Претрага садржаја

Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... су за царство божије можете ли нам за крај рећи, по учењу наше цркве, ако постоји, у чему је разлика између царства бо- жијег које се по речима христовим налази у нама, од оног блаженства које задобијају душе праведника на- кон смрти и живота будућег века у који верујемо и ишчекујемо по дру- гом доласку христовом и свеопштем васкрсењу из мртвих? – говорећи о цркви, отац георги- је флоровски нам је дао један прелеп, а истовремено и веома поучан, опис цр- кве рекавши: „црква је жива икона веч- ности у времену“ живећи у динамици и хармонији цркве као иконе вечности у времену, ми на свакој литургији испове- дамо и гласно објављујемо: чекам васкр- сење мртвих и живот будућега века оно што искуствено у цркви доживљавамо већ овде и сада јесте предукус царства божијег црква је тело христово, а ако у христу, по учењу светог апостола па- вла, обитава сва пуноћа божанства те- лесно (кол 2, 9) онда и наша телесност, а не тек само наша душа, има и вредност и достојанство које се не сме занемарити није апостол павле узалуд писао хри- шћанима у коринту: или не знате да је тело ваше храм светога духа који је у вама? (1кор 6, 19) један од оних отаца цркве који је увек учио о човековој це- ловитости, био је и атинагора атински, који у своме делу о васкрсењу мртвих, овако говори о јединству душе и тела: „бог није дао независно биће и живот ни природи људске душе одвојеној од тела, нити природи тела засебно, него људима који су сачињени од тела и душе, тако да би они са истим овим деловима од којих су сачињени при рођењу и док траје њи- хов живот могли да постигну заједнички циљ душа и тело сачињавају у човеку је- дан живи ентитет“ није на нама да правимо разлику из- међу онога што, благодаћу божијом, а снагом своје вере, наде и љубави, задоби- јамо већ овде и сада, и онога што нас оче- кује у незалазном дану царства божијег већ поменути отац георгије флоровски, сјајни промислитељ и изванредни ту- мач, али и настављач непрекидне нити богословља цркве, казује и ово: „у узво- ђењу човечанске природе у сферу вечне причасности божанском животу, рани оци цркве једногласно су видели саму суштину спасења ‘спасено је оно што је сједињено са богом’, каже свети гри- горије назијанзин оно што није на овај начин сједињено не може уопште бити спасено ово је фундаментални мотив у читавој теологији раних отаца – код св иринеја, св атанасија, кападокијаца, св кирила александријског, св макси- ма исповедника хришћанска „нада у бесмртност“, укорењена је и обезбеђена историјским догађајем тј историјским самооткривењем бога, она нема корен у некој статичкој диспозицији нити наро- читом склопу човечанске природе“ што се пак тиче „тајни последњих ствари“, она је већ присутна, или како то флоров- ски каже: „она је сакривена у првобит- ном парадоксу стварања о будућности 32 1/2016 можемо да говоримо само у предобра- жењима и причама такав је језик пи- сма долазак христов ће бити његов повратак, без обзира на сву радикалну новину тог догађаја есхатологија је испуњена антиномијама, чији се поче- так налази у самој тајни стварања“ мислим да је за нас најважније да се док још имамо времена, које не забора- вимо није наше него нам је од бога да- то, припремамо животом у врлинама за страшни суд а тај последњи суд ће заиста бити и страшан, јер ће бог који је љубав, који је милост, али који је и правда, судити људима за одсуство љу- бави, милости и живот ван правде када су једном неки православни радознал- ци питали чувеног павла флоренског: – зашто нам бог није дао мало јасни- је одговоре на најбитнија питања која имамо?, он им је овако одговорио: – бог нам је дао нешто много боље, јасније и лепше од одговора на нашу знатижељу дао нам је свога јединороднога сина – господа исуса христа а христос нам је у погледу „послед- њих ствари“ оставио више него до- вољно „материјала“ у својим причама подсетимо се, на крају овога разговора, само на три приче које недвосмислено указују на динамику садашњих и буду- ћих дешавања: 1 причу о блудноме си- ну (лк 15, 11–32), која сведочи о важно- сти покајања као преумљења и повратка оцу, али нам казује и о неизмерној ми- лости божијег опраштања; 2 причу о богаташу и лазару (лк 16, 19–31) из ко- је јасно сазнајемо да човек после смрти наставља и даље да: осећа, да се сећа и да комуницира, и 3 причу о другом до- ласку христовом и страшном суду (мт 25, 31–46), која нам казује да ће о дану суда љубав и милост, односно одсуство истих, бити једина мерила према којима ће господ свакоме од нас дати онако ка- ко смо се у овом животу припремали за живот у вечности  н а овоме свету све има своју клицу, свој почетак јер је бог свет створио из непостојања и превео га у постојање, и дао поче- так свакој твари зло, које господ није створио, је такође пореклом из неби- ћа, али свој почетак има у слободи из- бора човека који га чини грех заправо „помаже“ човеку да не оствари задато – царство небеско ово царство, које се великим напором осваја, а лако губи, није нека далека и имагинарна дестина- ција господ нам каже: царство божије је унутра у вама да би се до њега сти- гло, за почетак, потребна је вера која се од бога добија и за коју апостол павле каже: „да не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“, истинитом вером када су једног времешног проту за- питали: „да ли је православна вера нај- лепша?“, он је одговорио: „то не знам, вероватно има и лепших вера, али сигурно знам да је православна вера истинита“ и свети александар нев- ски, у монаштву монах алексије, када у заробљеништву одговори татарском кнезу, каже: „није у сили бог него у истини“, истичући свој мотив вере у свету тројицу истина је та која ослобађа, она је јед- но од имена божијих, сведочи писмо, и бистри поглед којим могу да се сагледа- ју начини остварења царства божијег у нама у нашем народу постоји изрека за поштење да је и најгрђа истина слађа од најслађе лажи, јер је отац лажи ђаво, а бог је истина није случајно што господ христос као средство спасења у цркви оставља свете тајне да човек после пада може да се усправи, дође до истинског покајања хаџи драган поповић тема броја јануар / фебруар 2016 33 и омије се у тој бањи спасења повратив- ши достојанство човека бог воли и гре- шника и правда је његова далеко изнад људске правде, зато што бог и у грешни- ку препознаје свој лик једне непоновљи- ве личности царство божије се осваја и трпље- њем, миром о коме апостол павле каже: „имајте мир са свима колико до вас сто- ји“ тај мир је светлост која обасјава пут ка жељеном царству божијем мир који нас води ка христу, нема равнодушност (искључење из реалности живота) која је обмана и представља паклено осећа- ње душе, већ је мир – радост коју човек носи са собом и показује при сваком су- срету са ближњим о значењу такве ра- дости говори и сам кнез мира речима: „све вам ово казах, да радост моја у вама остане“ биће човеково саздано је од свега до- брог јер је човек икона бога и када год помисли или учини нешто добро се осе- ћа природно, рајски наше целокупно постојање у христу црпи смисао у не- престаном чињењу добра, а не у нечиње- њу злих дела наравно, да човек чинећи добро не чини зло, али не чинећи зла де- ла не значи у исто време и чињење добра добра дела човека увећавају онај тег, који анђео чувар за нас чува у руци, не би ли њиме превагнуо тас у корист нашег спа- сења на теразијама вечности ка спасењу води још једна, данас тако заборављена, врлина, а то је послушање требало би да свако своју савест преиспи- та питањем које директор школе упути јед- ном вероучитељу: „слушаш ли ти неког?“ послушање је мајка врлина јер се де- ца спасавају послушношћу родитељима, а одрасли послушношћу цркви напо- менимо само у прилог томе да је непо- слушање духовног оца смртни грех у цркви својој господ за пример даје своју бескрајну послушност богу оцу све до смрти на крсту, која је постала његово прослављање дозволимо христу својим животом да се настани у нама јер где је он, онде је и царство небеско  аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије „не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“ апостол павле степенице врлина ка царству небеском 34 1/2016 у београдском насељу церак живи ше- сточлана породица карановић, вла- димир (43) и јелена (41) са четири сина: савом (16), симеоном (15), ђорђем (12) и максимом (7 месеци) крсна слава им је ђурђевдан, а заветна свети сава, па су и деца добила имена по тим божијим угодницима симеон je рођен на савин- дан, али пошто му је старији брат присво- јио име, добио га је по његовом оцу, св симеону најмлађи максим, име је добио по шаљивој песми о максиму, чика јове змаја, коју његова мајка јако воли нарав- но, ту је и пуно дивних светитеља који но- се ово име ову породицу смо упознали у цркви вазнесења господњег у жаркову парохијани их добро познају, јер је вла- димир протомајстор фрескописа у истој цркви са вероником в ђукановић и сво- јом екипом, осликао је овај храм пре две године патријарх иринеј му је недавно, у овом истом храму, доделио архијереј- ску грамату завршио је основне и мастер студије на академији спц за уметности и консервацију супруга јелена је дипло- мирала на технолошко-металуршком фа- култету у београду тренутно је при крају мастер студија на истом факултету ради- ла је у дп клуз у београду једанаест годи- на у техничкој припреми производње као инжењер текстилне технологије и при цркви је била активна на подели хране из црквене кухиње са благословом оца не- бојше милићевића, њиховог пароха, за- почели смо разговор у њиховом топлом дому божићним поздравом: „христос се роди!“ расположено су нам узвратили: „ваистину се роди!“ пожелевши нам до- бродошлицу, домаћин је одмах показао своју духовитост ретко коме је припала част да ослика свој парохијски храм вама се то догодило владимир: наравно, поносан сам и бо- гу захвалан, мада је ово друга парохијска црква у којој сам сликао прва је у лаза- ревцу, али њу нисам целу осликао, него је само завршио (око 400 квадрата) што се тиче жаркова, има једна анегдота везана за избор сликара када је почетком 2011 ра- ђен конкурс за фрескописање жарковачке цркве, на првом састанку са патријархом иринејем у згради патријаршије, било је десетак понуђача редом смо се представља- ли пред патријаршијском комисијом када сам устао и рекао своје презиме, патријарх је почео да рецитује „бјеж’те турци зарана, ето попа карана! знате ли ту песму?“ – упи- тао ме изненађен, насмејао сам се и одго- ворио му: „наравно, ваша светости, ја сам директни потомак тог крајишког јунака“ дивно! онда да чујемо нешто више о ва- шем пореклу и том вашем славном претку испричаћу скраћену верзију, да не бих ваше читаоце, на самом почетку „успа- породицакарановић честонас,кадачујудаимамочетвородеце,људипитају коликоквадратаиманашстан,амиодговарамодаза децунијебитнаквадратурастана,већквадратурасрца радмила грујић вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2016 35 вао“ својом интересантном причом пр- ви свештеник који је дошао у крњеушу, село у босанској крајини, одакле је и мој отац, био је поп пилип (филип) кара- новић према подацима из књиге попа петра рађеновића, то се десило 1800 го- дине оптужен од турака да буни народ, 1821 бива обешен о једну крушку у пр- косима од стране мустај-бега кулено- вића (сина кулина капетана, опеваног у песми бој на мишару) његов син три- вун (трифун) карановић, такође је био православни свештеник у истом селу (од 1821 до 1861 г), после смрти свога оца на овом положају заменио га је његов рођени брат, поп дамјан карановић, од 1861–1867 године међутим, ови стихо- ви се не односе ни на једног од њих тро- јице као дечак са пет година, вешање свога деде гледао је поп војвода ђурађ карановић, један од најпознатијих кра- јишких јунака 19 века тај призор га је пратио кроз цео живот као четовођа са својих 500 устаника, у босанско-херцего- вачком устанку 1875–1878 учествовао је у 36 бојева са турцима у једном од њих спасио је живот петру мркоњићу (пото- њем краљу петру i карађорђевићу) због необичне храбрости, ушао је у неколи- ко јуначких песама о њему је испеван тај стих бјеж’те турци зарана, ето попа карана одликован је од краља милана обреновића, таковским крстом и сребр- ном колајном за храброст упокојио се 1880 у селу јаловику код шапца једна улица у центру шапца носи његово име са крштења малог максима у манастиру ваведење на сењаку 36 1/2016 његов брат и два стрица били су такође православни свештеници његов брат од стрица, поп стеван ка- рановић, војвода српски, такође је уче- ствовао у свим ратовима у горњој и до- њој крајини одликован је од руског цара златном медаљом, а од краља мила- на обреновића ратном споменицом и кр- стом светог саве ii степена не би било фер да овде не поменем да и моја јелена има славног прадеду са мајчине стране – солунца, илију влајкова, а његов син не- стор, је као учесник на сремском фронту добио медаљу за храброст али, то не значи да сте због тога имали протекцију код његове светости, него да квалитетом и стручношћу с правом носите име протомајстора треба само ући у храм вазнесења господњег и уверити се у то за- то би било корисно нашим читаоцима да од вас чују оно најбитније о фрескопису (жи- вопису) како сте почели? какав је то посао? – мада је и раније било симпатија према овом уметничком стилу, озбиљно сам по- чео да се занимам за икону тек 1992 годи- не потом сам се обрео на светој гори где сам од светогорских мајстора почео да из- учавам овај величанствени ликовни стил, који је, богу хвала, постао и мој животни стил живопис је културно наслеђе пра- вославне цркве, али и део православног богослужења оно је уметност радости и наде, богословље које се изражава црте- жима и бојама свети јован дамаскин ка- же да оно што је књига за писмене, то је икона за неписмене икона није религио- зна слика, него свештенопис самим тим смо и ми сликари, којима је господ дао овај дар, клир цркве христове ово је по- сао који захтева посебну концентрацију, али је и исцрпљујући често се дешавало да заборавим да сам на високој скели, три пута сам избегао сигуран пад да ли се савремени живопис разликује од византијског? – у свом раду сусрео сам се са многим проблемима из ове широке уметничке области, али се један приметно издва- ја – недостатак уметничког начина раз- мишљања у оквиру канона последњих година штампају се богате публикације византијске уметности и расте број мла- дих уметника, који ревнују у изучавању византијског иконописања многи од њих доследним копирањем или са мањим из- менама старих оригинала, изражавају недостатак којим се заборавља основни принцип уметности, а то је да она треба да се развија и да не буде незаинтересована за епоху којој припада мислите ли да византијски стил има мо- гућности за напредак? – византијски стил, као и сваки дру- ги, има својих особености, али не спута- вишедетне хришћанске породице осликавање фреске христа пандократора у куполи манастира ваведење (димензија лика од темена до браде износи 160 цм) јануар / фебруар 2016 37 ва инспирацију, не меша се у технику, не залази у детаље, и није у супротности са сталним ликовним обогаћивањем ства- раоци су изгубили расположење за да- љим трагањима, иконографски обрасци су обавијени ауторитетима и створена је једна „идеологија понављања“, одустаја- ња од оригиналности и непостојања лич- ног израза од момента када једно дело постане копија неког оригинала, оно гу- би вредност, зато што главну вредност има оригинал поставља се питање: за- што србија у средњем веку рађа курби- ново, нерезе, перивлепту, нагоричано, сопоћане или студеницу, дела којима се диви цео свет, а данас имамо само њи- хове бледе копије? како су средњевеков- ни сликари имали толико слободе да у оквиру истог стила потпуно различито третирају ликове, драперије, архитекту- ру или пејзаж? решење је стална сарад- ња литургичара, историчара уметности и уметника поље деловања литургичара треба да буде каноничност, композици- оним решењима треба да се баве исто- ричари уметности, а ликовност, степен изражајности и оригиналност треба да буде стваралачки део тј степен мајстор- ства извођача ово је најбоље решење и гарант да ће се у будућности наћи инте- ресантни уметнички моменти и решења, а грубе грешке бити избегнуте нажа- лост, и у тим ситуацијама ће постојати тенденција задирања једних у поље дело- вања оних других, али је то ипак најбоље решење ми имамо врло добру сарадњу са комисијом при храму светог саве и манастиру ваведење основали сте и свој атеље? ко су ваши сарадници? – атеље сам основао после свете горе, седам година рада и завршене академи- је, тј када сам потписао први велики по- сао 1999 године кроз атеље је до сада прошло преко седамдесет људи многи од њих су били озбиљни, доста научи- ли и сада самостално осликавају цркве тренутно у атељеу имамо седам људи од 2008 придружила нам се вероника в ђу- кановић, по мени, најбољи иконописац на овим просторима велика је заблуда многих да су добри иконописци (штафе- лајни сликари) добри и живописци (зид- ни сликари) никада добар иконописац, без великог труда, не може добро да уради зидну слику, јер су за њега велики форма- ти, бар у почетку, неосвојиви вероника је послушала мој савет, пришла овом послу као ученик, упијала сваки потез, посту- пак израде великих ликова и драперија, начине осветљавања на великим форма- тима, планове, да би после само пар го- дина свакодневног рада на зиду и својом вештином коју је донела из иконописа, не- вероватним креацијама оплеменила стил рада у атељеу од пре неколико година, а после дугогодишњег усклађивања, делимо одговорност и заједничким снагама води- мо овај атеље уједно, променила је и моје мишљење да особе нежнијег пола нису за скелу, већ само за икону у чему се огледа мисија фреске и иконе у храму? колико је она, као део светог пре- дања цркве, кадра да нама, земаљскима и тварнима, приближи истину и стварност царства небеског, божији престо, анђеле и светитеље? – икона, као део светог предања, и има ту улогу да учини чулним квалитете веч- ног живота сву јединственост, мир, али и најтеже јеослободити селичног егоизма у времену у коме га све подстичеако егоистичнаљубав превлада,назиресе и крај сваког брачног завета 38 1/2016 истинску радост, које су основне особине царства божијег, икона односно фреска преноси, како би постале схватљиве савре- меном посматрачу икона помаже људима да се боре у реалном свету пуном искушења то подстиче, не некаквим илузионизмом, бекством од стварности, већ обогаћивањем њихових живота царством божијим ико- на има исцелитељску улогу која обезбеђује неопходну снагу у нашим животима и чини лакшим бреме свакодневног крста које сте храмове осликали? – наш атеље је осликао више од 12 000 квадрата зида у 25 цркава у земљи и расе- јању, од којих су најзначајније: манастир ваведење на сењаку, вазнесењска црква у жаркову, крипта храма св саве на вра- чару, петропавловска црква у аранђелов- цу, црква спаљивања моштију св саве у барајеву, црква св василија острошког у америци, црква св кипријана на халки- дикију у грчкој и многе друге тренутно за- вршавамо осликавање цркве св стефана дечанског у железнику, а почињемо живо- писање у капели богословског факултета који је ваш пут до праве вере? колико вам је професија у томе помогла? – моја професија је заправо служба бо- гу и она ме је утврдила у вери, а суштин- ско преумљење доживео сам на вуковар- ском ратишту 1991, као редован војник јна, мада тај преображај личности у том тренутку нисам ни примећивао укратко, схватио сам да се живот састоји од мно- штва ситница наравно, света гора је била пресудна за мене и од 1993 увела ме пот- пуно у литургијски живот моја мајка је негде прочитала да на светој гори постоји школа за иконописце написали смо пи- смо, послали у хиландар, а отац василије хиландарац је одговорио да одмах дођем по доласку у хиландар, већ следећег дана, био сам један од оних који су носили икону пресвете богородице тројеручице до при- станишта на њеном путу до солуна, а она је тог дана изношена из хиландара први пут после 600 година управо је то икона преко које су господ и пресвета богоро- дица показали сву заблуду иконоборачке јереси, исцеливши одсечену руку заштит- нику православља и иконобранитељу, св јовану дамаскину та икона је за иконопи- сце, можда, и најважнија од свих близу 1300 година после овог дивног светитеља, имао сам и ја прилику да је додирнем сво- јим недостојним рукама и дан-данас не могу да се начудим таквом благослову како сте се упознали вас двоје и колико сте дуго у браку? јелена: упознали су нас наши пријате- љи, садашњи кумови, док је влада студи- рао у београду венчали смо се у лазарев- цу, у цркви св димитрија у браку смо седамнаест година и од самог почетка смо желели вишедетну породицу, иако није постојала материјална основа за то вла- димир је тек завршио факултет, а ја сам радила у државној фирми где су зараде биле ниске међутим, дубоко верујем у то да сâм бог одређује број деце у породици, па се томе треба и препустити када и где сте се крштени? да ли су ваши родитељи црквени? владимир: крстио сам се у 16 годи- ни у старој цркви у јагодини јелена се крстила када смо се упознали, а крстио вишедетне хришћанске породице благослов пресвете богородице тројеручице (почетак пута ка христу) јануар / фебруар 2016 39 ју је мој професор, отац радомир попо- вић у цркви свете петке на калемегда- ну отац није црквен, а мајка јесте са благословом блаженопочившег владике саве, организовала је духовну трибину лазаревачки духовни разговори било је преко 50 предавача, од којих неколико владика, пуно професора са православ- ног богословског факултета, духовника велика сала центра за културу је била премала да прими све који су желели да присуствују предавањима највише је било ученика, којима је она тада би- ла професор књижевности у средњој школи велику помоћ је тада имала и од потпредседника општине лазаревац, а садашњег директора канцеларије за ве- ре при влади србије милете радојевића јелена: моји родитељи су више тради- ционалисти у вери не живе литургиј- ски, али поштују наш избор и подржа- вају нас у томе стан у коме живите није баш велики да ли вам то смета? – стан има око 60 квадрата често нас, када чују да имамо четворо деце, људи пи- тају колико квадрата има наш стан, а ми одговарамо да за децу није битна квадра- тура стана, већ квадратура срца шалимо се да гнездо не треба превише ушушка- ти, јер птићи неће пожелети да га напусте кад ојачају децу треба поставити на ноге и радно их оспособити, па шта им бог дâ наравно, деца треба да имају сигурност да ће им родитељи увек помоћи владимир: зашто би нам сметало? није богат ко мно- го има, него коме мало треба људи често мисле да зидни сликари, зарађују пуно то је велика заблуда, јер свако ко хоће да поштено и квалитетно уради свој посао, никада неће пуно зарадити питајте мо- је колеге, исто ће вам рећи императив је оставити иза себе дело (у сваком сми- слу) које је на понос потомцима то од- звања у вечности како сте успели да очувате љубав и породичну срећу? је ли било егзистен- цијалног страха? јелена: у почетку је било, више код мене, док је владимир увек имао сна- ге да на леђима носи породично бреме веома је важно у браку када једна стра- на изрази забринутост да друга пока- же снагу, и да се на тај начин превазиђу искушења негде смо прочитали да су двоје младих пре брака као два ждре- бета на ливади, а у браку два упрегнута теглећа коња у блату која вуку запрежна кола ако не вуку заједно, други ће мо- рати да уложи двоструко више снаге, или све пропада често у шали кажем да тајна срећног брака остаје тајна вели- ка је борба данас сачувати брачну срећу кад разводи постају уобичајена појава поредимо наш брак са врећом у којој се налазе два оштра и чврста камена, баш какви смо нас двоје уколико врећу про- тресамо снажно и дуго, или ће се каме- ње избрусити и више неће рањавати јед- но друго, или се неће ослободити својих оштрих ивица тада ће се врећа поцепа- ти, а камење поиспадати дакле, у први план треба да ставимо своје недостатке и да се ослободимо својих оштрих иви- ца, а то је процес који у нашем браку још траје најтеже је ослободити се личног максим са мамом јеленом 40 1/2016 егоизма у времену у коме га све под- стиче ако егоистична љубав превлада, назире се и крај сваког брачног завета св старац пајсије каже да у породици једно треба да буде на смирење другом, да се угледа на његове врлине и да под- носи његове мане, а да се породица спа- сава трпељивошћу томе треба тежити у теорији је лако, али је стална борба у пракси применити исто у коликој мери је рађање деце муче- ништво? које су лепе стране вишедет- ства? има ли и лоших? колико дечаци помажу мајци? – рађање деце није никакво мучени- штво кад су деца здрава стабилна по- родица велика је радост и мотивација човеку да буде вреднији и бољи моји родитељи тодор и зорица жупановић, (мајка ми је иначе дугогодишња вас- питачица), су нам пуно помогли нема лоших страна у вишедетству, постоји само велика одговорност у егзистен- цијалном и духовном смислу и тешко бреме времена у коме живимо, попут пливања узводно али сви помажу, и тата и деца родитељски призив је пророчки при- зив од бога шта је најважније у хри- шћанском животу? – најважније је да стално устајемо, после сваког пада, да се не предајемо, да смо свесни својих несавршености, ло- ших поступака, да нађемо радост у пра- штању да не чистимо туђа дворишта, ако наше није уредно, а није владимир: висина части, по христовом мерилу, до- дељује се људима према висини спрем- ности на жртву онај који је, међу људи- ма, примио највећу част, поднео је, пре тога, највећу жртву господ је најпре мо- рао прећи голготу, да би тек после тога ушао у своју славу поставља се питање како да том мерилу побегну људи, кад му се потчинио и сâми бесмртни бог? у чему је суштина хришћанског васпитања? јелена: никада не можемо бити у потпуности сигурни да смо децу пра- вилно васпитали важно је никада не вишедетне хришћанске породице симеон на матуру, а максим у стомаку бака светлана са унуцима јануар / фебруар 2016 41 одустајати од деце, бити им ветар у леђима, али ненаметљиво, што би ре- као душко радовић, „да не примете да су васпитана“ суштина васпитања није у забранама, већ да код деце по- стигнемо да науче да разликују шта је добро, а шта лоше самим тим би- ће им непријатно ако ураде или пла- нирају да ураде нешто лоше такође, сматрамо да деци треба отворити мо- гућност да могу да се повере родите- љима који их неће у старту осудити, већ ће превасходно наћи заједничко решење, односно, да деца, чак и ка- да одрасту, буду свесна родитељске љубави и подршке да их волимо и поштујемо такве какви јесу деца су извор велике радости, али умеју и да непријатно изненаде, и ту је врло ва- жно како ћемо реаговати не смемо очекивати од деце да буду савршена, јер нисмо ни ми како деца уче? у чему су посебно та- лентована и да ли су добијала награде? да ли се баве спортом, уметношћу? ко- лико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је нови облик зависно- сти од интернета и друштвених мрежа – сава је друга година 13 београдске гимназије и тренира веслање у „зве- зди“ симеон је наследио очев таленат, и прва је година школе за дизајн, ду- го је тренирао пливање, од скоро бокс ђорђе је шести разред основне школе и тренира фудбал иде у школу мла- дих математичара при математичкој гимназији, више пута је освајао награ- де на такмичењима из математике на републичком нивоу као члан шахов- ског клуба „тадић“, двоструки је првак чукарице у шаху сва тројица воле ве- ронауку у току основног образовања били су одлични ђаци, а за даље ћемо видети увек им причамо да је за роди- теље највећа радост када су деца здрава и добра, а да су оцене важне за њихо- ву будућност електронске медије не можемо деци ускратити јер савремена технологија доноси неслућене могућ- ности комуникације знање није никад било доступније, али нажалост постаје и моћно оружје манипулације и често негативно утиче на душу детета зато им ограничавамо коришћење и упозо- равамо их на штетне последице неуме- реног коришћења све се више повећава агресивност код деце имају ли родитељи у томе удела?– агресивност код деце се повећава са подстицањем њиховог самољубља ми смо постали сувише слаби и осетљиви на нашу децу и гајимо њихов егоцен- тризам позната је изрека да су прве де- тетове сузе молба, а ако их родитељ не спречи постају наредба молимо се го- споду да наша деца постану добри љу- ди владимир: трудимо се да својој деци пренесемо идеју да слобода није слобода у греху, већ је слобода ограничити себе у интересу другог слобода је икона бо- жија у човеку слободу је бог даровао само човеку, да му буде на част, на власт, али и на спасење – да својом слободом изабере заједницу са богом и његовом твореви- ном, као сарадник и сатрудник божији – мој отац драган, иначе професор филозофије, је често цитирао ренеа де- карта који каже: мислим, дакле посто- јим, тј сумњам међутим, сумња је само полазна тачка на путу до истине као рационалиста, декарт се у потрази за примером сигурне истине питао: „шта се дешава ако посумњам у оно што сам научио од других, и у оно што ми гово- ре чула, па чак и у математичку истину? шта је истина у коју се не може сумња- ти?“ сиротог декарта је сумња вртела у круг, јер је тражио истину у човеку и ње- говом знању а не у богу, али моја поро- дица и ја смо, уз божију помоћ, без ика- кве сумње, дошли до истине – христа слава господу!  42 1/2016 скоро 10 година изучавам историју хришћанских мисија за 2000 година појавило се мноштво форми мисио- нарског рада, ипак, све ове форме се могу убројати у две врсте мисије: мисија зајед- нице и мисија хришћанског друштва у чему је разлика међу њима? 1 приоритети у мисији заједнице приоритет представља општење са бо- гом и браћом по духу заједница сакупља, систематизује и предаје искуство вере и покајања мисија друштва као приори- тет има решење проблема хришћанске др- жаве или друштва хришћанско друштво обраћа човека у хришћанство, хришћан- ска заједница обраћа човека христу хри- шћанско друштво је у стању да неморал- ног човека учини моралним, хришћанска заједница је у стању да моралног човека учини светим 2 вера и идеологија заједница пра- ви акценат на вери, као знаку живих, не- формалних односа са својим творцем хришћанско друштво ставља акценат на очување и ширење хришћанске идеологи- је у чијој основи лежи патриотизам хри- шћанска заједница се у вези са државом руководи принципом: „цару царево, богу божије“ хришћанско друштво се руково- ди принципом: „све божије цару, све ца- рево богу“ 3 моралност у православној заједни- ци морални стандард одређују старци, ју- родиви, светитељи, подвижници и муче- ници у хришћанском друштву стандард дефинишу политички лидери, цареви, председници, посланици, спонзори и ору- жане структуре државе морални стан- дард хришћанског друштва је за степен нижи у односу на хришћанску заједницу и зато остварење моралног стандарда у хришћанском друштву задобија масовни карактер, а у хришћанској заједници само појединачни 4 светост у православној заједници светост је циљ сваког хришћанина која се достиже покајним животом и учешћем у светој тајни евхаристије у православном друштву, „светост“ представља статус ко- ји људи добијају за заслуге пред државом због јачања државе, као и за формирање националне самосвести хришћанско дру- штво се према светитељима односи исто као и грци и римљани према хераклу, одисеју, ромулу и рему 5 схватања о свету свет као „похо- ту тела, похоту очију и надменост живље- ња“ хришћанска заједница доживљава као непријатеља хришћанско друштво воли две мисије – нађи 10 разлика улаз у рајскеобитељиотворенје за грађане царства небеског,ато грађанствосе можестећиједино у заједници превод са руског: станоје станковић идите и научите све народе јануар / фебруар 2016 43 овај свет онаквим какав он јесте, успешно сарађује са њим у решавању социјалних и економских задатака, у пројектима демо- кратског преображаја 6 јереси и секте за хришћанско дру- штво секте представљају групе људи које нису лојалне конкретној држави (унутар које се налази хришћанско друштво) или које су дискриминисане од државе јереси у таквом схватању представљају алтерна- тиву владајућој идеологији државе хри- шћанско друштво не поседује имунитет против окултизма, езотерије, религиозног шарлатанства и магијске праксе, склоно је инквизицији за хришћанску заједницу секте су било које религиозне заједнице је- рархијски одвојене од једине апостолске цркве јереси овде представљају одступа- ња од чистоте хришћанског учења (у ли- тургијском, догматском или моралном делу) изложеног од апостола и њихових наследника у светом писму и предању хришћанска заједница поседује способ- ност да се активно супротставља идејним утицајима споља 7 чланство у хришћанској заједници чланство се подржава сабрањем изабра- них ради причешћивања истинским те- лом и крвљу христовом које хришћанима даје једини бог у јединству њиховог погле- да на свет, циља и поретка живота у осно- ви овог поретка су дисциплина молитве и покајања чланство у хришћанском дру- штву се дефинише интуитивно и подр- жава лојалношћу према представницима власти да би неко био члан хришћанског друштва није обавезно и да буде ученик христа 8 новац и власт са тачке гледишта хришћанског друштва, религија предста- вља разноликост услуга, назовимо то ри- туално-требним системом услуга а ако је тако, онда се потчињава законима тржи- шта то јест, што је већи квалитет сервиса, скупље је одржавање најважнији аспект организације финансијске делатности хришћанског друштва представља појам спонзорства, као кључног појма циви- лизованог бизниса финансијски односи унутар хришћанске заједнице граде се око појмова захвалности и жртве најважни- ји појам организације финансијске де- латности хришћанске заједнице предста- вља појам доброчинства који је у вези са истинском духовношћу човека доброчи- нитељ своје имање сматра божијом имо- вином, себе сматра само привременим управитељем ове имовине доброчини- тељ је спреман да сваког тренутка преда богу његову имовину и то доказује реал- ним пожртвовањем власт у хришћанској заједници се одређује правом служења и силом личног примера чланови хри- шћанске заједнице се потчињавају власти духовног наставника из љубави власт у хришћанском друштву ослања се на по- тенцијал апарата управљања који мотиви- ше људе на потчињавање помоћу насиља или награда зато се чланови хришћанског друштва потчињавају власти духовног ли- дера или због страха или због користи 9 међусобни односи ове две форме ми- сија циљ хришћанске заједнице је стица- ње небеског грађанства хришћанско дру- штво се налази у „зони комфора“ (нема скривених или отворених прогона, посто- ји уважавање од стране државе, постоји развој уметности, подизање нивоа мате- ријалног благостања, осећај заштићености и елитизма што доводи до моралне дегра- дације) хришћанска заједница се својим „кореном“ налази у „зони бриге“ (постоје отворени или скривени прогони, постоји материјална незаштићеност, мноштво со- цијалних проблема) међутим, риба пли- ва тамо где је дубље, а човек где је боље зато је логично да ће хришћанска заједни- ца пре или касније почети да тежи „зони материјалног комфора“ чији улаз „штити“ држава хришћанско друштво предста- вља средину у којој мисија хришћанске за- једнице може бити најефикаснија 10 царство небеско хришћанско дру- штво не разматра царство небеско као властимир игњатовић 44 1/2016 самосталну вредност безбројно мноштво добрих дела представници хришћанског друштва врше у име среће и љубави на зе- мљи услов постојања хришћанског дру- штва је преданост руководиоцима држа- ве заједница гледа на царство небеско као на истинску отаџбину и на хор све- тих као на истинску породицу ради цар- ства небеског, заједница може жртвовати своје земаљске интересе, као и политичке и економске позиције хришћанска зајед- ница је предана христу и може постојати у држави која је непријатељски располо- жена према хришћанству *** ако желимо да изградимо ефикасну ми- сију неопходно је да престанемо да дис- криминишемо мисију заједнице у име цве- тања хришћанског друштва такође смо дужни да јасно покажемо да су „хришћан- ско друштво“ и црква – апсолутно раз- личити појмови потребно је да поштено признамо да представници „хришћанског друштва“ нису хришћани у свом основ- ном, јеванђелском и светоотачком смислу ове речи, што значи да не могу да говоре у име цркве, не могу да имају нека права у цркви и не могу да уђу у царство божије ако не испуне, заједничке за све хришћане, услове спасења: стицање покајања и вере већина савремених хришћана нису недво- смислено ни представници хришћанског друштва ни хришћанске заједнице међу- тим, пре или касније морамо да се опре- делимо улаз у рајске обитељи отворен је за грађане царства небеског, а то грађан- ство се може стећи једино у заједници да ли сте некада размишљали, какве ви има- те шансе да уђете у царство небеско? шта мислите, шта бог мисли о вама, нашој ми- сији и свима нама? шта он од нас жели? и зашто нас толико дуго чека?  свештеник александар пермјаков, не-ефикасна мисија, калињинград 2015, стр 14–17 будизам, са преко 94% верника на тајланду, званична је религија коју штити и исповеда краљ ове азиј- ске земље, рама ix златни кип, седећег или лежећег буде (један је дугачак чак 46 метара), рођеног као сидарта гаутама (563–483 г пре христа) у непалу подно хималаја, бавио се филозофијом патње која је касније прерасла у религију у не- колико варијанти на тајланду који има преко 66 милио- на становника, водећа етничка група су домаћи тај (75%) и кинези (11%), док је православаца готово занемарљив број (0,1%) у питању су превасходно руси они су чувари православља у земљи коју запљускује индијски океан од шест ру- ских храмова у тајланду најмлађи је по- свећен светом николи изграђен је пре три године седма црква саграђена је и освештана недавно у другом по величи- ни граду чианг мају, који се налази на самом северу ове простране земље, која лежи на преко пола милиона квадратних километара црква светог николе се налази не- што мало даље од центра деветомилион- ског бангкока у одсуству архимандрита олега, настојатеља овог божијег дома, пристиглог на тајланд пре 16 година из москве, разговарамо са монахом сера- фимом отац олег налази се у чианг ма- ју, где је присуствовао освећењу седме по реду руске цркве у овој земљи zкада сте дошли у бангкок? – стигао сам пре месец дана још се при- лагођавам, али уз оца олега и „староседе- оца“ у нашем манастиру све иде доста лак- ше, посебно током литургије zи ви сте, претпостављам, из москве? – не, већ из јарославља на обали волге идите и научите све народе православље широм света zко долази у ову православну цркву? – пре свега руси, којих има не само у овом граду већ на бројним атрактивним тајландским местима, као на пример на острву пукет, најпознатијој туристичкој дестинацији са дивним плажама они су се сасвим одомаћили у овој топлој земљи, држе продавнице, апотеке, аген- ције за куповину и продају некретнина, мењачнице zнаврате ли и срби? – свакако, има подоста ваших земљака који овде воде неки бизнис, држе радње или су спортисти, манекени три српске фамилије су нам редовно присутне у дане значајнијих богослужења наврате и американци и други туристи из чисте радозналости zколико вас је у манастиру? – за сада шесторо, стим што сестра данила ради и као ве- роучитељица zваше монашко име је серафим? – узео сам га када сам се замонашио, по узору на свето- га серафима са- ровског, рођеног у курску средином 18 века био је ве- лики духовник, један од највећих у русији, коме је смисао живота била радост васкрсења, виђење мајке божије, излечење убогих поред прелепог и складног екстеријера у стилу руских цркава, ентеријер је бо- гато украшен бројним иконама, многим донетим из русије, а централно олтарско место заузима икона светог николе са кандилом испред, у којем гори упаљени фитиљ около се налази пет кивота са честицама моштију светих тако, руске цркве, посвећене светом григорију победоносцу, све- том димитрију и авраму ро- стовском, светом клименту римском, светој тројици, са овом коју смо посетили, стра- жаре у славу православља и свесрдно га чувају далеко од корена, држећи снажно крст христов у земљи будизма  чувариправославља натајланду руске цркве стражаре у славу православља и свесрдно гачувају далеко од корена, држећи снажно крст христов у земљи будизма у посети цркви посвећенојсветом николиу бангкоку монах серафим из тајландске мисије рпц јануар / фебруар 2016 45 православље широм света адамов гроб храм светог гроба и христовог васкр- сења, центар хришћанства, светиња над светињама, испод својих купола има чак девет светих места и тридесет светиња једно од тих светих места је и гроб пра- оца адама од главног улаза, на двадесет корака десно иза древних врата, налази се гроб праоца адама који је удубљен у стену голгота, тачно испод места распећа ису- са христа много година након смрти праоца адама, први јерусалимски цар мелхиседек је његове кости и лобању пренео у уклесан гроб у време авраама по распећу господа нашег исуса христа на голготи, настало је велико невреме и јак земљотрес од кога је настала велика пукотина у стени од самог крста распе- ћа до адамовог гроба, по овој пукотини у стени се слила исусова крв и излила по адамовој лобањи, спирајући грех праро- дитеља зато се на многим илустрација- ма исусовог распећа испод крста налазе адамова лобања и кости господ исус христос је „други адам“ који је дошао да исправи несрећу коју је изазвао први адам када је окушао плод са забрањеног дрвета и данас се виде црвени трагови од исусове крви у пукотини стене десно од адамовог гроба је улаз у просторије чувара светог гроба иза којих се налази мали проскинитар са делом часног кр- ста данас је адамов гроб свето место у власништву православне јерусалимске патријаршије тамница христова у северном делу храма, иза католико- на, налази се тамница христова испред које је у поду уклесан двоглави орао, симбол ромејске империје у овој там- ници је био заточен христос са двојицом разбојника, непосредно пре распећа тамница исусова састоји се из три мање просторије са ниским плафонима исус је у овој тамници био везан ланцима чији се трагови губе још у деветом веку у дну други део: адамов гроб, тамница христова, голгота јелена јонић 46 1/2016 светиње свете земље храмсветоггробаи христовогваскрсења адамов гроб (извор: wikimediaorg) тамнице су два удубљења у каменом поду у којима су била стопала исуса христа данас је ово свето место незаобилазно у ходочашћу, пре свега православних вер- ника који често остављају цедуље са на- писаним жељама на прозору тамнице голгота голгота је поред светог гроба најсве- тије место у хришћанском свету сваки искрени ходочасник доживи изузетно духовно искуство посетом места лоба- ње (на грч калварија, на јевр голгота (јн 19, 17)) то је место где верујући дожи- вљавају веома снажне емоције по уласку у храм христовог васкрсења брдо голгота се у време исуса христа налазило ван зидина старог јерусалима на страни која је гледала ка јерусалиму истицале су се стене, а једна од њих је имала изглед лобање по којој је и доби- ла име на њеном врху биле су пукотине у које су забадани крстови за разапиња- ње највећих преступника тога доба иза ових стена се налазило велико брдо у ко- јем су била удубљена гробна места која су могли да поседују само имућни, а међу њима и јосиф из ариматеје храм који је изградио цар константин велики у 4 ве- ку није обухватао место распећа – он је часни крст, који је претходно пронашла његова мајка јелена, позлатио и посре- брио и поставио на голготу персијанци га отимају 614 године и односе у пер- сију, да би га из персије вратио визан- тијски цар ираклије 628 године нешто касније патријарх јерусалимски модест прави дрвену колибу на стени голгота у којој је крст и тако остаје све до 11 ве- ка, када крижари проширују храм и на голготи изграђују две уздужне капеле, са крстастим куполама и пиластрима, где северна капела припада православнима, а јужна капела латинима у 12 веку ове капеле бивају обложене мермером и по- на голготи се свакодневно служе свете литургије на престолу изнад места где је стајао укопан часни крст јануар / фебруар 2016 47 тамница исусова (извор: wikipediaorg) голгота или калварија, или место лобање (извор: holylandphotosnet) ставља се дванаестокрака звезда у поду која означава позицију адамовог гроба данас до голготе, која је на четири и по метра изнад основе храма, воде степени- це које се налазе десно иза главног улаза, којима се прво улази у латинску капелу, а онда у православну капелу калварију или голготу у којој је часна трпеза, а иза ње иконостас на коме је представљен исус разапет на крсту, а лево и десно од рас- пећа су пресвета богородица и свети јо- ван богослов, највернији христов ученик, сви у природној величини на пар корака удесно од часне трпезе је место распећа и припада латинској капели која у мозаику има приказ распећа изнад иконостаса је тринаест кандила која представљају па- тријаршије у самом олтару је отвор пре- кривен стаклом кроз који се види напукла стена тј место на које је спуштен исус са часног крста испред овог отвора, а испод часне трпезе је сребрни диск на коме је приказано пет сцена христовог страдања управо се на том месту ходочасници моле, у сузама и клечећи, са великим осећајем ту- ге и бола, са јаком вером у опроштај својих личних грехова на часној трпези пише: θεορρυτω αιματι κενωθεντι δεσ- ποτα χριστε εκ τησ σησ αχραντου πλευρασ και ζωοποιου θυσια μεν πεπαυται ειδωλικη πασα δε η γη σου τησ αινεσεωσ την θυσιαν αναφερομεν - господе христе, света крв која је истекла из твог непорочног и животворног тела, којом си зауставио све идолопоклоничке жртве целокупне васе- љене, хвалимо твоју жртву на голготи се свакодневно служе све- те литургије на престолу изнад места где је стајао укопан часни крст  у следећем броју: камен миропомазања, свети гроб, католикон аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo 48 1/2016 пре велике лавре на светој гори су постојале само мале издвојене мо- нашке колибе, келије и пустињачке пећине тек након оснивања велике ла- вре, на светој гори се појављује општежи- ће и светогорско монаштво заузима посе- бан положај у православљу манастир велику лавру је основао под- вижник и светитељ атанасије атонски 963 године налази се испод планине атос на северној обали, на крајњем југу полуострва велика лавра је од почетка била устројена као општежитељна творе- вина, прва такве врсте на светој гори на- чин живота је био заједница, а манастир се састојао од низа повезаних келија што и јесте право значење речи лавра свети атанасије је по оснивању саставио типик или устав 970 године који је садржао сва правила монашког живота византијски цареви су помагали оснивање и проши- ривање велике лавре посебно су се ис- такли нићифор фока, јован цимискије, константин ix дука, алексије i комнин и други цар јован цимискије се под ути- цајем светог атанасија, постарао да буде објављен први општи скуп правила за жи- вот на светој гори тзв цимискијев типик или трагос 972 године овај документ се данас чува у протату у кареји и од тада се сви будући манастири угледају на велику лавру велика лавра је од самог почетка била први манастир у светогорској хијерар- хији већ у 11 веку велика лавра постаје седиште светогорског монаштва и броји преко седамсто монаха међу којима је би- ло монаха из италије, грузије, шпаније, русије; било је племића и људи скромног порекла, световних лица и духовника негрчки монаси, као део братије обично су оснивали мање монашке насеобине у светиње свете горе др немања јонић светиње свете земље јануар / фебруар 2016 49 близини велике лавре од ко- јих ће касније израсти велики манастири и скитови: мана- стир ивирон, амалфићански манастир, лаку скит, скит продром период успона велике ла- вре завршава се турским осва- јањем свете горе у 14 веку чести и свирепи гусарски на- пади, протеривање и убијање монаха довели су до тога да се већи део братства разделио на мања ста- ништа, по келијама и колибама широм планине атос, а малобројни који су оста- ли у манастиру такође су прешли у идио- ритмију, тј независно су живели и функ- ционисали, осим недељних и празничних литургија које су заједно посећивали помоћ од владара из земаља преко дуна- ва, нарочито од нагоја басарабе и његове жене милице, кћери јелене палеолог, од руског цара ивана васиљевича и разних грчких, српских, молдавских, руских цр- квених великодостојника, омогућила је да велика лавра преживи и да се чак у некој мери опорави у области грађевинарства и уметности од 14 до 19 века упркос свим недаћама лавра је играла значајну улогу у духовном препороду свете горе и право- славља на тлу балкана у манастиру, њеним скито- вима и келијама живели су многобројни светите- љи, учитељи, славни под- вижници попут пајсија величковског, неофита кавсокаливита и других у манастиру који је био својеврсни универзитет училе су се многе науке: математика, аритметика, медицина, биологија, ви- зантијско појање, фило- софија, историја и језици попут грчког, латинског, персијског, арамејског, руског манастир је поседовао и своју штампарију још од 16 века, једну од ретких у отоманском цар- ству током грчког устанка почетком 19 века турци су разорили манастир, осим спољашњих зидина и уништили један великалавра (лаврасветогатанасијаатонског) манастир великулавру јеосновао подвижник и светитељатанасијеатонски963 године велика лавра (извор: panoramiocom) икона пресвете богородице кукузелисе (извор: hilandarinfo) 50 1/2016 број реликвија и светиња, док је други део светиња и рукописних књига спасен од стране монаха који су их крили у пећина- ма светогорске пустиње и након устанка манастир се брзо опоравио, живот се на- ставио доследно и поносито велика лавра је и данас први манастир у светогорској хијерархији, на челу је групе од првих пет манастира и сваке пете године даје свог протоепистата - управника свете горе општежитељни режим монашког жи- вота се у велику лавру брзо вратио, 1980 године одлуком патријарха димитрија велика лавра је и данас највеће мана- стирско здање на светој гори у свом са- ставу има чак шеснаест параклиса у својим конацима и још три параклиса у простра- ној порти католикон или главна црква је највећа на светој гори, у основи уписан као грчки крст, а састоји се из северног и јужног дела – северни део је посвећен пра- знику четрдесет севастијских мученика, а јужни део светом николају мирликиј- ском у северном делу католикона налази се гроб оснивача светог атанасија, који се упокојио 1004 године након несреће, када се обрушио зид кубета на њега на самом гробу стоји гвоздено жезло којим је свети атанасије ударио у стену и отворио извор воде на путу према манастиру каракал и гвоздени крст тежак четири килограма који је свети атанасије носио око врата на литургијама данас се тај крст ставља новим монасима приликом пострига зи- дине манастира имају чак петнаест кула – пиргова, четири конака, три трпезарије и мноштво других просторија од блага у манастиру се чувају: чудо- творна икона пресвете богородице куку- зелисе, затим брзопомоћнице, иконе све- тог атанасија и михајла синаидског и још око три стотине других затим три крста са честицама часног животворног кр- ста, честице трновог венца са главе исуса христа, честице дарова мудраца и многе друге у библиотеци манастира се чува око 2500 рукописних докумената од којих је 470 рукописних књига, 50 књига на пер- гаменту, неколико хрисовуља и око 20000 штампаних књига до 20 века велика ла- вра у свом поседу има око 20% укупне по- вршине свете горе и то њеног најјужни- јег дела заједно са целом планином атос и припадајућим скитовима свете ане, про- дрома–јована претече, лаку скита, мно- штвом келија, колиба и пећина, каруљом, кавсокаливијом, катунакијом у којима се и данас подвизавају монаси данас велика лавра броји око 50 монаха у самом мана- стиру и још око 300 монаха у 5 монашких насеобина и бројним келијама, колибама и пећинама  у следећем броју: манастир ватопед аутор је уредник сајта hilandarinfo светиње свете горе гроб светог атанасија атонског (извор pravoslavieru) католикон велике лавре (извор: pravoslavieru) јануар / фебруар 2016 51 црквена општина грбаљ има 64 цр- кве и манастира верни народ је, препознавши величину и значај светог саве, подигао њему посвећену цр- кву још у 13 веку по предању, свети сава је пролазећи овуда после освећења цркве у бигови угле- дао младе људе коју су играли коло у неде- љу ујутру на његово питање зашто нису на литургији одговорили су да је најближа светиња, манастир подластва, преко брда, због чега нису у могућности да иду ре- довно наш први архиепископ је оставио златни дукат како би и орлова главица (како се место тада звало) добила своју бо- гомољу црква је изграђена убрзо по смр- ти нашег највећег светитеља и посвећена управо њему такође, од тада је ово место добило назив савина главица, који је и до данас остало грбљани су 1871 године око ове мале светиње кренули са изградњом велике, ка- ко би показали своју љубав првом архие- пископу српском када зидине достигоше 4 метра висине отпоче први светски рат и градња се обустави тад остаде „најне- обичније окружење које постоји у право- слављу: мала црквица окружена бедемом, који као да штити не само унутрашњост цркве, него да штити и вјеру и унутарњу молитву“, како то својевремено дивно ре- че архимандрит лука анић у следећем периоду уз цркву била је и школа, а на њој мала црквицаокружена бедемом, који каода штити несамо унутрашњост цркве, него штити и вјеру иунутарњу молитву кристина давидовић представљамо вам манастир савина главица манастир савина главица, детаљ архитектуре детаљ из манастирске цркве 52 1/2016 је изграђен и бели звоник, необичан за цр- ногорске пределе, рађен у грчком стилу изглед цркве, као и дивља природа око ње, враћају у сирију 4 века лековито биље расте изобилно око манастира и као такав је бања и за душу и тело осим прелепе природе, прили- ком шетње може се видети и 14 цркава у близини митрополит амфилохије је 2010 годи- не благословио да ова светиња постане манастир игуман цетињске светиње ар- химандрит лука анић постао је игуман савине главице љубав коју је уложио заједно са грбљанима осећа се и данас подигли су конак који се дивно укла- па са архитектуром цркве народ га је прозвао јерусалимским због рав- ног крова какав су имали конаци у јерусалиму у 14 и 15 веку данас, у манастиру живе настојатељица текла зорић и искушеница дијана лакић саме, живе тихим и пову- ченим животом, у овом такорећи пустињском ма- настиру, дочекујући с пу- но љубави сваког брата и сестру којима господ отвори пут до ове све- тиње манастир има и духовника чија и сама појава савршено осликава тихи монашки живот – архи- мандрита бенедикта јовановића немо- гуће је не приметити божију промисао у стварању ове дивне светиње, која се раз- вија вековима и у сваком свом сегменту зрачи љубав и мудрост божију вековима уназад народ грбља се окупља за светог саву на овом месту куда је и сам архипастир српски прошао побожан на- род у малом броју долази на литургије кад год их служе о бенедикт и о јован рајак, парох грбаљски, како би у миру целивали одежду светог петра цетињског, ко- ји је и сам служио овде, и примили христа устима и срцем својим да се пламен љубави грбаљског народа према светом сави и овој његовој светињи није угасио после свих ових векова показују и њихова велика дела: изградили су би- стерну за манастир и у плану је изградња нове велике цр- кве, коју верујемо да ће го- спод подарити, молитвама митрополита амфилохија и свих оних који се труде око овог манастира, свим слугама божијим на радост и корист  представљамо вам из историје грбља: слика са почетка прошлог века архимандрит бенедикт (јовановић) јануар / фебруар 2016 53 молитвеним заступништвом све- тих врача козме и дамјана, у пе- так 13 новембра 2015 године господње, у три сата по поноћи покло- ничка група од тридесетак верника из прибоја, у организацији овдашње цр- квене општине, пошла је на поклоњење светињама метохије са намером да са нашим народом са српског јерусалима прослави славу манастира зочиште – свете враче непосредно пред полазак, отац петар (грујић), игуман древног ма- настира бање код прибоја и ја смо у хра- му васкрсења христовог у прибоју слу- жили молепствије за благословен пут на путовање се пошло преко прије- поља, бијелог поља и рожаја најмлађи члан групе био је шеснаестогодишњи гимназијалац светозар матовић а нај- старији милинко василић путовали смо са великим ишчекивањем јер је ве- ћини нас ово било прво поклоничко путовање у свету српску земљу док се приближавамо граничном прелазу кула, певамо српску марсељезу црногорског књаза николе „онамо, намо“ улази- мо у метохију и почињемо се спуштати према према пећи свануло је лепо јесе- ње јутро у метохији плодна метохијска поља окупана зрацима сунца улепшава- ју пејзаж пред нама, а ја задивљен оним што видим завапих као негда цар давид: „како су величанствена дела твоја го- споде, све си премудрошћу створио“ с посебним надахнућем почињу се певати косовско-метохијске песме улазимо у пећ, већ је око осам сати ви- димо људе који журе на посао, децу која иду у школу са леве стране нам остаје ау- тобуска станица, а мало касније са десне стране и полицијска приметисмо и кал- дрму, која води у стари део града сви ко- ји виде српске таблице на нашем аутобусу нескривено показују изненађење, као да се питају откуд ми ту стижемо у патријаршију која се смести- ла уз пећку бистрицу у руговској клису- ри на улазу у манастирску порту видесмо смртовницу на којој су фотографије ше- сторице младића испод фотографија пи- ше: „уби их злочиначка рука, рука им се осушила клањамо се сенима наше рано покошене младости грађани пећи“ сети- смо се да су то младићи пећанци који су мучки убијени у кафићу „панда“ пре пет- наест година још се не зна ко их је убио данас би они били одрасли људи од око тридесет и четрдесет година, вероватно и ожењени, поносни својим породицама, али авај нама као хришћанима остаје да се молимо за покој њихових душа, али да се молимо и за злочинце, да бог омекша њихова срца и да се покају за недело које су учинили, и да за то одговарају улазимо у велику порту, дочекује нас млада монахиња и жели нам добродошли- цу најпре нам казује да су мере безбедно- сти појачане последњих дана, због свега што се десило у унеско, и нагласила да је наша поклоничка група била прва која је посетила пећку патријаршију након изво- јеване велике дипломатске битке у паризу света недра метохије (први део) „како су величанствена дела твоја господе, све си премудрошћу створио“ протојереј-ставрофор марко папић путопис 54 1/2016 питамо је за здравље старе игуманије ма- ти февроније, каже нам да се разболела и да је у болесничкој постељи матушка фе- вронија, старица од преко деведесет годи- на је једна ревносна и храбра жена, која је скоро шездесет година у патријаршији, у служби и молитви богу1 позната је прича да је она, пре тридесетак година када је у манастиру избио страшан пожар, остала заробљена ватром у соби у којој је не ма- рећи за свој живот скупљала древне ма- настирске реликвије како би их сачувала од надолазеће ватрене стихије спашена је брзом реакцијом једног монаха монахиња нам затим из продавнице износи електронске уређаје са слушали- цама помоћу којих пратимо историјат ма- настира средишњу манастирску цркву подигао је у 13 веку архиепископ српски арсеније i, наследник светог саве, чије се мошти данас налазе у манастиру ждре- баоник надомак даниловграда око 1320 године на северној страни патријаршије, цркву св великомученика димитрија до- зидао је архиепископ никодим, док је на јужној страни, архиепископ данило ii са- зидао богородичину цркву и уз њу дози- 1 дана 19 новембра 2015 године у пећкој патријар- шији преставила се игуманија, мати февронија зау- покојену литургију у петак 20 новембра 2015 године у манастирском храму покрова пресвете богороди- це служио је епископ рашко-призренски теодосије, а монашко опело и сахрану његова светост патријарх српски иринеј (прим ред) дао црквицу посвећену светом николају мирликијском чудотворцу осим тога што је патријаршија значајна као седиште српских архиепископа и патријараха, њен значај се огледа и у чињеници да је она ме- сто где се чува веома важно и непроцењи- во уметничко благо у порти је и велики дуд, познат као дуд светог саве, чију садницу је наш просвети- тељ донео са поклоничког путовања по све- тој земљи и ту засадио духовно окрепљени своје путешествије настављамо даље након непуних двадесет километара стижемо у село дечани, које ћемо упам- тити по великом броју споменика подиг- нутих терористима тзв „ослободилачке војске косова“, који су постављени, чини нам се, на скоро сваких стотинак метара у селу, по речима србина који нас је зау- ставио и са нама кренуо у манастир, живи свега троје срба, он и још две српкиње болна чињеница са којом стижемо у ви- соке дечане пред манастирском капијом су италијански војници кфор-а који нас поздрављају у манастиру нас дочекује го- стопримац отац петар који нам пожеле до- бродошлицу и позва нас да уђемо у цркву у којој смо целивали мошти светог краља стефана, ктитора овог ненадмашног здања чија је изградња започета 1327 а довршена око 1325 године за време владавине цара душана могли смо да осетимо благоухани мирис његових светих моштију и да му се помолимо да чува косово и метохију, да чува наш народ који тамо живи у тешким путопис у пећкој патријаршији на тераси милошевог конака јануар / фебруар 2016 55 условима као и васцели српски род по- том смо са оцем петром отишли на терасу милошевог конака, одакле смо се дивили лепоти цркве светог спаса, од које заиста застаје дах златне руке мајстора фра вита из котора и његових радника учиниле су да се овај манастир својом велелепношћу издигао изнад многих цркава тога време- на ту на тераси, манастирском ракијом и соком од јабука послужио нас је монах ан- дреј, сабрат цетињског манастира родом из салвадора и којег је недавно замонашио митрополит црногорско-приморски ам- филохије солидно говори српски језик гост је у дечанима већ неко време гледа- јући старе манастирске фотографије зајед- нички закључујемо да се историја понавља а да су само актери догађаја други пред ма- настиром су некада били турски, па бугар- ски а сада ето и нато војници отац пе- тар нам се жали да албанци покушавају да преотму велики део манастирске имовине, нарочито шуме, и да воде правну битку да имовину сачувају надамо се да ће у томе и успети заблагодаривши на гостопримству крећемо за душанов град – призрен путујемо преко ђаковице, испред нас се шар планина гордо уздиже над метохи- јом уживајући у том призору почињемо певати народну песму у којој је она заро- била три чобана у призрен стижемо у по- подневним часовима град врви од људи, центром пролазимо без провокација али се и овде као и у пећи, на лицима људи може приметити изненађење када приме- те српске регистарске ознаке на аутобусу и у призрену живи свега неколико срба недалеко од града је задужбина цара ду- шана, манастир светих архангела турци су два пута пустошили манастир и конач- но га срушили 1615 године, користећи његово камење за зидање синан-пашине џамије у новије време, албанци су такође два пута нападали манастир, у јуну 1999 године када су срушили и спалили обно- вљене објекте, што су исто учинили и у мартовском погрому 2004 поред светих архангела у призрену је у погрому стра- дала саборна црква светог георгија, као и црква богородице љевишке, пред чијом је фреском негда задивљен остао арапаски путописац те је испод ње написао: „нека зеница ока мога буде гнездо лепоти твојој“ у манастиру нас је срдачно дочекао игу- ман, отац михаило каже нам да је у плану да се на манастирском комплексу започне обнова мање цркве светог николаја чу- дотворца понудио је оцу петру и мени да одслужимо вечерње пошто је он журио у зочиште, на бденије на којем је епископ рашко-призренски теодосије замонашио искушеника, давши му монашко име анто- није након вечерње, вечерали смо у мана- стирској трпезарији и отишли на починак – сутра су свети врачи козма и дамјан (наставак у следећем броју) аутор је старешина саборног храма христовог васкрсења у новом прибоју о петар са поклоницима гледа старе фотографије у високим дечанима 56 1/2016 после више покушаја да се организу- је поклоничко путовање на егину, милошћу божијом упознала сам о оливера суботића, уредника православ- ног мисионара, који је пристао да са бла- гословом његове светости патријарха иринеја поведе групу од педесетак ходо- часника, углавном из жарковачке цркве вазнесења господњег после саборне мо- литве за благословен пут, 6 октобра 2015 године, у вечерњим сатима смо кренули на шестодневно поклоничко путовање светињама грчке читав пут је протекао у прослављању бога, читању молитава и псалама са благословом о оливера, сва- ки путник је имао и своју катизму псал- тира, тако да је током пута група у цело- сти сваког дана ишчитавала псалтир два пута наше главно одредиште било је острво егина, манастир свете тројице и покло- њење моштима светог нектарија егин- ског чудотворца, али и остале светиње су биле ништа мање важне по доласку у грчку у јутарњим сатима посетили смо ма- настир свете анастасије фармаколитрије, удаљен тридесетак километара од солуна манастир је 1522 године саградио свети теон који је касније постао солунски ми- трополит и чије се мошти налазе у овом манастиру поклонили смо се честицама животворног крста господњег, моштима св теона, св андреја првозваног цели- вали смо и кивот у коме су се чувале мо- шти св анастасије све до њихове крађе 2012 године после посете овом дивном манастиру, кренули смо даље ка нашем одредишту кроз кањон темпи и свратили до цркве св петке римљанке која се на- лази у удубљењу једне стене, у чијем окру- жењу је и целебни извор у пећини и још неколико извора у околини ту смо цели- вали део моштију ове светитељке и других божијих угодника, принели свећице за здравље ближњих и своје, и понели мало воде из светог и исцелитељног извора за здравље очију наставили смо пут ка атини наредног јутра смо кренули у камаризу која се на- лази око 60 км, источно од атине местом доминира црква св нектарија егинског светињамагрчкеупоходе саблагословом патријархасрпског,6октобра 2015 године,у вечерњимсатимасмо кренулина шестодневно поклоничко путовањесветињамагрчке хаџи анђелка ненковић путопис на целебном извору поред цркве свете петке јануар / фебруар 2016 57 у којој служи живи старац светог живота, архимандрит нектарије виталис, коме се свети нектарије егински на чудесан на- чин јавио и исцелио га боравак код стар- ца, целивање делића моштију светог нек- тарија, целивање старчеве деснице, његов благослов, молитве и љубав никога нису оставиле равнодушним сви смо се испу- нили духовном радошћу и љубављу којом нас је овај свети старац обасипао било је тешко растати се од њега, јер су сви покло- ници имали жељу да остану што дуже и упијају љубав, благодат и радост из камаризе смо отишли у манастир св пантократора који је обновио и у коме је служио чувени старац порфирије кавсо- каливит по казивању тог светог старца, нема ниједан педаљ земље тог манастир- ског комплекса који не зрачи светошћу, у шта смо се и сами уверили манастир је саграђен у византијском стилу у једанае- стом веку овде се света литургија слу- жила 24 сата дневно у осам олтара и зато су га и звали „неспавајући манастир“ у седамнаестом веку, уочи васкрса, у ма- настир су упали турски гусари и свирепо посекли 160 монаха за време литургије, а онда и игумана нила у олтару, после при- чешћа светим тајнама после поклоњења светим моштима, игуманија стилијана, која се често повлачи ван манастира ра- ди молитвеног тиховања, удостојила нас је својим присуством и благословом по- себно је нас је ганула причама о свeтом порфирију и нашем блаженопочившем патријарху павлу осетили смо топлину аврамовог госто- љубља од сестринства ове свете обитељи после послужења, приредиле су нам и својеврсни мали „концерт“ за добродо- шлицу: отпевале су неколико духовних песама заједно са сестром наталијом ко- вачевић која је допутовала из београда да би дочекала нашу групу и преводила са грчког кад је то било потребно за њену љубав и труд благодаримо јој од свег срца нико од нас није остао равнодушан док су сестре као ангели божији певале после духовног препорода, тешка срца смо на- пустили овај свети манастир нахрањени благодаћу са жељом да се што пре врати- мо на ово свето место из луке пиреј смо се укрцали на тра- јект и кренули ка примарној дестинаци- ји – острву егина по доласку на острво испред манастира пантократор, који је обновио старац порфирије бајрактарис у посети старцу нектарију виталису 58 1/2016 егина кренули смо путем који је водио до манастира свете тројице који је основа и у којем је служио св нектарије све до упо- којења пошто смо у манастирском кона- ку оставили ствари молитвено смо се са- брали у цркви на вечерњем богослужењу и целивању светиња после богослужења целивали смо мошти св нектарија, његов гроб, његову келију и ствари које је кори- стио и где се молио током живота ујутро смо присуствовали светој божанственој литургији на којој се доста поклоника причестило после одслуженог молебана пред мо- штима св нектарија и акатиста који је читао о оливер у новој цркви св некта- рија егинског, обишли смо манастир св екатерине синајске који се налази у непо- средној близини манастира св нектарија одлагали смо полазак из ове духовне ба- ње, а када смо кренули ноге су се враћале назад – сваки минут дуже био је драгоцен јер смо били пуни духовне радости и бла- годати божије кренули смо трајектом на- зад до луке пиреј, а онда на острво евију на евији смо били у недоумици да ли ћемо стићи до родног места старца пор- фирија, али је о оливер инсистирао на то- ме, те смо по доласку на острво одмах кре- нули ка аливиерију и селу агиос јоанис где је рођен старац порфирије чим смо дошли до тог места и изашли из аутобуса, у првом аутомобилу који је наишао био је црквењак сеоске цркве, који нам је рекао да је црква затворена, али да ће је он от- кључати! то смо доживели као својеврсни благослов старца порфирија и кренули ка цркви св димитрија, где смо упознали младог о евангелоса он нас је одвео и ка старој црквици посвећеној истом свети- тељу, у којој је старац порфирије крштен и у којој је завршио два разреда основне школе посетили смо и место где је била старчева родна кућа веома смо лепо до- чекани од младог свештеника евангелоса његов отац је познавао старца порфири- ја, а свом сину дао име по њему (старац порфирије је у свету носио име евангелос бајрактарис) наставили смо пут до места прокопи и посетили цркву св јована ру- са ту смо се поклонили његовим светим моштима код којих је сила благодати била изузетно јака, готово физички осетна у овом храму смо због тога имали проблем да пођемо на време јер су поклоници же- лели да остану што дуже, поготово због светог уља које узимају сви који дођу ис- пред кивота где су мошти св јована ру- са о оливер заједно са народом прочитао акатист овом светитељу, после чега смо наставили даље из прокопија смо кренули ка пла- нинском делу острва евије, недалеко од места ровиес, до манастира св давида путопис испред манастира свете тројице на егини у цркви светог димитрија у селу агиос јоанис, родном месту старца порфирија јануар / фебруар 2016 59 евијског на ово свето место стигли смо на почетак вечерње службе ујутро смо присуствовали јутарњем богослужењу, а потом смо узели учешће у светој литур- гији коју је служио игуман манастира, уз саслужење једног грчког јеромонаха и нашег драгог о оливера „оче наш“ се читало на српском од стране верника у нашој поклоничкој групи, што нам је би- ла посебна част дата од стране игумана, а велики број поклоника с�

Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање  тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу  тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу  извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу  (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“  5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу  54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига  света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама  света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија  у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави

-ВАСКРСЕЊУ-