, никада је нисам доживљавала само као институцију проблем је био што је и моја по- родица, као и већина других, била отуђена од цркве када ми је у првом разреду средње школе, друг који је похађао веронауку при храму предложио да и ја кренем, одмах сам прихватила тада сам доживела једно од најве- ћих изненађења у свом животу, јер се ту гово- рило о темама са којима се кроз школу нисмо бавили, а које су од суштинске важности: шта је смисао нашег живота, шта то значи да је човек рођен као слободно биће, о чедоморству као великом греху имали смо одличног вероучи- теља постепено сам почела да одлазим на ли- тургију, постим, читам молитве, исповедам се секуларно друштво нас учи да је вера нешто приватно, нешто што треба задржати за себе вишедетне хришћанске породице 48 4 / 2019 тако сам се и ја у почетку владала професија није утицала на моју веру, али моја вера јесте на моју професију након више година рада и светлог примера свог духовног оца јована ба- бића коначно сам увидела да ми веру не тре- ба да намећемо другима, али да исто тако не треба ни да се устручавамо да је сведочимо ма шта средина мислила о томе људи се све ређе венчавају чин венчања је доказ љубави, озбиљности, а не авантуризам браком се супружници повезују и духовно а не само телесно бранко: људи се више не припремају за брак од раног детинства, већ им је као циљ по- стављено пре свега образовање, запослење, каријера и стицање материјалних добара као и посвећеност путовањима и уживању у мате- ријалним добрима често се чује да млади тре- ба да „проживе“ пре него што се венчају, као да у браку живот престаје, а у ствари тек у браку добија на пуноти св старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици и да не- ма планирања планирање често подразумева вршење абортуса да ли је рађање подвиг и може ли се упоредити са монаштвом? бранко: и монаштво и брак су путеви ка бо- гу, и оба представљају подвиг, поготово у да- нашње време, а рађање деце је испуњавање божијих заповести маријана: учествовање у стварању новог живота је навећа част коју је бог дао човеку када се осврнем око себе и ви- дим колико тешко људи долазе до потомства, још више сам захвална богу због такве части и дара који ничим посебно нисам заслужила то је и велика одговорност ми знамо да ћемо на страшном суду дати одговор богу за то ка- ко смо децу одгајали и да ли смо им предали веру наших светих предака који су огромне жртве поднели да бисмо у овој земљи живели ми, њихови православни потомци као неко ко је имао срећу да буде рођен у православном народу, ја осећам да имам дуг и према богу и према њима, који кроз овај вид служења поку- шавам да одужим шта доприноси јачању љубави и породичној срећи? бранко: љубави и породичној срећи допри- носи трпељивост и разумевање лепе речи и похвале су кључ успешног брака маријана: трудимо се да децу похвалимо у свему добром што учине, а посебно да у њима развијемо вр- лину послушности и одговорности, барем за неки мали део свакодневног функционисања породична срећа се остварује када са љуба- вљу, добровољно, служимо осталим чланови- ма породице и породици као заједници могу ли данашњи млади да замисле живо- те њихових предака? хајде да данашње мајке подсетимо какав је живот био наших бака и прабака? маријана: тешко је то и замислити нама ко- јима је све „на дугме“ прво, оне су се удавале врло рано, а рађање већег броја деце је било нешто што се подразумевало моја бака, по мајци, је дванаесто дете недавно се упокоји- ла у 85 години деца су умирала и њена мајка је одгајила само шесторо пролазиле су кроз многе ратове и страхоте, није било хране ме- силе су ручно хлебове, копале, сејале, држале учешће у литургији ствара код деце осећај заједништва, стварање свести о поретку и улози сваког појединца у тој заједници, а надасве љубави која нас испуњава након сваке литургије вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 49 стоку и одмалена је чувале доносиле воду са извора, и за пиће и за ручно прање судова и веша, шиле, крпиле, децу храниле и васпитава- ле, болесне лечиле радиле и на њиви и у кући кад је била нужда, радиле су и мушке послове највећа радост су им била деца тада се стари- ји поштовао, а деца су васпитавана више лич- ним примером него речима, и то по вери пре- дака и предању цркве нису децу склањале од грубе стварности водиле су их, како на славе и свадбе, тако и на сахране, јер то је део живо- та, деца и то треба да виде данас сматрају да је то стрес, а да сваком детету треба посветити посебну пажњу па, како су то могле наше баке са дванаесторо деце? само својим животним примером, без и једне речи домаћинства ни- су била подељена, баке и деке су били са уну- цима, од велике помоћи како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? бранко: „што је људима немогуће, богу је могуће“ важно је бити у цркви, живети свето- тајинским животом, редовно ићи на литургију и тако се наоружати за борбу у свим могућим искушењима не видимо други начин колико вера мења човека, како га преображава? бранко: вера човека чини човеком и упра- вља га на пут који му је господ наменио прили- ком стварања, она га осмишљава, јер без вере човек се окреће само себи и својим могућно- стима чиме у многоме ограничава себе и оста- је духовно сакат и неостварен као биће мари- јана: верујући човек, послушан својој цркви, има одговоре на сва најважнија питања када зна која су дела богоугодна, и труди се да их ис- пуни, бог му даје храброст коју није ни знао да може да има трудећи се у тим малим делима он стиче духовне дарове, осећа се ближе сво- ме творцу, а то је и циљ нашег живота: враћа- ње у његово наручје бог нас увек чува имали смо удес када је наум имао пет месеци, пред ђурђевдан, моју девојачку славу, преврнули смо се на кров кола су била скроз смрскана слава и хвала богу, осим огреботина, ништа нам није фалило какве промене у војсци србије су настале увођењем војних свештеника? бранко: најбитније је да је дозвољено да свештеници служе литургију и верске обре- де, што пре није било, и да је учешће у њима на нивоу добре воље зависи од самих војних свештеника колико су спремни да уђу у једи- нице, међу људе, да сведоче веру то је муко- трпан посао: да упозна људе, да им прича и они њему, да их привуче цркви наш духов- ни отац јован је човек из војске завршио је војну гимназију, потом и три године на војној академији, коју је напустио да би дипломирао на православном богословском факултету зна менталитет војника и како му прићи има суштински приступ: покренуо их је на цркве- ност, да се исповедају, причешћују људи то желе, али треба неко да их води некога је мо- жда срамота да пита, а хтео би зато је кључна улога свештеника отац јован је архетип ве- роучитеља какав треба да буде његова веро- наука није само школска водио је на покло- ничка путовања и историјска места из првог светског рата – крф, солун, обишао многе све- тиње грчке, русије, грузије за војску је везано родољубље и отац јован га је спојио са бо- гољубљем, што је најважније и нераздвојно али, прво љубав према христу, а из ње про- изилази љубав према роду, а из ове према по- родици христос – нација – породица многи вишедетне хришћанске породице 50 4 / 2019 не разликују веру од нације, па кажу: „ако сам србин, ја сам православац“ а притом нити је сам крштен нити је своју децу крстио и то је његова норма, не жели да научи али, гледа- јући војску у целини, нема значајније масов- ности – ко је ишао у цркву, тај и даље иде, а ко није, не иде и мисли да је вера само крсна слава маријана: кажу они који не познају нашу православну веру баш најбоље: „право- славље је најбоља вера, можеш како хоћеш“ у чему је суштина хришћанског васпитања? како треба васпитавати децу да она буду ико- не божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа својим обра- зовним системом, и држава законима, привре- да тржишним трендовима бранко: бог је створио породицу суштина хришћанског васпитања је у личном узору ко- ји мора имати свој узор у црквеном животу на тај начин дајемо деци јасан пример како тре- ба поступати у разним животним приликама и како се правилно носити са њима маријана: од малена учити децу да имају оца небеског који увек брине о њима, учити их да молитве- но опште са њим децу редовно водимо на ли- тургију, тако да је њима много тога интуитивно јасно а имају и права питања, сходно свом уз- расту старијој деци често помињемо примере из историје нашег народа који је иако непи- смен знао шта је најважније свети пајсије светогорац каже: „крштена де- ца доживљавају небеска тајинства будући да су чиста, њихови ангели чувари, који непре- стано гледају лице божије, доводе их у контакт са њим“ бранко: за разлику од онога што нас уче у школама, да је човек пре свега homo sapiens и да се по томе разликује од осталих живих бића, наше лично искуство и искуство црквених љу- ди нам говори да је човек пре свега верујуће биће и да он није tabula rasa већ да у себи има већ уграђене неке вредности, савест, везу са творцем у божијем поретку влада хијерархија и то видимо и у односу наше деце према на- ма која нас природно прихватају са љубављу и поштовањем за сада имате само једног школарца како учи? какав и колики значај, по вашем мишље- њу, има веронаука у школама за духовно усме- рење деце? маријана: наум на јесен креће у пети раз- ред, похађа веронауку, одличан је ђак, тре- нира карате, воли математику, занима га историја анђелија креће у први разред, а са симонидом од недавно иде на балет наум је почео више времена да проводи на телефо- ну у последњих годину дана одлучили смо да му не забрањујемо оно што је доступно и осталој деци, али боравак у виртуелном све- ту ограничавамо, јер он још увек није свестан свих негативних ефеката што се тиче верона- уке, наше искуство је да доста зависи од тога шта деца носе из породице и од личности са- мог вероучитеља по нашем мишљењу, крај- њи циљ веронауке би требало да буде укљу- чивање деце у литургијски живот, а не само пуко продубљивање знања о вери осећамо да то није успешно остварено од увођења ве- ронауке или је можда потребно време да се резултати виде осетно се повећава агресивност код деце да ли се тај дух може повезати са бројним че- доморствима у нашем народу? вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 51 бранко: дубоко верујем да се наше, како до- бре тако и лоше, особине преносе на наше по- томство, ако не и свака клица мисли у многим ситуацијама деца настоје опонашати родитеље тако да верујем да та агресивност долази од недостатка љубави и због недовољне посвеће- ности деци свако убиство мења човека, тако и људи који су починили грех чедоморства нису остали имуни на његове последице марија- на: свесни смо да је наш народ огрезао у том греху и да још до правог покајања није дошло срећни смо што живимо у времену када имамо прилику да чујемо да се тај грех назива правим именом деценије гушења гласа цркве довеле су до тога да су се у нашем народу многе ствари наопако поставиле тако да је велики број деце од благослова попримио предзнак неке муке по родитеље, малтене, проклетства даће бог да се покајемо и да као народ опстанемо колико мода отуђује човека од хришћан- ских вредности? бранко: данашњу децу вребају духовне замке од малих ногу, а све у циљу разарања породице свет намеће оно што се назива „мода“, „култура“ и „цивилизацијска“ тековина, а истовремено унижава човека и своди га на ниво животиње добија се друштво које се уда- љава од бога и своју егзистенцију базира на недуховним вредностима маријана: чини се да живимо у неопаганским временима, по вра- ћању многих мода (жигосању тела, гледањем у звезде, стадионима у облику арена где су се одржавале гладијаторске игре, итд) за нас, који смо у цркви и слушамо глас наших духов- ника који нас упозоравају на опасности свега тога, ствари су јасне трудимо се да и онима ко- ји нису црквени а хоће да чују, то предочимо ваш дом је мала домаћа црква, а то подра- зумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена шта деци пружа учешће у литургији? бранко: учешће у литургији ствара код деце осећај заједништва, стварање свести о поретку и улози сваког појединца у тој зајед- ници, а надасве љубави која нас испуњава на- кон сваке литургије маријана: без молитве, утопили бисмо се у дух овога времена у који је тешко не утопити се, препустили бисмо се бригама овога света, не бисмо се могли напа- јати са извора живота, прекинули бисмо везу са нашим упокојеним прецима тим оружјем покушавамо да утичемо и на судбину нашег народа јер често ни на који други начин ни- смо у прилици да помогнемо како проводите годишње одморе? на која сте поклоничка путовања ишли? бранко: на летовања смо углавном успева- ли да одемо и томе се сви радујемо не путује- мо никуда без деце породично смо ишли на вишедетне хришћанске породице 52 4 / 2019 поклоничка путовања у организацији цркве у вранићу више пута сам ишао на поклоничко путовање на свету гору у организацији вероу- читеља у војсци и војних свештеника да ли су сви маријанини порођаји били исти? је ли било страха? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? сада је актуелно пита- ње вакцинисања деце имате ли поверења у данашњи квалитет вакцина? маријана: сви порођаји су били природни, без епидурала први нешто дужи други пут смо једва стигли до породилишта трећи и че- тврти брзи и безболни, молитвама пресвете богородице помало сам „паничар“ да нисам у вери, тешко бих имала храбрости, и поред љубави према деци наравно, бог све уреди онако како ми сами никада не бисмо успели наш духовник је противник вантелесне оплод- ње не знамо да ли је црква рекла коначну реч о томе у сваком случају, потребна је велика вера да би човек прихватио као вољу божију то да њему бог није наменио потомство да- нашњи човек мисли да све сам може да реши када смо прво дете вакцинисали није још увек било негативних прича око вакцина и инсти- тут за вирусологију, вакцине и серуме „торлак“ није био приватизован није било негативних последица, тако да су нам сва деца вакциниса- на јесмо узнемирени због прича о вакцинама, али нам је још више спорно што „торлак“ није наш помолимо се богу, шта друго дубоко ве- рујемо да нема ничега негативног што свето причешће не може да неутралише, да се тако изразим као они који служе у војсци и као војници христови, имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? бранко: управо као последица данашњег тренда о самоусавршавању и ставу да живот треба да се „проживи“, активно, преко свих гласила и образовног система латентно се намеће став да имати више деце је препрека да се ужива у животу и да деца представљају обавезу и сметњу за лагодан живот, те да „од- узимају“ време које би људи могли да посвете себи међу официрима све више има оних који имају по троје и више деце и из цркве знамо неколико породица живот је подвиг, а пого- тово живот хришћанина подвига се не треба бојати већ га, напротив, треба прихватати, да бисмо барем маленим делом следили христа, а бог је ту уз нас и помоћи ће нам у сваком на- шем богоугодном делу ми свакодневно осе- ћамо да у свом малом подвигу нисмо сами, а вишедетство не сматрамо жртвом већ изво- ром непрекидне радости коју осећамо при сваком погледу на нашу децу коју нам је бог дао маријана: да моја бака није рођена као дванаесто дете, моја деца и ја данас не бисмо постојали пред том чињеницом ја, као мајка за сада четворо деце, могу само да се смирим православци, који практикују своју веру и ни- су православци само на папиру, су неустраши- ви такви су нам били преци полако и ми до- лазимо себи једнога дана, на крају историје, стаћемо пред њих, који су у много горим ма- теријалним условима испуњавали заповест о рађању шта ћемо им тада рећи? постидећемо се своје размажености анђелија на јесен креће у први разред већ учи слова и пише речи показује нам своју све- ску нацртала је сунце како се смеје зна моли- тву „оче наш“, говори је гласно и разговетно, а трогодишња симонида је нестрпљиво чекала да је и она каже својим тепавим речима наум ће у пети разред и воли да иде у цркву „мени је лепо кад сам у олтару тамо облачим стихар и кад се излази у круг, носе се свеће, рипиде и крст помажем кад се чисти кадионица, по- некад носим нафору волим и кад у школи прослављамо светог саву, тада буде и ђачки вашар направимо неке ствари и продајемо их у школском дворишту од тих пара купимо шта треба за нашу учионицу, за крај школске године грицкалице, а остатак пара стоји код директорке сакупљамо пластичне чепове да бисмо правили играчке, и старе ствари, нови- не, лименке, и то иде на рециклажу“ лепо нам је објаснио шта је то рециклажа сви заједно су говорили молитву пред спава- ње можете ли замислити како је то дирљиво и колика је радост слушати те слатке гласиће и нама, људима, а како је тек угодно богу?!  вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 53 православни свет сваке године сабору православне омладине пољске присуствују бројне делега- ције помесних православних цркава, уз неколико хиљада ходочасника који, на празник преображења господњег, долазе на гору грабарку како би се молили, дружили, присуствовали свеноћним бденијима и полагали крстове у манастир- ском дворишту као знак посете и радости у христу сабор православне омладине на светој гори грабарки у периоду од 24 до 27 маја 2019 године одржан је редовни годишњи сабор пра- вославне омладине на светој гори грабарки у пољској на позив његовог високопрео- свештенства митрополита варшавског и све пољске саве, а са благословом и препоруком његове светости патријарха српског ирине- ја, одлуком светог архијерејског синода спц трочлана делегација из београда је борави- ла на гори грабарки њу су чинили презви- тер оливер суботић, као представник срп- ске православне цркве, и његови пратиоци, стеван јовановић, професор верске наставе и координатор дијалога у култури и јелена љубеновић, апсолвент на православном бо- гословском факултету и студент персијског језика на филолошком факултету у београду сабор православне омладине на светој гори грабарки је ове године обележио че- трдесету годину постојања сваке године сабору присуствују бројне делегације поме- сних православних цркава осим обележа- вања сабора православне омладине, сваке године на празник преображења господњег неколико хиљада ходочасника долази на го- ру грабарку како би се молили, дружили се, присуствовали свеноћним бденијима и по- лагали крстове у манастирском дворишту фото: пољска православна црква јелена љубеновић 54 4 / 2019 православни свет као знак посете и радости у христу крстови стоје на узвишици и могу се видети у разли- читим облицима, величинама и бојама неки су високи и по неколико метара, док су дру- ги врло мали и интересантни за посматраче разнолики крстови говоре о разноликости и јединствености оних који посећују ово свето место и они сведоче приче, молитве радости, наде, покајања и ишчекивања поред крсто- ва могу се видети поруке ходочасника упу- ћених господу, у којима се они моле за своје ближње или захваљују на молитвама које су им услишене (на пример, „спаси господе све људе“, „имај милости за моју породицу и ме- не“ и томе слично) ово место заиста подсећа на један мали рај како сведоче сви они који га посећују, било да су туристи или верници посебан утисак оста- вља природа чија се лепота и колорит у очима посматрача до вечности ниже на дан отварања сабора православне омладине, након вечерње службе, свечано је постављен велики крст у знак молитвеног сабрања 2019 године након тога, приређено је вече музике поред логорске ватре на том месту нашао се велики број младих, најпре из различитих делова пољске, а онда и из других земаља посебно надахнуће било је посматра- ти веселе, топле и радознале младе људе који су играли око ватре уз пратњу гитаре и песме то је слика заједнице и блискости којој се го- спод радује, а они који је сведоче представља- ју искре православне вере на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољ- ске православне цркве у савременом свету фотографије: стеван јовановић јул / август 2019 55 где се живот одвија веома брзо и тиме чове- ку задаје потешкоће, одлазак на овакав сусрет представља право духовно освежење све делегације имале су домаћине који су се бринули се о свему што је било потребно све су то чинили са великом љубазношћу и осмехом млади православни пољаци већина њих су студенти који су дошли из варшаве да помогну у организацији, али је било и сред- њошколаца који су дошли из других градова који су у непосредној близини горе грабарке највећи број младих православних пољака који сваке године активно учествује у органи- зацији сабора долази из православне органи- зације „братство православне омладине“ са седиштем у варшави током године у оквиру „братства православне омладине“ организу- ју се трибине на различите теме, екскурзије, креативне радионице и едукативни програ- ми боравком на гори грабарки уверили смо се да је активни рад свештенства са омлади- ном већ увелико уродио плодом делегација из београда радовала се по- знанству са младим православним пољацима из варшаве, мартом и матеушом непосред- но пре доласка на гору грабарку, на предлог марте и матеуша, делегација из београда упо- знала се са радом православне духовне семи- нарије и присуствовала богослужењу пово- дом славе светих равноапостолних кирила и методија у оквиру семинарије налази се сту- дентски дом за православне студенте, музеј, библиотека и капела студенти узимају уче- шће у свим активностима у семинарију, па је тако марта која је била домаћин, учествовала у фрескописању капеле радост ове духовне институције огледа се у томе што се студенти једнодушно залажу за непрестани напредак ове мале православне заједнице у пољској наредног дана, онда када је сунце храбро пробијало зраке кроз гране четинара и по- нека веверица трчала наоколо, могао се ви- дети велики број шатора надомак манасти- ра родитељи са децом, студенти, новинари, монаштво и свештенство са озбиљношћу су заједничарили у литургији након тога, омла- дина је имала прилику да поставља интере- сантна питања присутним свештеницима, на на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољске православне цркве православни свет 56 4 / 2019 једној великој пољани током дана, одређено је време за физичке активности у природи, те су сви заинтересовани могли да играју фудбал или одбојку време је одмицало, разговори, размена знања и склапање пријатељстава по- тврђивали су само једно – време је бол само уколико није искоришћено на прави начин и добробит заједнице још једно запажање на лепези утисака је- сте озбиљност и тишина пољских малишана за време богослужења заиста један фасци- нантан призор, где се јавља помисао и још снажнија вера да дух дише где хоће гора гра- барка је место на коме дух љубави, топлине, разумевања и радости непрестано обитава у оквиру сусрета, учесници су могли да слушају предавања на различите теме: од свете ли- тургије и потребе човека за заједницом и хри- стом све до начина деловања секте јеховиних сведока и јасних упутстава у том погледу пре- давања су била интерактивна и инспирисана ситуацијама која се јављају у свакодневном животу, а непосредност и отвореност пре- давача, свештеника из пољске православне цркве, да своје животно искуство пренесу на младе људе не би ли их обогатили знањем и мудрошћу, била је изузетна трочлана делегације са у београд врати- ла са изузетним утисцима, који се тичу како гостољубља пољске цркве, тако и стеченог искуства које би могло да се примени у ми- сионарској делатности наше помесне цр- кве  псовка је убица јекатаринбуршки научник генадије чаурин, потрошио је 20 година на изучавање непристојних речи он тврди да псовке врло активно утичу на човеков организам, тако да временом уништавају живот у њему хипотезу г чаурина „о утицају ненормативне лексике на психофизичко стање живих организама“ проверили су многи у тишини лабораторија, истраживачи су наизменично током целе године псовали и читали молитве доказивање теорије је успело! зрна пшенице, поливена водом, коју су грдили најогавнијим псовкама, проклијала су само 49% вода заражена нешто слабијим псовањем, показала је нешто бољи резултат – 53% а затим су научници зрна полили водом, над којом су читане молитве и она су проклијала за 96% на тај начин су истраживања потврдила народну мудрост: не псуј када сејеш и садиш, јер у противном неће бити усева и рода вероватно је познато и свакој домаћици, да ако при печењу колача псује, онда тесто не нараста нецензурисана псовка задире дубоко у подсвест и доводи до ескалације насиља и заиста, туче, погроми, па чак ни убиства се никада не прате бираним речима, него увек најгрубљим и најпростачкијим псовкама код псовача се развија таква зависност од псовке, као код окорелог пушача од никотина или код алкохоличара од алкохолних напитака најчешће изговарана псовка у којој се употребљава израз са речју „мајка“, у првом реду оскверњује богородицу и сопствену мајку, која је дала живот човеку а грех богохулства се никада не прашта без покајања и неизбежно повлачи за собом казну псовке стварају најмоћније информационо поље и треба ли се онда чудити што се бог окреће од нас интимни односи дати човеку од бога, највиша су пројава љубави и поверења ако их означавају неприличним речима, људи онда оскверњују дати од бога дар извод из текста професора николаја георгијевића јемељченка, заслужног лекара рф, објављног у часопису „руски дом“, јуни 2007г превод са руског: небојша ћосовић јул / август 2019 јул / август 2019 57 из пера читалаца мисионара некада човек сретне анђела не знајући да је то душа послана да исцели пустињу у нама необично познанство лазар вулић необично познанство остварило се међу звездама један усамљен човек познао је срцем душу другачију од свих које је до та- да срео препознао је љубав за некога је пустиња сурова, а за друге је дом један народ је узрастао у пустињи четрде- сет година, један син је постио у пустињи четр- десет дана био је то народ израиља и био је то син бога живога човек без помоћи у пустињи страда, пустиња у човеку не лечи се без бога искушење не препознајемо лако падне- мо, али бог нам даје помоћ да опет устанемо духом снажни знају ко је змија и зашто бог допушта да куша човека човек мора радити на себи и помоћи пријатељима да се не изла- жу заблудама незнањем неко те може научити занату, а неко како душу сачувати ко је лисица? мудрост која се стиче временом богом живимо, ходимо земљом у време најбоље за нас мали принц је путовао све- том, упознавао се са необичним слабостима обичног човека научио је да се само срцем добро види чистим срцем можемо бога ви- дети, обећао нам је син на гори наша љубав је време које смо посветили некој особи бо- жија љубав је створила свет, човека, небо и на небу анђеле некада човек сретне анђела не знајући да је то душа послана да исцели пустињу у нама  58 4 / 2019 уочи празника светог јована шангајског, славе младих амбасадора фондације ла- за костић, која је седми пут заредом просла- вљена у храму вазнесења господњег, у жар- кову, почасни гост била је заједница „земља живих“ подсетимо се, „земља живих“ је пра- вославна заједница за рехабилитацију и ре- социјализацију људи с болешћу зависношћу, која је овом приликом први пут представила своје деловање у једној београдској цркви дан младих у фондацији посвећен је пре- познавању смисла у животу, насупрот повр- шним а деструктивним узбуђењима опијати- ма приметно је да је већина нас, нажалост, мање или више зависна од нечега, али да се само у најтежим облицима обраћамо за по- моћ, када је стање већ готово неповратно заједница „земља живих“ не нуди замену за лекаре или неки вид медицине, већ христа, без било каквих лекова и новчаних трошко- ва она је „школа живота“, како би то рекао њен оснивач и духовник о бранко ћурчин боравак у заједници се заслужује жељом и трудом самог штићеника, а не новцем ње- гових родитеља, што самог штићеника чи- ни активним учесником властитог излече- земља живих „земља живих“ не нуди замену за лекаре или неки вид медицине, већ христа, без било каквих лекова и новчаних трошкова она је „школа живота“ у потрази за смислом уместо за узбуђењем кристина давидовић јул / август 2019 59 ња програм одвикавања траје 30 месеци и од око 3000 корисника, који су се до данас укључили у овај програм, њих око 150 су исти завршили са благословом, а од њих је 95% излечено и рехабилитовано по завр- шетку програма, брига о штићеницима се наставља кроз запошљавање и поновне су- срете канцеларија за помоћ и подршку и по- дршку штићеницима постоји у новом саду и у београду за сада постоје четири куће, од којих је једна женска, а планира се и још јед- на кућа у београду у којој ће се остваривати теслина медаља ове вечери је први пут установљена пракса преноса теслине медаље из руке у руку теслину медаљу, иначе, дарује те- слина научна фондација из филаделфије, за труд на популарисању теслиног лика и дела у србији и свету ове године је један од носилаца медаље била марина милић- радовић она се, међутим, одлучила на за- нимљив и сасвим неуобичајен гест: своју медаљу је предала слађани јанковић, па- рохијанки жарковачког храма и неуморној помоћници фондације, за њен несебичан труд и рад током године уз једну обавезу: да госпођа јанковић догодине ту исту ме- даљу преда трудбенику кога сама изабере циљ је да се подржи несебичан труд и пре- галаштво међу „обичним“ људима који нам толико помажу у мисионарском раду, а које тако често заборављамо земља живих 60 4 / 2019 програм ресоцијализације штићеника, који немају где након завршеног програма, што се дешава у већини случајева о програму, зависности и борби кроз жи- вот, говорили су духовник програма о бран- ко ћурчин и два корисника – ђорђе и вељко, а затим се обратио уредник православног мисионара, о оливер суботић цео програм је водила оснивач и управитељ фондације, марина милић радовић поред старешине вазнесењског храма, о бранка митровића, програм су подржали и други служитељи при спц, угледни професори, гости из трсте- ника, сомбора, новог сада, београда, зему- на, батајнице и мале иванче било је много закључака те вечери роди- тељи су се подсетили да богу треба више говорити о деци, него деци о богу, а сви смо се подсетили потребе подвига у том духу је представљена и књига г предрага пузића: „теслин јеловник“, у издању научне фонда- ције никола тесла представљање ове књиге значајно је не због тога шта је тесла јео, већ како се одрицао најслађих мајчиних колача и тиме стесао свој дух у проводник идеја кори- сних човечанству фондација је следила при- меру николе тесле и половину хране за до- гађај проследила „земљи живих“, а издавач књиге, научна фондација никола тесла одре- кла се зараде од 10 књига у корист заједнице за овај догађај основан је хор „лазиних пе- вача“ из београдских мадригалиста, сану, сомборског црквеног хора и дечијих хорова, који су извели химну светом јовану шангај- ском назив хора дао је милан радишић, хо- ровођа из сомбора видео запис догађаја доступан је на јутју- бу  канцеларија за помоћ и подршку и подршку штићеницима постоји у новом саду и у београду за сада постоје четири куће, од којих је једна женска земља живих јул / август 2019 61 сведочанства слободанова жена душанка стално је имала у срцу молитву оцу тадеју помазива- ла је мужа уљем са гроба оца тадеја и остављала иконицу на болесничку наткасну и увек захваљивала оцу тадеју за сваки дан благослов старца тадеја радмила тодић-вулићевић слободане, ти си био мртав човек, али бог је хтео да останеш жив ми смо само при- помогли можеш да славиш други рођендан“ доктор марко је сео на кревет и држао за руку пацијента који је после пет дана изашао из коме био је двадесет пети април прошле године слободан се припремао да обележи тај дан изненада је добио јаке болове у сто- маку прошла је поноћ позвао је хитну по- моћ одговорили су му да позове такси и иде у земунску болницу која је ближа крњачи где он живи, а поред тога они тренутно немају возило на располагању слободан, родом из босне, има јак продоран глас звао је поново и викао у слушалицу: „ја умирем! зваћу вас сваких пет минута док не умрем!“ његова же- на душанка је у међувремену позвала такси таксиста је рекао: „ја не смем да те возим, али, ћале, ја ћу теби помоћи“ он је позвао хитну помоћ и објаснио о каквом се паци- јенту ради док је хитна помоћ стигла, сло- бодан се онесвестио унели су га у возило и уместо у ургентни центар, возили су га право на другу хируршку клинику тамо је већ била спремна сала и екипа која ће оперисати сто- мачну анеуризму докторка из хитне помоћи која је на први позив посумњала да се ради о провокацији, јер тежак пацијент не може имати тако јак глас, сада је све организова- ла муњевитом брзином и све се отварало возило које је опремљено за транспорт нај- тежих болесника кретало се према умирућој пацијенткињи која га није дочекала преу- смерено је ка крњачи слободан је стигао у салу после вишечасовне операције нико није знао хоће ли овај човек остати жив, ка- да се зна да је проценат смртности у оваквим случајевима преко деведесет процената прошао је само дан и по када је поново опе- рисан, имао је унутрашње крварење добио је девет литара крви недуго затим, добио је температуру, на скенеру је откривено да има хематом тежак два и по килограма урађена је и трећа операција за петнаест дана и та- 62 4 / 2019 да му је уклоњен тај хематом током свих прегледа откривено је да је слободан имао инфаркт и да је потребно уградити бај-пас после двадесет осам дана лежања у болни- ци није имао снагу ни у малом прсту ипак, имао је здрав дух и смисао за хумор шалио се на свој рачун доводили су лекаре са других клиника и странце да покажу на њега: „то је тај што је остао жив“ слобода- нова жена душанка је стално имала у срцу молитву оцу тадеју када би дошла у болни- цу понављала је: „ја сам душанка бужанин, могу ли да уђем код супруга?“ и улазила је у шок-собу, тамо где нема посете помазивала је мужа уљем са гроба оца тадеја и оставља- ла иконицу на болесничку наткасну, са допу- штењем сестара пријатељица ана је обаве- стила све заједничке пријатеље и молитва се ширила отац пимен из витовнице, молио се и на гробу оца тадеја после двадесет и један дан слободан је искључен са апарата отац зоран керезовић, свештеник при храму св козме и дамјана при кбц, причестио је сло- бодана више није био животно угрожен у те дане срела је у болничком ходнику игумана манастира ђурђеви ступови и од њега за- тражила благослов за свога мужа пре него што би ушла у блок, молила се и захваљи- вала оцу тадеју и за сваки случај, сваки пут завиривала у списак живих и лекарима се захваљивала да не би остало само на речи- ма, у знак захвалности једноме је понудила флашу пића доктор одбија пиће, а душанка добија папир на ком је уписан датум за при- премне прегледе за операцију срца на то се чека дуго, зна она то и поново зна да је њој отац тадеј помогао својим молитвама она тврди да је све почело четрнаестог априла, на дан упокојења оца тадеја била је у витовници тога дана оставила је имена за помињање када су након литургије почели да читају молитву за здравље, она је поно- во успела да последња дода папирић са три имена када су кренули да читају имена прво је прочитан слободан она је осећала да је то благослов оца тадеја није знала шта ће се десити, али знала је да је он увек ту опоравак је трајао споро шетали су свако- га дана прво до краја њихове улице, после до рампе, а потом до клупице на оближњем брдашцу она је стално говорила „диши ду- боко! боже помози!“ у августу је већ возио до омиљеног места, бање овче, где је доче- кивао пријатељице, сестре које су се молиле за његово здравље испунила му се жеља да дође до тог божијег извора и није личио на болесника када је отишао код кардиолога, доктор га је питао: „слободане, када си имао инфаркт?“ „докторе, никада нисам био боле- стан али, ако је то то – велики бол у грудима осетио сам онога дана када су ухапсили рат- ка младића“ операцију срца су му заказали за једанае- сти септембар забринуо се слобо: „оставио ме мој бог овога пута“ међутим, налаз сто- матолога да су сагласни за операцију нестао је из документације поново га шаљу на мак- силофацијалну хирургију, где је утврђено да треба извадити шест зуба док вађење зуба траје операција срца се помера тако да је уместо једанаестог оперисан седамнаестог септембра после месеца дана загнојила је рана па је превијање и вађење конаца било болно до после вишечасовне операције нико није знао хоће ли овај човек остати жив, када се зна да је проценат смртности у оваквим случајевима преко деведесет процената сведочанства јул / август 2019 63 вриска он је знојећи се трпео сестра је ре- кла како не може да гледа бол на његовом лицу док му вади конце имао је дванаест конаца „додајте ми ту мајицу да ставим на лице и радите свој посао“ стављали су му у уста лекове „да су ми давали у руку ја не бих пио, овако сам морао да гутам“ поново га је јако заболео стомак упала панкреаса када су га спремили за операцију доктор је видео тело унакажено ожиљцима и рекао: „овај човек је мученик ја немам где да га сечем лечићемо га инфузијом“ „седам дана ништа нисам јео шест боца инфузије примио сам одједном у њима не- што жуто, то ми је враћало снагу гледам се- стру и видим три прилике осмог дана дали су ми мало гриза на води а ја сањам сланину сељачку, црни хлеб и црни лук“ душанка се сећа поука оца тадеја и број- них одлазака на његов гроб толико је често одлазила да је пожелела да тамо сагради дом у којем ће примати добре људе, покло- нике тог светог места у аутобусу случајно среће жену из витовнице која јој каже „би- ћеш грешна ако дођеш у витовницу, а да ме не обиђеш“ следећи одлазак био је и ноћење код те жене никада није заборавила звездано не- бо те ноћи купила је плац на коме је велико дрво и увек захваљивала оцу тадеју за сваки дан душанка и слободан прославили су ро- ђендан са екипом хитне помоћи захваљују докторкама тањи и зорани заувек ће памти- ти сузе у очима др зоране када је дошла да види слободана приликом прве контроле рекла је да на његовом примеру они уче ка- ко треба лечити болеснике каже да је осећа- ла чудну бригу за човека који је готово дрско викао у телефон да ће умрети и звати сваких пет минута све док не умре чекала је и бри- нула када се јавио таксиста усмерила је еки- пу према њему звала је другу хируршку и била на вези са свима душанку је обавешта- вала о свему што се дешавало јер, жена које не вози не може ноћу да путује са перифери- је београда цела екипа се молила те ноћи за слободана, цела смена хитне помоћи када је изашао из болнице, дошли су да га виде а нико није видео њихов труд, нико их није на- градио душанка је дирнута професионали- змом и човекољубљем лекара не знамо која су правила лекарске етике, али знамо шта значи људскост у таквим тренуцима захвал- ни су др јаковљевићу и др драгашу који су му продужили живот, др владимиру јовичи- ћу који му је оперисао срце као и др загорцу који му је излечио панкреас велике су то екипе биле, слободан и ду- шанка никада неће знати сва имена добрих људи у белим мантилима који су се десили на њиховом путу, али се сви они сигурно се- ћају пацијента кога су од миља звали „неуни- штиви слобица“ још један детаљ наглашава душанка у овом чуду божијем у свом бунилу сећа се да је питала таксисту како се зове? „драган“ после неколико дана, хтела је да му се захвали, позвала је ту такси службу, пита- ла за број телефона таксисте драгана одго- вор је био да у њиховој служби никада није радио ни један драган он је назвао слободана „ћале“, а душанка и слободан немају деце слава богу за све!

Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... одлазе на христов гроб, иако пред њима стоје опасности и препреке које не могу савладати, не би ли обавиле прописане погребне ритуале над христовим телом једино што их на то покреће јесте љубав и верност према њиховом учитељу баш због тога оне, жене, бивају први сведоци догађаја који осмишљава свеукупно постојање читавог космоса – васкрсења христовог ништа мања храброст исказана кроз спремност да поднесу жртву зарад својих ближњих је она што краси лотове кћери, тамару и руту иако би поступци тамаре и лотових кћери испрва били саблажњиви, иза њих стоји верност коју показују према свекру, односно оцу, чак и по цену властите срамоте и осуде тамара, која није имала никакав разлог да остане уз јуду, јер су му оба сина за које је била удата умрла, чини нечасан поступак, заводећи пијаног јуду не би ли му подарила потомство слично томе, само још наглашеније чине пре ње лотове кћери које напијају оца након уништења содома и смрти њихове мајке ови наративи, о лоту и кћерима, као и о јуди и тамари носе и другачије поруке и значења овде наглашавају песма маријина, изл 15, 21 — хлудов псалтир, 9 век (извор: schoolorthpatrru) мај / јун 2021 31 решеност тамаре и кћери лотових да понесу срамоту и тескобу такве стигме за разлику од малодушности свекра, тј оца у новом завету, ликови жена, често анонимних су у функцији показивања вере, покајања, препознавања христа и љубави према богу коју чак ни апостоли не могу да досегну тако, молба сирофеничанке или поступак крвоточиве жене представља парадигму вере, блуднице која сузама кваси, а косом брише ноге исусове и љуби их јесте показатељ љубави, две лепте сиромашне удовице симбол су предавања читавог свог живота богу, све оне не само да превазилазе свој друштвени статус и анонимност, него постају истакнуте у тој мери да се њихови примери непрестано користе као надахнуће у животу хришћана коначно, лик пресвете богородице у себи сабира све ове жене о којима свето писмо приповеда поред тога што она представља значењску супротност еви у смислу поводљивости, сладострашћа и, на концу, непослушања вољи божијој у коју повлачи и адама, пресвета дјева марија се показује као истинска мати, не само христа, него свих људи уз то, управо кроз лик жене и њеног саглашавања са вољом божијом исказано у речима: „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38), бог започиње месијанско време и преображај не само људског рода, већ целокупне творевине да би се приповест завршила женама које су сведоци васкрсења бог је од жене тражио сагласност да би остварио спасење рода људског и од ње узео људску природу тиме свето писмо жели да нам каже да централна фигура библије поред господа исуса христа, јесте нико други до жена ликови жена описаних у библији суштински стоје у директној вези са једним од основних начела хришћанске вере: да је сваки човек, свако људско биће, створен по лику божијем (пост 1, 26) иако то представља идеал који ни данас није досегнут колико год мислили да је људско друштво слободно и равноправно, библијске хероине заправо служе да подсете на ту истину, али и покажу колико животне околности не треба прихватати са малодушношћу напротив, оне сведоче о храбрости, ватрености у служењу богу и ближњима ради којих су спремне да поднесу жртве оне, такође, показују, да бити сведок бога живога значи и прекршити правила, одступити од устаљених образаца мишљења, препустити се унутрашњем осећају и савести која јесте неписани закон божији у човеку, не мирити се са стањем у којем јесмо коначно, то значи тежити превазилажењу ограничености властите природе као израза дубоке жудње за богом и живљења по његовој вољи и заповестима  аутор је ђакон при манастиру ваведење у београду и професор верске наставе тема броја ревека крај студенца, пост 24, 15 — мозаик, катедрала у монреалеу, сицилија, 12 век (извор: википедија) 32 3 / 2021 свој однос према жени, њеном достојанству и узвишеној улози у домостроју спасења, црква је одувијек темељила на истинама светог писма већ из библијског описа стварања човјека сазнајемо да је диоба човјека на полове дар божији и израз његовог човјекољубља због потребе заједнице бог адаму ствара жену, сабесједника и сарадника на путу, јер није добро човјеку да је сам (пост 2, 18) то што је прво створен адам, а потом ева не значи да је адам узвишенији, да има другачију улогу и назначење од еве или да је она биће другог реда они су од бога постављени на исти ниво, са заједничким циљем да се уподобљавају тројичном богу опис божијег стварања жене од ребра, тј од костију и тијела адамовог (пост 2, 23) показује тијесну везу мужа и жене у јединствености и једнакости њихове опште и особне људске природе, а то потврђују и ријечи спаситељеве: од почетка је творац створио мушко и женско да буду двоје једно тијело (мт 19, 4–6) зато у животу цркве христове не постоји било какво разликовање људи на полове (у смислу да је један пол већи и значајнији од другог), јер је у заједници цркве остварено такво јединство њених чланова да нема више мушког и женског, јер сте ви сви један човјек у христу исусу (гал 3, 28) будући да је ева у рају, по изразу св василија великог, била дијете (νηπια), ђаво је обмањује „жељом равнобоштва“, чиме почиње трагедија гријехопада но, већ у ријечима које господ упућује змији, да ће јој сјеме женино газити главу (пост 3, 15) наговјештава се блага вијест спасења кроз христа ева, прва жена у историји је згријешила и навела адама, првог човјека на гријех а евина кћи марија, „благословена међу женама“, није згријешила и родила је ново сјеме, „благословен плод утробе своје“, нотема броја жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти библијски ликови жена као образац служења христу протојереј слободан лукић царица јестира, новији живопис (извор: википедија) мај / јун 2021 33 вог адама – христа спаситеља дакле, још од тада унапријед је проповиједан онај који ће се родити од жене дјевојке ева је, по ријечима блаженопочившег епископа атанасија јевтића, трагична но величанствена фигура историје рода људског, која ће се спасти рађањем дјеце (1тим 2, 13–15) и тиме бити прамајка свих живих, и тако прамајка христова као праобраз богородице марије, друге еве 1 свето писмо старог завјета нас даље упознаје са ликовима жена попут саре, рахиље или ревеке, које имају важну и активну улогу у историји спасења рађајући носиоце обећања и завјета божијег са изабраним народом такође, у старозавјетним књигама описани су ликови жена које су у неким одсудним тренуцима за израиљ, доносиле избављење своме народу тако је девора пророчица, у вријеме када неста путева и села у израиљу, након побједе над хананским царем јавином, названа мајком израиља (суд 5, 6–7) захваљујући царици јестири, јевреји бивају спасени од истребљења, те им дође свјетлост и весеље и радост и слава (јест 8, 16) дакле, стари завјет нам указује на достојанство жене и њену улогу у историји спасења али, на неким мјестима се упоредо са похвалама жени као извору радости, весеља и преносиоцу благослова божијег, сусрећемо и са изразима који говоре о жени као заводници, извору пропасти итд према томе, тек у новом завјету достојанство и узвишена мисија жене бива потпуно освијетљења у тајни марије дјеве-богородице се најјасније очитује достојанство, призив и улога жене у домостроју 1 ср књига постања, превод и тумачење: епископ атанасије јевтић, београд 2004, стр 28 спасења свијета и човјека већ само име богородице, по ријечима св јована дамаскина, садржи у себи сву тајну божанског домостроја спасења никола кавасила каже да човјек није могао да буде спасен без сарадње његове слободне воље, а што је најбоље дошло до изражаја у пристанку дјеве марије: нека ми буде по ријечи твојој (лк 1, 38) као што је хтио да се оваплоти, бог је тако исто хтио да га његова мајка роди слободно, по сопственој вољи дакле, марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења она није нека идеална вјечна жена, нити божанско биће, већ права жена, али која је, због њене чистоте од бога узвишена над свим створењима и изабрана да као „најчистији сасуд у роду људском“ роди бога у тијелу у свјетлу у којем јеванђелисти описују лик богородице и других жена које су биле свједоци и учесници христових дјела, јасно се спознаје достојанство и призив жене еванђелист лука већ на почетку свог јеванђеља, уз лик марије доноси и лик јелисавете, описујући њихов сусрет (лк 1, 39–45), а у следећој глави и лик пророчице ане, кћери фануилове која са праведним симеоном прима четрдесетодневног младенца (лк 2, 36–38) лука помиње и жене, које прате исуса у његовом прохођењу кроз села и градове, све до голготе: а за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим (лк 23, 27) такође, ликови жена чине важан дио структуре јеванђеља по јовану на почетку се описује свадба у кани галилејској, гдје дјева марија поспјешује „час“ христовог јављања и његовог чудотворства: што је мени до тебе, жено (јн 2,1–12) такође, исус исцјељује петрову ташту (мк 1, 31), крвоточиву (мт 9, 20–22; мк 5, 33–34; лк 8, 48) тема броја марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења 34 3 / 2021 тема броја и згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он васкрсава њеног умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека  аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас  тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било  аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена  тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом  извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога!  мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“  мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета  лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха  ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву  ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“

-ВАСКРСЕ-