-ВАСКРСЕЊЕ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа,ВАСКРСЕЊЕ?📌 м,
анђелима који носе душу, анђелима - карија-
тидама
хришшански религиозни дух је подигао
оне красне манастире по нашим дубодоли-
нама ба
...благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа,
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замис
... и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замис
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
2
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...устао, узалуд проповед наша, а узалуд и вера ваша“ (1кор 15, 14)ВАСКРСЕЊЕ 📌 христово се истиче као темељ
хришћанске вере још од апостолских времена апостоли христови су истинитост
дога|аја васкрсењ
...устао, узалуд проповед наша, а узалуд и вера ваша“ (1кор 15, 14)
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
| Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... 59 - 60 духовна музика на интернету 60 - 61 ученици веронауке пишу свето причешће као лек бесмртности 62 из потпуно другачијег угла ла цуцарацха 63 - 64 стране „а ако христос није устао, узалуд проповед наша, а узалуд и вера ваша“ (1кор 15, 14) васкрсење христово се истиче као темељ хришћанске вере још од апостолских времена апостоли христови су истинитост дога|аја васкрсења проповедали таквим жаром и енергијом, да нису жалили чак ни својих живота управо на таквом сведочанству апостола, а потом и безбројних мученика, исповедника, преподобних и светих, ми темељимо нашу веру она није апстрактна кабинетска формулација изашла из пера неког мислиоца, већ живо искуство откровења које се непрекинуто преноси и сведочи кроз цркву од тренутка педесетнице до данас сваки хришћанин је призван да постане сведок васкрслог христа ме|утим, не треба заборавити да сведочанство може бити аутентично, али и лажно - вековни проблем јереси, секти и раскола јесте пример лажних сведока и лажних сведочанстава стога смо дужни да своје сведочење увек изнова одмеравамо црквеним организмом и да у оквиру њега дајемо плодове свога труда који ће бити на узрастање тела христовог (еф 4,12) у супротном случају, ако делујемо као аутономне јединке невезано од цркве, наша ревност за сведочењем постаје штетна (рим 10,2) и у крајњој инстанци се окреће против цркве (а то значи и против христа) православни мисион- ари то тако|е морају имати на уму - мисија може имати добар плод једино уколико је укорењена у литургијски живот цркве, што значи да њен извор и циљ увек иду ка литургијског заједници мисионар мора бити пре свега носилац етоса васкрсења, односно човек који је на путу потпуног преображаја своје личности у христу потреба за таквим сведочењем васкрслог господа у нашем назови „хришћанском друштву“ је огромна према истраживањима јавног мњења имамо огроман број људи који се декларише као православни хришћани, али највећи број тих људи нигде нема на литургијским сабрањима у најбољем случају се појављују у траговима и итервалима од пола године како се борити против те врсте црквеног номинализма? одговор није лак, али један од првих корака мора да иде ка васкрсењу истин- ског хришћанског етоса унутар саме породице хришћанска породица не сме да се сагледава у површним категоријама традиционализма већ је потребно да постане живо сведочанство христове цркве у том погледу веронаука има огромну улогу - уколико православне катихете-мисионари по основним и средњим школама буду били прави све- доци васкршњег етоса, њихови |аци ће тај исти етос сведочити својим родите- љима и сродницима а сутра, када ти млади буду стасали за брачне воде, моћи ће из основа да устроје живот своје породице на здравим хришћанским основама за обнову аутентичног хришћанског етоса данас реафирмација аутентичне хришћанске породице је незаобилазан задатак то је разлог да овај васкршњи број посветимо управо тој теми с љубављу у васкрслом христу, |акон оливер суботић васкршњег етоса реч уредника 4 васкрс 2/2008 без васкрсења христовог хришћанство се ап- солутно не може објаснити чиме ћете обја- снити неустрашиву проповед апостола о васкр- слом христу, оних апостола који су се, поражени и поплашени голготском смрћу христовом, кука- вички били разбегли од њега? да је христос умро, а не и васкрсао, с правом пита свети златоуст, ко би се усудио да га пропо- веда као бога и спаситеља? ко би за њим пошао, ко у смрт за њега ишао? да хрис
... 59 - 60 духовна музика на интернету 60 - 61 ученици веронауке пишу свето причешће као лек бесмртности 62 из потпуно другачијег угла ла цуцарацха 63 - 64 стране „а ако христос није устао, узалуд проповед наша, а узалуд и вера ваша“ (1кор 15, 14) васкрсење христово се истиче као темељ хришћанске вере још од апостолских времена апостоли христови су истинитост дога|аја васкрсења проповедали таквим жаром и енергијом, да нису жалили чак ни својих живота управо на таквом сведочанству апостола, а потом и безбројних мученика, исповедника, преподобних и светих, ми темељимо нашу веру она није апстрактна кабинетска формулација изашла из пера неког мислиоца, већ живо искуство откровења које се непрекинуто преноси и сведочи кроз цркву од тренутка педесетнице до данас сваки хришћанин је призван да постане сведок васкрслог христа ме|утим, не треба заборавити да сведочанство може бити аутентично, али и лажно - вековни проблем јереси, секти и раскола јесте пример лажних сведока и лажних сведочанстава стога смо дужни да своје сведочење увек изнова одмеравамо црквеним организмом и да у оквиру њега дајемо плодове свога труда који ће бити на узрастање тела христовог (еф 4,12) у супротном случају, ако делујемо као аутономне јединке невезано од цркве, наша ревност за сведочењем постаје штетна (рим 10,2) и у крајњој инстанци се окреће против цркве (а то значи и против христа) православни мисион- ари то тако|е морају имати на уму - мисија може имати добар плод једино уколико је укорењена у литургијски живот цркве, што значи да њен извор и циљ увек иду ка литургијског заједници мисионар мора бити пре свега носилац етоса васкрсења, односно човек који је на путу потпуног преображаја своје личности у христу потреба за таквим сведочењем васкрслог господа у нашем назови „хришћанском друштву“ је огромна према истраживањима јавног мњења имамо огроман број људи који се декларише као православни хришћани, али највећи број тих људи нигде нема на литургијским сабрањима у најбољем случају се појављују у траговима и итервалима од пола године како се борити против те врсте црквеног номинализма? одговор није лак, али један од првих корака мора да иде ка васкрсењу истин- ског хришћанског етоса унутар саме породице хришћанска породица не сме да се сагледава у површним категоријама традиционализма већ је потребно да постане живо сведочанство христове цркве у том погледу веронаука има огромну улогу - уколико православне катихете-мисионари по основним и средњим школама буду били прави све- доци васкршњег етоса, њихови |аци ће тај исти етос сведочити својим родите- љима и сродницима а сутра, када ти млади буду стасали за брачне воде, моћи ће из основа да устроје живот своје породице на здравим хришћанским основама за обнову аутентичног хришћанског етоса данас реафирмација аутентичне хришћанске породице је незаобилазан задатак то је разлог да овај васкршњи број посветимо управо тој теми с љубављу у васкрслом христу, |акон оливер суботић васкршњег етоса реч уредника 4 васкрс 2/2008 без васкрсења христовог хришћанство се ап- солутно не може објаснити чиме ћете обја- снити неустрашиву проповед апостола о васкр- слом христу, оних апостола који су се, поражени и поплашени голготском смрћу христовом, кука- вички били разбегли од њега? да је христос умро, а не и васкрсао, с правом пита свети златоуст, ко би се усудио да га пропо- веда као бога и спаситеља? ко би за њим пошао, ко у смрт за њега ишао? да хрис
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
1. 6411 / ...и престати да шире гласове о некаквом његовом васкрсењу да се ВАСКРСЕЊЕ христово није ствар- но десило већ да су га измислили апостоли, у шта би се они могли уздати проповедајући јед...
2. 13424 / ...као ратници, живе као витезови, а умиру као победници са надом у ВАСКРСЕЊЕ стога се српска историја од светога саве па све до наших дана може сагледати као велика мисија малог народа ис...
3. 30036 / ...је показатељ његове љубави и према оцу и према људима, а његово ВАСКРСЕЊЕ представља победу љубави и живота дакле, сваки наш труд, сва- ка жртва за другог има смисла и има трајност у ...
4. 128957 / ...господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше ВАСКРСЕЊЕ (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам ј ...
1. 6411 / ...и престати да шире гласове о некаквом његовом васкрсењу да се ВАСКРСЕЊЕ христово није ствар- но десило већ да су га измислили апостоли, у шта би се они могли уздати проповедајући јед...
2. 13424 / ...као ратници, живе као витезови, а умиру као победници са надом у ВАСКРСЕЊЕ стога се српска историја од светога саве па све до наших дана може сагледати као велика мисија малог народа ис...
3. 30036 / ...је показатељ његове љубави и према оцу и према људима, а његово ВАСКРСЕЊЕ представља победу љубави и живота дакле, сваки наш труд, сва- ка жртва за другог има смисла и има трајност у ...
4. 128957 / ...господњег - пасха господња постаје и наша пасха и наше ВАСКРСЕЊЕ (пасха - излазак изабраног народа из ропства у обећану земљу, наша пасха је избављење народа божијег од смрти које нам ј ...
3
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...са два историјска догађаја: први је оваплоћење, а другиВАСКРСЕЊЕ 📌 господа и
спаса нашега исуса христа догађај христовог
васкрсења је у том погледу посебно важан јер сведочи о васкрсењу
...са два историјска догађаја: први је оваплоћење, а други
МЕТА инфо: Р:20894 К:147305 Д:81
| Свеска 302 |
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
... на интернету 60 - 61 из потпуно другачијег угла леп, јак и добар ђак? 62 - 64 стране биое добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах (2 тим 4,7) однос хришћана према телу је суштински од- ређен са два историјска догађаја: први је оваплоћење, а други васкрсење господа и спаса нашега исуса христа догађај христовог васкрсења је у том погледу посебно важан јер сведочи о васкрсењу како душе тако и тела учење да је тело тамница душе и да је нешто лоше има корен у античкој философији, док хришћанство тело и ду- шу не посматра дуалистички, већ интегрално, као целину раздвајање душе и тела после смрти је стога само привремено, до другог и славног доласка господњег, када ће поновно бити сједињено и васпостављено у вечном јединству васкрсла тела сва- ког човека тада неће бити подложна промени и не- ће познавати ограничења каква сада има - биће преображена и одуховљена, зависно од тога колико је човек за живота у себе примио силу духа светог, односно обожио се с обзиром да је тело сасуд духа светога, хришћа- ни се према њему опходе са одговорношћу и пажњом са друге стране, поштовање тела не значи телоугађање, напротив, црква је одувек истицала да је душа претежнија од тела, у смислу да телесне по- требе треба да буду иза духовних по значају када кажемо да су велики хришћански подвижници цео свој живот проводили „у борби са телом“ не мисли- мо на убијање тела - црква је још у најранијем пери- оду историје осудила појаве попут самокастрације - већ мислимо на посебан подвиг воље да би се теле- сно подредило духовном, или још боље речено, да би и тело и душа следовали вољи божијој пост и молитва у том погледу имају посебну улогу „духов- ног тренинга“ воље спортске активности помажу правилном расту и развоју тела, а у умереном виду доприносе и бољем духовном стању неки савремени старци су својим чедима тако саветовали и умерене физичке актив- ности, због њиховог благотворног утицаја на ве- дрину духа уколико, међутим, развој тела постане самосвојан циљ, онда постајемо идолопоконици и градимо култ тела као нешто супротно хришћан- ском поимању телесности стога је од физичких ве- жби још важније упражњавање духовних вежби и тренирање унутрашњег човека: молитва, пост, дела милосрђа и сваки други вид „духовног тренинга“ треба да стоје пре физичког тренинга слично је и са спортским такмичењима - она треба да су слика духовне борбе и трке коју треба да истрчи свако од нас у свом животу, по речима апостола павла ако та такмичења схватимо у ово- светском маниру, пад у острашћеност је известан слично су увиђали чак и антички философи, за чи- је се време нераздвојно везују олимпијске игре и гимнастичке активности ксенофонт тако уместо такмичења у телесним дисциплинама тражи пр- венство такмичења у врлинама, духовне мегдане и окршаје у медијском окружењу завршнице олимпијских игара у пекингу, треба да имамо на уму да савреме- ни свет најчешће нема хришћански став према спорту стога је одговорност сваког православног хришћанина-спортисте да сведочи критички дух и покаже да поред максиме „у здравом телу здрав дух“ још више треба да важи „у здравом духу здраво те- ло“ с љубављу у христу спаситељу ђакон оливер суботић духу здраво тело реч уредника једанпут сам ста
... на интернету 60 - 61 из потпуно другачијег угла леп, јак и добар ђак? 62 - 64 стране биое добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах (2 тим 4,7) однос хришћана према телу је суштински од- ређен са два историјска догађаја: први је оваплоћење, а други васкрсење господа и спаса нашега исуса христа догађај христовог васкрсења је у том погледу посебно важан јер сведочи о васкрсењу како душе тако и тела учење да је тело тамница душе и да је нешто лоше има корен у античкој философији, док хришћанство тело и ду- шу не посматра дуалистички, већ интегрално, као целину раздвајање душе и тела после смрти је стога само привремено, до другог и славног доласка господњег, када ће поновно бити сједињено и васпостављено у вечном јединству васкрсла тела сва- ког човека тада неће бити подложна промени и не- ће познавати ограничења каква сада има - биће преображена и одуховљена, зависно од тога колико је човек за живота у себе примио силу духа светог, односно обожио се с обзиром да је тело сасуд духа светога, хришћа- ни се према њему опходе са одговорношћу и пажњом са друге стране, поштовање тела не значи телоугађање, напротив, црква је одувек истицала да је душа претежнија од тела, у смислу да телесне по- требе треба да буду иза духовних по значају када кажемо да су велики хришћански подвижници цео свој живот проводили „у борби са телом“ не мисли- мо на убијање тела - црква је још у најранијем пери- оду историје осудила појаве попут самокастрације - већ мислимо на посебан подвиг воље да би се теле- сно подредило духовном, или још боље речено, да би и тело и душа следовали вољи божијој пост и молитва у том погледу имају посебну улогу „духов- ног тренинга“ воље спортске активности помажу правилном расту и развоју тела, а у умереном виду доприносе и бољем духовном стању неки савремени старци су својим чедима тако саветовали и умерене физичке актив- ности, због њиховог благотворног утицаја на ве- дрину духа уколико, међутим, развој тела постане самосвојан циљ, онда постајемо идолопоконици и градимо култ тела као нешто супротно хришћан- ском поимању телесности стога је од физичких ве- жби још важније упражњавање духовних вежби и тренирање унутрашњег човека: молитва, пост, дела милосрђа и сваки други вид „духовног тренинга“ треба да стоје пре физичког тренинга слично је и са спортским такмичењима - она треба да су слика духовне борбе и трке коју треба да истрчи свако од нас у свом животу, по речима апостола павла ако та такмичења схватимо у ово- светском маниру, пад у острашћеност је известан слично су увиђали чак и антички философи, за чи- је се време нераздвојно везују олимпијске игре и гимнастичке активности ксенофонт тако уместо такмичења у телесним дисциплинама тражи пр- венство такмичења у врлинама, духовне мегдане и окршаје у медијском окружењу завршнице олимпијских игара у пекингу, треба да имамо на уму да савреме- ни свет најчешће нема хришћански став према спорту стога је одговорност сваког православног хришћанина-спортисте да сведочи критички дух и покаже да поред максиме „у здравом телу здрав дух“ још више треба да важи „у здравом духу здраво те- ло“ с љубављу у христу спаситељу ђакон оливер суботић духу здраво тело реч уредника једанпут сам ста
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...
...
Одреднице:
1. 5965 / ...пророк и свештеник творевине не- гира и саму христову жртву и ВАСКРСЕЊЕ које се збило за живот свеукупног божијег свијета - и ду- ховног, и материјалног свето писмо нас учи да су тјеле...
2. 81502 / ...оставио да - једући и пијући од wих - смрт wегову објављујемо и ВАСКРСЕЊЕ wегово исповједамо до- кле не дође наша борба није борба против тијела и крви - каже апостол - него против духов...
3. 86766 / ...данима, живимо у време- ну цркве, чекамо други долазак и друго ВАСКРСЕЊЕ да ли савремено тело и дух могу постојати ван црквеног живота? спорт и адолесценти услед разних савремених пр...
1. 5965 / ...пророк и свештеник творевине не- гира и саму христову жртву и ВАСКРСЕЊЕ које се збило за живот свеукупног божијег свијета - и ду- ховног, и материјалног свето писмо нас учи да су тјеле...
2. 81502 / ...оставио да - једући и пијући од wих - смрт wегову објављујемо и ВАСКРСЕЊЕ wегово исповједамо до- кле не дође наша борба није борба против тијела и крви - каже апостол - него против духов...
3. 86766 / ...данима, живимо у време- ну цркве, чекамо други долазак и друго ВАСКРСЕЊЕ да ли савремено тело и дух могу постојати ван црквеног живота? спорт и адолесценти услед разних савремених пр...
4
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славноВАСКРСЕЊЕ 📌 сина
- дата човеку у
духу светоме
излаз из
бесмисла
православни мисионар 15
интелекта, усмерени су, дакле, на ослобођење од
...очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно
МЕТА инфо: Р:21985 К:161292 Д:89
| Свеска 303 |
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
... то је стварање у времену које је, заправо, покрет, грехопад бића у материју ^итаво кретање и напор човеков усмерени су управо ка повратку богу и сједињењу са wим у духовном свету аутор: александар милојков спасење је величанствена и неизрецива премудрост и љубав очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно васкрсење сина - дата човеку у духу светоме излаз из бесмисла православни мисионар 15 интелекта, усмерени су, дакле, на ослобођење од материје ориген говори да су кретање и само нас- тајање материјалног бића истоветни са падом свети максим, међутим, окреће ово оригеново учење и ствари ставља на потпуно друге основе кретање није пад, већ улазак тварног бића у радост постојања свети максим полази од арис- тотеловског поимања кретања као стремљења ка циљу, стремљења потенцијалности ка својој сврси, односно актуализацији тиме показује да ниједно тварно биће није у стању да - тако што ће се вратити на старо - само достигне пуноћу свог постојања јер управо зато што је тварно, оно је од почетка несавршено последњи циљ ка коме тварно биће тежи и ка коме се креће неупоредиво је савршенији од његовог првобитног стања последњи циљ твари је истоветан не са њеним првобитним стањем, њеним стварањем, већ са њеним првобитним планом божијим о њој управо логоси ствари - божија замисао о свету и wегова благословена воља да створи свет - који се вечно налазе у логосу божијем, јесу и истинско почело, истинска суштина свега створеног првобитно стање, односно стварање света је само почетак остваривања тог неизрецивог плана остваривање тог плана се одви- ја поистовећењем човекове воље и воље божије то је моменат довршења стварања човека као личности, пројава његове слободе и заједница љубави са богом, неисказиво прожимање тварног и нетварног бића то је тајна обожења хришћанска антропологија 16 5 / 2008 тако (по светом максиму) есхатологија није никакав повратак и носталгија ка старом овде, на неки начин, имамо слом мита о изгубљеном рају адам није нешто ка чему човек треба да тежи јер је адам несавршенство, потенцијалност која није одговорила, а није ни била кадра да својим силама сама одговори својој актуалности створена приро- да је смртна управо због тога што је створена, она по себи не може да постоји вечно као таква, она је - да би постојала вечно - потребовала једну нестворену, вечну личност у томе је и тајна божијег оваплоћења, тајна која - речима светог иринеја - осветљава и смисао човека као бића: бог је постао човек да би човек могао да постане бог, или речима светог симеона новог богослова: христос је прва личност која је пројавила истинско човештво логику те тајне сведочи и свети максим када поставља питање: „да адам није погрешио, да ли би се христос јавио?“ и богомудро одговара: „и да није погрешио, опет би се христос јавио“ то управо због тога да би кроз своју божанску личност пројавио и преобразио несавршену и смртну природу у савршенство и бесмртност ^овеков покрет, дакле, треба да тежи новом адаму - христу, а не неком адамовом стању пре пада у грех тежити христу значи полет не само ка истинитом божанству, већ и ка истинитом ^овештву то је полет ка богочовеку спасење није ни носталгија за будућим ни ностал- гија за прошлим догађајима - у неком хронолошком смислу спасење, односно обожење, то је дати сло- бодни циљ то је величанствена и неизрецива пре- мудрост и љубав очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно васкрсење сина - дата човеку у духу светоме ^овек је позван да се обожи сада и овде, његова слободна воља треба да одговори на божију икономију у конкретној егзис- тенцији царство божије - као царство бога и човека, богочовечанско царство - јесте есхатолошки догађај, али царство божије није место где ће људи тек почети да се обожују богочовек, логос божији ће у царству које је бог обећао човеку препознати и окупити све оне које познаје кроз вечне логосе, благословена хтења кроз која васцелу творевину и призва из небића дарујући јој битије и вечнобитије оне који су актом своје сло- бодне воље довршили себе и уподобили се своме творцу задобивши доброту (добробитије) и мудрост, логос ће препознати као своје царско свештенство и народ изабрани царство божије је, дакле, непокретност као есха- толошки циљ који се испуњује обожењем ово учење светог максима је, заправо, једно од најлепших представљања христовог учења, философије пар еxцелленце, философије која руши бесмисао људске егзистенције свих времена та философија је излаз из тамнице где је плач и шкргут зуба, из егзистенцијалног трагизма било да се он огледа у античком цикличном бесциљу и бесмислу или у савременом, хајдегеровском бесмис- лу - бићу-за-смрт умишљени полет који је започео просветите- љством разбио се о хридине светског зла и хаоса идеја да човек напредује кроз своје просвећивање знањем, позитивистички осећај да наука само што није дала одговор на сва наша питања, доживео је највеће могуће разочарење карл јасперс је на свој кожи и на кожи своје породице осетио пуноћу зла тог „просвећеног“ и „узнапредовалог“ човечанства, и то у лику национал-социјализма то га је и довело пред један океан нихилизима, и то у једно стање отрежњења, где он размишљања о скоку из страве у спокојство каљен управо патњом и страдањем, на рушевинама разумног безумља коме је можда и сам веровао, јасперс трага за смислом а смисао је у односу са трансцеденцијом: онај ко излази на крај без одношења на егзистенцију и транцседенцију и разметљиво полаже право на чисту иманенцију, не уздиже стварност садашњега будући да дубину тубивства не налази у поменутом односу са тран- сцеденцијом него у пуком овде и сада, он чак допушта да тубивство постане плитко јасперс додаје и да његова философија није успокојена философија, жалећи да покаже да не жели да лажно успокојава човечанство заиста, савременој философији недостаје храброст коју је имао јасперс, и то га чини јединственим иако због поменуте искључивости разума и вере, спекулације и откриве- ња није успео да досегне спокојство - егзистенцију до краја - јасперс ипак показује да човек мора да победи своју уображеност и гордост и да призна властити неуспех тај корак је почетак хода ка успеху хришћански речено, то је једно својеврсно покајање ^овек мора напустити философију која га лажно успокојава он мора да се покаже храбрим и да се суочи са нихилизмом који следи то је нада да се нађе пут из бесмисла у коме се човек налази једна истинска философија егзистенције је потребнија него икад али, то је философија храбрих православни мисионар 17 јединица за време је трајање од тачно 9192631770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на температури од 0 к ово је дефиниција секунде мислили сте да знате шта је време? у свету у коме живимо дат нам је практично неограничен простор, али смо ограничени вре- менским интервалом наше искуство проток вре- мена најчешће везује за годишња доба, за месечне и дневне циклусе, за празнике, као физичка величина време нам служи као реалан параметар трајања неке промене време представља једну од четири општеприхваћене димензије које су интуитивно свима јасне основна јединица времена је секунда, уведена конвенцијом, слично као што је јединица за дужину метар или за јачину струје ампер готово сви основни закони физике су инваријантни у односу на време у литератури се као примери најчешће наводе билијар и капљица мастила у чаши воде ако бисмо посматрали судар две били- јарске кугле, закони који важе при том судару би важили ако бисмо „пустили филм уназад“, однос- но ако бисмо окренули стрелицу на временској оси - ако би време текло уназад процес који није инваријантан био би стављање капљице мастила у чашу воде мастило би обојило воду а обрунти процес се у природи не дешава нећемо видети како се замућена вода полако бистри и ствара стрелица времена аутор: александар савић хришћанство и наука 18 5 / 2008 са настанком хришћанства настаје један нови моменат у погледу на историју историја као ток времена добија свој почетак и крај - стрелицу времена - и више није круг у коме се све врти и циклично понавља капљица мастила, а око ње чиста вода слични су и сви искуствени догађаји: падање кише, разбијање чиније, спаљивање папира, ови догађаји имају усмерену стрелицу времена, односно постоји правац тока времена који се не може окренути поимање историје је неизводљиво без поимања времена схватање историје као цикличног кретања је било уврежено код стар- их грка и других древних народа са настанком хришћанства настаје један нови моменат у погледу на историју историја као ток времена добија свој почетак и крај - стрелицу времена - и више није круг у коме се све врти и циклично понавља на тој стрели времена, рођење христа је историјска прекретница толико велика да ми датуме делимо на оне пре христа и оне после христа (термин пре нове ере и после нове ере је скројен за употребу у нехришћанским државама и срединама које су прихватиле хришћанску еру - мерење времена) проблематика календара је присутна од почетака мерења времена тако постоје десе- тине календара који имају своју употребу у одређеним крајевима света или у одређеним ситуацијама, областима науке навешћемо само јулијански, грегоријански, кинески, хебрејски, астрономски, лунарни, соларни форма и дужина овога текста не дозвољава детаљније упуштање у проблематику кален- дара, али оно што можемо да кажемо јесте да је, као и много других ствари, и календар ствар договора оно што хришћански систем мерења вре- мена апсолутно издиже изван сваке физике је евхаристија, где ми сада и овде имамо пре- докус онога што ће бити на евхаристијском сабрању ми улазимо у будући век, кушамо царство које ће бити есхатон у литургији постаје сада будућност и прошлост се сусрећу у садашњости тако на сабрању пре- вазилазимо ограничење времена, и та четврта димензија нам више не представља ограничење, већ изазов сећајући се, дакле, другог и славног доласка, онога што ће бити на крају историје, надилазимо димензију вре- мена, сећамо се будућег догађаја који је већ овде и сада испуњен православни мисионар 19 20 5 / 2008 какав је однос хришћанства и културе? да ли су постојали и још увек постоје међусобни утицаји? многи би рекли да је хришћанство застарело и да конзервира неке вредности које су одавно превазиђене, чије данас присутне љуштуре - ако су уопште у стању да их примете - јесу споменици које би или што пре требало срушити и трагове затрти или пустити да у пот- пуности обрасту у коров заборава у том слислу култура се посматра као оно-што-је-у-тренду, при чему веома често не постоји никакав критеријум тренда, већ се оно узима здраво за готово, као једна датост куда, међутим, води овакво схватање културе? пролазност културог аутфита, и сами смо сведоци, води трагичном и бесциљном тумарању „савременог“ човека који упорно, свес- но или не, декултивише читаву творевину укључујући и себе све постаје ресурс задовољст- ва, а свака упитаност о одговорности делује сувишно с правом названа потрошачка, савреме- на култура је култура привидног стицања јер - стичући себи пролазно - човек не само да читав свет доводи у трошно стање, него - незадовољан „стеченим“ - тежи да потпуно потроши и упропасти оријентир човековог деловања [та је алтернатива? другачије поимање кул- туре и њеног односа и улоге човекове у свету мора да понуди, пре свега осталог, критеријуме онога- што-је-у-тренду како би се недвосмислено пре- познао оријентир човековог деловања - живљења позивањем савечних вредности савременост постаје сврховита и тек тада сваки тренутак постаје изузетно драгоцен да бисмо критички сагледали савремено поимање културе и оценили њен однос према хришћанству, неопходно је да укажемо на изворно значење речи култура реч култура латинског је порекла „цултура“, а изворно значење јој је „земљорадња“ узевши у обзир чињеницу да је замљорадња у далекој прошлости представљала праву вештину и врхунац технолошког напретка, где су биле упрегнуте све прихосоматске енергије човека, не аутор: стеван јовановић хришћанство као православни мисионар 21 чуди што је савремено схватање културе везано за технологију и идеју цивилизације семантика речи цултура упућује на обраду и усавршавање неке ствари са јасно одређеним циљем ипак, сма- трамо да није исправно да се свако сврховито деловање на природу и човека окарактерише као култура наука, поготову у области примене, од којих предност има војна индустрија, сведочи у прилог нашем ставу јаз између културе и технологије, тачније измећу културе и циви- култура пар еxелланце тема броја 22 5 / 2008 лизације, све је већи тако можемо говорити о друштвима која су на завидном цивилизацијском нивоу, а која су културно заостала или дегради- рана и обратно [та је разлог томе? појму култура је одузет један аспект његовог значења, који се показује као кључан за наведени проблем наиме, реч је о религијском аспекту, који се очитује чак и у корену речи култура култ или обред представљао је, на митском нивоу људске свести, једини начин обраде земље, али и више од тога: он је представљао једини начин одношења са природом испуњеном боговима и различитим митским бићима који су на њу, природу, непосредно утицали, а тиме и на човека временом земљорадња постаје налик данашњој, али као своју главну карактеристику задржава обредну радњу сетимо се, овде, првих страница библије и прародитељског греха није нимало случајно да је последица нарушене заједнице са богом наведено евино рађање деце у мукама и адамово мукотрпно обрађивање земље: „земља да је проклета због тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега века трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица свога јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (пост 3, 17-19) још нам може послужити и епизода са каином и авељом, где су као главне одлике њихових занимања, земљорад- ње и сточарства, наведене култне радње каинов жртвени принос од „плодова земљских“ бог није примио, а казна за касније почињено братоубист- во је уследила: „када земљу узрадиш неће ти више давати блага својега“ (пост 4,12) у другим религијама, такође, многобројна су сведочанства о религијском карактеру земљорадње хананска народна религија хананска народна религија, слично римској, знала је за сакралну проституцију, која је за циљ имала да обнови иницијално оплођавање земље, често у митској слици представљено одређеним сношајем дакле, напорно стање човека у свету доводило се у везу са јазом измећу бога или бого- ва и људи, чија се наклоност имала да осигура wеговим/њиховим умилостивљавањем можемо претпоставити да је радња којом је требало да се изазове или повећа принос „рода земаљског“ првобитно била богослужбена умилостивити бога одређене регије било је круцијално уколико се желела добробит култура је, дакле, спочетка представљала обраду и усавршавање природе од стране човека, са циљем да човеков живот постане мање напоран временом, разуме се, човек је савладавао нове препреке,и од култиви- сања природе постепено је прелазио на култиви- сање појединца и друштва тако у платоновим дијалозима читамо о земљораднику као идиоту, што ће рећи особењаку који не ради на усавршавању живота заједнице: на општем добру земљорадња, дакле, више не може бити сматрана културом међутим, иако је појам култура мењао конотације, остао је битно религиозан, те ће још дуго државне и друштвене улоге бити посматране кроз религиозно сочиво примери за то су много- бројни обреди посвећења државних службеника у римској прехришћанској религији, старозавет- но помазивање царева, средњевековна симбиоза цркве и државе и сл ипак, проникавши у многе тајне природних процеса, човек почиње да делује на свет на начин на који су то некада чинили богови та постепена секуларизација довела је до савременог схватања света у којем бог нема никакву улогу одговорност морамо бити свесни одговорности коју и хришћанство сноси у овоме процесу наиме, његовим ступањем на историјску сцену разна митска бића и богови протерани су из овога света, те је човек ослобођен тескобе њиховог непрестаног умилостивљавања ^овеково досто- јанство постаје богообразно и он почиње да дише слободно и смело ^ак је и старозаветно поимање бога и односа са wиме преутемељено, о чему апостол павле сведочи, неуморно подсећајући на слободу коју смо задобили у исусу христу, на сло- боду од закона хришћанство, дакле, руши и старозаветни концепт испуњавања заповести, које би за циљ имало божији благослов у свакод- невним човековим активностима оно себе, у том смислу, поставља као антирелигију, јер нарушава дотадашњи свеопшти религиозни концепт трговине са богом или боговима, због чега се показује као одлучујуће средство секуларизације „и ако се само у овоме животу уздамо у христа, православни мисионар 23 најнесрећнији смо од свих људи“ - вели апостол павле (1 кор 15,19) дакле, бити христов не значи бити богом заштићен од несрећа и зала која нас могу задесити, већ напротив то значи бити у свету као овца међу вуковима (мт 10,6) на више места у светоме писму христос упозорава на трновит пут и на тешкоће које чекају „оне који држе реч wегову“ награда за труд налази се са оне стране историје и, за разлику од страрозаветног и мно- гобожачког поимања историјског благослова, не нуди никакву видљиву и опипљиву добит, напро- тив сва у ишчекивању есхатолошких догађаја вера хришћанина је „потврда ствари нев- идљивих, основ свега чему се надамо“ бити са богом због wега самог коренитом демистификацијом природе и њених процеса, хришћанство је утрло пут савре- меном смелом и слободном човековом односу према васељени заједница са богом више није наметнута човеку, него је слободно/љубвено опредељење за бога бити са богом због wега самог и ни због чега другог, дар је усиновљења добијеног кроз пријатељство са сином, које се остварује у духу светом сада се поставља питање: да ли је демистификацијом природе хришћанст- во културу лишило оријентира? другим речима: да ли је хришћанство одговорно за кулурно тумарање и тумарање културе, о чему смо на почетку говорили? одговор на ова питања налаз- имо, поново, у смислу термина култура наиме, култура као земљорадња има за циљ бољи род, а у ширем смислу она има за циљ бољитак у ма којој области човековог делања коначно, култура има за циљ бољитак као такав, што претпоставља идеју добра рад човека на сопственом обрађивању и усавршавању са идејом добра као крајњим циљем његовог постојања, добро познат античкој грчкој и њеним философским школама, није био јасно и недвосмислено назначен и образложен црквени доживљај исуса из назарета, за последицу има христологију и тријадологију, сотириологију, есхатологију, а у целости се огледа у хришћанској антропологији, којом култура, иако већ секуларизована, добија јасно оно што јој је, сматрамо, недостајало недвосмислено назначење, задатак и метод теолошки аспект христологије резултовао је тријадологијом, након чега су се отвориле многе онтолошке препреке у христологији савладавањем ових препрека највише је добила хришћанска антропологија, која у тајни христа открива нови смисао човекове сличности богу (пост 1,26) а коју је остварио исус циљ човековог постојања као слике бога је да буде у заједници са прволиком задатак је да постане личност, што ће рећи да постоји на начин постојања свете тројице, а које је безрез- ервно припадање другоме метод (од грчке речи која значи слеђење, пут) је сам христос, који и назива себе путем (јн 14,6) култура је у хришћанском кључу, дакле, иако постављена на темељ слободе јасно усмерена добровољним самокултивисањем стиче се вештина да се читав космос, као предмет обраде, узводи ка добру прича о злим виноградарима (лк 20,9-16) управо описује творевину као виноград а људе као виноградаре, који имају да богу, као власнику винограда, приносе дарове ова свештена улога човека у хришћанству суштински је благодарећа богослужи се, пре свега, да би се захвалило богу на делу спасења, јер жртва је принешена, бог је одобровољен једном заувек према томе је богослужење новозаветне цркве и названо евхаристија истини за вољу, литургија обилује прозбама, али је њен врхунац канон благодарења, а сва су очекивања есхатолошка ослобођени од неопходности да умилостивљујемо бога као слуге господара, ми му се обраћамо као синови оцу, а свако наше дело му приносимо са захвалношћу, иако то није нужно оцена савременог појма културе сама се намеће па је нећемо износити ако култура има за циљ добро, онда се хришћанство може сматрати кул- туром пар еxеланце многобројни утицаји различитих култура на хришћанство нису проме- нили његово биће, већ додирнувши се светиње и сами су постали светињом свака култура, уко- лико има добро као сврху, може бити усвојена хришћанским учењем, при чему не мења његов идентитет, већ му се прилагођава овом својом способношћу хришћанство себе поставља изнад свих култура, ослобађа их нужности и узвисује због тога се са сигурношћу може тврдити да бити хришћанин истовремено значи и бити културан, чак и ако не сматрамо да бити културан значи и бити хришћанин 24 5 / 2008 православни мисионар 25 помислите: кад, на пример, муче човека; ту су патња и ране, мучење телесно, и, наравно, све то одвлачи патникову пажњу од душевних мука, тако да само те ране и муче, све док не умре али главни и најјачи бол можда није у ранама, него што ту онај јадник баш сигурно зна да ће, ево, за један сат, а после за десет минута, затим кроз пола минута, затим сад, ево овог тренутка душа из тела одлетети, те да он тада већ неће бити човек, и да је то већ сигурно: главно је то што је сигурно оно, кад главу мећеш под нож и чујеш како он клизи над главом, ето, баш то четврт секунде и јесте нешто најстрашније знате, то није моја фантазија, но су тако многи говорили ја у толикој мери у то веру- јем да ћу вам отворено казати своје мишљење убијати некога због убиства несразмерно је већа казна него што је било његово злочинство убиство по пресуди несразмерно је ужасније него што је разбојничко онај кога убију разбојници, кољу ноћу у шуми, или како му драго, тај се увек, у сваком случају, до последњег тренутка нада да ће се још спасти бивало је примера да је већ грло пресечено, а он се још нада, па или бежи или моли а овде се насигурно одузима сва та последња нада с којом је десет пута лакше умирати; ту је пресуда, и у томе што ти сигурно знаш да нећеш умаћи, у томе се и састоји ужасна мука, и нема на свету страшније муке од те доведите и метните војника пред топ у боју и гађајте га, он ће се још увек надати; али прочитајте том истом војнику пресуду насигурно, он ће полудети или заплакати ко каже да је човекова природа кадра издржати то да не полу- ди? нашто то кињење гадно, непотребно, узалуд- но? можда има где-год човека коме су прочитали смртну пресуду, пустили га да се намучи, а затим му рекли: "иди, прашта ти се" ето, такав би нам човек можда и могао испричати о тој је муци и страхоти и христос говорио не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович достојевски, идиот, рад, 1977, стр 33 да, и то је за човека можда и није за све људе - неки полуде, неки никада више не могу да се врате у нормалу, постану или ћутљиво утучени или брбљиво егоцентрични јер, признаћете, није лако гледати смрти у очи, а знати: ево је, долази долази сигурно! и одједном: ништа нема је косач је отишао и није ме покосио неко се смиловао или је погрешио или - ко зна свеједно, прошло је, то је најважније! питања зашто се ово десило, зашто баш мени брзо провеју кроз свест и оду не треба се питати, треба живети! и тако, ти људи наставе да живе и - не виде ништа, ништа они су смрт преживели, али је нису проживели а неки други људи - прогледају питања која су прву групу људи тек дотакла, а онда свесно беху одбачена, другу групу људи прате и муче цео живот: зашто се ово догодило, зашто баш мени да западне ово што ни најгорем непријатељу не бих пожелео, зашто ми је дато да видим смрт, да је опипам, да осе- тим њен мирис и рушилачку снагу, да се рвем са њом - са тако неравноправним противником да ли зато да схватим све проћердане тренутке свог јадног живота, да ли зато да увидим да већина ствари која ме је чинила неодлучним, несигурним, полутаном, превртљивцем и покварењаком и да сви разлози и оправдања зашто неке ствари нисам видео - нисам хтео да видим - нису ништа друго до ништавни, неважни, млаки и сиви? и, ето, у тих неколико тренутака, неколико минута или дана док сам чекао смрт, ту страшну околност непојмљиву аутор: бранимир нешић ^овек који је проживео смрт тема броја 26 5 / 2008 (или најтеже појмљиву) људској природи, тада, у том лудачком валцеру схватио сам: живот зашто баш мени! да ли је то била пука случајност или, пак, страшно божије допуштење? боже, одгов- ори ми - зашто? зашто баш мени? зашто ћутиш, свезнајући! тражим, чујеш ли ме, захтевам да ми кажеш - сада и овде! зашто си се поиграо мноме? [та хоћеш да видиш! да провериш? да испиташ? зашто ћутиш? зашто а када прође мало времена, када схватиш да небе- са ћуте и да ће ћутати, да ти никада неће одговор дати, када паднеш на колена изнемогао од трагања за тим страшно битним одговорима, онда једна мала, сасвим мала и чудна реч заискри у твојој мисли дар! нељудски, монструозни, катаклизмички - дар - од бога! по wеговом допуштењу! по wеговој милости у немилости да бих - прогледао! да бих сазнао, да бих ојачао, да бих другима пренео тешком и великом ценом плаћену спознају - о животу, о пуноти, о истини, о правди не треба лагати, не треба децу учити да лажу нити да учествују у лажи било каквој лажи, свеједно је; лажи је много а истина је само једна - пут, истина и живот! како ми је сада све јасно, чудновати боже, када очи имаш и - видиш! и сва блага овога света неважна су ако очи изгубиш у тајни пшеничног зрна морао сам умрети да бих оживео, морао сам умрети у коначности да бих се родио у бесконачности! већини се то догоди када оду са овога света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович достојевски - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно наведено искуство које су обојица прошли - свако у својим околностима и приликама (достојевски је био осуђен на смртну казну, па помилован; солжењицин је добио дијагнозу да болује од малигног тумора, да му је остало свега неколико недеља живота и, одједном, излечење: тумора нема, нестао је!) - доводи их у исту раван: раван сведока, раван људи који су преживели, али и проживели смрт сва њихова философија живота заоденута је тра- гањем, мучним трагањем за истинским, пунотним животом где он постаје, ко га даје, како људи издају живот, како извитоперавају свој позив и дар од бога, како постају убице и гонитељи, а како постају мученици и светитељи? и један и други, с једне стране, дотакли су смрт, а с друге, као православни хришћани, дотакли су божију руку, божију милост и божију qубав они који христа и до дана данашњег називају занесењаком и фантастом, фанатиком и фунда- менталистом, исто тако карактеришу и достојевског и солжењицина занимљива је појава да људи оно што не прихватају или не схватају веома лако оцењују као погрешно, ретроградно, ненормално и свакако неприхватљиво да ли су у основи њихова другачија стремљења, другачија мерила и систем вредности од ова два руска зане- сењака јер, питају се они, зашто би нам тај, руку на срце, мирољубиви и незлобиви христос био мера свих ствари када ја, то јест ми у својим животима можемо да будемо мера свих ствари и зашто бисмо свет морали да меримо по христовим православни мисионар 27 законима и учењима када овде, на земљи, постоји цивилизација, напредак, наука, постоје закони, римско право, позитивни прописи, људска права, толеранција, тачно - узвикују два руска занесењака, а посебно александар солжењицин, и подсећају: постоји и колима, постоји и
... то је стварање у времену које је, заправо, покрет, грехопад бића у материју ^итаво кретање и напор човеков усмерени су управо ка повратку богу и сједињењу са wим у духовном свету аутор: александар милојков спасење је величанствена и неизрецива премудрост и љубав очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно васкрсење сина - дата човеку у духу светоме излаз из бесмисла православни мисионар 15 интелекта, усмерени су, дакле, на ослобођење од материје ориген говори да су кретање и само нас- тајање материјалног бића истоветни са падом свети максим, међутим, окреће ово оригеново учење и ствари ставља на потпуно друге основе кретање није пад, већ улазак тварног бића у радост постојања свети максим полази од арис- тотеловског поимања кретања као стремљења ка циљу, стремљења потенцијалности ка својој сврси, односно актуализацији тиме показује да ниједно тварно биће није у стању да - тако што ће се вратити на старо - само достигне пуноћу свог постојања јер управо зато што је тварно, оно је од почетка несавршено последњи циљ ка коме тварно биће тежи и ка коме се креће неупоредиво је савршенији од његовог првобитног стања последњи циљ твари је истоветан не са њеним првобитним стањем, њеним стварањем, већ са њеним првобитним планом божијим о њој управо логоси ствари - божија замисао о свету и wегова благословена воља да створи свет - који се вечно налазе у логосу божијем, јесу и истинско почело, истинска суштина свега створеног првобитно стање, односно стварање света је само почетак остваривања тог неизрецивог плана остваривање тог плана се одви- ја поистовећењем човекове воље и воље божије то је моменат довршења стварања човека као личности, пројава његове слободе и заједница љубави са богом, неисказиво прожимање тварног и нетварног бића то је тајна обожења хришћанска антропологија 16 5 / 2008 тако (по светом максиму) есхатологија није никакав повратак и носталгија ка старом овде, на неки начин, имамо слом мита о изгубљеном рају адам није нешто ка чему човек треба да тежи јер је адам несавршенство, потенцијалност која није одговорила, а није ни била кадра да својим силама сама одговори својој актуалности створена приро- да је смртна управо због тога што је створена, она по себи не може да постоји вечно као таква, она је - да би постојала вечно - потребовала једну нестворену, вечну личност у томе је и тајна божијег оваплоћења, тајна која - речима светог иринеја - осветљава и смисао човека као бића: бог је постао човек да би човек могао да постане бог, или речима светог симеона новог богослова: христос је прва личност која је пројавила истинско човештво логику те тајне сведочи и свети максим када поставља питање: „да адам није погрешио, да ли би се христос јавио?“ и богомудро одговара: „и да није погрешио, опет би се христос јавио“ то управо због тога да би кроз своју божанску личност пројавио и преобразио несавршену и смртну природу у савршенство и бесмртност ^овеков покрет, дакле, треба да тежи новом адаму - христу, а не неком адамовом стању пре пада у грех тежити христу значи полет не само ка истинитом божанству, већ и ка истинитом ^овештву то је полет ка богочовеку спасење није ни носталгија за будућим ни ностал- гија за прошлим догађајима - у неком хронолошком смислу спасење, односно обожење, то је дати сло- бодни циљ то је величанствена и неизрецива пре- мудрост и љубав очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно васкрсење сина - дата човеку у духу светоме ^овек је позван да се обожи сада и овде, његова слободна воља треба да одговори на божију икономију у конкретној егзис- тенцији царство божије - као царство бога и човека, богочовечанско царство - јесте есхатолошки догађај, али царство божије није место где ће људи тек почети да се обожују богочовек, логос божији ће у царству које је бог обећао човеку препознати и окупити све оне које познаје кроз вечне логосе, благословена хтења кроз која васцелу творевину и призва из небића дарујући јој битије и вечнобитије оне који су актом своје сло- бодне воље довршили себе и уподобили се своме творцу задобивши доброту (добробитије) и мудрост, логос ће препознати као своје царско свештенство и народ изабрани царство божије је, дакле, непокретност као есха- толошки циљ који се испуњује обожењем ово учење светог максима је, заправо, једно од најлепших представљања христовог учења, философије пар еxцелленце, философије која руши бесмисао људске егзистенције свих времена та философија је излаз из тамнице где је плач и шкргут зуба, из егзистенцијалног трагизма било да се он огледа у античком цикличном бесциљу и бесмислу или у савременом, хајдегеровском бесмис- лу - бићу-за-смрт умишљени полет који је започео просветите- љством разбио се о хридине светског зла и хаоса идеја да човек напредује кроз своје просвећивање знањем, позитивистички осећај да наука само што није дала одговор на сва наша питања, доживео је највеће могуће разочарење карл јасперс је на свој кожи и на кожи своје породице осетио пуноћу зла тог „просвећеног“ и „узнапредовалог“ човечанства, и то у лику национал-социјализма то га је и довело пред један океан нихилизима, и то у једно стање отрежњења, где он размишљања о скоку из страве у спокојство каљен управо патњом и страдањем, на рушевинама разумног безумља коме је можда и сам веровао, јасперс трага за смислом а смисао је у односу са трансцеденцијом: онај ко излази на крај без одношења на егзистенцију и транцседенцију и разметљиво полаже право на чисту иманенцију, не уздиже стварност садашњега будући да дубину тубивства не налази у поменутом односу са тран- сцеденцијом него у пуком овде и сада, он чак допушта да тубивство постане плитко јасперс додаје и да његова философија није успокојена философија, жалећи да покаже да не жели да лажно успокојава човечанство заиста, савременој философији недостаје храброст коју је имао јасперс, и то га чини јединственим иако због поменуте искључивости разума и вере, спекулације и откриве- ња није успео да досегне спокојство - егзистенцију до краја - јасперс ипак показује да човек мора да победи своју уображеност и гордост и да призна властити неуспех тај корак је почетак хода ка успеху хришћански речено, то је једно својеврсно покајање ^овек мора напустити философију која га лажно успокојава он мора да се покаже храбрим и да се суочи са нихилизмом који следи то је нада да се нађе пут из бесмисла у коме се човек налази једна истинска философија егзистенције је потребнија него икад али, то је философија храбрих православни мисионар 17 јединица за време је трајање од тачно 9192631770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на температури од 0 к ово је дефиниција секунде мислили сте да знате шта је време? у свету у коме живимо дат нам је практично неограничен простор, али смо ограничени вре- менским интервалом наше искуство проток вре- мена најчешће везује за годишња доба, за месечне и дневне циклусе, за празнике, као физичка величина време нам служи као реалан параметар трајања неке промене време представља једну од четири општеприхваћене димензије које су интуитивно свима јасне основна јединица времена је секунда, уведена конвенцијом, слично као што је јединица за дужину метар или за јачину струје ампер готово сви основни закони физике су инваријантни у односу на време у литератури се као примери најчешће наводе билијар и капљица мастила у чаши воде ако бисмо посматрали судар две били- јарске кугле, закони који важе при том судару би важили ако бисмо „пустили филм уназад“, однос- но ако бисмо окренули стрелицу на временској оси - ако би време текло уназад процес који није инваријантан био би стављање капљице мастила у чашу воде мастило би обојило воду а обрунти процес се у природи не дешава нећемо видети како се замућена вода полако бистри и ствара стрелица времена аутор: александар савић хришћанство и наука 18 5 / 2008 са настанком хришћанства настаје један нови моменат у погледу на историју историја као ток времена добија свој почетак и крај - стрелицу времена - и више није круг у коме се све врти и циклично понавља капљица мастила, а око ње чиста вода слични су и сви искуствени догађаји: падање кише, разбијање чиније, спаљивање папира, ови догађаји имају усмерену стрелицу времена, односно постоји правац тока времена који се не може окренути поимање историје је неизводљиво без поимања времена схватање историје као цикличног кретања је било уврежено код стар- их грка и других древних народа са настанком хришћанства настаје један нови моменат у погледу на историју историја као ток времена добија свој почетак и крај - стрелицу времена - и више није круг у коме се све врти и циклично понавља на тој стрели времена, рођење христа је историјска прекретница толико велика да ми датуме делимо на оне пре христа и оне после христа (термин пре нове ере и после нове ере је скројен за употребу у нехришћанским државама и срединама које су прихватиле хришћанску еру - мерење времена) проблематика календара је присутна од почетака мерења времена тако постоје десе- тине календара који имају своју употребу у одређеним крајевима света или у одређеним ситуацијама, областима науке навешћемо само јулијански, грегоријански, кинески, хебрејски, астрономски, лунарни, соларни форма и дужина овога текста не дозвољава детаљније упуштање у проблематику кален- дара, али оно што можемо да кажемо јесте да је, као и много других ствари, и календар ствар договора оно што хришћански систем мерења вре- мена апсолутно издиже изван сваке физике је евхаристија, где ми сада и овде имамо пре- докус онога што ће бити на евхаристијском сабрању ми улазимо у будући век, кушамо царство које ће бити есхатон у литургији постаје сада будућност и прошлост се сусрећу у садашњости тако на сабрању пре- вазилазимо ограничење времена, и та четврта димензија нам више не представља ограничење, већ изазов сећајући се, дакле, другог и славног доласка, онога што ће бити на крају историје, надилазимо димензију вре- мена, сећамо се будућег догађаја који је већ овде и сада испуњен православни мисионар 19 20 5 / 2008 какав је однос хришћанства и културе? да ли су постојали и још увек постоје међусобни утицаји? многи би рекли да је хришћанство застарело и да конзервира неке вредности које су одавно превазиђене, чије данас присутне љуштуре - ако су уопште у стању да их примете - јесу споменици које би или што пре требало срушити и трагове затрти или пустити да у пот- пуности обрасту у коров заборава у том слислу култура се посматра као оно-што-је-у-тренду, при чему веома често не постоји никакав критеријум тренда, већ се оно узима здраво за готово, као једна датост куда, међутим, води овакво схватање културе? пролазност културог аутфита, и сами смо сведоци, води трагичном и бесциљном тумарању „савременог“ човека који упорно, свес- но или не, декултивише читаву творевину укључујући и себе све постаје ресурс задовољст- ва, а свака упитаност о одговорности делује сувишно с правом названа потрошачка, савреме- на култура је култура привидног стицања јер - стичући себи пролазно - човек не само да читав свет доводи у трошно стање, него - незадовољан „стеченим“ - тежи да потпуно потроши и упропасти оријентир човековог деловања [та је алтернатива? другачије поимање кул- туре и њеног односа и улоге човекове у свету мора да понуди, пре свега осталог, критеријуме онога- што-је-у-тренду како би се недвосмислено пре- познао оријентир човековог деловања - живљења позивањем савечних вредности савременост постаје сврховита и тек тада сваки тренутак постаје изузетно драгоцен да бисмо критички сагледали савремено поимање културе и оценили њен однос према хришћанству, неопходно је да укажемо на изворно значење речи култура реч култура латинског је порекла „цултура“, а изворно значење јој је „земљорадња“ узевши у обзир чињеницу да је замљорадња у далекој прошлости представљала праву вештину и врхунац технолошког напретка, где су биле упрегнуте све прихосоматске енергије човека, не аутор: стеван јовановић хришћанство као православни мисионар 21 чуди што је савремено схватање културе везано за технологију и идеју цивилизације семантика речи цултура упућује на обраду и усавршавање неке ствари са јасно одређеним циљем ипак, сма- трамо да није исправно да се свако сврховито деловање на природу и човека окарактерише као култура наука, поготову у области примене, од којих предност има војна индустрија, сведочи у прилог нашем ставу јаз између културе и технологије, тачније измећу културе и циви- култура пар еxелланце тема броја 22 5 / 2008 лизације, све је већи тако можемо говорити о друштвима која су на завидном цивилизацијском нивоу, а која су културно заостала или дегради- рана и обратно [та је разлог томе? појму култура је одузет један аспект његовог значења, који се показује као кључан за наведени проблем наиме, реч је о религијском аспекту, који се очитује чак и у корену речи култура култ или обред представљао је, на митском нивоу људске свести, једини начин обраде земље, али и више од тога: он је представљао једини начин одношења са природом испуњеном боговима и различитим митским бићима који су на њу, природу, непосредно утицали, а тиме и на човека временом земљорадња постаје налик данашњој, али као своју главну карактеристику задржава обредну радњу сетимо се, овде, првих страница библије и прародитељског греха није нимало случајно да је последица нарушене заједнице са богом наведено евино рађање деце у мукама и адамово мукотрпно обрађивање земље: „земља да је проклета због тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега века трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица свога јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (пост 3, 17-19) још нам може послужити и епизода са каином и авељом, где су као главне одлике њихових занимања, земљорад- ње и сточарства, наведене култне радње каинов жртвени принос од „плодова земљских“ бог није примио, а казна за касније почињено братоубист- во је уследила: „када земљу узрадиш неће ти више давати блага својега“ (пост 4,12) у другим религијама, такође, многобројна су сведочанства о религијском карактеру земљорадње хананска народна религија хананска народна религија, слично римској, знала је за сакралну проституцију, која је за циљ имала да обнови иницијално оплођавање земље, често у митској слици представљено одређеним сношајем дакле, напорно стање човека у свету доводило се у везу са јазом измећу бога или бого- ва и људи, чија се наклоност имала да осигура wеговим/њиховим умилостивљавањем можемо претпоставити да је радња којом је требало да се изазове или повећа принос „рода земаљског“ првобитно била богослужбена умилостивити бога одређене регије било је круцијално уколико се желела добробит култура је, дакле, спочетка представљала обраду и усавршавање природе од стране човека, са циљем да човеков живот постане мање напоран временом, разуме се, човек је савладавао нове препреке,и од култиви- сања природе постепено је прелазио на култиви- сање појединца и друштва тако у платоновим дијалозима читамо о земљораднику као идиоту, што ће рећи особењаку који не ради на усавршавању живота заједнице: на општем добру земљорадња, дакле, више не може бити сматрана културом међутим, иако је појам култура мењао конотације, остао је битно религиозан, те ће још дуго државне и друштвене улоге бити посматране кроз религиозно сочиво примери за то су много- бројни обреди посвећења државних службеника у римској прехришћанској религији, старозавет- но помазивање царева, средњевековна симбиоза цркве и државе и сл ипак, проникавши у многе тајне природних процеса, човек почиње да делује на свет на начин на који су то некада чинили богови та постепена секуларизација довела је до савременог схватања света у којем бог нема никакву улогу одговорност морамо бити свесни одговорности коју и хришћанство сноси у овоме процесу наиме, његовим ступањем на историјску сцену разна митска бића и богови протерани су из овога света, те је човек ослобођен тескобе њиховог непрестаног умилостивљавања ^овеково досто- јанство постаје богообразно и он почиње да дише слободно и смело ^ак је и старозаветно поимање бога и односа са wиме преутемељено, о чему апостол павле сведочи, неуморно подсећајући на слободу коју смо задобили у исусу христу, на сло- боду од закона хришћанство, дакле, руши и старозаветни концепт испуњавања заповести, које би за циљ имало божији благослов у свакод- невним човековим активностима оно себе, у том смислу, поставља као антирелигију, јер нарушава дотадашњи свеопшти религиозни концепт трговине са богом или боговима, због чега се показује као одлучујуће средство секуларизације „и ако се само у овоме животу уздамо у христа, православни мисионар 23 најнесрећнији смо од свих људи“ - вели апостол павле (1 кор 15,19) дакле, бити христов не значи бити богом заштићен од несрећа и зала која нас могу задесити, већ напротив то значи бити у свету као овца међу вуковима (мт 10,6) на више места у светоме писму христос упозорава на трновит пут и на тешкоће које чекају „оне који држе реч wегову“ награда за труд налази се са оне стране историје и, за разлику од страрозаветног и мно- гобожачког поимања историјског благослова, не нуди никакву видљиву и опипљиву добит, напро- тив сва у ишчекивању есхатолошких догађаја вера хришћанина је „потврда ствари нев- идљивих, основ свега чему се надамо“ бити са богом због wега самог коренитом демистификацијом природе и њених процеса, хришћанство је утрло пут савре- меном смелом и слободном човековом односу према васељени заједница са богом више није наметнута човеку, него је слободно/љубвено опредељење за бога бити са богом због wега самог и ни због чега другог, дар је усиновљења добијеног кроз пријатељство са сином, које се остварује у духу светом сада се поставља питање: да ли је демистификацијом природе хришћанст- во културу лишило оријентира? другим речима: да ли је хришћанство одговорно за кулурно тумарање и тумарање културе, о чему смо на почетку говорили? одговор на ова питања налаз- имо, поново, у смислу термина култура наиме, култура као земљорадња има за циљ бољи род, а у ширем смислу она има за циљ бољитак у ма којој области човековог делања коначно, култура има за циљ бољитак као такав, што претпоставља идеју добра рад човека на сопственом обрађивању и усавршавању са идејом добра као крајњим циљем његовог постојања, добро познат античкој грчкој и њеним философским школама, није био јасно и недвосмислено назначен и образложен црквени доживљај исуса из назарета, за последицу има христологију и тријадологију, сотириологију, есхатологију, а у целости се огледа у хришћанској антропологији, којом култура, иако већ секуларизована, добија јасно оно што јој је, сматрамо, недостајало недвосмислено назначење, задатак и метод теолошки аспект христологије резултовао је тријадологијом, након чега су се отвориле многе онтолошке препреке у христологији савладавањем ових препрека највише је добила хришћанска антропологија, која у тајни христа открива нови смисао човекове сличности богу (пост 1,26) а коју је остварио исус циљ човековог постојања као слике бога је да буде у заједници са прволиком задатак је да постане личност, што ће рећи да постоји на начин постојања свете тројице, а које је безрез- ервно припадање другоме метод (од грчке речи која значи слеђење, пут) је сам христос, који и назива себе путем (јн 14,6) култура је у хришћанском кључу, дакле, иако постављена на темељ слободе јасно усмерена добровољним самокултивисањем стиче се вештина да се читав космос, као предмет обраде, узводи ка добру прича о злим виноградарима (лк 20,9-16) управо описује творевину као виноград а људе као виноградаре, који имају да богу, као власнику винограда, приносе дарове ова свештена улога човека у хришћанству суштински је благодарећа богослужи се, пре свега, да би се захвалило богу на делу спасења, јер жртва је принешена, бог је одобровољен једном заувек према томе је богослужење новозаветне цркве и названо евхаристија истини за вољу, литургија обилује прозбама, али је њен врхунац канон благодарења, а сва су очекивања есхатолошка ослобођени од неопходности да умилостивљујемо бога као слуге господара, ми му се обраћамо као синови оцу, а свако наше дело му приносимо са захвалношћу, иако то није нужно оцена савременог појма културе сама се намеће па је нећемо износити ако култура има за циљ добро, онда се хришћанство може сматрати кул- туром пар еxеланце многобројни утицаји различитих култура на хришћанство нису проме- нили његово биће, већ додирнувши се светиње и сами су постали светињом свака култура, уко- лико има добро као сврху, може бити усвојена хришћанским учењем, при чему не мења његов идентитет, већ му се прилагођава овом својом способношћу хришћанство себе поставља изнад свих култура, ослобађа их нужности и узвисује због тога се са сигурношћу може тврдити да бити хришћанин истовремено значи и бити културан, чак и ако не сматрамо да бити културан значи и бити хришћанин 24 5 / 2008 православни мисионар 25 помислите: кад, на пример, муче човека; ту су патња и ране, мучење телесно, и, наравно, све то одвлачи патникову пажњу од душевних мука, тако да само те ране и муче, све док не умре али главни и најјачи бол можда није у ранама, него што ту онај јадник баш сигурно зна да ће, ево, за један сат, а после за десет минута, затим кроз пола минута, затим сад, ево овог тренутка душа из тела одлетети, те да он тада већ неће бити човек, и да је то већ сигурно: главно је то што је сигурно оно, кад главу мећеш под нож и чујеш како он клизи над главом, ето, баш то четврт секунде и јесте нешто најстрашније знате, то није моја фантазија, но су тако многи говорили ја у толикој мери у то веру- јем да ћу вам отворено казати своје мишљење убијати некога због убиства несразмерно је већа казна него што је било његово злочинство убиство по пресуди несразмерно је ужасније него што је разбојничко онај кога убију разбојници, кољу ноћу у шуми, или како му драго, тај се увек, у сваком случају, до последњег тренутка нада да ће се још спасти бивало је примера да је већ грло пресечено, а он се још нада, па или бежи или моли а овде се насигурно одузима сва та последња нада с којом је десет пута лакше умирати; ту је пресуда, и у томе што ти сигурно знаш да нећеш умаћи, у томе се и састоји ужасна мука, и нема на свету страшније муке од те доведите и метните војника пред топ у боју и гађајте га, он ће се још увек надати; али прочитајте том истом војнику пресуду насигурно, он ће полудети или заплакати ко каже да је човекова природа кадра издржати то да не полу- ди? нашто то кињење гадно, непотребно, узалуд- но? можда има где-год човека коме су прочитали смртну пресуду, пустили га да се намучи, а затим му рекли: "иди, прашта ти се" ето, такав би нам човек можда и могао испричати о тој је муци и страхоти и христос говорио не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович достојевски, идиот, рад, 1977, стр 33 да, и то је за човека можда и није за све људе - неки полуде, неки никада више не могу да се врате у нормалу, постану или ћутљиво утучени или брбљиво егоцентрични јер, признаћете, није лако гледати смрти у очи, а знати: ево је, долази долази сигурно! и одједном: ништа нема је косач је отишао и није ме покосио неко се смиловао или је погрешио или - ко зна свеједно, прошло је, то је најважније! питања зашто се ово десило, зашто баш мени брзо провеју кроз свест и оду не треба се питати, треба живети! и тако, ти људи наставе да живе и - не виде ништа, ништа они су смрт преживели, али је нису проживели а неки други људи - прогледају питања која су прву групу људи тек дотакла, а онда свесно беху одбачена, другу групу људи прате и муче цео живот: зашто се ово догодило, зашто баш мени да западне ово што ни најгорем непријатељу не бих пожелео, зашто ми је дато да видим смрт, да је опипам, да осе- тим њен мирис и рушилачку снагу, да се рвем са њом - са тако неравноправним противником да ли зато да схватим све проћердане тренутке свог јадног живота, да ли зато да увидим да већина ствари која ме је чинила неодлучним, несигурним, полутаном, превртљивцем и покварењаком и да сви разлози и оправдања зашто неке ствари нисам видео - нисам хтео да видим - нису ништа друго до ништавни, неважни, млаки и сиви? и, ето, у тих неколико тренутака, неколико минута или дана док сам чекао смрт, ту страшну околност непојмљиву аутор: бранимир нешић ^овек који је проживео смрт тема броја 26 5 / 2008 (или најтеже појмљиву) људској природи, тада, у том лудачком валцеру схватио сам: живот зашто баш мени! да ли је то била пука случајност или, пак, страшно божије допуштење? боже, одгов- ори ми - зашто? зашто баш мени? зашто ћутиш, свезнајући! тражим, чујеш ли ме, захтевам да ми кажеш - сада и овде! зашто си се поиграо мноме? [та хоћеш да видиш! да провериш? да испиташ? зашто ћутиш? зашто а када прође мало времена, када схватиш да небе- са ћуте и да ће ћутати, да ти никада неће одговор дати, када паднеш на колена изнемогао од трагања за тим страшно битним одговорима, онда једна мала, сасвим мала и чудна реч заискри у твојој мисли дар! нељудски, монструозни, катаклизмички - дар - од бога! по wеговом допуштењу! по wеговој милости у немилости да бих - прогледао! да бих сазнао, да бих ојачао, да бих другима пренео тешком и великом ценом плаћену спознају - о животу, о пуноти, о истини, о правди не треба лагати, не треба децу учити да лажу нити да учествују у лажи било каквој лажи, свеједно је; лажи је много а истина је само једна - пут, истина и живот! како ми је сада све јасно, чудновати боже, када очи имаш и - видиш! и сва блага овога света неважна су ако очи изгубиш у тајни пшеничног зрна морао сам умрети да бих оживео, морао сам умрети у коначности да бих се родио у бесконачности! већини се то догоди када оду са овога света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович достојевски - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно наведено искуство које су обојица прошли - свако у својим околностима и приликама (достојевски је био осуђен на смртну казну, па помилован; солжењицин је добио дијагнозу да болује од малигног тумора, да му је остало свега неколико недеља живота и, одједном, излечење: тумора нема, нестао је!) - доводи их у исту раван: раван сведока, раван људи који су преживели, али и проживели смрт сва њихова философија живота заоденута је тра- гањем, мучним трагањем за истинским, пунотним животом где он постаје, ко га даје, како људи издају живот, како извитоперавају свој позив и дар од бога, како постају убице и гонитељи, а како постају мученици и светитељи? и један и други, с једне стране, дотакли су смрт, а с друге, као православни хришћани, дотакли су божију руку, божију милост и божију qубав они који христа и до дана данашњег називају занесењаком и фантастом, фанатиком и фунда- менталистом, исто тако карактеришу и достојевског и солжењицина занимљива је појава да људи оно што не прихватају или не схватају веома лако оцењују као погрешно, ретроградно, ненормално и свакако неприхватљиво да ли су у основи њихова другачија стремљења, другачија мерила и систем вредности од ова два руска зане- сењака јер, питају се они, зашто би нам тај, руку на срце, мирољубиви и незлобиви христос био мера свих ствари када ја, то јест ми у својим животима можемо да будемо мера свих ствари и зашто бисмо свет морали да меримо по христовим православни мисионар 27 законима и учењима када овде, на земљи, постоји цивилизација, напредак, наука, постоје закони, римско право, позитивни прописи, људска права, толеранција, тачно - узвикују два руска занесењака, а посебно александар солжењицин, и подсећају: постоји и колима, постоји и
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...
...
Одреднице:
1. 50678 / ...очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно ВАСКРСЕЊЕ сина - дата човеку у духу светоме ^овек је позван да се обожи сада и овде, његова слободна воља треба да одговор...
1. 50678 / ...очева исказана кроз оваплоћење, страдање, погребење и славно ВАСКРСЕЊЕ сина - дата човеку у духу светоме ^овек је позван да се обожи сада и овде, његова слободна воља треба да одговор...
5
Свеска: 304 | Еколошка криза
...откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста иВАСКРСЕЊЕ?📌 м целокупне човечанске
природе оставио свету и човеку као залог
целокупно хришћанско учење је засновано на
посебној улози коју
...откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста и
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... у истину постојања принципи свејединства човечанства и света у хришћанству нису супротстављени, већ јединствени у једном извору, а то је божија љубав којом су и свет и човек створени то је једини закон који држи свет у постојању, а знаке постојања овог закона бог је откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста и васкрсењем целокупне човечанске природе оставио свету и човеку као залог целокупно хришћанско учење је засновано на посебној улози коју свет има за човека старање о свету је био први задатак човечанства који адам није испунио то старање је садржало у себи однос човека са самим собом, свим што га окружује и богом и након што је човек по први пут себично посегао за светом, опет је преко света добио могућност исправног односа са собом и богом светом је бог човека поучавао и спасавао, у свету му се откривао, светом је дао могућност човеку да му приступи имајући исте материјалне принципе као свет човек само преко света и општи са богом принцип божије љубави, као гаранта постојања, огледа се у чињеници да је бог свет заволео толико да је у тај исти свет дошао као човек и тиме им открио закон истинитог постојања зато је хришћанство инсистирало на законитостима материјалности христа, и није прихватило простор своје молитве у који нису унесене законитости света монашко одбацивање света и одлазак у пустињу нису буквално одбацивање света као непотребног и сувишног, већ неисправног односа са њим показујући тиме да је овај свет једини свет у коме човек за време свог боравка на њему може да одговори на божију љубав хришћани откривају јединство света засновано на љубави када у оваквом свету живе по његовом преображеном закону, када природа не потире човека већ га спасава и чува спознају света и свог истинитог односа са светом хришћани стичу кроз литургијску катихезу светог писма, ту се открива сврха света у животу људи као и сврха човека у животу света, њихови међусобни односи, везе, законитости и коначан циљ, према коме се откривају и сви узроци природних законитости управо објављујући на литургији благослов царства божијег прве молбе хришћани узносе за свет и управо плодовима света хришћани благодаре богу за љубав коју је свету и човеку исказао тако нам се свет открива као простор богослужбеног приступа којим се исказује и остварује истинита и једина права брига за свет хришћани немају неки други свет ван овог у коме живе, већ уносећи овај свет у свој однос са богом, износе у тај исти свет закон његовог вечног постојања не прихватајући екологију као могућност решења проблема света и односа човека са светом, хришћанство не одбацује одговорност за њега из перспективе хришћана, одговорност за овај свет је одговор на божији позив који пре свега објављује љубав у том одговору - твоје од твојих теби приносећи, због свега и за све сакривени је знак закона вечног и најбољег постојања света и човека православни мисионар l 23 драгана мандић тема броја за живот свијета свијет од самог свога стварања носи на себи печат свога творца који га је назначио да постане рај, мјесто и вријеме сусрета бога и човјека, дар љубави божије човјеку и човјеков љубавни принос богу бог се не мири се смрћу коју људска злоупотреба уводи у свијет, него шаље сина свога јединородног да живот свој положи за живот свијета, да би сви који умиру у адаму били оживљени у сину његовом христос долази у овај свијет чинећи га храмом и обитавалиштем божијим логос постаје тијело и постаје један од нас осветивши нас својим присуством у свему једнак нама, осим гријеха, он нам показује на шта је човјек призван: да буде свештеник твари и да свијет споји са богом њему се покорава сва твар јер га препознаје као свога спаситеља он исцјељује људе, изгони демоне, хода по води, стишава олују и вјетар себе за друге на крсту син божији предаје себе за друге, бог умире за човјека и човјек за бога, и остварује живот као савршену тајну љубави васкрсе- ње христово васпоставља нови живот, обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему васкрсава не само човјечност, него и читав космос, јер његова људска природа рекапитулира читав створени свијет човјек је микрокосмос у 24 l6/2008 макрокосмосу син божији га васкрсава и вазноси на небо до самог престола бога оца једино човјек егоист нема слуха за ову стварност он не чује вапаје свијета који страда, он је егоцентрични немилосрдни потрошач који иза себе оставља пустош и незамисливе и неразградиве количине смећа он је онај сити који гладнога не разумије, онај објесни који има потребу да све потчини себи, зао господар у зао час у очима овог човјека природа је нецивилизована дивљина, а ближњи бесконачно удаљени даљњи, његов роб или средство, преко кога прелази хитро, лактајући се и крчећи пут својим неутаживим амбицијама свијет је само сировина коју треба претворити у производ уновчен маркетиншком обманом и медијском хајком на несретног потрошача потрошач ће пак, разочаран нескладом између рајске рекламе и паклене стварности (и испражњеног џепа), оно за чим му је срце до малочас жудило одбацити у канту за смеће, пуну трулежи и изневјерених нада гордост живљења и похота очију стари потрошачки гријеси потреба да се конзумира и посједује све око себе, да се свијет отме из руке божије и да се овлада њиме скривање од својих страхова овај човјек се скрива у тврђаву својих небодера, иза тешких застора свога сљепила, удише издувне гасове својих омиљених машина, четује са виртуелним пријатељима, једе своју пластичну храну из пластеника, облачи своју најновију синтетичку креацију, пије своју чаробну пилулу за спавање и тоне у сан на смрт а у сну кошмар и врисак са смислом у ријетким тренуцима свијести он сазива међународне конференције, доноси законе, оснива инспекције, уплаћује донације, расправља и истражује „могућности одрживог развоја“ покушава да санира посљедице, слијеп за узроке и неспособан да се мијења човјек заправо жели да живи по старом, али без посљедица, предузима неке „акције“, спорадично и на махове, али без суштинских резултата савремено човјечанство, или бар његов освијешћени дио, постало је свјесно еколошког проблема као горућег питања садашњице грана на којој сједимо пуца под нама, али ипак, упркос свим људским напорима, нема одговора, јер га унутар палог свијета не може ни бити оваква људска настојања имају за резултат само привремено одлагање катаклизме и куповање времена кључ пакла у коме се налазимо увијек је у нашим рукама сваки проблем, па и еколошки проблем, на крају се своди на питање злоупотребе људске слободе човјек је круна творевине човјек увијек има само два избора: за заједницу са богом и са ближњим, и сарадњу са богом на плану спасења свеукупне творевине, православни мисионар l 25 или раскид са богом и ближњим, пут егоизма и самодовољности који читав свијет сурвава у ништавило и смрт пут живота и освећења или пут деструкције и зла човјек је круна творевине кроз њега се сва природа изражава од њега све зависи господ творац и сведржитељ свијет даје у руке човјеку човјек је спаситељ или непријатељ – природа то непогрјешиво препознаје спаситељу се предаје и покорава, а непријатељу супротставља и чека да се јаве истински синови божији (рим 8, 19) светитељи су људи који кроте и дивље људе и дивље звијери у њиховом присуству предокушамо ону рајску стварност у којој ће бити могућ суживот вука и јагњета у њима се огледа милост божија за сваку душу напаћену, за сваку твар они сву твар приводе престолу сина божијег коме ће се поклонити небо и земља, људи и анђели, и све што дише похвалиће господа господ овај свијет свој љубљени ствара за живот вјечни, благосиља га и потврђује као добар веома човјек пак, самога себе, своје ближње и сву твар приноси господу, оличену у хљебу и вину, и узноси је на наднебесни умни жртвеник у литургији се молимо за благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских, за оне који су у тамницама и болницама, за све којима је милост и помоћ потребна; молимо се да отац ниспошаље на нас и на све што му предложисмо духа свога светога, животодавца, који нас освећује и обнавља, чини живим и новим он чини да ми многи постанемо једно са христом, удови тијела његовог, народ његов и да хљеб и вино постану тијело и крв христова, храна и лијек бесмртности, која нас чини заједничарима и учесницима божанског живота само у васкрслом господу свијет и човјек налазе своје коначно исцјељење и спасење, и разрјешење сваког проблема и свијет и човјек су већ спасени у господу па ипак, потребан је увијек мој лични подвиг који ће и мене укључити у ову стварност потребно је преумљење моје слободе, корјенити заокрет мога бића, љубавни напор изласка из сопственог пакла самодовољности и исцјељење неутаживе глади за животом храном бесмртности пут исцјељења човјека егоиста и потрошача представља пост, добровољно одрицање од самоугађања и идолопоклонства самоме себи добровољно ограничење сопствене слободе зарад живота других чување ближњих од себе припитомљавање оних даљњих распињање за живот свијета излазак из ушушканог склоништа и суочавање са свијетом који у злу лежи, али није зао самилост према створењима божијим и према свој творевини скидање мрене гријеха са очију и виђење творевине божије као добре и лијепе, као одбљеска славе свога творца откривење човјека као иконе божије саздане за слободу и љубав, за заједницу и стваралаштво, за радост и богослужење за спасење свијета 26 l6/2008 свештеник александар миловановић тема броја стварајући небо и земљу, сав видљиви и невидљиви свет, бог пројављује и објављује себе као љубав, јер из љубави ни из чега ствара све врхунац божије љубави огледа се у стварању човека, као круне шестодневног стварања, човека као иконе - слике божије: „и створи бог човека по обличју својему, по обличју божијем створи га“ (1 мој 1,27) човек је, дакле, боголико створење, јер је створен по лику божијем, али је боголико биће и по своме назначењу које му је од бога дато то назначење (задатак) огледа се у првој заповести коју је бог дао човеку: „рађајте се и множите се, и напуните земљи, и владајте њом“ (1 мој 1,28) шта значе речи господње владајте њом? да ли их треба схватати у људском смислу владања и господарења - поробљавања? да ли је бог заиста стварао свет и природу да би је човек поробљавао и злоупотребљавао, што је последњих деценија тако очигледно? и где су границе те људске експлоатације и узурпације творевине божије? речи господње владајте њом свакако треба дословно схватити, јер је бог заиста сва створења и сву твар препустио човеку на располагање, на употребу ради његове користи и напретка тако, по божијем допуштењу, ми користимо и биљке и животиње за нашу храну и узимамо из природе све оне елементе који су нам потребни и који служе за добробит човечанства међутим, ту долазимо до камена спотицања целог људског рода! природа се најчешће не посматра и не доживљава као божија творевина, као врт божији који нам је дат на употребу и располагање, већ као нешто наше или пак ничије, са чиме можемо да радимо шта хоћемо а нашим прохтевима и хировима нема краја зато данас и имамо тако суморне и забрињавајуће прогнозе o томе шта нас све може задесити у наредним годинама и деценијама већ смо сведоци глобалног загревање и са њиме повезаног пораста нивоа мора, оштећеног озонског омотача, све чешћих и погубнијих поплава, урагана, земљотреса на хиљаде људи сваке године настрада од природних неприлика и катастрофа многи ће се сигурно запитати - зашто бог то дозвољава? одговор је врло једноставан - човек је господар земље, њему је препуштено управљање целом творевином! све што је бог створио, створено је добрим (1 мојс1,31), што значи да не можемо у богу тражити кривца за разноразне промене и поремећаје у природи сигурно да он може „интервенисати“ и спречити много тога, човек - устројитељили разоритељ творевине божије? православни мисионар l 27 свештеник александар миловановић тема броја али то није богу својствено он би тада био тиранин који се у све меша и све одређује, а ми бисмо били само пасивне фигуре препуштене његовој милости то није нити може бити наш бог! па рекли смо да је он љубав и његова се љубав огледа управо у томе што човеку даје слободу и могућност да бира, да прихвати или не прихвати и њега и све што од њега долази, па и то како ће живети „свој“ живот и уређивати „свој“ свет природа почива на законима и поретку који је господ установио, па тако имамо физичке законе, биолошке законе, хемијске законе и процесе који су стални и непроменљиви ми те законе откривамо, истражујемо и користимо, али их изнад свега морамо поштовати, јер се њима одржава и функционише сва твар нарушавањем, пак, ових природних (божијих) закона, човек ремети природне процесе и као резултат имамо све оне појаве о којима смо говорили свесно или несвесно, онај који је требао да управља и уређује божију творевину и да је приноси творцу, јер је спона између бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47
... у истину постојања принципи свејединства човечанства и света у хришћанству нису супротстављени, већ јединствени у једном извору, а то је божија љубав којом су и свет и човек створени то је једини закон који држи свет у постојању, а знаке постојања овог закона бог је откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста и васкрсењем целокупне човечанске природе оставио свету и човеку као залог целокупно хришћанско учење је засновано на посебној улози коју свет има за човека старање о свету је био први задатак човечанства који адам није испунио то старање је садржало у себи однос човека са самим собом, свим што га окружује и богом и након што је човек по први пут себично посегао за светом, опет је преко света добио могућност исправног односа са собом и богом светом је бог човека поучавао и спасавао, у свету му се откривао, светом је дао могућност човеку да му приступи имајући исте материјалне принципе као свет човек само преко света и општи са богом принцип божије љубави, као гаранта постојања, огледа се у чињеници да је бог свет заволео толико да је у тај исти свет дошао као човек и тиме им открио закон истинитог постојања зато је хришћанство инсистирало на законитостима материјалности христа, и није прихватило простор своје молитве у који нису унесене законитости света монашко одбацивање света и одлазак у пустињу нису буквално одбацивање света као непотребног и сувишног, већ неисправног односа са њим показујући тиме да је овај свет једини свет у коме човек за време свог боравка на њему може да одговори на божију љубав хришћани откривају јединство света засновано на љубави када у оваквом свету живе по његовом преображеном закону, када природа не потире човека већ га спасава и чува спознају света и свог истинитог односа са светом хришћани стичу кроз литургијску катихезу светог писма, ту се открива сврха света у животу људи као и сврха човека у животу света, њихови међусобни односи, везе, законитости и коначан циљ, према коме се откривају и сви узроци природних законитости управо објављујући на литургији благослов царства божијег прве молбе хришћани узносе за свет и управо плодовима света хришћани благодаре богу за љубав коју је свету и човеку исказао тако нам се свет открива као простор богослужбеног приступа којим се исказује и остварује истинита и једина права брига за свет хришћани немају неки други свет ван овог у коме живе, већ уносећи овај свет у свој однос са богом, износе у тај исти свет закон његовог вечног постојања не прихватајући екологију као могућност решења проблема света и односа човека са светом, хришћанство не одбацује одговорност за њега из перспективе хришћана, одговорност за овај свет је одговор на божији позив који пре свега објављује љубав у том одговору - твоје од твојих теби приносећи, због свега и за све сакривени је знак закона вечног и најбољег постојања света и човека православни мисионар l 23 драгана мандић тема броја за живот свијета свијет од самог свога стварања носи на себи печат свога творца који га је назначио да постане рај, мјесто и вријеме сусрета бога и човјека, дар љубави божије човјеку и човјеков љубавни принос богу бог се не мири се смрћу коју људска злоупотреба уводи у свијет, него шаље сина свога јединородног да живот свој положи за живот свијета, да би сви који умиру у адаму били оживљени у сину његовом христос долази у овај свијет чинећи га храмом и обитавалиштем божијим логос постаје тијело и постаје један од нас осветивши нас својим присуством у свему једнак нама, осим гријеха, он нам показује на шта је човјек призван: да буде свештеник твари и да свијет споји са богом њему се покорава сва твар јер га препознаје као свога спаситеља он исцјељује људе, изгони демоне, хода по води, стишава олују и вјетар себе за друге на крсту син божији предаје себе за друге, бог умире за човјека и човјек за бога, и остварује живот као савршену тајну љубави васкрсе- ње христово васпоставља нови живот, обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему васкрсава не само човјечност, него и читав космос, јер његова људска природа рекапитулира читав створени свијет човјек је микрокосмос у 24 l6/2008 макрокосмосу син божији га васкрсава и вазноси на небо до самог престола бога оца једино човјек егоист нема слуха за ову стварност он не чује вапаје свијета који страда, он је егоцентрични немилосрдни потрошач који иза себе оставља пустош и незамисливе и неразградиве количине смећа он је онај сити који гладнога не разумије, онај објесни који има потребу да све потчини себи, зао господар у зао час у очима овог човјека природа је нецивилизована дивљина, а ближњи бесконачно удаљени даљњи, његов роб или средство, преко кога прелази хитро, лактајући се и крчећи пут својим неутаживим амбицијама свијет је само сировина коју треба претворити у производ уновчен маркетиншком обманом и медијском хајком на несретног потрошача потрошач ће пак, разочаран нескладом између рајске рекламе и паклене стварности (и испражњеног џепа), оно за чим му је срце до малочас жудило одбацити у канту за смеће, пуну трулежи и изневјерених нада гордост живљења и похота очију стари потрошачки гријеси потреба да се конзумира и посједује све око себе, да се свијет отме из руке божије и да се овлада њиме скривање од својих страхова овај човјек се скрива у тврђаву својих небодера, иза тешких застора свога сљепила, удише издувне гасове својих омиљених машина, четује са виртуелним пријатељима, једе своју пластичну храну из пластеника, облачи своју најновију синтетичку креацију, пије своју чаробну пилулу за спавање и тоне у сан на смрт а у сну кошмар и врисак са смислом у ријетким тренуцима свијести он сазива међународне конференције, доноси законе, оснива инспекције, уплаћује донације, расправља и истражује „могућности одрживог развоја“ покушава да санира посљедице, слијеп за узроке и неспособан да се мијења човјек заправо жели да живи по старом, али без посљедица, предузима неке „акције“, спорадично и на махове, али без суштинских резултата савремено човјечанство, или бар његов освијешћени дио, постало је свјесно еколошког проблема као горућег питања садашњице грана на којој сједимо пуца под нама, али ипак, упркос свим људским напорима, нема одговора, јер га унутар палог свијета не може ни бити оваква људска настојања имају за резултат само привремено одлагање катаклизме и куповање времена кључ пакла у коме се налазимо увијек је у нашим рукама сваки проблем, па и еколошки проблем, на крају се своди на питање злоупотребе људске слободе човјек је круна творевине човјек увијек има само два избора: за заједницу са богом и са ближњим, и сарадњу са богом на плану спасења свеукупне творевине, православни мисионар l 25 или раскид са богом и ближњим, пут егоизма и самодовољности који читав свијет сурвава у ништавило и смрт пут живота и освећења или пут деструкције и зла човјек је круна творевине кроз њега се сва природа изражава од њега све зависи господ творац и сведржитељ свијет даје у руке човјеку човјек је спаситељ или непријатељ – природа то непогрјешиво препознаје спаситељу се предаје и покорава, а непријатељу супротставља и чека да се јаве истински синови божији (рим 8, 19) светитељи су људи који кроте и дивље људе и дивље звијери у њиховом присуству предокушамо ону рајску стварност у којој ће бити могућ суживот вука и јагњета у њима се огледа милост божија за сваку душу напаћену, за сваку твар они сву твар приводе престолу сина божијег коме ће се поклонити небо и земља, људи и анђели, и све што дише похвалиће господа господ овај свијет свој љубљени ствара за живот вјечни, благосиља га и потврђује као добар веома човјек пак, самога себе, своје ближње и сву твар приноси господу, оличену у хљебу и вину, и узноси је на наднебесни умни жртвеник у литургији се молимо за благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских, за оне који су у тамницама и болницама, за све којима је милост и помоћ потребна; молимо се да отац ниспошаље на нас и на све што му предложисмо духа свога светога, животодавца, који нас освећује и обнавља, чини живим и новим он чини да ми многи постанемо једно са христом, удови тијела његовог, народ његов и да хљеб и вино постану тијело и крв христова, храна и лијек бесмртности, која нас чини заједничарима и учесницима божанског живота само у васкрслом господу свијет и човјек налазе своје коначно исцјељење и спасење, и разрјешење сваког проблема и свијет и човјек су већ спасени у господу па ипак, потребан је увијек мој лични подвиг који ће и мене укључити у ову стварност потребно је преумљење моје слободе, корјенити заокрет мога бића, љубавни напор изласка из сопственог пакла самодовољности и исцјељење неутаживе глади за животом храном бесмртности пут исцјељења човјека егоиста и потрошача представља пост, добровољно одрицање од самоугађања и идолопоклонства самоме себи добровољно ограничење сопствене слободе зарад живота других чување ближњих од себе припитомљавање оних даљњих распињање за живот свијета излазак из ушушканог склоништа и суочавање са свијетом који у злу лежи, али није зао самилост према створењима божијим и према свој творевини скидање мрене гријеха са очију и виђење творевине божије као добре и лијепе, као одбљеска славе свога творца откривење човјека као иконе божије саздане за слободу и љубав, за заједницу и стваралаштво, за радост и богослужење за спасење свијета 26 l6/2008 свештеник александар миловановић тема броја стварајући небо и земљу, сав видљиви и невидљиви свет, бог пројављује и објављује себе као љубав, јер из љубави ни из чега ствара све врхунац божије љубави огледа се у стварању човека, као круне шестодневног стварања, човека као иконе - слике божије: „и створи бог човека по обличју својему, по обличју божијем створи га“ (1 мој 1,27) човек је, дакле, боголико створење, јер је створен по лику божијем, али је боголико биће и по своме назначењу које му је од бога дато то назначење (задатак) огледа се у првој заповести коју је бог дао човеку: „рађајте се и множите се, и напуните земљи, и владајте њом“ (1 мој 1,28) шта значе речи господње владајте њом? да ли их треба схватати у људском смислу владања и господарења - поробљавања? да ли је бог заиста стварао свет и природу да би је човек поробљавао и злоупотребљавао, што је последњих деценија тако очигледно? и где су границе те људске експлоатације и узурпације творевине божије? речи господње владајте њом свакако треба дословно схватити, јер је бог заиста сва створења и сву твар препустио човеку на располагање, на употребу ради његове користи и напретка тако, по божијем допуштењу, ми користимо и биљке и животиње за нашу храну и узимамо из природе све оне елементе који су нам потребни и који служе за добробит човечанства међутим, ту долазимо до камена спотицања целог људског рода! природа се најчешће не посматра и не доживљава као божија творевина, као врт божији који нам је дат на употребу и располагање, већ као нешто наше или пак ничије, са чиме можемо да радимо шта хоћемо а нашим прохтевима и хировима нема краја зато данас и имамо тако суморне и забрињавајуће прогнозе o томе шта нас све може задесити у наредним годинама и деценијама већ смо сведоци глобалног загревање и са њиме повезаног пораста нивоа мора, оштећеног озонског омотача, све чешћих и погубнијих поплава, урагана, земљотреса на хиљаде људи сваке године настрада од природних неприлика и катастрофа многи ће се сигурно запитати - зашто бог то дозвољава? одговор је врло једноставан - човек је господар земље, њему је препуштено управљање целом творевином! све што је бог створио, створено је добрим (1 мојс1,31), што значи да не можемо у богу тражити кривца за разноразне промене и поремећаје у природи сигурно да он може „интервенисати“ и спречити много тога, човек - устројитељили разоритељ творевине божије? православни мисионар l 27 свештеник александар миловановић тема броја али то није богу својствено он би тада био тиранин који се у све меша и све одређује, а ми бисмо били само пасивне фигуре препуштене његовој милости то није нити може бити наш бог! па рекли смо да је он љубав и његова се љубав огледа управо у томе што човеку даје слободу и могућност да бира, да прихвати или не прихвати и њега и све што од њега долази, па и то како ће живети „свој“ живот и уређивати „свој“ свет природа почива на законима и поретку који је господ установио, па тако имамо физичке законе, биолошке законе, хемијске законе и процесе који су стални и непроменљиви ми те законе откривамо, истражујемо и користимо, али их изнад свега морамо поштовати, јер се њима одржава и функционише сва твар нарушавањем, пак, ових природних (божијих) закона, човек ремети природне процесе и као резултат имамо све оне појаве о којима смо говорили свесно или несвесно, онај који је требао да управља и уређује божију творевину и да је приноси творцу, јер је спона између бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
1. 98012 / ...и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато ВАСКРСЕЊЕ уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не гр...
2. 218310 / ...„кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кај...
3. 230923 / ...свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у ВАСКРСЕЊЕ господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам пр...
1. 98012 / ...и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато ВАСКРСЕЊЕ уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не гр...
2. 218310 / ...„кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кај...
3. 230923 / ...свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у ВАСКРСЕЊЕ господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам пр...
6
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...само на љубав за коју је потребна жртва, а после жртве долазиВАСКРСЕЊЕ!📌 !
ђакон дејан трипковић црква и млади
млади и парохијски живот
(урбани богомољачки покрет)
архијерејска грамата патријарха
павла
...само на љубав за коју је потребна жртва, а после жртве долази
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
| Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... љубави и радости, ретко ко може одбити позив у ту заједницу али, да би било тако, потреб- ни су велика жртва и напор, велико међусобно поверење и борба против егоизма; потребан нам је живот по јеванђељу које је кристално јасно и једно- ставно; проповеда љубав и своди се само на љубав за коју је потребна жртва, а после жртве долази васкрсење! ђакон дејан трипковић црква и млади млади и парохијски живот (урбани богомољачки покрет) архијерејска грамата патријарха павла српском сабору двери ђакон ненад идризовић рано хришћанство три фазе односа раних хришћана према хеленству 16 l1/2009 апостолски период став хришћанства према хеленству није био исти код свих отаца и учитеља цркве у првим вековима у прва три века могу се разликовати три фазе овога односа прва фаза је период апостола у коме апостоли и њихови следбеници проповеда- њем jеванђеља, желе да хеленски свет приведу сво- јој вери истовремено тај свет узвраћа првим про- гонима хришћана треба нагласити чињеницу да у „једном периоду наглашеног атицизма и угледања на класична дела, писци новог завета нису писали на том архаизирајућем језику књижевника и фило- софа, него на језику којим је говорио и који је могао да разуме прост народ, другим речима ’димо- тиком’ тадашњег времена“ апологетски период друга фаза је период апологета, у коме је ситуација знатно измењена апологети се нису обраћали хри- шћанима, него људима ван цркве, онима који нису прихватили или нису разумели нову религију у њиховим делима први пут можемо приметити хри- шћанске позитивне ставове према хеленској књи- жевној баштини позитиван став апологета према хеленској књижевности присутан је углавном према ономе што су они издвојили из хеленског литерарно- мислилачког наслеђа аргумент за њихов позитивни став према хеленској књижевности је било цитирање стихова епских песника од стране апостола павла павле је стојећи на узвишеном тлу атинског аеропага проповедао хеленским философима (стоицима и епикурејцима), који су имали обичај да своје распра- ве воде овде у самом средишту хеленског света1 у тој проповеди павле цитира последњи од сачувана чети- ри стиха епског песника епеменида: „јер у њему живимо, мичемо се и јесмо“; и хеместих из аратових небеских појава: „јер и род смо његов“; између ова два цитата је уметнуто: „како и неки од ваших песни- ка рекоше“ у посланици титу постоји још један цитат од песника епеменида, други од четири сачува- на стиха овог епичара: „крићани су свагда лажљиви, зле звери, беспослени трбуси“2 постоји још један индиректан навод у првој посланици коринћанима из комедије таида најпопуларнијег писца нове хелен- ске комедије менандра: „рђави разговори кваре добре обичаји“3 циљ апологета је био да укажу на сагласност хри- шћанског учења и хеленске философије углавном су се обраћали „образовнијем слоју друштва“, нарочито философима-владарима, као што су били хадријан и марко аурелије став апологета према онима изван цркве био је другачији од става апостолских отаца: „док су дела апостолских отаца и раног хришћан- ства била усмерена на вођење и поучавање верних, са грчким апологетама, литература цркве се први пут усмерава према спољашњем свету и ступа у област културе и науке пред агресивним држањем паган- ства, мисионарски тип проповеди, који је само поне- кад био апологетски, био је истиснут у прилог оног 1 дап 17, 22 и даље 2 тит 1, 12 3 кор i, 15, 33 превасходно апологетског излагања које списима другог века даје њихов особни карактер“ у апологетском периоду, поставило се питање односа хришћанства према хеленској традицији, односно које место у „спасењу“ човечанства при- пада хеленској образованости ово питање је постало горуће када је хришћанство ступило у философски дијалог са паганском интелигенцијом то је постепено довело до појаве читавог низа хри- шћанских мислилаца црквених отаца, као што су били јустин философ и иринеј лионски њихов је циљ био да покажу да хришћанска вера може има- ти смисла за човека који размишља и да није несхватљива за људски ум јустин покушава да хеленску културу интерпретира као културу бого- тражења, а хришћанство као завршни развој те културе период умереног прихватања хеленског образовања трећа фаза је период са сложенијом концепцијом у другој фази апологети су имали циљ да хришћан- ство задобије поштовање света, а у трећој фази циљ се преобразио у тежњу присвајања или обухватања света унутар хришћанства, у којој би хеленско обра- зовање, требало да послужи као претходни ступањ у процесу васпитавања хришћана наравно, са хри- стом као коначним циљем то показује да онај први одбијајући и раздвајајући став није трајао дуго, него се коренито изменио иако је у цркви стално остајао известан отпор према паганској средини најистак- нутији хришћански мислиоци овог периода били су: свети климент александријски и ориген живели су и делали у александрији, која је била центар цело- купне тадашње учености и образованости објашњења: хеленство - значи граматички коректна употреба грчког језика, тј грчки ослобођен варваризма изгеда да су овај термин први употребили учитељи реторике теофраст је као и његов учитељ аристотел, изградио своју теорију о савршеном стилу у пет делова које је назвао „врлинама дикције“, од којих је први и основни био граматички исправна употреба грчког језика, осло- бођеног варваризма и кршења граматичких правила у хришћанској литератури он предтставља синоним за паганство димотики - језик простог народа православни мисионар 17 18 l1/2009 „све ми је дозвољено, али све не користи“ (1 кор 6, 12) кретање (делање) је моћ циљ је смисао моћ је чове- ку дарована а смисао му је показан добро и зло стоје између њих, између моћи и смисла оно што их ствара између моћи и смисла јесте слобода, образ божији у човеку ево нас пред пара- доксом - слобода дарована човеку је заједничка особина, истинско почело непомирљивих супротности: добра и зла тајна њиховог разликовања и раздвајања налази се у осмишљавању моћи, у смислу слобода се по себи самој не може одредити ни као добро ни као зло, јер слобода је лишена сваке нужности у противном она не би била слобода, већ морање дакле, не постоји ништа што би дефинисало слободу, већ она, слобода, омогућује да се дефинише све што постоји слобода много може, али словесност (логосност) одређује смисао користећи тај свој дар словесности, човек слободно тво- ри дела достојна да се назову добра или зла бити слободан значи осми- слити своје моћи на своје добро, на своју корист бити мудар, пак, значи препознати праву корист, истинско добро човекова истинска корист бог је човеку показао смисао, човекову истинску корист: „сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклет- ство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје“ (5 мој 30, 19) а шта је прави смисао човеко- вог постојања и делања, шта је „изабирање живота“? то је усмеравање дара словесности, моћи, ка томе да човек „поима и спознаје вечност његову (божију), да се, чувајући у себи ту подобност, никада не удаљи од правилног размишљања о богу нити да отпадне од заједничког живота са светима; него да, имајући уза се благодат божију, а поседујући и властиту силу добијену од логоса очевог, буде радостан и да општи са божанством, те да живи корисним и уистину бла- женим бесмртним животом“, како то каже свети ата- насије велики управо створивши човека кроз свог логоса, кроз своју мудрост, сина свога, бог је човеку дао способ- ност да буде мудар и да поима смисао свог постојања а свој смисао првосаздани човек је одређивао тако што је био „непо- стидно слободно окренут ка богу и боравио међу светима, наслађујући се гледањем умствених ствари које су тамо биле и које је свети мојсије сликовито назвао рајским вртом“, каже даље свети атанасије човек коме је смисао угледање и заједница са богом, увиђа да није добро све оно што му је могуће чинити такав човек у својим моћима разликује мудрост и лудост, те чини само оно што је достојно мудрости и што га води смислу, што га води заједници са творцем, са извором његовог живота истинско добро но, онај човек који је избрисао свог творца као циљ и смисао свог живота, окреће се себи, својој индивиду- алности човек тако пада у заблуду и „злоупотребљава и само име добра“ окренут од поимања истинског добра, човек види „добро“ у нечем чега нема, у прола- зности и пропадљивости то незнање, тај промашај добра јесте промашај смисла постојања - грех грех је дакле незнање и уобразиља лажног постојања прома- шај смисла рађа зло „кога у почетку није било, него су људи касније стали да га изумевају и да га према себи образују“ зло је, дакле, људска измишљотина, последи- александар милојков хришћанска антропологија заједница са богом, постојање, јесте истински смисао човековог делања то је смисао који је човеку од бога показан наравно, „ако хоћеш“ у христовим речима „ако хоћеш“, дато је човеку да промишља о свом животу, слободно бог нуди и саветује, док човек налази и даје одговор моћ и смисао православни мисионар l 19 ца непромишљене употребе дароване слободе, после- дица обесмишљавања дароване моћи одвојен од бога, човек све што чини, чини ради неког свог „добра“ један убица и лопов, кога ћемо сви углас осудити као злог, ипак има неко „добро“ као смисао свог (не)дела он то чини ради властитог „постојања“ или „постојања“ својих ближњих одво- јен од бога, човек не види други смисао осим теле- сног постојања и задовољства које тело пружа зава- ран тим лажним постојањем он је кадар да све учини, њега је страх да шта не изгуби сво његово зло није ради зла самог већ ради постојања, ради „добра“ свети атанасије то мудро закључује: „обузети жељом за свакојаким и многим стварима, остварише и однос према њима, тако да се побојаше да их не изгубе због тога ступише у душу страх и брига и уживање и старање о смртним стварима а опет, пошто жели, а не испуњава те своје жеље, научила је да убија и да чини неправду поми- слио је да уживање представља истинско добро; као када би неко, пореметивши умом, затражио мач којим ће напасти свакога ко му изађе пред очи, па то сматрао разборитим“ оваквом, лажном логиком човек налази оправдање за мно- га своја рђава дела: наркоманију, сексуалне изопачености, неуме- реност у храни и пићу из ове обесмишљене логике рађају се лаж, неверство, лицемерје, мржња, завист а све ово човек чини мислећи да добро себи чини и не осврће се више да ли је то што чини достојно човека, да ли други пати због тога прав- да се својом природом, својом моћи да чини човек је умислио да све што је у складу са његовом природом, све што је човеку могуће да уради, да је по себи и добро све ми не користи зато су мудре речи апостола павла: „све ми је дато, али све не користи“ ове речи требају да буду звезда водиља свакоме човеку који својом слобод- ном вољом одлучи да следује богу бог за њега тада постаје мерило по којему вага је ли нешто добро или зло, морално или неморално, лепо или ружно, нормално или ненормално, корисно или штетно, смисао или бесмисао заиста, само је бог светлост која људском уму помаже да овакве појмове истин- ски раздвоји и дефинише само је бог светлост која растура мрак било каквог релативизма у њима ван бога као мере, ван бога као смисла, добро и александар милојков хришћанска антропологија 20 l6/2008 сваки пут када треба да се почне са писањем новог текста за ову рубрику, појави се проблем јер избор теме никада није лак наука: фотони, нуклеарни отпад, екологија, пробоји у медицини, молекуларна биологија, све изгледа занимљиво обиље информација само чека да буде уобличено затим на ред долази тежи део: фотони и вера, нукле- арни отпад и вера, свакако да – можда због ефекта лептира – има везе између фотона и вере, али како на занимљив начин, а ипак озбиљно, рећи нешто о вези која постоји између одређених ствари које бисмо сврстали у област науке и, са друге стране, религије овај други део приче, озбиљност изнесених чиње- ница, то је тематика којом се бави фарадејев инсти- тут за науку и религију институт се налази при факултету свети едмунд, у оквиру кембриџа ту се признати научници баве проучавањем односа науке и религије како сами кажу, фарадејев институт има хришћански етос, али охрабрује и свако друго конструктивно мишљење о интеракцији науке и религије теме којима се бави институт су разноврсне, а овде ћемо поменути само неке: етичка питања у генетској модификацији, старост земље, да ли је нау- ка убила бога, креација и еволуција, ту су и одгово- ри на изазовна писања познатог атеисте ричарда александар савић хришћанство и наука фарадејев к авез (наука) – пост (вера) зло престају да се разликују, ругоба постаје лепота а лудост се претвара у мудрост но, пред човеком стоји слобода да се одлучи за такво следовање и наш господ исус христос, про- поведајући и саветујући људе, придруживао је тим саветима своје благе речи: „ако хоћеш“ нема нужности, нема морања, све је „ако хоћеш“ међу- тим, пошто људи природно теже добру, само им је поимање добра помућено, ваља их упутити на истинско добро а шта је истинско добро? затра- жимо одговор поново од светог атанасија: „све што постоји, називам добрим јер свој праобраз има у богу који јесте; а оно што не постоји, нази- вам злом јер је, пошто не постоји, саздано човечан- ском уобразиљом“ дакле, истинско добро је биће, постојање, живот: „зато живот изабери да будеш жив ти и семе твоје“ а живот, живот је могућ само са оним који га стварно има и даје, са оним који рече: „ја сам онај који јесте“ заједница са богом, постојање, јесте истински смисао човековог дела- ња то је смисао који је човеку од бога показан наравно, „ако хоћеш“ у христовим речима „ако хоћеш“, дато је човеку да промишља о свом живо- ту, слободно бог нуди и саветује, док човек налази и даје одговор у том његовом промишљању веома му је добар и користан савет: „све ми је дато, али све не користи“ осмислити своје моћи, у томе лежи наш одговор на даровану нам слободу, одго- вор којим показујемо своју мудрост или лудост фарадејев кавез је метални оклоп који спречава улазак (или излазак) елек- тромагнетског поља у (из) простор(а) који ограничава идеални фарадејев кавез се састоји од непрекинутог, савршено проводног оклопа православни мисионар l 21 докинса (можда је прикладнији израз антитеиста) институт организује семинаре и предавања о науци и религији, а објављен је и мањи број чланака, од којих су три преведена на српски ови чланци, као и више информација о овом институту, могу се погле- дати на сајту фарадејевог института на адреси www faraday-institute org одакле име мајкла фарадеја у називу института? како сами кажу, био је један од највећих британских научника који је своју веру видео као интеграл свога научног истраживања фарадејево најзначајније откриће је познати фарадејев закон електромагнетне индукције (који спада међу основне максвелове јед- начине електродинамике) јединица за мерење елек- тричног капацитета – фарад (f) – добила је име по фарадеју а шта је то фарадејев кавез и какве су његове везе са постом! фарадејев кавез је метални оклоп који спречава улазак (или излазак) електромагнетског поља у (из) простор(а) који ограничава идеални фарадејев кавез се састоји од непрекинутог, савршено провод- ног оклопа користи се у електричним лабораторија- ма када је потребно спречити продор залуталог елек- тромагнетног зрачења могућа је и употреба у супротном смеру – спречавање да електромагнетно зрачење изађе из просторије (на пример зрачење које производи катодна цев и које може да се искористи да би се реконструисала слика са екрана – што је чест случај у шпијунирању) фарадеј је био први који је уочио ову појаву, а она је по њему добила назив овде нећемо улазити у објашњавање ове појаве као што читамо у светом писму: овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом (мк 9, 29) човек који стражи и држи црквом прописане посто- ве, моли се – дакле, учествује на литургијама у моли- тви заједнице причешћујући се – штити се од рода онога – како нам говори сам господ мислим да је аналогија сасвим очигледна александар савић хришћанство и наука фарадејев к авез (наука) – пост (вера) 22 l1/2009 неки догађаји у човековом животу, који су од ства- рања света до данас били за њега најважнији, као што су рађање, зачеће, смрт, данас су услед неких нових медицинских достигнућа постали предмет дискусије у човечанству највећа пажња се посвећује питањима абортуса, еутаназије, вештачке оплодње, клонирања и проблему контрацепције ова тема је код нас прилично обрађена кроз низ академских чланака, тако да ћу овај проблем покушати да сагледам мало другачије, на осно- ву питања које сам добијао као катихета (вероучитељ) о овом проблему у савременом хришћанском свету се осећа потреба да црква изнесе своје мишљење о проблему биоетике, док један добар део човечанства сматра да црква не може разумети савремене проблеме 21 века прво што тим поводом треба поменути је да су то проблеми чове- ка још од стварања, и да за већину ових појава осуду можемо наћи и у светом писму, и код св отаца абортуси св василије велики каже „жена која намерно уни- шти плод утробе мора бити кажњена за убиство“, а исто тако у светом писму имамо говорење о томе да човек постаје још у утроби: „пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те“ ово питање је карактеристично за поднебље на којем ми живимо јер по неким статисти- кама србија је после русије друга по броју извршених абортуса у европи ово питање се код нас такође пове- зује са питањем контрацепције млади људи у србији контрацептивна средства најчешће користе да би се заштитили од „нежељене трудноће“ а имамо примере да се таква средства користе и у браку светска асоцијација за превенцију болести aids-а је оптужила папу јована павла ii за највећег кривца због ширења те болести у свету због његове забране употре- бе контрацептивних средстава несхватљиво је то да људи не разумеју морални живот којим их црква учи, и да она полази са становништва чистог моралног брач- ног живота, а у таквом случају нема места контрацеп- цији „рађајте се, множите се, и напуните земљу људи- ма“ су речи које је бог рекао првим људима тумачећи учење цркве знамо да човек постаје човек зачећем, и да се тада формира као личност, као икона христова, а ту нема разговора о томе да је човек у утроби мајке своје фетус, и да се човеком не сматра до осме-девете недеље трудноће само свето писмо у изворном језику кори- сти исту реч и за дете и дете у утроби мајке, а фетус се нигде не спомиње беба је личност која се у утроби не веже са мајком само физички већ и као личност па је због тога убиство детета абортусом један од највећих грехова вештачка оплодња са једне стране имамо родитеље који убијају „неже- љену децу“, а са друге стране имамо родитеље који не вероучитељ илија јокић савремени изазови биоетика - јуче, данас, сут ра православни мисионар l 23 могу да их добију, па прибегавају вештачкој оплодњи овај проблем је велико етичко питање, до које мере људи могу да користе слободу богом им дану, а да им буде на корист душе западна црква је вештачку оплод- њу тотално забранила, док неки православни сматрају да се овде могу неке ствари делимично благословити под вештачком оплодњом се подразумева свака лекар- ска интервенција да би се помогло зачеће детета ту се подразумева и лекарска интервенција код ванматерич- не трудноће, а у ствари је то један механички захват премештања већ оплођене јајне ћелије значи да се у вештачкој оплодњи могу дозволити интервенције које не подразумевају плодни материјал трећег лица, одно- сно без сурогат мајке или сурогат оца такође је двојаки проблем клонирања човека на коме наука ради све више са једне стране покушаји да се клонира цео човек нарушавају учење о човеку као индивидуи, о човеку као јединственој личности пред господом а са друге стране постоје покушаји да се кло- нирају само поједини органи као што су јетра и срце, који би у многоме помогли код трансплантације органа, тако да је овај вид предмет теолошко-етичке дискусије еутаназија еутаназија се појавила као мотив за одржавање људ- ског достојанства, односно човеково право на достојан- ствену смрт нелогично је то да борбом за достојанстве- ну смрт рушимо основно човеково људско право, право на живот ту се поставља питање одакле нам слобода и право да себи или другоме одузмемо живот због неиз- држљивих болова или немогућности за оздрављењем овде је закон превазишао морал и озакоњавање ове појаве представља безакоње и неправду човека не можемо лишити веома битне ознаке - да је икона божија његове прилике на живот у вечности његов овоземаљски живот којим остварујемо и односе са другим људима и односе са господом је непоновљив еутаназија као таква доводи у питање наше спасење и живот у царству божијем сви ови проблеми ће код нас постати предмет све веће дискусије, а нарочито у земљи у којој живимо, у којој влада лажни морал где је веома битно јасно предо- чити и објаснити људима све чињенице у вези са овим феноменима: да абортус и нека контрацептивна сред- ства могу изазвати стерилитет, да болесници који траже еутаназију најчешће траже бољу негу и помоћ, као и љубав и пажњу својих ближњих, вештачка оплодња и одржавање људи у коми на апаратима веома скупи, па се и овде јавља подвојеност - ко има новца он ће се лечити, а ко нема он ће умрети, итд морал ни у ком случају не сме бити испод закона, а љубав према бли- жњем мора бити јака као и према господу, јер ако уни- штимо међусобну љубав, уништили смо и човечанство, које је, подсећам, слика царства божијег не треба ни спомињати колико ће злоупотреба бити ако се овакве ствари легализују, без обзира колико се закон буде тру- дио да их контролише вероучитељ илија јокић савремени изазови биоетика - јуче, данас, сут ра 24 l1/2009 милосрђе је – божја особина бог је милостив и праведан (псал 116,5) према томе, ко је мило- стив, тај је украшен божјим својством милост је расположење испуњено љубављу према патнику са жалошћу милост на неки начин произлази из љубави и ову има као почетак и ако би неко хтео да испита карактерно својство милости, наћи ће да је то појачано расположење испуњено љубављу, удру- жено са осећањем жалости сви се подједнако ста- рају да имају заједницу у добру, и непријатељи и пријатељи; али желети учествовати у жалости свој- ствено је само онима који имају љубав а од свих веза у овом животу за најмоћнију се сматра љубав, а милост је појачана љубав блажен је онај чија је душа у таквом расположењу, као онога који је достигао сам врх добродетељи (св григорије ниски) милосрђе је урођено човеку милосрђе је у све усађено од природе, чак и у грубе и сурове ми се и на звери смилујемо у таквом изоби- љу милосрђе је усађено у нас (св јован златоуст) наређено у старом завету и према животињама у старом завету било је наређено (ii мојс 23, 4, 5; v мојс 22,4) да се животиња упала у јаму извади и залу- тала врати њеном господару у томе се види намера законодавца – бога да људе од милосрђа према живо- тињама одведе милосрђу према људима у самој ства- ри ако смо ми обавезни да будемо милостиви према неразумним животињама, колика онда треба да буде наша љубав и милосрђе према онима који су с нама истог рода и достојанства? (св григорије богослов) бог се много брине о милосрђу бог се много брине о указивању милосрђа не само са његове стране нама него и са наше стране сличним нама он и у старом и у новом завету даје мноштво закона о томе, заповедајући да људи у свему буду милосрдни – и речима, и новцем, и делима мојсеј о томе веома често говори у својим уредбама; пророци у име божје вапију: „милости хоћу, а не жртве (осија 6,6), и сви апостоли, сагласно са њима, и чине и говоре да не будемо лењи у овом делу, зато што њиме ми доприносимо највећу корист не сиромасима већ себи, више примамо него што дајемо (св јован златоуст) милосрђе – најугодније и најсродније богу никаква служба није тако угодна богу, као милоср- ђе, зато што је оно најсродније богу праведни наградодавац ни за шта тако не награђује својим човекољубљем, као за човекољубље зато, сао- бразно заповести, која налаже да се радујемо са радо- снима и плачемо са онима који плачу (римљ 12, 15), дужни смо да отварамо срце милосрђа свима невољ- ницима и онима који због било чега страдају (св гри- горије богослов) милосрђе и саосећање уподобљавају богу милосрђе и саосећање – то је оно чиме ми можемо да се уподобимо богу; а кад ово немамо, онда ништа немамо господ није рекао: ако будете постили, бићете подобни оцу вашему; није рекао: ако будете сачували девичанство, или: ако се будете молили, бићете слични оцу вашему све ово не односи се на бога, и бог ништа од овога не чини него шта? „будите милосрдни, као што је милосрдан отац ваш небесима“ ово је дело приредила татјана радић тема броја бисери светоотачке мисли о милосрђу ако не можеш, да укажеш велика доброчинства, укажи мања помози му, пружи храну, одећу, лек, превиј ране, обавести се о његовом јадном положају, поразговарај о трпљењу православни мисионар l 25 божје ако ти немаш овога, шта имаш? (св јован златоуст) милосрђе – највећа добродетељ никаква добродетељ не цени се као милосрђе у причи о страшном суду господ не говори ни о каквој другој добродетељи (на пример: целомудрију или непорочности, девичанству и тако даље) него о мило- стињи, зато што су оне добродетељи ниже од милоср- ђа велике су добродетељи девичанство и пост, али су мање од милосрђа пет лудих девојака из спаситељеве приче сачувале су девичанство, али пошто нису имале милосрђа, остале су ван брачног дворца (св јован зла- тоуст) милосрђе треба указивати свима ти си здрав и богат? онда утеши болесника и сиро- маха ти ниси доживео пад? онда подигни онога који је пао и разбио се ти си весео? онда ободри тужнога ти си срећан? онда олакшај судбину унесрећеног дај што било богу као захвалност што не припадаш броју оних који имају потребу у доброчинствима, него броју оних који могу да укажу доброчинства, што не гледаш у туђе руке, него други у твоје обогати себе не само имовином него и побожношћу, не само златом него и добродетељима, или боље, само њима буди за несрећног бог, подражавај милосрђу божјем јер ништа толико не уподобљава човека богу, као доброчинство; мада бог несравњено више добра чини, а човек мање, према својим моћима ако не можеш, да укажеш велика доброчинства, укажи мања помози му, пружи храну, одећу, лек, пре- виј ране, обавести се о његовом јадном положају, поразговарај о трпљењу; осмели се, дођи тиме нећеш унизити себе сагласно заповести која нам налаже да отварамо своје срце свима сиромасима и који страдају из било којих разлога треба, као људи, да људима плаћамо порез доброчинства, ма каква их нужда приморавала да траже помоћ, било то удовица, или сироче, или изгнаник из отаџбине, или покрађен, или бродолом- ник јер сви они имају подједнако право на сажаљење, и исто тако гледају у наше руке, као ми у руке божје, кад нешто просимо (св григорије богослов) зашто треба чинити сваки морепловац близу је бродолома, и утолико ближи уколико плови са већом одважношћу тако и сваки обучен у тело близу је телесним невољама, и уто- лико ближи уколико неустрашивије иде подигнуте главе, не гледајући шта се пред њим налази док пло- виш по повољном ветру, пружај руку оном који је доживео бродолом док се наслађујеш здрављем и богатством, помози ономе који је пострадао не чекај да из сопственог искуства дознаш колико је велико зло нечовечност, и колико је велико добро срце отворено за оне који трпе невоље не жели да дочекаш да бог подигне руку своју (псал 73,3,4) на оне који подижу врат свој и пренебрегавају убоге уразуми се туђим невољама дај невољнику макар најмање: и то неће бити најмање за онога ко у свему оскудева, а и за само- га бога, ако твоја помоћ буде према твојим могућно- стима уместо великог поклона, принеси усрђе ништа немаш? утеши сузом велики је лек ономе који трпи зло, када се неко из душе сажали на њега; несрећа се много олакшава искреним саосећањем ако смо дужни да будемо милостиви и према живо- тињама, та колико наша љубав треба да буде према онима који су с нама истог рода и достојанства? тако нас уче и разум и закон божји и правичнији људи, који сматрају да је боље чинити добро другоме него прими- ти добро од других, да је милост скупља од користи (св григорије богослов) милосрђе према људима јесте пре ма христу и зајам богу ако сте слуге, и браћа, и санаследници христови, докле је још време послужимо христу милосрђем приредила татјана радић тема броја бисери светоотачке мисли о милосрђу 26 l1/2009 у хришћанској цркви пост је једно од најбољих средстава које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји од уздржавања од извесних врста хране, али пре свега од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање бога и његових светих угодника на коме почива црква божија постећи, православни хришћани се непрестано сећају господа нашег исуса христа и свега онога што је учинио за нас и ради нашега спа- сења пост налазимо у готово свим религијама света и то у разним облицима; негде као израз кајања и туге, као средство умилостивљења бога, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања у све- том писму старог и новог завета такође се на много места говори о посту као божанској установи и одредби у старом завету пророк божији и богови- дац мојсије је постио 40 дана на синају не једући ништа да би се удостојио примања декалога, тј 10 божијих заповести од самога господа исто тако и нови завет је препун примера поста тако на пример, сам господ исус христос постио је 40 дана на гори кушања, а следујући његовом примеру постили су и сви свети апостоли, као и сви хришћани током веко- ва јер, у хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве божије заповести, коју је још бог дао нашим прародитељима у рају: „само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајте ви, да не умрете“(пост3,3) а то је управо била запо- вест о посту, тј уздржању како адам ово није био послушао, ово је било својеврсно нарушавање запо- вести о посту и први грех управо зато је и први под- виг човека у ослобођењу од греха држање поста пост је дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот хришћанина пост има две стране: духовну и телесну телесни пост је уздржавање од извесних врста јела и пића, јерођакон јован (панић) о посту према бедницима, који се сад вуку по земљи, да би нас они, кад, одемо одавде, примили у вечне куће (лука 16,9) дај у зајам богу милосрђе нико се није кајао од оних који је ма шта принео богу он је штедар у давању, нарочито будућим добрима он награђује оне који су му овде ма шта принели и дали у зајам а понекад, да би нас уверио у будућа блага, он награђује и овдашњим добрима још мало и свет ће проћи искористимо време и искупимо пролазним вечно свакоме је боље да овде указује милост, него да тамо даје одговор (св григорије бого- слов) милосрђе хришћанских светитеља ава агатон поверио је: „ако би било могуће, ја бих са насладом узео тело неког губавца и дао му у замену своје“ причали су о ави агатону како је једном отишао у град, да тамо прода своје рукотворине у граду наиђе на неког болесног странца, који је лежао на улици, и нико се о њему није бринуо старац од добијеног новца за своје производе закупи колибу, смести болесника у њу и пуна четири месеца него- вао га, све до оздрављења другом приликом ава агатон на путу за град, опет ради продаје својих производа, наиђе на губавца непокретног, који га замоли да га пренесе у град старац га натовари на своја леђа и понесе кад су стигли у град, губавац га замоли да га поло- жи тамо, где он буде продавао своје производе старац му учини по вољи кад је ава продао једну своју котарицу, губавац га замоли да му за добијени новац купи хлеба, а ава му то учини кад је продао и другу котарицу, он га замоли да му купи још хлеба, а ава му и ту молбу испуни кад је ава распродао све своје производе и спремао се да се врати у своје пребивалиште, губа- вац га замоли да та пренесе и врати на место где га је нашао старац га опет узме на леђа и понесе кад су дошли до оног места, он спусти губавца и окрене се да пође даље својим путем тада му губавац рекне: „благословен си ти, агатоне, од господа на небу и на земљи“! рекавши то, њега нестане то је био анђео божји, послат да искуша милоср- ђе старца а по строгости или начину уздржавања, постове условно можемо поделити на 5 категорија то су: 1) потпуно уздржање од сваке врсте хране и пића, као што су нпр прва три дана великог поста и велики петак; 2) тзв сухоједеније, тј узимање суве хране без уља и вина, једанпут на дан и то по типику око 3 сата поподне; 3) једење јела спремљеног на води; 4) узимање од јела спремљеног на уљу и вино; и 5) узи- мање рибе као најблажи вид поста треба напомену- ти да поред установе одређених дана и периода поста од стране цркве, регулисање питања разреше- ња за сваког верника посебно се оставља расуђива- њу његовог духовног оца, који некад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и пре- ма мери на корист његове душе под духовним постом подразумевамо уздржавање од грешних мисли, осуђивања, уз умножење молитве и хри- шћанских врлина постове можемо поделити у две групе: на једно- дневне и вишедневне једнодневни постови су: свака среда и петак током године (осим тзв тра- павих седмица) када се сећамо јудине издаје хри- ста и распећа сина божјег нас ради и ради нашега спасења, затим на празник усековања главе св јована крститеља (11 септембра) и крстовдан (18 јануара), уочи богојављења вишедневни постови су они које је црква одредила пред вели- ке празнике има их четири и то су: васкршњи (велики или часни) пост, божићни, госпојински и петровски пост православни мисионар l 27 јерођакон јован (панић) о посту 28 l1/2009 прва заповест у рају била је заповест поста, јер је бог рекао адаму и еви да не једу плод са дрвета познања добра и зла творац им је за узврат дозво- лио да се хране свим другим плодовима у едену, али прародитељи нису умели да цениле ту милост пре- кршили су божију заповест и пали причи са почетка светог писма јесте права драма и отвара бројна питања која су увек актуелна за човека она говори о људској непослушности, похлепи и жеља да се буде раван богу, али ван бога, по рецепту ђавола прича говори о људској склоности да након учињеног греха - кривицу пребацимо на другог (адам је бога окривио што му је дао жену која га је преварила, а ева је окривила змију) та прича говори и о сазнању, јер су наши прароди- тељи открили своју голотињу, од оне материјалне до оне духовне и оставили је нама у наслеђе, све док се у христа не обучемо она приповеда и о стиду, јер човек не пристаје на такво стање у чијем центру је смрт, свестан своје обећане бесмртности и ранијег достојанства али та прича потврђује и милосрђе, јер је господ на тај начин целом човечанству отворио могућност да се једног дана врати њему у наручје, свеснији љубави и обожени кроз „зној лица свог“ прича такође говори и о бесконачној могућности људске слободе која је преча од сваког благостања и због тога не треба да чуди парадоксална рече- ница која каже да није трагедија кад нам се деси трагедија, него је трагедија када ту трагедију, због затворености у себе саме, не можемо да доживимо, осетимо, разумемо, и искористимо на спасење због укуса плода са дрвета познања добра и зла ми смо прекршили заповест о посту и покренули читав процес и драму милосрђе се скрива у томе што је господ тај пад искористио за нашу победу, јер кроз ново дрво ми се опет враћамо у небески јерусалим то дрво је сада крст на коме је разапет божији син, наше причешће којим се хранимо за бесмрт- ност адам након пробања плода са дрвета познања добра и зла крије се од господа и бежи у неко шипражје, заједно са евом то је погрешан пут пра- ви је, дакле, онај када смемо да „изађемо на црту“ господу или да га следимо на његовом путу он сам је пут, истина и живот, а начин којим је живео на земљи само је јеванђеље и образац нашег спасења и на том његовом путу сваки човек у вери се налази на различитим ступњевима има нас пуно док слушамо беседу на гори или кад нас христос храни умноженим хлебом у пустињи, а све нас је мање како се приближава час распећа на крају остају само они слични апостолу јовану богослову и женама мироносицама ипак, сваки почетак нашег ходања за христом јесте у посту, као првом кораку, пошто се у њему на конкретан начин показује наша жеља за променом и сам господ је постио у пустињи четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда, а прво искуше- ње којем га је мучио ђаво било је да камење претво- ри у хлебове и христос одолева ономе на чему је адам пао, тј да буде божји син по ђавољем рецепту и одговара да не живи човек само о хлебу, него о сва- кој речи која излази из уста божијих пост је чишћење и одржавање тела и душе, спорт- ским жаргоном речено у – топ форми оно само по себи није циљ духовног живота, већ би се пре могло рећи да је пост предуслов за духовни живот, као што је физичка кондиција предуслов једном фудбалеру да покаже умеће на терену ако нема кондиције тај спортиста ће почети да фалшира у игри, да маши зицере, да чини неке егзибиције, које су у ствари потези очајања и изгледаће веома смешно тако је и са човеком који би да живи духовним животом без поста он ће остати духовни аматер склон теорети- сању и самоугађању велики је број особа који нису били довољно дисциплиновани и, уместо успешне каријере у спорту, остали су упамћени само као бив- ши таленти пост је дакле пре ствар дисциплине и вежбе, него неког одрицања људи који немају то искуство често срећко гујаничић тема броја различите ди мензије поста православн
... љубави и радости, ретко ко може одбити позив у ту заједницу али, да би било тако, потреб- ни су велика жртва и напор, велико међусобно поверење и борба против егоизма; потребан нам је живот по јеванђељу које је кристално јасно и једно- ставно; проповеда љубав и своди се само на љубав за коју је потребна жртва, а после жртве долази васкрсење! ђакон дејан трипковић црква и млади млади и парохијски живот (урбани богомољачки покрет) архијерејска грамата патријарха павла српском сабору двери ђакон ненад идризовић рано хришћанство три фазе односа раних хришћана према хеленству 16 l1/2009 апостолски период став хришћанства према хеленству није био исти код свих отаца и учитеља цркве у првим вековима у прва три века могу се разликовати три фазе овога односа прва фаза је период апостола у коме апостоли и њихови следбеници проповеда- њем jеванђеља, желе да хеленски свет приведу сво- јој вери истовремено тај свет узвраћа првим про- гонима хришћана треба нагласити чињеницу да у „једном периоду наглашеног атицизма и угледања на класична дела, писци новог завета нису писали на том архаизирајућем језику књижевника и фило- софа, него на језику којим је говорио и који је могао да разуме прост народ, другим речима ’димо- тиком’ тадашњег времена“ апологетски период друга фаза је период апологета, у коме је ситуација знатно измењена апологети се нису обраћали хри- шћанима, него људима ван цркве, онима који нису прихватили или нису разумели нову религију у њиховим делима први пут можемо приметити хри- шћанске позитивне ставове према хеленској књи- жевној баштини позитиван став апологета према хеленској књижевности присутан је углавном према ономе што су они издвојили из хеленског литерарно- мислилачког наслеђа аргумент за њихов позитивни став према хеленској књижевности је било цитирање стихова епских песника од стране апостола павла павле је стојећи на узвишеном тлу атинског аеропага проповедао хеленским философима (стоицима и епикурејцима), који су имали обичај да своје распра- ве воде овде у самом средишту хеленског света1 у тој проповеди павле цитира последњи од сачувана чети- ри стиха епског песника епеменида: „јер у њему живимо, мичемо се и јесмо“; и хеместих из аратових небеских појава: „јер и род смо његов“; између ова два цитата је уметнуто: „како и неки од ваших песни- ка рекоше“ у посланици титу постоји још један цитат од песника епеменида, други од четири сачува- на стиха овог епичара: „крићани су свагда лажљиви, зле звери, беспослени трбуси“2 постоји још један индиректан навод у првој посланици коринћанима из комедије таида најпопуларнијег писца нове хелен- ске комедије менандра: „рђави разговори кваре добре обичаји“3 циљ апологета је био да укажу на сагласност хри- шћанског учења и хеленске философије углавном су се обраћали „образовнијем слоју друштва“, нарочито философима-владарима, као што су били хадријан и марко аурелије став апологета према онима изван цркве био је другачији од става апостолских отаца: „док су дела апостолских отаца и раног хришћан- ства била усмерена на вођење и поучавање верних, са грчким апологетама, литература цркве се први пут усмерава према спољашњем свету и ступа у област културе и науке пред агресивним држањем паган- ства, мисионарски тип проповеди, који је само поне- кад био апологетски, био је истиснут у прилог оног 1 дап 17, 22 и даље 2 тит 1, 12 3 кор i, 15, 33 превасходно апологетског излагања које списима другог века даје њихов особни карактер“ у апологетском периоду, поставило се питање односа хришћанства према хеленској традицији, односно које место у „спасењу“ човечанства при- пада хеленској образованости ово питање је постало горуће када је хришћанство ступило у философски дијалог са паганском интелигенцијом то је постепено довело до појаве читавог низа хри- шћанских мислилаца црквених отаца, као што су били јустин философ и иринеј лионски њихов је циљ био да покажу да хришћанска вера може има- ти смисла за човека који размишља и да није несхватљива за људски ум јустин покушава да хеленску културу интерпретира као културу бого- тражења, а хришћанство као завршни развој те културе период умереног прихватања хеленског образовања трећа фаза је период са сложенијом концепцијом у другој фази апологети су имали циљ да хришћан- ство задобије поштовање света, а у трећој фази циљ се преобразио у тежњу присвајања или обухватања света унутар хришћанства, у којој би хеленско обра- зовање, требало да послужи као претходни ступањ у процесу васпитавања хришћана наравно, са хри- стом као коначним циљем то показује да онај први одбијајући и раздвајајући став није трајао дуго, него се коренито изменио иако је у цркви стално остајао известан отпор према паганској средини најистак- нутији хришћански мислиоци овог периода били су: свети климент александријски и ориген живели су и делали у александрији, која је била центар цело- купне тадашње учености и образованости објашњења: хеленство - значи граматички коректна употреба грчког језика, тј грчки ослобођен варваризма изгеда да су овај термин први употребили учитељи реторике теофраст је као и његов учитељ аристотел, изградио своју теорију о савршеном стилу у пет делова које је назвао „врлинама дикције“, од којих је први и основни био граматички исправна употреба грчког језика, осло- бођеног варваризма и кршења граматичких правила у хришћанској литератури он предтставља синоним за паганство димотики - језик простог народа православни мисионар 17 18 l1/2009 „све ми је дозвољено, али све не користи“ (1 кор 6, 12) кретање (делање) је моћ циљ је смисао моћ је чове- ку дарована а смисао му је показан добро и зло стоје између њих, између моћи и смисла оно што их ствара између моћи и смисла јесте слобода, образ божији у човеку ево нас пред пара- доксом - слобода дарована човеку је заједничка особина, истинско почело непомирљивих супротности: добра и зла тајна њиховог разликовања и раздвајања налази се у осмишљавању моћи, у смислу слобода се по себи самој не може одредити ни као добро ни као зло, јер слобода је лишена сваке нужности у противном она не би била слобода, већ морање дакле, не постоји ништа што би дефинисало слободу, већ она, слобода, омогућује да се дефинише све што постоји слобода много може, али словесност (логосност) одређује смисао користећи тај свој дар словесности, човек слободно тво- ри дела достојна да се назову добра или зла бити слободан значи осми- слити своје моћи на своје добро, на своју корист бити мудар, пак, значи препознати праву корист, истинско добро човекова истинска корист бог је човеку показао смисао, човекову истинску корист: „сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклет- ство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје“ (5 мој 30, 19) а шта је прави смисао човеко- вог постојања и делања, шта је „изабирање живота“? то је усмеравање дара словесности, моћи, ка томе да човек „поима и спознаје вечност његову (божију), да се, чувајући у себи ту подобност, никада не удаљи од правилног размишљања о богу нити да отпадне од заједничког живота са светима; него да, имајући уза се благодат божију, а поседујући и властиту силу добијену од логоса очевог, буде радостан и да општи са божанством, те да живи корисним и уистину бла- женим бесмртним животом“, како то каже свети ата- насије велики управо створивши човека кроз свог логоса, кроз своју мудрост, сина свога, бог је човеку дао способ- ност да буде мудар и да поима смисао свог постојања а свој смисао првосаздани човек је одређивао тако што је био „непо- стидно слободно окренут ка богу и боравио међу светима, наслађујући се гледањем умствених ствари које су тамо биле и које је свети мојсије сликовито назвао рајским вртом“, каже даље свети атанасије човек коме је смисао угледање и заједница са богом, увиђа да није добро све оно што му је могуће чинити такав човек у својим моћима разликује мудрост и лудост, те чини само оно што је достојно мудрости и што га води смислу, што га води заједници са творцем, са извором његовог живота истинско добро но, онај човек који је избрисао свог творца као циљ и смисао свог живота, окреће се себи, својој индивиду- алности човек тако пада у заблуду и „злоупотребљава и само име добра“ окренут од поимања истинског добра, човек види „добро“ у нечем чега нема, у прола- зности и пропадљивости то незнање, тај промашај добра јесте промашај смисла постојања - грех грех је дакле незнање и уобразиља лажног постојања прома- шај смисла рађа зло „кога у почетку није било, него су људи касније стали да га изумевају и да га према себи образују“ зло је, дакле, људска измишљотина, последи- александар милојков хришћанска антропологија заједница са богом, постојање, јесте истински смисао човековог делања то је смисао који је човеку од бога показан наравно, „ако хоћеш“ у христовим речима „ако хоћеш“, дато је човеку да промишља о свом животу, слободно бог нуди и саветује, док човек налази и даје одговор моћ и смисао православни мисионар l 19 ца непромишљене употребе дароване слободе, после- дица обесмишљавања дароване моћи одвојен од бога, човек све што чини, чини ради неког свог „добра“ један убица и лопов, кога ћемо сви углас осудити као злог, ипак има неко „добро“ као смисао свог (не)дела он то чини ради властитог „постојања“ или „постојања“ својих ближњих одво- јен од бога, човек не види други смисао осим теле- сног постојања и задовољства које тело пружа зава- ран тим лажним постојањем он је кадар да све учини, њега је страх да шта не изгуби сво његово зло није ради зла самог већ ради постојања, ради „добра“ свети атанасије то мудро закључује: „обузети жељом за свакојаким и многим стварима, остварише и однос према њима, тако да се побојаше да их не изгубе због тога ступише у душу страх и брига и уживање и старање о смртним стварима а опет, пошто жели, а не испуњава те своје жеље, научила је да убија и да чини неправду поми- слио је да уживање представља истинско добро; као када би неко, пореметивши умом, затражио мач којим ће напасти свакога ко му изађе пред очи, па то сматрао разборитим“ оваквом, лажном логиком човек налази оправдање за мно- га своја рђава дела: наркоманију, сексуалне изопачености, неуме- реност у храни и пићу из ове обесмишљене логике рађају се лаж, неверство, лицемерје, мржња, завист а све ово човек чини мислећи да добро себи чини и не осврће се више да ли је то што чини достојно човека, да ли други пати због тога прав- да се својом природом, својом моћи да чини човек је умислио да све што је у складу са његовом природом, све што је човеку могуће да уради, да је по себи и добро све ми не користи зато су мудре речи апостола павла: „све ми је дато, али све не користи“ ове речи требају да буду звезда водиља свакоме човеку који својом слобод- ном вољом одлучи да следује богу бог за њега тада постаје мерило по којему вага је ли нешто добро или зло, морално или неморално, лепо или ружно, нормално или ненормално, корисно или штетно, смисао или бесмисао заиста, само је бог светлост која људском уму помаже да овакве појмове истин- ски раздвоји и дефинише само је бог светлост која растура мрак било каквог релативизма у њима ван бога као мере, ван бога као смисла, добро и александар милојков хришћанска антропологија 20 l6/2008 сваки пут када треба да се почне са писањем новог текста за ову рубрику, појави се проблем јер избор теме никада није лак наука: фотони, нуклеарни отпад, екологија, пробоји у медицини, молекуларна биологија, све изгледа занимљиво обиље информација само чека да буде уобличено затим на ред долази тежи део: фотони и вера, нукле- арни отпад и вера, свакако да – можда због ефекта лептира – има везе између фотона и вере, али како на занимљив начин, а ипак озбиљно, рећи нешто о вези која постоји између одређених ствари које бисмо сврстали у област науке и, са друге стране, религије овај други део приче, озбиљност изнесених чиње- ница, то је тематика којом се бави фарадејев инсти- тут за науку и религију институт се налази при факултету свети едмунд, у оквиру кембриџа ту се признати научници баве проучавањем односа науке и религије како сами кажу, фарадејев институт има хришћански етос, али охрабрује и свако друго конструктивно мишљење о интеракцији науке и религије теме којима се бави институт су разноврсне, а овде ћемо поменути само неке: етичка питања у генетској модификацији, старост земље, да ли је нау- ка убила бога, креација и еволуција, ту су и одгово- ри на изазовна писања познатог атеисте ричарда александар савић хришћанство и наука фарадејев к авез (наука) – пост (вера) зло престају да се разликују, ругоба постаје лепота а лудост се претвара у мудрост но, пред човеком стоји слобода да се одлучи за такво следовање и наш господ исус христос, про- поведајући и саветујући људе, придруживао је тим саветима своје благе речи: „ако хоћеш“ нема нужности, нема морања, све је „ако хоћеш“ међу- тим, пошто људи природно теже добру, само им је поимање добра помућено, ваља их упутити на истинско добро а шта је истинско добро? затра- жимо одговор поново од светог атанасија: „све што постоји, називам добрим јер свој праобраз има у богу који јесте; а оно што не постоји, нази- вам злом јер је, пошто не постоји, саздано човечан- ском уобразиљом“ дакле, истинско добро је биће, постојање, живот: „зато живот изабери да будеш жив ти и семе твоје“ а живот, живот је могућ само са оним који га стварно има и даје, са оним који рече: „ја сам онај који јесте“ заједница са богом, постојање, јесте истински смисао човековог дела- ња то је смисао који је човеку од бога показан наравно, „ако хоћеш“ у христовим речима „ако хоћеш“, дато је човеку да промишља о свом живо- ту, слободно бог нуди и саветује, док човек налази и даје одговор у том његовом промишљању веома му је добар и користан савет: „све ми је дато, али све не користи“ осмислити своје моћи, у томе лежи наш одговор на даровану нам слободу, одго- вор којим показујемо своју мудрост или лудост фарадејев кавез је метални оклоп који спречава улазак (или излазак) елек- тромагнетског поља у (из) простор(а) који ограничава идеални фарадејев кавез се састоји од непрекинутог, савршено проводног оклопа православни мисионар l 21 докинса (можда је прикладнији израз антитеиста) институт организује семинаре и предавања о науци и религији, а објављен је и мањи број чланака, од којих су три преведена на српски ови чланци, као и више информација о овом институту, могу се погле- дати на сајту фарадејевог института на адреси www faraday-institute org одакле име мајкла фарадеја у називу института? како сами кажу, био је један од највећих британских научника који је своју веру видео као интеграл свога научног истраживања фарадејево најзначајније откриће је познати фарадејев закон електромагнетне индукције (који спада међу основне максвелове јед- начине електродинамике) јединица за мерење елек- тричног капацитета – фарад (f) – добила је име по фарадеју а шта је то фарадејев кавез и какве су његове везе са постом! фарадејев кавез је метални оклоп који спречава улазак (или излазак) електромагнетског поља у (из) простор(а) који ограничава идеални фарадејев кавез се састоји од непрекинутог, савршено провод- ног оклопа користи се у електричним лабораторија- ма када је потребно спречити продор залуталог елек- тромагнетног зрачења могућа је и употреба у супротном смеру – спречавање да електромагнетно зрачење изађе из просторије (на пример зрачење које производи катодна цев и које може да се искористи да би се реконструисала слика са екрана – што је чест случај у шпијунирању) фарадеј је био први који је уочио ову појаву, а она је по њему добила назив овде нећемо улазити у објашњавање ове појаве као што читамо у светом писму: овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом (мк 9, 29) човек који стражи и држи црквом прописане посто- ве, моли се – дакле, учествује на литургијама у моли- тви заједнице причешћујући се – штити се од рода онога – како нам говори сам господ мислим да је аналогија сасвим очигледна александар савић хришћанство и наука фарадејев к авез (наука) – пост (вера) 22 l1/2009 неки догађаји у човековом животу, који су од ства- рања света до данас били за њега најважнији, као што су рађање, зачеће, смрт, данас су услед неких нових медицинских достигнућа постали предмет дискусије у човечанству највећа пажња се посвећује питањима абортуса, еутаназије, вештачке оплодње, клонирања и проблему контрацепције ова тема је код нас прилично обрађена кроз низ академских чланака, тако да ћу овај проблем покушати да сагледам мало другачије, на осно- ву питања које сам добијао као катихета (вероучитељ) о овом проблему у савременом хришћанском свету се осећа потреба да црква изнесе своје мишљење о проблему биоетике, док један добар део човечанства сматра да црква не може разумети савремене проблеме 21 века прво што тим поводом треба поменути је да су то проблеми чове- ка још од стварања, и да за већину ових појава осуду можемо наћи и у светом писму, и код св отаца абортуси св василије велики каже „жена која намерно уни- шти плод утробе мора бити кажњена за убиство“, а исто тако у светом писму имамо говорење о томе да човек постаје још у утроби: „пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те“ ово питање је карактеристично за поднебље на којем ми живимо јер по неким статисти- кама србија је после русије друга по броју извршених абортуса у европи ово питање се код нас такође пове- зује са питањем контрацепције млади људи у србији контрацептивна средства најчешће користе да би се заштитили од „нежељене трудноће“ а имамо примере да се таква средства користе и у браку светска асоцијација за превенцију болести aids-а је оптужила папу јована павла ii за највећег кривца због ширења те болести у свету због његове забране употре- бе контрацептивних средстава несхватљиво је то да људи не разумеју морални живот којим их црква учи, и да она полази са становништва чистог моралног брач- ног живота, а у таквом случају нема места контрацеп- цији „рађајте се, множите се, и напуните земљу људи- ма“ су речи које је бог рекао првим људима тумачећи учење цркве знамо да човек постаје човек зачећем, и да се тада формира као личност, као икона христова, а ту нема разговора о томе да је човек у утроби мајке своје фетус, и да се човеком не сматра до осме-девете недеље трудноће само свето писмо у изворном језику кори- сти исту реч и за дете и дете у утроби мајке, а фетус се нигде не спомиње беба је личност која се у утроби не веже са мајком само физички већ и као личност па је због тога убиство детета абортусом један од највећих грехова вештачка оплодња са једне стране имамо родитеље који убијају „неже- љену децу“, а са друге стране имамо родитеље који не вероучитељ илија јокић савремени изазови биоетика - јуче, данас, сут ра православни мисионар l 23 могу да их добију, па прибегавају вештачкој оплодњи овај проблем је велико етичко питање, до које мере људи могу да користе слободу богом им дану, а да им буде на корист душе западна црква је вештачку оплод- њу тотално забранила, док неки православни сматрају да се овде могу неке ствари делимично благословити под вештачком оплодњом се подразумева свака лекар- ска интервенција да би се помогло зачеће детета ту се подразумева и лекарска интервенција код ванматерич- не трудноће, а у ствари је то један механички захват премештања већ оплођене јајне ћелије значи да се у вештачкој оплодњи могу дозволити интервенције које не подразумевају плодни материјал трећег лица, одно- сно без сурогат мајке или сурогат оца такође је двојаки проблем клонирања човека на коме наука ради све више са једне стране покушаји да се клонира цео човек нарушавају учење о човеку као индивидуи, о човеку као јединственој личности пред господом а са друге стране постоје покушаји да се кло- нирају само поједини органи као што су јетра и срце, који би у многоме помогли код трансплантације органа, тако да је овај вид предмет теолошко-етичке дискусије еутаназија еутаназија се појавила као мотив за одржавање људ- ског достојанства, односно човеково право на достојан- ствену смрт нелогично је то да борбом за достојанстве- ну смрт рушимо основно човеково људско право, право на живот ту се поставља питање одакле нам слобода и право да себи или другоме одузмемо живот због неиз- држљивих болова или немогућности за оздрављењем овде је закон превазишао морал и озакоњавање ове појаве представља безакоње и неправду човека не можемо лишити веома битне ознаке - да је икона божија његове прилике на живот у вечности његов овоземаљски живот којим остварујемо и односе са другим људима и односе са господом је непоновљив еутаназија као таква доводи у питање наше спасење и живот у царству божијем сви ови проблеми ће код нас постати предмет све веће дискусије, а нарочито у земљи у којој живимо, у којој влада лажни морал где је веома битно јасно предо- чити и објаснити људима све чињенице у вези са овим феноменима: да абортус и нека контрацептивна сред- ства могу изазвати стерилитет, да болесници који траже еутаназију најчешће траже бољу негу и помоћ, као и љубав и пажњу својих ближњих, вештачка оплодња и одржавање људи у коми на апаратима веома скупи, па се и овде јавља подвојеност - ко има новца он ће се лечити, а ко нема он ће умрети, итд морал ни у ком случају не сме бити испод закона, а љубав према бли- жњем мора бити јака као и према господу, јер ако уни- штимо међусобну љубав, уништили смо и човечанство, које је, подсећам, слика царства божијег не треба ни спомињати колико ће злоупотреба бити ако се овакве ствари легализују, без обзира колико се закон буде тру- дио да их контролише вероучитељ илија јокић савремени изазови биоетика - јуче, данас, сут ра 24 l1/2009 милосрђе је – божја особина бог је милостив и праведан (псал 116,5) према томе, ко је мило- стив, тај је украшен божјим својством милост је расположење испуњено љубављу према патнику са жалошћу милост на неки начин произлази из љубави и ову има као почетак и ако би неко хтео да испита карактерно својство милости, наћи ће да је то појачано расположење испуњено љубављу, удру- жено са осећањем жалости сви се подједнако ста- рају да имају заједницу у добру, и непријатељи и пријатељи; али желети учествовати у жалости свој- ствено је само онима који имају љубав а од свих веза у овом животу за најмоћнију се сматра љубав, а милост је појачана љубав блажен је онај чија је душа у таквом расположењу, као онога који је достигао сам врх добродетељи (св григорије ниски) милосрђе је урођено човеку милосрђе је у све усађено од природе, чак и у грубе и сурове ми се и на звери смилујемо у таквом изоби- љу милосрђе је усађено у нас (св јован златоуст) наређено у старом завету и према животињама у старом завету било је наређено (ii мојс 23, 4, 5; v мојс 22,4) да се животиња упала у јаму извади и залу- тала врати њеном господару у томе се види намера законодавца – бога да људе од милосрђа према живо- тињама одведе милосрђу према људима у самој ства- ри ако смо ми обавезни да будемо милостиви према неразумним животињама, колика онда треба да буде наша љубав и милосрђе према онима који су с нама истог рода и достојанства? (св григорије богослов) бог се много брине о милосрђу бог се много брине о указивању милосрђа не само са његове стране нама него и са наше стране сличним нама он и у старом и у новом завету даје мноштво закона о томе, заповедајући да људи у свему буду милосрдни – и речима, и новцем, и делима мојсеј о томе веома често говори у својим уредбама; пророци у име божје вапију: „милости хоћу, а не жртве (осија 6,6), и сви апостоли, сагласно са њима, и чине и говоре да не будемо лењи у овом делу, зато што њиме ми доприносимо највећу корист не сиромасима већ себи, више примамо него што дајемо (св јован златоуст) милосрђе – најугодније и најсродније богу никаква служба није тако угодна богу, као милоср- ђе, зато што је оно најсродније богу праведни наградодавац ни за шта тако не награђује својим човекољубљем, као за човекољубље зато, сао- бразно заповести, која налаже да се радујемо са радо- снима и плачемо са онима који плачу (римљ 12, 15), дужни смо да отварамо срце милосрђа свима невољ- ницима и онима који због било чега страдају (св гри- горије богослов) милосрђе и саосећање уподобљавају богу милосрђе и саосећање – то је оно чиме ми можемо да се уподобимо богу; а кад ово немамо, онда ништа немамо господ није рекао: ако будете постили, бићете подобни оцу вашему; није рекао: ако будете сачували девичанство, или: ако се будете молили, бићете слични оцу вашему све ово не односи се на бога, и бог ништа од овога не чини него шта? „будите милосрдни, као што је милосрдан отац ваш небесима“ ово је дело приредила татјана радић тема броја бисери светоотачке мисли о милосрђу ако не можеш, да укажеш велика доброчинства, укажи мања помози му, пружи храну, одећу, лек, превиј ране, обавести се о његовом јадном положају, поразговарај о трпљењу православни мисионар l 25 божје ако ти немаш овога, шта имаш? (св јован златоуст) милосрђе – највећа добродетељ никаква добродетељ не цени се као милосрђе у причи о страшном суду господ не говори ни о каквој другој добродетељи (на пример: целомудрију или непорочности, девичанству и тако даље) него о мило- стињи, зато што су оне добродетељи ниже од милоср- ђа велике су добродетељи девичанство и пост, али су мање од милосрђа пет лудих девојака из спаситељеве приче сачувале су девичанство, али пошто нису имале милосрђа, остале су ван брачног дворца (св јован зла- тоуст) милосрђе треба указивати свима ти си здрав и богат? онда утеши болесника и сиро- маха ти ниси доживео пад? онда подигни онога који је пао и разбио се ти си весео? онда ободри тужнога ти си срећан? онда олакшај судбину унесрећеног дај што било богу као захвалност што не припадаш броју оних који имају потребу у доброчинствима, него броју оних који могу да укажу доброчинства, што не гледаш у туђе руке, него други у твоје обогати себе не само имовином него и побожношћу, не само златом него и добродетељима, или боље, само њима буди за несрећног бог, подражавај милосрђу божјем јер ништа толико не уподобљава човека богу, као доброчинство; мада бог несравњено више добра чини, а човек мање, према својим моћима ако не можеш, да укажеш велика доброчинства, укажи мања помози му, пружи храну, одећу, лек, пре- виј ране, обавести се о његовом јадном положају, поразговарај о трпљењу; осмели се, дођи тиме нећеш унизити себе сагласно заповести која нам налаже да отварамо своје срце свима сиромасима и који страдају из било којих разлога треба, као људи, да људима плаћамо порез доброчинства, ма каква их нужда приморавала да траже помоћ, било то удовица, или сироче, или изгнаник из отаџбине, или покрађен, или бродолом- ник јер сви они имају подједнако право на сажаљење, и исто тако гледају у наше руке, као ми у руке божје, кад нешто просимо (св григорије богослов) зашто треба чинити сваки морепловац близу је бродолома, и утолико ближи уколико плови са већом одважношћу тако и сваки обучен у тело близу је телесним невољама, и уто- лико ближи уколико неустрашивије иде подигнуте главе, не гледајући шта се пред њим налази док пло- виш по повољном ветру, пружај руку оном који је доживео бродолом док се наслађујеш здрављем и богатством, помози ономе који је пострадао не чекај да из сопственог искуства дознаш колико је велико зло нечовечност, и колико је велико добро срце отворено за оне који трпе невоље не жели да дочекаш да бог подигне руку своју (псал 73,3,4) на оне који подижу врат свој и пренебрегавају убоге уразуми се туђим невољама дај невољнику макар најмање: и то неће бити најмање за онога ко у свему оскудева, а и за само- га бога, ако твоја помоћ буде према твојим могућно- стима уместо великог поклона, принеси усрђе ништа немаш? утеши сузом велики је лек ономе који трпи зло, када се неко из душе сажали на њега; несрећа се много олакшава искреним саосећањем ако смо дужни да будемо милостиви и према живо- тињама, та колико наша љубав треба да буде према онима који су с нама истог рода и достојанства? тако нас уче и разум и закон божји и правичнији људи, који сматрају да је боље чинити добро другоме него прими- ти добро од других, да је милост скупља од користи (св григорије богослов) милосрђе према људима јесте пре ма христу и зајам богу ако сте слуге, и браћа, и санаследници христови, докле је још време послужимо христу милосрђем приредила татјана радић тема броја бисери светоотачке мисли о милосрђу 26 l1/2009 у хришћанској цркви пост је једно од најбољих средстава које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји од уздржавања од извесних врста хране, али пре свега од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање бога и његових светих угодника на коме почива црква божија постећи, православни хришћани се непрестано сећају господа нашег исуса христа и свега онога што је учинио за нас и ради нашега спа- сења пост налазимо у готово свим религијама света и то у разним облицима; негде као израз кајања и туге, као средство умилостивљења бога, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања у све- том писму старог и новог завета такође се на много места говори о посту као божанској установи и одредби у старом завету пророк божији и богови- дац мојсије је постио 40 дана на синају не једући ништа да би се удостојио примања декалога, тј 10 божијих заповести од самога господа исто тако и нови завет је препун примера поста тако на пример, сам господ исус христос постио је 40 дана на гори кушања, а следујући његовом примеру постили су и сви свети апостоли, као и сви хришћани током веко- ва јер, у хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве божије заповести, коју је још бог дао нашим прародитељима у рају: „само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајте ви, да не умрете“(пост3,3) а то је управо била запо- вест о посту, тј уздржању како адам ово није био послушао, ово је било својеврсно нарушавање запо- вести о посту и први грех управо зато је и први под- виг човека у ослобођењу од греха држање поста пост је дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот хришћанина пост има две стране: духовну и телесну телесни пост је уздржавање од извесних врста јела и пића, јерођакон јован (панић) о посту према бедницима, који се сад вуку по земљи, да би нас они, кад, одемо одавде, примили у вечне куће (лука 16,9) дај у зајам богу милосрђе нико се није кајао од оних који је ма шта принео богу он је штедар у давању, нарочито будућим добрима он награђује оне који су му овде ма шта принели и дали у зајам а понекад, да би нас уверио у будућа блага, он награђује и овдашњим добрима још мало и свет ће проћи искористимо време и искупимо пролазним вечно свакоме је боље да овде указује милост, него да тамо даје одговор (св григорије бого- слов) милосрђе хришћанских светитеља ава агатон поверио је: „ако би било могуће, ја бих са насладом узео тело неког губавца и дао му у замену своје“ причали су о ави агатону како је једном отишао у град, да тамо прода своје рукотворине у граду наиђе на неког болесног странца, који је лежао на улици, и нико се о њему није бринуо старац од добијеног новца за своје производе закупи колибу, смести болесника у њу и пуна четири месеца него- вао га, све до оздрављења другом приликом ава агатон на путу за град, опет ради продаје својих производа, наиђе на губавца непокретног, који га замоли да га пренесе у град старац га натовари на своја леђа и понесе кад су стигли у град, губавац га замоли да га поло- жи тамо, где он буде продавао своје производе старац му учини по вољи кад је ава продао једну своју котарицу, губавац га замоли да му за добијени новац купи хлеба, а ава му то учини кад је продао и другу котарицу, он га замоли да му купи још хлеба, а ава му и ту молбу испуни кад је ава распродао све своје производе и спремао се да се врати у своје пребивалиште, губа- вац га замоли да та пренесе и врати на место где га је нашао старац га опет узме на леђа и понесе кад су дошли до оног места, он спусти губавца и окрене се да пође даље својим путем тада му губавац рекне: „благословен си ти, агатоне, од господа на небу и на земљи“! рекавши то, њега нестане то је био анђео божји, послат да искуша милоср- ђе старца а по строгости или начину уздржавања, постове условно можемо поделити на 5 категорија то су: 1) потпуно уздржање од сваке врсте хране и пића, као што су нпр прва три дана великог поста и велики петак; 2) тзв сухоједеније, тј узимање суве хране без уља и вина, једанпут на дан и то по типику око 3 сата поподне; 3) једење јела спремљеног на води; 4) узимање од јела спремљеног на уљу и вино; и 5) узи- мање рибе као најблажи вид поста треба напомену- ти да поред установе одређених дана и периода поста од стране цркве, регулисање питања разреше- ња за сваког верника посебно се оставља расуђива- њу његовог духовног оца, који некад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и пре- ма мери на корист његове душе под духовним постом подразумевамо уздржавање од грешних мисли, осуђивања, уз умножење молитве и хри- шћанских врлина постове можемо поделити у две групе: на једно- дневне и вишедневне једнодневни постови су: свака среда и петак током године (осим тзв тра- павих седмица) када се сећамо јудине издаје хри- ста и распећа сина божјег нас ради и ради нашега спасења, затим на празник усековања главе св јована крститеља (11 септембра) и крстовдан (18 јануара), уочи богојављења вишедневни постови су они које је црква одредила пред вели- ке празнике има их четири и то су: васкршњи (велики или часни) пост, божићни, госпојински и петровски пост православни мисионар l 27 јерођакон јован (панић) о посту 28 l1/2009 прва заповест у рају била је заповест поста, јер је бог рекао адаму и еви да не једу плод са дрвета познања добра и зла творац им је за узврат дозво- лио да се хране свим другим плодовима у едену, али прародитељи нису умели да цениле ту милост пре- кршили су божију заповест и пали причи са почетка светог писма јесте права драма и отвара бројна питања која су увек актуелна за човека она говори о људској непослушности, похлепи и жеља да се буде раван богу, али ван бога, по рецепту ђавола прича говори о људској склоности да након учињеног греха - кривицу пребацимо на другог (адам је бога окривио што му је дао жену која га је преварила, а ева је окривила змију) та прича говори и о сазнању, јер су наши прароди- тељи открили своју голотињу, од оне материјалне до оне духовне и оставили је нама у наслеђе, све док се у христа не обучемо она приповеда и о стиду, јер човек не пристаје на такво стање у чијем центру је смрт, свестан своје обећане бесмртности и ранијег достојанства али та прича потврђује и милосрђе, јер је господ на тај начин целом човечанству отворио могућност да се једног дана врати њему у наручје, свеснији љубави и обожени кроз „зној лица свог“ прича такође говори и о бесконачној могућности људске слободе која је преча од сваког благостања и због тога не треба да чуди парадоксална рече- ница која каже да није трагедија кад нам се деси трагедија, него је трагедија када ту трагедију, због затворености у себе саме, не можемо да доживимо, осетимо, разумемо, и искористимо на спасење због укуса плода са дрвета познања добра и зла ми смо прекршили заповест о посту и покренули читав процес и драму милосрђе се скрива у томе што је господ тај пад искористио за нашу победу, јер кроз ново дрво ми се опет враћамо у небески јерусалим то дрво је сада крст на коме је разапет божији син, наше причешће којим се хранимо за бесмрт- ност адам након пробања плода са дрвета познања добра и зла крије се од господа и бежи у неко шипражје, заједно са евом то је погрешан пут пра- ви је, дакле, онај када смемо да „изађемо на црту“ господу или да га следимо на његовом путу он сам је пут, истина и живот, а начин којим је живео на земљи само је јеванђеље и образац нашег спасења и на том његовом путу сваки човек у вери се налази на различитим ступњевима има нас пуно док слушамо беседу на гори или кад нас христос храни умноженим хлебом у пустињи, а све нас је мање како се приближава час распећа на крају остају само они слични апостолу јовану богослову и женама мироносицама ипак, сваки почетак нашег ходања за христом јесте у посту, као првом кораку, пошто се у њему на конкретан начин показује наша жеља за променом и сам господ је постио у пустињи четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда, а прво искуше- ње којем га је мучио ђаво било је да камење претво- ри у хлебове и христос одолева ономе на чему је адам пао, тј да буде божји син по ђавољем рецепту и одговара да не живи човек само о хлебу, него о сва- кој речи која излази из уста божијих пост је чишћење и одржавање тела и душе, спорт- ским жаргоном речено у – топ форми оно само по себи није циљ духовног живота, већ би се пре могло рећи да је пост предуслов за духовни живот, као што је физичка кондиција предуслов једном фудбалеру да покаже умеће на терену ако нема кондиције тај спортиста ће почети да фалшира у игри, да маши зицере, да чини неке егзибиције, које су у ствари потези очајања и изгледаће веома смешно тако је и са човеком који би да живи духовним животом без поста он ће остати духовни аматер склон теорети- сању и самоугађању велики је број особа који нису били довољно дисциплиновани и, уместо успешне каријере у спорту, остали су упамћени само као бив- ши таленти пост је дакле пре ствар дисциплине и вежбе, него неког одрицања људи који немају то искуство често срећко гујаничић тема броја различите ди мензије поста православн
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
1. 69089 / ...а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, ВАСКРСЕЊЕ христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад...
1. 69089 / ...а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, ВАСКРСЕЊЕ христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад...
7
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својимВАСКРСЕЊЕ?📌 м испунио „закон и
пророке“, оживотворио јеванђеље показавши његову
суштину, а то је живот, и то не ма какав, већ живот веч-
ни, жив
...његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својим
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... су им вести о његовом васкрсењу, али уза- луд – неверје и страх су стварали мук у душама ученика господњих све док се он сам није појавио међу њима рекавши: „мир вам“ тада су поверовали да је устао из мртвих и да ће мора пресушити, планине се у прах пре- творити, а његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својим васкрсењем испунио „закон и пророке“, оживотворио јеванђеље показавши његову суштину, а то је живот, и то не ма какав, већ живот веч- ни, живот у загрљају божијем смрт поставља високи зид који нико од нас не може прескочити сам, али христовим васкрсењем из мртвих покидани су ланци којима нас је смрт везивала и оста- вљена нам је стаза којом можемо ходати са надом у бесмртност та нада, та шанса коју нам је господ дао улива снагу посусталим апостолима, петра претвора у праву стену цркве, а све остале апостоле у истините сведоке највећег чуда у историји родила се црква, живи сведок божијег присуства, у којој се смрћу не укида чланство, у којој човек наставља да буде чланом преселивши се у небески, нови јеруса- лим тако смрт више нема власти над онима који су поверовали у христа и који су, како ап павле каже, „у христу уснули“ – заспали када ово знамо, пред нама је један јасан избор крупна одлука, која је збир наших свакодневних, „ситних“ опредељивања јесмо ли са христом или нисмо, хоћемо ли са њим или нећемо нажалост, многи људи немају довољно храбрости да се ухвате у борбу са проблемом смрти, па – живећи про- лазним животом – одлажу ту борбу надајући се не знам чему њима би више одговарало кад бога не би било јер не би било доказа њихове пролазности и мимоилажења са животом ово време поста нам служи да неке своје одлуке доведемо у питање да промислимо са које смо ми стра- не христове са десне, где нас чека блаженство и вечни покој, мир, или са леве, где стоје они христу непознати, своме животу странци тако запитани не смемо бити дуго да нам се дани не би у запитаности пребројали, мора- мо делати а највећа дела која можемо учинити јесу дела којима сведочимо љубав међуљудску, као и љубав божију љубав која човеку другом говори да нам је бли- жњи ближњи нам је по христу, по лику божијем који носи у себи – као и ми и не само да је христоносац без опасности, већ је у сталној опасности да упрља тај лик – као и ми таквога ближњег волимо јер му љубављу својом помажемо да носи христа – да се радује радошћу тихом, која почива на вери у христово васкрсење и у наше усиновљење богу, оцу небеском имати заједницу са ближњима и однос љубави, то је залог нашег васкрсења, као што је и христов однос са оцем и духом био залог његовог васкрсења кроз христова страдања тај је однос стално био на испиту христос се стално опредељивао за „вољу оца“ насупрот страху, болу и свима другим атрибутима про- лазности пуна потврда лојалности и оданости у љубави богу оцу запечаћена је христовом невином крвљу, његовим страдањем на крсту то је и печат љубави божије према свима нама људима у тој крви читамо љубав која нам је пуним доказом потврђена та љубав није фиктивна, зависна од нечега, већ стварна и истинска све што је у жртви и страдању запечаћено, искрено је и истинско јер страдање је мерило истинитости као што је жртва мерило љубави 7 свештеник владимир марковић реч пастира ових дана се с тугом у срцима сећамо бројних страдања нашег православног народа на косову и метохији мартовски погроми становништва, рушење и паље- ње цркава и манастира божијих, бомбардовање цивила и многа друга злодела и против човека и против бога сведоче о истинитости и светињи земље и људи та све- тиња почива на жељи једног народа да својим рукотво- ринама ослика величину божију да на сваком метру своје земље прослави бога избор који је начинио кнез лазар у име читавог народа био је избор да страда одрекао се територије, препустио је времену да своме народу омеђи територију на небу надвремену земљу, непролазну и вечну осветио је творевину божију она- ко како нас бог позива да преобразимо и осветимо све око себе што нам је дато позваност на бригу и старање о божијој творевини и наш одговор који може бити израз одговорности и под- вига или израз наше незаинтересованости свакако опредељује и наше место и егзистенцију уопште то није да кажемо није нас брига за земљу, за села, за овоземаљска мере- ња, интересује нас само живот вечни не може- мо јер се само преко земље стиже до неба ако изгубимо земљу својим немаром и небригом, својим погрешним изборима и допуштењем злу да се зацари и овлада, онда ћемо и у земљи и у нама самима убити свако добро прошло је скоро пет стотина година од лазара да се срби вра- те на своју свету земљу нека овај пут прође и више, али нека срби не одступе од „царевог завета“ да би то тако било, мораће сваки србин на плећима сво- јим да понесе крст свој, своје бреме терета, па уз голготу није тај пут за свакога исти јер не креће свако од почетка, али свако мора да, пре свега, нађе своју голготу да би учествовао у васкрсењу без тога крста о раменима заувек ћемо себе одредити на страни оних који су стигли до голготе, али не да би састрадавали у болу и муци спаситеља, већ да би дови- кивали: „ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти веровати“ или ћемо бити неопредељени и неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура- дио је то само тад, а остало је упамћено за вечност срам- ни чин судије каже да по питању истине нема компроми- са једино можемо да покушавамо да правимо компро- мис, али то се зове грех, промашај истине, а ми – ни као народ ни као појединци – за промашаје и покушаје више немамо времена стога радост васкрсења христовог, као и свеопштег васкрсења природе, треба да нам буде пут за лично и национално буђење да бисмо из године у годину, из поста у пост, били све млађи у пролећној радости рађања живота по лику животодавца l православни мисионар l 8 l2/2009 свештеник: угрин в поповић живот у христу свет око нас – природни, односно животињски– јесте неутралан, морално недефинисан својим односом према њему, човек га боји белим или црним чинећи га, собом, добрим или злим непо- требно је говорити о томе да је адам овај свет сво- јим избором учинио долином плача њиме га пре- вевши из стања хармоније у реалност погибије једном речју – од едема је направио пакао (сартр) околности палог постојања учиниле су да остали живи свет пређе са позиције мира у стање против- стављености императив стомака је, као нусефекат пада, засенио било какав покушај потребе да се са путање преживљавања (ловац – плен начина) скре- не на узану стазу (потребе за смислом начина) отва- рајући се, тим заокретом, другачијим могућностима односа поменути ланац исхране је досегао врхунац сви- репости, која је оличена у реалности да одређене животиње све време свога живота проведу у специ- јалним боксевима – мало већим но оне саме што су – бивајући максимално експлоатисане своје живо- те скончавају у кланици или као материјал за тутка- ло такав однос према живом створу показује тугу палог постојања, али суштински говори о човеку, односно о ономе шта је постао једноставно, човеко- во поимање сопственог живота се рефлектује на његово деловање које се, опет, дотиче целокупне природе „све што дише нека хвали господа“ – јесте показатељ потребе за складом, али и за диригентом који ће руководити том дивном филхармонијом и који ће давати штимунг песми радости, песми над песмама хвале за сам живот и лепоту постојања но, како су се побркали појмови и како диригент више није свестан нота те арије љубави, то ни оркестар није више у стању да производи милозвучне тонове, већ се све изокренуло и сваким даном, недељом, годином, веком, миленијумом све више личи, и све више јесте рапсодија ужаса, водвиљ бола али, вратимо се диригенту где је то запело; који се то појам заборавио или погрешно протумачио исква- ривши тиме склад мелодије, компактност филхар- моније? на првом месту, заборавило се да је живот дар, као и целокупна творевина која окружије човека и која му је на услузи, односно којом он господари – началствује то је веома битан сегмент човековог узрастања јер целокупно деловање човечије зависи управо од тог става и, ако је став другачији, одно- сно ако се живот не доживи као дар, онда ни околи- на није ту ради обостраног напредовања на путу ка вечности, заједништву са творцем, већ се претвара у опасност која се мора или укротити или уништи- ти није за зачудити податак да су многи пустињаци и отшелници били у хармоничном односу са дивљим зверима које су, колико год биле опасне по живот човека палог постојања, толико биле питоме и укро- свет око нас православни мисионар l 9 свештеник: угрин в поповић живот у христу ћене од стране људи који су најпре укротили себе свешћу о животу као дару, те о свом назначењу као првосвештеника творевине и, заиста, целокупна реалност света који нас окружује мења се ако сам живот схватимо као дар, као израз безрезервне љубави којом нас је бог из непостојања превео у постојање не би ли радост живота имали сви, и све преко човека који, опет, својим односом према богу омогућава вечно битије како себи тако и свету око себе размишљајући на такав начин, човек веома брзо увиђа неопходност другачијег односа са приро- дом, чији је део, једну врсту размене која, да би била трајна, односно, да би уопште и била, мора имати ослонац свог постојања у односу са нетварним – нествореним како би размена и прожимање једне такве заједнице (створено – нестворено) омогућили непролазност и створеној, дакле, пролазној матери- ји само по себи се разуме да је то могуће једино у односу са богом, заједништву са њим како је адам пао баш из разлога јер је одабрао да црпи могућност постојања искључиво из односа са материјом, дакле из сопствених сила, тим начином обезвредивши постојање саме твари актуелизујући смрт тако што ју је удаљио од извора постојања прекинувши зајед- ничарење створено – нестворено начина, тако је други адам човеку омогућио поновну могућност одабира заједнице са богом – као претпоставке постојања управо у тој могућности, односно реали- зацији исте, открива се сва величанственост живота као дара, човековог назначења као првосвештеника творевине који је има привести вечном добром битију (св максим исповедник) – заједници са 10 l2/2009 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења света тајна крштења представља својеврстан улазак у цркву – њоме почиње хришћански живот крштењем се човек облачи у христа, што потврђују и речи апостола павла из једне од његових посланица, а које су ушле и у сам чин ове свете тајне: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ у апостолском одељку који читамо на крштењу апостол павле хришћанима у риму обја- шњава смисао ове свете тајне: „сви ми који се крстимо у исуса христа, у смрт његову се крстимо тако се са њим погребосмо кроз крштење у смрт да би, као што христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов-
... су им вести о његовом васкрсењу, али уза- луд – неверје и страх су стварали мук у душама ученика господњих све док се он сам није појавио међу њима рекавши: „мир вам“ тада су поверовали да је устао из мртвих и да ће мора пресушити, планине се у прах пре- творити, а његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својим васкрсењем испунио „закон и пророке“, оживотворио јеванђеље показавши његову суштину, а то је живот, и то не ма какав, већ живот веч- ни, живот у загрљају божијем смрт поставља високи зид који нико од нас не може прескочити сам, али христовим васкрсењем из мртвих покидани су ланци којима нас је смрт везивала и оста- вљена нам је стаза којом можемо ходати са надом у бесмртност та нада, та шанса коју нам је господ дао улива снагу посусталим апостолима, петра претвора у праву стену цркве, а све остале апостоле у истините сведоке највећег чуда у историји родила се црква, живи сведок божијег присуства, у којој се смрћу не укида чланство, у којој човек наставља да буде чланом преселивши се у небески, нови јеруса- лим тако смрт више нема власти над онима који су поверовали у христа и који су, како ап павле каже, „у христу уснули“ – заспали када ово знамо, пред нама је један јасан избор крупна одлука, која је збир наших свакодневних, „ситних“ опредељивања јесмо ли са христом или нисмо, хоћемо ли са њим или нећемо нажалост, многи људи немају довољно храбрости да се ухвате у борбу са проблемом смрти, па – живећи про- лазним животом – одлажу ту борбу надајући се не знам чему њима би више одговарало кад бога не би било јер не би било доказа њихове пролазности и мимоилажења са животом ово време поста нам служи да неке своје одлуке доведемо у питање да промислимо са које смо ми стра- не христове са десне, где нас чека блаженство и вечни покој, мир, или са леве, где стоје они христу непознати, своме животу странци тако запитани не смемо бити дуго да нам се дани не би у запитаности пребројали, мора- мо делати а највећа дела која можемо учинити јесу дела којима сведочимо љубав међуљудску, као и љубав божију љубав која човеку другом говори да нам је бли- жњи ближњи нам је по христу, по лику божијем који носи у себи – као и ми и не само да је христоносац без опасности, већ је у сталној опасности да упрља тај лик – као и ми таквога ближњег волимо јер му љубављу својом помажемо да носи христа – да се радује радошћу тихом, која почива на вери у христово васкрсење и у наше усиновљење богу, оцу небеском имати заједницу са ближњима и однос љубави, то је залог нашег васкрсења, као што је и христов однос са оцем и духом био залог његовог васкрсења кроз христова страдања тај је однос стално био на испиту христос се стално опредељивао за „вољу оца“ насупрот страху, болу и свима другим атрибутима про- лазности пуна потврда лојалности и оданости у љубави богу оцу запечаћена је христовом невином крвљу, његовим страдањем на крсту то је и печат љубави божије према свима нама људима у тој крви читамо љубав која нам је пуним доказом потврђена та љубав није фиктивна, зависна од нечега, већ стварна и истинска све што је у жртви и страдању запечаћено, искрено је и истинско јер страдање је мерило истинитости као што је жртва мерило љубави 7 свештеник владимир марковић реч пастира ових дана се с тугом у срцима сећамо бројних страдања нашег православног народа на косову и метохији мартовски погроми становништва, рушење и паље- ње цркава и манастира божијих, бомбардовање цивила и многа друга злодела и против човека и против бога сведоче о истинитости и светињи земље и људи та све- тиња почива на жељи једног народа да својим рукотво- ринама ослика величину божију да на сваком метру своје земље прослави бога избор који је начинио кнез лазар у име читавог народа био је избор да страда одрекао се територије, препустио је времену да своме народу омеђи територију на небу надвремену земљу, непролазну и вечну осветио је творевину божију она- ко како нас бог позива да преобразимо и осветимо све око себе што нам је дато позваност на бригу и старање о божијој творевини и наш одговор који може бити израз одговорности и под- вига или израз наше незаинтересованости свакако опредељује и наше место и егзистенцију уопште то није да кажемо није нас брига за земљу, за села, за овоземаљска мере- ња, интересује нас само живот вечни не може- мо јер се само преко земље стиже до неба ако изгубимо земљу својим немаром и небригом, својим погрешним изборима и допуштењем злу да се зацари и овлада, онда ћемо и у земљи и у нама самима убити свако добро прошло је скоро пет стотина година од лазара да се срби вра- те на своју свету земљу нека овај пут прође и више, али нека срби не одступе од „царевог завета“ да би то тако било, мораће сваки србин на плећима сво- јим да понесе крст свој, своје бреме терета, па уз голготу није тај пут за свакога исти јер не креће свако од почетка, али свако мора да, пре свега, нађе своју голготу да би учествовао у васкрсењу без тога крста о раменима заувек ћемо себе одредити на страни оних који су стигли до голготе, али не да би састрадавали у болу и муци спаситеља, већ да би дови- кивали: „ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти веровати“ или ћемо бити неопредељени и неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура- дио је то само тад, а остало је упамћено за вечност срам- ни чин судије каже да по питању истине нема компроми- са једино можемо да покушавамо да правимо компро- мис, али то се зове грех, промашај истине, а ми – ни као народ ни као појединци – за промашаје и покушаје више немамо времена стога радост васкрсења христовог, као и свеопштег васкрсења природе, треба да нам буде пут за лично и национално буђење да бисмо из године у годину, из поста у пост, били све млађи у пролећној радости рађања живота по лику животодавца l православни мисионар l 8 l2/2009 свештеник: угрин в поповић живот у христу свет око нас – природни, односно животињски– јесте неутралан, морално недефинисан својим односом према њему, човек га боји белим или црним чинећи га, собом, добрим или злим непо- требно је говорити о томе да је адам овај свет сво- јим избором учинио долином плача њиме га пре- вевши из стања хармоније у реалност погибије једном речју – од едема је направио пакао (сартр) околности палог постојања учиниле су да остали живи свет пређе са позиције мира у стање против- стављености императив стомака је, као нусефекат пада, засенио било какав покушај потребе да се са путање преживљавања (ловац – плен начина) скре- не на узану стазу (потребе за смислом начина) отва- рајући се, тим заокретом, другачијим могућностима односа поменути ланац исхране је досегао врхунац сви- репости, која је оличена у реалности да одређене животиње све време свога живота проведу у специ- јалним боксевима – мало већим но оне саме што су – бивајући максимално експлоатисане своје живо- те скончавају у кланици или као материјал за тутка- ло такав однос према живом створу показује тугу палог постојања, али суштински говори о човеку, односно о ономе шта је постао једноставно, човеко- во поимање сопственог живота се рефлектује на његово деловање које се, опет, дотиче целокупне природе „све што дише нека хвали господа“ – јесте показатељ потребе за складом, али и за диригентом који ће руководити том дивном филхармонијом и који ће давати штимунг песми радости, песми над песмама хвале за сам живот и лепоту постојања но, како су се побркали појмови и како диригент више није свестан нота те арије љубави, то ни оркестар није више у стању да производи милозвучне тонове, већ се све изокренуло и сваким даном, недељом, годином, веком, миленијумом све више личи, и све више јесте рапсодија ужаса, водвиљ бола али, вратимо се диригенту где је то запело; који се то појам заборавио или погрешно протумачио исква- ривши тиме склад мелодије, компактност филхар- моније? на првом месту, заборавило се да је живот дар, као и целокупна творевина која окружије човека и која му је на услузи, односно којом он господари – началствује то је веома битан сегмент човековог узрастања јер целокупно деловање човечије зависи управо од тог става и, ако је став другачији, одно- сно ако се живот не доживи као дар, онда ни околи- на није ту ради обостраног напредовања на путу ка вечности, заједништву са творцем, већ се претвара у опасност која се мора или укротити или уништи- ти није за зачудити податак да су многи пустињаци и отшелници били у хармоничном односу са дивљим зверима које су, колико год биле опасне по живот човека палог постојања, толико биле питоме и укро- свет око нас православни мисионар l 9 свештеник: угрин в поповић живот у христу ћене од стране људи који су најпре укротили себе свешћу о животу као дару, те о свом назначењу као првосвештеника творевине и, заиста, целокупна реалност света који нас окружује мења се ако сам живот схватимо као дар, као израз безрезервне љубави којом нас је бог из непостојања превео у постојање не би ли радост живота имали сви, и све преко човека који, опет, својим односом према богу омогућава вечно битије како себи тако и свету око себе размишљајући на такав начин, човек веома брзо увиђа неопходност другачијег односа са приро- дом, чији је део, једну врсту размене која, да би била трајна, односно, да би уопште и била, мора имати ослонац свог постојања у односу са нетварним – нествореним како би размена и прожимање једне такве заједнице (створено – нестворено) омогућили непролазност и створеној, дакле, пролазној матери- ји само по себи се разуме да је то могуће једино у односу са богом, заједништву са њим како је адам пао баш из разлога јер је одабрао да црпи могућност постојања искључиво из односа са материјом, дакле из сопствених сила, тим начином обезвредивши постојање саме твари актуелизујући смрт тако што ју је удаљио од извора постојања прекинувши зајед- ничарење створено – нестворено начина, тако је други адам човеку омогућио поновну могућност одабира заједнице са богом – као претпоставке постојања управо у тој могућности, односно реали- зацији исте, открива се сва величанственост живота као дара, човековог назначења као првосвештеника творевине који је има привести вечном добром битију (св максим исповедник) – заједници са 10 l2/2009 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења света тајна крштења представља својеврстан улазак у цркву – њоме почиње хришћански живот крштењем се човек облачи у христа, што потврђују и речи апостола павла из једне од његових посланица, а које су ушле и у сам чин ове свете тајне: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ у апостолском одељку који читамо на крштењу апостол павле хришћанима у риму обја- шњава смисао ове свете тајне: „сви ми који се крстимо у исуса христа, у смрт његову се крстимо тако се са њим погребосмо кроз крштење у смрт да би, као што христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов-
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
1. 26587 / ...– да се радује радошћу тихом, која почива на вери у христово ВАСКРСЕЊЕ и у наше усиновљење богу, оцу небеском имати заједницу са ближњима и однос љубави, то је залог нашег васкрсења, ка...
2. 30389 / ...господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао ВАСКРСЕЊЕ и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учинио силом, залогом васкрсења и живота та наша б ...
3. 80379 / ...господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао ВАСКРСЕЊЕ и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учи- нио силом, залогом васкрсења и живота та на...
4. 82523 / ...лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је ВАСКРСЕЊЕ? м господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво...
1. 26587 / ...– да се радује радошћу тихом, која почива на вери у христово ВАСКРСЕЊЕ и у наше усиновљење богу, оцу небеском имати заједницу са ближњима и однос љубави, то је залог нашег васкрсења, ка...
2. 30389 / ...господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао ВАСКРСЕЊЕ и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учинио силом, залогом васкрсења и живота та наша б ...
3. 80379 / ...господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао ВАСКРСЕЊЕ и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учи- нио силом, залогом васкрсења и живота та на...
4. 82523 / ...лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је ВАСКРСЕЊЕ? м господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво...
8
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...оно се претвара у соп- ствену супротност – у смрт, уместо уВАСКРСЕЊЕ
📌
лишавајући човека кривице, одузимамо му и при-
лику да се искупи сопственом одговорношћу, соп-
ственом заслугом – „ако се његова криви
...оно се претвара у соп- ствену супротност – у смрт, уместо у
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... златоусти је једном приликом рекао да је најтеже борити се против греха који проистиче из врлине, јер је такав најтеже уочити; кајање је неодво- јиво од врлине, али лишено правог начина и мере, утопљено у „песимизам прошлости“ уместо окрену- то „оптимизму будућности“, оно се претвара у соп- ствену супротност – у смрт, уместо у васкрсење лишавајући човека кривице, одузимамо му и при- лику да се искупи сопственом одговорношћу, соп- ственом заслугом – „ако се његова кривица обја- шњава тако да се он приказује као жртва, то такође значи да му је одузето његово људско достојанство“, закључује франкл сада нам постаје јасна подстицајна природа кри- вице, која је човеку неопходна за развој личности, али само уколико је сваки пут доживимо као прили- ку за усавршавање, а не као тескобу везану за кажња- вање или самокажњавање; као прилику да будемо поносни на своје одговорно држање и подношење, а не постиђени грешком (која је човеков стални прати- лац) – другим речима, ако се понашамо свесно! заи- ста, тако схваћена кривица заслужује назив људског права ту истину предања, као што видимо, виктор људско право на кривицу и одговоран однос према кривици православни мисионар l 59 александар загорац пастирска психологија учење виктора франкла – 5 део франкл изнова потврђује и са гледишта савремене психологије и једино тако схваћена свест јесте она која је дата једино човеку, као (умном) образу бож- јем одговорна слобода - темељ (само)поштовања и (само)прихватања дакле, тек на основу оваквог, целовитог, разумева- ња човека реакција на проблем може узрасти до решења узмимо још један пример: када у љутњи увредимо ближњег, често покушавамо да извињење сведемо на самооправдавање, „објашњавајући“ свој поступак нервозом, напетошћу у школи или на послу итд данас готово без задршке посежемо за ова- квом манипулацијом („вађењем“, како се обично каже), чак и када су у питању ситнице, не видећи притом да нипода- штавамо не само онога коме се „изви- њавамо“, већ и себе: од њега, дакле, захте- вамо да нас, упркос увреди, посматра као жртву (околности), дакле, мање-ви- ше манипули- шемо његовим сажаљењем, док себи суштински ускраћујемо достојанство, идући том „линијом мањег отпора“ таква реакција можда отклони симптоме – неко ће нам такво објашњење и „прогутати“ али однос који смо са њим имали остаће трајно пореме- ћен ако се не обнови на специфично људској равни, тј оној где се испо- љава одговорност, а тиме и проналази смисао 60 l3/2009 чињеница да смо увредили човека непроменљиво припада прошлости и она је, дакле, разлог наше потиштености све док бежимо од сопствене гре- шке, покушавајући да је рационализујемо како бисмо ублажили грижу савести, ми уствари решење тражимо на погрешном месту – проблем није настао између нас и наше савести, већ између нас и другога човека; реакција наше савести може бити једино узрок, а не и разлог осећања кога бисмо да се осло- бодимо позабавимо ли се разлогом, односно при- хватимо ли да смо тог дана можда и били нервозни, али да то није никакво оправдање за чињеницу да смо се тој нервози препустили, да је тај избор, ма како лош, ипак био наш лични, имаћемо разлога да се поносимо својом људскошћу и више нећемо има- ти разлога да се осећамо непријатно, чак иако то извињење не буде прихваћено како то да прихвата- ње извињења овде, ипак, није од пресудног значаја? до одговора ћемо доћи поступно, јер је реч о приме- ру који захвата шире: искорак из себе – корак ка себи на исти начин на који раније поменути студент није био у стању да натера себе да искрено воли дру- ге људе по захтеву, исто као што се срећа не може остварити по одлуци – дакле, када је циљ за себе – тако ни човек не може развијати здраве односе са другим људима (нити према самоме себи) уколико себе непрестано смешта у центар пажње зашто је наш искорак према другоме (како човеку, тако и свету око нас, свему што је саставни део нашег живота) незаобилазан: зато што је у складу са нашом свесном и смисленом природом смисао, који је човеков основни покретач, како доказује франкл, није нешто што човек ствара, већ открива смисао се, дакле, налази у свету који га окружује, у специфичностима сваког животног тре- нутка, у другим људима ако би човек сам био изво- риште сопственог смисла, како би се, на пример, могла објаснити човекова спремност на жртву (погледати претходне наставке)? франкл је ту неопходност искорака из самога себе, постављање питања: шта је то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уместо: шта бих ја могао да очекујем од ближњих) назвао самотрансценденција (надилажење себе) без само- трансценденције човек не може да остварује чак ни оне потенцијале који су искључиво лични, као што је, на пример, задовољство које се рађа из односа са другом личношћу – из љубави љубав није једно- значна, као што знамо из искуства, али увек је мора- мо усмеравати према нечему осим себе, да бисмо је могли здраво остварити и према себи зато ће, дакле, чак и не прихваћено извињење донети радост олакшања, јер смо остварили оно што је само човек у стању да учини – свесно ставили себе у други план, престали на тренутак да се питамо шта може- мо да учинимо да олакшамо себи, а запитали се како можемо да олакшамо другоме и – неко би рекао парадоксално – помогли смо себи! (сетимо шта нам се често саветује да учинимо у тренуцима тескобе: да се опустимо, да учинимо себи нешто што ће нас обрадовати итд; као да се човек може опустити или обрадовати по наруџбини, као да ће још већа заоку- пљеност сопственим стањима бити од користи за њихово разрешење) не подсећа ли нас ово на речи светих отаца о покајању, о његовој животној потре- би? није ли нам сада јасно зашто суштинска „награ- да“ изостаје када је наше „давање“ (у најширем смислу) искључиво мотивисано њеним очекива- њем? ово су само неке од истина предања које оруђем човекољубиве науке изнова потврђује виктор франкл његово духовно наслеђе бави се и другим темама које су за нас, децу 20 и 21 века, од животне важности у покушају да сажмемо централну мисао њего- вог дела, могли бисмо се послужити следећом метафором: доживљавајући себе као врховну тачку целокупне стварности, човек је сматрао да је на правом путу ка разумевању својих материјално-условљених потре- ба и њиховом задовољењу, које је изједначио са остварењем својих крајњих домета оно што пажњи већине и даље измиче јесу последице таквог поло- жаја: њега бисмо могли упоредити са сунцем, које јесте центар око кога се окрећу друге планете, али које је у стању да се окреће једино око сопствене осе а такво кретање је, ипак, веома ограничено имамо ли путоказа на путу ка смислу? колико нам љубав у томе може помоћи? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? потрудићемо се да на ово питање одговоримо у завршном наставку православни мисионар l 61 какото, заштото? аутор: драган јовичић хришћанство на интернету покушајмо да забацивањем удице у добри наш google извучемо одговоре на питања везана за тему овог броја текстове у целини ћете свакако сами прочитати, али илустрације ради остављамо интере- сантне исечке: http://pravoslavljespcrs/broj/988/tekst/pravosla- vlje-i-narkomanija/ са становишта цркве, проблем огромне склоно- сти савремене омладине према наркотицима има мноштво претпоставки, али најважније међу њима требало би тражити у духовној сфери основни раз- лог бекства мноштва наших савременика у алкохолне или наркоманске илузије јесте духовна пустош, губи- так смисла живота, непостојање моралних оријенти- ра наркоманија и алкохолизам значе испољавање духовне болести не само појединца, него и целокуп- ног друштва то је дуг који плаћамо потрошачкој иде- ологији, култу материјалног напретка, одсуству духовности и губитку истинских идеала http://pravoslavlje spc rs/broj/953/tekst/narkoma- nija-kao-posledica-raspada-duhovnosti/print/cir сваки десети грађанин србије је пробао дрогу, а искуство лекара који раде у болницама и заводима за лечење болести зависности говори да у нашој земљи живи између 30000 и 100000 зависника од којих је, према последњим истраживањима, највећи број на хероину, после чега следе екстази и марихуана појава наркоманије је последица распада духов- ности, тврди др берестов водећи научници русије тврде да наркоманија није биолошки проблем, већ је последица нашег одла- ска од бога и постхри- шћанског начина живо- та велики руски писац достојевски писао је да је без бога све могуће епископ јегарски порфирије благосло- вио је отварање куће на ченеју, тзв „куће живих“, надомак мана- стира ковиљ, у коме је мањи број наркомана добровољно подвргнут лечењу планира се отварање исте куће на салашу у вилову и жен- ске куће „без молитве, цркве и покајања није могуће излечење“, подвукао је епископ и додао да ситуација код нас није различита од русије „нарко- манија је духовна болест где у основи лежи трагање за смислом, за пуноћом живота поводи су разни, али узрок је један, а то је суштинско трагање за богом човек је завистан од бога и ми смо створени да испу- нимо своју душу и живот једино смислом, а то је бог истинска мотивација за борбу човека је само бог и неутољива глад и жеђ за богом наркоман није изгубљен, може да се лечи пре све- га на духовним темељима васкрсавајући из смрти у живот само потреба за богом може да помогне они- ма који су потпуно обесмислили живот дирљиво је то када у иконама божјим, у којима се био угасио живот, видите нов ентузијазам сви смо створени за 62 l3/2009 љубав и да волимо бога наркоманија није неисце- љива болест онај ко се излечи налази се на прагу светитељства wwwnadlanu com/dynamic/listitems, intlan- gid,2,intitemid,22345,intcate- goryid,131,cityid,1html црква је отворена за све, раширених руку при- хвата сваког онаквим какав јесте, не да би га крити- ковала и осуђивала, него да би човекољубиво теши- ла, лечила и без обзира на дубину пада, указивала сваком човеку на могућност преображаја и могућ- ност преображаја и узрастања ка савршенству нар- команија открива неумољиву и неугасиву метафи- зичку жеђ човека за смислом и љубављу једино бог може да задовољи и испуни ову потребу без бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине (његово преосвештенство господин порфирије, епископ јегарски, игуман манастира ковиљ) http://wwwpopbokscom/tekst php? id=5757 наркоманија је у нашој земљи до недавно лечена само на клинички начин, помоћу метадонске терапи- је од скора, православни манастир ковиљ код новог сада покренуо је комуну - „земља живих“, где се нар- команима помаже на суштински другачији начин http://wwwnarkomanijaorgrs/ јако корисна презентација центра за превенцију наркоманије едукативног карактера – пружа обиље информа- ција веза- них за мно- штво раз- л и ч и т и х наркотика: њ и х о в о г порекла, упо- требе и наро- чито психофи- зичких после- дице изазваних конзумирањем идеја центра је дакле да се информисаношћу и повезивањем на нивоу различитих социјалних група, целокупно друштво укључи у борбу против ове пошасти саве- товалиште у оквиру центра отворено је за случајеве зависника којима се помоћ пружа уз помоћ породи- це и пријатеља, особама из њиховог најближег окру- жења вољних да учествују у третманима http://izlazpostojirs/index html презентација установе за рехабилитацију – „излаз постоји“, која остварује тесну сарадњу са поменутим центром за превенцију у оба случаја, реч је о лечењу зависника без употребе медикамена- та, на шта се (рубрика о нама) указује у кратком опису установе: „јединс твени смо по томе што наш третман није заснован на м е д и ц и н с к о м третману и уво- ђењу медикаме- ната, него на о спос о бљењу зависника за свакодневни живот без лекова и помоћи ми не лечимо зависност уво- ђењем у другу зависност од лекова и психомедицин- ске помоћи него индивидуалним оспособљавањем да се корисник избори са апстиненцијом, узроцима зависности и оспособи за повратак у нормалан живот“ такође је интересантан опис начина на који се приступа лечењу (рубрика смештај и услуге): „наш третман је потпуно индивидуалан и прилагођава се сваком кориснику понаособ, тако што се сагледава и његова индивидуална, специфична ситуација и на основу тога фор- мира индивидуални програм за трајно реше- ње проблема на овај начин се смањује проце- нат рецидива, а уважава се специфичност свачијег животног проблема који га је увео у зависност корисник има целодневни трет- ман и тим који се о њему брине“ православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла лопата било би крајње лицемерно рећи било шта о односу хришћана према страшном проблему наркоманије, а не поменути ову алатку која је наједном добила нову, брутално бесмислену и бесмислено бруталну, симболичку вредност мислим да је најстрашније и најважније питање ове приче оно које лежи у њеној основи: питање мотива начин на који помажемо, верујем, стоји у нераскидивој вези са оним зашто уопште желимо да помогнемо дакле, питање гласи: који је то мотив који може некога ко се зове хришћанином навести да помисли како се наркоманија лечи лопатом или пак џогингом у друштву са пит-булом и доберманом? еванђеље је, наравно, препуно заповести и при- ча о помагању унесрећенима додуше, нешто се не сећам да се у њима помиње лопата или кик-бокс глупо је уопште објашњавати и полемисати о томе да се насиље баш и не уклапа у причу о крсту и васкрсењу и да се неко није дрзнуо да се позове на павла (1 кор 5, 5) па ипак, историја тзв хри- шћанских народа и цркава је препуна бруталности и насиља и то не било каквог, већ оног које се правда спасењем жртве насиља насиље које је примењивала инквизиција било је мотивисано жељом да се јеретик излечи од душепогубне заблу- де крсташки походи су се звали ратовима за осло- бађање и данас има блиставих умова који рат правдају и величају позивајући се на господњу заповест о полагању живота за ближњега?! то што овакво „жртвовање“ подразумева убијање управо оних који су нам по еванђељу ближњи и које по истом, свагда проблематичном тексту, треба да благосиљамо и окрећемо им други образ ако нас ударају, то и нема везе то је вероватно ствар тумачења а тумачење долази кад љубав одлази и то је узрок свег овог зла, и наркоманије и „лече- ња“: одлазак љубави јер, не постоје никакве еван фото: никола ђурић 64 l3/2009 ђелске заповести; постоји само дво струка еванђелска заповест: љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом сво јим ово је прва и највећа заповест а друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе (мт 22, 37–39; мк 12, 30–31) када се она изгуби из вида и срца, када почне да буде тумачена, онда је све могуће, па и то да наркома нију лечимо лопатама говорећи како то радимо из љубави, само што је то нека виша врста љубави ваљда, она о којој ће љубљени, онако у модрицама подливима и када се пробуди из амне зије, пардон: греха, тек да сазна само треба да се стрпи и истрпи или не стане како то херојски звучи: истрпи или нестане! баш као и то да ће и осумњичена вештица која се уда ви или разбије о стену како би доказа- ли своју невиност, захваљујући нама који смо јој из љубави, мотивисани бригом за њено спасење, омогућили да то учини, ући у рај, ваљда када оде љубав, остаје само јадни покушај да се позивањем на закон оправда и преживи сопствени грех када оде љубав, која је једина правда, остаје само бедни покушај да се њена карикатура утера, лопатом или пушком, свеједно је када оде љубав, онда други постану средства остваре ња наше врлине и праведности, а не сама врлина и праведност то што неки ово баш и не преживе, то и нема везе: ко преживи причаће; или: мртва уста не говоре само што има један човек, и не само човек, који је говорио и који говори за та мртва уста све што треба да радимо је да њега послушамо: лице мере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети
... златоусти је једном приликом рекао да је најтеже борити се против греха који проистиче из врлине, јер је такав најтеже уочити; кајање је неодво- јиво од врлине, али лишено правог начина и мере, утопљено у „песимизам прошлости“ уместо окрену- то „оптимизму будућности“, оно се претвара у соп- ствену супротност – у смрт, уместо у васкрсење лишавајући човека кривице, одузимамо му и при- лику да се искупи сопственом одговорношћу, соп- ственом заслугом – „ако се његова кривица обја- шњава тако да се он приказује као жртва, то такође значи да му је одузето његово људско достојанство“, закључује франкл сада нам постаје јасна подстицајна природа кри- вице, која је човеку неопходна за развој личности, али само уколико је сваки пут доживимо као прили- ку за усавршавање, а не као тескобу везану за кажња- вање или самокажњавање; као прилику да будемо поносни на своје одговорно држање и подношење, а не постиђени грешком (која је човеков стални прати- лац) – другим речима, ако се понашамо свесно! заи- ста, тако схваћена кривица заслужује назив људског права ту истину предања, као што видимо, виктор људско право на кривицу и одговоран однос према кривици православни мисионар l 59 александар загорац пастирска психологија учење виктора франкла – 5 део франкл изнова потврђује и са гледишта савремене психологије и једино тако схваћена свест јесте она која је дата једино човеку, као (умном) образу бож- јем одговорна слобода - темељ (само)поштовања и (само)прихватања дакле, тек на основу оваквог, целовитог, разумева- ња човека реакција на проблем може узрасти до решења узмимо још један пример: када у љутњи увредимо ближњег, често покушавамо да извињење сведемо на самооправдавање, „објашњавајући“ свој поступак нервозом, напетошћу у школи или на послу итд данас готово без задршке посежемо за ова- квом манипулацијом („вађењем“, како се обично каже), чак и када су у питању ситнице, не видећи притом да нипода- штавамо не само онога коме се „изви- њавамо“, већ и себе: од њега, дакле, захте- вамо да нас, упркос увреди, посматра као жртву (околности), дакле, мање-ви- ше манипули- шемо његовим сажаљењем, док себи суштински ускраћујемо достојанство, идући том „линијом мањег отпора“ таква реакција можда отклони симптоме – неко ће нам такво објашњење и „прогутати“ али однос који смо са њим имали остаће трајно пореме- ћен ако се не обнови на специфично људској равни, тј оној где се испо- љава одговорност, а тиме и проналази смисао 60 l3/2009 чињеница да смо увредили човека непроменљиво припада прошлости и она је, дакле, разлог наше потиштености све док бежимо од сопствене гре- шке, покушавајући да је рационализујемо како бисмо ублажили грижу савести, ми уствари решење тражимо на погрешном месту – проблем није настао између нас и наше савести, већ између нас и другога човека; реакција наше савести може бити једино узрок, а не и разлог осећања кога бисмо да се осло- бодимо позабавимо ли се разлогом, односно при- хватимо ли да смо тог дана можда и били нервозни, али да то није никакво оправдање за чињеницу да смо се тој нервози препустили, да је тај избор, ма како лош, ипак био наш лични, имаћемо разлога да се поносимо својом људскошћу и више нећемо има- ти разлога да се осећамо непријатно, чак иако то извињење не буде прихваћено како то да прихвата- ње извињења овде, ипак, није од пресудног значаја? до одговора ћемо доћи поступно, јер је реч о приме- ру који захвата шире: искорак из себе – корак ка себи на исти начин на који раније поменути студент није био у стању да натера себе да искрено воли дру- ге људе по захтеву, исто као што се срећа не може остварити по одлуци – дакле, када је циљ за себе – тако ни човек не може развијати здраве односе са другим људима (нити према самоме себи) уколико себе непрестано смешта у центар пажње зашто је наш искорак према другоме (како човеку, тако и свету око нас, свему што је саставни део нашег живота) незаобилазан: зато што је у складу са нашом свесном и смисленом природом смисао, који је човеков основни покретач, како доказује франкл, није нешто што човек ствара, већ открива смисао се, дакле, налази у свету који га окружује, у специфичностима сваког животног тре- нутка, у другим људима ако би човек сам био изво- риште сопственог смисла, како би се, на пример, могла објаснити човекова спремност на жртву (погледати претходне наставке)? франкл је ту неопходност искорака из самога себе, постављање питања: шта је то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уместо: шта бих ја могао да очекујем од ближњих) назвао самотрансценденција (надилажење себе) без само- трансценденције човек не може да остварује чак ни оне потенцијале који су искључиво лични, као што је, на пример, задовољство које се рађа из односа са другом личношћу – из љубави љубав није једно- значна, као што знамо из искуства, али увек је мора- мо усмеравати према нечему осим себе, да бисмо је могли здраво остварити и према себи зато ће, дакле, чак и не прихваћено извињење донети радост олакшања, јер смо остварили оно што је само човек у стању да учини – свесно ставили себе у други план, престали на тренутак да се питамо шта може- мо да учинимо да олакшамо себи, а запитали се како можемо да олакшамо другоме и – неко би рекао парадоксално – помогли смо себи! (сетимо шта нам се често саветује да учинимо у тренуцима тескобе: да се опустимо, да учинимо себи нешто што ће нас обрадовати итд; као да се човек може опустити или обрадовати по наруџбини, као да ће још већа заоку- пљеност сопственим стањима бити од користи за њихово разрешење) не подсећа ли нас ово на речи светих отаца о покајању, о његовој животној потре- би? није ли нам сада јасно зашто суштинска „награ- да“ изостаје када је наше „давање“ (у најширем смислу) искључиво мотивисано њеним очекива- њем? ово су само неке од истина предања које оруђем човекољубиве науке изнова потврђује виктор франкл његово духовно наслеђе бави се и другим темама које су за нас, децу 20 и 21 века, од животне важности у покушају да сажмемо централну мисао њего- вог дела, могли бисмо се послужити следећом метафором: доживљавајући себе као врховну тачку целокупне стварности, човек је сматрао да је на правом путу ка разумевању својих материјално-условљених потре- ба и њиховом задовољењу, које је изједначио са остварењем својих крајњих домета оно што пажњи већине и даље измиче јесу последице таквог поло- жаја: њега бисмо могли упоредити са сунцем, које јесте центар око кога се окрећу друге планете, али које је у стању да се окреће једино око сопствене осе а такво кретање је, ипак, веома ограничено имамо ли путоказа на путу ка смислу? колико нам љубав у томе може помоћи? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? потрудићемо се да на ово питање одговоримо у завршном наставку православни мисионар l 61 какото, заштото? аутор: драган јовичић хришћанство на интернету покушајмо да забацивањем удице у добри наш google извучемо одговоре на питања везана за тему овог броја текстове у целини ћете свакако сами прочитати, али илустрације ради остављамо интере- сантне исечке: http://pravoslavljespcrs/broj/988/tekst/pravosla- vlje-i-narkomanija/ са становишта цркве, проблем огромне склоно- сти савремене омладине према наркотицима има мноштво претпоставки, али најважније међу њима требало би тражити у духовној сфери основни раз- лог бекства мноштва наших савременика у алкохолне или наркоманске илузије јесте духовна пустош, губи- так смисла живота, непостојање моралних оријенти- ра наркоманија и алкохолизам значе испољавање духовне болести не само појединца, него и целокуп- ног друштва то је дуг који плаћамо потрошачкој иде- ологији, култу материјалног напретка, одсуству духовности и губитку истинских идеала http://pravoslavlje spc rs/broj/953/tekst/narkoma- nija-kao-posledica-raspada-duhovnosti/print/cir сваки десети грађанин србије је пробао дрогу, а искуство лекара који раде у болницама и заводима за лечење болести зависности говори да у нашој земљи живи између 30000 и 100000 зависника од којих је, према последњим истраживањима, највећи број на хероину, после чега следе екстази и марихуана појава наркоманије је последица распада духов- ности, тврди др берестов водећи научници русије тврде да наркоманија није биолошки проблем, већ је последица нашег одла- ска од бога и постхри- шћанског начина живо- та велики руски писац достојевски писао је да је без бога све могуће епископ јегарски порфирије благосло- вио је отварање куће на ченеју, тзв „куће живих“, надомак мана- стира ковиљ, у коме је мањи број наркомана добровољно подвргнут лечењу планира се отварање исте куће на салашу у вилову и жен- ске куће „без молитве, цркве и покајања није могуће излечење“, подвукао је епископ и додао да ситуација код нас није различита од русије „нарко- манија је духовна болест где у основи лежи трагање за смислом, за пуноћом живота поводи су разни, али узрок је један, а то је суштинско трагање за богом човек је завистан од бога и ми смо створени да испу- нимо своју душу и живот једино смислом, а то је бог истинска мотивација за борбу човека је само бог и неутољива глад и жеђ за богом наркоман није изгубљен, може да се лечи пре све- га на духовним темељима васкрсавајући из смрти у живот само потреба за богом може да помогне они- ма који су потпуно обесмислили живот дирљиво је то када у иконама божјим, у којима се био угасио живот, видите нов ентузијазам сви смо створени за 62 l3/2009 љубав и да волимо бога наркоманија није неисце- љива болест онај ко се излечи налази се на прагу светитељства wwwnadlanu com/dynamic/listitems, intlan- gid,2,intitemid,22345,intcate- goryid,131,cityid,1html црква је отворена за све, раширених руку при- хвата сваког онаквим какав јесте, не да би га крити- ковала и осуђивала, него да би човекољубиво теши- ла, лечила и без обзира на дубину пада, указивала сваком човеку на могућност преображаја и могућ- ност преображаја и узрастања ка савршенству нар- команија открива неумољиву и неугасиву метафи- зичку жеђ човека за смислом и љубављу једино бог може да задовољи и испуни ову потребу без бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине (његово преосвештенство господин порфирије, епископ јегарски, игуман манастира ковиљ) http://wwwpopbokscom/tekst php? id=5757 наркоманија је у нашој земљи до недавно лечена само на клинички начин, помоћу метадонске терапи- је од скора, православни манастир ковиљ код новог сада покренуо је комуну - „земља живих“, где се нар- команима помаже на суштински другачији начин http://wwwnarkomanijaorgrs/ јако корисна презентација центра за превенцију наркоманије едукативног карактера – пружа обиље информа- ција веза- них за мно- штво раз- л и ч и т и х наркотика: њ и х о в о г порекла, упо- требе и наро- чито психофи- зичких после- дице изазваних конзумирањем идеја центра је дакле да се информисаношћу и повезивањем на нивоу различитих социјалних група, целокупно друштво укључи у борбу против ове пошасти саве- товалиште у оквиру центра отворено је за случајеве зависника којима се помоћ пружа уз помоћ породи- це и пријатеља, особама из њиховог најближег окру- жења вољних да учествују у третманима http://izlazpostojirs/index html презентација установе за рехабилитацију – „излаз постоји“, која остварује тесну сарадњу са поменутим центром за превенцију у оба случаја, реч је о лечењу зависника без употребе медикамена- та, на шта се (рубрика о нама) указује у кратком опису установе: „јединс твени смо по томе што наш третман није заснован на м е д и ц и н с к о м третману и уво- ђењу медикаме- ната, него на о спос о бљењу зависника за свакодневни живот без лекова и помоћи ми не лечимо зависност уво- ђењем у другу зависност од лекова и психомедицин- ске помоћи него индивидуалним оспособљавањем да се корисник избори са апстиненцијом, узроцима зависности и оспособи за повратак у нормалан живот“ такође је интересантан опис начина на који се приступа лечењу (рубрика смештај и услуге): „наш третман је потпуно индивидуалан и прилагођава се сваком кориснику понаособ, тако што се сагледава и његова индивидуална, специфична ситуација и на основу тога фор- мира индивидуални програм за трајно реше- ње проблема на овај начин се смањује проце- нат рецидива, а уважава се специфичност свачијег животног проблема који га је увео у зависност корисник има целодневни трет- ман и тим који се о њему брине“ православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла лопата било би крајње лицемерно рећи било шта о односу хришћана према страшном проблему наркоманије, а не поменути ову алатку која је наједном добила нову, брутално бесмислену и бесмислено бруталну, симболичку вредност мислим да је најстрашније и најважније питање ове приче оно које лежи у њеној основи: питање мотива начин на који помажемо, верујем, стоји у нераскидивој вези са оним зашто уопште желимо да помогнемо дакле, питање гласи: који је то мотив који може некога ко се зове хришћанином навести да помисли како се наркоманија лечи лопатом или пак џогингом у друштву са пит-булом и доберманом? еванђеље је, наравно, препуно заповести и при- ча о помагању унесрећенима додуше, нешто се не сећам да се у њима помиње лопата или кик-бокс глупо је уопште објашњавати и полемисати о томе да се насиље баш и не уклапа у причу о крсту и васкрсењу и да се неко није дрзнуо да се позове на павла (1 кор 5, 5) па ипак, историја тзв хри- шћанских народа и цркава је препуна бруталности и насиља и то не било каквог, већ оног које се правда спасењем жртве насиља насиље које је примењивала инквизиција било је мотивисано жељом да се јеретик излечи од душепогубне заблу- де крсташки походи су се звали ратовима за осло- бађање и данас има блиставих умова који рат правдају и величају позивајући се на господњу заповест о полагању живота за ближњега?! то што овакво „жртвовање“ подразумева убијање управо оних који су нам по еванђељу ближњи и које по истом, свагда проблематичном тексту, треба да благосиљамо и окрећемо им други образ ако нас ударају, то и нема везе то је вероватно ствар тумачења а тумачење долази кад љубав одлази и то је узрок свег овог зла, и наркоманије и „лече- ња“: одлазак љубави јер, не постоје никакве еван фото: никола ђурић 64 l3/2009 ђелске заповести; постоји само дво струка еванђелска заповест: љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом сво јим ово је прва и највећа заповест а друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе (мт 22, 37–39; мк 12, 30–31) када се она изгуби из вида и срца, када почне да буде тумачена, онда је све могуће, па и то да наркома нију лечимо лопатама говорећи како то радимо из љубави, само што је то нека виша врста љубави ваљда, она о којој ће љубљени, онако у модрицама подливима и када се пробуди из амне зије, пардон: греха, тек да сазна само треба да се стрпи и истрпи или не стане како то херојски звучи: истрпи или нестане! баш као и то да ће и осумњичена вештица која се уда ви или разбије о стену како би доказа- ли своју невиност, захваљујући нама који смо јој из љубави, мотивисани бригом за њено спасење, омогућили да то учини, ући у рај, ваљда када оде љубав, остаје само јадни покушај да се позивањем на закон оправда и преживи сопствени грех када оде љубав, која је једина правда, остаје само бедни покушај да се њена карикатура утера, лопатом или пушком, свеједно је када оде љубав, онда други постану средства остваре ња наше врлине и праведности, а не сама врлина и праведност то што неки ово баш и не преживе, то и нема везе: ко преживи причаће; или: мртва уста не говоре само што има један човек, и не само човек, који је говорио и који говори за та мртва уста све што треба да радимо је да њега послушамо: лице мере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
9
Свеска: 309 | Правда и право
...је преображено у место где се литургијски прослављају живот иВАСКРСЕЊЕ 📌 у
капели посвећеној рођењу св јована крститеља
се на богослужењима сваке недеље и празницима
окупља бројна заједница у њој се
...је преображено у место где се литургијски прослављају живот и
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... вером виде знамења васкрсења и бесмртности изливених из хри- стовог тела испуњени благодаћу која је осећај вечног живота, први хришћани су једнако ишчекивали соп- ствену смрт и христов други долазак хришћанско обновом црквеног живота у новом саду, успенско гробље је преображено у место где се литургијски прослављају живот и васкрсење у капели посвећеној рођењу св јована крститеља се на богослужењима сваке недеље и празницима окупља бројна заједница у њој се сабирају људи који су ’од рођења’ у вери, као и многи преобра- ћеници у православље (из других вера или атеи- зма) ова заједница је посвећена покушају уза- јамног огледања савести, када постаје могуће међусобно разумевање и стварно саосећање и ношење бремена једни другима и ова заједница је још далеко, али ипак на путу из овог предграђа у јерусалим нови, град тражени осећање јесте очима вере загледаност у обзорје даље од овог света, привремености и смрти јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо (флп 3, 20) са том свешћу о извесној и блиској соп- ственој смрти и у живом ишчекивању јављања небе- ског царства, први хришћани су се сабирали у слу- жби евхаристије управо на гробљима, у катакомбама – на гробовима мученика и местима њихових славних страдања, и то у весељу и радости славећи спомен на њихова страдања и смрт, а дан страдања сматрајући даном њиховог истинског рођења! „сабравши остат- ке његовог тела, положисмо их где је и приличило ту ћемо, колико нам буде могуће, обављати сабрања у весељу и радости, и господ ће нам дати да празнујемо дан поликарповог мученичког рођења“ (посланица цркве у смирни о страдању светог поликарпа, епи- скопа смирнског +167 лета господњег) тако је од времена апостолских ученика до данас христова црква неодвојиво сабрана око моштију светитеља као знамењима заједничке наде да се ни у чему нећу постидети, него да ће се христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мојем, било животом било смрћу (фил 1, 20) црквена свест заједнице верних је свест о заједнич- кој смрти са надом у обећања господња, који је рекао: „још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја живим и ви ћете живети“ (јн 14, 19) ово ишчекивање живота и чини сав садржај свих богослужења, која су наше стремљење за оним што је испред нас и оно се испуњава у тајни евхаристије исти је садржај и смисао службе опела, која није дога- ђај одвојен од литургијског живота цркве – иако је на то сведена генералним ставом – него је литургијски догађај целе цркве – по богослужбеном поретку (слу- жба опела је служба јутрења, где су канон, његови тропари и кондак посвећени упокојеном и преласку душе „из смрти у живот“) и мистично (јер нашу драму растављања душе од тела осећа сво христово тело будући да смо сви честица његовог тела) искривљена вера и отупљено осећање смрти претва- рају гробља у некрополе, „градове мртвих“ који су гро- бљанском капијом одвојени од „града живих“ и чијим се алејама пролази само приликом безнадежних испра- ћаја и разних ритуала тобожњег поштовања умрлих а у чистој светлости хришћанске културе гробља су стварна предграђа новог јерусалима она су стварни „градови живих“ јер бог није бог мртвих него бог живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38) свет живих и свет упокојених је заједнички и јединствен – свет цркве, обједињен у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући васкрсење тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умресте, и ваш је живот сакривен у христу исусу (кол 3,3) живим – не више ја, него живи у мени христос (гал 2, 20), говори св апостол павле – јер је мени живот христос и смрт добитак (фил 1, 21) за истим узди- ше и свети амвросије милански – живот значи бивати са христом, стога где је христос, ту је живот, ту је царство! а то место сусрета човека и бога, место њихове непосредне блискости и сједиње- ња, јесте у унутрашњости православља, где бог раз- руши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђе- љем (2 тим 1, 10) m православни мисионар l 57 стеван јовановић хришћанство и култура назив motion picture долази отуда што филм пред- ставља низ слика које, пошто се пројектују, ства- рају илузију покрета иако засебне, слике филма се пројектују сукцесивно и довољно брзо да гледалац не региструје њихов дисконтинуитет, али региструје њихову различитост, што доводи до илузије кретања зенон из елеје би – сходно свом схватању бесконачне деливости простора и времена – тврдио немогућ- ност пројекције филма платон би – на основу његове онтологије – филм прогласио извором заблуда и средством заглупљивања мит о пећини би се могао назвати мит о биоскопу јер пројектор преузима улогу ватре и фигура, филмско платно улогу пећинског зида, а гледаоци незнавене робо- ве беркли би – као изразити емпиричар (рекло би се – сензуалиста) – у пројекцији филма видео имитацију божијег делања канту би, пак, могао послужити за потврду коперниканског обрта – свака човекова мисао мора бити просторно- временски дата, што би значило да се свака човекова мисао може екранизовати ово нас наводи да се замислимо над естетиком филма, то јест над њеном моћи да виртуелизује ствар- ност када говоримо о односу слике, односно филма и стварности, у основи реч је о односу естетике и онтологије захваљујући еписте- молошкој подвојености субјекта и објекта спознаје, нисмо у стању да естетику поисто- ветимо са онтологијом – да појаву изједначи- мо са предметом по себи чак и када бисмо тврдили истоветност појаве и ствари по себи, посредовање појаве као такво непре- мостив је јаз између предмета и нас ипак, једној другачијој структури људске свести ова разлика – субјект : објект – у потпуности је стра- на на митском нивоу свести непосредни доживљај стварности резултује идентитетом естетике и онтоло- гије лингвистички ниво, који и за немитотворну свест увек стоји у тесној вези са онтологијом, овде је до те мере конкретан стварима да поседује чудесну моћ онтологизовања другим речима, језик митске свести митотвори, а мит је овде једина стварност митским јези- филм у души – душа у филму 58 l5/2009 ком – стварност се да говорити управо тако – не говори се о стварности, већ стварност бива изговоре- на ово је зато што реч важи као стварност сáме ства- ри, што се најјасније види у приликом изговарања имена богова том приликом, наиме, бивају опри- сутњене све силе једнога бога као пример може послужити старозаветно табуисање имена јахве уоп- ште, тенденција митског говора је да именује именом је захваћена свака поједина ситуација, али и ствар може се помислити да апстрактно мишљење није својствено митској свести и, заиста, апстракција би се показала као њена рак рана сваки покушај тумаче- ња мита са аспекта немитске свести је, испоставило се, био погрешан јер се – с обзиром на аподиктичност сазнајно-теоретског модела немитотворне свести – миту приступало тражењем од њега да буде оно што он није: израз апстрактног мишљења идентитет говора, слике и стварности није издржао у условима немитске свести језик временом постаје категоријалан пратећи, али истовремено и изграђују- ћи апстрактан начин мишљења слика тај развој није могла да прати она је увек ситуирана, никада довољ- но апстрактна да прикаже опште уосталом, општу природу увек замишљамо / осликавамо као јединку, што је аристотел приметио у „проблему трећег чове- ка“ узрок овога је у условима које поставља мисао: предмет мишљења мора бити дат у простору и време- ну мислити, према томе, значи мислити у сликама не тврдим да је сва мисао сместива у слику, она је далеко комплекснија, поготово када је реч о појмови- ма који се у већој мери заснивају на емоцијама али тврдим да је мисао у својој основи сликовита – да је слика елемент мисли мисао је motion picture, али је, исто тако, и стварност motion picture кант би, дакле, појавност која долази нашим чулима могао назвати филмом, свакако филмом који садржи филмској индустрији још увек недоступне специјалне ефекте апстрактан начин мишљења – иако увек у мислима представљен конкретним – једна је од најзначајнијих људских тековина њиме је омогућена наука као таква, а тиме и продор у готово све сфере иманентног шта је, међутим, са трансцендентним? каква је ту улога апстрактног начина мишљења и говора? када је о античкој философији реч, трансцедентно је врхунац онтолошке другачијости задобило плотиновим фило- софским системом хришћанство је усвојило овакав начин мишљења и довело га крајњих граница учењем o creatio eh nihilio, чиме ће се тријадолошким јересима нанети одлучујући ударац какву везу речено има са филмом? тесну чињеница је да филм није кадар одго- ворити захтевима апстракције, а поготово не захтеви- ма трансценденције другачијој онтологији одговара другачија епистемологија, али и другачија лингвисти- ка говор тада постаје парадоксалан, контрадикторан јер ниједна реч није у стању да изрази доживљено апофатички облик изражавања не би био могућ путем филма, и то је његов недостатак у односу на говор на овоме пољу не важи да слика вреди хиљаду речи, она је овде – нéма између богословља и филма постоји тесна веза морамо се присетити да хришћанско искуство јасно апострофира чињеницу да је бог личнност или, пре, заједница трију личности у том случају апофатика, посматрана из угла хришћанства, није агностика, то јест немогућност знања она је познање које увек измиче детерминисању ми са богом општимо (на различите начине), а то општење је истовремено и катафатичко и апофатичко јер личност измиче оног трена када покушамо да је одредимо ово је помало шкакљива тема будући да ћемо често наићи на тврд- њу како је божија суштина апофатична и са оне стра- не познања, те да је његова личност она која је доступна знању ствари не стоје тако наиме, божија суштина би – када би била посматрана одвојено од личности бога – била агностична, потпуно недоступ- на човеку личност је та која је истовремено и спознај- на и тајновита она је не само ипостасична, већ и екстасична у својој екстаси ка другима, она се откри- ва, али – сходно својој слободи – увек може да изнена- ди: непредвидива је, не(п)одредива заједница свете тројице, али и свете тројице и човека, увек је друга- чија, нова и непоновљива јер је то однос живих лич- ности човек – као икона божија – такође је апофати- чан он је недокучив, никада до краја предвидив: увек способан да изненади богопознању, тако, можемо приступити путем човекопознања „у очима другог видом оног трећег, који је апсолутно први“ – рећи ће левинас апофатичност човека постаје јасна тек у искуству он, међутим, у искуству постаје свестан своје апсолутности ego cogito ergo (ego) sum, није ништа друго до вољно пројављивање особе у овом сада, где је cogito променива другим речима, апофа- тичност и апсолутност иконе божије открива се у (дарованој) ситуацији немоћ филма да прикаже оно опште, да буде кате- горијалан, сада изгледа као његов благослов, јер ситу православни мисионар l 59 ацију, која никада није иста, он изражава без муке у жељи да ситуацију саопштимо говором, нећемо одма- ћи даље од говора о њој разлог томе је чињеница да је језик категоријалан потштапамо се дескрипцијом не бисмо ли истакли јединственост, али и тада користи- мо категорије: лепо, добро, црно, велико именова- њем бисмо јој, опет, одузели комуникабилност две крајности – или саопштива, а битно окрњена или пот- пуна, а несаопштива ситуација сада се намеће пита- ње да ли је и на митском нивоу свести била могућа потпуна саопштивост у раду др богољуба шијакови- ћа mythos, physis, psyche читамо да мит – будући да је он егзистенцијална структура – од нас захтева да га доживимо мит је, тако, у потпуности саопштив искљичиво путем обреда, одакле и извире обред цркве христове одговара овом моделу свети васи- лије велики ће, тако, писати о разлици између догме и киригме пробајте и видите позив је на уцерковље- ње којим се потпуни дели и саопштава остајући нео- крњен дођи и види позив је да доживљај забележен оком камере постане и остане заједнички не гледати о нечему / некоме, чак ни гледати сушто, није довољ- но неопходно је доживети и конкретизовати себе у ситуацији другог занемети пред посебношћу човека, загледати се у његове очи, доживети његову агонију, радовати се његовој срећи очекивати све, а остати упитан моћју да прикаже детаљ творевине, макар и најсит- нији, да га освешта и сохрани – њоме, дакле, филм сведочи о божанском, о непролазном, о светом; у томе и јесте његова свештена улога m ауторизовано излагање на истоименом округлом столу одржаном у ваљеву, новембра 2008 л г (aутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија београдско-карловачке архиепи- скопије) свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у 60 l5/2009 facebook је један од најпознатијих и најпопуларни- јих светских интернет-пројеката по неким стати- стикама, овај сервис користи око 250 милиона људи када је реч о српској виртуелној заједници, може се рећи да се број оних који су активни чланови мери десетинама, па можда и стотинама хиљада људи а имамо у виду брзину и количину информација које теку кроз један овакав мегасервис, постаје сасвим очигледно да facebook има велики мисионарски потенцијал иако се многи свештенослужитељи и тео- лози неће сложити, интернет јесте једна непрегледна њива господња, а мисионарење путем истог је не само могуће, већ и пожељно а добро чинити да вам не досади – каже свети павле старим галатима kако мисионарити на facebook-у? да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да разумемо начин функционисања овог сервиса наи- ме, на њему се, као и на мноштву других интернет-сај- това и форума, региструје чланство, а окупљаја се око група које су посвећене овој или оној области тако имамо групе чланова окупљене око неке познате музичке групе, политичке партије или зарад промо- висања ове или оне идеје групу може формирати било који члан који своје виртуелне пријатеље позива у групу зарад дружења, размене мишљења и искуста- ва у виртуелној групи се могу отварати теме које се односе на основну тематику и на њима се често разви- јају живе и занимљиве дискусије нас интересују оне групе које се баве правосла- вљем, као и добре и лоше стране оваквог двадесетпр- вовековног мисионарења вероватно најбројнија српска група која се бави православљем је група поштовалаца спц има око 15000 чланова на насловној страни је је постављено неколико линкова ка видео садржајима, вести из патријаршије, а ту је и неколико интересантних дискусија групу одржава група младих ентузијаста, а и чланови су махом млади људи интересантна је група света литургија – наш пра- вославни идентитет, која није нарочито бројна, али се бави за православље суштинском темом група је тек у повоју, са неколико отворених тема, али ће се тек развијати група православље и живот има солидан број чла- нова, нешто мање од 800, а на насловној страни су постављене оче наш и символ вере, као и писмо цари- градског патријарха јеремије о православној вери из 1723 л г у оквиру тема постављене су расправе које се односе на свете тајне крштења и венчања, затим о томе како треба да изгледа православни дом и како се треба понашати у храму ту су и теме о обичајима за васкрс, божић и крсне славе, али и обавештења о путовањима на косово и метохију, разни савети и упутства практична група, отворена широком кругу, на којој се може упознати са основама наше вере у групи православне светиње можете наћи инфор- мације о српским манастирима на википедији, затим доживљаје верујућих у нашим православним свети- њама, као и духовне поуке удружење српски сабор двери, истакнуто по свом православном активизму, присутно је и на facebook-у на истоименој групи администрација групе редовно обавештава чланове о активностима покрета, као и о садржају нових бројева, а на насловној страни се може прочитати ретроспектива рада ове занимљиве групе младих људи ту је и краћи документарни филм који говори о историјату покрета, са преводом на руски најлепши манастир у зачетку је група са интересантном идејом, која је јасна из назива: најлепши манастир овде се није пријавио неки велики број чланова, али морамо похвалити идеју и надамо се успеху ове групе наш познати црквени радио светигора такође има своје место у овом познатом интернет-сервису ово виртуелно чвориште за сада нема дискусиони део, али је зато постављено доста емисија са линковима ка зва- ничном интернет-сајту овог популарног радија православни мисионар l 61 свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у о највећем месту страдања православних срба у другом светском рату, јасеновцу, формирана је група са енглеским називом донт форгет јасеновац, која се бави овом тематиком она има скоро 10000 чланова, а богата је описима логора који су написани на енгле- ском, тако да је група отворена за све оне који су заин- тересовани за ову тематику ту су и видео-записи, документација у pdf-u, као и тропар јасеновачким новомученицима шумадијска епархија од скора има групу која јој је посвећена, али се и за њу може рећи да је у самом повоју веома је интересантна група која се зове духовна аристократија, а коју води ревносни београдски јереј угрин поповић ова група је у потпуности оправдала мото кога се држе чланови, а који гласи: група за ода- бир другачије реалности, реалности која је у овом све- ту, али суштински није од овога света, није од овога света јер га преображава узводећи га ка другачијој реалности, реалности која ослобођа, али не негира мисионарење на facebook-у може имати и негатив- не стране на њему се могу приметити и разне зилот- ске групе и групе још недовољно утврђених право- славних хришћана, али начелно ипак можемо конста- товати да је аутентично православно мисионарење на овом сервису у повоју и да му следи лепа будућност ако бог да, и биће тако m 62 l5/2009 тања накић хришћанска поетика а ја вам кажем казано је: ја сам господ бог твој, немој имати других богова осим мене не прави себи идола нити каква лика не узимај узалуд имена господа бога својега сећај се дана одмора да га светкујеш (2мој 20, 2–8) све је речено ту су смернице, путокази пут је осветљен, показан делује лако и оствариво свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам господ бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не прави себи идола јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности сећај се дана одмора не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање поштуј оца свога и матер своју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кради не сведочи лажно не пожели ништа туђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам кажем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона док се све не збуде» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али казано је: «не убиј» а ја вам кажем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љуби непријатеље своје савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а живим – не више ја него живи у мени христос, а што сада живим у телу, живим вером сина божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се сено и огањ не могу налазити у истом месту, тако милосрђе и правичност не могу сапостојати у једној души и где је правосуђе божије? у томе што смо ми грешници, а христос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам кажем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илузија а можда и прелести, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако правда шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у изведби више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен срца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и духовник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно већу штету него оних 9500 корист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крајњем, исходу и верски одговорно, тј правично и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, тако се не ствара држава, синко
... вером виде знамења васкрсења и бесмртности изливених из хри- стовог тела испуњени благодаћу која је осећај вечног живота, први хришћани су једнако ишчекивали соп- ствену смрт и христов други долазак хришћанско обновом црквеног живота у новом саду, успенско гробље је преображено у место где се литургијски прослављају живот и васкрсење у капели посвећеној рођењу св јована крститеља се на богослужењима сваке недеље и празницима окупља бројна заједница у њој се сабирају људи који су ’од рођења’ у вери, као и многи преобра- ћеници у православље (из других вера или атеи- зма) ова заједница је посвећена покушају уза- јамног огледања савести, када постаје могуће међусобно разумевање и стварно саосећање и ношење бремена једни другима и ова заједница је још далеко, али ипак на путу из овог предграђа у јерусалим нови, град тражени осећање јесте очима вере загледаност у обзорје даље од овог света, привремености и смрти јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо (флп 3, 20) са том свешћу о извесној и блиској соп- ственој смрти и у живом ишчекивању јављања небе- ског царства, први хришћани су се сабирали у слу- жби евхаристије управо на гробљима, у катакомбама – на гробовима мученика и местима њихових славних страдања, и то у весељу и радости славећи спомен на њихова страдања и смрт, а дан страдања сматрајући даном њиховог истинског рођења! „сабравши остат- ке његовог тела, положисмо их где је и приличило ту ћемо, колико нам буде могуће, обављати сабрања у весељу и радости, и господ ће нам дати да празнујемо дан поликарповог мученичког рођења“ (посланица цркве у смирни о страдању светог поликарпа, епи- скопа смирнског +167 лета господњег) тако је од времена апостолских ученика до данас христова црква неодвојиво сабрана око моштију светитеља као знамењима заједничке наде да се ни у чему нећу постидети, него да ће се христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мојем, било животом било смрћу (фил 1, 20) црквена свест заједнице верних је свест о заједнич- кој смрти са надом у обећања господња, који је рекао: „још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја живим и ви ћете живети“ (јн 14, 19) ово ишчекивање живота и чини сав садржај свих богослужења, која су наше стремљење за оним што је испред нас и оно се испуњава у тајни евхаристије исти је садржај и смисао службе опела, која није дога- ђај одвојен од литургијског живота цркве – иако је на то сведена генералним ставом – него је литургијски догађај целе цркве – по богослужбеном поретку (слу- жба опела је служба јутрења, где су канон, његови тропари и кондак посвећени упокојеном и преласку душе „из смрти у живот“) и мистично (јер нашу драму растављања душе од тела осећа сво христово тело будући да смо сви честица његовог тела) искривљена вера и отупљено осећање смрти претва- рају гробља у некрополе, „градове мртвих“ који су гро- бљанском капијом одвојени од „града живих“ и чијим се алејама пролази само приликом безнадежних испра- ћаја и разних ритуала тобожњег поштовања умрлих а у чистој светлости хришћанске културе гробља су стварна предграђа новог јерусалима она су стварни „градови живих“ јер бог није бог мртвих него бог живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38) свет живих и свет упокојених је заједнички и јединствен – свет цркве, обједињен у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући васкрсење тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умресте, и ваш је живот сакривен у христу исусу (кол 3,3) живим – не више ја, него живи у мени христос (гал 2, 20), говори св апостол павле – јер је мени живот христос и смрт добитак (фил 1, 21) за истим узди- ше и свети амвросије милански – живот значи бивати са христом, стога где је христос, ту је живот, ту је царство! а то место сусрета човека и бога, место њихове непосредне блискости и сједиње- ња, јесте у унутрашњости православља, где бог раз- руши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђе- љем (2 тим 1, 10) m православни мисионар l 57 стеван јовановић хришћанство и култура назив motion picture долази отуда што филм пред- ставља низ слика које, пошто се пројектују, ства- рају илузију покрета иако засебне, слике филма се пројектују сукцесивно и довољно брзо да гледалац не региструје њихов дисконтинуитет, али региструје њихову различитост, што доводи до илузије кретања зенон из елеје би – сходно свом схватању бесконачне деливости простора и времена – тврдио немогућ- ност пројекције филма платон би – на основу његове онтологије – филм прогласио извором заблуда и средством заглупљивања мит о пећини би се могао назвати мит о биоскопу јер пројектор преузима улогу ватре и фигура, филмско платно улогу пећинског зида, а гледаоци незнавене робо- ве беркли би – као изразити емпиричар (рекло би се – сензуалиста) – у пројекцији филма видео имитацију божијег делања канту би, пак, могао послужити за потврду коперниканског обрта – свака човекова мисао мора бити просторно- временски дата, што би значило да се свака човекова мисао може екранизовати ово нас наводи да се замислимо над естетиком филма, то јест над њеном моћи да виртуелизује ствар- ност када говоримо о односу слике, односно филма и стварности, у основи реч је о односу естетике и онтологије захваљујући еписте- молошкој подвојености субјекта и објекта спознаје, нисмо у стању да естетику поисто- ветимо са онтологијом – да појаву изједначи- мо са предметом по себи чак и када бисмо тврдили истоветност појаве и ствари по себи, посредовање појаве као такво непре- мостив је јаз између предмета и нас ипак, једној другачијој структури људске свести ова разлика – субјект : објект – у потпуности је стра- на на митском нивоу свести непосредни доживљај стварности резултује идентитетом естетике и онтоло- гије лингвистички ниво, који и за немитотворну свест увек стоји у тесној вези са онтологијом, овде је до те мере конкретан стварима да поседује чудесну моћ онтологизовања другим речима, језик митске свести митотвори, а мит је овде једина стварност митским јези- филм у души – душа у филму 58 l5/2009 ком – стварност се да говорити управо тако – не говори се о стварности, већ стварност бива изговоре- на ово је зато што реч важи као стварност сáме ства- ри, што се најјасније види у приликом изговарања имена богова том приликом, наиме, бивају опри- сутњене све силе једнога бога као пример може послужити старозаветно табуисање имена јахве уоп- ште, тенденција митског говора је да именује именом је захваћена свака поједина ситуација, али и ствар може се помислити да апстрактно мишљење није својствено митској свести и, заиста, апстракција би се показала као њена рак рана сваки покушај тумаче- ња мита са аспекта немитске свести је, испоставило се, био погрешан јер се – с обзиром на аподиктичност сазнајно-теоретског модела немитотворне свести – миту приступало тражењем од њега да буде оно што он није: израз апстрактног мишљења идентитет говора, слике и стварности није издржао у условима немитске свести језик временом постаје категоријалан пратећи, али истовремено и изграђују- ћи апстрактан начин мишљења слика тај развој није могла да прати она је увек ситуирана, никада довољ- но апстрактна да прикаже опште уосталом, општу природу увек замишљамо / осликавамо као јединку, што је аристотел приметио у „проблему трећег чове- ка“ узрок овога је у условима које поставља мисао: предмет мишљења мора бити дат у простору и време- ну мислити, према томе, значи мислити у сликама не тврдим да је сва мисао сместива у слику, она је далеко комплекснија, поготово када је реч о појмови- ма који се у већој мери заснивају на емоцијама али тврдим да је мисао у својој основи сликовита – да је слика елемент мисли мисао је motion picture, али је, исто тако, и стварност motion picture кант би, дакле, појавност која долази нашим чулима могао назвати филмом, свакако филмом који садржи филмској индустрији још увек недоступне специјалне ефекте апстрактан начин мишљења – иако увек у мислима представљен конкретним – једна је од најзначајнијих људских тековина њиме је омогућена наука као таква, а тиме и продор у готово све сфере иманентног шта је, међутим, са трансцендентним? каква је ту улога апстрактног начина мишљења и говора? када је о античкој философији реч, трансцедентно је врхунац онтолошке другачијости задобило плотиновим фило- софским системом хришћанство је усвојило овакав начин мишљења и довело га крајњих граница учењем o creatio eh nihilio, чиме ће се тријадолошким јересима нанети одлучујући ударац какву везу речено има са филмом? тесну чињеница је да филм није кадар одго- ворити захтевима апстракције, а поготово не захтеви- ма трансценденције другачијој онтологији одговара другачија епистемологија, али и другачија лингвисти- ка говор тада постаје парадоксалан, контрадикторан јер ниједна реч није у стању да изрази доживљено апофатички облик изражавања не би био могућ путем филма, и то је његов недостатак у односу на говор на овоме пољу не важи да слика вреди хиљаду речи, она је овде – нéма између богословља и филма постоји тесна веза морамо се присетити да хришћанско искуство јасно апострофира чињеницу да је бог личнност или, пре, заједница трију личности у том случају апофатика, посматрана из угла хришћанства, није агностика, то јест немогућност знања она је познање које увек измиче детерминисању ми са богом општимо (на различите начине), а то општење је истовремено и катафатичко и апофатичко јер личност измиче оног трена када покушамо да је одредимо ово је помало шкакљива тема будући да ћемо често наићи на тврд- њу како је божија суштина апофатична и са оне стра- не познања, те да је његова личност она која је доступна знању ствари не стоје тако наиме, божија суштина би – када би била посматрана одвојено од личности бога – била агностична, потпуно недоступ- на човеку личност је та која је истовремено и спознај- на и тајновита она је не само ипостасична, већ и екстасична у својој екстаси ка другима, она се откри- ва, али – сходно својој слободи – увек може да изнена- ди: непредвидива је, не(п)одредива заједница свете тројице, али и свете тројице и човека, увек је друга- чија, нова и непоновљива јер је то однос живих лич- ности човек – као икона божија – такође је апофати- чан он је недокучив, никада до краја предвидив: увек способан да изненади богопознању, тако, можемо приступити путем човекопознања „у очима другог видом оног трећег, који је апсолутно први“ – рећи ће левинас апофатичност човека постаје јасна тек у искуству он, међутим, у искуству постаје свестан своје апсолутности ego cogito ergo (ego) sum, није ништа друго до вољно пројављивање особе у овом сада, где је cogito променива другим речима, апофа- тичност и апсолутност иконе божије открива се у (дарованој) ситуацији немоћ филма да прикаже оно опште, да буде кате- горијалан, сада изгледа као његов благослов, јер ситу православни мисионар l 59 ацију, која никада није иста, он изражава без муке у жељи да ситуацију саопштимо говором, нећемо одма- ћи даље од говора о њој разлог томе је чињеница да је језик категоријалан потштапамо се дескрипцијом не бисмо ли истакли јединственост, али и тада користи- мо категорије: лепо, добро, црно, велико именова- њем бисмо јој, опет, одузели комуникабилност две крајности – или саопштива, а битно окрњена или пот- пуна, а несаопштива ситуација сада се намеће пита- ње да ли је и на митском нивоу свести била могућа потпуна саопштивост у раду др богољуба шијакови- ћа mythos, physis, psyche читамо да мит – будући да је он егзистенцијална структура – од нас захтева да га доживимо мит је, тако, у потпуности саопштив искљичиво путем обреда, одакле и извире обред цркве христове одговара овом моделу свети васи- лије велики ће, тако, писати о разлици између догме и киригме пробајте и видите позив је на уцерковље- ње којим се потпуни дели и саопштава остајући нео- крњен дођи и види позив је да доживљај забележен оком камере постане и остане заједнички не гледати о нечему / некоме, чак ни гледати сушто, није довољ- но неопходно је доживети и конкретизовати себе у ситуацији другог занемети пред посебношћу човека, загледати се у његове очи, доживети његову агонију, радовати се његовој срећи очекивати све, а остати упитан моћју да прикаже детаљ творевине, макар и најсит- нији, да га освешта и сохрани – њоме, дакле, филм сведочи о божанском, о непролазном, о светом; у томе и јесте његова свештена улога m ауторизовано излагање на истоименом округлом столу одржаном у ваљеву, новембра 2008 л г (aутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија београдско-карловачке архиепи- скопије) свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у 60 l5/2009 facebook је један од најпознатијих и најпопуларни- јих светских интернет-пројеката по неким стати- стикама, овај сервис користи око 250 милиона људи када је реч о српској виртуелној заједници, може се рећи да се број оних који су активни чланови мери десетинама, па можда и стотинама хиљада људи а имамо у виду брзину и количину информација које теку кроз један овакав мегасервис, постаје сасвим очигледно да facebook има велики мисионарски потенцијал иако се многи свештенослужитељи и тео- лози неће сложити, интернет јесте једна непрегледна њива господња, а мисионарење путем истог је не само могуће, већ и пожељно а добро чинити да вам не досади – каже свети павле старим галатима kако мисионарити на facebook-у? да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да разумемо начин функционисања овог сервиса наи- ме, на њему се, као и на мноштву других интернет-сај- това и форума, региструје чланство, а окупљаја се око група које су посвећене овој или оној области тако имамо групе чланова окупљене око неке познате музичке групе, политичке партије или зарад промо- висања ове или оне идеје групу може формирати било који члан који своје виртуелне пријатеље позива у групу зарад дружења, размене мишљења и искуста- ва у виртуелној групи се могу отварати теме које се односе на основну тематику и на њима се често разви- јају живе и занимљиве дискусије нас интересују оне групе које се баве правосла- вљем, као и добре и лоше стране оваквог двадесетпр- вовековног мисионарења вероватно најбројнија српска група која се бави православљем је група поштовалаца спц има око 15000 чланова на насловној страни је је постављено неколико линкова ка видео садржајима, вести из патријаршије, а ту је и неколико интересантних дискусија групу одржава група младих ентузијаста, а и чланови су махом млади људи интересантна је група света литургија – наш пра- вославни идентитет, која није нарочито бројна, али се бави за православље суштинском темом група је тек у повоју, са неколико отворених тема, али ће се тек развијати група православље и живот има солидан број чла- нова, нешто мање од 800, а на насловној страни су постављене оче наш и символ вере, као и писмо цари- градског патријарха јеремије о православној вери из 1723 л г у оквиру тема постављене су расправе које се односе на свете тајне крштења и венчања, затим о томе како треба да изгледа православни дом и како се треба понашати у храму ту су и теме о обичајима за васкрс, божић и крсне славе, али и обавештења о путовањима на косово и метохију, разни савети и упутства практична група, отворена широком кругу, на којој се може упознати са основама наше вере у групи православне светиње можете наћи инфор- мације о српским манастирима на википедији, затим доживљаје верујућих у нашим православним свети- њама, као и духовне поуке удружење српски сабор двери, истакнуто по свом православном активизму, присутно је и на facebook-у на истоименој групи администрација групе редовно обавештава чланове о активностима покрета, као и о садржају нових бројева, а на насловној страни се може прочитати ретроспектива рада ове занимљиве групе младих људи ту је и краћи документарни филм који говори о историјату покрета, са преводом на руски најлепши манастир у зачетку је група са интересантном идејом, која је јасна из назива: најлепши манастир овде се није пријавио неки велики број чланова, али морамо похвалити идеју и надамо се успеху ове групе наш познати црквени радио светигора такође има своје место у овом познатом интернет-сервису ово виртуелно чвориште за сада нема дискусиони део, али је зато постављено доста емисија са линковима ка зва- ничном интернет-сајту овог популарног радија православни мисионар l 61 свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у о највећем месту страдања православних срба у другом светском рату, јасеновцу, формирана је група са енглеским називом донт форгет јасеновац, која се бави овом тематиком она има скоро 10000 чланова, а богата је описима логора који су написани на енгле- ском, тако да је група отворена за све оне који су заин- тересовани за ову тематику ту су и видео-записи, документација у pdf-u, као и тропар јасеновачким новомученицима шумадијска епархија од скора има групу која јој је посвећена, али се и за њу може рећи да је у самом повоју веома је интересантна група која се зове духовна аристократија, а коју води ревносни београдски јереј угрин поповић ова група је у потпуности оправдала мото кога се држе чланови, а који гласи: група за ода- бир другачије реалности, реалности која је у овом све- ту, али суштински није од овога света, није од овога света јер га преображава узводећи га ка другачијој реалности, реалности која ослобођа, али не негира мисионарење на facebook-у може имати и негатив- не стране на њему се могу приметити и разне зилот- ске групе и групе још недовољно утврђених право- славних хришћана, али начелно ипак можемо конста- товати да је аутентично православно мисионарење на овом сервису у повоју и да му следи лепа будућност ако бог да, и биће тако m 62 l5/2009 тања накић хришћанска поетика а ја вам кажем казано је: ја сам господ бог твој, немој имати других богова осим мене не прави себи идола нити каква лика не узимај узалуд имена господа бога својега сећај се дана одмора да га светкујеш (2мој 20, 2–8) све је речено ту су смернице, путокази пут је осветљен, показан делује лако и оствариво свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам господ бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не прави себи идола јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности сећај се дана одмора не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање поштуј оца свога и матер своју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кради не сведочи лажно не пожели ништа туђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам кажем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона док се све не збуде» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али казано је: «не убиј» а ја вам кажем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љуби непријатеље своје савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а живим – не више ја него живи у мени христос, а што сада живим у телу, живим вером сина божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се сено и огањ не могу налазити у истом месту, тако милосрђе и правичност не могу сапостојати у једној души и где је правосуђе божије? у томе што смо ми грешници, а христос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам кажем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илузија а можда и прелести, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако правда шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у изведби више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен срца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и духовник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно већу штету него оних 9500 корист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крајњем, исходу и верски одговорно, тј правично и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, тако се не ствара држава, синко
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
1. 318927 / ...у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући ВАСКРСЕЊЕ тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умресте...
1. 318927 / ...у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући ВАСКРСЕЊЕ тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умресте...
10
Свеска: 312 | Црквени празници
...онога који је вас стекао својом смрћу и који је својимВАСКРСЕЊЕ?📌 м сава-
скрсао нашу природу
св григорије палама
ако у празничне дане треба остављати
светске послове и занимања, онда с
...онога који је вас стекао својом смрћу и који је својим
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
| Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... је тога дана васкрсао из мртвих и тиме најавио и потврдио свеопште васкр- сење из мртвих – и то је свети дан (изл 20,10–11) у који се немој прихватати никаквог светског посла, осим неопход- ног, и свима који су под тобом и са тобом омогући мир како би сте заједно просла- вљали онога који је вас стекао својом смрћу и који је својим васкрсењем сава- скрсао нашу природу св григорије палама ако у празничне дане треба остављати светске послове и занимања, онда се тим пре треба чувати дела која нису дозвоље- на на обичним данима за празнике телу треба дати неку олак- шицу и празник по нечему треба да се разликује од обичних дана нека празнује и тело, а не само дух св теофан затворник празник није испразност, него празно- вање, то јест радосно ликовање духа због свести о великим милостима божијим св теофан затворник сав живот цркве – то је непрекидно служење богу, зато је сваки дан у цркви – празник, јер сваки дан је богослужење и успомена на свете пр јустин ћелијски ко празнује чистим срцем, тај празнује с анђелима св филарет московски март/април 2010 l православни мисионар l 7 приредио: тајноводитељ 8 l православни мисионар l 2/2010 постоји ли тајна у нашим мислима људски ум незадрживо броди ка крајњим границама метафизич- ких истина: доспели смо тик до истине живота упознајући днк-структу- ру сваког живог бића, у акцелератору церн трага се за „божијом честицом“ као извором свега материјалног; односи масе, енергије и брзине више нису непо- знанице чак се и медицина упиње да открије тајну старења, односно обновљи- вости ћелија и ткива (матичне ћелије) и тако реши можда највећи изазов за чове- ка – како допрети до вечног живота не личи ли то на пружање руку ка плоду „дрветa живота“ (1 мој 3, 22) премда храбри људски ум са особитим дерзновенијем напада многе тајне, једна му стално измиче, а то је тајна ума, тајна мисли шта је мисао? како настаје? каква је њена структура, бит, природа? где и у чему пронаћи извор људских мисли? постоји ли нека (за сада) недокучива и скривена веза између људи која повезује њихове мисли (емоције)? да ли су наше мисли повезане са трансценденталним нивоима и инстанцама? ако јесу, да ли то значи да су и те трансценденталне инстан- це мисаоне приоде? његошевски речено – човјек човјеку тајна је највећа много је таквих питања, а мало одгово- ра када би неког ученог психолога упита- ли шта су мисли, он би или слегао рамени- ма и поштено признао да не зна или би причао приче нудећи некакав квазиодго- вор савременој психологији не треба мада није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуицији, интроспекцији и, надасве, на благодатним даровима светога духа виктор вицановић духовне поуке замерити што није успела да дефинише базичне појмове психичког живота, то није пошло за руком ни старијим наукама попут физике, која још увек не зна струк- туралну природу електрицитета или гра- витације постоје, једноставно, примарне категорије или појмови који се не могу свести ни на шта базичније од њих самих отац тадеј ипак, изазов је присутан постојали су и још увек постоје покушаји да се сазнајно нападну ови примарни појмови један такав покушај препознајемо у уче- њу оца тадеја мада (на срећу?) није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуици- ји, интроспекцији и, надасве, на благодат- ним даровима светога духа његов про- рочки дар, прозорљивост и способност виђења скривеног и тајновитог то недво- смислено потврђују попут својих узора међу светим оцима, св исака сиријског и св теофана затворника, и отац тадеј је био велики психолог – не академски, већ опитни и духовни једино је као такав и могао да се упусти у трагање за оним што превазилази голу емпирију и задире у над- искуствено особеност учења старца тадеја се огледа у томе што је, као ретко који духовник, инсистирао на томе да човек мора бити свестан свијих мисли, мора да их препозна у квалитету и садржају које оне носе од мисли све зависи већ је добро позаната очева реченица: „каквим се мислима бавимо, такав нам је живот“ поставља се питање како је то могуће како наше мисли утичу на наш живот? каква је то сила у нашим мислима која тако моћно утиче на наш живот? отац је одговорио и на та питања: „у нашим мислима је божанска енергија“ то значи да мисли нису само психолошки (епи)феномен, само пуки догађај који се у делићу секунде одиграва на екрану свести, већ да оне поседују своју унутрашњу енер- гију, свој квалитет и садржај оне усмера- вају живот, утичу на околности и, штави- ше, стварају „енергетско“ поље око човека утичући, тако, на његову околину тако смо дошли до треће кључне старчеве речени- це: „ми својим мислима допри- носимо хармонији или дисхармонији у космосу“ ова реченица је веома слична поруци св серафима саровског: „стекни свој унутрашњи мир, и хиљаде људи око тебе ће се спасити“ све ово упућује на закључак да су мисли, речено језиком физике, енергетски феномен – да поседују силу и енергетско поље, да – психолошким речником казано – имају квалитет и спе- цифичан садржај и да – теолошки закључено – представљју реципроч- ну везу са божанским, небеским и трансцендентним март/април 2010 l православни мисионар l 9 старац тадеј фото: горан вељковић 10 l православни мисионар l 2/2010 духовне поуке старца тадеја је, као духовника, највише занимала последња, теолошка димензија сматрао је да човек својим мислима одре- ђује однос према богу божије присуство или удаљеност зависе од наших мисли ево како то отац објашњава: „кад имамо мирне, тихе и благе мисли, које праштају свакој души сваку увреду, ево нам мир божански и радост и тишина; а кад се прогневимо за увреде које нам чине, ево нам у нама пакао, све се у нама пореме- ти“ величина и значај учења оца тадеја огле- дају се у томе што је у трагању за истином нашег духовног живота ишао дубље и даље, није остао на површини констатују- ћи само садржаје и феномене нашег пси- хичког и / или духовног живота – како то чини већина психолога или философа – већ је трагао за дубинском и суштинском повезаношћу мисли са богом, добротом, миром, истином, срцем, другим чове- ком, тако је откривао њихову природу и улазио у њихову суштину с друге стране, у књизи тајна имамо сличан покушај да се нешто више сазна о мислима књига је стекла велику популар- ност многи православни читаоци су у основним идејама ове књиге препознали управо оно чему је учио отац тадеј одмах би требало рећи да – уз све сличности – постоје битне разлике као прво, контекст из кога потичу идеје и тумачења ове књиге потпуно је различит од учења оца тадеја – књига тајна припада new age духовности, што значи да је еклектична и да претенду- је да целокупно људско искуство свих кул- тура обједини под једну формулу или принцип она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба веровати у „тајну“ закон привлачности по овој књизи, велика тајна живота се крије у „закону привлачности“ овај „закон“ каже да све што човек помисли из универзума, попут магнета, привлачи одређени садржај – ако су нам мисли добре, осећања ће бити у сагласју са мислима, и то што желимо – оствариће се свемир је пријатељски настројен жели да нам удовољи на нама је да из небеског каталога само пожелимо дату ствар, а свемир ће одговорити на свој начин не треба да питамо како то пре- пустимо свемиру на нама је само да желимо, да имамо позитивна осећања према томе шта желимо и да то што жели- мо јасно замислимо (визуализирамо) консеквенца закона привлачности је сâм наш живот или – како је то буда рекао – ми смо последица властитих мисли премда књига тајна изгледа као неко забавно и бајковито штиво, из ње се могу извући и озбиљни закључци да наведемо само неке: мисао је енергија поседује своју фре- квенцију и „магнетну“ привлачност мисао се емитује и пројектује ка тран- сцендентном одакле, реципрочно, добија одговор од квалитета и садржаја мисли зависе дешавања и догађаји који чине наш живот отац тадеј би прихватио ове закључке оно што не би прихватио јесу контекст из кога књига долази и њен овоземаљски и утилитарни циљ – како лакше и лепше живети његово учење је имало превас- ходно сотериолошку димензију – како пронаћи пут ка богу тај пут, по очевом тумачењу, почиње од мисли m мисао је енергија поседује своју фреквенцију и „магнетну“ привлачност март/април 2010 l православни мисионар l 11 великосе у малом препознаје свештеник угрин в поповић јер ко не љуби брата својега, бога не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, нека и брата својега љуби пошто не може другачије, веома је опа- сно помислити да може бити другачије, зато свети јован богослов, ширећи раз- мишљање у овом правцу, закључује да је онај који помисли да је другачије могуће лицемеран према другима и лажљив пред собом како је могуће волети онога кога не видите – наставља свети јован бого- слов – кога немате пред собом, ако прези- рете онога кога видите и имате пред собом ако додамо и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, сам бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ниједна задршка, нити један противаргумент изнесеног јеванђел- ског закључивања но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умире- мо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра, овај став ипак није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим хри- стовим – љуби бога свога и љуби брата свога теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 2/2010 реч пастира како саме заповести имају холограмски карактер, то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да – ако само једну прекршимо – грешимо у односу на целокупно законодавсто не може неко да каже да је праведан јер је испоштовао већину заповести, да однос према закону божијем сведе на проценте и да мисли да се, ако држи 90%, подразу- мева и оних 10% шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу, али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и – како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено) – то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много више у односу на 10% има ли сми- сла ако би то тако значило!!! има ли сми- сла тако резоновати?! да ли је такав резон последица описа- ног статистичког поимања религиозности или је он нусефекат једног неразмишља- ња, неинтересовања за сопствени духов- ни развитак? сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек који је иоле загазио стазом духов- ног напредовања и неће и не може сагле- дати однос бога и човека призмом стати- стичког податка такав човек ни догађаје у свету и неће и не може тумачити логи- ком статистичке грешке с обзиром на то да је први корак ка мудрости управо страх божији, који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности или врлин- ске довољности, тако да сâм концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи смисао, док се сâм човек остварује у односу на окружујућу реал- ност импулсом скрушености, којим раз- вија свест о личној одговорности схва- тивши да – ако жели да промени свет – најпре мора да промени, преуми себе он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант-реше- ња као последице тренутног стања духа или магновене одлуке, већ да је то про- цес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере христовог раста пошто представља узрастање којим се у време- ну изражавамо опредељујући се за без- времено и вечно вратимо се првој могућности, застани- мо над чињеницом њене распрострање- ности, запитајмо се запитајмо се како је могуће клеветати брата свога, а не схвата- ти да (тако) себе клевећемо; како је могу- човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба већ циљ, огледало у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност март/април 2010 l православни мисионар l 13 ће да дозвољавамо да нам свето писмо, па и сам господ бог служе за оправдава- ње сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа, служећи се њиме крајње једнострано са жељом не да некога просветимо, већ да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, сопствени доживљај, откуд толика смелост! како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо! поготово ако знамо да су се дословно све одлуке које су се тица- ле догме и канона саборски доноси- ле или потврђивале и да другачије не да није могло, већ – није смело нити сада сме! огледало божије елементарно познавање правосла- вља, али и лепог понашања, сваком омогућава да ту реалност којом црква живи – зна да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, ста- тистички податак, објекат задовоље- ња наших потреба већ циљ, огледа- ло у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре осмога дана у свој живот и свој дом да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да се цео свет, читав космос, он сâм, поништава онога трена када тај дру- ги ишчезне, оде, зато песник и каже да су све праве љубави тужне, а баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отва- рајући се христу и бивајући са њим, њиме црква и јесте заједница, христос јер смрт не мора д
... је тога дана васкрсао из мртвих и тиме најавио и потврдио свеопште васкр- сење из мртвих – и то је свети дан (изл 20,10–11) у који се немој прихватати никаквог светског посла, осим неопход- ног, и свима који су под тобом и са тобом омогући мир како би сте заједно просла- вљали онога који је вас стекао својом смрћу и који је својим васкрсењем сава- скрсао нашу природу св григорије палама ако у празничне дане треба остављати светске послове и занимања, онда се тим пре треба чувати дела која нису дозвоље- на на обичним данима за празнике телу треба дати неку олак- шицу и празник по нечему треба да се разликује од обичних дана нека празнује и тело, а не само дух св теофан затворник празник није испразност, него празно- вање, то јест радосно ликовање духа због свести о великим милостима божијим св теофан затворник сав живот цркве – то је непрекидно служење богу, зато је сваки дан у цркви – празник, јер сваки дан је богослужење и успомена на свете пр јустин ћелијски ко празнује чистим срцем, тај празнује с анђелима св филарет московски март/април 2010 l православни мисионар l 7 приредио: тајноводитељ 8 l православни мисионар l 2/2010 постоји ли тајна у нашим мислима људски ум незадрживо броди ка крајњим границама метафизич- ких истина: доспели смо тик до истине живота упознајући днк-структу- ру сваког живог бића, у акцелератору церн трага се за „божијом честицом“ као извором свега материјалног; односи масе, енергије и брзине више нису непо- знанице чак се и медицина упиње да открије тајну старења, односно обновљи- вости ћелија и ткива (матичне ћелије) и тако реши можда највећи изазов за чове- ка – како допрети до вечног живота не личи ли то на пружање руку ка плоду „дрветa живота“ (1 мој 3, 22) премда храбри људски ум са особитим дерзновенијем напада многе тајне, једна му стално измиче, а то је тајна ума, тајна мисли шта је мисао? како настаје? каква је њена структура, бит, природа? где и у чему пронаћи извор људских мисли? постоји ли нека (за сада) недокучива и скривена веза између људи која повезује њихове мисли (емоције)? да ли су наше мисли повезане са трансценденталним нивоима и инстанцама? ако јесу, да ли то значи да су и те трансценденталне инстан- це мисаоне приоде? његошевски речено – човјек човјеку тајна је највећа много је таквих питања, а мало одгово- ра када би неког ученог психолога упита- ли шта су мисли, он би или слегао рамени- ма и поштено признао да не зна или би причао приче нудећи некакав квазиодго- вор савременој психологији не треба мада није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуицији, интроспекцији и, надасве, на благодатним даровима светога духа виктор вицановић духовне поуке замерити што није успела да дефинише базичне појмове психичког живота, то није пошло за руком ни старијим наукама попут физике, која још увек не зна струк- туралну природу електрицитета или гра- витације постоје, једноставно, примарне категорије или појмови који се не могу свести ни на шта базичније од њих самих отац тадеј ипак, изазов је присутан постојали су и још увек постоје покушаји да се сазнајно нападну ови примарни појмови један такав покушај препознајемо у уче- њу оца тадеја мада (на срећу?) није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуици- ји, интроспекцији и, надасве, на благодат- ним даровима светога духа његов про- рочки дар, прозорљивост и способност виђења скривеног и тајновитог то недво- смислено потврђују попут својих узора међу светим оцима, св исака сиријског и св теофана затворника, и отац тадеј је био велики психолог – не академски, већ опитни и духовни једино је као такав и могао да се упусти у трагање за оним што превазилази голу емпирију и задире у над- искуствено особеност учења старца тадеја се огледа у томе што је, као ретко који духовник, инсистирао на томе да човек мора бити свестан свијих мисли, мора да их препозна у квалитету и садржају које оне носе од мисли све зависи већ је добро позаната очева реченица: „каквим се мислима бавимо, такав нам је живот“ поставља се питање како је то могуће како наше мисли утичу на наш живот? каква је то сила у нашим мислима која тако моћно утиче на наш живот? отац је одговорио и на та питања: „у нашим мислима је божанска енергија“ то значи да мисли нису само психолошки (епи)феномен, само пуки догађај који се у делићу секунде одиграва на екрану свести, већ да оне поседују своју унутрашњу енер- гију, свој квалитет и садржај оне усмера- вају живот, утичу на околности и, штави- ше, стварају „енергетско“ поље око човека утичући, тако, на његову околину тако смо дошли до треће кључне старчеве речени- це: „ми својим мислима допри- носимо хармонији или дисхармонији у космосу“ ова реченица је веома слична поруци св серафима саровског: „стекни свој унутрашњи мир, и хиљаде људи око тебе ће се спасити“ све ово упућује на закључак да су мисли, речено језиком физике, енергетски феномен – да поседују силу и енергетско поље, да – психолошким речником казано – имају квалитет и спе- цифичан садржај и да – теолошки закључено – представљју реципроч- ну везу са божанским, небеским и трансцендентним март/април 2010 l православни мисионар l 9 старац тадеј фото: горан вељковић 10 l православни мисионар l 2/2010 духовне поуке старца тадеја је, као духовника, највише занимала последња, теолошка димензија сматрао је да човек својим мислима одре- ђује однос према богу божије присуство или удаљеност зависе од наших мисли ево како то отац објашњава: „кад имамо мирне, тихе и благе мисли, које праштају свакој души сваку увреду, ево нам мир божански и радост и тишина; а кад се прогневимо за увреде које нам чине, ево нам у нама пакао, све се у нама пореме- ти“ величина и значај учења оца тадеја огле- дају се у томе што је у трагању за истином нашег духовног живота ишао дубље и даље, није остао на површини констатују- ћи само садржаје и феномене нашег пси- хичког и / или духовног живота – како то чини већина психолога или философа – већ је трагао за дубинском и суштинском повезаношћу мисли са богом, добротом, миром, истином, срцем, другим чове- ком, тако је откривао њихову природу и улазио у њихову суштину с друге стране, у књизи тајна имамо сличан покушај да се нешто више сазна о мислима књига је стекла велику популар- ност многи православни читаоци су у основним идејама ове књиге препознали управо оно чему је учио отац тадеј одмах би требало рећи да – уз све сличности – постоје битне разлике као прво, контекст из кога потичу идеје и тумачења ове књиге потпуно је различит од учења оца тадеја – књига тајна припада new age духовности, што значи да је еклектична и да претенду- је да целокупно људско искуство свих кул- тура обједини под једну формулу или принцип она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба веровати у „тајну“ закон привлачности по овој књизи, велика тајна живота се крије у „закону привлачности“ овај „закон“ каже да све што човек помисли из универзума, попут магнета, привлачи одређени садржај – ако су нам мисли добре, осећања ће бити у сагласју са мислима, и то што желимо – оствариће се свемир је пријатељски настројен жели да нам удовољи на нама је да из небеског каталога само пожелимо дату ствар, а свемир ће одговорити на свој начин не треба да питамо како то пре- пустимо свемиру на нама је само да желимо, да имамо позитивна осећања према томе шта желимо и да то што жели- мо јасно замислимо (визуализирамо) консеквенца закона привлачности је сâм наш живот или – како је то буда рекао – ми смо последица властитих мисли премда књига тајна изгледа као неко забавно и бајковито штиво, из ње се могу извући и озбиљни закључци да наведемо само неке: мисао је енергија поседује своју фре- квенцију и „магнетну“ привлачност мисао се емитује и пројектује ка тран- сцендентном одакле, реципрочно, добија одговор од квалитета и садржаја мисли зависе дешавања и догађаји који чине наш живот отац тадеј би прихватио ове закључке оно што не би прихватио јесу контекст из кога књига долази и њен овоземаљски и утилитарни циљ – како лакше и лепше живети његово учење је имало превас- ходно сотериолошку димензију – како пронаћи пут ка богу тај пут, по очевом тумачењу, почиње од мисли m мисао је енергија поседује своју фреквенцију и „магнетну“ привлачност март/април 2010 l православни мисионар l 11 великосе у малом препознаје свештеник угрин в поповић јер ко не љуби брата својега, бога не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, нека и брата својега љуби пошто не може другачије, веома је опа- сно помислити да може бити другачије, зато свети јован богослов, ширећи раз- мишљање у овом правцу, закључује да је онај који помисли да је другачије могуће лицемеран према другима и лажљив пред собом како је могуће волети онога кога не видите – наставља свети јован бого- слов – кога немате пред собом, ако прези- рете онога кога видите и имате пред собом ако додамо и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, сам бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ниједна задршка, нити један противаргумент изнесеног јеванђел- ског закључивања но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умире- мо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра, овај став ипак није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим хри- стовим – љуби бога свога и љуби брата свога теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 2/2010 реч пастира како саме заповести имају холограмски карактер, то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да – ако само једну прекршимо – грешимо у односу на целокупно законодавсто не може неко да каже да је праведан јер је испоштовао већину заповести, да однос према закону божијем сведе на проценте и да мисли да се, ако држи 90%, подразу- мева и оних 10% шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу, али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и – како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено) – то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много више у односу на 10% има ли сми- сла ако би то тако значило!!! има ли сми- сла тако резоновати?! да ли је такав резон последица описа- ног статистичког поимања религиозности или је он нусефекат једног неразмишља- ња, неинтересовања за сопствени духов- ни развитак? сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек који је иоле загазио стазом духов- ног напредовања и неће и не може сагле- дати однос бога и човека призмом стати- стичког податка такав човек ни догађаје у свету и неће и не може тумачити логи- ком статистичке грешке с обзиром на то да је први корак ка мудрости управо страх божији, који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности или врлин- ске довољности, тако да сâм концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи смисао, док се сâм човек остварује у односу на окружујућу реал- ност импулсом скрушености, којим раз- вија свест о личној одговорности схва- тивши да – ако жели да промени свет – најпре мора да промени, преуми себе он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант-реше- ња као последице тренутног стања духа или магновене одлуке, већ да је то про- цес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере христовог раста пошто представља узрастање којим се у време- ну изражавамо опредељујући се за без- времено и вечно вратимо се првој могућности, застани- мо над чињеницом њене распрострање- ности, запитајмо се запитајмо се како је могуће клеветати брата свога, а не схвата- ти да (тако) себе клевећемо; како је могу- човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба већ циљ, огледало у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност март/април 2010 l православни мисионар l 13 ће да дозвољавамо да нам свето писмо, па и сам господ бог служе за оправдава- ње сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа, служећи се њиме крајње једнострано са жељом не да некога просветимо, већ да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, сопствени доживљај, откуд толика смелост! како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо! поготово ако знамо да су се дословно све одлуке које су се тица- ле догме и канона саборски доноси- ле или потврђивале и да другачије не да није могло, већ – није смело нити сада сме! огледало божије елементарно познавање правосла- вља, али и лепог понашања, сваком омогућава да ту реалност којом црква живи – зна да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, ста- тистички податак, објекат задовоље- ња наших потреба већ циљ, огледа- ло у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре осмога дана у свој живот и свој дом да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да се цео свет, читав космос, он сâм, поништава онога трена када тај дру- ги ишчезне, оде, зато песник и каже да су све праве љубави тужне, а баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отва- рајући се христу и бивајући са њим, њиме црква и јесте заједница, христос јер смрт не мора д
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 25167 / ...хришћанских празника – божића и васкрса: христово ВАСКРСЕЊЕ је истовремено и историјски и метаисто- ријски догађај, а исто тако и божић – бог се рађа у човеку, и човек се рађа у бо ...
2. 85850 / ...су хришћани желели да славе своју пасху, да прославе ВАСКРСЕЊЕ хри- стово, они су се оријентисали према јудејској пасхи, која пада 14 нисана постојала су два начина: или да узму дат ...
3. 136940 / ...је дала једноставно правило када се има славити ВАСКРСЕЊЕ христо- во: у прву недељу иза првога пуног месе- ца који долази после пролећне равно- дневице (нема поклапања са јуд ...
4. 139826 / ...да се богослужбе- но припремимо да на најлепши начин дочекамо ВАСКРСЕЊЕ тако ћемо најбоље разумети у којој мери је за нас хришћа- не време важно, потребно, а спознаће- мо и то да је вр...
1. 25167 / ...хришћанских празника – божића и васкрса: христово ВАСКРСЕЊЕ је истовремено и историјски и метаисто- ријски догађај, а исто тако и божић – бог се рађа у човеку, и човек се рађа у бо ...
2. 85850 / ...су хришћани желели да славе своју пасху, да прославе ВАСКРСЕЊЕ хри- стово, они су се оријентисали према јудејској пасхи, која пада 14 нисана постојала су два начина: или да узму дат ...
3. 136940 / ...је дала једноставно правило када се има славити ВАСКРСЕЊЕ христо- во: у прву недељу иза првога пуног месе- ца који долази после пролећне равно- дневице (нема поклапања са јуд ...
4. 139826 / ...да се богослужбе- но припремимо да на најлепши начин дочекамо ВАСКРСЕЊЕ тако ћемо најбоље разумети у којој мери је за нас хришћа- не време важно, потребно, а спознаће- мо и то да је вр...
11
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу,ВАСКРСЕЊЕ
📌
постаје својствено свим људима на ово-
ме фјодоров и заснива своју „философију
заједничког дела“, тзв литургију која ће
покрен
...како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу,
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
1. 196099 / ...природе фјодоров је веровао да ВАСКРСЕЊЕ у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста ху ...
2. 197105 / ...човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо ВАСКРСЕЊЕ? м, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово в...
3. 198193 / ...слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но ВАСКРСЕЊЕ, , које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна зај...
4. 199115 / ...не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско ВАСКРСЕЊЕ значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могу...
1. 196099 / ...природе фјодоров је веровао да ВАСКРСЕЊЕ у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста ху ...
2. 197105 / ...човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо ВАСКРСЕЊЕ? м, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово в...
3. 198193 / ...слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но ВАСКРСЕЊЕ, , које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна зај...
4. 199115 / ...не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско ВАСКРСЕЊЕ значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могу...
12
Свеска: 315 | Православно монаштво
...у освит недељног дана, у срета- ње христу који ће донетиВАСКРСЕЊЕ 📌 и
вечни живот као победу над смрћу,
јесу циљ и смисао хришћанског живота
подједнако за лаика као и за монаха m
44 l право
...у освит недељног дана, у срета- ње христу који ће донети
МЕТА инфо: Р:17828 К:143521 Д:79
| Свеска 315 |
Свеска: 315 | Православно монаштво
... и хри- шћанском етосу, али то научено треба правилно и смирено практиковати, а не „наученим“ уздизати себе изнад других уласком у цркву сваки човек почиње да живи монашки, превазилази патњу и страдање схватајући њихову смисле- ност, и улази у „радост свога господа“ излазак у освит недељног дана, у срета- ње христу који ће донети васкрсење и вечни живот као победу над смрћу, јесу циљ и смисао хришћанског живота подједнако за лаика као и за монаха m 44 l православни мисионар l 5/2010 разговор са богом – мора ли се баш сваког јутра молити богу? – а треба ли сваког јутра рећи ком- шији: „добро јутро“? – треба ако си лепо васпитан – ето, сам си одговорио али, уз то, поред јутарњег поздрава, са комшијом понекад треба и поразговарати, дуже или краће, зависно од обавеза, па и позвати га у своју кућу на „чашицу раз- говора“ ето, тако и са богом – сваког јутра и вечери да не треба, зашто би, уопште, постојало монаштво? а они друге обавезе и немају него да се дано- ноћно обраћају богу и да са њим дуго, дуго разговарају: о себи, о нама и о целом свету они се залажу за нас код бога јер имају велику слободу пред њим, јер су богу приложили своје животе монаси су пример најлепшег васпитања на земљи ко за живота сво- га себи приушти овакво васпитање, тај ће после своје смрти благовати у ствар- ној лепоти уистину се целог свог живо- та васпитавамо за ту лепоту одричући се ружноће (греха) искушеник у манастиру је искушеник игуман је поделио задужења – послушања иску- шеника је допало да помаже у кухињи, да љушти кромпир после краћег вре- мена он негодује: – ма, не могу ја ово да радим! (пауза чека реакцију сви ћуте и раде) нисам навикао (оставља нож) ја нећу више да радим (опет чека да му неко нешто одговори) има ли нешто друго? (сви ћуте) па, реците ми нешто! зашто само ћутите? онда му кувар одговара: – од нас ниси добио задужење, него од игумана ми немамо право да се мешамо размишљања у тишини радмила грујић септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а – а где је игуман? – и он је на послушању – па, шта ради? – копа виноград – идем код њега одлази затиче игумана на камену, црвеног у лицу и знојавог, како отире зној са чела кад га је видео, хтео је да побегне али игуман му је махнуо руком он прилази и одмах се правда – заболела ме глава, па сам изашао на ваздух – зар ти нико није дао таблету? – нико уствари, нисам ни тражио – иди, нека ти дају таблету и одмори се он крену, па застаде сети се да треба да узме благослов врати се и затражи благослов сада су почеле мисли да га море: слагао је, одбио је да ради у кухи- њи, сада ће га баш заболети глава пред вечеру игуман је питао кувара овај му је говорио тихо и као да се сти- ди, све погледајући на непослушног искушеника онда је игуман позвао искушеника и питао га да ли му је пре- стала главобоља пошто је вечера била постављена, игуман је благословио трпезу и рекао једном од монаха да ста- ви на тањир комад хлеба и однесе га искушенику и каже му да то у дворишту поједе искушеник је био згранут, погледао је у игумана и изашао напоље кад је после вечере игуман ишао ка манастирској цркви, искушеник је смо- гао снаге да га заустави и упита: – зашто само комад хлеба? – спаситељ наш је рекао: волу који врше не завезуј уста, и: радник је достојан своје плате (1 тим 5, 18) aко неко неће да ради, нека и не једе (2 сол 3, 10) зато су радници достојни вечере ипак, ми просјацима и варали- цама снисходимо и никад им не ускра- ћујемо хлеб насушни m ауторка је вероучитељ при цркви вазнесења господњег у жаркову 46 l православни мисионар l 5/2010 песнички станује човек три сијалице т ри сијалице су постављене тако да формирају троугао свака од њих може бити укључена или искључена, и свака функ- ционише по наредном правилу: 1 ако су њене суседне сијалице у међу- собно супротном стању, дата сијалица ће остати у истом стању у коме је била 2 ако су њене суседне сијалице међу- собно у истом стању, дата сијалица ће своје стање променити ако ниједна околна сијалица није укљу- чена, она ће се укључити ако су обе суседне сијалице укључене, она ће се искључити а ако је једна сијалица укљу- чена, а друга искључена, онда ће сијалица остати у истом стању нека почетно стање буде да су две сија- лице укључене, а једна искључена две сијалице које су укључене ће остати у истом стању јер су и једној и другој сусед- не сијалице у супротном стању сијалица која је искључена ће се укључити због другог правила, које каже да треба да промени своје стање ако су њене суседне сијалице у међусобно истом стању после првог периода све три сијалице ће бити укључене у наредном тренутку због дру- гог правила све три ће се искључити пошто су сада све искључене, у наредној итерацији ће се све укључити и тако редом оформиће се константно светлу- цајуће стање, у коме се све три сијалице синхронизовано укључују и искључују – добиће се групна осцилација ово понашање не зависи од почетног стања какво год почетно стање било, сијалице ће доспети у стање у коме се све синхронизовано укључују и искључују синхронизовано понашање сијалице је феномен који је настао као продукт сваке сијалице, али то понашање није својство сваке појединачне сијалице скуп од три сијалице има квалитативно другачије својство од сваке сијалице појединачно синхронизовано светлуцање није особи- на сваке појединачне сијалице, већ је то особина која постоји само на нивоу групе сијалица свака појединачна сијалица у синхронизованој групи добија додатни малиша пушоња септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 47 квалитет, а то је особина да светли син- хронизовано ово се дешава и у људским заједница- ма заједница је сачињена од људи људи који се понашају синхронизовано, као сијалице, чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи личности у заједници добијају својства које нема ниједан члан заједнице понаособ та заједница је сачињена од људи, али и људи су сачињени од заједнице човек без заједнице је осиромашени човек, човек који нема квалитете које може имати у заједници али човек мора поступати синхронизовано да би заједница имала квалитет, тј својство које нико сам за себе нема без те синхронизованости, другим речима – без доброте, нема ни квалитета у заједници, као што у скупу од три сијалице без синхронизовања нема заједничких осцилација а када нема ква- литета, онда ни појединац нема особине које може имати у заједници он нема особине које му може дати заједница човеку без заједнице фали квалитет који му она даје а тај квалитет није само нешто што долази као додатак биолошком животу јединке тај квалитет чини да живот живи, да живот постоји питање како је, којим се суседи међусобно поздрављају, јесте пита- ње о квалитету на то питање се одговара са: „добро је“ тај одговор је одговор о ква- литету човек одговара и каже да је добар живот, да је благ живот човеку без заједнице фали доброта живота, њему фали добробиће он без заједнице и није прави човек јер нема квалитет који га основно чини човеком а тај квалитет јесте онај други који га пита и за кога се он пита – онај други члан заједнице, који чини да он постоји и на крају, или на почетку, њему фали онај први који чини да постоји онај дру- ги, а који чини да он постоји заједница се на грчком језику каже εκκλησία што је у светом писму технички термин, који се на српски језик преводи речју црква - човек без цркве је осиромашни човек, човек без правог живота m људи који се понашају синхронизовано, као сијалице,чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи 48 l православни мисионар l 5/2010 подршка православних особама са инвалидитетом п рема подацима светске здрав- ствене организације, у србији живи око 500000 особа са неким видом инвалидитета њихов положај је веома тежак особе са инвалидитетом су веома често искључене из бројних сфера и сегмената нашег друштва – запослења, политике, културе, образовања, они живе у атмосфери дискриминације, која је најчешће последица недостатка едукације, предрасуда и незнања особа без инвали- дитета, као и општег економског стања један од императива и основа солидарно- сти јесте да јаки помажу слабог друштво солидарности мора да помогне онима којима је то потребно да би се лични недостаци до извесне мере компензовали православнa ангажованост на друштве- ном плану треба да допринесе актуелиза- цији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај читаво друштво је дужно отворити своја врата стварајући услове у којима ће се овим људима омогућити једнако и равноправно учешће у духовном, културном, политич- ком, социјалном и економском животу то није могуће остварити преко ноћи, већ је потребно време и саборни рад свих нас, а не само оних који се овом проблематиком баве професионално неопходно је ради- ти на широкој едукацији целокупног нашег становништва, као и релевантних друштвено-политичких фактора, од којих често и зависи доношење бројних одлука ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета нарочито је важно борити се против свих облика предрасуда, према којима се ови први доживаљавају као „проклете“ и „обележене“ особе један од видова борбе против оваквих и слич- них предрасуда јесте и заједничко васпи- тање и образовање у породици, пред- православнa ангажованост на друштвеном плану треба да допринесе актуелизацији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај владимир марјановић друштвена одговорност хришћана септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 49 школским и школским установама осно- ву таквог васпитања треба да чини дожи- вљавање заједничког живота и потреба деце са инвалидитетом и деце без инва- лидитета веома је важно људима са посебним потребама створити услове за остварива- ње права на рад само један од практичних проблема и баријера са којима се сусрећу особе са инвалидитетом јесте кретање наша сре- дина и наше окружење треба да им омо- гуће што лакшу мобилност у овом прав- цу се већ чине одређени напори и изве- сног помака има, али је неопходно још пуно радити у урбанистичким планови- ма и пројектима за изградњу станова и других објеката треба инсистирати на решењима која не подразумевају физичке баријере које онемогућавају кретање пажњу не треба посвећивати само физичким условима рада, праведној плати, уклањању предрасуда и баријера, већ и емотивном животу ових људи без љубави према хендикепираним осо- бама није могуће решити њихове егзистенцијалне проблеме, омогу- ћити им интег- рацију у дру- штво и прак- тично реали- зовати њихова неотуђива права, која им, као и свим људима, апсолутно припадају! m ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета 50 l православни мисионар l 5/2010 понедељак 2642010год п б д б браћо, ово је први понедељак у заједници, а можда и у животу, да ми је био леп увек ми је понедељак био мучан, ваљда зато што је представљао почетак радне недеље када боље размислим, видим да нисам изградио добар однос према раду пре ми је посао био само сред- ство преко којег ћу доћи до дроге сам рад ме никада није испуњавао мислим, у нормалним околностима, земља живих победити своју површност земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 51 јер кад сам био дрогиран могао сам ради- ти било шта у задње време покушавам изменити тај однос покушавам да ужи- вам у свакој обавези и послу који радим видим како се кроз посао суочавам са самим собом и својим односом према животу покушавам победити своју повр- шност и незаинтересованост није увек лако јер је то вероватно укорењено дубо- ко у мени али ћу се искрено потрудити осећам да овај пут стварно имам воље и снаге за то имам осећај да сам тек сада сазрео и да ми тек предстоје највеће победе желим да видим и и т и да се мало одморим од овог темпа и то је буквално све мислим да имам неки мали страх од сусрета са спољним светом од тога ко сам уствари ја у односу на спољни свет и оне у њему ово ће бити први пут после двадесетак година да сам оволико дуго „чист“ годинама сам се дрогирао и буквално одрастао и формирао се кроз дрогу овде сада када размишљам о себи знам да сам м к, да сам из сомбора, да сам се дрогирао 14 година и да имам жену и дете али ко сам ја после свих тих година и после овога овде? мислим да ће ми бити јако чудно да се сретнем са њима нормалан осећам као да сам се пробудио из коме и сазнао да имам жену и дете и неки живот иза себе боже, помози ми, молим те! христос васкрсе! мисао дана: мудрост гле, истину љубиш, и јављаш ми непо- знаности и тајне мудрости твоје 52 l православни мисионар l 5/2010 људска права и православље н аше време, поред осталог, карак- терише и стално потенцирање људских права, посебно у кон- тексту мањинских групација шта о људ- ским правима каже најважнија књига – јеванђеље и какав нам пример у том погледу даје сâм господ исус христос? код оснивача хришћанске вере, наиме, приметно је потпуно поштовање туђе сло- боде као једног од најзначајнијих дарова божијих, а који је уско повезан са терми- ном којим се бавимо када исцељује боле- сне и немоћне, они га по правилу питају за исцељење, а слепога, на пример, пита шта да уради за њега када ученицима говори о одрицању и крсту, он наглашава избор човека почињући реченицу са ’ко жели да ме следи’ за господа слободно можемо рећи да се понашао потпуно у складу са данас толико медијски присутним конвен- цијама о људским правима данас се најче- шће се помињу верска и национална пра- ва, право на политичко опредељење, на приватност, а од скора све чешће и право на сексуалну оријентацију не можемо порицати вредност разних конвенција које се баве овом тематиком, мада би у неким случајевима било мудрије послушати савет св ап павла, који у посланици коринћанима каже да му је све слободно, али није све на корист постоје и права која се нигде и никада не наводе, а од суштинског су значаја за сваког човека – то су право човека на живот и право на истину вероватно нико неће порећи да је право на живот најо- сновније и најважније право за свакога, далеко важније од свих горепоменутих поставља се питање зашто се онда то пра- во не потенцира као ова друга – с обзиром на, на пример, чињенице које се односе на број абортуса по различитим државама код нас се та бројка мери стотинама хиља- да, у братској русији милионима, у европ- ским земљама исто тако истини за вољу, тачно је да је слобода појединца пресудна, али је уједно тачно и да сваком појединцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу речи свештеник горан живковић друштвена одговорност хришћана јул/август 2010 l православни мисионар l 53 у појединим државама еу, махом оним са јаким римокатоличким утицајем, аборту- си су забрањени, али опет можемо рећи да се та тема ни приближно не третира сход- но њеном значају занимљив је у овом контексту случај који се аутору текста десио на интернету: када је, учествујући на једном световном форуму, поставио веома потресне фотографије појединих абортуса, администратор тог форума их је за трен ока избрисао указујући да је пору- ка узнемирујућа за чланове значи да је само то важно, а животи нерођене деце са снимака су потпуно неважни? слободно се може рећи да је овде цинизам, и то кур- тоазан, доведен до савршенства са друге стране, људско право на исти- ну је далеко потцењеније – оно се скоро нигде и не помиње као било какво право то једно од најпотцењенијих права данас ми који знамо ко је пут, истина и живот разумемо шта то у суштини значи – то значи да су зидари презрели камен који је глава од угла као што је биљки – сем воде и земље – неопходан и ваздух да би могла да живи, тако је и човеку – сем воде и хра- не – потребна истина да му буде неопхо- дан руководитељ у лавиринту званом живот можда је грешка што се многи пилатовски питају шта је истина долазећи тако до неуспешног духовног лутања, а затим и рела- тивизовања тог битног појма – уместо да се питају ко је истина иако се дух свети као дух исти- не доказује из века у век свакоме ономе ко то жели да види и иако јасно сведочи да је исус син божији јединородни који је осно- вао своју вечну цркву православну, чињеница да већина људи не живи и дише литургијски сведочи о томе да та већина ово право није остварила тачно је да је слобода појединца пресуд- на, али је уједно тачно и да сваком поје- динцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу те речи не улазећи у то ко је крив или одговоран, оно што се са пуном сигурношћу може констатовати јесте да право на истину данас није довољно пружено људима, а о њему се нимало не брину ни крајње лице- мерни тзв борци за људска права са дру- ге стране, на нама православним хришћа- нима, који би требало да будемо со свету, стоји одговорност сведочења истине на нашим често слабашним плећима неки медији су нам свима на располагању (интернет, на пример), тако да нећемо имати оправдања ако занемаримо овај свети задатак m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 54 l православни мисионар l 5/2010 криза духовног живота када би се правила ранг листа нај- фреквентнијих тема у верској или црквеној публицистици, при самом врху би се налазиле теме које се односе на екуменизам, реформу литур- гије и литургијског живота, историју цркве, актуелна дешавања у православ- ним црквама, не потцењујемо значај наведених тема, али се чини да је све мање текстова који се односе на оно што је најважније и суштинско за спасење – на духовни живот стиче се утисак да се на спасење све више гледа као на спон- тан и механички процес, који произила- зи из саме припадности цркви, литур- гијској заједници или учествовању у светим тајнама, а да све оно што се тиче замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посвећености и предано- сти, горућег срца и бого- тражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? виктор вицановић живот у христу септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 55 подвижничког живота, опитног и духов- ног, премешта у други план као апстракт- но, неухватљиво и (интра)субјективно, а можда и анахроно зато се са правом постављају питања: замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посве- ћености и преданости, горућег срца и боготражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? могу се навести многи разлози за осеку духовности – секуларни дух (који све више прожима црквени живот), недоста- так значајних духовника, брзина и повр- шност (као доминантне одреднице савре- меног начина живота), превелико снисхо- ђење и прављење компромиса који се односе на живот и дисциплину хришћана, неспремност свештенослужитеља да раде на себи и да сами духовно напредују, противаргумент за наведене констата- ције полази од тога да је духовни живот сваког верника његова лична ствар, да произилази из његове вере и личних склоности, односно при- роде његове личности због тога свака гене- рализација и навође- ње уопштених закључака могу створити нетачну слику о реалном ста- њу духовни живот верника, са овог ста- новишта, представља искључиво индивиду- ални однос према богу и цркви, и не може се генерализовати овај аргумент има своју оправданост и начелну прихватљивост, али ако се у обзир узму контекст у коме живи- мо и објективни показатељи укупног вер- ског живота, проблем се са индивидуал- ног подиже на ниво општег када говоримо о објективним показате- љима недовољне присутности духовног живота, мислимо пре свега на број од 3 до 5% од декларисаних верника који су редовно присутни на недељним и пра- зничним литургијама, површне и рутин- ске исповести уочи причешћа, недостатак искусних духовника и, самим тим, ускра- ћеност за духовно руковођење и духовне разговоре, све мање духовних лица која својим подвижничким животом стичу смирење, чије плодове могу да поделе са другима, и, као што смо на почетку наве- ли, заокупљеност мање важним темама у односу на спасење и обожење верника важно је, такође, јасно и прецизно дефинисати садржај појма „духовни живот“ много се говори о разним „духов- ностима“, тако да ова важна категорија добија све више једно расплинуто, магло- вито и широко значење шта је духовни живот? можда је најкра- ће и најпрецизније одређење дао свети серафим саровски када је рекао да је сми- сао хришћанског живота у задобијању благодати духа светог духовни живот, дакле, јесте присутност и дело- вање духа светог како у животу сваког верујућег човека, тако и у животу цркве у целини али како знати да је у пита- њу благодат духа све- тог? 56 l православни мисионар l 5/2010 који су плодови присуства и благодати духа светог? одговор налазимо код апо- стола павла: а плод духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, добро- та, вера, кротост, уздржање (гал 5, 22) до наведених плодова се не долази спонтано нити се они механички утискују у душу верника потребна је синергија бога и човека човек, с једне стране, мора да препозна кад, где и колико одступа од принципа и дарова духа светог, које исти- че апостол павле, и да затим предузме све оно што стоји до њега да своје слабости и мане трудом и подвигом превазиђе божи- ја благодат је, са друге стране, ту да малом и немоћном човеку помогне у тој тешкој борби са самим собом – човек не би ни могао да победи себе без божије помоћи у пракси је потребно и треће лице – у виду духовника, старца или брата у хри- сту – које би својим искуством и знањем помогло вернику у препознавању и пре- вазилажењу искушења духовно руковође- ње је увек било стуб духовног живота, а данас оно постаје најслабија карика већи- на верника жели да испуни само споља- шње и формалне „обавезе“ – да прослави крсну славу, да се неколико пута годишње причести, да се тада исповеди (мада „нема шта да исповеди“ јер никога нису убили, нису украли, ), да повремено недељом или празником оде у цркву, да приложи симболичан прилог, они су тиме задо- вољни и мисле за себе да су велики верни- ци не занима их да преиспитају себе – да ли су показали дуготрпљење, благост, уздржање, кротост, све оне врлине које септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 57 наводи апостол павле, да ли у њима има плодова духа светог, која врста мотива- ције покреће њихово понашање (инстик- ти, интереси или љубав ка христу), како одолевати искушењима, како постићи унутрашњи мир, како се молити богу, како не понављати исте грехе, како опра- штати, подужи је списак ових духовних тема, али оне све мање занимају вернике, али и пастире неко ће приметити да у речима апосто- ла павла које смо навели има превише психолошких категорија које се могу сре- сти и код особа које нису хришћани (атеи- сти, будисти), тако да оне нису differentia specifica хришћанске духовности можда је то, и то само делимично тачно, али поред споменутих критеријума духовно- сти постоје и друге одреднице које изра- жавају специфичан однос верника према христу, који се не може наћи ни у једној религији тако свети максим исповедник каже: родивши се једном заувек у телу, слово божије се из човекољубља непреста- но рађа у духу у онима који желе и он постаје младенац, обликујући се у њима помоћу врлина и открива се онолико колико зна да може да га смести у себе онај који га прима суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог – сједињујући се са христом у светим тај- нама уз упоредно молитвено живљење и испуњавање његових заповести када би ово за пастире и вернике свагда било прио- ритет, духовни живот не би замирао нити би прелазио у пуку форму или ритуал m суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог 58 l православни мисионар l 5/2010 светоандрејевска нада у име оца, и сина и светога духа! жено, ослобођена си од немоћи своје (лк 13, 12) – одјекују ове речи господа сведр- житеља, исцелитеља душа и тела наших остављају нас вечито задивљеним резо- лутни и непоколебиви неконформизам христов и његова решеност да не допу- сти да му периферно замагљује бистрину погледа на саму суштину свега што нас окружује не подлеже он и не поводи се за фор- мама и испразноме и бездушноме држа- њу слова закона и обоготворавању про- писа, који и дан данас кане да у душама многих заузму место онога којему би требало да нас приводе слепо држање дана суботњега, без обзира на потребе и страдања ближњих, удаљавају нас, заправо, од христа, који нам за узор препоручује милостивога самарјанина, а не наопако и формали- стичко фарисејско „ревновање“ кад бисте, пак, знали шта је то: милост хоћу, а не жртвоприношење, не бисте осу- ђивали невине јер је син човјечији госпо- дар и суботе (мт 12, 7–8) једина жртва достојна љубави божије јесу срца наша и љубав, која у слободи дела зато нам је један од непогрешивих и поузданих путовођа на овоме путу само- жртвене христолике љубави управо и свети апостол андреј првозвани! благочестиви муж овај, ваистину, први међу првима даде благопријатан и мужа- ствен одговор на најнечувенији позив, којега људска уста икада изговорише: хај- дете за мном и учинићу вас ловцима људи (мт 4, 19) и сâм неразмрсиво заплетен у мрежу љубави господње, он стамено корачаше за учитељем својим од тога тре- на, па све до христоподобне блажене и крсно-васкрсне кончине своје – од руке оних који га распеше мислећи да богу слу- жбу чине (јн 16, 2) и који претпоставише сопствене пролазне норме и трулежне прописе самоме логосу, ономе који дарује смисао свакоме делу и покрету људскоме лишени логоса, лишени спремности да положе живот свој за ближње своје (јн 15, 13), а обремењени фанатичним тумаче- ниједнога тренутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино христа у центар живота својих! ђакон ненад м јовановић беседа септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 59 њем и држањем закона, које обоготвори- ше, одсекоше се и од самога потенцијала за богопознање и богосозерцање, па самим тим и за спасење управо у посне дане ове не дозволимо себи да од дрвета не видимо шуму! не допустимо себи да – загњуривши се у формалистичко и бесплодно тумачење и бескрајно надмудривање око слова типика, канона и догми – обневидимо за сагледава- ње христа у свакоме од најмање браће (мт 25, 40) њего- ве, тј у свакој непо- новивој личности, као живој икони божијој ниједнога тре- нутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино хри- ста у центар живота својих! будући со свету (мт 5, 13) и будући позвани да проносимо нетварну таворску светлост, већ овде и сада пробудимо у себи и другима наду на живот вечни – наду, која је дело љубави у слободи, а не у око- релости срца, неспремнога да се принесе на жртву огњену за угодни мирис господу (бр 28, 6), благоухану жртву на добробит заједнице – ближњих својих ускликнимо вери, нади и љубави и ми са првом и најизабранијом породицом српском, која прославља управо првозва- нога андреја! приковавши сами себе на андрејевски крст саможртвене непоко- лебовости и ревности за љубав, ускликнимо, дакле, једногласно са српским краљевским домом кара- ђорђевића: бо г ми је прва нада! сада и увек и у све векове амин беседа одржана на светој литургији о св ап андреју првозваноме, 30 новембра (13 децембра) 2009 године господње у београдскоме храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 60 l православни мисионар l 5/2010 форум је код старих био место оку- пљања и израз политичке слобо- де, судске власти и место за трго- вину настанком империја, форуми улазе у регресију и постају својеврсне пијаце, а политичке и судске функције прелазе у велелепне зграде – симболе изгубљене слободе власт почиње да се врши иза кулиса и завеса, далеко од погледа и уче- шћа народа данас форуми поново живе – развије- нији него икада сада у урвинама вирту- елног света, поново су постали попришта сусрета мишљења и идеја интернет је скратио растојања, тако да данас нема превелике дистанце за било кога ко жели да се суочи са идејама других или, пак, да друге суочи са својим идејама тако смо, мада у измењеној форми, сведоци и уче- сници процеса у коме је наново оживела древна светиња слободе мишљења свако равноправно може да изнесе своје идеје и да због њих буде похваљен или исмејан има оних који само читају, други скрива- ју своје идентитете, а трећи преузимају пуну одговорност за све што напишу како црква треба да гледа на ову поја- ву? две најзнаменитије „форумске“ бесе- де у светом писму свакако су беседа све- тог архиђакона стефана на тргу („фору- му“) у јерусалиму и светог апостола павла на атинском ареопагу познати лукрецијев стих има својеврсни одјек у беседи светог архиђакона стефана, запи- саноj у делима апостолским: али свеви- шњи не живи у рукотвореним храмовима (дап, 7, 48–50) после ове беседе архиђа- кон стефан је пострадао од руку својих сународника поставши првомученик христове цркве мученичком пострада- њу светог стефана лично је присуствовао и млади савле, који је чак и причувао огртаче неких „сведока“ (тј припадника мисија у савременом свету андреј протић христова црква и нови комуникациони системи савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учинити свецелосни подвиг ка богу као живоносном извору септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 61 руље за линчовање) када је, знатно касније, већ као апостол павле, на атин- ском ареопагу држао проповед незнабо- шцима, светитељ се вероватно сетио и стефанове беседе поновивши у својој беседи „непознатом богу“ стефанове речи да бог не живи у рукотвореним хра- мовима (дап 17, 22–31) спој римског и јеврејског у апостолу павлу био је и обележје читаве његове мисије – сматран је „апостолом многобо- жаца“ и његова ревност у ширењу вере у христа распетога, јудејцима саблазан, а јелинима лудост (1 кор 1, 23) довела је до извесних неспоразума са другим апосто- лима, који су морали бити разрешени на апостолском сабору у јерусалиму око 50 године после христа (дап 15–30 и гал 2, 1–21) успех мисије међу многобошцима зависио је од знатно флексибилнијег читања јудејског закона, а нарочито про- писа о обрезању, који су од нове вере одбијали многе нејевреје на овом сабору апостол павле је дао веома одлучно тума- чење старозаветних прописа, које је, након тога, постало и саборни став хри- стове цркве (изражен и кроз икону брат- ског загрљаја апостола петра и павла) па зар и у данашњем постсекуларном и репаганизованом свету богочовек хри- стос опет није постао онај непознати бог о коме је проповедао свети павле? да ли у свим њуејџерским „верзијама“ христа душа која чезне за извором „живе воде“ може да „препозна“ оног једног и јединог богочовека христа и спасоносну заједни- цу његовог тела и истине? непорецива је чињеница да црква хри- стова идејно и духовно никада није стаг- нирала и да се вазда прилагођавала свету, али не да би се свету покоравала (што су биле оптужбе свих консервативаца свих времена), већ да би свет спасавала и узносила ка царству пресвете тројице кроз бескрвну евхаристијску жртву – сабрање свих оних који својим интелек- свети апостол павле проповеда у атини, слика из 1515 године, victoria and albert museum, лондон мисија у савременом свету 62 l православни мисионар l 5/2010 туално-духовним потенцијалом може допринети, оставити духовни печат на плану цркве- ног етоса и литургијског живо- та тако показујемо да креатив- ност суштински извире из сло- боде као иконе божије у нама (1 мој 26–28), а која се оства- рује једино кроз активан однос љубави и служења богу и бли- жњима црква данас нема „луксуз“ да учини отклон од урвина интернета – не у времену када нашу децу преко истог регрутују сатанисти и наводе на криминал; не у времену када разни вукови у јагњећим образинама сведоче своју „истину“ христовог јеванђеља, у име ког позивају чак и на проституцију и наркоманију; не у времену када је инфор- мација толико да су се претвориле у дез- информације као што је некада свети архиђакон стефан посведочио истину својој јудејској браћи – и због тих својих „новотарија“ пострадао – и као што је свети павле незнабошцима посведочио истину васкрсења христовог и био због тога делимично извргнут и руглу – и данас је пред црквом изазов да своје овце пошаље међу вукове савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учини- ти свецелосни подвиг ка богу као живо- носном извору то је један од примарних задатака црква већ јесте присутна на интернету јер су ту присутни неки њени чланови – посебно млади, који су будућ- ност зато је највећа православна патријар- шија нашега доба прва и дала свој сабор- ни одговор на изазове технотронског и постглобалног доба (код нас објављене у књизи основи социјалне концепције руске православне цркве) из истог разлога је и патријарх рпц кирил позвао на актив- није мисионарење преко интернета не робујући околностима света који сав у злу лежи, група клирика, богослова и лаика ушла је у заједнички подухват изградње православних мисионарских форума попут верујем и живе речи утехе, који рад са благословом надлежних архи- јереја схватају пре свега схватају одговор- ност, а не као привилегију циљ нам је да, у мери сопствених могућности, пратимо све актуалне теме и покушамо да форму- лишемо одговоре у духу православног и светоотачког предања отворени смо и спремни за сваку врсту конструктивног дијалога зарад мисије и сведочења истине живота у господу христу, а сведоци тога су многобројни наши чланови – пријате- љи, који примећују да нам је свима заиста добро овде бити (мт 17, 4) m аутор је један од администратора хришћанског портала поуке (wwwpoukeorg) и форума живе речи утехе септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла октоберфест п ре неколико година сам био у минхену годину – две пре тога сам био и неколико пута у бер- лину када сам први пут путовао у бер- лин, очекивао сам немачку на какву смо навикли из гастарбајтерских прича: тро- тоари као под конац, можеш да једеш са асфалта и сл био сам зачуђен када сам открио град који ни по чему не сличи месту какво сам замишљао и то зачуђен у најпозитивнијем смислу минхен, а нарочито оближњи фрајзинг (а изгледа и цела баварска), у потпуности одговарају поменутим очекивањима све је у готово савршеном реду – од шарана у некаквој речици у фрајзингу које можеш да посматраш и храниш са моста, до главног трга у минхену но, зашто говорим о овоме? зар тема овог броја није монаштво? управо зато што је тема монаштво јер реч минхен долази од речи монах на грбу овог града је управо монах, бенедик- тинац рекао бих а фрајзинг? е, па то је старо епископско седиште, град са огром- ним манастиром у центру или, боље, на врху, негде из осмог века, са гробовима игумана и епископа из истог периода неколико стотина година пре оног време- на које пословично описујемо са „шваба глоц, србин боц“ изгледа да постоји неки проблем са овом „изреком“, да не кажем предрасудом? или можда не, пошто поред свих тих материјалних и писаних трагова свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 5/2010 културе виљушке заиста нисам видео можда онда боцкање виљушкама долази након што се, рецимо, реши проблем уни- верзалија уствари, мислим да како они који су боцкали виљушкама, тако и они који су исту ствар радили мање суптил- ним методама нису много марили за уни- верзалије или ареопагитске списе а и обратно оно што је након свега овога зачуђујуће јесте то што је присуство монаштва у овој некада монашкој земљи данас највидљи- вије у, веровали или не, производњи пива наиме, готово свако пиво у називу има некакве везе са калуђерима: августинер, пауланер, францисканер, данас је асо- цијација на францисканце весели калуђер попут фра-така са етикете за пиво, а не, рецимо, св франциско а за то су „крива“ сама браћа чини ми се да је кључ- но питање смисла постојања монашког реда у цркви питање начина његовог присуства у животу цркве, његове видљи- вости и ту је некако најбоље прибећи оној дијалектици која лежи у основи сваке добре теологије да би било истински при- сутно, монаштво не треба и не сме да буде нарочито „видљиво“ јер видљивост га води директно у ком- промитовање, директно и без околишања у срце света, од кога оно жели да се спаси ако тим путем крене, оно губи себе, али, што је погубније, губи и црква јер се она у свом историјском ходу последњих 1500 година готово недвојиво везала за њега то се изгледа догодило на западу, и због тога су данас прве асоцијације на помен монаштва фра так (уколико смо доброна- мерни) или онај фини томас де торквема- да (уколико су нам намере мало „злоче- стије“) да се ово поправи, потребно је много више труда него да се просто крене „из почетка“ m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... и хри- шћанском етосу, али то научено треба правилно и смирено практиковати, а не „наученим“ уздизати себе изнад других уласком у цркву сваки човек почиње да живи монашки, превазилази патњу и страдање схватајући њихову смисле- ност, и улази у „радост свога господа“ излазак у освит недељног дана, у срета- ње христу који ће донети васкрсење и вечни живот као победу над смрћу, јесу циљ и смисао хришћанског живота подједнако за лаика као и за монаха m 44 l православни мисионар l 5/2010 разговор са богом – мора ли се баш сваког јутра молити богу? – а треба ли сваког јутра рећи ком- шији: „добро јутро“? – треба ако си лепо васпитан – ето, сам си одговорио али, уз то, поред јутарњег поздрава, са комшијом понекад треба и поразговарати, дуже или краће, зависно од обавеза, па и позвати га у своју кућу на „чашицу раз- говора“ ето, тако и са богом – сваког јутра и вечери да не треба, зашто би, уопште, постојало монаштво? а они друге обавезе и немају него да се дано- ноћно обраћају богу и да са њим дуго, дуго разговарају: о себи, о нама и о целом свету они се залажу за нас код бога јер имају велику слободу пред њим, јер су богу приложили своје животе монаси су пример најлепшег васпитања на земљи ко за живота сво- га себи приушти овакво васпитање, тај ће после своје смрти благовати у ствар- ној лепоти уистину се целог свог живо- та васпитавамо за ту лепоту одричући се ружноће (греха) искушеник у манастиру је искушеник игуман је поделио задужења – послушања иску- шеника је допало да помаже у кухињи, да љушти кромпир после краћег вре- мена он негодује: – ма, не могу ја ово да радим! (пауза чека реакцију сви ћуте и раде) нисам навикао (оставља нож) ја нећу више да радим (опет чека да му неко нешто одговори) има ли нешто друго? (сви ћуте) па, реците ми нешто! зашто само ћутите? онда му кувар одговара: – од нас ниси добио задужење, него од игумана ми немамо право да се мешамо размишљања у тишини радмила грујић септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а – а где је игуман? – и он је на послушању – па, шта ради? – копа виноград – идем код њега одлази затиче игумана на камену, црвеног у лицу и знојавог, како отире зној са чела кад га је видео, хтео је да побегне али игуман му је махнуо руком он прилази и одмах се правда – заболела ме глава, па сам изашао на ваздух – зар ти нико није дао таблету? – нико уствари, нисам ни тражио – иди, нека ти дају таблету и одмори се он крену, па застаде сети се да треба да узме благослов врати се и затражи благослов сада су почеле мисли да га море: слагао је, одбио је да ради у кухи- њи, сада ће га баш заболети глава пред вечеру игуман је питао кувара овај му је говорио тихо и као да се сти- ди, све погледајући на непослушног искушеника онда је игуман позвао искушеника и питао га да ли му је пре- стала главобоља пошто је вечера била постављена, игуман је благословио трпезу и рекао једном од монаха да ста- ви на тањир комад хлеба и однесе га искушенику и каже му да то у дворишту поједе искушеник је био згранут, погледао је у игумана и изашао напоље кад је после вечере игуман ишао ка манастирској цркви, искушеник је смо- гао снаге да га заустави и упита: – зашто само комад хлеба? – спаситељ наш је рекао: волу који врше не завезуј уста, и: радник је достојан своје плате (1 тим 5, 18) aко неко неће да ради, нека и не једе (2 сол 3, 10) зато су радници достојни вечере ипак, ми просјацима и варали- цама снисходимо и никад им не ускра- ћујемо хлеб насушни m ауторка је вероучитељ при цркви вазнесења господњег у жаркову 46 l православни мисионар l 5/2010 песнички станује човек три сијалице т ри сијалице су постављене тако да формирају троугао свака од њих може бити укључена или искључена, и свака функ- ционише по наредном правилу: 1 ако су њене суседне сијалице у међу- собно супротном стању, дата сијалица ће остати у истом стању у коме је била 2 ако су њене суседне сијалице међу- собно у истом стању, дата сијалица ће своје стање променити ако ниједна околна сијалица није укљу- чена, она ће се укључити ако су обе суседне сијалице укључене, она ће се искључити а ако је једна сијалица укљу- чена, а друга искључена, онда ће сијалица остати у истом стању нека почетно стање буде да су две сија- лице укључене, а једна искључена две сијалице које су укључене ће остати у истом стању јер су и једној и другој сусед- не сијалице у супротном стању сијалица која је искључена ће се укључити због другог правила, које каже да треба да промени своје стање ако су њене суседне сијалице у међусобно истом стању после првог периода све три сијалице ће бити укључене у наредном тренутку због дру- гог правила све три ће се искључити пошто су сада све искључене, у наредној итерацији ће се све укључити и тако редом оформиће се константно светлу- цајуће стање, у коме се све три сијалице синхронизовано укључују и искључују – добиће се групна осцилација ово понашање не зависи од почетног стања какво год почетно стање било, сијалице ће доспети у стање у коме се све синхронизовано укључују и искључују синхронизовано понашање сијалице је феномен који је настао као продукт сваке сијалице, али то понашање није својство сваке појединачне сијалице скуп од три сијалице има квалитативно другачије својство од сваке сијалице појединачно синхронизовано светлуцање није особи- на сваке појединачне сијалице, већ је то особина која постоји само на нивоу групе сијалица свака појединачна сијалица у синхронизованој групи добија додатни малиша пушоња септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 47 квалитет, а то је особина да светли син- хронизовано ово се дешава и у људским заједница- ма заједница је сачињена од људи људи који се понашају синхронизовано, као сијалице, чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи личности у заједници добијају својства које нема ниједан члан заједнице понаособ та заједница је сачињена од људи, али и људи су сачињени од заједнице човек без заједнице је осиромашени човек, човек који нема квалитете које може имати у заједници али човек мора поступати синхронизовано да би заједница имала квалитет, тј својство које нико сам за себе нема без те синхронизованости, другим речима – без доброте, нема ни квалитета у заједници, као што у скупу од три сијалице без синхронизовања нема заједничких осцилација а када нема ква- литета, онда ни појединац нема особине које може имати у заједници он нема особине које му може дати заједница човеку без заједнице фали квалитет који му она даје а тај квалитет није само нешто што долази као додатак биолошком животу јединке тај квалитет чини да живот живи, да живот постоји питање како је, којим се суседи међусобно поздрављају, јесте пита- ње о квалитету на то питање се одговара са: „добро је“ тај одговор је одговор о ква- литету човек одговара и каже да је добар живот, да је благ живот човеку без заједнице фали доброта живота, њему фали добробиће он без заједнице и није прави човек јер нема квалитет који га основно чини човеком а тај квалитет јесте онај други који га пита и за кога се он пита – онај други члан заједнице, који чини да он постоји и на крају, или на почетку, њему фали онај први који чини да постоји онај дру- ги, а који чини да он постоји заједница се на грчком језику каже εκκλησία што је у светом писму технички термин, који се на српски језик преводи речју црква - човек без цркве је осиромашни човек, човек без правог живота m људи који се понашају синхронизовано, као сијалице,чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи 48 l православни мисионар l 5/2010 подршка православних особама са инвалидитетом п рема подацима светске здрав- ствене организације, у србији живи око 500000 особа са неким видом инвалидитета њихов положај је веома тежак особе са инвалидитетом су веома често искључене из бројних сфера и сегмената нашег друштва – запослења, политике, културе, образовања, они живе у атмосфери дискриминације, која је најчешће последица недостатка едукације, предрасуда и незнања особа без инвали- дитета, као и општег економског стања један од императива и основа солидарно- сти јесте да јаки помажу слабог друштво солидарности мора да помогне онима којима је то потребно да би се лични недостаци до извесне мере компензовали православнa ангажованост на друштве- ном плану треба да допринесе актуелиза- цији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај читаво друштво је дужно отворити своја врата стварајући услове у којима ће се овим људима омогућити једнако и равноправно учешће у духовном, културном, политич- ком, социјалном и економском животу то није могуће остварити преко ноћи, већ је потребно време и саборни рад свих нас, а не само оних који се овом проблематиком баве професионално неопходно је ради- ти на широкој едукацији целокупног нашег становништва, као и релевантних друштвено-политичких фактора, од којих често и зависи доношење бројних одлука ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета нарочито је важно борити се против свих облика предрасуда, према којима се ови први доживаљавају као „проклете“ и „обележене“ особе један од видова борбе против оваквих и слич- них предрасуда јесте и заједничко васпи- тање и образовање у породици, пред- православнa ангажованост на друштвеном плану треба да допринесе актуелизацији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај владимир марјановић друштвена одговорност хришћана септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 49 школским и школским установама осно- ву таквог васпитања треба да чини дожи- вљавање заједничког живота и потреба деце са инвалидитетом и деце без инва- лидитета веома је важно људима са посебним потребама створити услове за остварива- ње права на рад само један од практичних проблема и баријера са којима се сусрећу особе са инвалидитетом јесте кретање наша сре- дина и наше окружење треба да им омо- гуће што лакшу мобилност у овом прав- цу се већ чине одређени напори и изве- сног помака има, али је неопходно још пуно радити у урбанистичким планови- ма и пројектима за изградњу станова и других објеката треба инсистирати на решењима која не подразумевају физичке баријере које онемогућавају кретање пажњу не треба посвећивати само физичким условима рада, праведној плати, уклањању предрасуда и баријера, већ и емотивном животу ових људи без љубави према хендикепираним осо- бама није могуће решити њихове егзистенцијалне проблеме, омогу- ћити им интег- рацију у дру- штво и прак- тично реали- зовати њихова неотуђива права, која им, као и свим људима, апсолутно припадају! m ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета 50 l православни мисионар l 5/2010 понедељак 2642010год п б д б браћо, ово је први понедељак у заједници, а можда и у животу, да ми је био леп увек ми је понедељак био мучан, ваљда зато што је представљао почетак радне недеље када боље размислим, видим да нисам изградио добар однос према раду пре ми је посао био само сред- ство преко којег ћу доћи до дроге сам рад ме никада није испуњавао мислим, у нормалним околностима, земља живих победити своју површност земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 51 јер кад сам био дрогиран могао сам ради- ти било шта у задње време покушавам изменити тај однос покушавам да ужи- вам у свакој обавези и послу који радим видим како се кроз посао суочавам са самим собом и својим односом према животу покушавам победити своју повр- шност и незаинтересованост није увек лако јер је то вероватно укорењено дубо- ко у мени али ћу се искрено потрудити осећам да овај пут стварно имам воље и снаге за то имам осећај да сам тек сада сазрео и да ми тек предстоје највеће победе желим да видим и и т и да се мало одморим од овог темпа и то је буквално све мислим да имам неки мали страх од сусрета са спољним светом од тога ко сам уствари ја у односу на спољни свет и оне у њему ово ће бити први пут после двадесетак година да сам оволико дуго „чист“ годинама сам се дрогирао и буквално одрастао и формирао се кроз дрогу овде сада када размишљам о себи знам да сам м к, да сам из сомбора, да сам се дрогирао 14 година и да имам жену и дете али ко сам ја после свих тих година и после овога овде? мислим да ће ми бити јако чудно да се сретнем са њима нормалан осећам као да сам се пробудио из коме и сазнао да имам жену и дете и неки живот иза себе боже, помози ми, молим те! христос васкрсе! мисао дана: мудрост гле, истину љубиш, и јављаш ми непо- знаности и тајне мудрости твоје 52 l православни мисионар l 5/2010 људска права и православље н аше време, поред осталог, карак- терише и стално потенцирање људских права, посебно у кон- тексту мањинских групација шта о људ- ским правима каже најважнија књига – јеванђеље и какав нам пример у том погледу даје сâм господ исус христос? код оснивача хришћанске вере, наиме, приметно је потпуно поштовање туђе сло- боде као једног од најзначајнијих дарова божијих, а који је уско повезан са терми- ном којим се бавимо када исцељује боле- сне и немоћне, они га по правилу питају за исцељење, а слепога, на пример, пита шта да уради за њега када ученицима говори о одрицању и крсту, он наглашава избор човека почињући реченицу са ’ко жели да ме следи’ за господа слободно можемо рећи да се понашао потпуно у складу са данас толико медијски присутним конвен- цијама о људским правима данас се најче- шће се помињу верска и национална пра- ва, право на политичко опредељење, на приватност, а од скора све чешће и право на сексуалну оријентацију не можемо порицати вредност разних конвенција које се баве овом тематиком, мада би у неким случајевима било мудрије послушати савет св ап павла, који у посланици коринћанима каже да му је све слободно, али није све на корист постоје и права која се нигде и никада не наводе, а од суштинског су значаја за сваког човека – то су право човека на живот и право на истину вероватно нико неће порећи да је право на живот најо- сновније и најважније право за свакога, далеко важније од свих горепоменутих поставља се питање зашто се онда то пра- во не потенцира као ова друга – с обзиром на, на пример, чињенице које се односе на број абортуса по различитим државама код нас се та бројка мери стотинама хиља- да, у братској русији милионима, у европ- ским земљама исто тако истини за вољу, тачно је да је слобода појединца пресудна, али је уједно тачно и да сваком појединцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу речи свештеник горан живковић друштвена одговорност хришћана јул/август 2010 l православни мисионар l 53 у појединим државама еу, махом оним са јаким римокатоличким утицајем, аборту- си су забрањени, али опет можемо рећи да се та тема ни приближно не третира сход- но њеном значају занимљив је у овом контексту случај који се аутору текста десио на интернету: када је, учествујући на једном световном форуму, поставио веома потресне фотографије појединих абортуса, администратор тог форума их је за трен ока избрисао указујући да је пору- ка узнемирујућа за чланове значи да је само то важно, а животи нерођене деце са снимака су потпуно неважни? слободно се може рећи да је овде цинизам, и то кур- тоазан, доведен до савршенства са друге стране, људско право на исти- ну је далеко потцењеније – оно се скоро нигде и не помиње као било какво право то једно од најпотцењенијих права данас ми који знамо ко је пут, истина и живот разумемо шта то у суштини значи – то значи да су зидари презрели камен који је глава од угла као што је биљки – сем воде и земље – неопходан и ваздух да би могла да живи, тако је и човеку – сем воде и хра- не – потребна истина да му буде неопхо- дан руководитељ у лавиринту званом живот можда је грешка што се многи пилатовски питају шта је истина долазећи тако до неуспешног духовног лутања, а затим и рела- тивизовања тог битног појма – уместо да се питају ко је истина иако се дух свети као дух исти- не доказује из века у век свакоме ономе ко то жели да види и иако јасно сведочи да је исус син божији јединородни који је осно- вао своју вечну цркву православну, чињеница да већина људи не живи и дише литургијски сведочи о томе да та већина ово право није остварила тачно је да је слобода појединца пресуд- на, али је уједно тачно и да сваком поје- динцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу те речи не улазећи у то ко је крив или одговоран, оно што се са пуном сигурношћу може констатовати јесте да право на истину данас није довољно пружено људима, а о њему се нимало не брину ни крајње лице- мерни тзв борци за људска права са дру- ге стране, на нама православним хришћа- нима, који би требало да будемо со свету, стоји одговорност сведочења истине на нашим често слабашним плећима неки медији су нам свима на располагању (интернет, на пример), тако да нећемо имати оправдања ако занемаримо овај свети задатак m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 54 l православни мисионар l 5/2010 криза духовног живота када би се правила ранг листа нај- фреквентнијих тема у верској или црквеној публицистици, при самом врху би се налазиле теме које се односе на екуменизам, реформу литур- гије и литургијског живота, историју цркве, актуелна дешавања у православ- ним црквама, не потцењујемо значај наведених тема, али се чини да је све мање текстова који се односе на оно што је најважније и суштинско за спасење – на духовни живот стиче се утисак да се на спасење све више гледа као на спон- тан и механички процес, који произила- зи из саме припадности цркви, литур- гијској заједници или учествовању у светим тајнама, а да све оно што се тиче замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посвећености и предано- сти, горућег срца и бого- тражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? виктор вицановић живот у христу септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 55 подвижничког живота, опитног и духов- ног, премешта у други план као апстракт- но, неухватљиво и (интра)субјективно, а можда и анахроно зато се са правом постављају питања: замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посве- ћености и преданости, горућег срца и боготражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? могу се навести многи разлози за осеку духовности – секуларни дух (који све више прожима црквени живот), недоста- так значајних духовника, брзина и повр- шност (као доминантне одреднице савре- меног начина живота), превелико снисхо- ђење и прављење компромиса који се односе на живот и дисциплину хришћана, неспремност свештенослужитеља да раде на себи и да сами духовно напредују, противаргумент за наведене констата- ције полази од тога да је духовни живот сваког верника његова лична ствар, да произилази из његове вере и личних склоности, односно при- роде његове личности због тога свака гене- рализација и навође- ње уопштених закључака могу створити нетачну слику о реалном ста- њу духовни живот верника, са овог ста- новишта, представља искључиво индивиду- ални однос према богу и цркви, и не може се генерализовати овај аргумент има своју оправданост и начелну прихватљивост, али ако се у обзир узму контекст у коме живи- мо и објективни показатељи укупног вер- ског живота, проблем се са индивидуал- ног подиже на ниво општег када говоримо о објективним показате- љима недовољне присутности духовног живота, мислимо пре свега на број од 3 до 5% од декларисаних верника који су редовно присутни на недељним и пра- зничним литургијама, површне и рутин- ске исповести уочи причешћа, недостатак искусних духовника и, самим тим, ускра- ћеност за духовно руковођење и духовне разговоре, све мање духовних лица која својим подвижничким животом стичу смирење, чије плодове могу да поделе са другима, и, као што смо на почетку наве- ли, заокупљеност мање важним темама у односу на спасење и обожење верника важно је, такође, јасно и прецизно дефинисати садржај појма „духовни живот“ много се говори о разним „духов- ностима“, тако да ова важна категорија добија све више једно расплинуто, магло- вито и широко значење шта је духовни живот? можда је најкра- ће и најпрецизније одређење дао свети серафим саровски када је рекао да је сми- сао хришћанског живота у задобијању благодати духа светог духовни живот, дакле, јесте присутност и дело- вање духа светог како у животу сваког верујућег човека, тако и у животу цркве у целини али како знати да је у пита- њу благодат духа све- тог? 56 l православни мисионар l 5/2010 који су плодови присуства и благодати духа светог? одговор налазимо код апо- стола павла: а плод духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, добро- та, вера, кротост, уздржање (гал 5, 22) до наведених плодова се не долази спонтано нити се они механички утискују у душу верника потребна је синергија бога и човека човек, с једне стране, мора да препозна кад, где и колико одступа од принципа и дарова духа светог, које исти- че апостол павле, и да затим предузме све оно што стоји до њега да своје слабости и мане трудом и подвигом превазиђе божи- ја благодат је, са друге стране, ту да малом и немоћном човеку помогне у тој тешкој борби са самим собом – човек не би ни могао да победи себе без божије помоћи у пракси је потребно и треће лице – у виду духовника, старца или брата у хри- сту – које би својим искуством и знањем помогло вернику у препознавању и пре- вазилажењу искушења духовно руковође- ње је увек било стуб духовног живота, а данас оно постаје најслабија карика већи- на верника жели да испуни само споља- шње и формалне „обавезе“ – да прослави крсну славу, да се неколико пута годишње причести, да се тада исповеди (мада „нема шта да исповеди“ јер никога нису убили, нису украли, ), да повремено недељом или празником оде у цркву, да приложи симболичан прилог, они су тиме задо- вољни и мисле за себе да су велики верни- ци не занима их да преиспитају себе – да ли су показали дуготрпљење, благост, уздржање, кротост, све оне врлине које септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 57 наводи апостол павле, да ли у њима има плодова духа светог, која врста мотива- ције покреће њихово понашање (инстик- ти, интереси или љубав ка христу), како одолевати искушењима, како постићи унутрашњи мир, како се молити богу, како не понављати исте грехе, како опра- штати, подужи је списак ових духовних тема, али оне све мање занимају вернике, али и пастире неко ће приметити да у речима апосто- ла павла које смо навели има превише психолошких категорија које се могу сре- сти и код особа које нису хришћани (атеи- сти, будисти), тако да оне нису differentia specifica хришћанске духовности можда је то, и то само делимично тачно, али поред споменутих критеријума духовно- сти постоје и друге одреднице које изра- жавају специфичан однос верника према христу, који се не може наћи ни у једној религији тако свети максим исповедник каже: родивши се једном заувек у телу, слово божије се из човекољубља непреста- но рађа у духу у онима који желе и он постаје младенац, обликујући се у њима помоћу врлина и открива се онолико колико зна да може да га смести у себе онај који га прима суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог – сједињујући се са христом у светим тај- нама уз упоредно молитвено живљење и испуњавање његових заповести када би ово за пастире и вернике свагда било прио- ритет, духовни живот не би замирао нити би прелазио у пуку форму или ритуал m суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог 58 l православни мисионар l 5/2010 светоандрејевска нада у име оца, и сина и светога духа! жено, ослобођена си од немоћи своје (лк 13, 12) – одјекују ове речи господа сведр- житеља, исцелитеља душа и тела наших остављају нас вечито задивљеним резо- лутни и непоколебиви неконформизам христов и његова решеност да не допу- сти да му периферно замагљује бистрину погледа на саму суштину свега што нас окружује не подлеже он и не поводи се за фор- мама и испразноме и бездушноме држа- њу слова закона и обоготворавању про- писа, који и дан данас кане да у душама многих заузму место онога којему би требало да нас приводе слепо држање дана суботњега, без обзира на потребе и страдања ближњих, удаљавају нас, заправо, од христа, који нам за узор препоручује милостивога самарјанина, а не наопако и формали- стичко фарисејско „ревновање“ кад бисте, пак, знали шта је то: милост хоћу, а не жртвоприношење, не бисте осу- ђивали невине јер је син човјечији госпо- дар и суботе (мт 12, 7–8) једина жртва достојна љубави божије јесу срца наша и љубав, која у слободи дела зато нам је један од непогрешивих и поузданих путовођа на овоме путу само- жртвене христолике љубави управо и свети апостол андреј првозвани! благочестиви муж овај, ваистину, први међу првима даде благопријатан и мужа- ствен одговор на најнечувенији позив, којега људска уста икада изговорише: хај- дете за мном и учинићу вас ловцима људи (мт 4, 19) и сâм неразмрсиво заплетен у мрежу љубави господње, он стамено корачаше за учитељем својим од тога тре- на, па све до христоподобне блажене и крсно-васкрсне кончине своје – од руке оних који га распеше мислећи да богу слу- жбу чине (јн 16, 2) и који претпоставише сопствене пролазне норме и трулежне прописе самоме логосу, ономе који дарује смисао свакоме делу и покрету људскоме лишени логоса, лишени спремности да положе живот свој за ближње своје (јн 15, 13), а обремењени фанатичним тумаче- ниједнога тренутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино христа у центар живота својих! ђакон ненад м јовановић беседа септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 59 њем и држањем закона, које обоготвори- ше, одсекоше се и од самога потенцијала за богопознање и богосозерцање, па самим тим и за спасење управо у посне дане ове не дозволимо себи да од дрвета не видимо шуму! не допустимо себи да – загњуривши се у формалистичко и бесплодно тумачење и бескрајно надмудривање око слова типика, канона и догми – обневидимо за сагледава- ње христа у свакоме од најмање браће (мт 25, 40) њего- ве, тј у свакој непо- новивој личности, као живој икони божијој ниједнога тре- нутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино хри- ста у центар живота својих! будући со свету (мт 5, 13) и будући позвани да проносимо нетварну таворску светлост, већ овде и сада пробудимо у себи и другима наду на живот вечни – наду, која је дело љубави у слободи, а не у око- релости срца, неспремнога да се принесе на жртву огњену за угодни мирис господу (бр 28, 6), благоухану жртву на добробит заједнице – ближњих својих ускликнимо вери, нади и љубави и ми са првом и најизабранијом породицом српском, која прославља управо првозва- нога андреја! приковавши сами себе на андрејевски крст саможртвене непоко- лебовости и ревности за љубав, ускликнимо, дакле, једногласно са српским краљевским домом кара- ђорђевића: бо г ми је прва нада! сада и увек и у све векове амин беседа одржана на светој литургији о св ап андреју првозваноме, 30 новембра (13 децембра) 2009 године господње у београдскоме храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 60 l православни мисионар l 5/2010 форум је код старих био место оку- пљања и израз политичке слобо- де, судске власти и место за трго- вину настанком империја, форуми улазе у регресију и постају својеврсне пијаце, а политичке и судске функције прелазе у велелепне зграде – симболе изгубљене слободе власт почиње да се врши иза кулиса и завеса, далеко од погледа и уче- шћа народа данас форуми поново живе – развије- нији него икада сада у урвинама вирту- елног света, поново су постали попришта сусрета мишљења и идеја интернет је скратио растојања, тако да данас нема превелике дистанце за било кога ко жели да се суочи са идејама других или, пак, да друге суочи са својим идејама тако смо, мада у измењеној форми, сведоци и уче- сници процеса у коме је наново оживела древна светиња слободе мишљења свако равноправно може да изнесе своје идеје и да због њих буде похваљен или исмејан има оних који само читају, други скрива- ју своје идентитете, а трећи преузимају пуну одговорност за све што напишу како црква треба да гледа на ову поја- ву? две најзнаменитије „форумске“ бесе- де у светом писму свакако су беседа све- тог архиђакона стефана на тргу („фору- му“) у јерусалиму и светог апостола павла на атинском ареопагу познати лукрецијев стих има својеврсни одјек у беседи светог архиђакона стефана, запи- саноj у делима апостолским: али свеви- шњи не живи у рукотвореним храмовима (дап, 7, 48–50) после ове беседе архиђа- кон стефан је пострадао од руку својих сународника поставши првомученик христове цркве мученичком пострада- њу светог стефана лично је присуствовао и млади савле, који је чак и причувао огртаче неких „сведока“ (тј припадника мисија у савременом свету андреј протић христова црква и нови комуникациони системи савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учинити свецелосни подвиг ка богу као живоносном извору септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 61 руље за линчовање) када је, знатно касније, већ као апостол павле, на атин- ском ареопагу држао проповед незнабо- шцима, светитељ се вероватно сетио и стефанове беседе поновивши у својој беседи „непознатом богу“ стефанове речи да бог не живи у рукотвореним хра- мовима (дап 17, 22–31) спој римског и јеврејског у апостолу павлу био је и обележје читаве његове мисије – сматран је „апостолом многобо- жаца“ и његова ревност у ширењу вере у христа распетога, јудејцима саблазан, а јелинима лудост (1 кор 1, 23) довела је до извесних неспоразума са другим апосто- лима, који су морали бити разрешени на апостолском сабору у јерусалиму око 50 године после христа (дап 15–30 и гал 2, 1–21) успех мисије међу многобошцима зависио је од знатно флексибилнијег читања јудејског закона, а нарочито про- писа о обрезању, који су од нове вере одбијали многе нејевреје на овом сабору апостол павле је дао веома одлучно тума- чење старозаветних прописа, које је, након тога, постало и саборни став хри- стове цркве (изражен и кроз икону брат- ског загрљаја апостола петра и павла) па зар и у данашњем постсекуларном и репаганизованом свету богочовек хри- стос опет није постао онај непознати бог о коме је проповедао свети павле? да ли у свим њуејџерским „верзијама“ христа душа која чезне за извором „живе воде“ може да „препозна“ оног једног и јединог богочовека христа и спасоносну заједни- цу његовог тела и истине? непорецива је чињеница да црква хри- стова идејно и духовно никада није стаг- нирала и да се вазда прилагођавала свету, али не да би се свету покоравала (што су биле оптужбе свих консервативаца свих времена), већ да би свет спасавала и узносила ка царству пресвете тројице кроз бескрвну евхаристијску жртву – сабрање свих оних који својим интелек- свети апостол павле проповеда у атини, слика из 1515 године, victoria and albert museum, лондон мисија у савременом свету 62 l православни мисионар l 5/2010 туално-духовним потенцијалом може допринети, оставити духовни печат на плану цркве- ног етоса и литургијског живо- та тако показујемо да креатив- ност суштински извире из сло- боде као иконе божије у нама (1 мој 26–28), а која се оства- рује једино кроз активан однос љубави и служења богу и бли- жњима црква данас нема „луксуз“ да учини отклон од урвина интернета – не у времену када нашу децу преко истог регрутују сатанисти и наводе на криминал; не у времену када разни вукови у јагњећим образинама сведоче своју „истину“ христовог јеванђеља, у име ког позивају чак и на проституцију и наркоманију; не у времену када је инфор- мација толико да су се претвориле у дез- информације као што је некада свети архиђакон стефан посведочио истину својој јудејској браћи – и због тих својих „новотарија“ пострадао – и као што је свети павле незнабошцима посведочио истину васкрсења христовог и био због тога делимично извргнут и руглу – и данас је пред црквом изазов да своје овце пошаље међу вукове савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учини- ти свецелосни подвиг ка богу као живо- носном извору то је један од примарних задатака црква већ јесте присутна на интернету јер су ту присутни неки њени чланови – посебно млади, који су будућ- ност зато је највећа православна патријар- шија нашега доба прва и дала свој сабор- ни одговор на изазове технотронског и постглобалног доба (код нас објављене у књизи основи социјалне концепције руске православне цркве) из истог разлога је и патријарх рпц кирил позвао на актив- није мисионарење преко интернета не робујући околностима света који сав у злу лежи, група клирика, богослова и лаика ушла је у заједнички подухват изградње православних мисионарских форума попут верујем и живе речи утехе, који рад са благословом надлежних архи- јереја схватају пре свега схватају одговор- ност, а не као привилегију циљ нам је да, у мери сопствених могућности, пратимо све актуалне теме и покушамо да форму- лишемо одговоре у духу православног и светоотачког предања отворени смо и спремни за сваку врсту конструктивног дијалога зарад мисије и сведочења истине живота у господу христу, а сведоци тога су многобројни наши чланови – пријате- љи, који примећују да нам је свима заиста добро овде бити (мт 17, 4) m аутор је један од администратора хришћанског портала поуке (wwwpoukeorg) и форума живе речи утехе септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла октоберфест п ре неколико година сам био у минхену годину – две пре тога сам био и неколико пута у бер- лину када сам први пут путовао у бер- лин, очекивао сам немачку на какву смо навикли из гастарбајтерских прича: тро- тоари као под конац, можеш да једеш са асфалта и сл био сам зачуђен када сам открио град који ни по чему не сличи месту какво сам замишљао и то зачуђен у најпозитивнијем смислу минхен, а нарочито оближњи фрајзинг (а изгледа и цела баварска), у потпуности одговарају поменутим очекивањима све је у готово савршеном реду – од шарана у некаквој речици у фрајзингу које можеш да посматраш и храниш са моста, до главног трга у минхену но, зашто говорим о овоме? зар тема овог броја није монаштво? управо зато што је тема монаштво јер реч минхен долази од речи монах на грбу овог града је управо монах, бенедик- тинац рекао бих а фрајзинг? е, па то је старо епископско седиште, град са огром- ним манастиром у центру или, боље, на врху, негде из осмог века, са гробовима игумана и епископа из истог периода неколико стотина година пре оног време- на које пословично описујемо са „шваба глоц, србин боц“ изгледа да постоји неки проблем са овом „изреком“, да не кажем предрасудом? или можда не, пошто поред свих тих материјалних и писаних трагова свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 5/2010 културе виљушке заиста нисам видео можда онда боцкање виљушкама долази након што се, рецимо, реши проблем уни- верзалија уствари, мислим да како они који су боцкали виљушкама, тако и они који су исту ствар радили мање суптил- ним методама нису много марили за уни- верзалије или ареопагитске списе а и обратно оно што је након свега овога зачуђујуће јесте то што је присуство монаштва у овој некада монашкој земљи данас највидљи- вије у, веровали или не, производњи пива наиме, готово свако пиво у називу има некакве везе са калуђерима: августинер, пауланер, францисканер, данас је асо- цијација на францисканце весели калуђер попут фра-така са етикете за пиво, а не, рецимо, св франциско а за то су „крива“ сама браћа чини ми се да је кључ- но питање смисла постојања монашког реда у цркви питање начина његовог присуства у животу цркве, његове видљи- вости и ту је некако најбоље прибећи оној дијалектици која лежи у основи сваке добре теологије да би било истински при- сутно, монаштво не треба и не сме да буде нарочито „видљиво“ јер видљивост га води директно у ком- промитовање, директно и без околишања у срце света, од кога оно жели да се спаси ако тим путем крене, оно губи себе, али, што је погубније, губи и црква јер се она у свом историјском ходу последњих 1500 година готово недвојиво везала за њега то се изгледа догодило на западу, и због тога су данас прве асоцијације на помен монаштва фра так (уколико смо доброна- мерни) или онај фини томас де торквема- да (уколико су нам намере мало „злоче- стије“) да се ово поправи, потребно је много више труда него да се просто крене „из почетка“ m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 315 | Православно монаштво
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Јоил (Булатовић), игуман манастира Ћириловац фото: Живота Ћирић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Нектарије (Татарин), игуман манастира Средиште фото архива омладине при храму Светог Саве у Београду Фотографија на трећој страни корице: Монахиња у Пећкој Патријаршији фото: Анђела Стевановић PRAVOSLAVNI септембар / октобар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Грачаница фото: Александар Радош misionar Реч уредника Православно монаштво: историја, суштина и значај 2-3 Старечник Монах је највећи друштвени радник 4-6 Светитељи нашег времена Преподобномученица Монахиња Марија 7-9 Хришћанска иконографија Симболика рибе у ранохришћанској иконографији 10-13 Света Земља Значај поклоништва за хришћанско образовање 14-16 Аскетика Пост од Старог Завета до наших дана 16-19 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања 20-23 ТЕМА БРОЈА Монашки кенозис - феномен који није од овога света 24-26 Три иконе будућег века 27-30 Свети Теофан Затворник Најважнији монашки труд је очишћење срца од страсти 31-33 Разговор са оцем Тихоном (Ракићевићем), игуманом манастира Студенице Стрмим путем до Царства Небеског 34-38 Слобода као темељ подвижничког живота у монаштву и браку 38-40 Монаштво: историјски и практични увод 41-43 Размишљања у тишини 44-45 Песнички станује човек Три сијалице 46-47 Друштвена одговорност хришћана Подршка православних особама са инвалидитетом 48-49 Земља живих Победити своју површност 50-51 Друштвена одговорност хришћана Људска права и Православље 52-53 Живот у Христу Криза духовног живота 54-57 Беседа Светоандрејевска нада 58-59 Мисија у савременом свету Црква и нови комуникациони системи 60-62 Из другачијег угла Октоберфест 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Александар Савић Милана Вучићевић, Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Јоил (Булатовић), игуман манастира Ћириловац фото: Живота Ћирић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Нектарије (Татарин), игуман манастира Средиште фото архива омладине при храму Светог Саве у Београду Фотографија на трећој страни корице: Монахиња у Пећкој Патријаршији фото: Анђела Стевановић PRAVOSLAVNI септембар / октобар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Грачаница фото: Александар Радош misionar Реч уредника Православно монаштво: историја, суштина и значај 2-3 Старечник Монах је највећи друштвени радник 4-6 Светитељи нашег времена Преподобномученица Монахиња Марија 7-9 Хришћанска иконографија Симболика рибе у ранохришћанској иконографији 10-13 Света Земља Значај поклоништва за хришћанско образовање 14-16 Аскетика Пост од Старог Завета до наших дана 16-19 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања 20-23 ТЕМА БРОЈА Монашки кенозис - феномен који није од овога света 24-26 Три иконе будућег века 27-30 Свети Теофан Затворник Најважнији монашки труд је очишћење срца од страсти 31-33 Разговор са оцем Тихоном (Ракићевићем), игуманом манастира Студенице Стрмим путем до Царства Небеског 34-38 Слобода као темељ подвижничког живота у монаштву и браку 38-40 Монаштво: историјски и практични увод 41-43 Размишљања у тишини 44-45 Песнички станује човек Три сијалице 46-47 Друштвена одговорност хришћана Подршка православних особама са инвалидитетом 48-49 Земља живих Победити своју површност 50-51 Друштвена одговорност хришћана Људска права и Православље 52-53 Живот у Христу Криза духовног живота 54-57 Беседа Светоандрејевска нада 58-59 Мисија у савременом свету Црква и нови комуникациони системи 60-62 Из другачијег угла Октоберфест 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Александар Савић Милана Вучићевић, Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
13
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
...постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру уВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих, као и онто-
лошку потребу да се то догоди призна-
ћете да је ово суштина хришћанске
вере остварење јединства с други
...постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру у
МЕТА инфо: Р:18343 К:148356 Д:82
| Свеска 316 |
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... култура и цивилизација? - црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за јединством с другим, које под- разумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру у васкрсење мртвих, као и онто- лошку потребу да се то догоди призна- ћете да је ово суштина хришћанске вере остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуни- кације бићā комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе лично- сти на сву срећу, овај вид још увек постоји у православној цркви проја- вљује се у њеној уметности, у подви- жништву, у књижевности, а пре свега у литургији тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очу- вању његове слободе и непоновљиво- сти његове личности ближе објашње- но, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива лич- ност, постајући део саме наше лично- сти користећи, пак, ради комуникаци- је природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање просто- ра да се изрази и његова непоновљива личност, тј уз чување слободе другог на овај начин човек се пројављује као икона бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љуба- ви с њим), као онај који се брине за дру- гог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј да је личност (као што је бог биће заједни- це оца са сином и светим духом) наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид одно- са, и аутоматски начинити цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безлич- ног и виртуелног у лични и стварни свет довољно је да хришћани буду све- сни предања које поседују чувајући га у односу с другим свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуника- ције, ако жели да живи уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо право- славно предање и православни вид комуникације међу људима m црква би требало да промо- више личне односе међу људима, као и односчовека саприродом,у циљуостварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за једин- ством с другим, које подразу- мева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас тема бро ј а 32 l православни мисионар l 6/2010 кратак осврт на трећу главу књиге постања о трагици отуђења у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопадучовека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла б иблија нам пружа сведочанство о људском паду, који за последи- цу има и отуђење шта предста- вља то отуђење? потреба је да реч божију увек чинимо актуелном и савременом – такав став произилази из самог светог писма, које се, у суштини, обраћа срцу, уму и вољи својих читалаца не само са циљем да потврди истину у коју верујемо, већ и да нас води ка сталном обнављању заједнице са богом1 у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопаду човека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла наиме, ђаво убеђује еву да упозорење које је бог изрекао да не једу јер у који дан оку- 1 види п василијадис, „богословски значај запове- сти божијих”, отачник, свеска 2, 2009, 374–375 сиш с њега, умрећеш (пост 2, 17) и није баш истинито, већ да ће једењем плода она и адам постати као богови то наго- варање није далеко од онога шта је бог наменио човеку, а што се у светоотачкој литератури назива обожење човек је позван да кроз заједницу са богом увек узраста и са њим се сједињује2 са друге стране, сáмо дрво није по себи било зло, као што и заповест божија није била наредба, већ савет и препорука човеку да кроз поштовање заповести изрази слободни пристанак на комуникацију са богом свети григорије богослов каже: а то је било дрво познања, не засађено од почетка злобно, нити забрањено из зависти – нека не упера- вају тамо своје језике богоборци и нека не подражавају змију – него је добро када се у погодно време узима, јер то дрво, по мом виђењу, било је созерцање (духовно гледање), којему је сигуран при- 2 види св григорије богослов, „слово 45, 3”, пра- зничне беседе, требиње – врњачка бања, 2001 владимир пекић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а ступ само онима који су у врлини савр- шенији, а није добро простијима и жељом похлепнијима3 3 исто уместо да их једење плода дрвета познања добра и зла доведе у близину божију, оно их је одвукло на супротну страну библијски писац нам говори да су им се након кушања плода „очи отвориле“ и да су видели своју голоти 34 l православни мисионар l 6/2010 њу тај призор их одједном доводи у осећање стида, и адам и ева прекривају делове тела које сматрају срамним голотиња које су постали свесни јесте показатељ да су њих двоје доживели једно друго као странце и туђинце постојање и близина еве адаму више није разлог за радост, остваривање сво- га идентитета (свога ја) кроз живот са евом, већ присуство непознате, туђе особе неколико редова пре ових адаму се у светом писму приписују следеће речи: сада ето кост од мојих кости, и тело од мојега тела нека јој буде име човечица, јер је узета од човека за то ће оставити човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (пост 2, 23–24) он овде изриче жељу за јединственим, заједничким животом са евом – да њих двоје деле један живот, кроз који се, у међусобној љубави, остварују као непо- новљиве и оригиналне личности ове речи нам говоре и да је поглед другога који пада на мене поглед човека који ме воли и којег волим на жалост, овај поглед и близина престају то да буду4 адам и ева се облаче да би сачували своју индивидуалност (посебност) јер други сада у мени може да види види објекат угађања и своје самовоље дру- гим речима, адам и ева осећају страх, боје се једно од другог услед отуђења ово отуђење међу првим људима има за последицу најпре отуђење од бога грех, који је, у крајњој инстанци, одва- јање од бога, неминовно води ка заму- ћивању истинског и правог погледа на свет и људе који нас окружују адам себе више не види у светлу божанског начина живљења (обожења), његов поглед је замагљен и – уместо да тежи ка духовном задовољству – он га прео- 4 види х јанарас, азбучник вере, беседа, нови сад, 2000, 121 креће ка чулном свету такав поглед на свет и бога подразумева убеђеност да сам ја центар света, да сам савршен и да све око мене, па и сâм бог, користи да ми пружи и омогући задовољство, које се показује кроз гордост и телесну похо- ту такво стање човековог психофизич- ког бића свети максим исповедник назива самољубљем5 или егоизмом ово се огледа у адамовом окривљењу еве, а преко ње и бога, за ремећење његовог „савршенства“ на питање божије да ли је јео са дрвета са ког му је забрањено, он одговара: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох (пост 3, 12) овде је очигледно преба- цивање кривице на другога, што, на жалост, и ми данас прекомерно чини- мо то пребацивање кривице није ништа друго до бег од своје одговрно- сти и жеља да заштитимо лажну слику о себи и свом савршенству поред тога, ови редови говоре и да само онога кога више не сматрамо ближњим и воље- ним, него странцем и туђином, можемо окривљивати да смета нашем живљењу и самоостваривању6 на основу овога можемо закључити да је узрок човековог отуђења, страха од другога, затварање у себе, последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи библија нам одмах у следећој глави приповеда о каиновом убиству свога брата авеља, што указује на погубност егоизма и зависти према другоме који угрожава моје ја отуђив- ши се од бога и ближњих, човек је кроз историју развијао методе како да се заштити од другога и како да, уколико то не може, себи створи неки имагинар- ни свет у који би побегао и који би га 5 уп л тунберг, микрокосмос и посредник, београд – шибеник, 2008, 223 6 многе су последице првородног греха, а међу њима и она најстрашнија – смрт оквир овог излагања не допушта да се посветимо и тумачењу тих последица новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а „заштитио“ од „опасности“ дру- гога човека трагичност почива у томе да човек тако постаје све неспособнији за живот и њего- ву радост и лепоту, за које је и створен та трагика нам се открива у крику господе, човека немам (јн, 5, 7) оног болесника у бањи витезди упућеног господу исусу христу зато ми, као хришћани, у овом свету и добу у коме живи- мо треба да сведочимо радост живота, који нам је бог дао прво стварањем, а потом и кроз сина свога да живим – не више ја, него живи у мени христос (гал, 2, 20) тај живот се налази у љуба- ви према ближњем, која је упра- во онај позив адамов са почет- ка библије да ће двоје бити јед- но тело само кроз љубав пре- ма ближњима можемо познати бога и назвати се децом њего- вом како нам говори христов љубљени ученик: љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и познаје бога (1 јн, 4, 7) она ће нас избавити од скучености и ограничености егоизма, од страхова који нас прогањају и прождиру, и изве- сти на светлост и слободу деце божије, на јединство живота у христу (уп гал, 3, 28), за који нас је бог и створио носећи то искуство, можемо сведочити овоме свету достојанство и лепоту човековог живота и бити „светлост свету“ m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду узрокчовековог отуђења, страха од другога, затва- рање у себе, је последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи 36 l православни мисионар l 6/2010 објашњење православне радости је васкрсење, а васкрсење је саборни догађај заједнице александар р јевтић у животопису светог григорија паламе, који је саставио патријарх цариградски филотеј кокинос, постоји опис занимљивог дога- ђаја радња се одвија 1340 л г на светог антонија великог светог григорија видимо како у борби за одбрану чистоте православља исписује редове трија- де о свештеним исихастима уз непрестану умну моли- тву заузет тим важним и богоугодним послом, он одлу- чује да се овога пута не појави на молитвеном сабрању манастирске братије разлог је, заиста, обећавајући: у питању је учење о нествореним енергијама божијим и док он учено самује, братија је у цркви сигурно су сви приметили да григорија нема ипак, шта ту да се приговори: григорије је григорије! могуће да је неко – одступајући од пута благочестивих мисли – подлегао искушењу да изрекне осуду: шта се он ту прави паметан наравно, тек она- ко, за себе све тече уобичајеним током за логику еуклидовског ума овде бисмо могли да завршимо да се изне- нада у соби светог григорија није појавио необичан и неочекиван гост: свети анто- шта ако нам свети антоније велики дође у госте? тема бро ј а није велики! шта мислите, да ли је све- ти подвижник и оснивач пустиножи- тељног монаштва потапшао по рамену великог богослова? није ако се неко упита шта је урадио, наставићемо са описом догађаја свети антоније, љубитељ самовања и учитељ тихе молитве, упутио је григо- рија у цркву на молитву у заједници са братијом вероватно је писац тријада био у чуђењу због јављања госта који је прешао пут дуг десет векова зар ми не бисмо били? реченицу која следи не морамо да почињемо са вероватно могли би да нам замере књижевни кри- тичари нема ни потребе за тим: свети григорије је сигурно оставио започете списе и – отишао у цркву сада да замислимо како је могао да изгледа његов долазак међу сабрану братију они из групе коментара „гри- горије је григорије“ су се веома обрадо- вали група „шта се он ту прави паме- тан“ је сада имала оправдање за своја прошла и будућа кашњења на богослу- жења па и григорије је закаснио на слу- жбу светог антонија! да више не замишљамо служба божија мора да је била прелепа таква су сва богослужења свете цркве радо- сне су биле обе групе, а и свети григо- рије са њима више нису ни постојале групе, већ једнодушна заједница обоже- них у духу светом и једном светом, једном господу исусу христу у славу бога оца амин по речима патријарха филотеја кокиноса: „тако су провели целу ноћ у бденију са нарочитим сла- вљем“ на крају, шта ако и нâс изненади посета неког неочекиваног госта? да ли ћемо бар имати изговор да пишемо о нествореним енергијама божијим и да се молимо? пре ће бити да ћемо погле- дати у монитор рачунара, мобилни телефон или телевизијски екран траже- ћи помоћ одговора, наравно, неће бити отуђеност ће дисати свуда око нас трујући ваздух у који смо себе затворили остављајући иза врата својих срцā ближње и сву красоту божије тво- ревине није нам намера да позивамо на одбацивање информационих техно- логија још мање да омаловажавамо богословски допринос светог григори- ја паламе или било ког другог богосло- ва свете цркве намера нам је да се подсетимо како је лепо било на зајед- ничком молитвеном сабрању мана- стирске братије када се међу њима поја- вио свети григорије у тој радости и ми можемо да будемо учесници да ми будемо радост другима, а да други буду радост нама зар свети сера- фим саровски није свако- га поздрављао речима: радости моја! хри- стос васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а васкрсење је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у госте? m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 37 38 l православни мисионар l 6/2010 неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или одиграло) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сма- тра да је оно што сазна преко сајтова апсолутна истина, а такав приступ је потпуно погрешан немања андријашевић осавременим технологијама и њиховој примени се обично говори тако да се стиче утисак да је у питању нека апсолутна новина јер се заборавља да су савремена „умреже- ност“ и начин комуникације и рада у једном смислу начин живота и проду- жетак нечега што настаје изумом покретне слике појава фотографије, а касније филма и телевизије, представља једну од драстичних промена, и свакако је један од чинилаца битне различито- сти садашњег времена и доба наших предака, тј начина живота људи некада и сада коришћење рачунара није успело да победи велико искушење савременог човека – отуђеност отуђеност је, у неком смислу, и парадокс градског живота јер – и поред милиона људи и њихове динамике – имамо велики број људи који су усамљени, одбачени или немају ни најосновније за живот владика иларион алфејев упозорава на једну ствар коју сматрамо повезаном са савременим погледом на живот са тежњама људи – на савремени етос он подсећа да су пословни људи посебан феномен 20 века јер за њих не постоји ништа сем њихове функције у бизнису, и то их толико заокупља да немају паузу да чују глас божији управо је овде зам- ка! треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не искушења и замке сајбер-комуникације новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 39 треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици при томе не треба ниподаштавти оне људе који нису или су мање образовани, који не користе рачунар, не говоре стране језике што се тиче погледа православног хришћанина на количине информација, којима смо често претоварени, требало би указати на неколико аспеката давно је помињано да је идеја водиља техноло- шког прогреса важна за спајање и при- ближавање људи и ради лакшег живота питање је да ли је ово имало резултата и да ли се може о међусобном прибли- жавању и разумевању људи може гово- рити као о продукту напредне техноло- гије озбиљно је и питање (које се данас ретко поставља) да ли је седење испред рачунара нешто што ослобађа и човеку користи у тој мери да се без тога не може замислити живот даћемо једно- ставан пример, а то су људи који живе на селу и имају посебан етос о том ето- треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици тема бро ј а 40 l православни мисионар l 6/2010 су данас се тако мало пише и говори, а постоје и случајеви да се омаловажава иако је постојање те заједнице суштин- ски важно за свако друштво, како у привредном тако и у културном погле- ду с тим у вези треба приметити да комуникација и пренос информација јесу важне компоненте савремене циви- лизације, али да постоје и другачији начини живота, израсли из другачијег етоса, и они нису ништа мање вредни за живот на нашој заједничкој планети нити мање културни неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или оди- грало) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сматра да је оно што сазна преко сајтова апсо- лутна истина, а такав приступ је потпу- но погрешан не треба да пристајемо на то да је, примера ради, снимак на јутју- бу некаква безусловна истина то може бити парче, исечак неког догађаја или нечега што би нама требало да буде важно и значајно, али ни у ком случају не представља пуну истину трагање за истином много је слојевитије и много узвишеније од овога свештеник александар шмеман нас учи да се свештеник облачи за литургију и да сваки делић његове одежде и све символичке радње имају јасно одређена значења, и он то чини у име целог литур- гијског сабрања сваки верник је тиме учесник у литургији и тако је и сваки верник – литург незамисливо је, стога, да неки верници иду са транспарентима на литургију, свађају се са свештенослу- житељем прекидајући литургију, а све тобоже у име „очувања вере“, па се онда ова „истина“ постави на интернет и тако је свима доступна касније многи „трага- оци“ сматрају да су се овим путем упо- знали са „истином“ или да су је чак и спознали на концу, ово се прогласи некаквим важним догађајем по живот цркве и обавезно се назове „истина о томе или о некоме“ ово је најбољи при- мер да оно виђено и приказано, иако се у једном смислу десило, не може да пред- ставља никакву истину, нарочито не без- условну у правилном приступу цркви, живо- ту кроз свете тајне које су у цркви, као што је и црква у светим тајнама, стиче- мо мудрост за налажење баланса – како да користимо савремена достигнућа и како да она не почну да превладавају нâс и не управљају нама учешћем у богослужењу стичемо и ревност за побеђивање зла и побеђивање савреме- них искушења и датости неправилан приступ животу у цркви довешће нас у позицију да будемо бескарактерни и безумни учесници у паралитургијским и паранормалним дешавањима или, још горе, да будемо прихватиоци нечега што нема везе са етосом цркве оно што смо видели преко интернета није разлог за наивно веровање да у прика- заном лежи „истина“, да нема потребе да се дубље загледамо у цркву и да се дубље погрузимо у богослужбени живот цркве m у правилном приступу цркви, животу кроз свете тајне које су у цркви, као што је и црква у светим тајнама, стичемо мудрост за налажење баланса – како да користимо савремена достигнућа и како да она не почну да превладавају нâс и не управљају нама новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а с ве у овом несталном палом постојању јесте двосекли мач као што и свака употреба има и своју злоупотребу а свака намера своју злона- меру оно што од намере чини злонаме- ру и оно што од употребног прави зло- употребу јесте човек, односно његова пријемчивост ка лаким решењима, инстант импресијама одлука да не да најбоље већ да се препусти лаким и инертним решењима тако је ларусову енциклопедију, британику, па и вујаклију заменио „свезнајући“ гугл, а сам однос двеју непоновљивих и бого- ликих личности - „чит-чет“ преко фејсбука, твитера, мај спејса који, будући да остаје у сфери сајбер неба, никада не може да досегне своју пуноћу и поенту док сами актери бивају ускраћени за оно најбоље у њима тим пристајањем да такав половичан начин буде њихов начин и модел живљења адам је пао јер је одбио да има заједницу са богом док човек данашњи- це живи тај пад јер одлучује да одбија заједницу са другим човеком мимо које, нити може досегнути заједничарење са богом нити може имати потпуну свест о себи која је претпоставка односа са другим а, онда фингирање животом, ове или оне фрустрације и фобије, ови или они бесови и потиштености налазе своје остварење на „небу“ које нуди ту привилегију да собом може заклонити актера нудећи му ту бенифицију без- обличне и безимене масе, којој је све већ по дефиницији дозвољено, али којој такође ништа није ни свето и, у оном моменту, када човек одлучи да погази ону највреднију и најсветију реалност у себи, сопствену личност дакле, тог момента све постаје дозвољено и бива слободно на штету, на погибељ аноним- ности, избор половичности и фрустри- свештеник угрин в поповић сајбер-арена као полигон промашености тако је ларусову енциклопедију, британику, па и вујаклију заменио „свезнајући“ гугл, а сам однос двеју непоновљивих и боголиких личности - „чит-чет“ преко фејсбука, твитера, мај спејса 42 l православни мисионар l 6/2010 раности а човек човеку постаје странац, средство нико и ништа – употребна и потрошна ствар страх јесте корен агресије док је исконски човеков страх управо страх од самоће, од немања другог, од ништа- вила једном речју, пошто је за личност неопходан тај други не би ли она сама имала име, имала постојаност, вредност која се односом љубави потврђује чинећи ту конкретну личност апсолут- но непоновљивом, једном и једином – циљем; никада средством, никада више средством не сагледавши тог другог на начин циља човек остаје ускраћен за димензију личности те бива сведен на ниво индивидуума који накратко опстаје, али који не може до краја опста- ти све друго јесте последица тог немања и те половичности, а тај страх, који јесте корен агресије, размењује се у реалности властитог промашаја један од најбољих полигона те промашености јесте сајбер свет, у којем је све дозвоље- но али не и слободно индивидуум не може разликовати дозвољено и слобод- но и ту почиње сајбер арена ових или оних анонимуса у њиховој паничној борби за потврду властитог постојања, вредности, битности свега онога чега су се у збиљи одрекли свега онога за шта у збиљи нису имали храбрости не разумејући да се други не поробљава већ осваја осваја давањем никако узи- мањем, великодушношћу не ускогрудо- шћу егоцентризма у његовом јаловом покушају да свет заврти око себе други су пакао – јесте закључак те линеарное- гоцентричне перцепције себе и других који се потхрањује илузијом дружења, необавезног „чит-чета“ два индивидуу- ма, сајбер ареном људске агоније и про- машености, којима човек тражећи себе руга се другом, користи другог, мислећи да тиме себе конституише заправо се суштински поништава поништава као личност, као боголики створ чијим се избором вечност отвара и чијим се односом творевина чини трајном, постојаном, уместо што „тужи и чека“ посматрајући тај јалови ход индивидуу- ма ка ништавилу, ка небићу властите анонимности толико је страшна та варка којом се живи и које је „сајбер“ свет само израз и погодни полигон док узроци заувек остају затамњени том обманом блискости двеју јединки која се „чит-четом“ изражава, необавезно- шћу поништава те и тада, као и јуче, као и данас, остаје и остаће само човек наспрам дру- гог човека и у зависности од плода тог односа целокупна ће се творевина радо- вати том надкосмичком загрљају бога и човека, творца и творевине или ће занавек „тужити и чекати“ да се појаве ти „синови божији“ гледајући те несређене и необавезне индивидууме у њиховој арени „чит-чет“ величине и постојаности m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 43 шта mary није знала замислимо особу која је цео живот провела носећи сочива која јој оне- могућавају да види црвену боју гле- дајући кроз та сочива, особа види сваку боју осим црвене замислимо, даље, да је та особа у међувремену постала фантасти- чан биолог, неуролог, физичар, хемичар, психолог или, уопште, експерт у свим могућим дисциплинама људске мисли она, дакле, зна апсолутно све податке о свим физичким процесима у мозгу и цело- купном телу човека који посматра одређе- ну боју – зна, на пример, на који се начин светлост конвертује у електро-хемијске импулсе у нервима та особа апсолутно тачно може да опише физичко-хемијске процесе у телу човека који посматра црве- ну боју али оно што би овој особи недостајало у целокупном знању о физичким проце- сима који се одвијају док се посматра црвена боја јесте то што она не би знала како изгледа црвена боја знала би све о њој и могла би потпуно описати и боју и човека који ту боју види, али знање како црвено изгледа би јој недостајало јер би, како смо рекли, сочива филтрирала ту боју тек када би скинула сочива, ова осо- ба би задобила ново знање, које раније никако није могла имати, знање како изгледа црвена боја овај мисаони експеримент је познат у савременој философији под именом mary’s room (маријина соба), а ситуација у свим осталим човековим знањима слична је овом експерименту конкретно, замислимо да особа има „сочива“ која јој онемогућавају да види бога као и у случају са црвеном бојом, та особа може бити експерт у свим могућим дисциплинама људске мисли, па и у тео- логији може навести све догмате, кано- не, сва откривења божија, знати свето писмо напамет, прочитати дела свих све- тих отаца и описати све психичке и физичко-хемијске процесе у телу човека који се молиили причешћује али оно што би овој особи недостајало јесте то што она не би знала бога знала би све о њему, али не би знала њега јер би јој „сочива“ то онемогућила шта су та „сочива“? то су гордост, самозатвореност, , самољубље и, уоп- ште, све оно што се описује као грех у делима која та особа зна наизуст све тео- логије и философије и сва знања која овај мисаони експеримент је познат у савременој философији под именом mary’s room (маријина соба), а ситуација у свим осталим човековим знањима слична је овом експерименту малиша пушоња песнички стан ује човек 44 l православни мисионар l 6/2010 говоре о познању бога и о њему неће скинути ова „сочива“ сва дела у којима се описује искуство других људи не могу то учинити она човека треба да изазову и подстакну на труд да искуство светих људи постане његово искуство, да то искуство прими, искуси и преда даље тек тада када проба не само да прочита, сазна, , разуме, већ и да позна, верује, нада се, љуби, , дела, човек скида „сочива“ и постаје израел – онај који се рве са богом тек тада он почиње да живи и да види другог, да види све боје и све спектре реалности почиње да види „бо- ју“ бога тек тада човек зна како он „изгледа“ јер тек тада психофизички заједничари са њим и сарадницима његовим тек тада из знања о њему пре- лази у знање њега и може постати његов син и брат сина његовог m н ије памет у глави, него је у срцу љубављу се откривају и познају истине глава без срца води у гордост, а гордост води у самообману само онај који љуби има памети, и то не само за овоземаљски живот, него и за вечни испуњавати срце љубављу значи учествовати у царству божијем овде и сада стога је христос рекао: царство божије је у вама људско срце је необичан орган – орган спасења и испостава царства божијег на земљи оно нам обезбеђује земаљски живот, а још више небески све док куца у нашим грудима, живи- мо; кад престане да куца, живимо од његових плодова – горких или слат- ких и за то се молим богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању да про- цијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан христов, пуни плодова правде кроз исуса хри- ста, на славу и хвалу божију (филип 1, 9–11) у светоотачкој литератури под „срцем“ се подразумева центар људског бића, корен интелекта и воље, извор свих психичких и духов- них активности љубав је божанска особина, као и слобода, дарована од бога човеку као најдрагоценији дар, као залог бесмрт- ности, јер је она, уствари, то царство божије, које влада на небесима љубав држи небеса, па зато држи и земљу у постојању да није љубави, не би ничег било бог је љубав и из љубави је створио све љубав је императив веч- ног живота она је одговоран живот, а радмила грујић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 45 та одговорност се састоји у милосрђу ко за живота свога не испуни срце своје овом одговорношћу, губи и живот свој и душу своју јер је, уместо њом, испунио срце своје себичношћу и мржњом, која суштински не постоји и која, рођена на земљи, и умире на њој мржња нема ничег заједничког са љубављу, а то значи ни са царством божијим – рајем душа наших љубав је једина вредност коју достојно можемо понудити богу као одговор за свој одговоран живот, а коју ће он свесрдно прихватити и још награ- дити глава која нема „памети“ у срцу саму себе ће лишити истине о правом смислу овоземаљског живота ђаво ће јој бити издашни помоћник тиме што ће дебелим засторима својих подвала замаглити исконску и насушну човекову тежњу за спасењем душе и заменити је најпризем- нијим телесним жељама, које човеков поглед одвлаче од истине и постојања вечног живота мисао да нема вечности ни вечног живота не долази из човекове душе нити срца, већ је то „умотворина“ подлог трговца душама не би ли за јефти- не паре купио то непроцењиво благо – људску душу, створену и предодређену за рај али и он нешто нуди – сурогат: памет у глави, која представља непресу- шни извор гордости обожење – христос је постао човек да бисмо се ми обожили и постали богови (св ата- насије велики) – а како да постигнемо обожење? – једино кроз христа – како? – обожићемо се ако се зближимо са њим, ако се хранимо христом, кроз све- ту тајну причешћа – али за то је потребна припрема – слажем се као и за све друго, што нам је само од привремене користи – али – нема „али“ то „али“ може да те кошта вечног живота приоритет у нашем животу мора да буде обожење јер се христос само због тога очовечио, само због тога узео на себе све наше смртне грехе и пострадао на крсту, само због тога васкрсао и вазнео се и послао нам духа светог да, на том камену кога одба- цише зидари (лк 20,17; мт 21,42; дап 4,11), утврди цркву у којој ћемо се храни- ти храном бесмртности „који једе моје тијело и пије крв моју у мени пребива и ја у њему“ (јн 6,56) „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (јн 11,25) нема „али“ јер њиме и ти, као фарисејски зидари, одбацујеш животворни камен m памет је у срцу размишљања у тишини људско срце је необичан орган – орган спасења и испостава царства божијег на земљи оно нам обезбеђује земаљски живот, а још више небески 46 l православни мисионар l 6/2010 израз као средство и циљ г овор је једно од најважнијих специ- фичних обележја човека захваљу- јући том обележју, човек је развио веома сложену друштвену структуру, са различитим културним и политичким аспектима наиме, „гипкост“ језика, његова способност да означава чак и сасвим апстрактне појмове, учинила је да језик постане основно средство комуни- кације унутар људске заједнице осим комуникативне, језик има и екс- пресивну функцију резултати до којих су дошле компаративна митологија и антро- пологија савремених „примитивних“ пле- мена сведоче о тој изворној функцији језика митологије обилују именима богова приметно је да њихова имена стоје у чврстој вези са делатношћу, при- родном регијом или феноменом за који су „надлежни“ оно што је интересантно за философију мита јесте специфичан однос између израза и израженог при- метно је да ознака и означено стоје у односу идентитета митска свест ознаку посматра као саму ствар коју означава тако ликовни или звучни израз одређене ствари важи као та ствар типичан при- мер јесте поштовање идола не постоји разлика између идола (eidolon – лик, облик) неког бога и њега самог указати поштовање лику бога значи указати поштовање њему суштом у том погледу, хришћанско учење о поштовању икона ће начинити пресудну интервенцију – раз- ликовањем представе и архетипа осим на плану ликовних израза, иден- тички однос израза и израженог прису- тан је и на плану говора изговарање имена преминулих особа важи као њихо- во оприсутњивање тај феномен је при- метан у свим светским религијама и кул- турама у одређеним култовима правил- далеко најбољи пример идентичког односа ознаке и означеног у оквиру јудео-хришћанске традиције јесте табуисање имена божијег – имена јахве то име се смело изговорити једном годишње за време празника пасха, у најскривенијем делу храма у јерусалиму,чије име „светиња над светињама“ довољно говори хришћанска философија стеван јовановић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 47 но изговарање имена богова или, чак, имена људи осигурава стицање власти над њима што се јудео-хришћанске тра- диције тиче, морамо приметити да ни њој није стран идентички однос израза и израженог значај који се придаје имену човека у старозаветној култури тешко да може бити преувеличан у прилог томе говоре светописамске реченице попут ове: „нека им се имена избришу из књиге живих, и са праведницима да не буду записани“ (пс, 69, 28) овде, наравно, није реч о пуком брисању имена, већ о губитку живота – губитком заједнице са богом и његовим народом тај онтолошки статус имена присутан је и у оквиру новозаветне заједнице про- мена имена новом члану хришћанске заједнице била је често незаобилазна пракса приликом обреда крштења у раној цркви разлог овога чина је било верова- ње да нови живот и назначење, нова при- рода коју крштавани задобија, за собом повлаче давање новог имена каснија пракса крштавања новорођенчади резул- товала је да се именовање детета догоди управо у цркви божијој у оквиру свете литургије, где детињи живот добија јасно одређење и назначење – оно је члан наро- да божијег 48 l православни мисионар l 6/2010 далеко најбољи пример идентичког односа ознаке и означеног у оквиру јудео- хришћанске традиције јесте табуисање имена божијег – имена јахве то име се смело изговорити једном годишње за вре- ме празника пасха, у најскривенијем делу храма у јерусалиму, чије име „светиња над светињама“ довољно говори (скриве- ност и светост, иначе, јесу реципрочне вредности у оквиру многих религија и митологија, а сведоче о трансцендентно- сти божијој) чињеница да је име божије могао изговорити искључиво првосве- штеник, и то у периоду светог времена и у оквиру светог простора, сведочи о зна- чају тог догађаја изговорити име бога значило је дозвати га у прусутности другим речима – изговарање имена божијег значило је „изговарање“ њега самог, а не просто изговарање његовог (!) имена овим поводом желимо да укажемо на једну занимљиву расправу, која се водила у 16 веку, познату под именом „исиха- стички спор“ главна тема расправе је било виђење божанске светлости, које су монаси – исихасти искуствовали прили- ком молитве није било спорно да ли сагледавање светлости представља заједничарење са богом, већ да ли је оно светлошћу посредовано или је искуство светлости (где је визуелни аспект само један од видова тог мистичног искуства) директно (= ничим посредовано) зајед- ничарење са богом резултат расправе је био одбрана исихастичке праксе и става је мистичко искуство о којем је реч директно личносно и енергијско заједни- чарење са богом куриозитет је да исиха- стичка пракса, путем које се доспева у непосредну заједницу са богом, подразу- мева призивање имена божијег осим за митологије и религије, експре- сивна функција израза је карактеристич- на и за уметност било да је реч о ликов- ној, звуковној или литерарној уметности, њихов израз није замислив без експре- сивне функције уосталом, корен уметно- сти лежи у mythos-ном тлу оног момен- та када уметник говори о уметничком делу, тог момента дело занеми јер стоји- мо спрам њега врхунац говора о умет- ничком делу јесте пуштање дела да гово- ри за себе, својим језиком и начином потребно је уживети се у уметничко дело, саживети се са уметником тек тада схватамо оно што не стаје у говор о делу – оно што дело јесте осим експресивне функције, човеково изражавање може имати и такозвану репрезентативну или значењску функци- ју такав говор називамо дискурзивним говором, а начин мишљења који га утеме- љује називамо дискурзивним начином мишљења реч је о мишљењу / говорењу у чијој је позадини специфичан однос субјекта који мисли и објекта о којем се новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 49 мисли дискурзивност мишљења сведочи о раздвојености (lat discurrere = раздвоји- ти се) која влада на релацији субјекат – објекат та раздвојеност чини да чак и када је реч о некој личности, она остаје у равни објекта што се теологије тиче, тај проблем је присутан у оквиру разлике између катафатике и апофатике када се у оквиру говора о богу језик суочи са вла- ститим границама, тада он постаје говор богу – славосовље типичан пример за то јесу химне светог симеона богослова када је реч о употреби језика у природ- но-математичким наукама, ту је примет- на тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане разлог томе је објективност, коју би сваки науч- ни исказ требало да поседује у том сми- слу карнап (rudolf carnap 1891–1970), најистакнутији представник бечког круга, примећује: будући да су многи лингви- стички изрази аналогни смјеху, утолико они имају искључиво експресивну функци- ју, не репрезентативну примјери овога су узвици као ’ох, ох’ или, на вишем нивоу, лирске пјесме циљ лирске пјесме у којој се јављају ријечи ’сунце’ и ’облаци’ није да нас информише о одређеним метеороло- шким чињеницама, већ да се изразе одре- ђена осјећања пјесника и да се побуде слична осјећања код нас 1 одбијајући да експресивним исказима призна теоријску вредност, карнап тврди да ставови који завређују пажњу научни- ка и који могу имати статус научне исти- не морају поседовати искључиво репре- зентативну функцију тако доктрина беч- ког круга све „метафизичке“ изразе одба- цује као бесмислене (= нетеоријске) то, међутим, нису само ставови које тврди метафизика као дисциплина философије, већ и сви религијски искази, али умет- ност у целини ту спадају и ставови типа: „свет у којем живим је стваран свет“ на 1 рудолф карнап, философија и логичка синтакса, превод: с зечевић, никшић: 1999, 21–22 послетку остаје веома мали број исказа који могу имати теоријску вредност њима је заједничко, сматра карнап, то да се могу превести у знаковни језик (језик сличан „језику“ математике), при чему не губе ништа од првобитног значења у том случају би задатак философије могао бити једино логичка анализа научних ста- вова – са циљем да се постигну највећа могућа логичка доследност и конзистент- ност у науци неопходно је указати и на једну веома важну карактеристику нововековне философије епистемички статус одређе- ног научног исказа не повлачи за собом нужно и одређење његовог онтичког ста- туса управо на тој карактеристици науч- не истине инсистирају припадници беч- ког круга али строги научни исказ не реферира на појединца и његов живот – његов свет појединачна ствар не може бити обухваћена општом истином, а да јој се предходно не одузме све што је чини јединственом на антрополошком плану та цена се испоставља као превисо- ка јер се поставља питање шта преостаје када човеку одузмете његову јединстве- ност или, боље, ко остаје то „одузима- ње“, које чине природно-математичке науке, јесте методичко, али несводивост научних истина на план конкретно постојећих бића тиме не престаје да важи природно-математичке науке нису заинтересоване за појединца, а још мање када је реч о употреби језика у природно- математичким наукама, ту је приметна тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане 50 l православни мисионар l 6/2010 за његове животне проблеме у том погле- ду нам се чини да је неопходно преиспи- тати карнапов став о „бесмислености“ израза метафизике, религије, уметности, чини се да смисао човеку могу подари- ти управо такви изрази духа при томе не поричемо теоријску вредност и општи значај научних истина – напротив на крају нам је остало да увидимо сво- јеврстан прадокс у оквиру дискурзивног говора / мишљења апсолутна истина јесте тежња сваког научног става он би требало да важи у сваком времену и про- стору и за све појединачне случајеве на које се односи на основу тога научна хипотеза задобија статус природног зако- на ниједна научна теза, како је приметио хјум (david hume 1711–1776) није у ста- њу да достигне жељену универзалност ипак, нећемо се задржавати на вечитом проблему науке – немогућности да на основу партикуларних увида тврди уни- верзалан став занима нас циљ коме тежи научна истина апсолутна истина се у оквиру логике изражава ставом идентитета а = а 2 уоп- ште, свака математичка једначина тежи ставу идентитета једини знак који мора постојати у свакој једначини било које природне науке јесте знак једнакости („=“) несумњиво је да се научна истина мора испоставити као став идентитета 2 подсећамо да је аристотел у метафизици тврдио да је бог мисао која мисли саму себе та тврдња се може превести у став идентитета а = а какав је, међутим, аксиолошки статус става идентитета? има ли он теоријску вредност? судећи на основу критеријума које поставља рудолф карнап, највиша истина логике, а тиме и природно-математичких наука, мора бити проглашена бесмисли- цом став идентитета, наиме, не тврди никакво стање ствари том исказу у пот- пуности недостаје репрезентативна функција витгенштајн (ludwig wittgen- stein 1889–1951) примећује да апсолутне истине логике нису ништа друго до пуке таутологије шта тврди став а = а? ништа он не тврди ништа осим себе самог: а тврди а реч је, дакле, о експре- сивној функцији става идентитета из тог разлога стоји да апсолутна истина исто- времено важи и као бесмислица следи да је истина којој теже природно-матема- тичке науке ништа друго до евиденција или увид иако поседује специфичне разлике у односу на религијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност, али не стога што се бог мој- сију открива управо ставом идентитета јесам онај који јесам (а = а), већ зато што обе врсте исказа задобијају статус апсолутних истина тек пошто се из дис- курзивног говора пређу у управни нај- виша истина логике се стиче увидом о њој се не говори, већ она говори сама за себе слично томе, најважнији „метод“ богопознања гласи: дођи и види (јн 1, 46; отк 6, 1) „и кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им тада се њима отворише очи и позна- ше га“ (лк 24, 30–31) m аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији и гимназији „руђер бошковић“ иако поседује специфичне разликеуодносунарелигијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 51 кад се за некога каже да је фило- соф, прва асоцијација, бар за данашњи свет, јесте да је то човек који „смара“, да је философија „пресипа- ње из шупљег у празно“ и непотребно знање којим се баве докони људи или продавци магле лишени конкретних вештина и способности орања земље или туцања камена, на пример човек, ако ћемо поштено, увек има потребу за философијом као што нисмо свесни да користимо правила граматике док причамо (било да водимо високоумне разговоре или учествујемо у масним трач- партијама), тако нисмо ни свесни да када покушавамо да на разумски начин, помоћу аргумената и појмова објаснимо неку појаву, схватимо неку промену или одбра- нимо властити став, користимо филосо- фију а чим поставимо питање о вредно- сти ствари или нечијег мишљења и пона- шања, већ се налазимо на територији философије чак и ако кажемо „чему филозофија“ – под условом да то није примарни крик данашњих матураната, који имају памет- нија посла од учења, већ смо философи макар и аматери јер смо тим питањем, несвесни лепоте парадокса, философију довели у питање, што је, опет философија сáма: умéће да се ствари доводе у питање умéће да се ставови одбране или обра- зложе – ако претходно искључимо циљану дрскост, свађалачку нарав, ирационалне доживљаје саговорника или гласноговор- ничке наступе разних техничких лица (од маркетинга до политике) – такође нас чини философима у прилог томе иде и теза да се људи од памтивека ређе споре око самих чињеница колико око тумачења истих евидентно је да свет постоји, да је човек „у њега бачен“, да „виша сила“ делује, али треба то објаснити и протумачити а зашто? зог тога што је у самој људској природи укорењен тај порив да се чудо хришћанство и философија срећко гујаничић о потреби философије философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревањачини успешним 52 l православни мисионар l 6/2010 живота објасни и осмисли нисмо, ваљда, печурке философија, као разложни говор (ло- гос), настаје у хеленском полису – када митска свест, немоћна због своје статич- ности, губи снагу пред бујицом нових сазнања и открића савремена потреба за разложним говором је такође нужна као и пре 2500 година јер и данас разни митомани, немоћни да се ухвате у коштац са мисаоним изазовима, вештачки усваја- ју „готове системе знања“ та „увезена роба“ им се касније, након истека рока употребе, сурово свети, што погубно делују како на саме конзументе, тако и на њихову околину философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревања чини успешним можда је нужно поћи од бајки, митова, предрасуда или гласнина јер то су почетне степенице, али задржа- вати се у тим мисаоним оквирима дуже него што је потребно – доказ је инфатил- ности, лењости или самог кукавичлука први философи су били и први науч- ници или теоретичари (theoria – видети грч) они су на свој начин „гледали“ свет, и то гледање је, за разлику од митског, које се није доводило у питање, имало своју динамику и прогрес неко ће рећи да је то „врдање у мишљењу“ слабост, али док су трагали за суштином бића, што је за већину њих био примарни циљ, фило- софи су дали највећи допринос сазнању тако, рецимо, у математици данас имамо талесову и питагорину теоре- му, декартов коор- динатни систем, лајбницов или њутнов интеграл рећи за те људе да су математичари, а не философи исто је као да кажемо за дејвида бекама, јед- ног од најбољих игра- ча манчестер-јунајте- да свих времена, да је манекен (премда то и јесте), а не фудбалер философија нам је потребна и да саму нау- ку доведемо у питање јер и научно сазнање, хришћанство и философија новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 53 у зависности од тумачења, може бити оби- чан мит често чујемо како неко каже да је истина оно што је „научна чињеница“ или „научно доказано“ јака ствар научно зна- ње је поуздано колико и временска прог- ноза: махом тачно, али склоно промени довољно је само отворити дневне нови- не и прочитати вест како су научници са „тог и тог универзитета“ доказали да је, рецимо, здраво пити кафу већ следеће недеље у тим истим новинама чека нас информација да је група неких других начуника, са неког другог универзитета, ту тезу оповргла и закључила да је кафа – штетна или у чему се може видети про- грес науке осим у премени, наравно, ако је ајнштајн у прошлом веку рекао да је „све релативно“, кад је хераклит давно говорио да „све тече“, или по чему се разликује савремени физичар, који тврди да матери- ја настаје згрушавањем енергије или све- тлости, од анаксимена из милета, који је тврдио да ствари настају од ваздуха тако- ђе згрушавањем шта више, зар савремено научно сазна- ње није бајковито они који проучавају океански свет или космос то најбоље знају и савремена уметност паразитира на философији слика или перформанс могу да нас шокирају и задиве на час али теже падају у заборав и дуже живе када о „тим шоковима“ напишу коју реч и теоретски их надограде естетичари и историчари уметности или аутор сâм кад затруби „о свом положају у свету и доживљају истог“ „да је цар го“ најбоље је објаснио један простодушни србин када је на телевизији видео пикасову слику, а која вреди таман толико да њега (иначе шанкера у једном београдском кафићу) учини тајкуном: да сам ја ово насликао у петом разреду основ- не школе, наставница ликовног би ми дала тројку међутим, уз малу и несебичну помоћ теорије лако ћемо схватити у чему је разлика између пикаса и молера и зашто се уметник тако изражавао можда баш из потребе да заувек остане дечак из петог основне однос философије и теологије је такође контроверзан теолози су често склони да – следећи познату максиму из прошлости – кажу да је философија њихова слушки- ња или кажу – користећи у аргументаци- ји неке лингвистичке вратоломије – да су филозофи љубитељи мрака, а не мудро- сти сваки иоле вешт софиста овакве ста- вове би могао да учини смешним филосо- фи, са друге стране, могу да одговоре да је теологија само једна од грана философије, која се специјализовала за проучавање апсолута, и да је слична психологији, чији се циљ интересовања свео само на душу (психу), или социологији, која се бави искључиво законима у друштву филосо- фи свакако могу да пребаце теолозима да се сувише додворавају науци и да су самог бога свели на „научну чињеницу“, могу их оптужити и да су „позајмили“ њихову тер- минологију, као и да су најуспешнији међу њима – од античких отаца до владике николаја – имали класично философско образовање ако је човек расположен за свађу, никад краја потребно је више соли- дарности и разумевања јер и једни и други теже за истином, а простора за сусрет увек има хришћани су, тако, странци у овом све- ту, а философи увек чезну да се, бар према новалисовим речима, свугде осећају као код куће то може бити тачка додира1 m 1 циљ овог текста био је да укаже на значај филосо- фије, која се – под паролом реформе школства налик оном из европске уније – полако протерује из система образовања то је класично оцеубиство или, прецизни- је, лапот! парадокс је и у томе што се данашњи рефор- матори на путу за еу најчешће позивају на човека чију професију занемарују или им је дража само успомена на познатог хабермасовог ђака од његове философије и жеље да србију извуче из митоманске свести 54 l православни мисионар l 6/2010 уторак, 6 јул 2010 с пустио сам лопту, олабавио каиш ствари су такве какве јесу и ја не могу да их мењам, односно не могу да мењам друге људе, могу да променим своју реакцију на стварност око себе један човек кога сматрам паметним рекао ми је недавно да ниједан труд не остаје ненаграђен верујем у то, човек само треба да дâ све од себе и да не раз- мишља о награди за труд и награда ће се сама испољити у његовом животу и на начин о коме није ни сањао ако човек не придаје награди велику важност, онда га ни казна или унижење неће омалоду- шити и омести ја вам сада преносим део својих дана- шњих размишљања, она су ми обележила дан и помогла ми да се опустим схватио сам да човек узраста кроз труд, а не кроз човек узраста кроз труд земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 55 плод свог труда а да би могао да се посвети свом послу човек мора да буде опуштен и миран у себи то је то, само се молим за здравље јер ми бол односно болест искривљује поглед на свет и мења перцепцију што се данашњег дана тиче, издвојио бих кување ручка у котлићу – мој први пут уз савет и техничку подршку браће све је испало добро добили смо два нова брата, надам се да ће се уклопити, и вест која ме јако радује: брат саша в звао оца и сутра се враћа – молио сам се за њега на крају: ноћ од прозора даље је недеља, 11 јул 2010 још једна топла недеља у кући је при- лично мирно без обзира што нас има много посту је крај за сада, од сутра почиње месојеђе или карневал, у преводу на латински мени је убрзано време, као да истиче из пешчаника, као кад се ближи крај летовања дешавају ми се лагано неке битне промене којих постајем свестан, овакве промене сматрам лечењем у пра- вом смислу и мислим даје још рано да о томе говорим оно што осећам је велика захвалност богу за веру коју је учврстио у мени вера је узрастала, то тек сад схватам, током целог мог живота и у највећим падовима и разочарењима она је постаја- ла све јача вера ме и даље чува и даје ми снагу, кад бих посумњао, кад бих поми- слио да промисао не постоји – цео живот би изгубио смисао - али то не може да се деси много је лако кад човек учини оно што је у његовој моћи а све остало препусти господу – потпуно верујући трудим се да боравим у стању веровања и захвалности мисао дана – вера а вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих пб 56 l православни мисионар l 6/2010 књижевност путописна књижевност у срба н е постоји обичан путопис сви путописи јесу вредна и значајна остварења књижевне културе то су пре свега занимљиве књиге у српској књижевности, путопис као правац, врло је мало заступљен – готово га нема „тек по који чланак, ту и тамо, у неким новинама, врло занимљив, али усамљен, дакле, по једна кафена кашичица те литературе“ , говорила је исидора секулић ипак, поча- сно место у путописној књижевности зау- зимају четири дела: путопис из италије милоша црњанског, путописи из шпани- је од растка петровића, и за нас најзани- мљивији путописи писма из италије љубомира ненадовића и писма из норве- шке исидоре секулић све што писац пише не пише за забо- рав, већ он то пише да би остало, чуло се и знало о записаном у томе врхуне путо- писи као и сваки човек и путописац у нововиђеним мотивима налази надахну- ће и својом писаном речју пројављује тај описани свет другим људима на разна путовања овакви писци бивају гоњени различитим мотивима ту је занос, са јед- не стране за свим оним што је славно, лепо и људско у науци, у уметности, у историји и пракси света, а са друге стра- не ту је копање по тајнама других народа и њихових постојбина претварајући, тако њихово лично у јавно то су путописци, и то је путопис – уби- ца тајни путописи су један вид писане дисци- плине, где је писац очевидац рада, сиро- маштва, ћутања и чега све још овакви контрасти и различитости које путопи- сци доживљавају и верно бележе инспи- ришу „тачно као звезда“ и читаоца тако читалац јасно види разлику, али и срод- ност у привлачном менталитету народа других земаља, види путопис као размену животних искустава у књизи „едвард други“ од марлоа стоји: „што би људи са арктика волели светлост звезда – кад њима сија сунце и дању и ноћу“ исидора секулић у писмима из норве- шке каже: „има два севера у европи; један кишан и маглен, енглеска и шкот- ска; и други, север снега, иња, мраза, леда, сав од миријада и миријада светлица и путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном хаџи драган б поповић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 57 свећица које магле не гасе» ова књига исидоре секулић јесте путописна роман- тика, танана проза јер је за писца норве- шка земља чудесно лепа, очаравајуће лепа ово дело везује прошлост за сада- шњост, народ за земљу, норвежане за своје претке обрађена је клима и преде- ли, карактер годишњих доба, начин живота тамошњих људи, ограниченост времена за рад, на том, високом северу култура, певање, музика, друштвено уре- ђење земље и обичаји „на камену је сав живот норвешке, сав њен карактер, сва њена несрећа у водама је сва њена лепо- та у шумама њена машта север је дра- матичан, у заплетима и у расплетима“1 у делу „писма из италије“ љубомира ненадовића, писац није само очаран виђеном европском земљом већ и изне- надним сусретом са једном изузетном личношћу, угледним епископом цетињ- ским петром петровићем његошем који у италији тражи лек за своју болест тај сусрет и преображава ову занимљиву књигу, даје јој душу јединственим стилом који је брижљиво негован, овај путопис у своја недра ставља најразноврсније при- купљене слике на које писац по свету наилази ненадовићева књига стиже у право време жедном и намученом народу тур- ским ропством књига је писана као уте- ха, симболизујући прозор кроз који се види свет који зна за српску патњу дело обилује најразличитијим обавештењима о једној земљи осим помпеје затрпано је онда још неколико вароши, међу којима и најзнаменитији херкуланум то је била негда једна од најлепших и најбогатијих вароши лежи на самој морској обали, између неапоља и помпеје има лепих статуа од бронзе, међ којима беше једна 1 исидора секулић, сапутници – писма из норве- шке, вук караџић, београд, 1977,стр 163 врло велика, за коју нам рекоше да је веспазијанова“2 због свега наведеног милован даној- лић каже: „путопис не само што подноси него и тражи извесно сваштарство; ту има места за опис и за философска раз- матрања, за површинске утиске и озбиљ- нија понирања, за ствари најспољашњије и ствари душевне, унутрашње“ у додиру са пределима, земљама и гра- довима путник се и сам одређује, описује и исказује се ова занетост нововиђеним које путописац обилази брзим корацима запоседа његову душу, но, и душу читао- ца јер свака записана реченица је уствари делић душе писца исказан словом разлика између путописне књижевно- сти која настаје из људске потребе и жеље да се упознају друге земље и предели, њихови људи, обичаји и природне лепоте ипак су, мишљења смо, далеко од покло- ничких путописа који у себи садрже и димензију ванвременог, вечног путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном, доживљеном а ипак потпуно новом и непојмљивом за њега, дајући, тако, видљивом везу са невидљивим, и таквом путопису богом удахњује душу он одлази на извор свог духовног бића и те слике иконично ређа у својим поклоничким путописима зато поклонички путописи значајем превазилазе остале путописе, јер нису записани само за ово време m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 2 љубомир ненадовић, писма из италије, нолит, просвета, завод за уџбенике и наставна средства – бео- град 1978, 67 58 l православни мисионар l 6/2010 о изабраним делима ивана буњина хлеба и соли ако се теологија изолује од културе, која сама по себи може открити лепоту пораза и светло победе (дакле открити, не објаснити), онда теологија губи своју со и претвара се у празну реч (из шмеманових дневника) ч итајући дневнике оца алек- сандра шмемана, више у интегралној него у нама пред- стављеној, окрњеној и непотпуној вер- зији, група књижевних ентузијаста основала је прошле године издавачку кућу бернар не чекајући администра- тивне дозволе и забране, не губећи вре- ме по састанцима и одборима, започели су рад на афирмисању хришћанске кул- туре кроз објављивање дела и аутора које сами воле, на које их је упутила литера- тура, досадашње искуство и предање, али пре свега потреба да наш црквени или живи живот не обљутави бернар, крштен по истоименој при
... култура и цивилизација? - црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за јединством с другим, које под- разумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру у васкрсење мртвих, као и онто- лошку потребу да се то догоди призна- ћете да је ово суштина хришћанске вере остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуни- кације бићā комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе лично- сти на сву срећу, овај вид још увек постоји у православној цркви проја- вљује се у њеној уметности, у подви- жништву, у књижевности, а пре свега у литургији тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очу- вању његове слободе и непоновљиво- сти његове личности ближе објашње- но, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива лич- ност, постајући део саме наше лично- сти користећи, пак, ради комуникаци- је природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање просто- ра да се изрази и његова непоновљива личност, тј уз чување слободе другог на овај начин човек се пројављује као икона бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љуба- ви с њим), као онај који се брине за дру- гог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј да је личност (као што је бог биће заједни- це оца са сином и светим духом) наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид одно- са, и аутоматски начинити цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безлич- ног и виртуелног у лични и стварни свет довољно је да хришћани буду све- сни предања које поседују чувајући га у односу с другим свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуника- ције, ако жели да живи уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо право- славно предање и православни вид комуникације међу људима m црква би требало да промо- више личне односе међу људима, као и односчовека саприродом,у циљуостварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за једин- ством с другим, које подразу- мева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас тема бро ј а 32 l православни мисионар l 6/2010 кратак осврт на трећу главу књиге постања о трагици отуђења у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопадучовека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла б иблија нам пружа сведочанство о људском паду, који за последи- цу има и отуђење шта предста- вља то отуђење? потреба је да реч божију увек чинимо актуелном и савременом – такав став произилази из самог светог писма, које се, у суштини, обраћа срцу, уму и вољи својих читалаца не само са циљем да потврди истину у коју верујемо, већ и да нас води ка сталном обнављању заједнице са богом1 у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопаду човека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла наиме, ђаво убеђује еву да упозорење које је бог изрекао да не једу јер у који дан оку- 1 види п василијадис, „богословски значај запове- сти божијих”, отачник, свеска 2, 2009, 374–375 сиш с њега, умрећеш (пост 2, 17) и није баш истинито, већ да ће једењем плода она и адам постати као богови то наго- варање није далеко од онога шта је бог наменио човеку, а што се у светоотачкој литератури назива обожење човек је позван да кроз заједницу са богом увек узраста и са њим се сједињује2 са друге стране, сáмо дрво није по себи било зло, као што и заповест божија није била наредба, већ савет и препорука човеку да кроз поштовање заповести изрази слободни пристанак на комуникацију са богом свети григорије богослов каже: а то је било дрво познања, не засађено од почетка злобно, нити забрањено из зависти – нека не упера- вају тамо своје језике богоборци и нека не подражавају змију – него је добро када се у погодно време узима, јер то дрво, по мом виђењу, било је созерцање (духовно гледање), којему је сигуран при- 2 види св григорије богослов, „слово 45, 3”, пра- зничне беседе, требиње – врњачка бања, 2001 владимир пекић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а ступ само онима који су у врлини савр- шенији, а није добро простијима и жељом похлепнијима3 3 исто уместо да их једење плода дрвета познања добра и зла доведе у близину божију, оно их је одвукло на супротну страну библијски писац нам говори да су им се након кушања плода „очи отвориле“ и да су видели своју голоти 34 l православни мисионар l 6/2010 њу тај призор их одједном доводи у осећање стида, и адам и ева прекривају делове тела које сматрају срамним голотиња које су постали свесни јесте показатељ да су њих двоје доживели једно друго као странце и туђинце постојање и близина еве адаму више није разлог за радост, остваривање сво- га идентитета (свога ја) кроз живот са евом, већ присуство непознате, туђе особе неколико редова пре ових адаму се у светом писму приписују следеће речи: сада ето кост од мојих кости, и тело од мојега тела нека јој буде име човечица, јер је узета од човека за то ће оставити човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (пост 2, 23–24) он овде изриче жељу за јединственим, заједничким животом са евом – да њих двоје деле један живот, кроз који се, у међусобној љубави, остварују као непо- новљиве и оригиналне личности ове речи нам говоре и да је поглед другога који пада на мене поглед човека који ме воли и којег волим на жалост, овај поглед и близина престају то да буду4 адам и ева се облаче да би сачували своју индивидуалност (посебност) јер други сада у мени може да види види објекат угађања и своје самовоље дру- гим речима, адам и ева осећају страх, боје се једно од другог услед отуђења ово отуђење међу првим људима има за последицу најпре отуђење од бога грех, који је, у крајњој инстанци, одва- јање од бога, неминовно води ка заму- ћивању истинског и правог погледа на свет и људе који нас окружују адам себе више не види у светлу божанског начина живљења (обожења), његов поглед је замагљен и – уместо да тежи ка духовном задовољству – он га прео- 4 види х јанарас, азбучник вере, беседа, нови сад, 2000, 121 креће ка чулном свету такав поглед на свет и бога подразумева убеђеност да сам ја центар света, да сам савршен и да све око мене, па и сâм бог, користи да ми пружи и омогући задовољство, које се показује кроз гордост и телесну похо- ту такво стање човековог психофизич- ког бића свети максим исповедник назива самољубљем5 или егоизмом ово се огледа у адамовом окривљењу еве, а преко ње и бога, за ремећење његовог „савршенства“ на питање божије да ли је јео са дрвета са ког му је забрањено, он одговара: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох (пост 3, 12) овде је очигледно преба- цивање кривице на другога, што, на жалост, и ми данас прекомерно чини- мо то пребацивање кривице није ништа друго до бег од своје одговрно- сти и жеља да заштитимо лажну слику о себи и свом савршенству поред тога, ови редови говоре и да само онога кога више не сматрамо ближњим и воље- ним, него странцем и туђином, можемо окривљивати да смета нашем живљењу и самоостваривању6 на основу овога можемо закључити да је узрок човековог отуђења, страха од другога, затварање у себе, последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи библија нам одмах у следећој глави приповеда о каиновом убиству свога брата авеља, што указује на погубност егоизма и зависти према другоме који угрожава моје ја отуђив- ши се од бога и ближњих, човек је кроз историју развијао методе како да се заштити од другога и како да, уколико то не може, себи створи неки имагинар- ни свет у који би побегао и који би га 5 уп л тунберг, микрокосмос и посредник, београд – шибеник, 2008, 223 6 многе су последице првородног греха, а међу њима и она најстрашнија – смрт оквир овог излагања не допушта да се посветимо и тумачењу тих последица новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а „заштитио“ од „опасности“ дру- гога човека трагичност почива у томе да човек тако постаје све неспособнији за живот и њего- ву радост и лепоту, за које је и створен та трагика нам се открива у крику господе, човека немам (јн, 5, 7) оног болесника у бањи витезди упућеног господу исусу христу зато ми, као хришћани, у овом свету и добу у коме живи- мо треба да сведочимо радост живота, који нам је бог дао прво стварањем, а потом и кроз сина свога да живим – не више ја, него живи у мени христос (гал, 2, 20) тај живот се налази у љуба- ви према ближњем, која је упра- во онај позив адамов са почет- ка библије да ће двоје бити јед- но тело само кроз љубав пре- ма ближњима можемо познати бога и назвати се децом њего- вом како нам говори христов љубљени ученик: љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и познаје бога (1 јн, 4, 7) она ће нас избавити од скучености и ограничености егоизма, од страхова који нас прогањају и прождиру, и изве- сти на светлост и слободу деце божије, на јединство живота у христу (уп гал, 3, 28), за који нас је бог и створио носећи то искуство, можемо сведочити овоме свету достојанство и лепоту човековог живота и бити „светлост свету“ m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду узрокчовековог отуђења, страха од другога, затва- рање у себе, је последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи 36 l православни мисионар l 6/2010 објашњење православне радости је васкрсење, а васкрсење је саборни догађај заједнице александар р јевтић у животопису светог григорија паламе, који је саставио патријарх цариградски филотеј кокинос, постоји опис занимљивог дога- ђаја радња се одвија 1340 л г на светог антонија великог светог григорија видимо како у борби за одбрану чистоте православља исписује редове трија- де о свештеним исихастима уз непрестану умну моли- тву заузет тим важним и богоугодним послом, он одлу- чује да се овога пута не појави на молитвеном сабрању манастирске братије разлог је, заиста, обећавајући: у питању је учење о нествореним енергијама божијим и док он учено самује, братија је у цркви сигурно су сви приметили да григорија нема ипак, шта ту да се приговори: григорије је григорије! могуће да је неко – одступајући од пута благочестивих мисли – подлегао искушењу да изрекне осуду: шта се он ту прави паметан наравно, тек она- ко, за себе све тече уобичајеним током за логику еуклидовског ума овде бисмо могли да завршимо да се изне- нада у соби светог григорија није појавио необичан и неочекиван гост: свети анто- шта ако нам свети антоније велики дође у госте? тема бро ј а није велики! шта мислите, да ли је све- ти подвижник и оснивач пустиножи- тељног монаштва потапшао по рамену великог богослова? није ако се неко упита шта је урадио, наставићемо са описом догађаја свети антоније, љубитељ самовања и учитељ тихе молитве, упутио је григо- рија у цркву на молитву у заједници са братијом вероватно је писац тријада био у чуђењу због јављања госта који је прешао пут дуг десет векова зар ми не бисмо били? реченицу која следи не морамо да почињемо са вероватно могли би да нам замере књижевни кри- тичари нема ни потребе за тим: свети григорије је сигурно оставио започете списе и – отишао у цркву сада да замислимо како је могао да изгледа његов долазак међу сабрану братију они из групе коментара „гри- горије је григорије“ су се веома обрадо- вали група „шта се он ту прави паме- тан“ је сада имала оправдање за своја прошла и будућа кашњења на богослу- жења па и григорије је закаснио на слу- жбу светог антонија! да више не замишљамо служба божија мора да је била прелепа таква су сва богослужења свете цркве радо- сне су биле обе групе, а и свети григо- рије са њима више нису ни постојале групе, већ једнодушна заједница обоже- них у духу светом и једном светом, једном господу исусу христу у славу бога оца амин по речима патријарха филотеја кокиноса: „тако су провели целу ноћ у бденију са нарочитим сла- вљем“ на крају, шта ако и нâс изненади посета неког неочекиваног госта? да ли ћемо бар имати изговор да пишемо о нествореним енергијама божијим и да се молимо? пре ће бити да ћемо погле- дати у монитор рачунара, мобилни телефон или телевизијски екран траже- ћи помоћ одговора, наравно, неће бити отуђеност ће дисати свуда око нас трујући ваздух у који смо себе затворили остављајући иза врата својих срцā ближње и сву красоту божије тво- ревине није нам намера да позивамо на одбацивање информационих техно- логија још мање да омаловажавамо богословски допринос светог григори- ја паламе или било ког другог богосло- ва свете цркве намера нам је да се подсетимо како је лепо било на зајед- ничком молитвеном сабрању мана- стирске братије када се међу њима поја- вио свети григорије у тој радости и ми можемо да будемо учесници да ми будемо радост другима, а да други буду радост нама зар свети сера- фим саровски није свако- га поздрављао речима: радости моја! хри- стос васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а васкрсење је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у госте? m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 37 38 l православни мисионар l 6/2010 неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или одиграло) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сма- тра да је оно што сазна преко сајтова апсолутна истина, а такав приступ је потпуно погрешан немања андријашевић осавременим технологијама и њиховој примени се обично говори тако да се стиче утисак да је у питању нека апсолутна новина јер се заборавља да су савремена „умреже- ност“ и начин комуникације и рада у једном смислу начин живота и проду- жетак нечега што настаје изумом покретне слике појава фотографије, а касније филма и телевизије, представља једну од драстичних промена, и свакако је један од чинилаца битне различито- сти садашњег времена и доба наших предака, тј начина живота људи некада и сада коришћење рачунара није успело да победи велико искушење савременог човека – отуђеност отуђеност је, у неком смислу, и парадокс градског живота јер – и поред милиона људи и њихове динамике – имамо велики број људи који су усамљени, одбачени или немају ни најосновније за живот владика иларион алфејев упозорава на једну ствар коју сматрамо повезаном са савременим погледом на живот са тежњама људи – на савремени етос он подсећа да су пословни људи посебан феномен 20 века јер за њих не постоји ништа сем њихове функције у бизнису, и то их толико заокупља да немају паузу да чују глас божији управо је овде зам- ка! треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не искушења и замке сајбер-комуникације новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 39 треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици при томе не треба ниподаштавти оне људе који нису или су мање образовани, који не користе рачунар, не говоре стране језике што се тиче погледа православног хришћанина на количине информација, којима смо често претоварени, требало би указати на неколико аспеката давно је помињано да је идеја водиља техноло- шког прогреса важна за спајање и при- ближавање људи и ради лакшег живота питање је да ли је ово имало резултата и да ли се може о међусобном прибли- жавању и разумевању људи може гово- рити као о продукту напредне техноло- гије озбиљно је и питање (које се данас ретко поставља) да ли је седење испред рачунара нешто што ослобађа и човеку користи у тој мери да се без тога не може замислити живот даћемо једно- ставан пример, а то су људи који живе на селу и имају посебан етос о том ето- треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици тема бро ј а 40 l православни мисионар l 6/2010 су данас се тако мало пише и говори, а постоје и случајеви да се омаловажава иако је постојање те заједнице суштин- ски важно за свако друштво, како у привредном тако и у културном погле- ду с тим у вези треба приметити да комуникација и пренос информација јесу важне компоненте савремене циви- лизације, али да постоје и другачији начини живота, израсли из другачијег етоса, и они нису ништа мање вредни за живот на нашој заједничкој планети нити мање културни неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или оди- грало) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сматра да је оно што сазна преко сајтова апсо- лутна истина, а такав приступ је потпу- но погрешан не треба да пристајемо на то да је, примера ради, снимак на јутју- бу некаква безусловна истина то може бити парче, исечак неког догађаја или нечега што би нама требало да буде важно и значајно, али ни у ком случају не представља пуну истину трагање за истином много је слојевитије и много узвишеније од овога свештеник александар шмеман нас учи да се свештеник облачи за литургију и да сваки делић његове одежде и све символичке радње имају јасно одређена значења, и он то чини у име целог литур- гијског сабрања сваки верник је тиме учесник у литургији и тако је и сваки верник – литург незамисливо је, стога, да неки верници иду са транспарентима на литургију, свађају се са свештенослу- житељем прекидајући литургију, а све тобоже у име „очувања вере“, па се онда ова „истина“ постави на интернет и тако је свима доступна касније многи „трага- оци“ сматрају да су се овим путем упо- знали са „истином“ или да су је чак и спознали на концу, ово се прогласи некаквим важним догађајем по живот цркве и обавезно се назове „истина о томе или о некоме“ ово је најбољи при- мер да оно виђено и приказано, иако се у једном смислу десило, не може да пред- ставља никакву истину, нарочито не без- условну у правилном приступу цркви, живо- ту кроз свете тајне које су у цркви, као што је и црква у светим тајнама, стиче- мо мудрост за налажење баланса – како да користимо савремена достигнућа и како да она не почну да превладавају нâс и не управљају нама учешћем у богослужењу стичемо и ревност за побеђивање зла и побеђивање савреме- них искушења и датости неправилан приступ животу у цркви довешће нас у позицију да будемо бескарактерни и безумни учесници у паралитургијским и паранормалним дешавањима или, још горе, да будемо прихватиоци нечега што нема везе са етосом цркве оно што смо видели преко интернета није разлог за наивно веровање да у прика- заном лежи „истина“, да нема потребе да се дубље загледамо у цркву и да се дубље погрузимо у богослужбени живот цркве m у правилном приступу цркви, животу кроз свете тајне које су у цркви, као што је и црква у светим тајнама, стичемо мудрост за налажење баланса – како да користимо савремена достигнућа и како да она не почну да превладавају нâс и не управљају нама новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а с ве у овом несталном палом постојању јесте двосекли мач као што и свака употреба има и своју злоупотребу а свака намера своју злона- меру оно што од намере чини злонаме- ру и оно што од употребног прави зло- употребу јесте човек, односно његова пријемчивост ка лаким решењима, инстант импресијама одлука да не да најбоље већ да се препусти лаким и инертним решењима тако је ларусову енциклопедију, британику, па и вујаклију заменио „свезнајући“ гугл, а сам однос двеју непоновљивих и бого- ликих личности - „чит-чет“ преко фејсбука, твитера, мај спејса који, будући да остаје у сфери сајбер неба, никада не може да досегне своју пуноћу и поенту док сами актери бивају ускраћени за оно најбоље у њима тим пристајањем да такав половичан начин буде њихов начин и модел живљења адам је пао јер је одбио да има заједницу са богом док човек данашњи- це живи тај пад јер одлучује да одбија заједницу са другим човеком мимо које, нити може досегнути заједничарење са богом нити може имати потпуну свест о себи која је претпоставка односа са другим а, онда фингирање животом, ове или оне фрустрације и фобије, ови или они бесови и потиштености налазе своје остварење на „небу“ које нуди ту привилегију да собом може заклонити актера нудећи му ту бенифицију без- обличне и безимене масе, којој је све већ по дефиницији дозвољено, али којој такође ништа није ни свето и, у оном моменту, када човек одлучи да погази ону највреднију и најсветију реалност у себи, сопствену личност дакле, тог момента све постаје дозвољено и бива слободно на штету, на погибељ аноним- ности, избор половичности и фрустри- свештеник угрин в поповић сајбер-арена као полигон промашености тако је ларусову енциклопедију, британику, па и вујаклију заменио „свезнајући“ гугл, а сам однос двеју непоновљивих и боголиких личности - „чит-чет“ преко фејсбука, твитера, мај спејса 42 l православни мисионар l 6/2010 раности а човек човеку постаје странац, средство нико и ништа – употребна и потрошна ствар страх јесте корен агресије док је исконски човеков страх управо страх од самоће, од немања другог, од ништа- вила једном речју, пошто је за личност неопходан тај други не би ли она сама имала име, имала постојаност, вредност која се односом љубави потврђује чинећи ту конкретну личност апсолут- но непоновљивом, једном и једином – циљем; никада средством, никада више средством не сагледавши тог другог на начин циља човек остаје ускраћен за димензију личности те бива сведен на ниво индивидуума који накратко опстаје, али који не може до краја опста- ти све друго јесте последица тог немања и те половичности, а тај страх, који јесте корен агресије, размењује се у реалности властитог промашаја један од најбољих полигона те промашености јесте сајбер свет, у којем је све дозвоље- но али не и слободно индивидуум не може разликовати дозвољено и слобод- но и ту почиње сајбер арена ових или оних анонимуса у њиховој паничној борби за потврду властитог постојања, вредности, битности свега онога чега су се у збиљи одрекли свега онога за шта у збиљи нису имали храбрости не разумејући да се други не поробљава већ осваја осваја давањем никако узи- мањем, великодушношћу не ускогрудо- шћу егоцентризма у његовом јаловом покушају да свет заврти око себе други су пакао – јесте закључак те линеарное- гоцентричне перцепције себе и других који се потхрањује илузијом дружења, необавезног „чит-чета“ два индивидуу- ма, сајбер ареном људске агоније и про- машености, којима човек тражећи себе руга се другом, користи другог, мислећи да тиме себе конституише заправо се суштински поништава поништава као личност, као боголики створ чијим се избором вечност отвара и чијим се односом творевина чини трајном, постојаном, уместо што „тужи и чека“ посматрајући тај јалови ход индивидуу- ма ка ништавилу, ка небићу властите анонимности толико је страшна та варка којом се живи и које је „сајбер“ свет само израз и погодни полигон док узроци заувек остају затамњени том обманом блискости двеју јединки која се „чит-четом“ изражава, необавезно- шћу поништава те и тада, као и јуче, као и данас, остаје и остаће само човек наспрам дру- гог човека и у зависности од плода тог односа целокупна ће се творевина радо- вати том надкосмичком загрљају бога и човека, творца и творевине или ће занавек „тужити и чекати“ да се појаве ти „синови божији“ гледајући те несређене и необавезне индивидууме у њиховој арени „чит-чет“ величине и постојаности m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 43 шта mary није знала замислимо особу која је цео живот провела носећи сочива која јој оне- могућавају да види црвену боју гле- дајући кроз та сочива, особа види сваку боју осим црвене замислимо, даље, да је та особа у међувремену постала фантасти- чан биолог, неуролог, физичар, хемичар, психолог или, уопште, експерт у свим могућим дисциплинама људске мисли она, дакле, зна апсолутно све податке о свим физичким процесима у мозгу и цело- купном телу човека који посматра одређе- ну боју – зна, на пример, на који се начин светлост конвертује у електро-хемијске импулсе у нервима та особа апсолутно тачно може да опише физичко-хемијске процесе у телу човека који посматра црве- ну боју али оно што би овој особи недостајало у целокупном знању о физичким проце- сима који се одвијају док се посматра црвена боја јесте то што она не би знала како изгледа црвена боја знала би све о њој и могла би потпуно описати и боју и човека који ту боју види, али знање како црвено изгледа би јој недостајало јер би, како смо рекли, сочива филтрирала ту боју тек када би скинула сочива, ова осо- ба би задобила ново знање, које раније никако није могла имати, знање како изгледа црвена боја овај мисаони експеримент је познат у савременој философији под именом mary’s room (маријина соба), а ситуација у свим осталим човековим знањима слична је овом експерименту конкретно, замислимо да особа има „сочива“ која јој онемогућавају да види бога као и у случају са црвеном бојом, та особа може бити експерт у свим могућим дисциплинама људске мисли, па и у тео- логији може навести све догмате, кано- не, сва откривења божија, знати свето писмо напамет, прочитати дела свих све- тих отаца и описати све психичке и физичко-хемијске процесе у телу човека који се молиили причешћује али оно што би овој особи недостајало јесте то што она не би знала бога знала би све о њему, али не би знала њега јер би јој „сочива“ то онемогућила шта су та „сочива“? то су гордост, самозатвореност, , самољубље и, уоп- ште, све оно што се описује као грех у делима која та особа зна наизуст све тео- логије и философије и сва знања која овај мисаони експеримент је познат у савременој философији под именом mary’s room (маријина соба), а ситуација у свим осталим човековим знањима слична је овом експерименту малиша пушоња песнички стан ује човек 44 l православни мисионар l 6/2010 говоре о познању бога и о њему неће скинути ова „сочива“ сва дела у којима се описује искуство других људи не могу то учинити она човека треба да изазову и подстакну на труд да искуство светих људи постане његово искуство, да то искуство прими, искуси и преда даље тек тада када проба не само да прочита, сазна, , разуме, већ и да позна, верује, нада се, љуби, , дела, човек скида „сочива“ и постаје израел – онај који се рве са богом тек тада он почиње да живи и да види другог, да види све боје и све спектре реалности почиње да види „бо- ју“ бога тек тада човек зна како он „изгледа“ јер тек тада психофизички заједничари са њим и сарадницима његовим тек тада из знања о њему пре- лази у знање њега и може постати његов син и брат сина његовог m н ије памет у глави, него је у срцу љубављу се откривају и познају истине глава без срца води у гордост, а гордост води у самообману само онај који љуби има памети, и то не само за овоземаљски живот, него и за вечни испуњавати срце љубављу значи учествовати у царству божијем овде и сада стога је христос рекао: царство божије је у вама људско срце је необичан орган – орган спасења и испостава царства божијег на земљи оно нам обезбеђује земаљски живот, а још више небески све док куца у нашим грудима, живи- мо; кад престане да куца, живимо од његових плодова – горких или слат- ких и за то се молим богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању да про- цијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан христов, пуни плодова правде кроз исуса хри- ста, на славу и хвалу божију (филип 1, 9–11) у светоотачкој литератури под „срцем“ се подразумева центар људског бића, корен интелекта и воље, извор свих психичких и духов- них активности љубав је божанска особина, као и слобода, дарована од бога човеку као најдрагоценији дар, као залог бесмрт- ности, јер је она, уствари, то царство божије, које влада на небесима љубав држи небеса, па зато држи и земљу у постојању да није љубави, не би ничег било бог је љубав и из љубави је створио све љубав је императив веч- ног живота она је одговоран живот, а радмила грујић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 45 та одговорност се састоји у милосрђу ко за живота свога не испуни срце своје овом одговорношћу, губи и живот свој и душу своју јер је, уместо њом, испунио срце своје себичношћу и мржњом, која суштински не постоји и која, рођена на земљи, и умире на њој мржња нема ничег заједничког са љубављу, а то значи ни са царством божијим – рајем душа наших љубав је једина вредност коју достојно можемо понудити богу као одговор за свој одговоран живот, а коју ће он свесрдно прихватити и још награ- дити глава која нема „памети“ у срцу саму себе ће лишити истине о правом смислу овоземаљског живота ђаво ће јој бити издашни помоћник тиме што ће дебелим засторима својих подвала замаглити исконску и насушну човекову тежњу за спасењем душе и заменити је најпризем- нијим телесним жељама, које човеков поглед одвлаче од истине и постојања вечног живота мисао да нема вечности ни вечног живота не долази из човекове душе нити срца, већ је то „умотворина“ подлог трговца душама не би ли за јефти- не паре купио то непроцењиво благо – људску душу, створену и предодређену за рај али и он нешто нуди – сурогат: памет у глави, која представља непресу- шни извор гордости обожење – христос је постао човек да бисмо се ми обожили и постали богови (св ата- насије велики) – а како да постигнемо обожење? – једино кроз христа – како? – обожићемо се ако се зближимо са њим, ако се хранимо христом, кроз све- ту тајну причешћа – али за то је потребна припрема – слажем се као и за све друго, што нам је само од привремене користи – али – нема „али“ то „али“ може да те кошта вечног живота приоритет у нашем животу мора да буде обожење јер се христос само због тога очовечио, само због тога узео на себе све наше смртне грехе и пострадао на крсту, само због тога васкрсао и вазнео се и послао нам духа светог да, на том камену кога одба- цише зидари (лк 20,17; мт 21,42; дап 4,11), утврди цркву у којој ћемо се храни- ти храном бесмртности „који једе моје тијело и пије крв моју у мени пребива и ја у њему“ (јн 6,56) „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (јн 11,25) нема „али“ јер њиме и ти, као фарисејски зидари, одбацујеш животворни камен m памет је у срцу размишљања у тишини људско срце је необичан орган – орган спасења и испостава царства божијег на земљи оно нам обезбеђује земаљски живот, а још више небески 46 l православни мисионар l 6/2010 израз као средство и циљ г овор је једно од најважнијих специ- фичних обележја човека захваљу- јући том обележју, човек је развио веома сложену друштвену структуру, са различитим културним и политичким аспектима наиме, „гипкост“ језика, његова способност да означава чак и сасвим апстрактне појмове, учинила је да језик постане основно средство комуни- кације унутар људске заједнице осим комуникативне, језик има и екс- пресивну функцију резултати до којих су дошле компаративна митологија и антро- пологија савремених „примитивних“ пле- мена сведоче о тој изворној функцији језика митологије обилују именима богова приметно је да њихова имена стоје у чврстој вези са делатношћу, при- родном регијом или феноменом за који су „надлежни“ оно што је интересантно за философију мита јесте специфичан однос између израза и израженог при- метно је да ознака и означено стоје у односу идентитета митска свест ознаку посматра као саму ствар коју означава тако ликовни или звучни израз одређене ствари важи као та ствар типичан при- мер јесте поштовање идола не постоји разлика између идола (eidolon – лик, облик) неког бога и њега самог указати поштовање лику бога значи указати поштовање њему суштом у том погледу, хришћанско учење о поштовању икона ће начинити пресудну интервенцију – раз- ликовањем представе и архетипа осим на плану ликовних израза, иден- тички однос израза и израженог прису- тан је и на плану говора изговарање имена преминулих особа важи као њихо- во оприсутњивање тај феномен је при- метан у свим светским религијама и кул- турама у одређеним култовима правил- далеко најбољи пример идентичког односа ознаке и означеног у оквиру јудео-хришћанске традиције јесте табуисање имена божијег – имена јахве то име се смело изговорити једном годишње за време празника пасха, у најскривенијем делу храма у јерусалиму,чије име „светиња над светињама“ довољно говори хришћанска философија стеван јовановић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 47 но изговарање имена богова или, чак, имена људи осигурава стицање власти над њима што се јудео-хришћанске тра- диције тиче, морамо приметити да ни њој није стран идентички однос израза и израженог значај који се придаје имену човека у старозаветној култури тешко да може бити преувеличан у прилог томе говоре светописамске реченице попут ове: „нека им се имена избришу из књиге живих, и са праведницима да не буду записани“ (пс, 69, 28) овде, наравно, није реч о пуком брисању имена, већ о губитку живота – губитком заједнице са богом и његовим народом тај онтолошки статус имена присутан је и у оквиру новозаветне заједнице про- мена имена новом члану хришћанске заједнице била је често незаобилазна пракса приликом обреда крштења у раној цркви разлог овога чина је било верова- ње да нови живот и назначење, нова при- рода коју крштавани задобија, за собом повлаче давање новог имена каснија пракса крштавања новорођенчади резул- товала је да се именовање детета догоди управо у цркви божијој у оквиру свете литургије, где детињи живот добија јасно одређење и назначење – оно је члан наро- да божијег 48 l православни мисионар l 6/2010 далеко најбољи пример идентичког односа ознаке и означеног у оквиру јудео- хришћанске традиције јесте табуисање имена божијег – имена јахве то име се смело изговорити једном годишње за вре- ме празника пасха, у најскривенијем делу храма у јерусалиму, чије име „светиња над светињама“ довољно говори (скриве- ност и светост, иначе, јесу реципрочне вредности у оквиру многих религија и митологија, а сведоче о трансцендентно- сти божијој) чињеница да је име божије могао изговорити искључиво првосве- штеник, и то у периоду светог времена и у оквиру светог простора, сведочи о зна- чају тог догађаја изговорити име бога значило је дозвати га у прусутности другим речима – изговарање имена божијег значило је „изговарање“ њега самог, а не просто изговарање његовог (!) имена овим поводом желимо да укажемо на једну занимљиву расправу, која се водила у 16 веку, познату под именом „исиха- стички спор“ главна тема расправе је било виђење божанске светлости, које су монаси – исихасти искуствовали прили- ком молитве није било спорно да ли сагледавање светлости представља заједничарење са богом, већ да ли је оно светлошћу посредовано или је искуство светлости (где је визуелни аспект само један од видова тог мистичног искуства) директно (= ничим посредовано) зајед- ничарење са богом резултат расправе је био одбрана исихастичке праксе и става је мистичко искуство о којем је реч директно личносно и енергијско заједни- чарење са богом куриозитет је да исиха- стичка пракса, путем које се доспева у непосредну заједницу са богом, подразу- мева призивање имена божијег осим за митологије и религије, експре- сивна функција израза је карактеристич- на и за уметност било да је реч о ликов- ној, звуковној или литерарној уметности, њихов израз није замислив без експре- сивне функције уосталом, корен уметно- сти лежи у mythos-ном тлу оног момен- та када уметник говори о уметничком делу, тог момента дело занеми јер стоји- мо спрам њега врхунац говора о умет- ничком делу јесте пуштање дела да гово- ри за себе, својим језиком и начином потребно је уживети се у уметничко дело, саживети се са уметником тек тада схватамо оно што не стаје у говор о делу – оно што дело јесте осим експресивне функције, човеково изражавање може имати и такозвану репрезентативну или значењску функци- ју такав говор називамо дискурзивним говором, а начин мишљења који га утеме- љује називамо дискурзивним начином мишљења реч је о мишљењу / говорењу у чијој је позадини специфичан однос субјекта који мисли и објекта о којем се новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 49 мисли дискурзивност мишљења сведочи о раздвојености (lat discurrere = раздвоји- ти се) која влада на релацији субјекат – објекат та раздвојеност чини да чак и када је реч о некој личности, она остаје у равни објекта што се теологије тиче, тај проблем је присутан у оквиру разлике између катафатике и апофатике када се у оквиру говора о богу језик суочи са вла- ститим границама, тада он постаје говор богу – славосовље типичан пример за то јесу химне светог симеона богослова када је реч о употреби језика у природ- но-математичким наукама, ту је примет- на тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане разлог томе је објективност, коју би сваки науч- ни исказ требало да поседује у том сми- слу карнап (rudolf carnap 1891–1970), најистакнутији представник бечког круга, примећује: будући да су многи лингви- стички изрази аналогни смјеху, утолико они имају искључиво експресивну функци- ју, не репрезентативну примјери овога су узвици као ’ох, ох’ или, на вишем нивоу, лирске пјесме циљ лирске пјесме у којој се јављају ријечи ’сунце’ и ’облаци’ није да нас информише о одређеним метеороло- шким чињеницама, већ да се изразе одре- ђена осјећања пјесника и да се побуде слична осјећања код нас 1 одбијајући да експресивним исказима призна теоријску вредност, карнап тврди да ставови који завређују пажњу научни- ка и који могу имати статус научне исти- не морају поседовати искључиво репре- зентативну функцију тако доктрина беч- ког круга све „метафизичке“ изразе одба- цује као бесмислене (= нетеоријске) то, међутим, нису само ставови које тврди метафизика као дисциплина философије, већ и сви религијски искази, али умет- ност у целини ту спадају и ставови типа: „свет у којем живим је стваран свет“ на 1 рудолф карнап, философија и логичка синтакса, превод: с зечевић, никшић: 1999, 21–22 послетку остаје веома мали број исказа који могу имати теоријску вредност њима је заједничко, сматра карнап, то да се могу превести у знаковни језик (језик сличан „језику“ математике), при чему не губе ништа од првобитног значења у том случају би задатак философије могао бити једино логичка анализа научних ста- вова – са циљем да се постигну највећа могућа логичка доследност и конзистент- ност у науци неопходно је указати и на једну веома важну карактеристику нововековне философије епистемички статус одређе- ног научног исказа не повлачи за собом нужно и одређење његовог онтичког ста- туса управо на тој карактеристици науч- не истине инсистирају припадници беч- ког круга али строги научни исказ не реферира на појединца и његов живот – његов свет појединачна ствар не може бити обухваћена општом истином, а да јој се предходно не одузме све што је чини јединственом на антрополошком плану та цена се испоставља као превисо- ка јер се поставља питање шта преостаје када човеку одузмете његову јединстве- ност или, боље, ко остаје то „одузима- ње“, које чине природно-математичке науке, јесте методичко, али несводивост научних истина на план конкретно постојећих бића тиме не престаје да важи природно-математичке науке нису заинтересоване за појединца, а још мање када је реч о употреби језика у природно- математичким наукама, ту је приметна тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане 50 l православни мисионар l 6/2010 за његове животне проблеме у том погле- ду нам се чини да је неопходно преиспи- тати карнапов став о „бесмислености“ израза метафизике, религије, уметности, чини се да смисао човеку могу подари- ти управо такви изрази духа при томе не поричемо теоријску вредност и општи значај научних истина – напротив на крају нам је остало да увидимо сво- јеврстан прадокс у оквиру дискурзивног говора / мишљења апсолутна истина јесте тежња сваког научног става он би требало да важи у сваком времену и про- стору и за све појединачне случајеве на које се односи на основу тога научна хипотеза задобија статус природног зако- на ниједна научна теза, како је приметио хјум (david hume 1711–1776) није у ста- њу да достигне жељену универзалност ипак, нећемо се задржавати на вечитом проблему науке – немогућности да на основу партикуларних увида тврди уни- верзалан став занима нас циљ коме тежи научна истина апсолутна истина се у оквиру логике изражава ставом идентитета а = а 2 уоп- ште, свака математичка једначина тежи ставу идентитета једини знак који мора постојати у свакој једначини било које природне науке јесте знак једнакости („=“) несумњиво је да се научна истина мора испоставити као став идентитета 2 подсећамо да је аристотел у метафизици тврдио да је бог мисао која мисли саму себе та тврдња се може превести у став идентитета а = а какав је, међутим, аксиолошки статус става идентитета? има ли он теоријску вредност? судећи на основу критеријума које поставља рудолф карнап, највиша истина логике, а тиме и природно-математичких наука, мора бити проглашена бесмисли- цом став идентитета, наиме, не тврди никакво стање ствари том исказу у пот- пуности недостаје репрезентативна функција витгенштајн (ludwig wittgen- stein 1889–1951) примећује да апсолутне истине логике нису ништа друго до пуке таутологије шта тврди став а = а? ништа он не тврди ништа осим себе самог: а тврди а реч је, дакле, о експре- сивној функцији става идентитета из тог разлога стоји да апсолутна истина исто- времено важи и као бесмислица следи да је истина којој теже природно-матема- тичке науке ништа друго до евиденција или увид иако поседује специфичне разлике у односу на религијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност, али не стога што се бог мој- сију открива управо ставом идентитета јесам онај који јесам (а = а), већ зато што обе врсте исказа задобијају статус апсолутних истина тек пошто се из дис- курзивног говора пређу у управни нај- виша истина логике се стиче увидом о њој се не говори, већ она говори сама за себе слично томе, најважнији „метод“ богопознања гласи: дођи и види (јн 1, 46; отк 6, 1) „и кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им тада се њима отворише очи и позна- ше га“ (лк 24, 30–31) m аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији и гимназији „руђер бошковић“ иако поседује специфичне разликеуодносунарелигијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 51 кад се за некога каже да је фило- соф, прва асоцијација, бар за данашњи свет, јесте да је то човек који „смара“, да је философија „пресипа- ње из шупљег у празно“ и непотребно знање којим се баве докони људи или продавци магле лишени конкретних вештина и способности орања земље или туцања камена, на пример човек, ако ћемо поштено, увек има потребу за философијом као што нисмо свесни да користимо правила граматике док причамо (било да водимо високоумне разговоре или учествујемо у масним трач- партијама), тако нисмо ни свесни да када покушавамо да на разумски начин, помоћу аргумената и појмова објаснимо неку појаву, схватимо неку промену или одбра- нимо властити став, користимо филосо- фију а чим поставимо питање о вредно- сти ствари или нечијег мишљења и пона- шања, већ се налазимо на територији философије чак и ако кажемо „чему филозофија“ – под условом да то није примарни крик данашњих матураната, који имају памет- нија посла од учења, већ смо философи макар и аматери јер смо тим питањем, несвесни лепоте парадокса, философију довели у питање, што је, опет философија сáма: умéће да се ствари доводе у питање умéће да се ставови одбране или обра- зложе – ако претходно искључимо циљану дрскост, свађалачку нарав, ирационалне доживљаје саговорника или гласноговор- ничке наступе разних техничких лица (од маркетинга до политике) – такође нас чини философима у прилог томе иде и теза да се људи од памтивека ређе споре око самих чињеница колико око тумачења истих евидентно је да свет постоји, да је човек „у њега бачен“, да „виша сила“ делује, али треба то објаснити и протумачити а зашто? зог тога што је у самој људској природи укорењен тај порив да се чудо хришћанство и философија срећко гујаничић о потреби философије философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревањачини успешним 52 l православни мисионар l 6/2010 живота објасни и осмисли нисмо, ваљда, печурке философија, као разложни говор (ло- гос), настаје у хеленском полису – када митска свест, немоћна због своје статич- ности, губи снагу пред бујицом нових сазнања и открића савремена потреба за разложним говором је такође нужна као и пре 2500 година јер и данас разни митомани, немоћни да се ухвате у коштац са мисаоним изазовима, вештачки усваја- ју „готове системе знања“ та „увезена роба“ им се касније, након истека рока употребе, сурово свети, што погубно делују како на саме конзументе, тако и на њихову околину философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревања чини успешним можда је нужно поћи од бајки, митова, предрасуда или гласнина јер то су почетне степенице, али задржа- вати се у тим мисаоним оквирима дуже него што је потребно – доказ је инфатил- ности, лењости или самог кукавичлука први философи су били и први науч- ници или теоретичари (theoria – видети грч) они су на свој начин „гледали“ свет, и то гледање је, за разлику од митског, које се није доводило у питање, имало своју динамику и прогрес неко ће рећи да је то „врдање у мишљењу“ слабост, али док су трагали за суштином бића, што је за већину њих био примарни циљ, фило- софи су дали највећи допринос сазнању тако, рецимо, у математици данас имамо талесову и питагорину теоре- му, декартов коор- динатни систем, лајбницов или њутнов интеграл рећи за те људе да су математичари, а не философи исто је као да кажемо за дејвида бекама, јед- ног од најбољих игра- ча манчестер-јунајте- да свих времена, да је манекен (премда то и јесте), а не фудбалер философија нам је потребна и да саму нау- ку доведемо у питање јер и научно сазнање, хришћанство и философија новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 53 у зависности од тумачења, може бити оби- чан мит често чујемо како неко каже да је истина оно што је „научна чињеница“ или „научно доказано“ јака ствар научно зна- ње је поуздано колико и временска прог- ноза: махом тачно, али склоно промени довољно је само отворити дневне нови- не и прочитати вест како су научници са „тог и тог универзитета“ доказали да је, рецимо, здраво пити кафу већ следеће недеље у тим истим новинама чека нас информација да је група неких других начуника, са неког другог универзитета, ту тезу оповргла и закључила да је кафа – штетна или у чему се може видети про- грес науке осим у премени, наравно, ако је ајнштајн у прошлом веку рекао да је „све релативно“, кад је хераклит давно говорио да „све тече“, или по чему се разликује савремени физичар, који тврди да матери- ја настаје згрушавањем енергије или све- тлости, од анаксимена из милета, који је тврдио да ствари настају од ваздуха тако- ђе згрушавањем шта више, зар савремено научно сазна- ње није бајковито они који проучавају океански свет или космос то најбоље знају и савремена уметност паразитира на философији слика или перформанс могу да нас шокирају и задиве на час али теже падају у заборав и дуже живе када о „тим шоковима“ напишу коју реч и теоретски их надограде естетичари и историчари уметности или аутор сâм кад затруби „о свом положају у свету и доживљају истог“ „да је цар го“ најбоље је објаснио један простодушни србин када је на телевизији видео пикасову слику, а која вреди таман толико да њега (иначе шанкера у једном београдском кафићу) учини тајкуном: да сам ја ово насликао у петом разреду основ- не школе, наставница ликовног би ми дала тројку међутим, уз малу и несебичну помоћ теорије лако ћемо схватити у чему је разлика између пикаса и молера и зашто се уметник тако изражавао можда баш из потребе да заувек остане дечак из петог основне однос философије и теологије је такође контроверзан теолози су често склони да – следећи познату максиму из прошлости – кажу да је философија њихова слушки- ња или кажу – користећи у аргументаци- ји неке лингвистичке вратоломије – да су филозофи љубитељи мрака, а не мудро- сти сваки иоле вешт софиста овакве ста- вове би могао да учини смешним филосо- фи, са друге стране, могу да одговоре да је теологија само једна од грана философије, која се специјализовала за проучавање апсолута, и да је слична психологији, чији се циљ интересовања свео само на душу (психу), или социологији, која се бави искључиво законима у друштву филосо- фи свакако могу да пребаце теолозима да се сувише додворавају науци и да су самог бога свели на „научну чињеницу“, могу их оптужити и да су „позајмили“ њихову тер- минологију, као и да су најуспешнији међу њима – од античких отаца до владике николаја – имали класично философско образовање ако је човек расположен за свађу, никад краја потребно је више соли- дарности и разумевања јер и једни и други теже за истином, а простора за сусрет увек има хришћани су, тако, странци у овом све- ту, а философи увек чезну да се, бар према новалисовим речима, свугде осећају као код куће то може бити тачка додира1 m 1 циљ овог текста био је да укаже на значај филосо- фије, која се – под паролом реформе школства налик оном из европске уније – полако протерује из система образовања то је класично оцеубиство или, прецизни- је, лапот! парадокс је и у томе што се данашњи рефор- матори на путу за еу најчешће позивају на човека чију професију занемарују или им је дража само успомена на познатог хабермасовог ђака од његове философије и жеље да србију извуче из митоманске свести 54 l православни мисионар l 6/2010 уторак, 6 јул 2010 с пустио сам лопту, олабавио каиш ствари су такве какве јесу и ја не могу да их мењам, односно не могу да мењам друге људе, могу да променим своју реакцију на стварност око себе један човек кога сматрам паметним рекао ми је недавно да ниједан труд не остаје ненаграђен верујем у то, човек само треба да дâ све од себе и да не раз- мишља о награди за труд и награда ће се сама испољити у његовом животу и на начин о коме није ни сањао ако човек не придаје награди велику важност, онда га ни казна или унижење неће омалоду- шити и омести ја вам сада преносим део својих дана- шњих размишљања, она су ми обележила дан и помогла ми да се опустим схватио сам да човек узраста кроз труд, а не кроз човек узраста кроз труд земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 55 плод свог труда а да би могао да се посвети свом послу човек мора да буде опуштен и миран у себи то је то, само се молим за здравље јер ми бол односно болест искривљује поглед на свет и мења перцепцију што се данашњег дана тиче, издвојио бих кување ручка у котлићу – мој први пут уз савет и техничку подршку браће све је испало добро добили смо два нова брата, надам се да ће се уклопити, и вест која ме јако радује: брат саша в звао оца и сутра се враћа – молио сам се за њега на крају: ноћ од прозора даље је недеља, 11 јул 2010 још једна топла недеља у кући је при- лично мирно без обзира што нас има много посту је крај за сада, од сутра почиње месојеђе или карневал, у преводу на латински мени је убрзано време, као да истиче из пешчаника, као кад се ближи крај летовања дешавају ми се лагано неке битне промене којих постајем свестан, овакве промене сматрам лечењем у пра- вом смислу и мислим даје још рано да о томе говорим оно што осећам је велика захвалност богу за веру коју је учврстио у мени вера је узрастала, то тек сад схватам, током целог мог живота и у највећим падовима и разочарењима она је постаја- ла све јача вера ме и даље чува и даје ми снагу, кад бих посумњао, кад бих поми- слио да промисао не постоји – цео живот би изгубио смисао - али то не може да се деси много је лако кад човек учини оно што је у његовој моћи а све остало препусти господу – потпуно верујући трудим се да боравим у стању веровања и захвалности мисао дана – вера а вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих пб 56 l православни мисионар l 6/2010 књижевност путописна књижевност у срба н е постоји обичан путопис сви путописи јесу вредна и значајна остварења књижевне културе то су пре свега занимљиве књиге у српској књижевности, путопис као правац, врло је мало заступљен – готово га нема „тек по који чланак, ту и тамо, у неким новинама, врло занимљив, али усамљен, дакле, по једна кафена кашичица те литературе“ , говорила је исидора секулић ипак, поча- сно место у путописној књижевности зау- зимају четири дела: путопис из италије милоша црњанског, путописи из шпани- је од растка петровића, и за нас најзани- мљивији путописи писма из италије љубомира ненадовића и писма из норве- шке исидоре секулић све што писац пише не пише за забо- рав, већ он то пише да би остало, чуло се и знало о записаном у томе врхуне путо- писи као и сваки човек и путописац у нововиђеним мотивима налази надахну- ће и својом писаном речју пројављује тај описани свет другим људима на разна путовања овакви писци бивају гоњени различитим мотивима ту је занос, са јед- не стране за свим оним што је славно, лепо и људско у науци, у уметности, у историји и пракси света, а са друге стра- не ту је копање по тајнама других народа и њихових постојбина претварајући, тако њихово лично у јавно то су путописци, и то је путопис – уби- ца тајни путописи су један вид писане дисци- плине, где је писац очевидац рада, сиро- маштва, ћутања и чега све још овакви контрасти и различитости које путопи- сци доживљавају и верно бележе инспи- ришу „тачно као звезда“ и читаоца тако читалац јасно види разлику, али и срод- ност у привлачном менталитету народа других земаља, види путопис као размену животних искустава у књизи „едвард други“ од марлоа стоји: „што би људи са арктика волели светлост звезда – кад њима сија сунце и дању и ноћу“ исидора секулић у писмима из норве- шке каже: „има два севера у европи; један кишан и маглен, енглеска и шкот- ска; и други, север снега, иња, мраза, леда, сав од миријада и миријада светлица и путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном хаџи драган б поповић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 57 свећица које магле не гасе» ова књига исидоре секулић јесте путописна роман- тика, танана проза јер је за писца норве- шка земља чудесно лепа, очаравајуће лепа ово дело везује прошлост за сада- шњост, народ за земљу, норвежане за своје претке обрађена је клима и преде- ли, карактер годишњих доба, начин живота тамошњих људи, ограниченост времена за рад, на том, високом северу култура, певање, музика, друштвено уре- ђење земље и обичаји „на камену је сав живот норвешке, сав њен карактер, сва њена несрећа у водама је сва њена лепо- та у шумама њена машта север је дра- матичан, у заплетима и у расплетима“1 у делу „писма из италије“ љубомира ненадовића, писац није само очаран виђеном европском земљом већ и изне- надним сусретом са једном изузетном личношћу, угледним епископом цетињ- ским петром петровићем његошем који у италији тражи лек за своју болест тај сусрет и преображава ову занимљиву књигу, даје јој душу јединственим стилом који је брижљиво негован, овај путопис у своја недра ставља најразноврсније при- купљене слике на које писац по свету наилази ненадовићева књига стиже у право време жедном и намученом народу тур- ским ропством књига је писана као уте- ха, симболизујући прозор кроз који се види свет који зна за српску патњу дело обилује најразличитијим обавештењима о једној земљи осим помпеје затрпано је онда још неколико вароши, међу којима и најзнаменитији херкуланум то је била негда једна од најлепших и најбогатијих вароши лежи на самој морској обали, између неапоља и помпеје има лепих статуа од бронзе, међ којима беше једна 1 исидора секулић, сапутници – писма из норве- шке, вук караџић, београд, 1977,стр 163 врло велика, за коју нам рекоше да је веспазијанова“2 због свега наведеног милован даној- лић каже: „путопис не само што подноси него и тражи извесно сваштарство; ту има места за опис и за философска раз- матрања, за површинске утиске и озбиљ- нија понирања, за ствари најспољашњије и ствари душевне, унутрашње“ у додиру са пределима, земљама и гра- довима путник се и сам одређује, описује и исказује се ова занетост нововиђеним које путописац обилази брзим корацима запоседа његову душу, но, и душу читао- ца јер свака записана реченица је уствари делић душе писца исказан словом разлика између путописне књижевно- сти која настаје из људске потребе и жеље да се упознају друге земље и предели, њихови људи, обичаји и природне лепоте ипак су, мишљења смо, далеко од покло- ничких путописа који у себи садрже и димензију ванвременог, вечног путописац одлази у непозната, за њега неистражена места задржавајући се на опису природног и оку доступном, док поклоник одлази у нешто најприсније, невиђеном а већ виђеном, доживљеном а ипак потпуно новом и непојмљивом за њега, дајући, тако, видљивом везу са невидљивим, и таквом путопису богом удахњује душу он одлази на извор свог духовног бића и те слике иконично ређа у својим поклоничким путописима зато поклонички путописи значајем превазилазе остале путописе, јер нису записани само за ово време m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 2 љубомир ненадовић, писма из италије, нолит, просвета, завод за уџбенике и наставна средства – бео- град 1978, 67 58 l православни мисионар l 6/2010 о изабраним делима ивана буњина хлеба и соли ако се теологија изолује од културе, која сама по себи може открити лепоту пораза и светло победе (дакле открити, не објаснити), онда теологија губи своју со и претвара се у празну реч (из шмеманових дневника) ч итајући дневнике оца алек- сандра шмемана, више у интегралној него у нама пред- стављеној, окрњеној и непотпуној вер- зији, група књижевних ентузијаста основала је прошле године издавачку кућу бернар не чекајући администра- тивне дозволе и забране, не губећи вре- ме по састанцима и одборима, започели су рад на афирмисању хришћанске кул- туре кроз објављивање дела и аутора које сами воле, на које их је упутила литера- тура, досадашње искуство и предање, али пре свега потреба да наш црквени или живи живот не обљутави бернар, крштен по истоименој при
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
1. 111422 / ...васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а ВАСКРСЕЊЕ је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у ...
2. 136375 / ...и пије крв моју у мени пребива и ја у њему“ (јн 6,56) „ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (јн 11,25) нема „али“ јер њиме и ти, као фарисејски зидари, одбацујеш ...
1. 111422 / ...васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а ВАСКРСЕЊЕ је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у ...
2. 136375 / ...и пије крв моју у мени пребива и ја у њему“ (јн 6,56) „ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (јн 11,25) нема „али“ јер њиме и ти, као фарисејски зидари, одбацујеш ...
14
Свеска: 317 | Света Литургија
...су – уместо логичких доказа – посве- дочили и доказалиВАСКРСЕЊЕ 📌 христово
од овог житија се свакако не може изве-
сти правило нити нека парадигма тран-
дафила и тимотеја је могуће поим
...су – уместо логичких доказа – посве- дочили и доказали
МЕТА инфо: Р:18888 К:148728 Д:82
| Свеска 317 |
Свеска: 317 | Света Литургија
... есфигменског, добија од игумана благослов да посведочи господа страдањем одбијајући понуде турака да се врати исламу и ужива благодети овоземаљског, он остаје веран христу мученички је пострадао 1820 лета господњег тако је сопственом крвљу постадо један од оних који су – уместо логичких доказа – посве- дочили и доказали васкрсење христово од овог житија се свакако не може изве- сти правило нити нека парадигма тран- дафила и тимотеја је могуће поимати само додиром неба и земље: место пресека ове две стварности је богочовек христос у тој перспективи, трандафил мења веру, али христос срцезналац и промислитељ зна мотиве и дубине његовог жртвеног бића, те га због тога не оставља и води га ка спасењу, ка тимотеју –мученику поново читајући текст житија наилази- мо само на једну личност која би нам могла помоћи у његовом тумачењу: апо- стола павла житије сведочи да се тран- дафил угледао на њега, који је ради спасе- ња браће сам желео бити одлучен од хри- ста, да би постао тимотеј одговор сти- же речима химне љубави: ако имам сву веру да и горе премештам, а љуба- ви немам, ништа сам а сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав (1 кор 13, 2; 13) а због љубави према христу тимотеј – негдашњи трандафил – остаје му веран до самога краја и сведочи га мученичком смрћу љубав је оно што повезује тран- дафила и тимотеја она је темељ све- тости и улазница на свадбену гозбу сина божијег и сина човечијег свети преподобномученик тимотеј есфигмен- ски је један од многих који су постали учесници те реалности оно што његов подвиг чини посебно упечатљивим је и спремност да прихвати осуду од људи и стуб срама за претходну издају вере но, на крају свога под- вига он је потпуно последовао при- меру господњем и других хришћа- на мученика који нису пристали да издају веру пред претњама и обе- ћањима мучитеља а ми бисмо могли читајући његово освештано житије, ако ништа више, бар помислити у себи: како су чудни путеви твоји господе m 6 l православни мисионар l 1/2011преподобномученик тимотеј есфигменски светачник јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 7 довитљиве поуке старца пајсија одбрана од ђав ола затворите врата и прозоре да одатле не улази ђаво ту су слабе тачке ако оставиш једну пукотину, може да уђе да ти начини штету борим се читавих двадесет четири сата како бих сатани затворио сва врата („врата и прозори“ су осећања) молитва освећује када се домаћица моли док обавља кућ- не послове, све се освећује и њено јело и они који једу њено јело цариградски минарети – старче, рекли сте како ћемо поново узети цариград у своје руке шта ће се десити са минаретима? хоћемо ли их сру- шити? хоће ли постати звоници? старац (смејући се): – не! постаће стубови за столпнике, а на њих ће окачити бројанице све до земље имена оних који не славе имендан – старче, када славимо? када смо се родили или када смо се крстили? – славимо када слави и наш светитељ чије смо име примили на крштењу – онда, шта са онима који имају имена која нису имена светитеља? – они који не прослављају имендан, они су дужни да постану као свети! телефон старац је дао на поклон једну бројаницу неком посетиоцу говорећи: – ово је твој телефон када је потребно, овим ћеш звати! не журим о дух овности – старче, шта ће бити са мном? не видим напредак – ти си данас посадио винову лозу, а желиш одмах да пијеш вино треба да саче- каш да се роди грожђе, да сазри, да га зали- јеш, да га исечеш, да га изгњечиш, да га смирење је основа свих врлина чудо је надилажење закона природе егоизам је страст којучовек тешко одбацује то је као неко уско одело којечовек носи и скида са великом потешкоћом – зато што му је веома уско превод са грчког: милана вучићевић старечник 8 l православни мисионар l 1/2011 старечник јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 9 ставиш у буре, да постане добро вино, и затим да га пијеш немој, дакле, журити још увек си почетник дете, море, смућу- јеш се тако и – док твој стомак не може да превари млеко – ти идеш да једеш шницлу! „хаљина“ пресвете – старче, како да се спасим? – да се ухватиш за хаљину пресвете богородице, и то са потпуним поверењем, онаквим као што га једно детенце има према својој мајци уздржа ње младих телесну жељу треба да ставимо у фри- жидер до брака и да то учинимо часном борбом пред богом – за љубав божију само тако можемо наћи решење за овај проблем старац „полигл ота “ неко друштво странаца – један енглез, један италијан и један француз – посети- ло је старца неки грк, који је био познава- лац језика, понудио је да преводи старац му је рекао да нема потребе повео их је у неки угао изван свог дворишта и почео са њима да разговара подуго је са њима разговарао, па враћа- јући се, рече „преводиоцу“: – разговарали смо, разговарали смо! гово- рио сам им на грчком, а они су разумели на свом језику и тако смо се споразумели! младић који је желе о да нађе жену – старче, желим да ми помогнете желим да нађем жену како бих се оженио – шта, онда, хоћеш да урадим? ви ћете ме од монаха претворити у проводаџију узнемирење од помисли – старче, муче ме помисли! – пусти пса да лаје! старац и дивљи вепар једном је један дивљи вепар дошао бли- зу старца старац га је помазио и овај је отишао неко га је упитао: – стaрче, шта радиш тамо? – дошао је јадничак да ми се захвали не би преживео метке од ловаца, али ја сам се помолио да промаше, и тако је сад жив стар чев „фрижидер“ близу старчеве колибе нешто се црве- нело испод једног жбуна неки посетилац упитао је са знатижељом: – шта је то, старче? – ово? то је мој „фрижидер“! (било је лето и тамо је ставио парадајз како би био свеж) егоизам је као уск о одел о смирење је основа свих врлина чудо је надилажење закона природе егоизам је страст коју човек тешко одбацује то је као неко уско одело које човек носи и скида са великом потешко- ћом – зато што му је веома уско духовни туризам – старче, кажите нам нешто о својим духовним искуствима – а зашто, дете моје, да вам кажем? како бисмо повећали локални духовни туризам? наставак у наредном броју из књиге довитљиве поуке страца пајсија, приређивач сотириос лисикатос 10 l православни мисионар l 1/2011 савремена теологија саборност се јавља као резултат заједнице и јединства, као израз црквеног етоса, као сплет међуљудских односа, а не као безлична организација и институционална функција саборност као резултат заједнице и јединства ј единство цркве није нешто што је само по себи дато, нешто што се може наметнути као објективна реалност оно је плод сталне борбе зајед- нице да се сусретне, да упозна и, напо- слетку, да се преда истини цркве, која јесте једна личност – исус христос јединство цркве, међутим, не представља скуп индивидуалних искустава психоло- шког или идеолошког садржаја, из којих обично произлазе разлике, супротности, субјективна тумачења, па чак и прелести верни испољавају своје личне, а тиме и јединствене дарове, и стављају их на рас- полагање црквеној заједници усклађива- ње дарова, које је рукополагањем повере- но епископу помесне цркве, јесте много тежи чин и од много је веће важности од вршења управне власти световног типа преко свог епископа помесна црква се органски повезује са осталним помесним црквама и формира заједницу једне, све- те, саборне и апостолске цркве превази- лазећи тако сваку врсту локалне и интро- вертне оријентисаности истина и јединство цркве нису некаква подразумевајућа институција која се објективно намеће као непогрешива власт, нити су, наравно, индивидуално психолошко искуство саборност се јавља као резултат заједнице и јединства, као израз црквеног етоса, као сплет међу- људских односа, а не као безлична орга- низација и институционална функција сабор, у православном предању, орган- ски сједињује помесне цркве, а да при томе није никаква структура која је изнад помесних цркава, избегавајући искушење светске организације саборност, дакле, представља чин јединства, али и заједни- це чланова сваке засебне црквене зајед- нице, као и помесних цркава међу собом, и незамислива је без сабрања и искуства свете евхаристије установа сабора је у историјским, али и богословским претпоставкама произа- шла из евхаристијског уобличења цркве, дакле из конкретног тела и искуства црквене заједнице евхаристијски карак- превод са грчког: михаела јагер јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 11 тер сабора такође објашњава зашто сабор од самог почетка сачињавају епископи епископ није извор власти и управе у црквеној заједници, дакле особа у којој се рукополагањем концентришу законодав- не и административне власти, већ – као предстојатељ евхаристије – формира и изражава јединство чланова евхаристиј- ског тела – саборности помесне цркве истовремено, помесна црква само преко свог епископа превазилази сваку локалну и интровертну оријентисаност и сједињу- је се с другим помесним црквама у зајед- ницу једне цркве сабор епископа, дакле, није трећестепени орган власти или каква светска организација која стиче власт резултатима неопходних гласачких кругова, већ је израз евхаристијске свести цркве по евхаристијском схватању, структура цркве зависи од одређених богословских и еклисиолошких начела, а не само од организационих потреба и установљених форми које је произвео њен историјски ток и пут црква је есхатолошка заједни- ца њено уређење и институције, струк- турални принципи и основне карактери- стике, функције, пореци и дарови, као и сваки израз њеног живота кроз историју, треба да изражавају не устаљене форме, већ егзистенцијалне догађаје есхатоло- шког искуства цркве одговор право- славне еклисиологије на кључно питање односа између мноштва помесних цркава са васељенском црквом јесте саборност и њено исправно функционисање апсо- лутни аутокефализам, али и свесветска и апсолутистичка улога папског примата и непогрешивости, изражавају еклисиоло- шко разруђивање западне цркве, која није у стању да органски створи једин- ство у разноликости и другачијости установа сабора, која и сама произлази из евхаристијског искуства, као одраз зајед- нице личности свете тројице, противи се свакој врсти антијерархијског егалита- ризма, као и свакој врсти монархистич- ког тоталитаризма саборност је процес који се непрестано обнавља као егзистенцијални чин за читаво искуство вере и црквене пуноће сваки епископ, као глава помесне цркве, преноси на сабору израз вере и живота чланова евхаристијског тела, а не напро- сто своја лична убеђења сходно томе, и саме саборске одлуке пролазе кроз про- цес прихватања од стране пуноће цркве ставрос јагазоглу оригинални текст: η συνοδικότητα ως γεγονός κοινωνίας και ενότητας, περιοδικό θεολογία, 2/2009, αφιέρωμα στο συνοδικό θεσμό, σελ 3, 4 подвижничко слово мисли о литургији ава григорије, који је некада био чувар царске палате, испричао је да је у хозевитском манастиру живео брат који је напамет знао молитву епиклезе он је једног дана био послан да из просфорнице донесе просфоре у цркву и, како се кретао према храму са просфо- рама у рукама, он је напамет певушио молитву епиклезе исте ове просфоре ђакони су ставили на диск, а затим на проскомидију литургију је тога дана служио ава јован, прозван хозевит, који је касније постао епископ кесарије (палестинске цезареје) у време епиклезе он није видео, као што је то обично бивало, да свети дух силази на предложене дарове пошто је ава јован био веома тужан јер је мислио да свети дух није сишао ради његове сопствене грешности, ушао је у проскомидију плачући и бацио се лицем према земљи тада му се јавио ангео господњи и рекао: откако је брат доно- сећи просфоре у цркву изговарао молитву епиклезе, просфоре су биле освећене и потпуно преображене од тада је старец установио правило да нико од неруколо- ложених не сме знати молитву епиклезе напамет, а да је свештеници не смеју изговарати било када и ван освећеног места хлеб који је тело христово јесте сведок бесмртности сâм христос – живот веч- ни, неизрецива храна свети јован крон- штатски о овом јемственику бесмртности говори следеће: јер видим пред собом тај- ну вечеру,
... есфигменског, добија од игумана благослов да посведочи господа страдањем одбијајући понуде турака да се врати исламу и ужива благодети овоземаљског, он остаје веран христу мученички је пострадао 1820 лета господњег тако је сопственом крвљу постадо један од оних који су – уместо логичких доказа – посве- дочили и доказали васкрсење христово од овог житија се свакако не може изве- сти правило нити нека парадигма тран- дафила и тимотеја је могуће поимати само додиром неба и земље: место пресека ове две стварности је богочовек христос у тој перспективи, трандафил мења веру, али христос срцезналац и промислитељ зна мотиве и дубине његовог жртвеног бића, те га због тога не оставља и води га ка спасењу, ка тимотеју –мученику поново читајући текст житија наилази- мо само на једну личност која би нам могла помоћи у његовом тумачењу: апо- стола павла житије сведочи да се тран- дафил угледао на њега, који је ради спасе- ња браће сам желео бити одлучен од хри- ста, да би постао тимотеј одговор сти- же речима химне љубави: ако имам сву веру да и горе премештам, а љуба- ви немам, ништа сам а сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав (1 кор 13, 2; 13) а због љубави према христу тимотеј – негдашњи трандафил – остаје му веран до самога краја и сведочи га мученичком смрћу љубав је оно што повезује тран- дафила и тимотеја она је темељ све- тости и улазница на свадбену гозбу сина божијег и сина човечијег свети преподобномученик тимотеј есфигмен- ски је један од многих који су постали учесници те реалности оно што његов подвиг чини посебно упечатљивим је и спремност да прихвати осуду од људи и стуб срама за претходну издају вере но, на крају свога под- вига он је потпуно последовао при- меру господњем и других хришћа- на мученика који нису пристали да издају веру пред претњама и обе- ћањима мучитеља а ми бисмо могли читајући његово освештано житије, ако ништа више, бар помислити у себи: како су чудни путеви твоји господе m 6 l православни мисионар l 1/2011преподобномученик тимотеј есфигменски светачник јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 7 довитљиве поуке старца пајсија одбрана од ђав ола затворите врата и прозоре да одатле не улази ђаво ту су слабе тачке ако оставиш једну пукотину, може да уђе да ти начини штету борим се читавих двадесет четири сата како бих сатани затворио сва врата („врата и прозори“ су осећања) молитва освећује када се домаћица моли док обавља кућ- не послове, све се освећује и њено јело и они који једу њено јело цариградски минарети – старче, рекли сте како ћемо поново узети цариград у своје руке шта ће се десити са минаретима? хоћемо ли их сру- шити? хоће ли постати звоници? старац (смејући се): – не! постаће стубови за столпнике, а на њих ће окачити бројанице све до земље имена оних који не славе имендан – старче, када славимо? када смо се родили или када смо се крстили? – славимо када слави и наш светитељ чије смо име примили на крштењу – онда, шта са онима који имају имена која нису имена светитеља? – они који не прослављају имендан, они су дужни да постану као свети! телефон старац је дао на поклон једну бројаницу неком посетиоцу говорећи: – ово је твој телефон када је потребно, овим ћеш звати! не журим о дух овности – старче, шта ће бити са мном? не видим напредак – ти си данас посадио винову лозу, а желиш одмах да пијеш вино треба да саче- каш да се роди грожђе, да сазри, да га зали- јеш, да га исечеш, да га изгњечиш, да га смирење је основа свих врлина чудо је надилажење закона природе егоизам је страст којучовек тешко одбацује то је као неко уско одело којечовек носи и скида са великом потешкоћом – зато што му је веома уско превод са грчког: милана вучићевић старечник 8 l православни мисионар l 1/2011 старечник јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 9 ставиш у буре, да постане добро вино, и затим да га пијеш немој, дакле, журити још увек си почетник дете, море, смућу- јеш се тако и – док твој стомак не може да превари млеко – ти идеш да једеш шницлу! „хаљина“ пресвете – старче, како да се спасим? – да се ухватиш за хаљину пресвете богородице, и то са потпуним поверењем, онаквим као што га једно детенце има према својој мајци уздржа ње младих телесну жељу треба да ставимо у фри- жидер до брака и да то учинимо часном борбом пред богом – за љубав божију само тако можемо наћи решење за овај проблем старац „полигл ота “ неко друштво странаца – један енглез, један италијан и један француз – посети- ло је старца неки грк, који је био познава- лац језика, понудио је да преводи старац му је рекао да нема потребе повео их је у неки угао изван свог дворишта и почео са њима да разговара подуго је са њима разговарао, па враћа- јући се, рече „преводиоцу“: – разговарали смо, разговарали смо! гово- рио сам им на грчком, а они су разумели на свом језику и тако смо се споразумели! младић који је желе о да нађе жену – старче, желим да ми помогнете желим да нађем жену како бих се оженио – шта, онда, хоћеш да урадим? ви ћете ме од монаха претворити у проводаџију узнемирење од помисли – старче, муче ме помисли! – пусти пса да лаје! старац и дивљи вепар једном је један дивљи вепар дошао бли- зу старца старац га је помазио и овај је отишао неко га је упитао: – стaрче, шта радиш тамо? – дошао је јадничак да ми се захвали не би преживео метке од ловаца, али ја сам се помолио да промаше, и тако је сад жив стар чев „фрижидер“ близу старчеве колибе нешто се црве- нело испод једног жбуна неки посетилац упитао је са знатижељом: – шта је то, старче? – ово? то је мој „фрижидер“! (било је лето и тамо је ставио парадајз како би био свеж) егоизам је као уск о одел о смирење је основа свих врлина чудо је надилажење закона природе егоизам је страст коју човек тешко одбацује то је као неко уско одело које човек носи и скида са великом потешко- ћом – зато што му је веома уско духовни туризам – старче, кажите нам нешто о својим духовним искуствима – а зашто, дете моје, да вам кажем? како бисмо повећали локални духовни туризам? наставак у наредном броју из књиге довитљиве поуке страца пајсија, приређивач сотириос лисикатос 10 l православни мисионар l 1/2011 савремена теологија саборност се јавља као резултат заједнице и јединства, као израз црквеног етоса, као сплет међуљудских односа, а не као безлична организација и институционална функција саборност као резултат заједнице и јединства ј единство цркве није нешто што је само по себи дато, нешто што се може наметнути као објективна реалност оно је плод сталне борбе зајед- нице да се сусретне, да упозна и, напо- слетку, да се преда истини цркве, која јесте једна личност – исус христос јединство цркве, међутим, не представља скуп индивидуалних искустава психоло- шког или идеолошког садржаја, из којих обично произлазе разлике, супротности, субјективна тумачења, па чак и прелести верни испољавају своје личне, а тиме и јединствене дарове, и стављају их на рас- полагање црквеној заједници усклађива- ње дарова, које је рукополагањем повере- но епископу помесне цркве, јесте много тежи чин и од много је веће важности од вршења управне власти световног типа преко свог епископа помесна црква се органски повезује са осталним помесним црквама и формира заједницу једне, све- те, саборне и апостолске цркве превази- лазећи тако сваку врсту локалне и интро- вертне оријентисаности истина и јединство цркве нису некаква подразумевајућа институција која се објективно намеће као непогрешива власт, нити су, наравно, индивидуално психолошко искуство саборност се јавља као резултат заједнице и јединства, као израз црквеног етоса, као сплет међу- људских односа, а не као безлична орга- низација и институционална функција сабор, у православном предању, орган- ски сједињује помесне цркве, а да при томе није никаква структура која је изнад помесних цркава, избегавајући искушење светске организације саборност, дакле, представља чин јединства, али и заједни- це чланова сваке засебне црквене зајед- нице, као и помесних цркава међу собом, и незамислива је без сабрања и искуства свете евхаристије установа сабора је у историјским, али и богословским претпоставкама произа- шла из евхаристијског уобличења цркве, дакле из конкретног тела и искуства црквене заједнице евхаристијски карак- превод са грчког: михаела јагер јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 11 тер сабора такође објашњава зашто сабор од самог почетка сачињавају епископи епископ није извор власти и управе у црквеној заједници, дакле особа у којој се рукополагањем концентришу законодав- не и административне власти, већ – као предстојатељ евхаристије – формира и изражава јединство чланова евхаристиј- ског тела – саборности помесне цркве истовремено, помесна црква само преко свог епископа превазилази сваку локалну и интровертну оријентисаност и сједињу- је се с другим помесним црквама у зајед- ницу једне цркве сабор епископа, дакле, није трећестепени орган власти или каква светска организација која стиче власт резултатима неопходних гласачких кругова, већ је израз евхаристијске свести цркве по евхаристијском схватању, структура цркве зависи од одређених богословских и еклисиолошких начела, а не само од организационих потреба и установљених форми које је произвео њен историјски ток и пут црква је есхатолошка заједни- ца њено уређење и институције, струк- турални принципи и основне карактери- стике, функције, пореци и дарови, као и сваки израз њеног живота кроз историју, треба да изражавају не устаљене форме, већ егзистенцијалне догађаје есхатоло- шког искуства цркве одговор право- славне еклисиологије на кључно питање односа између мноштва помесних цркава са васељенском црквом јесте саборност и њено исправно функционисање апсо- лутни аутокефализам, али и свесветска и апсолутистичка улога папског примата и непогрешивости, изражавају еклисиоло- шко разруђивање западне цркве, која није у стању да органски створи једин- ство у разноликости и другачијости установа сабора, која и сама произлази из евхаристијског искуства, као одраз зајед- нице личности свете тројице, противи се свакој врсти антијерархијског егалита- ризма, као и свакој врсти монархистич- ког тоталитаризма саборност је процес који се непрестано обнавља као егзистенцијални чин за читаво искуство вере и црквене пуноће сваки епископ, као глава помесне цркве, преноси на сабору израз вере и живота чланова евхаристијског тела, а не напро- сто своја лична убеђења сходно томе, и саме саборске одлуке пролазе кроз про- цес прихватања од стране пуноће цркве ставрос јагазоглу оригинални текст: η συνοδικότητα ως γεγονός κοινωνίας και ενότητας, περιοδικό θεολογία, 2/2009, αφιέρωμα στο συνοδικό θεσμό, σελ 3, 4 подвижничко слово мисли о литургији ава григорије, који је некада био чувар царске палате, испричао је да је у хозевитском манастиру живео брат који је напамет знао молитву епиклезе он је једног дана био послан да из просфорнице донесе просфоре у цркву и, како се кретао према храму са просфо- рама у рукама, он је напамет певушио молитву епиклезе исте ове просфоре ђакони су ставили на диск, а затим на проскомидију литургију је тога дана служио ава јован, прозван хозевит, који је касније постао епископ кесарије (палестинске цезареје) у време епиклезе он није видео, као што је то обично бивало, да свети дух силази на предложене дарове пошто је ава јован био веома тужан јер је мислио да свети дух није сишао ради његове сопствене грешности, ушао је у проскомидију плачући и бацио се лицем према земљи тада му се јавио ангео господњи и рекао: откако је брат доно- сећи просфоре у цркву изговарао молитву епиклезе, просфоре су биле освећене и потпуно преображене од тада је старец установио правило да нико од неруколо- ложених не сме знати молитву епиклезе напамет, а да је свештеници не смеју изговарати било када и ван освећеног места хлеб који је тело христово јесте сведок бесмртности сâм христос – живот веч- ни, неизрецива храна свети јован крон- штатски о овом јемственику бесмртности говори следеће: јер видим пред собом тај- ну вечеру,
Свеска: 317 | Света Литургија
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
15
Свеска: 318 | Црква и глобализација
...крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што јеВАСКРСЕЊЕ?📌 м
својим победу над смрћу даровао сваком
човеку оваплоћење и васкрсење господ-
ње су отуд два централна и највећа хри-
шћанска празника
...крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је
МЕТА инфо: Р:21596 К:178131 Д:98
| Свеска 318 |
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... вест – јер кроз очовечење бога логоса дође спасење свему свету радосна вест је и све што је чинио док је као човек на земљи живео: болесне исце- љивао, слепима враћао вид, демоне изго- нио радосна вест је, штавише, што је примио на себе грехе света и поднео смрт на крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је васкрсењем својим победу над смрћу даровао сваком човеку оваплоћење и васкрсење господ- ње су отуд два централна и највећа хри- шћанска празника: први отуда што син божији постајући човек и примајући у себе човечију природу, подиже је и преса- здава; или – што се каже – „обожује“ је „бог постаде човек да би човек могао да постане бог“, каже свети атанасије вели- ки (о оваплоћењу бога логоса) или: „да будемо синови божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а васкрсење је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већом катастрофом човековом, и то кроз предавање себе целога христу „сами себе и једни друге, и сав живот свој хри- сту богу предајмо“, каже свештеник на св литургији а народ верни одговара: „теби, господе!“ шира од небеса а почетак за сву ову васкршњу радост, и за све оне неописиве тренутке чуда божи- јих која се пред очима људи очитују док христос ходи међу људима, и сâм будући једнак њима по телу – почетак за све ово благо спасења које нам се припрема има- мо у догађају о којем приповеда св апо- стол лука у првој глави свога еванђеља (лк, 1, 26-38 ; управо овај одељак се чита у литургији на празник благовести) апо- стол нам казује да „посла бог ангела гаврила у град назарет“ к девојци марији „испрошеној за мужа по имену јосиф из дома давидова“ анђео јој казује речи: „ра- дуј се, благодатна! господ је с тобом: бла- гословена си ти међу женама“ – речи које су ушле у црквену химну „богородице дје- во“ али се она уплаши од ових речи а како и не би кад „од лица господњег уздрхти сва земља“ (пс 113, 7), све „уздрх- ти од гласа грома господњег“ (пс 103, 7)? а он јој на то одговори: „не бој се, нашла си милост у бога и ево затруднећеш, и родити сина, и наденути му име исус: он ће бити велики, и назваће се син свеви- шњега“ марија се још колеба, јер она је заветована девственица и „не позна мужа“ но, анђео јој ту збуњеност одагна- ва речима: „у бога је све могуће“, и обја- шњава јој да ће зачети од духа светога утроба пресвете богородице тако постаје „сместилиште несместивог“, а она се показује „широм од небеса, носе- ћи свога творца“ (богородични тропар 1 гласа) она „рађа предвечног бога“ (кондак божићни) у човечијем телу, али остаје навек дјева „пре рађања дјева, и у рађању дјева, и после рађања опет остајеш дјева“, кличе песник (богоро- дични тропар 7 гласа) на оваквом месту дотичу се светови: онај у коме живимо уроњени у разумско схватање и логичко поимање, у природне законе, и онај у коме силом христовом надилази- мо законе створеног света – свет разума и свет вере „недостижан је начин рађа- ња“, каже песник на једном месту, „јер бог где хоће, побеђује законе природе“ (догматик 7 гласа) она је изнад свих људи, владичица, царица небеска она је „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“ (химна „достој- но јест“), и заступница рода људског, којој притичемо у својим молитвама, да их принесе сину свом и богу нашем тешко је исказива лепота начина на који црквена богослужбена поезија опе- вава ове надумне тајне: тајну безгре- шног зачећа и тајну негубљења девстве- ности рађањем, и како их упоређује са старозаветним догађајима, као „прасли- кама“ (архетиповима) онога што се има- ло збити, и што налази своје испуњење у новом завету, управо у овим трима тајнама „од вајкада скривена и ангели- ма непозната тајна тобом, богородице, свима на земљи јави се“ мојсије као „разделитељ воде“ архетип је за гаврила, служитеља и навеститеља чуда, а сав догађај зачећа и рађања пореди се са преласком јеврејског народа преко црве- ног мора: „по дну мора неуквашено про- ђе израиљ, а сада христа без мужа роди дјева море по проласку израиљевом остаде непроходно, а непорочна по рођењу емануиловом остаде неповређе- на“ извор за ову поезију, и уопште, први и основни извор познања садржаја наше вере јесте свето предање њега сачиња- ва и све оно што није ушло у садржај св писма: оно је „подскуп“ предања свето предање је најопштији (и целокупни) извор садржаја наше вере њега чине сва она казивања и сва знања о христу и вери у христа која су се усмено преноси- ла од најранијих времена цркве, од којих су само нека убрзо записана као св писмо новог завета, а друга сачувана у литургијској свести и богослужбеној пракси цркве (ово је језгро предања), и у учењу отаца цркве (ово је интерпрета- ција и „разрада“, у складу са насталим потребама цркве) „од таме ка светлости“ апостол павле напомиње да су наша тела „храм духа светога“: „не знате ли 6 l православни мисионар l 2/2011 празници цркве син дрводеље син божији, господ наш исус хри- стос, се јавља на земљи, али не на начин на који јеврејска заједница то очекује: не као цар, нити као херој- ослободитељ од туђинске власти, него као „нишчи“, син дрводеље и тихе, неупадљиве девојке, који ће поживети међу простим, „малим“ светом, међу њима проповедати спа- сење свему народу, ослобођење од окова смрти, васкрсење и царство небеско – живот будућега века и, дати живот свој „за живот света“, бити попљуван и распет, и васкрсну- ти у трећи дан март/април 2011 l православни мисионар l 7 да су тела ваша храм духа светога који живи у вама, којега имате од бога, и нисте своји? јер, купљени сте скупо прославите, дакле, бога у телима својим и у душама својим, што је божије!“ (1кор 6, 19-20) енергија духа светога обитава у човеку већ од зачећа, али печат и пуноћа дара духа светога задо- бија се тек на крштењу дарови духа могу и наставити да се задобијају и умножавају, у зависности од тога како човек настави да живи и да се односи према дарованом му животу и слободи нас свагда вуче тежња наше природе, у складу са општим законима природе, ка „максималној ентропији“, ка „губљењу себе“ или контроле над собом у препу- штању стихијском и тзв „подсвесном“ (тј бесловесном, животињском) докле човек зауздава ово у себи, дотле иде „од таме ка светлости“ на мукотрпном путу борбе са мрачним безданом греха (и склоности ка греху) у себи, и са сваком новоосвојеном врлином добија нову благодат духа, нови „умножени талант“ (=талент ; уп мт 25, 14-30 и лк 19, 12-26), којим очишћујемо и украшавамо овај наш „храм духа светога“ – наше тело колика је светиња овога „храма“ (и колика може да буде), говори управо пример пресвете богородице, која је примила у себе бога логоса, постала „сместилиште несместивог“, родила богочовјека и опет, остала заувек дев- ствена колика је тајна светиње људског тела, да се у њега усељава бог! а пошто је човеково тело еквивалентно човеко- вом модусу постојања, и не може се бит- није човеково одвојити од самога тела (не живимо „у телу“, но живимо „те- лом“), то онда исто питање: колико је безмерно достојанство дато човеку шта можемо учинити – а шта уистину чини- мо – са својом слободом, која је вели- чанствен потенцијал, али и страшно оружје? слушкиња господња дакле, бог одабире девојку марију, да се кроз њу испуни домострој спасења људског рода, сав божији наум и проми- шљање о обновљењу (обожењу) човечи- је природе до „мере раста пуноће хри- стове“ (еф 4, 13) али, овде јој оставља места за слободу, за тај највећи (али и најстрашнији) дар који бог даје човеку кад га ствара како ће га она употреби- ти? она је могла и не сложити се са божијом вољом могла је рећи ’не’ и заискати од ангела да је разреши таквог благослова (али и такве одговорности) могла је чак посумњати у остваривост таквог нечувеног чуда али оставимо се овога „шта би било кад би било“: богу је све могуће, па би и у таквом случају наставио да промишља о спасењу људ- ском нашао би зацело неку другу при- лику и личност кроз коју би се оствари- ла ова божанска намера но, погледајмо шта чини пресвета богородица „ево слушкиње господње“, речи су њезине и још: „нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38) колика је лепота и тајна садржана у овоме! колико је кро- тости и просте, детиње вере у таквим икона богоматере из 6 века, манастир свете катарине на синају 8 l православни мисионар l 2/2011 речима! то је потпуна покорност вољи божијој, стављање божије воље испред своје и сагласје (симфонија) са њом то је оно што и син њезин чини у гетси- манији пред своје страдање и крсну смрт: „оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ тако и праотац јеврејског народа, авраам, „поверова богу“ кад му бог обећа потомство (премда он и жена му беху стари) „и то му се урачуна у праведност“ све ово су манифестације потпуног прихвата- ња воље божије и несумњања у њену остваривост то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м достојевски: „не долази вера од чуда, него чудо се рађа из вере“ (браћа карамазови) о томе нема података у св писму због тога се окренимо опет предању по предању, када је марија навршила три године, довели су је њени родитељи јоаким и ана из назарета у јерусалим, да је предају богу на службу у храму, према ранијем обећању своме ту пре- света дјева остаде пуних девет година, заједно са другим девојкама које су попут ње дариване на службу у храму, бавећи се рукодељем и помажући у раду и пребивајући у молитви можда је већ овим делима, већом усрдношћу у раду и молитви од других, задобила наклоност божију „прегаоцу бог даје махове“, вели његош вредноме се отварају путеви божији овде смо опет на пољу односа човека према свом (да- том му) животу, делању и борби за спасење од бога су нам дати „талан- ти“, дата нам је и слобода – шта ћемо са њима учинити? „од кад је века, царство божије се на силу (муком) осваја, и само борбени га задобијају“ хоћемо ли творити вољу божију и испуњавати реч христову? хоћемо ли носити крст свој? или ћемо лењство- вати и вајкати се (као онај слуга што је закопао талант)? или пак роптати и нека ми буде по речи твојој у тренутку изговарања онога „нека ми буде по речи твојој“ (= по вољи
... вест – јер кроз очовечење бога логоса дође спасење свему свету радосна вест је и све што је чинио док је као човек на земљи живео: болесне исце- љивао, слепима враћао вид, демоне изго- нио радосна вест је, штавише, што је примио на себе грехе света и поднео смрт на крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је васкрсењем својим победу над смрћу даровао сваком човеку оваплоћење и васкрсење господ- ње су отуд два централна и највећа хри- шћанска празника: први отуда што син божији постајући човек и примајући у себе човечију природу, подиже је и преса- здава; или – што се каже – „обожује“ је „бог постаде човек да би човек могао да постане бог“, каже свети атанасије вели- ки (о оваплоћењу бога логоса) или: „да будемо синови божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а васкрсење је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већом катастрофом човековом, и то кроз предавање себе целога христу „сами себе и једни друге, и сав живот свој хри- сту богу предајмо“, каже свештеник на св литургији а народ верни одговара: „теби, господе!“ шира од небеса а почетак за сву ову васкршњу радост, и за све оне неописиве тренутке чуда божи- јих која се пред очима људи очитују док христос ходи међу људима, и сâм будући једнак њима по телу – почетак за све ово благо спасења које нам се припрема има- мо у догађају о којем приповеда св апо- стол лука у првој глави свога еванђеља (лк, 1, 26-38 ; управо овај одељак се чита у литургији на празник благовести) апо- стол нам казује да „посла бог ангела гаврила у град назарет“ к девојци марији „испрошеној за мужа по имену јосиф из дома давидова“ анђео јој казује речи: „ра- дуј се, благодатна! господ је с тобом: бла- гословена си ти међу женама“ – речи које су ушле у црквену химну „богородице дје- во“ али се она уплаши од ових речи а како и не би кад „од лица господњег уздрхти сва земља“ (пс 113, 7), све „уздрх- ти од гласа грома господњег“ (пс 103, 7)? а он јој на то одговори: „не бој се, нашла си милост у бога и ево затруднећеш, и родити сина, и наденути му име исус: он ће бити велики, и назваће се син свеви- шњега“ марија се још колеба, јер она је заветована девственица и „не позна мужа“ но, анђео јој ту збуњеност одагна- ва речима: „у бога је све могуће“, и обја- шњава јој да ће зачети од духа светога утроба пресвете богородице тако постаје „сместилиште несместивог“, а она се показује „широм од небеса, носе- ћи свога творца“ (богородични тропар 1 гласа) она „рађа предвечног бога“ (кондак божићни) у човечијем телу, али остаје навек дјева „пре рађања дјева, и у рађању дјева, и после рађања опет остајеш дјева“, кличе песник (богоро- дични тропар 7 гласа) на оваквом месту дотичу се светови: онај у коме живимо уроњени у разумско схватање и логичко поимање, у природне законе, и онај у коме силом христовом надилази- мо законе створеног света – свет разума и свет вере „недостижан је начин рађа- ња“, каже песник на једном месту, „јер бог где хоће, побеђује законе природе“ (догматик 7 гласа) она је изнад свих људи, владичица, царица небеска она је „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“ (химна „достој- но јест“), и заступница рода људског, којој притичемо у својим молитвама, да их принесе сину свом и богу нашем тешко је исказива лепота начина на који црквена богослужбена поезија опе- вава ове надумне тајне: тајну безгре- шног зачећа и тајну негубљења девстве- ности рађањем, и како их упоређује са старозаветним догађајима, као „прасли- кама“ (архетиповима) онога што се има- ло збити, и што налази своје испуњење у новом завету, управо у овим трима тајнама „од вајкада скривена и ангели- ма непозната тајна тобом, богородице, свима на земљи јави се“ мојсије као „разделитељ воде“ архетип је за гаврила, служитеља и навеститеља чуда, а сав догађај зачећа и рађања пореди се са преласком јеврејског народа преко црве- ног мора: „по дну мора неуквашено про- ђе израиљ, а сада христа без мужа роди дјева море по проласку израиљевом остаде непроходно, а непорочна по рођењу емануиловом остаде неповређе- на“ извор за ову поезију, и уопште, први и основни извор познања садржаја наше вере јесте свето предање њега сачиња- ва и све оно што није ушло у садржај св писма: оно је „подскуп“ предања свето предање је најопштији (и целокупни) извор садржаја наше вере њега чине сва она казивања и сва знања о христу и вери у христа која су се усмено преноси- ла од најранијих времена цркве, од којих су само нека убрзо записана као св писмо новог завета, а друга сачувана у литургијској свести и богослужбеној пракси цркве (ово је језгро предања), и у учењу отаца цркве (ово је интерпрета- ција и „разрада“, у складу са насталим потребама цркве) „од таме ка светлости“ апостол павле напомиње да су наша тела „храм духа светога“: „не знате ли 6 l православни мисионар l 2/2011 празници цркве син дрводеље син божији, господ наш исус хри- стос, се јавља на земљи, али не на начин на који јеврејска заједница то очекује: не као цар, нити као херој- ослободитељ од туђинске власти, него као „нишчи“, син дрводеље и тихе, неупадљиве девојке, који ће поживети међу простим, „малим“ светом, међу њима проповедати спа- сење свему народу, ослобођење од окова смрти, васкрсење и царство небеско – живот будућега века и, дати живот свој „за живот света“, бити попљуван и распет, и васкрсну- ти у трећи дан март/април 2011 l православни мисионар l 7 да су тела ваша храм духа светога који живи у вама, којега имате од бога, и нисте своји? јер, купљени сте скупо прославите, дакле, бога у телима својим и у душама својим, што је божије!“ (1кор 6, 19-20) енергија духа светога обитава у човеку већ од зачећа, али печат и пуноћа дара духа светога задо- бија се тек на крштењу дарови духа могу и наставити да се задобијају и умножавају, у зависности од тога како човек настави да живи и да се односи према дарованом му животу и слободи нас свагда вуче тежња наше природе, у складу са општим законима природе, ка „максималној ентропији“, ка „губљењу себе“ или контроле над собом у препу- штању стихијском и тзв „подсвесном“ (тј бесловесном, животињском) докле човек зауздава ово у себи, дотле иде „од таме ка светлости“ на мукотрпном путу борбе са мрачним безданом греха (и склоности ка греху) у себи, и са сваком новоосвојеном врлином добија нову благодат духа, нови „умножени талант“ (=талент ; уп мт 25, 14-30 и лк 19, 12-26), којим очишћујемо и украшавамо овај наш „храм духа светога“ – наше тело колика је светиња овога „храма“ (и колика може да буде), говори управо пример пресвете богородице, која је примила у себе бога логоса, постала „сместилиште несместивог“, родила богочовјека и опет, остала заувек дев- ствена колика је тајна светиње људског тела, да се у њега усељава бог! а пошто је човеково тело еквивалентно човеко- вом модусу постојања, и не може се бит- није човеково одвојити од самога тела (не живимо „у телу“, но живимо „те- лом“), то онда исто питање: колико је безмерно достојанство дато човеку шта можемо учинити – а шта уистину чини- мо – са својом слободом, која је вели- чанствен потенцијал, али и страшно оружје? слушкиња господња дакле, бог одабире девојку марију, да се кроз њу испуни домострој спасења људског рода, сав божији наум и проми- шљање о обновљењу (обожењу) човечи- је природе до „мере раста пуноће хри- стове“ (еф 4, 13) али, овде јој оставља места за слободу, за тај највећи (али и најстрашнији) дар који бог даје човеку кад га ствара како ће га она употреби- ти? она је могла и не сложити се са божијом вољом могла је рећи ’не’ и заискати од ангела да је разреши таквог благослова (али и такве одговорности) могла је чак посумњати у остваривост таквог нечувеног чуда али оставимо се овога „шта би било кад би било“: богу је све могуће, па би и у таквом случају наставио да промишља о спасењу људ- ском нашао би зацело неку другу при- лику и личност кроз коју би се оствари- ла ова божанска намера но, погледајмо шта чини пресвета богородица „ево слушкиње господње“, речи су њезине и још: „нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38) колика је лепота и тајна садржана у овоме! колико је кро- тости и просте, детиње вере у таквим икона богоматере из 6 века, манастир свете катарине на синају 8 l православни мисионар l 2/2011 речима! то је потпуна покорност вољи божијој, стављање божије воље испред своје и сагласје (симфонија) са њом то је оно што и син њезин чини у гетси- манији пред своје страдање и крсну смрт: „оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ тако и праотац јеврејског народа, авраам, „поверова богу“ кад му бог обећа потомство (премда он и жена му беху стари) „и то му се урачуна у праведност“ све ово су манифестације потпуног прихвата- ња воље божије и несумњања у њену остваривост то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м достојевски: „не долази вера од чуда, него чудо се рађа из вере“ (браћа карамазови) о томе нема података у св писму због тога се окренимо опет предању по предању, када је марија навршила три године, довели су је њени родитељи јоаким и ана из назарета у јерусалим, да је предају богу на службу у храму, према ранијем обећању своме ту пре- света дјева остаде пуних девет година, заједно са другим девојкама које су попут ње дариване на службу у храму, бавећи се рукодељем и помажући у раду и пребивајући у молитви можда је већ овим делима, већом усрдношћу у раду и молитви од других, задобила наклоност божију „прегаоцу бог даје махове“, вели његош вредноме се отварају путеви божији овде смо опет на пољу односа човека према свом (да- том му) животу, делању и борби за спасење од бога су нам дати „талан- ти“, дата нам је и слобода – шта ћемо са њима учинити? „од кад је века, царство божије се на силу (муком) осваја, и само борбени га задобијају“ хоћемо ли творити вољу божију и испуњавати реч христову? хоћемо ли носити крст свој? или ћемо лењство- вати и вајкати се (као онај слуга што је закопао талант)? или пак роптати и нека ми буде по речи твојој у тренутку изговарања онога „нека ми буде по речи твојој“ (= по вољи
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 18396 / ...божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а ВАСКРСЕЊЕ је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већ...
2. 19307 / ...проповедати спа- сење свему народу, ослобођење од окова смрти, ВАСКРСЕЊЕ и царство небеско – живот будућега века и, дати живот свој „за живот света“, бити попљуван и распет, и васкр...
3. 27493 / ...савет, пре постања света, откривен нама кроз весника (=ангела) ВАСКРСЕЊЕ христово: мозаик, базилика светог марка у венецији, 11 век март/април 2011 l православни мисионар l 31 тог савета, ко...
4. 116044 / ...и лажи, лепог и ружног ипак, уверен сам да снажном вером у ВАСКРСЕЊЕ хришћанство може да утиче на савремене глобалне процесе, сведочећи православље као аутентичан начин васкр- слог ...
1. 18396 / ...божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а ВАСКРСЕЊЕ је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већ...
2. 19307 / ...проповедати спа- сење свему народу, ослобођење од окова смрти, ВАСКРСЕЊЕ и царство небеско – живот будућега века и, дати живот свој „за живот света“, бити попљуван и распет, и васкр...
3. 27493 / ...савет, пре постања света, откривен нама кроз весника (=ангела) ВАСКРСЕЊЕ христово: мозаик, базилика светог марка у венецији, 11 век март/април 2011 l православни мисионар l 31 тог савета, ко...
4. 116044 / ...и лажи, лепог и ружног ипак, уверен сам да снажном вером у ВАСКРСЕЊЕ хришћанство може да утиче на савремене глобалне процесе, сведочећи православље као аутентичан начин васкр- слог ...
16
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већВАСКРСЕЊЕ?📌 м мртвих
проблем смрти није решив ни бесмртно-
шћу људске душе, јер душа није човек већ
део човека хришћанство интересују пе
...постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеа
... света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеа
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 95517 / ...на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у ВАСКРСЕЊЕ, , у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најб...
1. 95517 / ...на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у ВАСКРСЕЊЕ, , у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најб...
17
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
...обна- вљаш лице земље (ст 30) овде нам је јасно проповедаоВАСКРСЕЊЕ 📌 и обнављање
живота дејством свесветога духа тако је
велики илија васкрсао сина удовичиног,
три пута дунувши на дечака и тако
...обна- вљаш лице земље (ст 30) овде нам је јасно проповедао
МЕТА инфо: Р:20259 К:178277 Д:99
| Свеска 320 |
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... им дух њихов, и они нестају, и у прах свој се враћају када ти хоћеш, душа и тело се разлучују, и истовремено с тим тело се предаје труљењу и претвара се у прах, из кога је настало духом је овде назвао душу кад им пошаљеш духа твога, опет се изграђују, и (тако) обна- вљаш лице земље (ст 30) овде нам је јасно проповедао васкрсење и обнављање живота дејством свесветога духа тако је велики илија васкрсао сина удовичиног, три пута дунувши на дечака и тако га повративши у живот силом духовне бла- годати, која је обитавала у њему (3 цар 17, 19 и след) тако је и јелисеј васкрсао сина сунамићанке, путем духовног дува- ња, то јест силом животворног духа му је дао живот указаваши на овако и ово деј- ство божанске силе, псалмопевац окреће преподобни јов, византијска икона оци тумаче свето писмо јул/август 2011 17 свој језик торжественом припеву нека је довека слава господња, радоваће се господ делима својим (ст 31) оправда- но је, каже, да он буде опеван увек од свих радоваће се господ делима својим овим је предсказао будуће познање бога од људи када се људи ослободе од пређа- шњих обмана и задобију познање бога, бог ће се радовати, али не њиховом поштовању, него због њиховог спасења он који погледа на земљу, и чини да се тресе; који се дотиче гора, и оне се диме (ст 32) оправдано је ово додао, показују- ћи да божанској природи ништа није потребно он се не радује, примајући поштовање, него желећи да спасе – указу- је истину, и будући кадар и да казни – не кажњава, иако и самом својом појавом може потрести горе и испунити их огњем и димом тако је било на гори синајској: појавивши се тамо, он је сву гору обавио димом певаћу господу у животу моме, псалмопојаћу богу моме докле постојим (ст 33) и ово је речено оправдано, зато што нема ко би те у смрти помињао, и у аду ко ће те славити? (пс 6, 6) тако се затворила двер брачне одаје пред нера- зумним дјевама, које су куповале јелеј у оно време, када је било потребно носити светиљке њему ће бити мио (молитве- ни) разговор мој, и ја ћу се радовати господу (своме) (ст 34) разговором назива своју похвалу; опевајући бога, беседи са њим симах је уместо: беседа (η διαλουη), ставио: разговор (διαλεξις), акила: реч (ομιλια) ја се молим, каже, да би ова моја похвала била за њега веома пријатна и слатка и ја ћу се радовати господу ако се ово испуни, ја ћу се радо- вати нека нестану са земље безбожни- ци, и безаконици – да их више не буде благосиљај, душо моја, господа! (ст 35) описавши божанску лепоту и неизреци- во богатство, онолико колико је то доступно људској природи, он жели да се знање о њима рашири на све људе, и моли да заједница грешника буде потпу- но уништена он не жели пропаст њих самих, него да се они раскају, и да би се прекинуло њихово изопачивање и забо- рављање божанских закона а ако неко хоће да ове речи схвати другачије, то јест као да њима пророк проклиње оне који живе безаконо, онда ће и у том погледу пророчанство бити сагласно са апостол- ским учењем тако велики павле пише у посланици коринћанима: ако неко не љуби господа исуса христа, нека је ана- тема (1кор 16, 22) ово је својствено оно- ме ко ватрено воли дакле, сви смо ми били у греху, земља је била пуна безако- ња, а када се јавила јединородна реч божија и постала човек, грешници су нестали, остали су само они који су кри- ви за безакоња како и на који начин? он је оправдао све и избавио од грехова само је остало мало грешника, а многи су оправдани благосиљај, душо моја, господа! дакле, они који не желе да прослављају даваоца толиких добара, нека доживе оно што сам рекао; а ти, о душо, стално опевај свог творца и спаситеља наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том 5, књ 2: собеседование на псалом 103 милостиво шаљући своја добра, ти достављаш радост онима који се њима користе; а када се окренеш, сви они западају у пометеност и страх одузмеш им дух њихов, и они нестају, и у прах свој се враћају када ти хоћеш, душа и тело се разлучују 18 4/2011 искуство спасења у христу прет- поставља познавање tајне цркве смисао црквеног живота не може бити исцрпљен одласком на литургију у некој парохијској цркви нема сумње да је богослужење камен темељац хри- шћанског искуства и живота парохије; међутим, црквени живот би требало да из човека извире на начин на који би се раширио по свим аспектима човековог живота и на који би на крају обухватио његово свакодневно постојање као цели- ну у супротном, човек може мислити да је његово учешће у цркви нешто што је ограничено на неки одређени дан и неко време, или да је оно део његовог живота отргнут од свега другог ако на уму има само ову мисао, увек ће себи постављати важно питање: који је, заправо, смисао свега тога? ово треба да буде полазна тачка свих разматрања на ову тему ако ограничимо црквени живот на учешће у богослужењу, онда ћемо добити нејасну слику и неизве- сно је да ли из такве делимичности може проистећи смисао као људи који су заин- тересовани за духовни живот, треба добро да схватимо да оно што зовемо смислом може да произађе само из саборности (целовитости) која обухвата све у нашем животу немогуће је да смисао потекне из нечег делимичног – делимичност никада не ствара потпуни смисао сама по себи, већ само фрагментарну слику делимично неизбежно има везе са индивидуалношћу, односно са оним што човек у свом животу као појединац чини на пример: то да ли да недељом ујутру иде или не иде у цркву је његова лична одлука – питање које се тиче само његовог личног живота а у индивидуалности се не налази смисао ако тај део живота потиче из саборне и живот у христу смисао спасења ухристу будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истински живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом превод са енглеског: маријана и срећко петровић логос постаде тело: рођење христово, румунска икона јул/август 2011 19 шире духовне перспективе и искуства које га води да сваки тренутак у свом животу живи на одређени начин, једино тада човек може да распозна смисао иза свих ових изолованих поступака ако желимо да наша дела уроде плодом, треба да избегнемо став који просто пре- рађује уобичајене поступке, не доводећи у сумњу стварни смисао који се иза тога крије неће нам се судити на основу испу- њења закона или наше покорности прави- лима хришћанског живота, већ на основу етоса живота који из нас проистиче на жив начин, као сведочење христа и јеван- ђеља једина тајна шта ми хришћани подразумевамо под спасењем? шта спасење може да значи за људско биће које је рођено, одраста и уми- ре? како бисмо дошли до сврсисходног разматрања о спасењу, треба да будемо потпуно свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван приро- де у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо човека једино у његовим природним оквирима, добићемо психоло- шко и моралистичко разуме- вање онога за чиме трага- мо, разумевање које можеда се пронађе у било којој људској религији циљ религије уопштеје да човеку, као биолошком бићу, пону- ди ону моралну под- ршку која му је потреб- на како би био психо- лошки оснажен за потешкоће у животу требало би да смисао цркве и спасења тражимо изван тога за почетак, човек треба себе да види као биће које није самодовољно у свом физичком постојању другим речима, треба да превазиђемо ово биолошко поимање човека потрага за спасењем претпоставља теолошки и антрополошки приступ без тога, свако разматрање о цркви ће се водити на један посветовњачен начин према хришћанском опажању, постоји само једна хришћанска тајна која је ова- плоћена у цркви и која чини основу за било какво разматрање спасења, а та тајна јечињеница да је бог постао човек то је схватање које се може пронаћи једино у хришћанству и оно уздиже разматрање спасења и смисла живота на ниво који се прилично разликује од било којег религи- јског ако бисмо радије рекли да црква и хришћанство нису религија већ нешто друго, то је управо због тога што хришћан- ско предање и хришћанска духовност за своју основу имају тајну да се бог ова- плотио ова чињеница неизбежно за последи- це има читав низ ствари то значи да човек више није само биће које се рађа, одраста и умире у складу са неким биолошким поретком, већ да је човек биће са којим се сам бог сјединио ово је такође претпоставка за разумевање стварања човека често смо сведоци дебата и неслага- ња о стварању човека која немају духовну основу јер, било да неко подржава идеју да је човек створен као животиња која се временом развијала у хомо-сапиенса, или да је створен као керамичка статуа која је оживела, на крају нема суштинске раз- лике очигледно је да у црква свете тројице на антарктику, најјужнија православна црква на свету, изграђена 1992 године код руске поларне станице белингсхаузен 20 4/2011 оба ова случаја саздавање овог бића потиче од елемената свемира, односно раштркане свемирске прашине, која, на неки начин, за последицу има организоване облике живо- та оба ова става се своде на ту једноставну истину истинска хришћанска перспектива у овом разматрању је сазнање да је човек биће са којим се бог сјединио а то је исти- на коју често превиђамо дешава се да, чак и као хришћани, заузимамо антрополошке ставове на тему стварања а притом не узи- мамо у обзир ово богословско начело као исход тога наша богословска разматрања су понекада обојена истом површношћу као и световна философија, ако не и горе од ње свет сматра да може испитати постојање, свест, разум, етичке и друштве- не вредности човека посматрајући га као објективан биолошки, природни феномен међутим, као хришћани, морамо јасно да истакнемо да, с обзиром на то да је чове- чанска плот сједињена са самим богом у личности христовој, свеукупност човека није исцрпљена његовом биолошком при- родом иако његове природне енергије одају такав утисак немогуће је говорити о чове- ку и основама за његово спасење одвојено од самоочигледне чињенице да он није човек због биолошких случајности, већ због тога што је бог постао човек ово је засигурно теоретска основа која би, међутим, могла да се преокрене од тео- ретске у живу и емпиријску кроз живот у духу светоме тада тајна цркве постаје од кључног значаја за човека јер је јасно да је човеку немогуће да буде независан и да буде самоусавршавајуће биће без бога без свог односа са богом, он престаје да буде истински човек ако постоји разлика између човека и остатка творевине, она потиче управо из овог једног, изузетног богословског начела о „једином новом под сунцем“ – како кажу оци цркве као одго- вор на речи античких философа да „нема ничег новог под сунцем“, оци су рекли да постоји само једна ствар која се не понавља, која је несхватљива сваком људском уму, која је у потпуности ван сва- ког природног поретка: да је бог постао човек ова стварност истиче онај догађај у људској историји који се супротставља идеји пролазности времена древни паганизам је оштроумно схватио природу пролазности времена као нешто што је сабијено у бескрајно увек кружно понављање да се подсетимо бајке о сизи- фу, који у себи сажима слику узалудног људског напора као и увек цикличног вре- мена кроз непрестано, вечно понављање једина ствар која заиста разбија ово кру- жење истих ствари у људској историји је рођење христово, догађај који означава почетак нове историје у људској свести истина је да је историјско време, као пре- кид увек кружног понављања, настало кроз хришћанску мисао, јер једина нова ствар коју човеков ум може да схвати је догађај у којем је сам бог, узрок свега, постао део творевине, примио је на себе и сјединио се са нама живот у цркви црквени живот тако није ништа друго до слика истине оваплоћења он је истина не због тога што се не може довести у сум- њу, већ управо због тога што може да постане сасвим искуствен и да дâ смисао људском животу, избављајући га од бес- мисла који се јавља када се човек запита о свом животу и када не учествује у том догађају из тог разлога су оци цркве људско схватање које погрешно цркву своди на светску организацију видели као пресудан ударац богословском схватању природе цркве природа цркве је увек двојна, управо због тога што је она засно- вана на оваплоћењу христовом: она је ико- на духа светога у свету, односно икона творевине која сапостоји са енергијом и живот у христу јул/август 2011 21 благодаћу божијом, загрљај духа светога и света имајући све ово на уму, можемо да разу- мемо због чега је црквени живот тако нео- пходан за спасење шта још спасење може представљати човеку ако човека одредимо као биће са којим се бог сјединио? оно није ништа друго до човеково узимање у обзир ове стварности, која је са њим пове- зана иза природе његове биолошке ство- рености и иза његовог биолошког живота, и његово окушање ове стварности, јер се корен његовог постојања налази управо ту из тог разлога – ово је за њега спасење то није спасење због тога што је бог тако одлучио, из неког законског разлога, да то буде начин на који он жели да се човек понаша како би био спашен морамо се ослободити оваквог законског схватања еклисиолошких и теолошких питања, које је исход западног утицаја и посебно тежње пропадљивог човека да све види и тумачи- на опипљив и рационалистички начин можда ћемо у почетку бити привучени једноставношћу таквог тумачења, али оно се на крају показује као бесплодно и неизвесно духовни напори морају да почну од основе која има смисао једина таква осно- ва о којој смо учени кроз свето предање каже да је човеку потребан живот цркве, због тога што живот цркве човеково постојање чува у целости будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истин- ски живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом ово је основна духовна природа цркве: тело верних које постаје тело христово, односно јединство створења са нествореним у животу црквесветитељи прихватају начин божанског живота бивајући ојачани уте- шитељном енергијом духа светога они учествују у божанском животу општећи са природом која је непропадљива они спа- савају себе у потпуности и истинито, вра- ћајући се животодавној енергији која је извор и истинита основа њиховог постоја- ња ово непрекидно сврсисходно усмера- вање њихових живота је врело светости и сваке врлине, чинећи њихова срца сагла- сним етосу савршеног човека који је сâм христос јоанис каломирос наслов изворника: john kalomiros, “the meaning of salvation in christ” http://wwwzephyrgr/stjohn/salvationhtm треба да будемо потпу- но свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван природе у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо чове- ка једино у његовим при- родним оквирима, доби- ћемо психолошко и мора- листичко разумевање оно- га за чиме трагамо православна црква у берату, на истоку албаније 22 4/2011 како у византији тако и у србији за време светог саве, становни- штво je било углавном хришћан- ске православне вере сама та чињеница омогућила је да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј да су грађани државе истовре- мено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагла- сја, складности и узајамности цркве и државе у византији и србији за неоме- тано спровођење таквог система најод- говорнији су владар државе и поглавар цркве српска именица сагласје пред- ставља тачан превод грчке именице симфонија; овако је свети цар јустини- јан (владао од 527 до 565 године после христа) означио однос складне сарадње царске и црквене власти иначе, сматра се да је реформа законодавства била је- дан од јустинијанових највећих подвига осим што је кодификовао све дотада- шње законе, цар је донео и низ нове- ла, потпуно нових законских прописа, којима је заправо осавремењено читаво законодавство кроз симфонију, људима у држави омогућено је да слободно и од- говорно дају цару царево – али не више, а богу божије – али не мање смисао ове теорије јесте да се схвати, да је само један врховни извор власти – бог, што проистиче и из христових речи кад га је пилат питао: „одакле си? а исус му не одговара пилат му тада рече: зар мени не одговараш? не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пу- стим? исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дато одозго“ (јн 19, 9-11) два највећа божија дара међу људима свети сава је укључио у законоправи- ло (гл 45) превод зборника јована схола- стика у 87 глава са грчког језика, где је обухваћен увод шесте новеле цара јусти- нијана, а који у преводу гласи, према иловичком препису из 1262 године и према грчком изворнику, овако: „најве- за време светога саве није владао „цезаропапизам”, јер ни у једном тренутку држава није господарила црквом: свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа црква и држава светосавска вертикала – бог, краљ, домаћин ђакон мр ненад идризовић симфонијацркве и државе јул/август 2011 23 ћи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непороч- ни и ако пред богом буди имали смелост, а други пра- вилно и како доликује почну украшавати предате им гра- дове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених прави- ла који су апостоли – праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – предали, а свети оци очували и казивали“ као што видимо, свештенство и цар- ство су непоходне организације људског друштва, јер постоје по вољи божијој и стога обе имају суверену власт за пости- зање циља да раде у истој сфери – људ- ском друштву, неопходна је сагласност међу њима, сагласност која је могућа само онда када се обе организа- ције потчињавају истим нормама, канонима који су дати од светих апостола и сачувани од светих отаца у пракси се та симфонија изражава у узајмној помо- ћи – молитвом, с једне, и влашћу, с друге стране православни хришћани нипошто нису аполитична бића – напротив! по уме- сним и тачним речима јед- ног нашег угледног теоло- га, човек је „боголика лич- ност, жива икона божија, и отуда по самој својој природи, али и по своме коначном есха- толошком назначењу, он је биће заједни- це и за заједништво, друштвено и дру- жевно биће, политичко или ако аристо- телов речник заменимо хришћанским – саборно и црквено биће“ симфонија симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и државу, на међусобну сарадњу за добро наро- да – тако што се узајам- но уважавају и помажу, а да при томе једна дру- гој не задиру у основе устројства и управљања цар јустинијан i (527-565) са својом пратњом; поред њега се налази епископ равенски максимијан: мозаик из апсиде базилике сан витале у равени, из 547 године 24 4/2011 однос цркве и државе за време светог саве свети сава је у основи прихватио разрађену византијску идеологију о односима између цркве и државе, али је осећао потребу да у том односу оза- кони нешто што је својствено србима стога је разумљив савин опрез да из византијске законске грађе не унесе у законоправило ништа што би могло да послужи представницима државе или цркве за превласт симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и држа- ву, на међусобну сарадњу за добро народа – тако што се узајамно уважава- ју и помажу, а да при томе једна другој не задиру у основе устројства и упра- вљања из складне сарадње цркве и државе, којима су се обично и границе поклапале, развила се снажна немањић- ка србија, у којој је српска црква забе- лежила свој највећи процват у сваком погледу за време светога саве није владао „цезаропапизам“, јер ни у једном тренут- ку држава није господарила црквом црква служи, али њена је и дужност да служи, под условом да то служење буде по љубави, а не по чиновничкој дужно- сти савини биографи сведоче да сава заповеда да се сазове сабор клира и народа, а не стефан, да сава поставља епископе и игра главну улогу у избору свога наследника архиепископа арсени- ја свети сава није теократски управљао државом и одређивао њену политику, али је успостављао мир (спољашни или уну- трашњи) кад год се за то указивала при- лика свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа божан- ским надахнућем ојачао је дух народног јединства под једним владарем и лозом немањића саздао је државотворно родо- љубље и домаћински поредак по свето- савској вертикали – бог, краљ, домаћин аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије свети сава, први архиепископ српски, и свети симеон (стефан немања): фреске из манастира студенице, из краљеве цркве (задужбине српског краља милутина), рад из 1314 године црква и држава јул/август 2011 25 пророци су кључна група за форми- рање старозаветних веровања реч пророк означава неког ко говори у нечије име пророци божији, стога, говоре у име божије најпре су то биле групе хари- зматских екстатичара који су прорицали, понекад уз употребу екстатичке музике и плеса (1сам 19, 19-24; 2цар 3, 14-16) први непосредни спомен израилског пророштва повезан је са мојсејем и старешинама изра- илских племена које је дух господњи довео у стање пророчке екстазе мојсеј, вођа израиљског народа је, стога, архетип проро- ка и први пророчки старешина – духовник старог завета (бр 11, 25-29) до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спо- миње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији (1сам 2, 2126; 3, 1-4,1), који је крунисао првог израилског монарха, саула сукоб харизматске судиј- ско-пророчке власти самуила и младе институције монархије коју је представљао негдашњи самуилов штићеник саул био је неизбежан последица је била ограничава- ње политичког деловања самуила, али и губљење моралног ауторитета саула у овом контексту се, по први пут, спомињу пророчки синови окупљени око пророчког оца – самуила изворно породични терми- ни отац-син овде имају проширено значење које одаје ауторитет, саветнички потенци- јал и углед пророчких вођа (суд 17, 10; 18, 19; 1сам 14, 52; 2цар 14, 14) пророчки синови били су препознавани као одвојени за јахвеа, за проучавање и преношење његове воље под старатељством пророка кога су сматрали духовним оцем нарација 1сам 10, 9-12 буди бројне недоу- мице, али је порука одељка јасна: саулов ауторитет зависи од јахвеовог вођства посредством надахнутог самуила (1сам 10, 5-10) када се саул није покорио јахвеу, дух га је напустио и отишао давиду (1сам 16, 13-14) контекст показује да термин (про- рочки) отац заправо означава старешину пророчких синова, групу пророка који су били окупљени под његовим старешин- ством и у нарочитом односу успостављање монархије водило је моди- фикацији пророчког покрета снажна и централизована владавина давида и соло- до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спомиње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији стари завет пророчке вође – духовници старог завета јован благојевић 26 4/2011 мона потиснула је у извесној мери хари- зматски аспект пророчког деловања и ути- цајни пророци постају део царске админи- страције унутар које делују као царски саветници (2сам 7, 1-29; 12, 1-13) такав статус опстаје у већој или мањој мери и после поделе јединствене јеврејске царе- вине у јудеји, све до појаве великих про- рока – писаца исаије, јеремије и њихових следбеника, тако да на подручју јудеје нема спомена о делатности пророчких синова и њихових отаца (старешина) у самарији је пророчки покрет задржао изворну форму и начин деловања у живописним нарацијама о илији и јелисеју наилазимо на термине пророчки сино- ви и (пророчки) отац (1цар 20 35; 2цар 2, 3-715; 5, 22; 6, 1; 9, 1) последњи који их користи је пророк амос (ам 7, 14) значи, током периода од око три века, очувана је нека врста про- рочке сукцесије и окупља- ње група пророка око зна- чајног лидера који је, најве- роватније попут илије, бирао наследника да води наредну генерацију пророч- ких синова (1цар 19, 19-21) верско-политичке околности у нестабил- ном северном царству учиниле су да про- рочки покрет постане снажна опозиција владарском, углавном синкретистичком, култу сукоб је, поред верског имао и политичке димензије врхунац сукоба је досегнут током времена омријеве дина- стије, посебно током њеног последњег представника ахава и његове феничанске супруге језавиле која је озваничила ваалов култ у израилу свега неколико година касније, под вођством јелисеја, пророчки покрет је имао толико снагу да је постао кључни ослонац јујовог државног удара којим је уништена омријева династија власт је преузео радикални јахвиста који је, готово у потпуности, затро идолатрију у израилу (2цар гл 9 и10) нарочито је значајан опис преношења илијиног ауторитета на јелисеја у њему се необичано често јављају термини про- рочки синови и (пророчки) отац потоњи термин користи јелисеј да би изразио сво- ју жалост због илијиног одласка (2цар 2, 12 уп 2цар 6, 21; 13, 14), потом узима илијин плашт и чини чудо слично илији- ном, потврдивши се, пред пророчким синовима, као његов наследник (2цар 2, 13-15) наратор, у настав- ку, даје значајне податке који показују да су пророч- ки синови живели аскет- ским животом усамљени- штва и сиромаштва, али да су имали и склоност ка формирању заједница – уз искључиво одобрење јели- сеја то сугерише послу- шност пророчком старе- шини – оцу (2цар 3, 38-44; 6, 1-7) може се рећи да је пророчки покрет поставио темељ каснијих пустињач- ких заједница, попут кумранске, и посредно, хришћанског монаштва монашке карак- теристике пророчких заједница не треба апсолутизовати јер су се пророчки синови заправо периодично повлачили у аскезу да би се, у послушности пророчком стареши- ни молитвом и проучавањем светих списа, припремили за јавну делатност тако су пророчке старешине, као централни духовни ауторитет оваквих заједница, постали претеча свеколиког јудео-хри- шћанског духовништва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој свети пророк мојсије, синајска икона из 13 века, детаљ стари завет јул/август 2011 27 пред крај живота, свети благородни деспот јован бранковић (+1502) покушао је да измоли помоћ од млетака ради одбране земље од напада турака на поновљени позив његове удовице јелене одазвао се свети кнез стефан штиљановић кнежеви одреди су дошли у срем из паштровића, носећи са собом заставу светог цара уроша, која се данас чува у шидском музеју по казивању непознатог писца, свети кнез стефан штиљановић се доселио из приморја у моровић, лепo и скромно сремско „градиште“, код данашњег шида, које је обновио и населио „многим народима“ нови двор светог кнеза налазио се западно од купиника (купинова), престонице деспотице јелене бранковић, пореклом из славне породице јакшић свети стефан је живео у складном браку „имајући помоћницу себи супругу јелену, благочестиву и доброчинитељну“ света јелена штиљановић, имењакиња деспотице јелене, била је друга супруга светога кнеза прва стефанова супруга анђелија, према истраживањима слободана милеуснића, спомиње се у сачуваном тестаменту и у народном предању из приморских крајева, које је забележио познати књижевник стефан митров љубиша угарски краљ, сигурно са знањем двора у купинику, упутио је светог кнеза на службу у шиклош на драви (1508) у време угарског краља лудовикa дошло је до најезде турака, који су освојили купиник и београд (1521) после пада купиника и бекства јованове удовице јелене у вилагошт, свети кнез стефан се борио против даљег надирања османских трупа купиник је ослобођен и обновљен, али је погибија краља лудовика на мохачу 1526 г отворила пут даљем надирању турака у борбама око упражњеног пре- стола, аустријски надвојвода фердинанд i хабсбуршки успео је да потисне против- ничке трупе и крунише се у стоном београду за краља угарске и чешке (5 новембар 1527) недуго после крунисања, краљ је примио светог стефана и поверио му властелинства михољац и глоговницу и управу над утврђењима нови град и ораховица у славонији док је трајао мир са турцима, краљ фердинанд је св свети стефан и јелена штиљановић свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по монашењу и раздељивању имања сиромашним и потребитим др ђорђе т вуковић свети ликови историје спц 28 4/2011 стефану, св јелени и њиховом потомству поклонио ешћен, посед некада моћног ловре илочког (21 јуна 1535) јеленино девојачко прези- ме наведено у краљевој повељи на латинском језику прочитано је као богдановић, што подсећа на херцего- вачку породицу богдановића или на требињску властелу богданчиће од потомства по имену је познат павле штиљановић, који је наставио очевим путем, у војној служби код фердинанда и његовог сина максимилијана цар максимилијан ii поставио је сина дивних и побожних родитеља за команданта са седиштем у шарлову (17 септембра 1573) помен деце у фердинандовој повељи, указује да су свети кнез и кнегиња осим сина павла имали најмање још једно дете, вероватно кћерку да би осигурао одбрану границе у немирна времена, краљ фердинанд је поставио светог стефана штиљановића за кастелана валпова (1540) султанова војска је кренула у поход на славонију почетком пролећа 1543 године напад је отпочео улама- бег, познат по својој суровости силовити бег је заузео ораховицу и опсео валпово команду над опсадом преузео је султан сулејман ii, који је дошао са главнином војске на град је испаљено 3173 комада камених ђулади, али су браниоци, под командом светог кнеза, одолели после двомесечне опсаде, султан сулејман је прихватио мирну предају валпова (23 јуна 1543) свети војсковођа је повео са собом „много народа српског“ (патријарх пајсије), у тврђаву шиклош, седиште шајкашке флоте непознати писац је забележио да је краљ угарске дао св стефану власт над великим градовима и многим селима, какву дотада није имао свети кнез није дуго поживео у новом достојанству: упокојио се у току припрема за одбрану града шиклуша, а сахрањен је на оближњем брду ђунтир „свето тело погребоше његови у жалости на месту нарочитом велики плач настаде над гро- бом светога од супруге, блажене јелене, и слугу његових, као некада над јосифом што учинише људи у египту“ (1мој 50, 26) (похвално слово) достојно се опростивши од супруга, св јелена је склонила породи- цу испред надирућих турских трупа према патријарху пајсију јањевцу свети стефан штиљановић, темпера на дрвету, рад станоја поповића из 1740 године свети ликови историје спц јул/август 2011 29 (повесно слово), преподобна јелена је стиг- ла и до града прага у чешкој земљи према xiii глави троношког родослова, прилазе прагу бранили су српски одреди којима су управљале српске војводе после извесног времена, необична свет- лост на брду ђунтир чудесно је просла- вила стефанове мошти, које су одмах откопали турски војници у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем сазнавши за дивно чудо, игуман теофило је свете мошти пренео у фрушкогорски манастир шишатовац (1543) вест о прослављању моштију стигла је и до св јелене, коју су, према речима непознатог живописца, спречили да крене на пут у поробљену земљу путовање је постало могуће, јер су турци прво склопили примирје (новем- бар 1545), а затим мир са аустријом (август 1548), који је потрајао до 1551 године преподобна јелена, „некако мудре ухитрив“, укрцала се на брод и стигла лађом до фрушке горе (непознати писац) дошла је у манастир шишатовац, „ где многе сузе са радошћу и умилним речима изливаше“ (патријарх пајсије) над чудотворним моштима, она је узнела захвалну молитву господу: „за ово, христе, спасе мој, величам тебе“ (служба светом стефану штиљановићу) манастир и мошти даривала је покло- нима спремљеним уочи путовања међу поклонима, посебно су се издвајали: стефанов раскошно украшен псалтир, пехари са исписаним стефановим и јелениним именом и грбом, као и пара- мон, покров за свету главу, са натписом који је златном жицом извезла: „госпожа јего јелена“ по патријарху пајсију, она је примила монашки постриг под именом јелисавета (исто монашко име као св царица јелена, супруга цара душана и мајка св цара уроша немањића) и под- визавала се у близини манастира шишатовца; по предању – у оближњој петковици, чији је ктитор била овакав избор подсећа на свету мајку ангелину бранковић (+1520), која је мошти мужа и сина положила у манастир благовештење у крушедолу, а сама се повукла у оближњи сретењски манастир (данас парохијска црква) света монахиња јелисавета поживела је још три године у монашком чину после смрти, према патријарху пајсију јањевцу, њене мошти су пренете у шишатовац, у припрату велике цркве и положене са леве стране до зида, где су се чувале свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по поклоњењу моштима, монашењу и раздељивању имања сиро- машним и потребитим свети стефан штиљановић, са „великим теодором жупаном“, по једном запису, био је кти- тор манастира шишатовца и кувеждинa, а св јелена, према предању, манастира марија ђид, северно од шиклоша, и манастира петковице необична светлост на брду ђунтир чудесно је прославила стефанове мошти, које су турски војници откопали у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем 30 4/2011 ко може против божанске силе? да господ није сматрао тело важним, не би се у њега оваплотио, и најзад – не би са њим васкрсао и вазнео се на небеса апологетика кивот са моштима светог никодима, патријарха српског (1446--1453), чува се у пећкој патријаршији јул/август 2011 31 „поштујући светитеље ми пошту- јемо и њихове свете мошти као сасу- де благодати божије, јер су њихова света и освећена тела благодаћу постала нетрулежна и чудотворна свете мошти су знак божјег благово- љења и благодатног присуства духа божјег у материјалним телима људ- ским, што представља такође сведо- чанство и залог да ће и тела људска васкрснути и наследити од бога нетрулежност и блажену бесмртност и живот вечни“ св јустин поповић негирање моштију у последње време на интернет форумима појављују се различити коментари који негирају пошто- вање моштију и уоп- ште само постојање светих моштију раз- лози које противници наводе укратко изгле- дају овако: 1 најпре се позивају на свето писмо, тврде- ћи да у светом писму не можемо наћи оправ- даност поштовања моштију у књизи пропо- ведника 9, 6 пише: „мртви ништа не знају“ – то важи за све, па и за оне које је црква прогласила светима 2 такође, позивајући се на свето писмо, противници моштију наводе да је клањање моштима идолопоклонство 3 трећа, и не мање битна ствар коју наводе, јесте претпоставка да су се тела појединих покојника нашла на тлу које није погодно за разградњу тела (нпр у мочварама које немају довољно кисеони- ка, што спречава разградњу), тзв при- родна мумификација, или да је црква намерно балсамовала тела појединих покојника, како би их користила у своје материјалне и идеолошке сврхе одговор противницима моштију „ко не прима и не поштује светитеље и њихове свете мошти тај не прима и не поштује ни христа ни бога оца“ св јустин поповић противници моштију наводе врло оскудне и површне аргументе за своје ставове библијска реченица „мртви ништа не знају“ не доказује да мошти не постоје своју веру у свете мошти црква такође утемељује на светом п
... им дух њихов, и они нестају, и у прах свој се враћају када ти хоћеш, душа и тело се разлучују, и истовремено с тим тело се предаје труљењу и претвара се у прах, из кога је настало духом је овде назвао душу кад им пошаљеш духа твога, опет се изграђују, и (тако) обна- вљаш лице земље (ст 30) овде нам је јасно проповедао васкрсење и обнављање живота дејством свесветога духа тако је велики илија васкрсао сина удовичиног, три пута дунувши на дечака и тако га повративши у живот силом духовне бла- годати, која је обитавала у њему (3 цар 17, 19 и след) тако је и јелисеј васкрсао сина сунамићанке, путем духовног дува- ња, то јест силом животворног духа му је дао живот указаваши на овако и ово деј- ство божанске силе, псалмопевац окреће преподобни јов, византијска икона оци тумаче свето писмо јул/август 2011 17 свој језик торжественом припеву нека је довека слава господња, радоваће се господ делима својим (ст 31) оправда- но је, каже, да он буде опеван увек од свих радоваће се господ делима својим овим је предсказао будуће познање бога од људи када се људи ослободе од пређа- шњих обмана и задобију познање бога, бог ће се радовати, али не њиховом поштовању, него због њиховог спасења он који погледа на земљу, и чини да се тресе; који се дотиче гора, и оне се диме (ст 32) оправдано је ово додао, показују- ћи да божанској природи ништа није потребно он се не радује, примајући поштовање, него желећи да спасе – указу- је истину, и будући кадар и да казни – не кажњава, иако и самом својом појавом може потрести горе и испунити их огњем и димом тако је било на гори синајској: појавивши се тамо, он је сву гору обавио димом певаћу господу у животу моме, псалмопојаћу богу моме докле постојим (ст 33) и ово је речено оправдано, зато што нема ко би те у смрти помињао, и у аду ко ће те славити? (пс 6, 6) тако се затворила двер брачне одаје пред нера- зумним дјевама, које су куповале јелеј у оно време, када је било потребно носити светиљке њему ће бити мио (молитве- ни) разговор мој, и ја ћу се радовати господу (своме) (ст 34) разговором назива своју похвалу; опевајући бога, беседи са њим симах је уместо: беседа (η διαλουη), ставио: разговор (διαλεξις), акила: реч (ομιλια) ја се молим, каже, да би ова моја похвала била за њега веома пријатна и слатка и ја ћу се радовати господу ако се ово испуни, ја ћу се радо- вати нека нестану са земље безбожни- ци, и безаконици – да их више не буде благосиљај, душо моја, господа! (ст 35) описавши божанску лепоту и неизреци- во богатство, онолико колико је то доступно људској природи, он жели да се знање о њима рашири на све људе, и моли да заједница грешника буде потпу- но уништена он не жели пропаст њих самих, него да се они раскају, и да би се прекинуло њихово изопачивање и забо- рављање божанских закона а ако неко хоће да ове речи схвати другачије, то јест као да њима пророк проклиње оне који живе безаконо, онда ће и у том погледу пророчанство бити сагласно са апостол- ским учењем тако велики павле пише у посланици коринћанима: ако неко не љуби господа исуса христа, нека је ана- тема (1кор 16, 22) ово је својствено оно- ме ко ватрено воли дакле, сви смо ми били у греху, земља је била пуна безако- ња, а када се јавила јединородна реч божија и постала човек, грешници су нестали, остали су само они који су кри- ви за безакоња како и на који начин? он је оправдао све и избавио од грехова само је остало мало грешника, а многи су оправдани благосиљај, душо моја, господа! дакле, они који не желе да прослављају даваоца толиких добара, нека доживе оно што сам рекао; а ти, о душо, стално опевај свог творца и спаситеља наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том 5, књ 2: собеседование на псалом 103 милостиво шаљући своја добра, ти достављаш радост онима који се њима користе; а када се окренеш, сви они западају у пометеност и страх одузмеш им дух њихов, и они нестају, и у прах свој се враћају када ти хоћеш, душа и тело се разлучују 18 4/2011 искуство спасења у христу прет- поставља познавање tајне цркве смисао црквеног живота не може бити исцрпљен одласком на литургију у некој парохијској цркви нема сумње да је богослужење камен темељац хри- шћанског искуства и живота парохије; међутим, црквени живот би требало да из човека извире на начин на који би се раширио по свим аспектима човековог живота и на који би на крају обухватио његово свакодневно постојање као цели- ну у супротном, човек може мислити да је његово учешће у цркви нешто што је ограничено на неки одређени дан и неко време, или да је оно део његовог живота отргнут од свега другог ако на уму има само ову мисао, увек ће себи постављати важно питање: који је, заправо, смисао свега тога? ово треба да буде полазна тачка свих разматрања на ову тему ако ограничимо црквени живот на учешће у богослужењу, онда ћемо добити нејасну слику и неизве- сно је да ли из такве делимичности може проистећи смисао као људи који су заин- тересовани за духовни живот, треба добро да схватимо да оно што зовемо смислом може да произађе само из саборности (целовитости) која обухвата све у нашем животу немогуће је да смисао потекне из нечег делимичног – делимичност никада не ствара потпуни смисао сама по себи, већ само фрагментарну слику делимично неизбежно има везе са индивидуалношћу, односно са оним што човек у свом животу као појединац чини на пример: то да ли да недељом ујутру иде или не иде у цркву је његова лична одлука – питање које се тиче само његовог личног живота а у индивидуалности се не налази смисао ако тај део живота потиче из саборне и живот у христу смисао спасења ухристу будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истински живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом превод са енглеског: маријана и срећко петровић логос постаде тело: рођење христово, румунска икона јул/август 2011 19 шире духовне перспективе и искуства које га води да сваки тренутак у свом животу живи на одређени начин, једино тада човек може да распозна смисао иза свих ових изолованих поступака ако желимо да наша дела уроде плодом, треба да избегнемо став који просто пре- рађује уобичајене поступке, не доводећи у сумњу стварни смисао који се иза тога крије неће нам се судити на основу испу- њења закона или наше покорности прави- лима хришћанског живота, већ на основу етоса живота који из нас проистиче на жив начин, као сведочење христа и јеван- ђеља једина тајна шта ми хришћани подразумевамо под спасењем? шта спасење може да значи за људско биће које је рођено, одраста и уми- ре? како бисмо дошли до сврсисходног разматрања о спасењу, треба да будемо потпуно свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван приро- де у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо човека једино у његовим природним оквирима, добићемо психоло- шко и моралистичко разуме- вање онога за чиме трага- мо, разумевање које можеда се пронађе у било којој људској религији циљ религије уопштеје да човеку, као биолошком бићу, пону- ди ону моралну под- ршку која му је потреб- на како би био психо- лошки оснажен за потешкоће у животу требало би да смисао цркве и спасења тражимо изван тога за почетак, човек треба себе да види као биће које није самодовољно у свом физичком постојању другим речима, треба да превазиђемо ово биолошко поимање човека потрага за спасењем претпоставља теолошки и антрополошки приступ без тога, свако разматрање о цркви ће се водити на један посветовњачен начин према хришћанском опажању, постоји само једна хришћанска тајна која је ова- плоћена у цркви и која чини основу за било какво разматрање спасења, а та тајна јечињеница да је бог постао човек то је схватање које се може пронаћи једино у хришћанству и оно уздиже разматрање спасења и смисла живота на ниво који се прилично разликује од било којег религи- јског ако бисмо радије рекли да црква и хришћанство нису религија већ нешто друго, то је управо због тога што хришћан- ско предање и хришћанска духовност за своју основу имају тајну да се бог ова- плотио ова чињеница неизбежно за последи- це има читав низ ствари то значи да човек више није само биће које се рађа, одраста и умире у складу са неким биолошким поретком, већ да је човек биће са којим се сам бог сјединио ово је такође претпоставка за разумевање стварања човека често смо сведоци дебата и неслага- ња о стварању човека која немају духовну основу јер, било да неко подржава идеју да је човек створен као животиња која се временом развијала у хомо-сапиенса, или да је створен као керамичка статуа која је оживела, на крају нема суштинске раз- лике очигледно је да у црква свете тројице на антарктику, најјужнија православна црква на свету, изграђена 1992 године код руске поларне станице белингсхаузен 20 4/2011 оба ова случаја саздавање овог бића потиче од елемената свемира, односно раштркане свемирске прашине, која, на неки начин, за последицу има организоване облике живо- та оба ова става се своде на ту једноставну истину истинска хришћанска перспектива у овом разматрању је сазнање да је човек биће са којим се бог сјединио а то је исти- на коју често превиђамо дешава се да, чак и као хришћани, заузимамо антрополошке ставове на тему стварања а притом не узи- мамо у обзир ово богословско начело као исход тога наша богословска разматрања су понекада обојена истом површношћу као и световна философија, ако не и горе од ње свет сматра да може испитати постојање, свест, разум, етичке и друштве- не вредности човека посматрајући га као објективан биолошки, природни феномен међутим, као хришћани, морамо јасно да истакнемо да, с обзиром на то да је чове- чанска плот сједињена са самим богом у личности христовој, свеукупност човека није исцрпљена његовом биолошком при- родом иако његове природне енергије одају такав утисак немогуће је говорити о чове- ку и основама за његово спасење одвојено од самоочигледне чињенице да он није човек због биолошких случајности, већ због тога што је бог постао човек ово је засигурно теоретска основа која би, међутим, могла да се преокрене од тео- ретске у живу и емпиријску кроз живот у духу светоме тада тајна цркве постаје од кључног значаја за човека јер је јасно да је човеку немогуће да буде независан и да буде самоусавршавајуће биће без бога без свог односа са богом, он престаје да буде истински човек ако постоји разлика између човека и остатка творевине, она потиче управо из овог једног, изузетног богословског начела о „једином новом под сунцем“ – како кажу оци цркве као одго- вор на речи античких философа да „нема ничег новог под сунцем“, оци су рекли да постоји само једна ствар која се не понавља, која је несхватљива сваком људском уму, која је у потпуности ван сва- ког природног поретка: да је бог постао човек ова стварност истиче онај догађај у људској историји који се супротставља идеји пролазности времена древни паганизам је оштроумно схватио природу пролазности времена као нешто што је сабијено у бескрајно увек кружно понављање да се подсетимо бајке о сизи- фу, који у себи сажима слику узалудног људског напора као и увек цикличног вре- мена кроз непрестано, вечно понављање једина ствар која заиста разбија ово кру- жење истих ствари у људској историји је рођење христово, догађај који означава почетак нове историје у људској свести истина је да је историјско време, као пре- кид увек кружног понављања, настало кроз хришћанску мисао, јер једина нова ствар коју човеков ум може да схвати је догађај у којем је сам бог, узрок свега, постао део творевине, примио је на себе и сјединио се са нама живот у цркви црквени живот тако није ништа друго до слика истине оваплоћења он је истина не због тога што се не може довести у сум- њу, већ управо због тога што може да постане сасвим искуствен и да дâ смисао људском животу, избављајући га од бес- мисла који се јавља када се човек запита о свом животу и када не учествује у том догађају из тог разлога су оци цркве људско схватање које погрешно цркву своди на светску организацију видели као пресудан ударац богословском схватању природе цркве природа цркве је увек двојна, управо због тога што је она засно- вана на оваплоћењу христовом: она је ико- на духа светога у свету, односно икона творевине која сапостоји са енергијом и живот у христу јул/август 2011 21 благодаћу божијом, загрљај духа светога и света имајући све ово на уму, можемо да разу- мемо због чега је црквени живот тако нео- пходан за спасење шта још спасење може представљати човеку ако човека одредимо као биће са којим се бог сјединио? оно није ништа друго до човеково узимање у обзир ове стварности, која је са њим пове- зана иза природе његове биолошке ство- рености и иза његовог биолошког живота, и његово окушање ове стварности, јер се корен његовог постојања налази управо ту из тог разлога – ово је за њега спасење то није спасење због тога што је бог тако одлучио, из неког законског разлога, да то буде начин на који он жели да се човек понаша како би био спашен морамо се ослободити оваквог законског схватања еклисиолошких и теолошких питања, које је исход западног утицаја и посебно тежње пропадљивог човека да све види и тумачи- на опипљив и рационалистички начин можда ћемо у почетку бити привучени једноставношћу таквог тумачења, али оно се на крају показује као бесплодно и неизвесно духовни напори морају да почну од основе која има смисао једина таква осно- ва о којој смо учени кроз свето предање каже да је човеку потребан живот цркве, због тога што живот цркве човеково постојање чува у целости будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истин- ски живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом ово је основна духовна природа цркве: тело верних које постаје тело христово, односно јединство створења са нествореним у животу црквесветитељи прихватају начин божанског живота бивајући ојачани уте- шитељном енергијом духа светога они учествују у божанском животу општећи са природом која је непропадљива они спа- савају себе у потпуности и истинито, вра- ћајући се животодавној енергији која је извор и истинита основа њиховог постоја- ња ово непрекидно сврсисходно усмера- вање њихових живота је врело светости и сваке врлине, чинећи њихова срца сагла- сним етосу савршеног човека који је сâм христос јоанис каломирос наслов изворника: john kalomiros, “the meaning of salvation in christ” http://wwwzephyrgr/stjohn/salvationhtm треба да будемо потпу- но свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван природе у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо чове- ка једино у његовим при- родним оквирима, доби- ћемо психолошко и мора- листичко разумевање оно- га за чиме трагамо православна црква у берату, на истоку албаније 22 4/2011 како у византији тако и у србији за време светог саве, становни- штво je било углавном хришћан- ске православне вере сама та чињеница омогућила је да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј да су грађани државе истовре- мено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагла- сја, складности и узајамности цркве и државе у византији и србији за неоме- тано спровођење таквог система најод- говорнији су владар државе и поглавар цркве српска именица сагласје пред- ставља тачан превод грчке именице симфонија; овако је свети цар јустини- јан (владао од 527 до 565 године после христа) означио однос складне сарадње царске и црквене власти иначе, сматра се да је реформа законодавства била је- дан од јустинијанових највећих подвига осим што је кодификовао све дотада- шње законе, цар је донео и низ нове- ла, потпуно нових законских прописа, којима је заправо осавремењено читаво законодавство кроз симфонију, људима у држави омогућено је да слободно и од- говорно дају цару царево – али не више, а богу божије – али не мање смисао ове теорије јесте да се схвати, да је само један врховни извор власти – бог, што проистиче и из христових речи кад га је пилат питао: „одакле си? а исус му не одговара пилат му тада рече: зар мени не одговараш? не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пу- стим? исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дато одозго“ (јн 19, 9-11) два највећа божија дара међу људима свети сава је укључио у законоправи- ло (гл 45) превод зборника јована схола- стика у 87 глава са грчког језика, где је обухваћен увод шесте новеле цара јусти- нијана, а који у преводу гласи, према иловичком препису из 1262 године и према грчком изворнику, овако: „најве- за време светога саве није владао „цезаропапизам”, јер ни у једном тренутку држава није господарила црквом: свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа црква и држава светосавска вертикала – бог, краљ, домаћин ђакон мр ненад идризовић симфонијацркве и државе јул/август 2011 23 ћи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непороч- ни и ако пред богом буди имали смелост, а други пра- вилно и како доликује почну украшавати предате им гра- дове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених прави- ла који су апостоли – праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – предали, а свети оци очували и казивали“ као што видимо, свештенство и цар- ство су непоходне организације људског друштва, јер постоје по вољи божијој и стога обе имају суверену власт за пости- зање циља да раде у истој сфери – људ- ском друштву, неопходна је сагласност међу њима, сагласност која је могућа само онда када се обе организа- ције потчињавају истим нормама, канонима који су дати од светих апостола и сачувани од светих отаца у пракси се та симфонија изражава у узајмној помо- ћи – молитвом, с једне, и влашћу, с друге стране православни хришћани нипошто нису аполитична бића – напротив! по уме- сним и тачним речима јед- ног нашег угледног теоло- га, човек је „боголика лич- ност, жива икона божија, и отуда по самој својој природи, али и по своме коначном есха- толошком назначењу, он је биће заједни- це и за заједништво, друштвено и дру- жевно биће, политичко или ако аристо- телов речник заменимо хришћанским – саборно и црквено биће“ симфонија симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и државу, на међусобну сарадњу за добро наро- да – тако што се узајам- но уважавају и помажу, а да при томе једна дру- гој не задиру у основе устројства и управљања цар јустинијан i (527-565) са својом пратњом; поред њега се налази епископ равенски максимијан: мозаик из апсиде базилике сан витале у равени, из 547 године 24 4/2011 однос цркве и државе за време светог саве свети сава је у основи прихватио разрађену византијску идеологију о односима између цркве и државе, али је осећао потребу да у том односу оза- кони нешто што је својствено србима стога је разумљив савин опрез да из византијске законске грађе не унесе у законоправило ништа што би могло да послужи представницима државе или цркве за превласт симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и држа- ву, на међусобну сарадњу за добро народа – тако што се узајамно уважава- ју и помажу, а да при томе једна другој не задиру у основе устројства и упра- вљања из складне сарадње цркве и државе, којима су се обично и границе поклапале, развила се снажна немањић- ка србија, у којој је српска црква забе- лежила свој највећи процват у сваком погледу за време светога саве није владао „цезаропапизам“, јер ни у једном тренут- ку држава није господарила црквом црква служи, али њена је и дужност да служи, под условом да то служење буде по љубави, а не по чиновничкој дужно- сти савини биографи сведоче да сава заповеда да се сазове сабор клира и народа, а не стефан, да сава поставља епископе и игра главну улогу у избору свога наследника архиепископа арсени- ја свети сава није теократски управљао државом и одређивао њену политику, али је успостављао мир (спољашни или уну- трашњи) кад год се за то указивала при- лика свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа божан- ским надахнућем ојачао је дух народног јединства под једним владарем и лозом немањића саздао је државотворно родо- љубље и домаћински поредак по свето- савској вертикали – бог, краљ, домаћин аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије свети сава, први архиепископ српски, и свети симеон (стефан немања): фреске из манастира студенице, из краљеве цркве (задужбине српског краља милутина), рад из 1314 године црква и држава јул/август 2011 25 пророци су кључна група за форми- рање старозаветних веровања реч пророк означава неког ко говори у нечије име пророци божији, стога, говоре у име божије најпре су то биле групе хари- зматских екстатичара који су прорицали, понекад уз употребу екстатичке музике и плеса (1сам 19, 19-24; 2цар 3, 14-16) први непосредни спомен израилског пророштва повезан је са мојсејем и старешинама изра- илских племена које је дух господњи довео у стање пророчке екстазе мојсеј, вођа израиљског народа је, стога, архетип проро- ка и први пророчки старешина – духовник старог завета (бр 11, 25-29) до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спо- миње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији (1сам 2, 2126; 3, 1-4,1), који је крунисао првог израилског монарха, саула сукоб харизматске судиј- ско-пророчке власти самуила и младе институције монархије коју је представљао негдашњи самуилов штићеник саул био је неизбежан последица је била ограничава- ње политичког деловања самуила, али и губљење моралног ауторитета саула у овом контексту се, по први пут, спомињу пророчки синови окупљени око пророчког оца – самуила изворно породични терми- ни отац-син овде имају проширено значење које одаје ауторитет, саветнички потенци- јал и углед пророчких вођа (суд 17, 10; 18, 19; 1сам 14, 52; 2цар 14, 14) пророчки синови били су препознавани као одвојени за јахвеа, за проучавање и преношење његове воље под старатељством пророка кога су сматрали духовним оцем нарација 1сам 10, 9-12 буди бројне недоу- мице, али је порука одељка јасна: саулов ауторитет зависи од јахвеовог вођства посредством надахнутог самуила (1сам 10, 5-10) када се саул није покорио јахвеу, дух га је напустио и отишао давиду (1сам 16, 13-14) контекст показује да термин (про- рочки) отац заправо означава старешину пророчких синова, групу пророка који су били окупљени под његовим старешин- ством и у нарочитом односу успостављање монархије водило је моди- фикацији пророчког покрета снажна и централизована владавина давида и соло- до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спомиње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији стари завет пророчке вође – духовници старог завета јован благојевић 26 4/2011 мона потиснула је у извесној мери хари- зматски аспект пророчког деловања и ути- цајни пророци постају део царске админи- страције унутар које делују као царски саветници (2сам 7, 1-29; 12, 1-13) такав статус опстаје у већој или мањој мери и после поделе јединствене јеврејске царе- вине у јудеји, све до појаве великих про- рока – писаца исаије, јеремије и њихових следбеника, тако да на подручју јудеје нема спомена о делатности пророчких синова и њихових отаца (старешина) у самарији је пророчки покрет задржао изворну форму и начин деловања у живописним нарацијама о илији и јелисеју наилазимо на термине пророчки сино- ви и (пророчки) отац (1цар 20 35; 2цар 2, 3-715; 5, 22; 6, 1; 9, 1) последњи који их користи је пророк амос (ам 7, 14) значи, током периода од око три века, очувана је нека врста про- рочке сукцесије и окупља- ње група пророка око зна- чајног лидера који је, најве- роватније попут илије, бирао наследника да води наредну генерацију пророч- ких синова (1цар 19, 19-21) верско-политичке околности у нестабил- ном северном царству учиниле су да про- рочки покрет постане снажна опозиција владарском, углавном синкретистичком, култу сукоб је, поред верског имао и политичке димензије врхунац сукоба је досегнут током времена омријеве дина- стије, посебно током њеног последњег представника ахава и његове феничанске супруге језавиле која је озваничила ваалов култ у израилу свега неколико година касније, под вођством јелисеја, пророчки покрет је имао толико снагу да је постао кључни ослонац јујовог државног удара којим је уништена омријева династија власт је преузео радикални јахвиста који је, готово у потпуности, затро идолатрију у израилу (2цар гл 9 и10) нарочито је значајан опис преношења илијиног ауторитета на јелисеја у њему се необичано често јављају термини про- рочки синови и (пророчки) отац потоњи термин користи јелисеј да би изразио сво- ју жалост због илијиног одласка (2цар 2, 12 уп 2цар 6, 21; 13, 14), потом узима илијин плашт и чини чудо слично илији- ном, потврдивши се, пред пророчким синовима, као његов наследник (2цар 2, 13-15) наратор, у настав- ку, даје значајне податке који показују да су пророч- ки синови живели аскет- ским животом усамљени- штва и сиромаштва, али да су имали и склоност ка формирању заједница – уз искључиво одобрење јели- сеја то сугерише послу- шност пророчком старе- шини – оцу (2цар 3, 38-44; 6, 1-7) може се рећи да је пророчки покрет поставио темељ каснијих пустињач- ких заједница, попут кумранске, и посредно, хришћанског монаштва монашке карак- теристике пророчких заједница не треба апсолутизовати јер су се пророчки синови заправо периодично повлачили у аскезу да би се, у послушности пророчком стареши- ни молитвом и проучавањем светих списа, припремили за јавну делатност тако су пророчке старешине, као централни духовни ауторитет оваквих заједница, постали претеча свеколиког јудео-хри- шћанског духовништва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој свети пророк мојсије, синајска икона из 13 века, детаљ стари завет јул/август 2011 27 пред крај живота, свети благородни деспот јован бранковић (+1502) покушао је да измоли помоћ од млетака ради одбране земље од напада турака на поновљени позив његове удовице јелене одазвао се свети кнез стефан штиљановић кнежеви одреди су дошли у срем из паштровића, носећи са собом заставу светог цара уроша, која се данас чува у шидском музеју по казивању непознатог писца, свети кнез стефан штиљановић се доселио из приморја у моровић, лепo и скромно сремско „градиште“, код данашњег шида, које је обновио и населио „многим народима“ нови двор светог кнеза налазио се западно од купиника (купинова), престонице деспотице јелене бранковић, пореклом из славне породице јакшић свети стефан је живео у складном браку „имајући помоћницу себи супругу јелену, благочестиву и доброчинитељну“ света јелена штиљановић, имењакиња деспотице јелене, била је друга супруга светога кнеза прва стефанова супруга анђелија, према истраживањима слободана милеуснића, спомиње се у сачуваном тестаменту и у народном предању из приморских крајева, које је забележио познати књижевник стефан митров љубиша угарски краљ, сигурно са знањем двора у купинику, упутио је светог кнеза на службу у шиклош на драви (1508) у време угарског краља лудовикa дошло је до најезде турака, који су освојили купиник и београд (1521) после пада купиника и бекства јованове удовице јелене у вилагошт, свети кнез стефан се борио против даљег надирања османских трупа купиник је ослобођен и обновљен, али је погибија краља лудовика на мохачу 1526 г отворила пут даљем надирању турака у борбама око упражњеног пре- стола, аустријски надвојвода фердинанд i хабсбуршки успео је да потисне против- ничке трупе и крунише се у стоном београду за краља угарске и чешке (5 новембар 1527) недуго после крунисања, краљ је примио светог стефана и поверио му властелинства михољац и глоговницу и управу над утврђењима нови град и ораховица у славонији док је трајао мир са турцима, краљ фердинанд је св свети стефан и јелена штиљановић свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по монашењу и раздељивању имања сиромашним и потребитим др ђорђе т вуковић свети ликови историје спц 28 4/2011 стефану, св јелени и њиховом потомству поклонио ешћен, посед некада моћног ловре илочког (21 јуна 1535) јеленино девојачко прези- ме наведено у краљевој повељи на латинском језику прочитано је као богдановић, што подсећа на херцего- вачку породицу богдановића или на требињску властелу богданчиће од потомства по имену је познат павле штиљановић, који је наставио очевим путем, у војној служби код фердинанда и његовог сина максимилијана цар максимилијан ii поставио је сина дивних и побожних родитеља за команданта са седиштем у шарлову (17 септембра 1573) помен деце у фердинандовој повељи, указује да су свети кнез и кнегиња осим сина павла имали најмање још једно дете, вероватно кћерку да би осигурао одбрану границе у немирна времена, краљ фердинанд је поставио светог стефана штиљановића за кастелана валпова (1540) султанова војска је кренула у поход на славонију почетком пролећа 1543 године напад је отпочео улама- бег, познат по својој суровости силовити бег је заузео ораховицу и опсео валпово команду над опсадом преузео је султан сулејман ii, који је дошао са главнином војске на град је испаљено 3173 комада камених ђулади, али су браниоци, под командом светог кнеза, одолели после двомесечне опсаде, султан сулејман је прихватио мирну предају валпова (23 јуна 1543) свети војсковођа је повео са собом „много народа српског“ (патријарх пајсије), у тврђаву шиклош, седиште шајкашке флоте непознати писац је забележио да је краљ угарске дао св стефану власт над великим градовима и многим селима, какву дотада није имао свети кнез није дуго поживео у новом достојанству: упокојио се у току припрема за одбрану града шиклуша, а сахрањен је на оближњем брду ђунтир „свето тело погребоше његови у жалости на месту нарочитом велики плач настаде над гро- бом светога од супруге, блажене јелене, и слугу његових, као некада над јосифом што учинише људи у египту“ (1мој 50, 26) (похвално слово) достојно се опростивши од супруга, св јелена је склонила породи- цу испред надирућих турских трупа према патријарху пајсију јањевцу свети стефан штиљановић, темпера на дрвету, рад станоја поповића из 1740 године свети ликови историје спц јул/август 2011 29 (повесно слово), преподобна јелена је стиг- ла и до града прага у чешкој земљи према xiii глави троношког родослова, прилазе прагу бранили су српски одреди којима су управљале српске војводе после извесног времена, необична свет- лост на брду ђунтир чудесно је просла- вила стефанове мошти, које су одмах откопали турски војници у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем сазнавши за дивно чудо, игуман теофило је свете мошти пренео у фрушкогорски манастир шишатовац (1543) вест о прослављању моштију стигла је и до св јелене, коју су, према речима непознатог живописца, спречили да крене на пут у поробљену земљу путовање је постало могуће, јер су турци прво склопили примирје (новем- бар 1545), а затим мир са аустријом (август 1548), који је потрајао до 1551 године преподобна јелена, „некако мудре ухитрив“, укрцала се на брод и стигла лађом до фрушке горе (непознати писац) дошла је у манастир шишатовац, „ где многе сузе са радошћу и умилним речима изливаше“ (патријарх пајсије) над чудотворним моштима, она је узнела захвалну молитву господу: „за ово, христе, спасе мој, величам тебе“ (служба светом стефану штиљановићу) манастир и мошти даривала је покло- нима спремљеним уочи путовања међу поклонима, посебно су се издвајали: стефанов раскошно украшен псалтир, пехари са исписаним стефановим и јелениним именом и грбом, као и пара- мон, покров за свету главу, са натписом који је златном жицом извезла: „госпожа јего јелена“ по патријарху пајсију, она је примила монашки постриг под именом јелисавета (исто монашко име као св царица јелена, супруга цара душана и мајка св цара уроша немањића) и под- визавала се у близини манастира шишатовца; по предању – у оближњој петковици, чији је ктитор била овакав избор подсећа на свету мајку ангелину бранковић (+1520), која је мошти мужа и сина положила у манастир благовештење у крушедолу, а сама се повукла у оближњи сретењски манастир (данас парохијска црква) света монахиња јелисавета поживела је још три године у монашком чину после смрти, према патријарху пајсију јањевцу, њене мошти су пренете у шишатовац, у припрату велике цркве и положене са леве стране до зида, где су се чувале свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по поклоњењу моштима, монашењу и раздељивању имања сиро- машним и потребитим свети стефан штиљановић, са „великим теодором жупаном“, по једном запису, био је кти- тор манастира шишатовца и кувеждинa, а св јелена, према предању, манастира марија ђид, северно од шиклоша, и манастира петковице необична светлост на брду ђунтир чудесно је прославила стефанове мошти, које су турски војници откопали у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем 30 4/2011 ко може против божанске силе? да господ није сматрао тело важним, не би се у њега оваплотио, и најзад – не би са њим васкрсао и вазнео се на небеса апологетика кивот са моштима светог никодима, патријарха српског (1446--1453), чува се у пећкој патријаршији јул/август 2011 31 „поштујући светитеље ми пошту- јемо и њихове свете мошти као сасу- де благодати божије, јер су њихова света и освећена тела благодаћу постала нетрулежна и чудотворна свете мошти су знак божјег благово- љења и благодатног присуства духа божјег у материјалним телима људ- ским, што представља такође сведо- чанство и залог да ће и тела људска васкрснути и наследити од бога нетрулежност и блажену бесмртност и живот вечни“ св јустин поповић негирање моштију у последње време на интернет форумима појављују се различити коментари који негирају пошто- вање моштију и уоп- ште само постојање светих моштију раз- лози које противници наводе укратко изгле- дају овако: 1 најпре се позивају на свето писмо, тврде- ћи да у светом писму не можемо наћи оправ- даност поштовања моштију у књизи пропо- ведника 9, 6 пише: „мртви ништа не знају“ – то важи за све, па и за оне које је црква прогласила светима 2 такође, позивајући се на свето писмо, противници моштију наводе да је клањање моштима идолопоклонство 3 трећа, и не мање битна ствар коју наводе, јесте претпоставка да су се тела појединих покојника нашла на тлу које није погодно за разградњу тела (нпр у мочварама које немају довољно кисеони- ка, што спречава разградњу), тзв при- родна мумификација, или да је црква намерно балсамовала тела појединих покојника, како би их користила у своје материјалне и идеолошке сврхе одговор противницима моштију „ко не прима и не поштује светитеље и њихове свете мошти тај не прима и не поштује ни христа ни бога оца“ св јустин поповић противници моштију наводе врло оскудне и површне аргументе за своје ставове библијска реченица „мртви ништа не знају“ не доказује да мошти не постоје своју веру у свете мошти црква такође утемељује на светом п
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћанска порука у мас-медијима 2 Светачник Свети Григорије Чудотворац – светост као основ православног мисионарења 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Смисао спасења у Христу 18 Црква и држава Светосавскавертикала–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Пророчке вође – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко може против Божанске силе? 30 Tема броја Мисија – лично сведочење 35 Сврха мисије 38 Црква и мас-медији 40 Медији и Еванђеље 42 Присуство Цркве у медијима 45 Хришћанска рок мисија 49 Замисли живот у ритму Литургије 52 Песнички станује човек Позивање воде 54 Из историје СПЦ Eпископија крушевачка – историја и обнова 56 Кроз православни свет ЛавраСветог Александра Невског 58 Хришћански живот Литургијске интеграције 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи начин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен релати- визације хришћанске поруке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћанска порука у мас-медијима 2 Светачник Свети Григорије Чудотворац – светост као основ православног мисионарења 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Смисао спасења у Христу 18 Црква и држава Светосавскавертикала–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Пророчке вође – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко може против Божанске силе? 30 Tема броја Мисија – лично сведочење 35 Сврха мисије 38 Црква и мас-медији 40 Медији и Еванђеље 42 Присуство Цркве у медијима 45 Хришћанска рок мисија 49 Замисли живот у ритму Литургије 52 Песнички станује човек Позивање воде 54 Из историје СПЦ Eпископија крушевачка – историја и обнова 56 Кроз православни свет ЛавраСветог Александра Невског 58 Хришћански живот Литургијске интеграције 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи начин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен релати- визације хришћанске поруке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
18
Свеска: 322 | Вера и знање
...уређено друштво нема афинитета за загробним животом и вером уВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих, јер се оно
бави само животним током (curriculum
vitae) појединца у категоријама времена и
простора да би се неки грех манифесто-
...уређено друштво нема афинитета за загробним животом и вером у
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
| Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... која имају своју правну норму и институционалну валидност, ради свеопште среће и добра, како за целокупно друштво тако и за по- јединца овде се преступ против оваквих одредби сматра грехом, јер је учињено супрoтно од оног што је правно дозво- љено једно правно уређено друштво нема афинитета за загробним животом и вером у васкрсење мртвих, јер се оно бави само животним током (curriculum vitae) појединца у категоријама времена и простора да би се неки грех манифесто- вао, мора да постоји линија разграничења од онога што етика назива помишљу до финалног продукта појединац, уколи- ко намерава да изврши неки преступ, мора да ту своју помисао спроведе у дело тек тада по етичким принципима то се сматра грехом, јер се он доживљава као промашај појединца, а уколико остане у домену психе и помисли, без материјал- ног продукта, он остаје изван етике и не сматра се грехом, тј преступом, јер није физички учињен на уштрб добра друштва и другог појединца насупрот оваквом просуђивању са ста- новишта етике господ поручује: „а ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу свом“ (мт 5, 28) ипак, етика прељубу не сматра грехом, уколико оста- не у домену помисли тек ако до ње дође физички, и ако се она сматра преступом у социјалном друштву, тј ако је законици и етос једне нације виде као такву, онда се може говорити о греху иако етика пре- тендује на универзалност на основу својих норматива, свако друштво уређује своје законике, сходно својим потребама ако се нешто сматра грехом у једном друштву, не мора да значи да и друго, или да друга друштва, исти потез тако посматрају не- где је полигамија дозвољена, док је у неким друштвима забрањена етика сматра да су срећа и добар живот циљ битисања једног друштва и сваког појединца међутим, оно што се сматра добрим код једног друштва не мора нужно да се сматра добрим код другог исто тако, ако појединац мисли да је срећа богат и раскалашан живот, други не мора делити то исто мишљење аристо- тел у свом делу никомахова етика истиче: „друштво и човек културе сматра да је сре- хришћанска етика етика под појмом греха подразумева преступ неког норматива и правила, док онтологија светих отаца под грехом подразумева последицу смрти проблем греха са становишта етике ђакон младен в шобот новембар/децембар 2011 23 ћа у ‘добром животу’ или ‘у чиње- њу добра’ и да је то истоветно са тим ‘бити срећан’ али, они другачије поима- ју срећу, јер друштво не подржава исти став као филосо- фи један човек сматра једно, а други друго, и често исти чо- век другачије доживљава у другачијим условима – после болести то је здравље, а у сирома- штву, то је бо- гаство; као кад постане свестан свог незнања, тад се диви оном ко говори величан- ствене ствари које су изнад његовог схвата- ња“ (jbywater, aristotle’s ethica nicomachea, oxford, 1894; βιβλιον δ, 1119б – 1120а) такође, поједина етичка прави- ла која су правно заступљена у једном друштву, не морају бити истоветна са они- ма којих се то друштво држало у ранијим епохама; нити она имају своју вечност – која нужно повлачи придржавање истих и у следећим нараштајима, јер по некој модернистичкој пароли кварити другога и себе, то значи живети савремено (corum- pere et corrumpi saeculum vocatur) светоотачки приступ греху етика под појмом греха подразумева преступ неког норматива и правила, док онтологија светих отаца под грехом под- разумева последицу смрти, јер су „у њој сви сагрешили“ грех је последица човеко- ве отуђености од бога, чија је плата смрт грех је последица смрти и смртности би- ћа овде се не ради ни о каквом преступу етичког нормативног императива, већ у незаједничарењу са богом, преобража- вању себе у не-биће уместо у биће св иринеј лионски у свом делу против је- реси каже: „они који држе љубав према богу, имају и заједницу са њим а зајед- ница са богом је живот и љубав и насла- ђивање његовим добрима они, пак, који се по свом нахођењу удаљавају од њега, унапред се од њега одвајају а одвајање аристотел подучава – рани арапски приказ аристотела, чува се у британској библиотеци (british library) 24 3/2011 од бога је смрт, и одвајање од светлости мрак, а одвајање од бога је одбацивање свих његових добара божија добра су вечна и бескрајна, па је зато и непоседо- вање њих вечно и бескрајно“ (pg 7a) још у старом завету псалмопојац јадикује над својом природом јер „у греху роди ме мати моја“ (пс 50) уколико је грех про- машај, преступ неког правила, како то да се човек рађа као огреховљено биће? како једно дете које угледа светлост дана и које још није свесно свог битисања може етич- ки да сагреши, кад његове психосоматске функције нису развијене, и не може да прави разлику између добра и зла? пра- вила и нормативи једног друштва остају затворени и недоступни у процесу раз- витка, све док биће не постане свесно сво- га битисања: „мислим, дакле постојим“ (cogito ergo sum) или његова несвесност укида његову онтологију, па према томе, уколико није способно да самостално ми- сли, онда и не егзистира, и тиме не може да чини грех св апостол павле поручује: „као што кроз једног човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, по- што сви сагрешише“ (рим 5, 12) није грех дело и карактеристика једног поје- динца, већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи васкрсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила христос је једном за свагда принео себе на жртвеник ра- ди људског рода, обоживши човечанску природу, ради заједнице човека и бога та заједница се остварује у цркви, на светој евхаристији, јер по речима св максима исповедника: „све то она приводи у јед- но у тајни која се савршава на божанском жртвенику и онај који је благоразумно и мудро смогао снаге да уђе у ову тајну која се у цркви врши, тај је уистину душу сво- ју учинио црквом божијом и божанском“ (мистагогија; pg 91, 681d) грех јесте онтолошки проблем и једино се може превазићи у заједници са богом управо у есхатону почива једина истини- тост, где категорије времена и простора више не могу да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим васкрсењем аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може превазићи вас- крсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила платон, сенека и аристотел – средњовековна илустрација хришћанска етика новембар/децембар 2011 25 да је бог заиста љубав и да жели да свако људско створење осети ње- гову милост, најбоље нам све- дочи молитва која се чита осуђеном на смрт, која гласи овако: „свемилостиви, сведобри, свеблаги господе исусе хри- сте, сине божји, спаситељу наш, ти си благоизволео, из љубави према грешном човеку, да будеш осуђен на смрт, да спа- сења нашег ради будеш распет и да на крсту дух свој праведни предаш богу и оцу молим те, свеблаги господару, погледај милосрђем својим на овог слугу твог који је судом људским осуђен на смрт; опрости му кривицу смртну, улиј му истинско покајање у срце, да те у овај предсмртни час, као нека- да благоразумни разбојник, и он исповеди као бога и спаситеља свог, и удостоји се ми- лости твоје о оче, и господе, дуготрпељи- ви и многомилостиви, не осуди праведним судом својим овог осуђеног грешника (име); опрости му грехе његове, а овом смртном казном избави га од вечне смрти, која је припремљена непо- кајаним грешницима, да би те он прославио са свима покајаним и тобом спасеним грешницима, јер си ти једини безгрешан, и те- би приличи слава, част и обожавање, са беспо- четним твојим оцем, и пресветим и животвор- ним духом, свагда, сада и увек и у векове“ као што видимо, чак и осуђенику који је заслужио праведну смрт даје се могућност покајања у његовим по- следњим тренуцима жи- вота поучени оваквим изливом љубави, свеште- ници (алекса илић, никола крупежевић, милош влајковић и здравко пауновић) из цркве светих апостола петра и павла из историје спц свештеници из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру, на крају 19 века, бринули су се, са пуно љубави и пожртвовања, за духовно здравље робијаша који су били на одслужењу казне у оближњем затвору робијаши за певницом ђакон мр ненад идризовић житије светог николе, које је у затвору у карановцу 1865 године на српски превео осуђеник маринко радовановић, штампано у београду 1866 г 26 3/2011 у топчидеру, на крају 19 века, поред свих својих парохијских обавеза, бри- нули су се, са пуно љубави и пожр- твовања, за духовно здравље робија- ша, који су били на одслужењу казне у оближњем затвору записи робијаша у богослужбеним књигама цркве св апостола петра и павла у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчи- деру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбени живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђе- ни за разне кривичне преступе, уби- ства, разбојништва и друга кривична дела они су сваке недеље и празника имали обавезу да присуствују бого- служењу у цркви свештеници ове цркве су се трудили да их што боље науче пи- смености, а оне који су имали таленат за певање учили су црквеном појању они који су певали за певницом хтели су да оставе неки траг о себи, па због тога на скоро сваком минеју има њихових записа и потписа навешћемо само неке од многих записа, како би видели каквих је све било осуђе- ника који су дошли у сукоб са законом и који су на издржавању робије научили нешто добро и корисно при овој цркви као први пример навешћемо два записа из минеја за октобар (штампаном у мо- скви за време владавине руског импера- тора александра павловића 13 децембра 1824 године), које је написао појац ди- митрије михајловић први запис налази се на првом листу минеја, изнад вињете и гласи: „15 и 16 окт 1890 пао је први велики снег, мећава“ други запис налази се на крају овог минеја, на непагинираном листу: „и краљевски српски државни курс отпочет 3 августа 1883 год и трајао је до 8 октобра 1888 год слушаоци: 1 алекса јакшић; 2 стеван банковић; 3 мијаило јеремић; 4 светозар јовановић; 5 риста бојановић; 6 младен филипо- вић; 7 јоца душановић; 8 обрад ча- каревић; 9 коста којчиновић; 10 сава драгановић; 11 димитрије поповић; 12 димитрије милосављевић; 13 никола обрадовић; 14 димитрије гавриловић; 15 јосиф поповић; 16 светозар кекић; 17 мијаило мркшић; 18 мијаило ран- чић; 19 сима алексић; 20 милан анто- новић; 21 милић раниловић; 22 свето- зар милићевић; 23 миливоје марковић“ у првом запису видимо да је пре 90 година била необично јака зима, која је почела половином октобра други запис христос – пастир добри из историје спц новембар/децембар 2011 27 нам сведочи да је осамдесетих година 19 века у топчидеру основан први краљев- ско-српски курс, који је трајао 5 година слушаоци су били осуђеници, већином малолетници, који су издржавали казну у топчидеру, и били у обавези да редовно долазе на богослужење у цркву један од главних појаца био је димитрије михај- ловић (од 1894 до 1899 године) родом је био из мирова (тимочки округ), а као малолетник осуђен je на десет година ро- бије он каже да се црквеном појању учио код свештеника николе крупежевића међу осуђеницима било је и богосло- ва, као што су били јован филиповић и милутин бошковић из записа јована филиповића (био је појац од 1889 до 1895 године) који се налази у минеју за фебруар (1824), види се да је свршени бо- гослов, родом из лисовића (подунавски округ), осуђен, као малолетник, на 16 го- дина робије за убиство био је у сложном друштву са славним певачима, наводећи њихова имена: милић обрадовић, гаври- ло вучковић, никола младеновић и јован филиповић – „ох! како су красно и лепо певали, нека им је славно име њино“, и још каже „да је учио и певао код свеште- ника милоша влајковића, здравка пауно- вића и николе крупежевића“ поред овог сложног певачког друштва, постојало је и друго чланови овог дру- штва били су главни појци од 1894 до 1895 године њихова имена (јован м филиповић, љубомир м благојевић, јеврем б ристић, милутин ивановић, светозар милићевић, димитрије михај- ловић и милић раниловић) су записана у минеју за март за милутина бошкови- ћа пише да је свршени богослов и бивши појац, осуђен 5 септембра 1890 на годину дана затвора у минеју за март налазимо и запис који сведочи да су постојале блиске пријатељ- ске везе између осуђеника: „богић сарић, из високе, срез ариљски, окр ужички, осуђен на 10 година, и његов верни друг коста филиповић благо оном кога су вољели (мисли на затворску управу), а тешко оном кога су мрзели састали се 1897, а растали се 1901 год“ по другом запису у минеју за јуни, пише да су њих двојица били најбољи ђаци свештеника николе крупежевића из ових пар наведених записа види се да су свештеници ове цркве били неу- морни и врло активни у вршењу своје пастирске дужности према робијаши- ма преко ових свештеника робијаши су осетили љубав божију која им је пружа- ла сваку утеху у затворским ћелијама, са надом да ће после одслужене казне бити бољи људи аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбе- ни живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђени за разне кривичне преступе, убиства, разбојништва и друга кривична дела 28 3/2011 „сиромашни и невољни су заиста сиромашни и у нево- љи и ми их примамо зарад христове љубави, не зато што ћемо примити награду, већ зато што нас покреће пламена христова саможр- твена љубав“1 монахиња марија двадесетих и тридесе- тих година париз је био један од градова са великим бројем руских емиграната који су отишли из своје отаџбине склањајући се од бољшевичког терора нова, емигрантска средина за мно- ге је представљала додатни проблем париз је био велики и непознати град са безброј незапослених људи, без стана, хране, одеће многи од њих су утеху тражили у алкохолу и другим пороцима у таквим условима формирала се православна организација која је за циљ имала помоћ људима у невољи реч је о „православном делу“, које је са благословом митрополита евлогија настало 1935 године у паризу, као израз делатног хришћанског служења иницијативу за хришћанско-социјал- ним радом унутар руске емигрантске сре- дине, као и ван ње, покренуо је отац лев жиле, француз који је прешао у право- славље он је сматрао да тадашњи „руски 1 многоцено зрно бисера, сергеј хекел, манастир вра- ћевшница 2008, стр 81 студентски хришћански покрет“ не треба да се бави само теоријским и интелек- туалним темама, већ да се у оквиру њега формира установа која треба да буде нека врста „социјалног монаштва“, прожета духом жртвене љубави за ближњег назив „православно дело“ је дато на предлог философа николаја берђајева, а име је требало да одражава делатност право- славља удружење је добило подршку и од протојереја сергеја булгакова, истори- чара георгија федотова, а међу чланови- ма су били и георгије јура скобцов (син марије скобцове), професор на сорбони, црква и друштво љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љубављу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православно дело“ „православно дело“ у паризу владимир марјановић јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски новембар/децембар 2011 29 константин мочуљски, фјодор пајнов и многи други несумњиво је да је кључну улогу у делатности удружења имала несе- бична и пожртвована монахиња марија скобцова, која је била и председник „пра- вославног дела“ у десетом броју часописа „нови град“, који је тридесетих година прошлог века излазио у паризу, са циљем да обавести читаоце о настанку „право- славног дела“, изашао је текст монахиње марије са речима: „ми не мислимо да будемо добротворно друштво: ми зајед- но изграђујемо живот посветили смо се малим стварима јер желимо да своју веру сведочимо и у ситницама да ли моје речи звуче сањалачки и наив- но? можда али ако се загледате у себе и нађете своју душу осиротелу, дођите код нас и дајте нам шансу да је испунимо љуба- вљу за друге, исте такве душе, од ко- јих је свака несум- њива и прекрасна икона божија“ 2 љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љуба- вљу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православ- но дело“ активност „православног дела“ огледала се у помоћи руским болесницима, бескућницима и сиромашнима „дело“ је у поседу имало мушке и женске домове за незбринуте, кантину у којој се храна могла набавити по врло ниским ценама (тј сво- јеврсну врсту народне кухиње), јефтино и приступачно преноћиште, али је организо- вало и посете болницама, као и болесници- 2 „нови град“, париз, 1935, бр 10, стр 115, у: много- цено зрно бисера, сергеј хекел, манастир враћевшница 2008, стр 79 ма у њиховим домовима постојао је и тзв „дом одмора“ за особе оболеле од тубер- кулозе рад удружења се није сводио само на хуманитарну праксу, већ и на духовну и културно-просветну, попут организовања литургија тамо где их није било; недељних школа; разноврсних предавања и дискуси- ја значајна материјална средства стизала су од „лиге народа“ и енглеских фондова током другог светског рата и окупације француске, рад „православног дела“ је по- стао још израженији с обзиром на то да је број невољника растао монахиња марија је у склоништима лурмел и ноази пружала уточиште јевреји- ма који су бежали пред нацистичким прогоном, а о димитрије клепи- нин им је издавао крштенице у то време овакви по- ступци су били веома ризични убрзо су домови за незбринуте које је „православно дело“ формирало постали сумњиви немачким окупационим властима врло че- сте посете гестапоа и претресања на крају су резултовали да се у току 1943 године „православно дело“ расформира, под оп- тужбом за субверзивну делатност и скри- вање јевреја немци су монахињу марију, њеног сина јуру скобцова, оца димитрија клепинина и иљу фондаминског одвели у концентрационе логоре, где су пострадали то је био пример жртвене љубави према ближњима, истинско православно дело данас, када постоје покушаји да се акту- елизује и обнови харитативни рад цркве у савременом друштву, пример „православ- ног дела“ подсећа нас да радећи на малим стварима можемо учинити много потреб- на је само љубав према христу из које про- излази љубав према ближњем мати марија са мати евдокијом и мати лубов – villa de saxe, 1935 године јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски 30 3/2011 као икона оца, христос је по своме недостижном смирењу био најбољи пример многим богољубивим душама таквима је чежња за вечним добрима превазилазила све неосноване „природне“ страхове, јер су плату знали, јер су знали где је покој душама њиховим (ср мт 11, 29) света екатерина, кћи цара консте и мајке хришћанке, поред своје изразите физичке лепоте, имала је мноштво дарова, таланата, пошто до своје осамнаесте године уђе у бит многим светским наукама, а обдарену и мудрошћу, прелепу екатерину многи пожелеше за супругу од духовног оца њене мајке сазнаје за свог будућег женика и са иконом богородичином и малим христом у својој одаји искрено и дуго се молила да види светло лице богомладенца господ је скривао лице од ње и рекао да она уопште није лепа и да се врати код старца ради следећег послушања старац јој тада рече да се крсти и поново помоли богородици у храму тада господ, као знак обручења због њене чистоте и девствености, стави прстен на њену десну руку али, ако злоба има око, оно је увек једно, и уз то увек слепо, говорио је свети ава јустин нови света екатерина би љуто мучена од цара максимина, али је анђео крепио све време, а за време мучења посетио је и сам христос својом храброшћу и неустрашивошћу исповедања праве вере многе је преобратила и призвала на прави, вечни пут, поред многих и царицу максиминову августу василису, као некада свети ђорђе царицу александру, жену свога мучитеља цара диоклецијана из родне александрије света земља манастир св екатерине на синају хаџи драган б поповић на месту где је купина горела не сагоревајући и где се бог јавио мојсију налази се једна од највећих православних светиња – манастир свете екатерине света екатарина синајска, са царских двери из манастира свете екатарине новембар/децембар 2011 31 посечено тело свете анђели божији су чудесно пренели на највиши врх синајских планина, који се по њој прозва врх свете екатерине на месту где је купина горела не сагоревајући, и где се мојсију сам бог огласио – казујући да се пророк изује јер стоји на светој земљи (2 мој 3, 5-6), благочестива мајка цара константина, августа јелена 337 г зида прелепи параклис посвећен дјеви марији, који је данас владичанска резиденција цар јустинијан је подигао велику цркву, такође посвећену богомајци, и комплекс оградио зидинама, које су до данас под једним кровом касније је у част царице теодоре саграђена још једна црква, и она се посвећује чудесном преображењу господњем када су часне мошти свете екатерине у 8 веку пронађене на највишем врху синаја, ова црква преображења се посвећује светој екатерини и у њу се преносе мошти, десна шака са прстеном и накитом и глава са круном угоднице божије ту је и мојсијев бунар, као и једна од најзначајнијих хришћанских библиотека, са великим бројем древних списа овде је до 1859 г чуван примерак чувеног превода светог писма старог завета са старојеврејског и арамејског на грчки језик – септуагинте на пергаменту, тзв кодекс синаитикус овде се чувају и добромирово јеванђеље из 12 века и псалми српске редакције из 13 века света екатерина синајска се прославља 24 новембра/7 децембра она је заштитница девственика, али и свих који јој се са усрђем помоле само истинита вера побуђује на ревност и одолева свим налетима овог живота смирен човек је та необорива тврђава јер као што пастир мирној овци може безбедно ошишати руно, тако господ нашим смирењем сажиже невесташтво наших грехова на велику суботу, бог је сатро силу ђаволску и разрушио царство таме од тада ђаво је беспомоћан и не може оборити човека нажалост, понуђеном шареном удицом греха, човек добровољно поробљава себе и бива уловљен за смрт одрекнимо се тих дела за смрт, јер је душа над телом; дух над душом; а живот над смрћу не плашимо се чинити добра (1 јн 4,18), јер страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (рим 8,18) света екатерина је управо сведок да све наше земаљске истине и разлози нису сигуран сведок нашег постојања за вечност, ако христом нису посведочене јер љубав је, ма колико изгледала нестварна ипак најсигурнији пут аутор је вероучитељ у архиепископији беорадско-карловачкој и водич у свету земљу 32 3/2011 тема броја: вера и знање новембар/децембар 2011 33 предмет веровања и предмет знања често се морају раздвајати нарочито ако се под знањем подразумева оно што је рационално, очигледно, егзактно када људи постављају питање како се тачно може знати оно у шта се верује, они тада показују да не познају праву природу вере верује се баш зато што се не може знати поуздано када бисмо умом могли потпуно да обухватимо оно у шта верујемо, више не би било потребе за вером она постоји тамо где се човек више руководи интуицијом него разумом вера почиње тамо где престају разум и логика то не значи да је она против разума већ да разум има своја ограничења и да се њиме не може све досегнути постати свестан тих граница представља један од битних предуслова религиозности однос знања и вере проблем односа знања и вере често се, како кроз историју, тако и данас, постављао у контексту научног истраживања неки противници религије сматрају да је вера неспојива са научним знањем те да једно искључује друго овакав став показује непознавање не само вере већ и науке сфера божанског не може бити предмет научног истраживања када би се бог могао експериментално доказати, више не би био бог немали број научника је кроз повест исповедао своју религиозност њихова вера није била израз поштовања према магловито замишљеној традицији већ сведочанство о дубоком поимању и доживљају смисла света и живота, смисла који се темељи у трансцендентном а таква вера, по њиховом сопственом признању, била је инспирација и подстицај за научно проучавање света вера и знање се, дакле, не морају поклапати, али могу ићи руку под руку важно је само да се не мешају тј да се разумски критеријуми не намећу религиозним убеђењима разум не може бити врховни арбитар у питањима која постављају дух и свест јер је ужи од њих океан се не може преточити у чашу непојмљиво и неисказиво људи су одувек настојали да свој инстинкт за веровањем некако уобличе павле карастојковић тајна и загонетка загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног тема броја 34 3/2011 и што је могуће прецизније артикулишу показивало се да је то клизав терен природно је да разум тежи да осмисли свако искуство, поготово религиозно и у томе он свакако има значајну улогу на том путу је много постигнуто у историји људске мисли али увек се мора имати у виду да се у област непојмљивог и неисказивог продире искључиво вером и да рационално промишљање ту није од велике помоћи погрешан однос знања и веровања најизразитије се огледа на примеру гностицизма, како оног древног тако и савременог – у свим својим различитим облицима постоји и такозвано духовно знање, које није исто што и рационално добијено знање тј оно до којег се долази математичким прорачунима, мерењима и експерименталним испитивањима духовно знање не одговара захтевима разума, чак може ићи и против њих то је знање које се темељи на духовном искуству које је изнад било какве умне извесности вера је ризик, неизвесност научно сазнање увек тежи извесности, нужности, општеобавезујућим схемама наука жели да учврсти стабилне основе људског и космичког битисања, али се тешко може нешто поуздано на том плану изградити научне теорије и хипотезе смењују једна другу, а једино што константно опстаје јесте чудо постојања света и човека квалитет односа између двоје или више људи мери се степеном поверења које постоји међу њима управо такав однос и бог очекује од људи поверење упркос свим опипљивим очигледностима које човеку могу да заклоне лик бога из простог разлога што је поверење увек дубоко лично (а знамо да је личност највећа вредност у хришћанству), док су умска изоштреност и апстрактна спекулација, чак и ако су генијалне, врло често безличне јер су свеопште, нужне, обавезујуће бог не жели да се њему долази путем неког механизма већ подвигом личне вере, љубави и стваралаштва питање релације знања и вере може се формулисати и успостављањем разлике између загонетке и тајне загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног загонетком се баве егзактне науке, а тајном, поред религије и уметности, бави се свако ко није изгубио дар непосредног опажања мистерије твари, као и тронутости пред чудом живота и онога који га је створио аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој новембар/децембар 2011 35 тема броја синтеза наслеђа и савремености је путоказ који богословље дугује оваплоћеном богу логосу богочежњива неопатристичка стремљења која миомиром аутентичне духовности обележавају xx и xxi век корачају по траговима распетога и васкрслога богочовека то значи да плодови овога прегнућа нису новотарија модернизма, већ верност ономе за кога пророк надахнуто сведочи да је „увијек исти, и године твоје неће минути“ (јевр 1, 12), а који је дао нелажно обећање: „ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека амин“ (мт 28, 20) ношени на крилима овог покровитељског завета учитељи и оци свете цркве су без страха гледали у очи свим изазовима и опасностима са којима су се сусретали њихова богословска изградња цркве је била прожета настројењем да се свима буде све то је обавезивало и на верност сопственом времену са свим историјским студенима пред којима је дрхтао тадашњи човек загледани у ходнике времена ми им на томе благодаримо и молитвено их призивамо неки учине и корак више постајући баштиници духа светог они се враћају оцима идући истовремено у сусрет страдалном човеку и целокупној твари данашњице стазама ове богоподобне парадоксалности упутио се и архимандрит јустин (поповић), хаџија вечности по урвинама трагичног осећања света на крсту времена и вечности дарован је од христа господа светитељским венцем победе који нас подсећа да сведоци истине неће бити свети јустин ћелијски нови прилози за стари проблем гносеологије авва јустин је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана александар р јевтић 36 3/2011 заборављени један од клинова којим је разапињан овај новопрослављени авва био је и стари проблем гносеологије (теорије сазнања) веран подвигу сведочења, он је приложио значајан труд на подручју односа разума и вере сматрамо да актуелност питања овог односа траје до данас и зато га се заједно са светим јустином ћелијским овде дотичемо тема докторског рада јеромонаха јустина (поповића) била је: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском одбрањена на православном богословском факултету у атини 1926 године, она је била наговештај смера богословствовања будућег великог авве ћелијског тај смер ће у клими радикалног рационализма и материјалистичког емпиризма која је испуњавала простор европске интелектуалне сцене представљати аутентичан контекстуални приступ проблему одређеног времена у њему не постоји непреображени емоционални набој осуде нити тежња за некритичким одбацивањем разматрајући однос разума и вере, свети јустин је наступао не као непријатељ разума, већ као брат који тугује због застрањења браће своје ипак, то га није спречило да истину каже јасно као некада пустињак јордански, тако је у xx веку гласом вапијућег у пустињи ћелијској проговорио свети јустин сазнање и мисаони грех не плашећи се да буде погрешно протумачен он је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана познање у односу љубави између бога и човека нарушено је кроз неверство човека и пристајање на заводљиву понуду коју му је сатана свети јустин ћелијски рођен је 1894 г у врању, од оца спиридона и мајке анастасије крштен је на празник благовести, и добио је име благоје одгајан је у побожности после завршене богословије светог саве у београду и повлачења са српском војском преко албаније одлучује да се замонаши (1916) наставио је богословско образовање у русији, енглеској и грчкој стекао је широко образовање био је професор у карловачкој, призренској и битољској богословији, као и на православном богословском факултету у београду године 1930–31 је боравио у православној мисији на подручју прикарпатских крајева од времена после другог светског рата служио је службу богу као архимандрит манастира ћелије код ваљева ту се и упокојио у господу на празник благовести 1979 године написао је велики број чланака и књига званично је канонизован 2010 године новембар/децембар 2011 37 тема броја понудио лукавство сатане се пројавило кроз метод деконструкције божијег добронамерног упозорења адаму (пост 2, 17) у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт човеков пристанак је свети макарије египатски, а са њим и авва јустин, назвао блудом са ђаволом утемељен на мисаоном саглашавању са ласкавом понудом, овај грех је првенствено мисаоне природе важност проблема гносеологије у аскетском кључу је очигледна жеља да се без подвига дође до постајања боговима се пројавила као леност и гордост уместо да се човек као син божији зацари на сапрестољу благодати, сатана је, по речима светог јустина, сео на престо ума човековог без подлегања опасности недостатка холистичке перспективе антропологије, авва јустин истиче важност умне делатности у томе он следује не само класичним античким философима, већ првенствено аскетском отачком предању које је држало правац на коме ће у xiv веку бити пројављена велика благодат умно-срдачног богословља светог григорија паламе и осталих освештаних исихаста управо у отачком односу према средњовековној схоластици проналазимо нит којом ће ћелијски исихаста плести дивни ћилим критике апсолутизације разума не потцењује се вредност ума, али се указује на опасности које доноси његова самоизолација, а тиме и фрагментализација до свођења на раван разума како један савремени књижевник рече: „разум је постао када је разорен ум“ дезинтеграција личности заснована на гносеолошком промашају човека довела је до живота заснованог на сопственој природи то не значи ништа друго до смрт, јер је природа из небића следујући аргументацији светог атанасија великог, свети јустин себичност човека изједначава са самоубиственом тежњом стање у коме важи закон самоидентитета (ја = ја), представља закопавање бунара воде живе и изрицање самопресуде усахнућа и смрти позивањем на оца павла флоренског и његово дело стуб и тврђава истине, авва јустин указује на предукус пакла који се крије иза живота заснованог на оваквој логици терминолошки осврти (стање невиђења које стоји у основи термина „ад“) представљају додатно сведочанство у прилог овоме стање умишљености и егоцентричности се јавља као болест која се преузимањем генијалног израза из канона светог андреја критског назива „самоидол“ пројекцијом тако свети јустин говори о болести познања која се дијагностикује као последица логике: „je pense donc je suis; je pense donc je suis et le diable est“ (= мислим дакле постојим; мислим дакле постојим и ђаво постоји) спасење у христу поред описане дезинтеграције личности пројављене као самоизолованост, свети јустин указује и на реинтеграцију личности у христу личност богочовека је лек за све болести антропологије које врхуне у смрти у њему се човеку пружа могућност спасења од пропадања у јаму коју је у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт 38 3/2011 сам ископао кроз оваплоћење он је показао безгранично човекољубље своје, а кроз васкрсење власт над оковима смрти без васкрсења, по речима светог јустина, сваки би људски прогрес био бесмислен, а боље би било бити тигар у џунгли или лав у пустињи него човек у свету у величанственом есеју између две философије, одлучније од символа вере достојевског, потресније од поуке о држању ума у аду и неочајавања старца силуана, авва јустин ће заблаговестити: „ја бих радије пристао да будем у паклу у коме је христос (опростите парадокс!) него ли у рају који је без христа“ ипак, улога човека није потцењена у подвигу обожења користећи се термином свете врлине, ћелијски подвижник је указао на човекову одговорност према светотајинском животу у цркви богочовека кроз аскетски опит на лествици етичке тријаде вере, наде и љубави, у складу са богословљем светог апостола павла и других отаца цркве, он је подвукао важност етоса антрополошке динамике која се спушта у загрљај светотројичне љубави вера није апстракција, већ искуство радости тог загрљаја она је „једино гносеолошко око које може одмерити бескрајну тајну распетог христа и видети јасно да је он у истини божја премудрост и божја сила“ (из: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском) дакле, вера не искључује разум она га узводи на висине са којих је он отпао кроз самоизолацију од бога јасно је да холистичка перспектива о којој се у новије време доста говори и пише није страна светом јустину његово богословље нуди димензију бескрајног потенцијала како разума, тако и вере радост васкрсења и јесте радост целовитости човека и творевине, спасених од смрти и распадања као резултата интелектуалног и сваког редукционизма антропологије ум и преумљење на први поглед делује необично да свети јустин ћелијски истиче непроцењиву важност људског ума, а истовремено одбацује концепцију човекобоштва која је глорификовала умне способности решење ове недоумице се налази у чињеници да оно што се често сматра умним способностима није изворни богопросвећени ум (νοϋς), већ ум деградиран у разум (διανοία) да би се задобило целовито и нормално умно деловање потребно је проћи кроз подвиг покајања, тј преумљења (μετανοία) терминолошка сродност појмова ума, разума и покајања у вези је са истином о њиховом односу непокајан човек не може бити уман, већ само разуман – а тиме и потенцијални зликовац по угледу на сатану који га је спустио на ниво разумности у јединству свете цркве као тела христовог стиче се искуство гносеолошко-богочовечанског метода од живљења у „празноумљу своме“ (еф 4, 17) човек бива спасен за постојање у благодати стања философије по христу (уп кол 2, 8) заједница у „мисли која је и у христу исусу“ (фил 2, 5) је сигурност не само за појединца, већ и за друштво које се без ње претвара у крваво игралиште похлепе и најразноврснијих свирепости, о којима можемо свакодневно да чујемо, гледамо и читамо многи од злочинаца су разумни, али ипак нису добри неопходно је замислити се над питањем: да ли је боље бити добар и глуп, или разуман и зао? блаженопочивши патријарх српски павле је сматрао да се подвиг хришћанина састоји у избегавању обе крајности, јер је господ исус христос саветовао да будемо мудри као змије, али и безазлени као голубови јасно је да гледано из угла ове поуке нема основа за супротстављање вере и разума новембар/децембар 2011 39 коегзистенција је нешто што је дато, дијалог је, међутим, оно што се тражи тако некако бих одредио односе теологије и егзактне науке у нашем друштву, у нашој епохи оне коегзистирају на различите начине некада се чини да делају на пољима која се не додирују, некада делује као да им се орбите пресецају, а некада као да им се мачеви укрштају међутим, најчешће се чини да се свака креће у свом свету, знајући за постојање друге, али игноришући њен рад, језик, ток и предлоге насупрот датости постојања, дијалог није нешто што је дато, већ је нешто што je задaтo он је покушај једног чудног хемијског експеримента, чији успех уопште није унапред загарантован то је интеракција између моје воље да се отворим ка другоме и моје сумњичавости ка њему дијалог тражи од мене да се не задовољим сликом коју сам већ формирао о ономе преда мном, него да жудим за сазнањем о том истом који је наспрам мене у овоме се налази основни предуслов за дијалог између теологије и науке: да ставимо под знак питања убеђење које имамо о томе шта заиста подразумева „супротно подручје“ тобоже је сигурно да подразумева оно што ми мислимо да подразумева и због чега га, врло вероватно, одбацујемо? не алудирам на то да дијалог неминовно води ка коначној сагласности али он може да рашчисти питање шта је заиста то што прихватам, а шта је то што одбацујем дакле, потребно је центар тежине преместити перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму претпоставке за дијалог теологије и науке превод са јелинског: михаела јагер тема броја 40 3/2011 са фантазије коју имам о другоме на тог другог који се налази наспрам мене укратко, оно што је засигурно потребно јесте успостављање колико је могуће добре спознаје туђег гласа и, макар на минималном нивоу, заједнички језик данас, нпр, не да није задовољавајуће, већ је штавише отужно и непоуздано то да се један теолог задовољава полемичким писанијима епохе у којој су неке теолошке тежње желеле да поразе дарвинизам и обрнуто, неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу у том смислу, перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму као, нпр, да говоримо о важним питањима са једним егзактним научником путем књижевности или са једним теологом путем казанзакиса! стога ћу управо један текст овог великог и контраверзног књижевника овде навести, како бих покушао да откријем неколико претпоставки дијалога егзактне науке и теологије казанзакис описује једну необичну и карактеристично критску сцену једна група пријатеља се забавља уз вино и критску лиру на неком гробљу и разговара о људској души и бесмртности онај који је поставио питање узима лиру у руке и показује осталима сваки њен појединачни део: струне, тело, врх, њене кључеве, лук, итд „ово је“ – каже он – „тело човека: ноге, руке, утроба, глава“ затим почиње да свира, час левентске мелодије, час аманеде (врсте песама карактеристичне за крит, прим прев) „ово је човекова душа“, рече он „музика“ остали га погледаше скептично и закључи победнички: „ако разбијем ову лиру у парампарчад, шта ће бити са њеним звуком? где одлази музика? постоји ли музика без лире? постоји ли душа без ногу, руку, утробе и главе?“ у овом сегменту читалац се може осетити затеченим чини се да је овај обешењак доказао да човек није ништа друго до збир компоненти и да њихово распадање означава крај човека али управо ту, изненадно, казанзакис уводи неочекивани обрт једна од тих адам, ева и змија: мозаик, 12–13 век, сицилија новембар/децембар 2011 41 тема броја званица се појављује и говори му: „ко је свирач лире? то ти мени реци ко држи тај лук и прелази по нашој утроби и свира?“ „бог“, одговори неко од њих, натмурен1 изненадно – у овој сцени лежи у упаду једног другачијег гледишта, ком није постављено прво питање имам утисак да ово друго гледиште може да подсети на тезе православне теологије, које се често игноришу и чије дефинисање би могло да се употреби као основни предуслов за један дијалог 1 многи егзактни научници верују да хришћанство човека сматра дихотоним бићем, прво да је од материјалног и пропадљивог тела, а друго да је од нематеријалне и непропадљиве душе дакле, верују да хришћанство подржава постојање једног елемента унутар човека онтолошки другачијег од тела стога, како биомедицинско и генетско знање иде даље, и како се све више дефинише биолошко-материјална основа многих споменутих психичких функција, тако се све више многима улива осећај да се хришћанска антропологија оповргава у реалности, међутим, ова наглашена, онтолошка дистинкција душе и тела уопште се не тиче православне антропологије истина је да је као таква широко представљена много пута током историје, а свакако током последњих векова али, у суштини она представља идеалистичку, платонистичку, а не хришћанску тезу занимљив је случај патријарха западне теолошке мисли, светог августина (iv-v век), који је достигао ту тачку да душу одреди као самодовољну суштину коју је тело угостило, али нема за њим потребу, чак 1 ν καζαντζάκη, ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу анализу овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη των θρησκευτικών», часопис σύναξη, τχ 71 (1999), стр 97-107 ни као оруђе2 на овом дуалистичком схватању изграђене су велике струје не само западне теологије, већ и философије и антирелигијске критике међутим, за православно богословље не постоји онтолошка разлика између „деловâ“ човека3 целокупно људско постојање (као уосталом и читав космос) припада једној онтолошкој категорији, категорији „тварног“, дакле створеног ниједан „део“ људског постојања нема порекло „друге врсте“ душа се не схвата као нека суштина која долази из неког другог света, другачијег од оног из ког је тело; није „нестворена“ једино нетварно, дакле нестворено постојање и онтолошки „другачије“ од света јесте бог 2 за хришћанство човек јесте биће које је произашло од земаљске материје која је већ постојала пре његовог појављивања стари завет врло хладнокрвно указује 2 π νικόλαος λουδοβίκος, η κλειστή πνευματικότητα και το νόημα τον εαυτόν ο μυστικισμός της ισχύος και η αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ ελληνικά γράμματα, αθήνα 1999, стр 48-49, 52, 328 3 π γ φλωρόφσκυ, δημιουργία και απολύτρωση, εκδ πουρναρά, θεσσαλονίκη 1983, стр 49-88 θανάσης ν παπαθανασίου, «δυτικός και ανατολικός χριστιανισμός», часопис σύναξη, τχ 5 (1983), стр 68-71, 243-275 истог аутора, ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα κριτικές προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ αρμός, αθήνα 1998, стр 103-119 неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу 42 3/2011 на то да материја његовог стварања нити долази изван створеног нити представља део неке божанске суштине, већ је „од праха земаљског“ (1мој 2, 7) зато никаква расправа не може стајати између православног богословља и теорије еволуције међутим, његова специфичност (печат божији на њему, рекли бисмо више теолошки) се налази у нечем другом: не у некаквој посебној суштини унутар њега, већ у његовој могућности да дође у личносну заједницу са другачијим постојањем које се назива бог оно је нешто слично свирачу лире који се не убраја у компоненте лире такође, оно је попут тога да се истина заљубљеног не исцрпљује у његовим суштинама по себи, него лежи у могућности њиховог саслуживања, сусрету са тим другим постојањем (са својим љубљеним или љубљеном) и постајању учесником његовог живота овде се јавља питање слободе, на које би, пошто је и оно изобличено, било добро да се на кратко осврнемо поново ћу се послужити сликовитим приликама казанзакисове сцене, иако је не сматрам потпуним изразом црквених теза (за цркву, нпр, човек је активно лице и посебна личност, а не некакав инструмент/лира у рукама неког бога господара/музичара) стога, ако свирач лире случајно не постоји, онда казанзакис има право: човек се потпуно гаси чим се сломи међутим, ако ван лире постоји свирач, онда лира има перспективу да настави да постоји, не захваљујући неком њеном елементу, већ захваљујући вези са њим, који и даје лири могућност „обнове“ супротно распрострањеном веровању, црква не сматра вечни живот настављањем душе која напушта тело, дакле као да је оно тобоже некакав омотач или затвор вечни живот је онај који ће осванути на крају историје, који ће искрснути из сусрета света и бога и означити обнову света не укидање материје, већ укидање пропадања не укидање тела, него његов преображај и ослобођење од смрти дозволите ми да то кажем и овако: ако бог заиста постоји, и дакако ако постоји тако како га црква „схвата“ (дакле, као постојање коренито другачије од човека и света, као постојање које је живот који не пропада и љубав која не осиромашује), онда се човеку нуди огромна могућност, могућност коју је немогуће да му понуди сам човек или читав свет ако прихвати овај позив божији и постане причасник овог другачијег, божијег, живота, онда ће се људско постојање отворити ка потпуно новим димензијама, моћи ће да се ослободи од задаха смрти не наводим све ово као најприродније ствари како би их прихватили беспоговорно питање вере остаје отворено, за хришћанско богословље свирач лире остаје неизрецив и препознаје се на другачије начине, дакле потпуно је другачији од лире све ово наводим како бих показао да се у једном дијалогу – невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не може се прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог новембар/децембар 2011 43 тема броја може прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог 3 један други предуслов у дијалогу науке и теологије може се тицати критеријума примене научних открића лично, нисам сагласан са паником која се шири међу многим хришћанима пред брзим напретком, и имам утисак да у великој мери ова паника није последица знања о постојећим опасностима, већ напросто несигурности коју осећа онај ко гледа како се мења оно што је познато о свету дакле, питање које се поставља нема везе са сузбијањем научног напретка, нити са носталгијом за пећинским добом оно је у вези са опасношћу од специфичног морализма, од ког је у опасности и научна и теолошка свест то је опасност владајућег схватања „добра“ да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто „добро“ и затим да га остваримо чак и на уштрб слободе даћу један пример могућности пренаталне провере или одређења пола детета ме не брину толико, јер генерално јачају људску интервентност на природу, него зато што засебно храбре родитељски апсолутизам и јачају физиономију деце као „тековина“, а не као засебних личности сећам се ериха фрома који је говорио о три изласка у животу човека: излазак из материце мајке (који се увек деси), излазак, тј одвајање од њених груди (који се такође једног момента догоди) и излазак из њеног загрљаја (до чега, у неким случајевима, никада не дође)4 неуспех трећег изласка се поклапа са катастрофалном параморфозом младе личности у подређеном положају, сенци или под надзором старијег, увек, наравно, за „добро“ детета чини ми се да ова параморфоза вреба многе изборе данашњих заједница, владајуће изборе, што може имати опсег од лоботомије генетског кандидата за злочинца, до сматрања човека кесом резервних делова можда се испоставља да је питање следеће: како ће човек постати учесник и протагониста живота, а не његов посматрач или потрошач? ово значи уступање првенства његовој слободи танасис папатанасиу из часописа φιλοσοφία και παιδεία (τ 17-18, 1999, стр 34-36) 4 έριχ φρομ, το δόγμα του χριστού, εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 218-219 исус христос, победитељ ада 44 3/2011 l можете ли нешто више да нам кажете, са становишта православног учења, о појмовима вера и знање, и његовим методама сазнања, с обзиром на савремене токове теологије, философије, науке и културе? то јест, да ли можемо да кажемо: верујем или знам да постоји бог? – овде бих желео да нагласим две ствари прво, дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости рационалистички ентузијазам, позитивизам и читава модерна од просветитељства па до краја 19 и почетка 20 века, у центар постављају рационалног човека способног да рационално делује, ослобођеног од „религијског мрака“ два светска рата и низ локалних ратова, као и многи увиди из области антропологије, културологије и психологије, показали су да ова антрополошка идеја није спроводива у животној пракси, нити је историјски утемељена религијско у 20 и 21 веку доживљава озбиљну рехабилитацију друго, када говоримо о вери и знању потребно је јасно дефинисати на коју веру и на које знање мислимо мислимо ли на прирoдна знања или знања о натприродном? знање о природи, сва знања до којих човек долази проучавајући свет око себе, без сумње су позитиван развој сетимо се само, на пример, епидемија и глади у средњем веку које су сејале смрт широм европског континента и развој прехрамбене индустрије и медицине у новом веку, који данас омогућавају човеку да унапреди квалитет и квантитет живота с друге стране, говоримо о знању о натприродном тврдити да неко зна да нема бога или да има бога, данас је мало проблематично ми који верујемо, сакупљамо наша знања о вери из нашег предања и личног искуства, и таква знања нам нико не може оспорити слободни смо да их сведочимо свету када, пак, неко данас тврди да зна да нема бога или неке ултимативне реалности, сам себе дисквалификује из озбиљног научног дискурса ако верује да бог не постоји, то је друго данашња дискусија о „стварности“ одвија се у арени интерпретација један од равноправних бораца у тој арени је хришћанска вера и теологија разговор са др предрагом драгутиновићем доцентом на катедри светог писма новога завета православног богословског факултета у београду вера и(ли) знање разговор водила: милана ивковић човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу новембар/децембар 2011 45 тема броја l да ли сматрате да појмове вера и знање можемо да повежемо са речима из старог завета: „па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло“ (1мој 3, 5)? – наведени текст је вишедимензионалан његов акценат није толико на тајновитим речима „познања добра и зла“ колико на акту човековог одбијања да верује богу, и то баш када се од њега тражи нешто мало, готово у виду молбе у контексту егзистенцијалне интерпретације извесно повезивање између вере и знања је могуће: веру, као поверење између човека и бога, замењује знање о добру и злу човек одбија заједницу поверења и чини оно једино што се тражи од њега да не чини овај текст је један од многих библијских текстова који илуструје човекову немоћ да верује библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању 46 3/2011 богу, да пројави веру аврамову (јевр 11, 8), веру праотаца која је маркирала главне странице у историји спасења одбијање (по)вере(ња) у корист знања и познања одводи човека од бога l у какву везу се могу довести еванђељске речи: „ако имате вјере колико зрно горушичино рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20), и „ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (мк 9, 23), са православним учењем о стваралачкој слободи која је изнад сваког „избора“? – не знам на које православно учење о „стваралачкој слободи која је изнад сваког избора“ мислите? уопште нисам сигуран да се о слободи нешто може учити у сваком случају, наведени текстови указују на моћ вере која је у стању не само да поремети природне законе, већ да оспособи човека да све што му његово природно знање сугерише као немогуће, учини могућим овде срећемо типичан мотив библијске вере човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу (пост 3, 5) и као што видите, у библији, вера није првенствено декларативно исповедање вере или неко учење о вери, већ суштинско поверење да је бог ту, да је са нама l како на
... која имају своју правну норму и институционалну валидност, ради свеопште среће и добра, како за целокупно друштво тако и за по- јединца овде се преступ против оваквих одредби сматра грехом, јер је учињено супрoтно од оног што је правно дозво- љено једно правно уређено друштво нема афинитета за загробним животом и вером у васкрсење мртвих, јер се оно бави само животним током (curriculum vitae) појединца у категоријама времена и простора да би се неки грех манифесто- вао, мора да постоји линија разграничења од онога што етика назива помишљу до финалног продукта појединац, уколи- ко намерава да изврши неки преступ, мора да ту своју помисао спроведе у дело тек тада по етичким принципима то се сматра грехом, јер се он доживљава као промашај појединца, а уколико остане у домену психе и помисли, без материјал- ног продукта, он остаје изван етике и не сматра се грехом, тј преступом, јер није физички учињен на уштрб добра друштва и другог појединца насупрот оваквом просуђивању са ста- новишта етике господ поручује: „а ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу свом“ (мт 5, 28) ипак, етика прељубу не сматра грехом, уколико оста- не у домену помисли тек ако до ње дође физички, и ако се она сматра преступом у социјалном друштву, тј ако је законици и етос једне нације виде као такву, онда се може говорити о греху иако етика пре- тендује на универзалност на основу својих норматива, свако друштво уређује своје законике, сходно својим потребама ако се нешто сматра грехом у једном друштву, не мора да значи да и друго, или да друга друштва, исти потез тако посматрају не- где је полигамија дозвољена, док је у неким друштвима забрањена етика сматра да су срећа и добар живот циљ битисања једног друштва и сваког појединца међутим, оно што се сматра добрим код једног друштва не мора нужно да се сматра добрим код другог исто тако, ако појединац мисли да је срећа богат и раскалашан живот, други не мора делити то исто мишљење аристо- тел у свом делу никомахова етика истиче: „друштво и човек културе сматра да је сре- хришћанска етика етика под појмом греха подразумева преступ неког норматива и правила, док онтологија светих отаца под грехом подразумева последицу смрти проблем греха са становишта етике ђакон младен в шобот новембар/децембар 2011 23 ћа у ‘добром животу’ или ‘у чиње- њу добра’ и да је то истоветно са тим ‘бити срећан’ али, они другачије поима- ју срећу, јер друштво не подржава исти став као филосо- фи један човек сматра једно, а други друго, и често исти чо- век другачије доживљава у другачијим условима – после болести то је здравље, а у сирома- штву, то је бо- гаство; као кад постане свестан свог незнања, тад се диви оном ко говори величан- ствене ствари које су изнад његовог схвата- ња“ (jbywater, aristotle’s ethica nicomachea, oxford, 1894; βιβλιον δ, 1119б – 1120а) такође, поједина етичка прави- ла која су правно заступљена у једном друштву, не морају бити истоветна са они- ма којих се то друштво држало у ранијим епохама; нити она имају своју вечност – која нужно повлачи придржавање истих и у следећим нараштајима, јер по некој модернистичкој пароли кварити другога и себе, то значи живети савремено (corum- pere et corrumpi saeculum vocatur) светоотачки приступ греху етика под појмом греха подразумева преступ неког норматива и правила, док онтологија светих отаца под грехом под- разумева последицу смрти, јер су „у њој сви сагрешили“ грех је последица човеко- ве отуђености од бога, чија је плата смрт грех је последица смрти и смртности би- ћа овде се не ради ни о каквом преступу етичког нормативног императива, већ у незаједничарењу са богом, преобража- вању себе у не-биће уместо у биће св иринеј лионски у свом делу против је- реси каже: „они који држе љубав према богу, имају и заједницу са њим а зајед- ница са богом је живот и љубав и насла- ђивање његовим добрима они, пак, који се по свом нахођењу удаљавају од њега, унапред се од њега одвајају а одвајање аристотел подучава – рани арапски приказ аристотела, чува се у британској библиотеци (british library) 24 3/2011 од бога је смрт, и одвајање од светлости мрак, а одвајање од бога је одбацивање свих његових добара божија добра су вечна и бескрајна, па је зато и непоседо- вање њих вечно и бескрајно“ (pg 7a) још у старом завету псалмопојац јадикује над својом природом јер „у греху роди ме мати моја“ (пс 50) уколико је грех про- машај, преступ неког правила, како то да се човек рађа као огреховљено биће? како једно дете које угледа светлост дана и које још није свесно свог битисања може етич- ки да сагреши, кад његове психосоматске функције нису развијене, и не може да прави разлику између добра и зла? пра- вила и нормативи једног друштва остају затворени и недоступни у процесу раз- витка, све док биће не постане свесно сво- га битисања: „мислим, дакле постојим“ (cogito ergo sum) или његова несвесност укида његову онтологију, па према томе, уколико није способно да самостално ми- сли, онда и не егзистира, и тиме не може да чини грех св апостол павле поручује: „као што кроз једног човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, по- што сви сагрешише“ (рим 5, 12) није грех дело и карактеристика једног поје- динца, већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи васкрсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила христос је једном за свагда принео себе на жртвеник ра- ди људског рода, обоживши човечанску природу, ради заједнице човека и бога та заједница се остварује у цркви, на светој евхаристији, јер по речима св максима исповедника: „све то она приводи у јед- но у тајни која се савршава на божанском жртвенику и онај који је благоразумно и мудро смогао снаге да уђе у ову тајну која се у цркви врши, тај је уистину душу сво- ју учинио црквом божијом и божанском“ (мистагогија; pg 91, 681d) грех јесте онтолошки проблем и једино се може превазићи у заједници са богом управо у есхатону почива једина истини- тост, где категорије времена и простора више не могу да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим васкрсењем аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може превазићи вас- крсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила платон, сенека и аристотел – средњовековна илустрација хришћанска етика новембар/децембар 2011 25 да је бог заиста љубав и да жели да свако људско створење осети ње- гову милост, најбоље нам све- дочи молитва која се чита осуђеном на смрт, која гласи овако: „свемилостиви, сведобри, свеблаги господе исусе хри- сте, сине божји, спаситељу наш, ти си благоизволео, из љубави према грешном човеку, да будеш осуђен на смрт, да спа- сења нашег ради будеш распет и да на крсту дух свој праведни предаш богу и оцу молим те, свеблаги господару, погледај милосрђем својим на овог слугу твог који је судом људским осуђен на смрт; опрости му кривицу смртну, улиј му истинско покајање у срце, да те у овај предсмртни час, као нека- да благоразумни разбојник, и он исповеди као бога и спаситеља свог, и удостоји се ми- лости твоје о оче, и господе, дуготрпељи- ви и многомилостиви, не осуди праведним судом својим овог осуђеног грешника (име); опрости му грехе његове, а овом смртном казном избави га од вечне смрти, која је припремљена непо- кајаним грешницима, да би те он прославио са свима покајаним и тобом спасеним грешницима, јер си ти једини безгрешан, и те- би приличи слава, част и обожавање, са беспо- четним твојим оцем, и пресветим и животвор- ним духом, свагда, сада и увек и у векове“ као што видимо, чак и осуђенику који је заслужио праведну смрт даје се могућност покајања у његовим по- следњим тренуцима жи- вота поучени оваквим изливом љубави, свеште- ници (алекса илић, никола крупежевић, милош влајковић и здравко пауновић) из цркве светих апостола петра и павла из историје спц свештеници из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру, на крају 19 века, бринули су се, са пуно љубави и пожртвовања, за духовно здравље робијаша који су били на одслужењу казне у оближњем затвору робијаши за певницом ђакон мр ненад идризовић житије светог николе, које је у затвору у карановцу 1865 године на српски превео осуђеник маринко радовановић, штампано у београду 1866 г 26 3/2011 у топчидеру, на крају 19 века, поред свих својих парохијских обавеза, бри- нули су се, са пуно љубави и пожр- твовања, за духовно здравље робија- ша, који су били на одслужењу казне у оближњем затвору записи робијаша у богослужбеним књигама цркве св апостола петра и павла у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчи- деру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбени живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђе- ни за разне кривичне преступе, уби- ства, разбојништва и друга кривична дела они су сваке недеље и празника имали обавезу да присуствују бого- служењу у цркви свештеници ове цркве су се трудили да их што боље науче пи- смености, а оне који су имали таленат за певање учили су црквеном појању они који су певали за певницом хтели су да оставе неки траг о себи, па због тога на скоро сваком минеју има њихових записа и потписа навешћемо само неке од многих записа, како би видели каквих је све било осуђе- ника који су дошли у сукоб са законом и који су на издржавању робије научили нешто добро и корисно при овој цркви као први пример навешћемо два записа из минеја за октобар (штампаном у мо- скви за време владавине руског импера- тора александра павловића 13 децембра 1824 године), које је написао појац ди- митрије михајловић први запис налази се на првом листу минеја, изнад вињете и гласи: „15 и 16 окт 1890 пао је први велики снег, мећава“ други запис налази се на крају овог минеја, на непагинираном листу: „и краљевски српски државни курс отпочет 3 августа 1883 год и трајао је до 8 октобра 1888 год слушаоци: 1 алекса јакшић; 2 стеван банковић; 3 мијаило јеремић; 4 светозар јовановић; 5 риста бојановић; 6 младен филипо- вић; 7 јоца душановић; 8 обрад ча- каревић; 9 коста којчиновић; 10 сава драгановић; 11 димитрије поповић; 12 димитрије милосављевић; 13 никола обрадовић; 14 димитрије гавриловић; 15 јосиф поповић; 16 светозар кекић; 17 мијаило мркшић; 18 мијаило ран- чић; 19 сима алексић; 20 милан анто- новић; 21 милић раниловић; 22 свето- зар милићевић; 23 миливоје марковић“ у првом запису видимо да је пре 90 година била необично јака зима, која је почела половином октобра други запис христос – пастир добри из историје спц новембар/децембар 2011 27 нам сведочи да је осамдесетих година 19 века у топчидеру основан први краљев- ско-српски курс, који је трајао 5 година слушаоци су били осуђеници, већином малолетници, који су издржавали казну у топчидеру, и били у обавези да редовно долазе на богослужење у цркву један од главних појаца био је димитрије михај- ловић (од 1894 до 1899 године) родом је био из мирова (тимочки округ), а као малолетник осуђен je на десет година ро- бије он каже да се црквеном појању учио код свештеника николе крупежевића међу осуђеницима било је и богосло- ва, као што су били јован филиповић и милутин бошковић из записа јована филиповића (био је појац од 1889 до 1895 године) који се налази у минеју за фебруар (1824), види се да је свршени бо- гослов, родом из лисовића (подунавски округ), осуђен, као малолетник, на 16 го- дина робије за убиство био је у сложном друштву са славним певачима, наводећи њихова имена: милић обрадовић, гаври- ло вучковић, никола младеновић и јован филиповић – „ох! како су красно и лепо певали, нека им је славно име њино“, и још каже „да је учио и певао код свеште- ника милоша влајковића, здравка пауно- вића и николе крупежевића“ поред овог сложног певачког друштва, постојало је и друго чланови овог дру- штва били су главни појци од 1894 до 1895 године њихова имена (јован м филиповић, љубомир м благојевић, јеврем б ристић, милутин ивановић, светозар милићевић, димитрије михај- ловић и милић раниловић) су записана у минеју за март за милутина бошкови- ћа пише да је свршени богослов и бивши појац, осуђен 5 септембра 1890 на годину дана затвора у минеју за март налазимо и запис који сведочи да су постојале блиске пријатељ- ске везе између осуђеника: „богић сарић, из високе, срез ариљски, окр ужички, осуђен на 10 година, и његов верни друг коста филиповић благо оном кога су вољели (мисли на затворску управу), а тешко оном кога су мрзели састали се 1897, а растали се 1901 год“ по другом запису у минеју за јуни, пише да су њих двојица били најбољи ђаци свештеника николе крупежевића из ових пар наведених записа види се да су свештеници ове цркве били неу- морни и врло активни у вршењу своје пастирске дужности према робијаши- ма преко ових свештеника робијаши су осетили љубав божију која им је пружа- ла сваку утеху у затворским ћелијама, са надом да ће после одслужене казне бити бољи људи аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбе- ни живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђени за разне кривичне преступе, убиства, разбојништва и друга кривична дела 28 3/2011 „сиромашни и невољни су заиста сиромашни и у нево- љи и ми их примамо зарад христове љубави, не зато што ћемо примити награду, већ зато што нас покреће пламена христова саможр- твена љубав“1 монахиња марија двадесетих и тридесе- тих година париз је био један од градова са великим бројем руских емиграната који су отишли из своје отаџбине склањајући се од бољшевичког терора нова, емигрантска средина за мно- ге је представљала додатни проблем париз је био велики и непознати град са безброј незапослених људи, без стана, хране, одеће многи од њих су утеху тражили у алкохолу и другим пороцима у таквим условима формирала се православна организација која је за циљ имала помоћ људима у невољи реч је о „православном делу“, које је са благословом митрополита евлогија настало 1935 године у паризу, као израз делатног хришћанског служења иницијативу за хришћанско-социјал- ним радом унутар руске емигрантске сре- дине, као и ван ње, покренуо је отац лев жиле, француз који је прешао у право- славље он је сматрао да тадашњи „руски 1 многоцено зрно бисера, сергеј хекел, манастир вра- ћевшница 2008, стр 81 студентски хришћански покрет“ не треба да се бави само теоријским и интелек- туалним темама, већ да се у оквиру њега формира установа која треба да буде нека врста „социјалног монаштва“, прожета духом жртвене љубави за ближњег назив „православно дело“ је дато на предлог философа николаја берђајева, а име је требало да одражава делатност право- славља удружење је добило подршку и од протојереја сергеја булгакова, истори- чара георгија федотова, а међу чланови- ма су били и георгије јура скобцов (син марије скобцове), професор на сорбони, црква и друштво љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љубављу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православно дело“ „православно дело“ у паризу владимир марјановић јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски новембар/децембар 2011 29 константин мочуљски, фјодор пајнов и многи други несумњиво је да је кључну улогу у делатности удружења имала несе- бична и пожртвована монахиња марија скобцова, која је била и председник „пра- вославног дела“ у десетом броју часописа „нови град“, који је тридесетих година прошлог века излазио у паризу, са циљем да обавести читаоце о настанку „право- славног дела“, изашао је текст монахиње марије са речима: „ми не мислимо да будемо добротворно друштво: ми зајед- но изграђујемо живот посветили смо се малим стварима јер желимо да своју веру сведочимо и у ситницама да ли моје речи звуче сањалачки и наив- но? можда али ако се загледате у себе и нађете своју душу осиротелу, дођите код нас и дајте нам шансу да је испунимо љуба- вљу за друге, исте такве душе, од ко- јих је свака несум- њива и прекрасна икона божија“ 2 љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љуба- вљу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православ- но дело“ активност „православног дела“ огледала се у помоћи руским болесницима, бескућницима и сиромашнима „дело“ је у поседу имало мушке и женске домове за незбринуте, кантину у којој се храна могла набавити по врло ниским ценама (тј сво- јеврсну врсту народне кухиње), јефтино и приступачно преноћиште, али је организо- вало и посете болницама, као и болесници- 2 „нови град“, париз, 1935, бр 10, стр 115, у: много- цено зрно бисера, сергеј хекел, манастир враћевшница 2008, стр 79 ма у њиховим домовима постојао је и тзв „дом одмора“ за особе оболеле од тубер- кулозе рад удружења се није сводио само на хуманитарну праксу, већ и на духовну и културно-просветну, попут организовања литургија тамо где их није било; недељних школа; разноврсних предавања и дискуси- ја значајна материјална средства стизала су од „лиге народа“ и енглеских фондова током другог светског рата и окупације француске, рад „православног дела“ је по- стао још израженији с обзиром на то да је број невољника растао монахиња марија је у склоништима лурмел и ноази пружала уточиште јевреји- ма који су бежали пред нацистичким прогоном, а о димитрије клепи- нин им је издавао крштенице у то време овакви по- ступци су били веома ризични убрзо су домови за незбринуте које је „православно дело“ формирало постали сумњиви немачким окупационим властима врло че- сте посете гестапоа и претресања на крају су резултовали да се у току 1943 године „православно дело“ расформира, под оп- тужбом за субверзивну делатност и скри- вање јевреја немци су монахињу марију, њеног сина јуру скобцова, оца димитрија клепинина и иљу фондаминског одвели у концентрационе логоре, где су пострадали то је био пример жртвене љубави према ближњима, истинско православно дело данас, када постоје покушаји да се акту- елизује и обнови харитативни рад цркве у савременом друштву, пример „православ- ног дела“ подсећа нас да радећи на малим стварима можемо учинити много потреб- на је само љубав према христу из које про- излази љубав према ближњем мати марија са мати евдокијом и мати лубов – villa de saxe, 1935 године јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски 30 3/2011 као икона оца, христос је по своме недостижном смирењу био најбољи пример многим богољубивим душама таквима је чежња за вечним добрима превазилазила све неосноване „природне“ страхове, јер су плату знали, јер су знали где је покој душама њиховим (ср мт 11, 29) света екатерина, кћи цара консте и мајке хришћанке, поред своје изразите физичке лепоте, имала је мноштво дарова, таланата, пошто до своје осамнаесте године уђе у бит многим светским наукама, а обдарену и мудрошћу, прелепу екатерину многи пожелеше за супругу од духовног оца њене мајке сазнаје за свог будућег женика и са иконом богородичином и малим христом у својој одаји искрено и дуго се молила да види светло лице богомладенца господ је скривао лице од ње и рекао да она уопште није лепа и да се врати код старца ради следећег послушања старац јој тада рече да се крсти и поново помоли богородици у храму тада господ, као знак обручења због њене чистоте и девствености, стави прстен на њену десну руку али, ако злоба има око, оно је увек једно, и уз то увек слепо, говорио је свети ава јустин нови света екатерина би љуто мучена од цара максимина, али је анђео крепио све време, а за време мучења посетио је и сам христос својом храброшћу и неустрашивошћу исповедања праве вере многе је преобратила и призвала на прави, вечни пут, поред многих и царицу максиминову августу василису, као некада свети ђорђе царицу александру, жену свога мучитеља цара диоклецијана из родне александрије света земља манастир св екатерине на синају хаџи драган б поповић на месту где је купина горела не сагоревајући и где се бог јавио мојсију налази се једна од највећих православних светиња – манастир свете екатерине света екатарина синајска, са царских двери из манастира свете екатарине новембар/децембар 2011 31 посечено тело свете анђели божији су чудесно пренели на највиши врх синајских планина, који се по њој прозва врх свете екатерине на месту где је купина горела не сагоревајући, и где се мојсију сам бог огласио – казујући да се пророк изује јер стоји на светој земљи (2 мој 3, 5-6), благочестива мајка цара константина, августа јелена 337 г зида прелепи параклис посвећен дјеви марији, који је данас владичанска резиденција цар јустинијан је подигао велику цркву, такође посвећену богомајци, и комплекс оградио зидинама, које су до данас под једним кровом касније је у част царице теодоре саграђена још једна црква, и она се посвећује чудесном преображењу господњем када су часне мошти свете екатерине у 8 веку пронађене на највишем врху синаја, ова црква преображења се посвећује светој екатерини и у њу се преносе мошти, десна шака са прстеном и накитом и глава са круном угоднице божије ту је и мојсијев бунар, као и једна од најзначајнијих хришћанских библиотека, са великим бројем древних списа овде је до 1859 г чуван примерак чувеног превода светог писма старог завета са старојеврејског и арамејског на грчки језик – септуагинте на пергаменту, тзв кодекс синаитикус овде се чувају и добромирово јеванђеље из 12 века и псалми српске редакције из 13 века света екатерина синајска се прославља 24 новембра/7 децембра она је заштитница девственика, али и свих који јој се са усрђем помоле само истинита вера побуђује на ревност и одолева свим налетима овог живота смирен човек је та необорива тврђава јер као што пастир мирној овци може безбедно ошишати руно, тако господ нашим смирењем сажиже невесташтво наших грехова на велику суботу, бог је сатро силу ђаволску и разрушио царство таме од тада ђаво је беспомоћан и не може оборити човека нажалост, понуђеном шареном удицом греха, човек добровољно поробљава себе и бива уловљен за смрт одрекнимо се тих дела за смрт, јер је душа над телом; дух над душом; а живот над смрћу не плашимо се чинити добра (1 јн 4,18), јер страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (рим 8,18) света екатерина је управо сведок да све наше земаљске истине и разлози нису сигуран сведок нашег постојања за вечност, ако христом нису посведочене јер љубав је, ма колико изгледала нестварна ипак најсигурнији пут аутор је вероучитељ у архиепископији беорадско-карловачкој и водич у свету земљу 32 3/2011 тема броја: вера и знање новембар/децембар 2011 33 предмет веровања и предмет знања често се морају раздвајати нарочито ако се под знањем подразумева оно што је рационално, очигледно, егзактно када људи постављају питање како се тачно може знати оно у шта се верује, они тада показују да не познају праву природу вере верује се баш зато што се не може знати поуздано када бисмо умом могли потпуно да обухватимо оно у шта верујемо, више не би било потребе за вером она постоји тамо где се човек више руководи интуицијом него разумом вера почиње тамо где престају разум и логика то не значи да је она против разума већ да разум има своја ограничења и да се њиме не може све досегнути постати свестан тих граница представља један од битних предуслова религиозности однос знања и вере проблем односа знања и вере често се, како кроз историју, тако и данас, постављао у контексту научног истраживања неки противници религије сматрају да је вера неспојива са научним знањем те да једно искључује друго овакав став показује непознавање не само вере већ и науке сфера божанског не може бити предмет научног истраживања када би се бог могао експериментално доказати, више не би био бог немали број научника је кроз повест исповедао своју религиозност њихова вера није била израз поштовања према магловито замишљеној традицији већ сведочанство о дубоком поимању и доживљају смисла света и живота, смисла који се темељи у трансцендентном а таква вера, по њиховом сопственом признању, била је инспирација и подстицај за научно проучавање света вера и знање се, дакле, не морају поклапати, али могу ићи руку под руку важно је само да се не мешају тј да се разумски критеријуми не намећу религиозним убеђењима разум не може бити врховни арбитар у питањима која постављају дух и свест јер је ужи од њих океан се не може преточити у чашу непојмљиво и неисказиво људи су одувек настојали да свој инстинкт за веровањем некако уобличе павле карастојковић тајна и загонетка загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног тема броја 34 3/2011 и што је могуће прецизније артикулишу показивало се да је то клизав терен природно је да разум тежи да осмисли свако искуство, поготово религиозно и у томе он свакако има значајну улогу на том путу је много постигнуто у историји људске мисли али увек се мора имати у виду да се у област непојмљивог и неисказивог продире искључиво вером и да рационално промишљање ту није од велике помоћи погрешан однос знања и веровања најизразитије се огледа на примеру гностицизма, како оног древног тако и савременог – у свим својим различитим облицима постоји и такозвано духовно знање, које није исто што и рационално добијено знање тј оно до којег се долази математичким прорачунима, мерењима и експерименталним испитивањима духовно знање не одговара захтевима разума, чак може ићи и против њих то је знање које се темељи на духовном искуству које је изнад било какве умне извесности вера је ризик, неизвесност научно сазнање увек тежи извесности, нужности, општеобавезујућим схемама наука жели да учврсти стабилне основе људског и космичког битисања, али се тешко може нешто поуздано на том плану изградити научне теорије и хипотезе смењују једна другу, а једино што константно опстаје јесте чудо постојања света и човека квалитет односа између двоје или више људи мери се степеном поверења које постоји међу њима управо такав однос и бог очекује од људи поверење упркос свим опипљивим очигледностима које човеку могу да заклоне лик бога из простог разлога што је поверење увек дубоко лично (а знамо да је личност највећа вредност у хришћанству), док су умска изоштреност и апстрактна спекулација, чак и ако су генијалне, врло често безличне јер су свеопште, нужне, обавезујуће бог не жели да се њему долази путем неког механизма већ подвигом личне вере, љубави и стваралаштва питање релације знања и вере може се формулисати и успостављањем разлике између загонетке и тајне загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног загонетком се баве егзактне науке, а тајном, поред религије и уметности, бави се свако ко није изгубио дар непосредног опажања мистерије твари, као и тронутости пред чудом живота и онога који га је створио аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој новембар/децембар 2011 35 тема броја синтеза наслеђа и савремености је путоказ који богословље дугује оваплоћеном богу логосу богочежњива неопатристичка стремљења која миомиром аутентичне духовности обележавају xx и xxi век корачају по траговима распетога и васкрслога богочовека то значи да плодови овога прегнућа нису новотарија модернизма, већ верност ономе за кога пророк надахнуто сведочи да је „увијек исти, и године твоје неће минути“ (јевр 1, 12), а који је дао нелажно обећање: „ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека амин“ (мт 28, 20) ношени на крилима овог покровитељског завета учитељи и оци свете цркве су без страха гледали у очи свим изазовима и опасностима са којима су се сусретали њихова богословска изградња цркве је била прожета настројењем да се свима буде све то је обавезивало и на верност сопственом времену са свим историјским студенима пред којима је дрхтао тадашњи човек загледани у ходнике времена ми им на томе благодаримо и молитвено их призивамо неки учине и корак више постајући баштиници духа светог они се враћају оцима идући истовремено у сусрет страдалном човеку и целокупној твари данашњице стазама ове богоподобне парадоксалности упутио се и архимандрит јустин (поповић), хаџија вечности по урвинама трагичног осећања света на крсту времена и вечности дарован је од христа господа светитељским венцем победе који нас подсећа да сведоци истине неће бити свети јустин ћелијски нови прилози за стари проблем гносеологије авва јустин је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана александар р јевтић 36 3/2011 заборављени један од клинова којим је разапињан овај новопрослављени авва био је и стари проблем гносеологије (теорије сазнања) веран подвигу сведочења, он је приложио значајан труд на подручју односа разума и вере сматрамо да актуелност питања овог односа траје до данас и зато га се заједно са светим јустином ћелијским овде дотичемо тема докторског рада јеромонаха јустина (поповића) била је: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском одбрањена на православном богословском факултету у атини 1926 године, она је била наговештај смера богословствовања будућег великог авве ћелијског тај смер ће у клими радикалног рационализма и материјалистичког емпиризма која је испуњавала простор европске интелектуалне сцене представљати аутентичан контекстуални приступ проблему одређеног времена у њему не постоји непреображени емоционални набој осуде нити тежња за некритичким одбацивањем разматрајући однос разума и вере, свети јустин је наступао не као непријатељ разума, већ као брат који тугује због застрањења браће своје ипак, то га није спречило да истину каже јасно као некада пустињак јордански, тако је у xx веку гласом вапијућег у пустињи ћелијској проговорио свети јустин сазнање и мисаони грех не плашећи се да буде погрешно протумачен он је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана познање у односу љубави између бога и човека нарушено је кроз неверство човека и пристајање на заводљиву понуду коју му је сатана свети јустин ћелијски рођен је 1894 г у врању, од оца спиридона и мајке анастасије крштен је на празник благовести, и добио је име благоје одгајан је у побожности после завршене богословије светог саве у београду и повлачења са српском војском преко албаније одлучује да се замонаши (1916) наставио је богословско образовање у русији, енглеској и грчкој стекао је широко образовање био је професор у карловачкој, призренској и битољској богословији, као и на православном богословском факултету у београду године 1930–31 је боравио у православној мисији на подручју прикарпатских крајева од времена после другог светског рата служио је службу богу као архимандрит манастира ћелије код ваљева ту се и упокојио у господу на празник благовести 1979 године написао је велики број чланака и књига званично је канонизован 2010 године новембар/децембар 2011 37 тема броја понудио лукавство сатане се пројавило кроз метод деконструкције божијег добронамерног упозорења адаму (пост 2, 17) у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт човеков пристанак је свети макарије египатски, а са њим и авва јустин, назвао блудом са ђаволом утемељен на мисаоном саглашавању са ласкавом понудом, овај грех је првенствено мисаоне природе важност проблема гносеологије у аскетском кључу је очигледна жеља да се без подвига дође до постајања боговима се пројавила као леност и гордост уместо да се човек као син божији зацари на сапрестољу благодати, сатана је, по речима светог јустина, сео на престо ума човековог без подлегања опасности недостатка холистичке перспективе антропологије, авва јустин истиче важност умне делатности у томе он следује не само класичним античким философима, већ првенствено аскетском отачком предању које је држало правац на коме ће у xiv веку бити пројављена велика благодат умно-срдачног богословља светог григорија паламе и осталих освештаних исихаста управо у отачком односу према средњовековној схоластици проналазимо нит којом ће ћелијски исихаста плести дивни ћилим критике апсолутизације разума не потцењује се вредност ума, али се указује на опасности које доноси његова самоизолација, а тиме и фрагментализација до свођења на раван разума како један савремени књижевник рече: „разум је постао када је разорен ум“ дезинтеграција личности заснована на гносеолошком промашају човека довела је до живота заснованог на сопственој природи то не значи ништа друго до смрт, јер је природа из небића следујући аргументацији светог атанасија великог, свети јустин себичност човека изједначава са самоубиственом тежњом стање у коме важи закон самоидентитета (ја = ја), представља закопавање бунара воде живе и изрицање самопресуде усахнућа и смрти позивањем на оца павла флоренског и његово дело стуб и тврђава истине, авва јустин указује на предукус пакла који се крије иза живота заснованог на оваквој логици терминолошки осврти (стање невиђења које стоји у основи термина „ад“) представљају додатно сведочанство у прилог овоме стање умишљености и егоцентричности се јавља као болест која се преузимањем генијалног израза из канона светог андреја критског назива „самоидол“ пројекцијом тако свети јустин говори о болести познања која се дијагностикује као последица логике: „je pense donc je suis; je pense donc je suis et le diable est“ (= мислим дакле постојим; мислим дакле постојим и ђаво постоји) спасење у христу поред описане дезинтеграције личности пројављене као самоизолованост, свети јустин указује и на реинтеграцију личности у христу личност богочовека је лек за све болести антропологије које врхуне у смрти у њему се човеку пружа могућност спасења од пропадања у јаму коју је у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт 38 3/2011 сам ископао кроз оваплоћење он је показао безгранично човекољубље своје, а кроз васкрсење власт над оковима смрти без васкрсења, по речима светог јустина, сваки би људски прогрес био бесмислен, а боље би било бити тигар у џунгли или лав у пустињи него човек у свету у величанственом есеју између две философије, одлучније од символа вере достојевског, потресније од поуке о држању ума у аду и неочајавања старца силуана, авва јустин ће заблаговестити: „ја бих радије пристао да будем у паклу у коме је христос (опростите парадокс!) него ли у рају који је без христа“ ипак, улога човека није потцењена у подвигу обожења користећи се термином свете врлине, ћелијски подвижник је указао на човекову одговорност према светотајинском животу у цркви богочовека кроз аскетски опит на лествици етичке тријаде вере, наде и љубави, у складу са богословљем светог апостола павла и других отаца цркве, он је подвукао важност етоса антрополошке динамике која се спушта у загрљај светотројичне љубави вера није апстракција, већ искуство радости тог загрљаја она је „једино гносеолошко око које може одмерити бескрајну тајну распетог христа и видети јасно да је он у истини божја премудрост и божја сила“ (из: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском) дакле, вера не искључује разум она га узводи на висине са којих је он отпао кроз самоизолацију од бога јасно је да холистичка перспектива о којој се у новије време доста говори и пише није страна светом јустину његово богословље нуди димензију бескрајног потенцијала како разума, тако и вере радост васкрсења и јесте радост целовитости човека и творевине, спасених од смрти и распадања као резултата интелектуалног и сваког редукционизма антропологије ум и преумљење на први поглед делује необично да свети јустин ћелијски истиче непроцењиву важност људског ума, а истовремено одбацује концепцију човекобоштва која је глорификовала умне способности решење ове недоумице се налази у чињеници да оно што се често сматра умним способностима није изворни богопросвећени ум (νοϋς), већ ум деградиран у разум (διανοία) да би се задобило целовито и нормално умно деловање потребно је проћи кроз подвиг покајања, тј преумљења (μετανοία) терминолошка сродност појмова ума, разума и покајања у вези је са истином о њиховом односу непокајан човек не може бити уман, већ само разуман – а тиме и потенцијални зликовац по угледу на сатану који га је спустио на ниво разумности у јединству свете цркве као тела христовог стиче се искуство гносеолошко-богочовечанског метода од живљења у „празноумљу своме“ (еф 4, 17) човек бива спасен за постојање у благодати стања философије по христу (уп кол 2, 8) заједница у „мисли која је и у христу исусу“ (фил 2, 5) је сигурност не само за појединца, већ и за друштво које се без ње претвара у крваво игралиште похлепе и најразноврснијих свирепости, о којима можемо свакодневно да чујемо, гледамо и читамо многи од злочинаца су разумни, али ипак нису добри неопходно је замислити се над питањем: да ли је боље бити добар и глуп, или разуман и зао? блаженопочивши патријарх српски павле је сматрао да се подвиг хришћанина састоји у избегавању обе крајности, јер је господ исус христос саветовао да будемо мудри као змије, али и безазлени као голубови јасно је да гледано из угла ове поуке нема основа за супротстављање вере и разума новембар/децембар 2011 39 коегзистенција је нешто што је дато, дијалог је, међутим, оно што се тражи тако некако бих одредио односе теологије и егзактне науке у нашем друштву, у нашој епохи оне коегзистирају на различите начине некада се чини да делају на пољима која се не додирују, некада делује као да им се орбите пресецају, а некада као да им се мачеви укрштају међутим, најчешће се чини да се свака креће у свом свету, знајући за постојање друге, али игноришући њен рад, језик, ток и предлоге насупрот датости постојања, дијалог није нешто што је дато, већ је нешто што je задaтo он је покушај једног чудног хемијског експеримента, чији успех уопште није унапред загарантован то је интеракција између моје воље да се отворим ка другоме и моје сумњичавости ка њему дијалог тражи од мене да се не задовољим сликом коју сам већ формирао о ономе преда мном, него да жудим за сазнањем о том истом који је наспрам мене у овоме се налази основни предуслов за дијалог између теологије и науке: да ставимо под знак питања убеђење које имамо о томе шта заиста подразумева „супротно подручје“ тобоже је сигурно да подразумева оно што ми мислимо да подразумева и због чега га, врло вероватно, одбацујемо? не алудирам на то да дијалог неминовно води ка коначној сагласности али он може да рашчисти питање шта је заиста то што прихватам, а шта је то што одбацујем дакле, потребно је центар тежине преместити перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму претпоставке за дијалог теологије и науке превод са јелинског: михаела јагер тема броја 40 3/2011 са фантазије коју имам о другоме на тог другог који се налази наспрам мене укратко, оно што је засигурно потребно јесте успостављање колико је могуће добре спознаје туђег гласа и, макар на минималном нивоу, заједнички језик данас, нпр, не да није задовољавајуће, већ је штавише отужно и непоуздано то да се један теолог задовољава полемичким писанијима епохе у којој су неке теолошке тежње желеле да поразе дарвинизам и обрнуто, неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу у том смислу, перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму као, нпр, да говоримо о важним питањима са једним егзактним научником путем књижевности или са једним теологом путем казанзакиса! стога ћу управо један текст овог великог и контраверзног књижевника овде навести, како бих покушао да откријем неколико претпоставки дијалога егзактне науке и теологије казанзакис описује једну необичну и карактеристично критску сцену једна група пријатеља се забавља уз вино и критску лиру на неком гробљу и разговара о људској души и бесмртности онај који је поставио питање узима лиру у руке и показује осталима сваки њен појединачни део: струне, тело, врх, њене кључеве, лук, итд „ово је“ – каже он – „тело човека: ноге, руке, утроба, глава“ затим почиње да свира, час левентске мелодије, час аманеде (врсте песама карактеристичне за крит, прим прев) „ово је човекова душа“, рече он „музика“ остали га погледаше скептично и закључи победнички: „ако разбијем ову лиру у парампарчад, шта ће бити са њеним звуком? где одлази музика? постоји ли музика без лире? постоји ли душа без ногу, руку, утробе и главе?“ у овом сегменту читалац се може осетити затеченим чини се да је овај обешењак доказао да човек није ништа друго до збир компоненти и да њихово распадање означава крај човека али управо ту, изненадно, казанзакис уводи неочекивани обрт једна од тих адам, ева и змија: мозаик, 12–13 век, сицилија новембар/децембар 2011 41 тема броја званица се појављује и говори му: „ко је свирач лире? то ти мени реци ко држи тај лук и прелази по нашој утроби и свира?“ „бог“, одговори неко од њих, натмурен1 изненадно – у овој сцени лежи у упаду једног другачијег гледишта, ком није постављено прво питање имам утисак да ово друго гледиште може да подсети на тезе православне теологије, које се често игноришу и чије дефинисање би могло да се употреби као основни предуслов за један дијалог 1 многи егзактни научници верују да хришћанство човека сматра дихотоним бићем, прво да је од материјалног и пропадљивог тела, а друго да је од нематеријалне и непропадљиве душе дакле, верују да хришћанство подржава постојање једног елемента унутар човека онтолошки другачијег од тела стога, како биомедицинско и генетско знање иде даље, и како се све више дефинише биолошко-материјална основа многих споменутих психичких функција, тако се све више многима улива осећај да се хришћанска антропологија оповргава у реалности, међутим, ова наглашена, онтолошка дистинкција душе и тела уопште се не тиче православне антропологије истина је да је као таква широко представљена много пута током историје, а свакако током последњих векова али, у суштини она представља идеалистичку, платонистичку, а не хришћанску тезу занимљив је случај патријарха западне теолошке мисли, светог августина (iv-v век), који је достигао ту тачку да душу одреди као самодовољну суштину коју је тело угостило, али нема за њим потребу, чак 1 ν καζαντζάκη, ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу анализу овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη των θρησκευτικών», часопис σύναξη, τχ 71 (1999), стр 97-107 ни као оруђе2 на овом дуалистичком схватању изграђене су велике струје не само западне теологије, већ и философије и антирелигијске критике међутим, за православно богословље не постоји онтолошка разлика између „деловâ“ човека3 целокупно људско постојање (као уосталом и читав космос) припада једној онтолошкој категорији, категорији „тварног“, дакле створеног ниједан „део“ људског постојања нема порекло „друге врсте“ душа се не схвата као нека суштина која долази из неког другог света, другачијег од оног из ког је тело; није „нестворена“ једино нетварно, дакле нестворено постојање и онтолошки „другачије“ од света јесте бог 2 за хришћанство човек јесте биће које је произашло од земаљске материје која је већ постојала пре његовог појављивања стари завет врло хладнокрвно указује 2 π νικόλαος λουδοβίκος, η κλειστή πνευματικότητα και το νόημα τον εαυτόν ο μυστικισμός της ισχύος και η αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ ελληνικά γράμματα, αθήνα 1999, стр 48-49, 52, 328 3 π γ φλωρόφσκυ, δημιουργία και απολύτρωση, εκδ πουρναρά, θεσσαλονίκη 1983, стр 49-88 θανάσης ν παπαθανασίου, «δυτικός και ανατολικός χριστιανισμός», часопис σύναξη, τχ 5 (1983), стр 68-71, 243-275 истог аутора, ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα κριτικές προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ αρμός, αθήνα 1998, стр 103-119 неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу 42 3/2011 на то да материја његовог стварања нити долази изван створеног нити представља део неке божанске суштине, већ је „од праха земаљског“ (1мој 2, 7) зато никаква расправа не може стајати између православног богословља и теорије еволуције међутим, његова специфичност (печат божији на њему, рекли бисмо више теолошки) се налази у нечем другом: не у некаквој посебној суштини унутар њега, већ у његовој могућности да дође у личносну заједницу са другачијим постојањем које се назива бог оно је нешто слично свирачу лире који се не убраја у компоненте лире такође, оно је попут тога да се истина заљубљеног не исцрпљује у његовим суштинама по себи, него лежи у могућности њиховог саслуживања, сусрету са тим другим постојањем (са својим љубљеним или љубљеном) и постајању учесником његовог живота овде се јавља питање слободе, на које би, пошто је и оно изобличено, било добро да се на кратко осврнемо поново ћу се послужити сликовитим приликама казанзакисове сцене, иако је не сматрам потпуним изразом црквених теза (за цркву, нпр, човек је активно лице и посебна личност, а не некакав инструмент/лира у рукама неког бога господара/музичара) стога, ако свирач лире случајно не постоји, онда казанзакис има право: човек се потпуно гаси чим се сломи међутим, ако ван лире постоји свирач, онда лира има перспективу да настави да постоји, не захваљујући неком њеном елементу, већ захваљујући вези са њим, који и даје лири могућност „обнове“ супротно распрострањеном веровању, црква не сматра вечни живот настављањем душе која напушта тело, дакле као да је оно тобоже некакав омотач или затвор вечни живот је онај који ће осванути на крају историје, који ће искрснути из сусрета света и бога и означити обнову света не укидање материје, већ укидање пропадања не укидање тела, него његов преображај и ослобођење од смрти дозволите ми да то кажем и овако: ако бог заиста постоји, и дакако ако постоји тако како га црква „схвата“ (дакле, као постојање коренито другачије од човека и света, као постојање које је живот који не пропада и љубав која не осиромашује), онда се човеку нуди огромна могућност, могућност коју је немогуће да му понуди сам човек или читав свет ако прихвати овај позив божији и постане причасник овог другачијег, божијег, живота, онда ће се људско постојање отворити ка потпуно новим димензијама, моћи ће да се ослободи од задаха смрти не наводим све ово као најприродније ствари како би их прихватили беспоговорно питање вере остаје отворено, за хришћанско богословље свирач лире остаје неизрецив и препознаје се на другачије начине, дакле потпуно је другачији од лире све ово наводим како бих показао да се у једном дијалогу – невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не може се прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог новембар/децембар 2011 43 тема броја може прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог 3 један други предуслов у дијалогу науке и теологије може се тицати критеријума примене научних открића лично, нисам сагласан са паником која се шири међу многим хришћанима пред брзим напретком, и имам утисак да у великој мери ова паника није последица знања о постојећим опасностима, већ напросто несигурности коју осећа онај ко гледа како се мења оно што је познато о свету дакле, питање које се поставља нема везе са сузбијањем научног напретка, нити са носталгијом за пећинским добом оно је у вези са опасношћу од специфичног морализма, од ког је у опасности и научна и теолошка свест то је опасност владајућег схватања „добра“ да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто „добро“ и затим да га остваримо чак и на уштрб слободе даћу један пример могућности пренаталне провере или одређења пола детета ме не брину толико, јер генерално јачају људску интервентност на природу, него зато што засебно храбре родитељски апсолутизам и јачају физиономију деце као „тековина“, а не као засебних личности сећам се ериха фрома који је говорио о три изласка у животу човека: излазак из материце мајке (који се увек деси), излазак, тј одвајање од њених груди (који се такође једног момента догоди) и излазак из њеног загрљаја (до чега, у неким случајевима, никада не дође)4 неуспех трећег изласка се поклапа са катастрофалном параморфозом младе личности у подређеном положају, сенци или под надзором старијег, увек, наравно, за „добро“ детета чини ми се да ова параморфоза вреба многе изборе данашњих заједница, владајуће изборе, што може имати опсег од лоботомије генетског кандидата за злочинца, до сматрања човека кесом резервних делова можда се испоставља да је питање следеће: како ће човек постати учесник и протагониста живота, а не његов посматрач или потрошач? ово значи уступање првенства његовој слободи танасис папатанасиу из часописа φιλοσοφία και παιδεία (τ 17-18, 1999, стр 34-36) 4 έριχ φρομ, το δόγμα του χριστού, εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 218-219 исус христос, победитељ ада 44 3/2011 l можете ли нешто више да нам кажете, са становишта православног учења, о појмовима вера и знање, и његовим методама сазнања, с обзиром на савремене токове теологије, философије, науке и културе? то јест, да ли можемо да кажемо: верујем или знам да постоји бог? – овде бих желео да нагласим две ствари прво, дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости рационалистички ентузијазам, позитивизам и читава модерна од просветитељства па до краја 19 и почетка 20 века, у центар постављају рационалног човека способног да рационално делује, ослобођеног од „религијског мрака“ два светска рата и низ локалних ратова, као и многи увиди из области антропологије, културологије и психологије, показали су да ова антрополошка идеја није спроводива у животној пракси, нити је историјски утемељена религијско у 20 и 21 веку доживљава озбиљну рехабилитацију друго, када говоримо о вери и знању потребно је јасно дефинисати на коју веру и на које знање мислимо мислимо ли на прирoдна знања или знања о натприродном? знање о природи, сва знања до којих човек долази проучавајући свет око себе, без сумње су позитиван развој сетимо се само, на пример, епидемија и глади у средњем веку које су сејале смрт широм европског континента и развој прехрамбене индустрије и медицине у новом веку, који данас омогућавају човеку да унапреди квалитет и квантитет живота с друге стране, говоримо о знању о натприродном тврдити да неко зна да нема бога или да има бога, данас је мало проблематично ми који верујемо, сакупљамо наша знања о вери из нашег предања и личног искуства, и таква знања нам нико не може оспорити слободни смо да их сведочимо свету када, пак, неко данас тврди да зна да нема бога или неке ултимативне реалности, сам себе дисквалификује из озбиљног научног дискурса ако верује да бог не постоји, то је друго данашња дискусија о „стварности“ одвија се у арени интерпретација један од равноправних бораца у тој арени је хришћанска вера и теологија разговор са др предрагом драгутиновићем доцентом на катедри светог писма новога завета православног богословског факултета у београду вера и(ли) знање разговор водила: милана ивковић човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу новембар/децембар 2011 45 тема броја l да ли сматрате да појмове вера и знање можемо да повежемо са речима из старог завета: „па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло“ (1мој 3, 5)? – наведени текст је вишедимензионалан његов акценат није толико на тајновитим речима „познања добра и зла“ колико на акту човековог одбијања да верује богу, и то баш када се од њега тражи нешто мало, готово у виду молбе у контексту егзистенцијалне интерпретације извесно повезивање између вере и знања је могуће: веру, као поверење између човека и бога, замењује знање о добру и злу човек одбија заједницу поверења и чини оно једино што се тражи од њега да не чини овај текст је један од многих библијских текстова који илуструје човекову немоћ да верује библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању 46 3/2011 богу, да пројави веру аврамову (јевр 11, 8), веру праотаца која је маркирала главне странице у историји спасења одбијање (по)вере(ња) у корист знања и познања одводи човека од бога l у какву везу се могу довести еванђељске речи: „ако имате вјере колико зрно горушичино рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20), и „ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (мк 9, 23), са православним учењем о стваралачкој слободи која је изнад сваког „избора“? – не знам на које православно учење о „стваралачкој слободи која је изнад сваког избора“ мислите? уопште нисам сигуран да се о слободи нешто може учити у сваком случају, наведени текстови указују на моћ вере која је у стању не само да поремети природне законе, већ да оспособи човека да све што му његово природно знање сугерише као немогуће, учини могућим овде срећемо типичан мотив библијске вере човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу (пост 3, 5) и као што видите, у библији, вера није првенствено декларативно исповедање вере или неко учење о вери, већ суштинско поверење да је бог ту, да је са нама l како на
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
1. 100533 / ...већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи ВАСКРСЕЊЕ? м кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила христос је једном за свагда принео себе на жртвеник...
2. 109585 / ...да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим ВАСКРСЕЊЕ? м аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може пр...
3. 111108 / ...оваплоћење он је показао безгранично човекољубље своје, а кроз ВАСКРСЕЊЕ власт над оковима смрти без васкрсења, по речима светог јустина, сваки би људски прогрес био бесмислен, а боље...
1. 100533 / ...већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи ВАСКРСЕЊЕ? м кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила христос је једном за свагда принео себе на жртвеник...
2. 109585 / ...да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим ВАСКРСЕЊЕ? м аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може пр...
3. 111108 / ...оваплоћење он је показао безгранично човекољубље своје, а кроз ВАСКРСЕЊЕ власт над оковима смрти без васкрсења, по речима светог јустина, сваки би људски прогрес био бесмислен, а боље...
19
Свеска: 324 | Друштвени значај верске наставе
...значај верске наставе 3 живот у христу прво и другоВАСКРСЕЊЕ 📌 4
живот у христу
христос васкрсе из гроба
као женик из ложнице 6
догматске теме
несливено и нераздељи
...значај верске наставе 3 живот у христу прво и друго
МЕТА инфо: Р:20274 К:188964 Д:104
| Свеска 324 |
Свеска: 324 | Друштвени значај верске наставе
... на трећој страни корице: васкршње радости на дивчибарама фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: манастир пећка патријаршија фото: ђакон драган с танасијевић свеска 324, март/април 2012 стране pravoslavni misionar реч уредника друштвени значај верске наставе 3 живот у христу прво и друго васкрсење 4 живот у христу христос васкрсе из гроба као женик из ложнице 6 догматске теме несливено и нераздељиво 8 светачник свети мученици фрушкогорски 12 светачник св симеон мироточиви: добротвор и чудотворац 17 оци тумаче свето писмо беседа светог jована златоуста по рукоположењу у чин презвитера 20 хришћанска књижевност стварање и рађање 24 из историје спц служити свим срцем 29 тема броја о друштвеном значају веронауке 33 легитимност постојања верске наставе у државним школама 36 веронаука и култура 39 разговор са епископом хвостанским атанасијем (ракитом), председником одбора за верску на
... на трећој страни корице: васкршње радости на дивчибарама фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: манастир пећка патријаршија фото: ђакон драган с танасијевић свеска 324, март/април 2012 стране pravoslavni misionar реч уредника друштвени значај верске наставе 3 живот у христу прво и друго васкрсење 4 живот у христу христос васкрсе из гроба као женик из ложнице 6 догматске теме несливено и нераздељиво 8 светачник свети мученици фрушкогорски 12 светачник св симеон мироточиви: добротвор и чудотворац 17 оци тумаче свето писмо беседа светог jована златоуста по рукоположењу у чин презвитера 20 хришћанска књижевност стварање и рађање 24 из историје спц служити свим срцем 29 тема броја о друштвеном значају веронауке 33 легитимност постојања верске наставе у државним школама 36 веронаука и култура 39 разговор са епископом хвостанским атанасијем (ракитом), председником одбора за верску на
Свеска: 324 | Друштвени значај верске наставе
... Фотографија на насловној страни корице: Деца и хришћански обичаји фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Васкршње радости на Дивчибарама фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Пећка Патријаршија фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 324, март/април 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Друштвени значај верске наставе 3 Живот у Христу Прво и друго Васкрсење 4 Живот у Христу Христос васкрсе из гроба као Женик из ложнице 6 Догматске теме Несливено и нераздељиво 8 Светачник Свети мученици Фрушкогорски 12 Светачник Св Симеон Мироточиви: добротвор и чудотворац 17 Оци тумаче Свето Писмо Беседа Светог Jована Златоуста по рукоположењу у чин презвитера 20 Хришћанска књижевност Стварање и рађање 24 Из историје СПЦ Служити свим срцем 29 Тема броја О друштвеном значају веронауке 33 Легитимност постојања верске наставе у државним школама 36 Веронаука и култура 39 Разговор са Епископом хвостанским Атанасијем (Ракитом), председником Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Мисионарска снага Цркве 41 Верска настава између савремених и хришћанских вредности 43 Значај веронауке за боље упознавање свога и поштовање другога 46 Значај веронауке за морално васпитање будућих научника 48 Многодетне хришћанске породице Прича о Арамбашићима из Жаркова 50 Песнички станује човек Историчност 55 Светли ликови историје СПЦ Покајање Светог Краља Драгутина 57 Красота Православља Лутерански богослов који се обратио у Православље 61 Поезија 64 Верска настава (или популарно: ве- ронаука) је после враћања у систем образовања наше земље испуни- ла деценијски стаж У погледу црквеног живота већ се осећају неке разлике које су тиме узроковане и приметан је све ве- ћи број младих људи који се не задовоља- вају плитким традиционализмом нити хришћанством сведеним на национал- на обележја Они желе да живе пуноћом хришћанског живота о коме су учили у школи и њима не мора много штошта да се објашњава Литургија (и све што је у вези са њом) им није непознаница Уме- ју да речима формулишу своју веру Са- вршено им је јасно зашто за време поста не може постојати мрсна слава Према свештенству имају одговорајући однос, почевши од тога да свештеника не осло- вљавају са „попе“ до чињенице да од ње- га траже много више од обичних треба Но веронаука нема само благотворан утицај на црквени живот – њен утицај се простире на цело друштво У Србији се отприлике половина учени- ка сваке године определи за предмет вер- ска настава Међу њима је убедљиво најви- ше оних који слушају Православну веро- науку, што има јасне друштвене имплика- ције Примера ради, ученици Православне веронауке ће се свакако сусрести са темом Десет Божијих заповести које формулишу наш однос са Богом, али и са ближњима Са потоњим у вези, ако деца од најранијег узраста знају да је изричита заповест Господња да поштују родитеље и да не чине прељубе, можемо се надати благо- творном утицају на унутарпородичне односе у сваком погледу У истом смислу је јасно да заповести Декалога о забрани 2 2/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Деца и хришћански обичаји фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Васкршње радости на Дивчибарама фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Пећка Патријаршија фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 324, март/април 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Друштвени значај верске наставе 3 Живот у Христу Прво и друго Васкрсење 4 Живот у Христу Христос васкрсе из гроба као Женик из ложнице 6 Догматске теме Несливено и нераздељиво 8 Светачник Свети мученици Фрушкогорски 12 Светачник Св Симеон Мироточиви: добротвор и чудотворац 17 Оци тумаче Свето Писмо Беседа Светог Jована Златоуста по рукоположењу у чин презвитера 20 Хришћанска књижевност Стварање и рађање 24 Из историје СПЦ Служити свим срцем 29 Тема броја О друштвеном значају веронауке 33 Легитимност постојања верске наставе у државним школама 36 Веронаука и култура 39 Разговор са Епископом хвостанским Атанасијем (Ракитом), председником Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Мисионарска снага Цркве 41 Верска настава између савремених и хришћанских вредности 43 Значај веронауке за боље упознавање свога и поштовање другога 46 Значај веронауке за морално васпитање будућих научника 48 Многодетне хришћанске породице Прича о Арамбашићима из Жаркова 50 Песнички станује човек Историчност 55 Светли ликови историје СПЦ Покајање Светог Краља Драгутина 57 Красота Православља Лутерански богослов који се обратио у Православље 61 Поезија 64 Верска настава (или популарно: ве- ронаука) је после враћања у систем образовања наше земље испуни- ла деценијски стаж У погледу црквеног живота већ се осећају неке разлике које су тиме узроковане и приметан је све ве- ћи број младих људи који се не задовоља- вају плитким традиционализмом нити хришћанством сведеним на национал- на обележја Они желе да живе пуноћом хришћанског живота о коме су учили у школи и њима не мора много штошта да се објашњава Литургија (и све што је у вези са њом) им није непознаница Уме- ју да речима формулишу своју веру Са- вршено им је јасно зашто за време поста не може постојати мрсна слава Према свештенству имају одговорајући однос, почевши од тога да свештеника не осло- вљавају са „попе“ до чињенице да од ње- га траже много више од обичних треба Но веронаука нема само благотворан утицај на црквени живот – њен утицај се простире на цело друштво У Србији се отприлике половина учени- ка сваке године определи за предмет вер- ска настава Међу њима је убедљиво најви- ше оних који слушају Православну веро- науку, што има јасне друштвене имплика- ције Примера ради, ученици Православне веронауке ће се свакако сусрести са темом Десет Божијих заповести које формулишу наш однос са Богом, али и са ближњима Са потоњим у вези, ако деца од најранијег узраста знају да је изричита заповест Господња да поштују родитеље и да не чине прељубе, можемо се надати благо- творном утицају на унутарпородичне односе у сваком погледу У истом смислу је јасно да заповести Декалога о забрани 2 2/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
1. 1722 / ...20, 4) који је то период од хиљаду година? чекајући ВАСКРСЕЊЕ мртвих према мишљењу светог андреја кесариј- ског време од хиљаду година је символично и карак...
2. 18964 / ...се у васкрсењу постиже силом божијом, уз подвиг самоодрицања ВАСКРСЕЊЕ христово происходи из силе његовог добровољног страдања и смрти на крсту, из чињенице да је „смрћу сатро смрт“...
3. 20118 / ...gr/2011/frames_11_04htm христос васкрсе из гроба као женик из ложнице ВАСКРСЕЊЕ није стварање новога живота, већ победа над смрћу у самој смрти превод са енглеског језика: маријана петрови...
4. 24500 / ...где ти је, смрти, жалац? (1кор 15, 55) победа прождре смрт! (1кор 15, 54) ВАСКРСЕЊЕ није стварање новога живота, већ победа над смрћу у самој смрти оно је живот вечни који исијава из смрти, вечн...
1. 1722 / ...20, 4) који је то период од хиљаду година? чекајући ВАСКРСЕЊЕ мртвих према мишљењу светог андреја кесариј- ског време од хиљаду година је символично и карак...
2. 18964 / ...се у васкрсењу постиже силом божијом, уз подвиг самоодрицања ВАСКРСЕЊЕ христово происходи из силе његовог добровољног страдања и смрти на крсту, из чињенице да је „смрћу сатро смрт“...
3. 20118 / ...gr/2011/frames_11_04htm христос васкрсе из гроба као женик из ложнице ВАСКРСЕЊЕ није стварање новога живота, већ победа над смрћу у самој смрти превод са енглеског језика: маријана петрови...
4. 24500 / ...где ти је, смрти, жалац? (1кор 15, 55) победа прождре смрт! (1кор 15, 54) ВАСКРСЕЊЕ није стварање новога живота, већ победа над смрћу у самој смрти оно је живот вечни који исијава из смрти, вечн...
20
Свеска: 325 | Светитељи нашег времена
...живот света свету недостаје ревност мироносица да би видеоВАСКРСЕЊЕ,📌 , сми-
сао и коначну победу живота сањиви и
кратковиди свет је сивило гетсиманског
врта у којем све спава, док у њему прису-
с
...живот света свету недостаје ревност мироносица да би видео
МЕТА инфо: Р:21209 К:189517 Д:105
| Свеска 325 |
Свеска: 325 | Светитељи нашег времена
... примитивизме вера без дога- ђаја сусретања бога и човека, „хришћан- ство“ без свете литургије, то је тумор на телу уморног човечанства „нико не дола- зи оцу осим кроз мене“ (јн 14, 16) и пут ка оцу је ту, али свет, па и многи хришћа- ни, спавају док се он моли, страда и плаче за живот света свету недостаје ревност мироносица да би видео васкрсење, сми- сао и коначну победу живота сањиви и кратковиди свет је сивило гетсиманског врта у којем све спава, док у њему прису- ствује пут, истина и живот свету недо- стаје будност и присуство догађају сусре- тања бога и човека недостаје му корак ка светој литургији хришћански антагонизам према све ту јесте управо та будност звоно које позива: дођи и види! позив који призива све наше радости, све наше љубави, сву нашу муку, рад и труд да их принесемо богу: „сами себе и једни друге и сав живот свој хри сту богу предајмо!“ то је антагонизам који не одбацује свет и његове радости, већ их позива истини и животу да љубави ника- да не престану да плодови рада и труда не буду узалудни да радост никада не пре- ста не да ту га из гу би ко нач ну власт и коначну реч над свима њима без тог иско- рака свет остаје смислено кратак, залудан и лажан остаје „овај свет“, одељен од бога, одељен од истине и живота према том, смислено кратком свету усмерен је хри- шћански антагонизам антагонизам не као некаква иде о логија која претендује на престо неке већ постојеће, овосветске иде- о логије тај хришћански антагонизам је догађај – света литургија малени, живах- ни квасац у великом, лењом и уснулом тесту и укиселиће га судбина светског теста јесте да постане хлеб небески аутор је предавач верске наставе у деветој бе о градској гимназији антагонизамцрквеисветаје- нештошточинисуштину хришћанског,аскетскогетоса „бекство“одсветајенештошто- каоначинживотавидимокод црквенихотаца,подвижника догматске теме мај/јун 2012 13 убо жан стве ној ли тур ги ји цр кве ев ха ри стиј ски чин уво ђе ња и уз- но ше ња жи во та све та из ра жа ва уства ри мо гућ ност чо ве ка да по ста не лич ност уну тар исто ри је, пре ва зи ла зе ћи сво ју би о ло шку ипо стас, ко ја се на ла зи под вла да ви ном про па дљи во сти и смр ти етос цр кве као са др жај жи во та лич но- сти се не цр пи из исто ри је, већ из ње ног ис хо да и кра ја пре ва зи ла же ње он то ло- шке ну жно сти при ро де, исти на и пу но- ћа лич но сти при па да ју бу ду ћем цар ству бо жи јем кроз ев ха ри сти ју пред о се ти мо и до би ја мо пре ду кус оно га што тре ба да се оства ри на кра ју исто ри је у сусрет есхатону ев ха ри сти ја, осим чи на у про сто ру, је сте исто вре ме но и кре та ње и ток у вре ме ну ка овом ес ха то ло шком ис пу ње њу ње на аскет ски етос цр кве хришћанска етика пре вод са је лин ског: ми ха е ла ја гер аскетскиетоснепредстављаиндивидуалнивећцрквенидогађај тојеличноискуствосамопревазилажењасвакогбезизлазног- истрајавањанасамодовољностипостојања,заједничарскиотвор- личностиуживотзаједницекаосапостојањеивезасаосталим- члановимателахристовог,потврдаживотакаољубавиислободе свети оци подвижници: св антоније велики, павле тивејски, сава освећени и јован лествичник – средњовековна фреска из ман грачанице (око 1318 г) 14 3/2012 онтоло ги ја пред ста вља от кри вењ ску сли- ку ес хато на за то се ев хари стиј ски етос лич но сти от кри ва упра во као ес хатоло ги- за ци ја би о ло шке ин ди ви дуално сти лич- ност у евхаристијском искуству цр кве ди ја лек тич ки се укла па са лич ном само- стално шћу при ро де, са би о ло шком ипо- ста сју жи во та тен зи је из ме ђу лич но сти и би о лошке индивидуалности не зна че пори ца ње све та или би о ло шке при ро де ев хари стиј ски етос при хва та при ро ду и свет, ка ко би уипо ста зи рао у са бор ност личности могућности природе и све та ово кре та ње лич но сти, ко је кроз ев хари- сти ју на ста је ов де и са да, већ а још увек не, ико на и пре дукус есхато на, пред ста вља са др жај аскет ског ето са подвиг као ослобођење аскетски етос се манифестује у сваком тајинственом чину, који подстиче на евха- ристијски догађај цркве као лично оства- рење постојећих могућности приро де кроз тајне човек приноси сваку фазу свог живота и утеловљује у евхаристијско тело цркве сједињује своју аскетску синергију са животом христа, прожима свој етос са начином постојања слободе и љубави аскеза, у оквиру евха ри стиј ског ето са цркве, изражава слободу личности да превазиђе про па дљиви би о лошки живот, да измени и да обнови природу и да је ослободи од ограничења личне саможи- вости управо зато аскеза јесте рва ње личности са аутономним кретањем њене природе право слав ни етос аскезе, ко ји креће од евхаристијског схватања све та и живота, се уопште не повезује са правним концептом индивидуалне вештине, дели- ма вредних заслуга или етичком дисци- плином ради друштвене или религи о зне аскезабезевхаристијске позадинелакоможезалутати удуховнудресуруи самодисциплину,уприватно- достигнућеодабраних,који својимучинцимаосвајајувисоке- врховенаскалиетичке аретологијеидуховних вредности хришћанска етика мај/јун 2012 15 смер но сти шта ви ше, аскет ски етос цр кве од би ја ду а ли стич ко пот це њи ва ње ма те ри јал ног те ла у ко рист ду хов но над- моћ не ду ше аске за се ба ви чи та вим чо ве- ком као те лом и ду шом, упра во као што се и спа се ње од но си на пси хо со мат ску це ло- ви тост и пот пу ност чо ве ка подвиг као заједништво аске за без ев ха ри стиј ске по за ди не ла ко мо же за лу та ти у ду хов ну дре су ру и са мо- ди сци пли ну, у при ват но до стиг ну ће ода- бра них, ко ји сво јим учин ци ма осва ја ју ви со ке вр хо ве на ска ли етич ке аре то ло ги је и ду хов них вред но сти аскет ски етос не пред ста вља ин ди ви ду ал ни већ цр кве ни до га ђај par ex cel len ce то је лич но ис ку ство са мо пре ва зи ла же ња сва ког без из ла зног ис тра ја ва ња на са мо до вољ но сти по сто ја- ња, за јед ни чар ски отвор лич но сти у жи вот за јед ни це као са по сто ја ње и ве за са оста лим чла но ви ма те ла хри сто вог, по твр да жи во та као љу ба ви и сло бо де на по слет ку, про ја вљу је етос са по сто ја ња и по ка ја ња као не пре кид ни под виг ве зе са оста лим чла но ви ма ев ха ри стиј ске за јед- ни це људ ски по ку шај не оства ру је, већ са мо при хва та сло бод но и при сва ја љуб- ве но на чин по сто ја ња бо га уз ова кве прет по став ке, аскет ски ка рак- тер лич но сти не ти че се на про сто не ке ин ди ви ду ал не етич ке по сле ди це, ко ја те жи да се све де на мен тал ни и пси хо ло шки од нос са бо гом, већ ан га жу је све мо гућ но- сти на ше при ро де, ка ко би их уипо ста зи- рао на он то ло шки на чин, ка ко би им пру- жио истин ски, а не смрт ни жи вот све је ан га жо ва но да би по ста ло исти на и жи вот за јед ни шна ди мен зи ја пра во слав ног ето са про ис ти че ор ган ски и сло бод но из про ме- не ето са на ег зи стен ци јал ном ни воу, из ди на мич ног пре о бра жа ја би ћа у лич ност пра во слав но пре да ње, док да је сми сао дру штве ном жи во ту и кул ту ри чо ве ка, од би ја да по ве же свој за јед ни шни етос са ра ци о нал ном уред бом, ути ли та ри стич ким и стро гим на ме та њем ес ха то ло шки етос лич но сти се не ин сти ту ци о на ли зу је у окви ру кон вен ци о нал не ети ке и со ци јал не ефи ка сно сти на тај на чин етос аске зе, као ев ха ри стиј ско схва та ње све та и жи во та, мо же да ин спи ри ше на ди на ми ку за јед ни- шних пре о бра жа ја у еко но ми ји, на у ци, умет но сти, по ли ти ци ста врос ја га зо глу (ча со пис θεολογία 3/2011) етос аске зе, као ев ха ри стиј ско схва та ње све та и жи во та, мо же да ин спи ри ше на ди на ми ку за јед ни шних пре о бра жа ја у еко но ми ји, на у ци, умет но сти, по ли ти ци 16 3/2012 пи та ње прав ног по ло жа ја вер ске на ста ве као да ни ка да не гу би на сво јој ак ту ел но сти и на кон де сет го ди на од по врат ка вер ске на ста ве у срп- ске шко ле не пре ста ју жуч не рас пра ве о ње ној по тре би и сми слу по сто ја ња у др- жав ним шко ла ма на кон јед не де це ни је при ли ка је да се по но во раз мо три прав- ни по ло жај вер ске на ста ве, и да се у том све тлу са гле да ју ак ту ел ни од но си цр кве и др жа ве ка ти хи за ци ја (од грч κατηχέω – на у чи- ти, по у чи ти) је од у век има ла при мар но ме сто у цр кве ном жи во ту да кле, по јам ка ти хи зис се у хри шћан ству ко ри сти у зна че њу по у ча ва ња и уво ђе ња вер них у основ не тај не и са др жај хри шћан ске ве ре пред мет ка ти хи зи са је, сто га, об ја вљи ва- ње и из ла га ње исти не о бо гу, чо ве ку и све- ту, о од но су бо га пре ма чо ве ку и све ту као и од но су чо ве ка пре ма бо гу и све ту пи та- ње пре но ше ња зна ња о исти на ма ве ре, ње но ту ма че ње и ства ра ње објек тив них мо гућ но сти за ње но схва та ње, био је и остао за да так цр кве у свим вре ме ни ма као што су бо го слу же ња у се бе под ра зу- ме ва ла и пр о по ве ди као нео дво ји ви део сво је це ли не, та ко се и пра во слав ни ка ти- хи зис под ра зу ме ва као са став ни део бо го- слу жбе ног жи во та, тим пре што сво је осно ве има у уче њу го спо да ису са хри ста, све тих апо сто ла, а по том и учи те ља цр кве у свим вре ме ни ма с дру ге стра не, др жав- на схва та ња о по тре ба ма вер ског обра зо- ва ња раз ли ку ју се од слу ча ја до слу ча ја, од вре ме на до вре ме на верска настава у србији: историјски пресек што се ти че ср би је, прав ни по ло жај вер ске на ста ве у пр о те клом пе ри о ду се ви ше пу та пр о ме нио за ко ном о срп ској пра во слав ној цр кви из 1929 го ди не, вер- ска на ста ва је до би ла ста тус оба ве зног пред ме та тако је би ло све до кра ја дру гог свет ског ра та до ла ском но ве ко му ни- стич ке вла сти, вер ска на ста ва је нај пре (рас пи сом асноса од 3 мар та 1945 го ди не) све де на на фа кул та ти ван пред мет, да би на осно ву уста ва из 1946, ко ји је као на че ло ис та као одво је ност пр о свет ног си сте ма од цр кве, вер ска на ста ва до кра ја че тр де се тих го ди на би ла пот пу но пр ог на- на из пр о свет ног си сте ма у че твр том чла- по ло жај вер ске на ста ве у за ко но дав ству ср би је цр кве но прав не те ме милош в маринковић државаимаобавезу,ародитељи,порескиобвезници,праводасе- уоквирудржавнихшколањиховојдециобезбедиобразовањеу- складусањиховимрелигиознимифилософскимуверењима мај/јун 2012 17 ну за ко на о прав ном поло жа ју вер ских заједница наводи се следеће: „верска наста ва (ка ти хи за ци ја) у цр ква ма, хра мо- ви ма, од но сно у дру гим пр о стори ја ма ко је су за то одре ђе не, сло бод на је“ у уред би за извршење поменутог закона (подзакон- ском ак ту ко ји пра ти овај за кон) у чл 7 сто ји сле де ће: „одо бре ње ро ди те ља, одн стара о ца за похађање верске наста ве, пред ви ђе но у чла ну 19 за ко на, да је се пи сме но, а ма лолет ник мо же свој при ста- нак за по ха ђа ње вер ске на ста ве да ти и усме но“ што се ти че при ме не пра ва на вер ску на ста ву, у ствар но сти су се де ша ва- ли мно го број не тешко ће у ства ри, вер ску наста ву је пра ти ла општа суд би на срп ске пра вослав не цр кве у ко му ни стич кој ју го- сла ви ји све дочан ства о те шком по ло жа ју цр кве у бр о зо вој ју госла ви ји мо гу се на ћи у тек сту „исти на о спц у ко му ни стич кој југославији“ светог јустина ћелијског отац ју стин го во ри у јед ном делу овог тек ста и о по ло жа ју вер ске на ста ве и све- дочи да су сва средства застрашива ња употребљава на да ђа ци не би по ха ђа ли вер ску на ставу са м пр о свет ни си стем је попри мио из ра зи то атеистички ка рак тер не са мо да је на ста ва би ла обо је на агре- сив ним без бо жни штвом, већ су под једна- ко и уче ни ци и пр о свет ни рад ни ци би ли ка жња ва ни уко ли ко би же ле ли да жи ве ли тур гиј ским жи во том у цр кви вер ска наста ва је, сто га, жи вотари ла при хра мо- ви ма ко ји су ус пе ли да је орга ни зу ју ова- кво ста ње са ма њим осци ла ци ја ма је тра- ја ло све до пре јед ну деце ни ју доласком тзв демократских пр о мена, све се ја сни је чу ју гла со ви ко ји су за по вра- так вер ске на ста ве у пр о свет ни си стем ср би је на покон, дола зи при ли ка да се ис пра ви историјска не прав да на не та пра- вослав ној цр кви и оста лим тра ди ци о нал- ним вер ским за јед ни ца ма у ср би ји на сил- ним из ба ци ва њем вер ске на ставе након дру гог свет ског ра та чи ни ло се да са да др жав на власт има до бру во љу да ово пи та ње ре ши на здра вим осно ва ма и да поло жај вер ске на ста ве бу де у скла ду са прав ним стан дар ди ма ко ји су при ме ње ни у го то во свим европ ским зе мља ма ме ђу- тим, од почетка пр о тивници поврат ка вер ске на ста ве, ко ји су у ср би ји ап солут- на ма њи на, пре ти ли су да осу је те њен по вра так у срп ске шко ле си стемат ска и оркестрира на хај ка во ди ла се це лу 2001 и 2002 го ди ну на жа лост, у бр ој пр о тив ни- ка вер ске на ста ве увр сти ли су се и та да- шњи ми ни стар пр о све те и ње го ви по моћ- ни ци1 глав не аргу менте ко ји су пр о тив- ни ци вер ске на ста ве та да ис ти ца ли, сво- ди ли су се на сле де ће прин ци пе: 1 одво је- ност цр кве и др жа ве; 2 пра во на не из ја- шња ва ње о вер ском уве ре њу; 3 за бра на намета ња вер ског увере ња; 4 пра во ро ди- те ља да шко лу ју де те у скла ду са сво јим философ ским и ре ли ги о зним усме ре њи- ма; 5 пра во дете та на сло бо ду ми шље ња, саве сти и ве ро и спове да ња што се ти че пр ва два аргу мен та, пр о тив ни ци се по зи- вају на принципе који су истакнути у републич ком и та да шњем са ве зном уста- ву ме ђу тим, ја сно је да се под одво је но- 1 пре по ру чу је мо од ли чан текст на ову те му у пра во сла- вљу од 1592001 го ди не – вла ди ка ири неј бач ки: „ста тус верона у ке: ду жни од го вор на ру жни иза зов“ 18 3/2012 шћу цр кве и др жа ве не под ра зу ме ва то да не сме ниг де по сто ја ти са рад ња или пре- кла па ње у де лат но сти ма та ко ђе, по врат- ком вер ске на ста ве ни пра во на не из ја- шња ва ње о вер ском уве ре њу ни је по вре- ђе но јер по сто ји ал тер на тив ни пред мет за ко ји се уче ни ци и ро ди те љи мо гу опре де- ли ти ово ва жи и за на ме та ње вер ског уве ре ња, ко га не ма у овом слу ча ју, због из бор ног ка рак те ра вер ске на ста ве што се ти че пра ва ро ди те ља да шко лу је сво је де те у скла ду са сво јим уве ре њи ма, пр о- тив ни ци вер ске на ста ве су под ра зу ме ва- ли, у ту ма че њу овог пра ва, са мо не га тив ни аспект: да ро ди те љи има ју пра во да за шти- те де цу од упо тре бе шко ла за иде о ло шку ин док три на ци ју ово пра во, међутим, има и по зи ти ван аспект др жа ва има оба ве зу, а ро ди те љи (по ре ски об ве зни ци) пра во да се у окви ру др жав них шко ла њи хо вој де ци обез бе ди обра зо ва ње у скла ду са њи хо вим ре ли ги о зним и фи ло соф ским уве ре њи ма што се ти че по след њег на во ђе ног аргу- мен та, ва ља спо ме ну ти да по уред би де ца у сред њој шко ли са мо стал но (уз оба ве зно упо зна ва ње ро ди те ља) од лу чу ју о по ха ђа- њу вер ске на ста ве осим то га, упра во се пра во де те та на сло бо ду ве ри о спо ве да ња шти ти кр оз уво ђе ње вер ске на ста ве, јер де ца до би ја ју при ли ку да на аутен ти чан на чин упо зна ју сво ју ве ру, и да се за шти те од ва нин сти ту ци о нал ног де ло ва ња вер- ских сек ти2 у сва ком слу ча ју, у прав ном сми слу, из вр ше на је ре сти ту ци ја пра ва орга ни зо ва ња вер ске на ста ве оним цр ква- ма и вер ским за јед ни ца ма ко је су то има ле до 1948 го ди не пр о тив ни ци вер ске на ста ве су хте ли да оно што је на сил но учи ње но по ста ве као пра ви ло ако би смо на овај на чин на пра ви ли ле га ли за ци ју на си ља као пра ви ло, он да се не тре ба ба ви ти ни ре сти ту ци јом имо ви не, ко ја је 2 по гле да ти ви ше о пи та њу по врат ка вер ске на ста ве са прав ног аспек та у књи зи пр оф си ме авра мо ви ћа при- ло зи на стан ку др жав ноцр кве ног пра ва у ср би ји не пра вед но од у зе та, као ни дру гим на сил- ним ак ти ма ко ји ма су по вре ђе на пра ва фи зич ким и прав ним ли ци ма у ко му ни- стич ком ре жи му враћање веронауке у школе ипак је по ло ви ном 2001 го ди не до не та уред ба о орга ни зо ва њу и оства ри ва њу вер ске на ста ве и ал тер на тив ног пред ме та по чет ком 2002 го ди не усво је не су из ме не и до пу не за ко на о основ ној шко ли и за ко- на о сред њој шко ли ко је се од но се на ста- тус вер ске на ста ве и ал тер на тив ног пред- ме та пре ма овим прав ним ак ти ма, по ло- жај вер ске на ста ве је (у су шти ни) у сле де- ћем: вер ска на ста ва има ста тус фа кул та- тив ног пред ме та, оце њи ва ње је опи сно, а фонд ча со ва за све раз ре де је је дан час не дељ но та ко ђе, ре гу ли са но је да на став- ни ка вер ске на ста ве упу ћу је цр ква или вер ска за јед ни ца са утвр ђе не ли сте за сва- ку школ ску го ди ну што се ти че на став ног пла на и пр о гра ма као и уџ бе ни ка, њих спо ра зум но до но се ми ни стар пр о све те и ве ра, на уса гла ше ни пред лог тра ди ци о- нал них цр ка ва и вер ских за јед ни ца ме ђу тим, од са мог по чет ка су о че ни смо са пр о бле ми ма у при ме на по зи тив о савиндану 2012 г – прослава школске славе у основној школи „милан ракић“ на новом београду цр кве но прав не те ме мај/јун 2012 19 них пр о пи са ко ји се од но се на вер ску на ста ву нај пре, ми ни стар ство пр о све те је на осно ву јед ног не у те мељ ног ту ма че- ња уред бе о орга ни зо ва њу вер ске на ста- ве уве ло мо гућ ност тзв „пра зног ча са“ ово прак тич но зна чи да уче ни ци ни су оба ве зни да ода бе ру ни вер ску на ста ву ни ал тер на тив ни пред мет да кле, у пр вој школ ској го ди ни, вер ска на ста ва је све- де на у ра ван нео ба ве зне, сло бод не де лат- но сти уче ни ка на ста ва у шко ла ма је по че ла са око два ме се ца закaшњења, и то је до ве ло до то га да вер ска на ста ва не бу де укло пље на у по сто је ћи рас по ред у ве ћи ни слу ча је ва вер ска на ста ва се од ви- ја ла као пред час, сед ми или осми час по све до че њу ко ле га ко ји пре да ју у шко ла ма од по врат ка вер ске на ста ве, ве ро у чи те- љи ни су има ли ре гу ли сан ста тус ра ди ли су без ре гу ли са ног рад ног од но са, без со ци јал ног и здрав сте ног оси гу ра ња и без ре дов ног лич ног до ход ка је ди но што су при ма ли је сте ме сеч на по моћ, ко ју су им упла ћи ва ле епар хи је што се ти че пла но ва и пр о гра ма, спц и вер ске за јед- ни це су их до ста ви ле у ро ку од два ме се- ца упр кос овим објек тив ним те шко ћа- ма, вер ска на ста ва је на и шла на до бар при јем код де це, и њи ма ни је пред ста- вља ло на пор да до ла зе на ча со ве иако су ми мо рас по ре да већ на ред не школ ске го ди не, кре ће се са из ра дом уџ бе ни ка за све раз ре де, а и ве ћи бр ој ђа ка би ра вер ску на ста ву до не сен је је дан бр ој прав них ака та ко ји ма су ре гу ли- са на пи та ња ве за на за вер ску на ста ву из ме на ма и до пу на ма за ко на о основ ној и за ко на о сред њој шко ли усво је ним 2002 го ди не, вер ска на ста ва и гра ђан ско вас пи- та ње од ре ђе ни су као из бор ни пред ме ти ко ји су оба ве зни за оне уче ни ке ко је се за њих опре де ле (за кон о основ ној шко ли, чл 22 ст 1 и за кон о сред њој шко ли ст 4) сто га, ви ше ни је по сто ја ла мо гућ ност на ме та ња тзв „пра зног ча са“ у чл 48 за ко на о основ ној шко ли на ве де но је да се вер ска на ста ва оце њу је опи сно на осно ву кри те ри ју ма ко је утвр ђу је ми ни стар пр о- све те у ја ну а ру 2004 го ди не до не то је упут ство за оства ри ва ње вер ске на ста ве упут ство се по зи ва на ви ше прав них ака та ко ји ре гу ли шу пи та ња од зна ча ја за вер ску на ста ву, с тим што их ту ма чи и по ја шња- ва у упут ству је ја сно на зна че но да на став ник има пра во на пла ту у то ку це ле ка лен дар ске го ди не, пра во на го ди шњи од мор, као и дру га пра ва из рад ног од но- са та ко ђе, уко ли ко тра ди ци о нал на цр ква о савиндану 2012 г – прослава школске славе у основној школи „милан ракић“ на новом београду 20 3/2012 или вер ска за јед ни ца не ма мо гућ но сти да упу ти незапосленo ли це са утвр ђе не ли сте, мо же да упу ти све ште ни ка у том слу ча ју шко ла за кљу чу је са њим уго вор о из во ђе- њу на ста ве за кон о цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма је сту пио на сна гу 20 апри ла 2006 го ди не у свом 40 чла ну го во ри сле- де ће: „јем чи се пра во на вер ску на ста ву у др жав ним и при ват ним основ ним и сред- њим шко ла ма, у скла ду са за ко ном“ да кле, и овај за кон по твр ђу је ре сти ту ци ју пра ва на вер ску на ста ву тре ба спо ме ну ти да овај за кон на је дан со ли дан на чин ре гу ли ше од но се из ме ђу цр кве и вер ских за јед ни ца са јед не, и др жа ве са дру ге стра не, a до нет је по сле оп шир не јав не рас пра ве овај за кон та ко ђе вра ћа сте че на пра ва тра ди- ци о нал ним цр ква ма и вер ским за јед ни ца- ма до но ше њем за ко на о осно ва ма си сте- ма обра зо ва ња по ло ви ном 2003 го ди не, по сто је ћи ста тус вер ске на ста ве је по твр- ђен то ком по след њих го ди на, до не се не су ви ша пу та из ме не и до пу не по је ди них чла- но ва овог за ко на јед на од њих би ла је и та ко ја омо гу ћа ва рас пи си ва ње кон кур са за ве ро у чи те ље и за сни ва ње рад ног од но са на нео д ре ђе но вре ме ме ђу тим, ово ни ка- да ни је ре а ли зо ва но ми ни стар пр о све те жар ко об ра до вић је сво јом пре по ру ком су ге ри сао шко ла ма „да до даљ њег не рас- пи су ју кон кур се за ве ро у чи те ље и не при- ма ју их у рад ни од нос на нео д ре ђе но вре- ме, док се не ре ше из ве сна спор на пи та ња“ све вре ме пре ко ме ди ја је на ја вљи ва но, и из ми ни стар ства пр о све те и из ми ни стар- ства ве ра, да ће ова „спор на пи та ња“ убр зо би ти ре ше на, те да ће се ко нач но пр о ме ни- ти ста тус на став ни ка вер ске на ста ве ме ђу тим, у ју лу 2011 го ди не скуп шти на ср би је усва ја аманд ма не на чл 130 где се бри ше став 4 ко ји пре ци зи ра из бор на став ни ка вер ске на ста ве пре ко кон кур- са та ко ђе је из ме њен и чл 132, став 1, али- не ја 4 ко ја је гла си ла: „уста но ва мо же да при ми у рад ни од нос на од ре ђе но вре ме без кон кур са ли це ра ди из во ђе ња вер ске на ста ве, ако се на кон курс не при ја ви ни је- дан кан ди дат ко ји ис пу ња ва усло ве за рад на нео д ре ђе но вре ме“ са да по сле из ме не гла си ова ко: „уста но ва мо же да при ми у рад ни од нос на од ре ђе но вре ме без кон- кур са ли це ра ди из во ђе ња вер ске на ста ве“ ученици веронауке из београдских школа на призиву светога духа у храму светог саве, почетком 2011/2012 школске године цр кве ноправ не те ме мај/јун 2012 21 овим су веро у читељи остали без права на равноправне услове приликом заснивања радног односа, а самим тим, ово се одра- жава и на сам статус предмета веро у чите- љи и даље заснивају радни однос на исти начин као и пре деценију, упркос свим обећањима о повољнијем решењу њиховог статуса друштвени допринос веронауке сагледавајући деценију у оквиру које вер- ска настава поново егзистира у српским школама, треба рећи пре свега, да је упркос свим поменутим тешкоћама, верска наста- ва ипак успела да оствари мноштво пози- тивних ефеката како на образовање, тако и на друштво уопште ако се на вери темеље наци о нални идентитет и култура једног народа, онда повратак верске наставе у школе јесте једна од основних претпостав- ки за јачање васпитне улоге школе и за морално васпитање генерација које долазе једноставно речено, сви веро у читељи данас могу да осете како многа деца на оно што на у че на часовима одговарају тиме што постају искрени хришћани, и што почињу литургијски да живе, а пре свега да расту у људе који ће бити „творцу на славу, родите- љима на радост, отаџбини и цркви на корист“ и то је највећа плата једног вероу- читеља на исправно пренесену христову на у ку љубави дечија чиста душа не може одговорити другачије – но исто са љубављу проблеми и тешкоће треба рећи, међутим, да се и данас многи веро у читељи су о чавају са непријатељским расположењем према верској настави од стране појединих управа школе, као и про- пагандом да се што више деце изјасни за грађанско васпитање оваква ситу а ција још више отежава иначе незавидан поло- жај верона у ке у српским школама требало би и даље инсистирати на бољој сарадњи између парохијског свештенства и вероу- читеља и једни и други су, дакле, сатруд- ници на истом послу што ова сарадња буде квалитетнија, црквена мисија ће бити плодоноснија овде би, уопштено речено, цела локална црквена заједница требало да има свест о значају катихизиса јер, катихи- зис је неодвојив део литургијског живо та сваке епархије што се тиче пр о блема са регулисањем правног статуса, ту је задатак саборног наступања и истрајавања да се статус верске наставе реши у смислу рав- ноправности са осталим предметима који се у школи из у чавају, а статус наставника верске наставе да буде изједначен са стату- сом свих осталих наставника прав ни положај верске наставе био је и остаће параметар колико држава искрено сарађује са црквом на питањима од заједничког друштвеног интереса и да ли је (иако је по уставу црква одвојена од државе) та одво- јеност – пријатељског или непријатељског карактера аутор је ве ро у читељ у архи е пи ско пи ји бе о град ско-кар ловачкој 22 3/2012 тема броја: светитељи нашег времена мај/јун 2012 23 ка да чи та мо све то је ван ђе ље, увек жи во твор ну реч бо жи ју, на шу па жњу при вла чи хри сто во под- се ћа ње сво јих слу ша ла ца на ста ро за- вет ну за по вест бо жи ју: бу ди те све ти! сма тра мо да не ће мо по гре ши ти ако ка же мо да го спод афир ми ше ову за по- вест ко ју су ње го ви са вре ме ни ци, услед по што ва ња „јо та и цр ти ца“ из за ко на, гур ну ли на мар ги не вер ског жи во та це ло куп но би блиј ско пре да ње и све- то о тач ко уче ње го во ре о то ме да је бог по сво јој при ро ди свет ме ђу тим, бог у ко га хри шћа ни ве ру ју ни је ни ка кав его- и ста, се бе љу бац лич ност ко ја је се би до вољ на на про тив, љу бље ни уче ник хри стов, јо ван, све до чи нам да је бог љу бав и да из пре ве ли ке љу ба ви ства ра свет и чо ве ка у ње му са ци љем да свет веч но по сто ји у за јед ни ци са бо гом јед- но став ни је ре че но, бог же ли сво ју све- тост да по де ли са не ким све тост као за јед ни ца хро но лог пр ве ге не ра ци је хри шћа на, свети апостол и је ван ђе лист лу ка у пр ви план ста вља од нос хри шћа на пре- ма св ли тур ги ји ко ли ку је за и ста св ли тур ги ја има ла ва жност у жи во ти ма и све сти пр ве ге не ра ци је? апостол лу ка пи ше: „и бе ја ху по сто ја ни у на у ци апо- стол ској и сва ки дан бе ху ис трај но и је ди но ду шно у хра му, и ло ме ћи хлеб по до мо ви ма“ (дап 2, 42–47) оно што ви ди мо из лу ки ног ка зи ва ња је да жи вот пр ве за јед ни це ка рак те ри ше ди на ми чан ли тур гиј ски жи вот след бе ни ци хри- сто ви су схва ти ли да је су шти на жи во та ов де на зе мљи осве ти ти се бе кроз ли тур ги ју – за до би ти жи вот веч ни би тан мо ме нат у уче њу апостола па вла је сте да су сви они ко ји су кр ште- њем по ста ли чла но ви цр кве по зва ни на све тост – и по тен ци јал ни су све ти те љи све тост ни је ре зер ви са на са мо за по је- ди не чла но ве цр кве ка да цр ква не ко га ка но ни зу је, она то чи ни из „пе да го шких раз ло га“, ка ко би сво је чла- но ве под ста кла на рев но ва ње на пу ту хри сто вом пло до ви бу ду ћег ве ка све ти те љи су, пре ма ре чи ма св ни ко- ла ја ве ли ми ро ви ћа, плод на др ве ту жи во та све ти те љи ни су не ка по себ на би ћа ко је је бог на ма од не куд по слао они су ро ђе ни од же ље оче ве и же ље мај чи не, од кр ви и ме са као и ми – али су шан су, ко ју бог сви ма под јед на ко да је, ис ко ри сти ли на пра ви на чин и обе- смр ти ли свој жи вот, што је и сми сао на шег по сто ја ња у све ту – осве ти ти се бе, тј по ста ти све ти тељ ни су све ти љу ди жи ве ли на не ком по себ ном ме сту, ни су по ри ца ли овај свет, већ су га – сви они ко ји су кр ште њем по ста ли чла но ви цр кве по зва ни на све тост – и по тен- ци јал ни су све ти те љи све- тост ни је ре зер ви са на са мо за по је ди не чла но ве цр кве све тост у цр кви тема броја ра до слав ми ја то вић 24 3/2012 заједно са собом–преображавали они су право дело божије оно штонамапостол павле са друге стране говори,ашто црква литургијски сведочи, јесте да је једини свет господ исус христос наша светост зависи од њега, односно од нашег причешћивања њиме без обзира колико човекуовоме свету био вредан, марљив, поштен, пра- веданичестит–као старозаветни јов –, ако нема заједницу у једином светом постаће–према речима поменутог ста- розаветника–„само храна црвима“ бог – извор освећења по слабости људске природе, склони смо да прошло време идеализујемоитвр- димо како су хришћани у прошлости били „савршенијег“ живота читајући посланице апостола павла, примећујемо да хришћани показују сла- бости људске природе, односно да их не краси морално савршенство надути су, горди су, свађају се због свега тога павле их очински изобличава, прекорева за потврду ових речи, сетимо се коринтског блудника којег црква изопштава из зајед- нице (1кор 5, 5) поред свих слабости, павле коринћанеидаље назива светима како је могуће да се неко поред свих набројаних слабости иморалног несавр- шенства назива светим? одговор је више него јасан: однос са богом љубави, живо- та, иистине нас преображава, и упркос нашим несавршенстима игресима, чини нас светимаухристу је све могуће аутор је предавач верске наставе у трећој београдској гимназији читајућипосланице сваппавла,примећујемо- дахришћанипоказују слабостиљудскеприроде, односнодаихнекраси- моралносавршенство мај/јун 2012 25 говоритиоживотунекогсветитеља- представљаопасностиздваразло- гапрвијешточестооњимагово- римонемајућинималоврлинакаоони нашговортадаизгледакаодасекити- мо туђим перјем, личимо на безумне- философе,учитељекојисамисебесво- јим учењем осуђују (ле стви ца) други- јетоштојевеоматешкоуречиставити- искуствоугодникабожијегјерјетоис- куствоживогабогакадасусвкирила- словенског,наконрасправеохришћан- скимдогматимаивери,агарјани(ара- пи)упиталиоткудањемутоликознање, свкирилоимјерекао:„не ки чо век на- пу нио мех во дом из мо ра, но сио је и хва- лио се го во ре ћи про ла зни ци ма: ви ди те ли во ду ко ју ни ко не ма осим ме не при ђе му је дан чо век при мо рац и ре че му: пра- виш се лу дим, хва ле ћи се са мо том смр- дљи вом ме ши ном, а ми има мо чи та во мо ре та ко чи ни те и ви“(великоморав- скожитијесвкириласловенског) о том (не)поређењу говори и старац- софроније који покушава да укаже на- недостатак речи којима жели да опише, најпре, духовни лик св силуана или, пак,кадајестарацпорфиријеописивао- искуство при молитви мало знаног- руског испосника диме након кога је- добио дар прозорљивости желећи да- опишетајдогађај,самоједанитосвој,у- полутамицрквесвететројицеукавс
... примитивизме вера без дога- ђаја сусретања бога и човека, „хришћан- ство“ без свете литургије, то је тумор на телу уморног човечанства „нико не дола- зи оцу осим кроз мене“ (јн 14, 16) и пут ка оцу је ту, али свет, па и многи хришћа- ни, спавају док се он моли, страда и плаче за живот света свету недостаје ревност мироносица да би видео васкрсење, сми- сао и коначну победу живота сањиви и кратковиди свет је сивило гетсиманског врта у којем све спава, док у њему прису- ствује пут, истина и живот свету недо- стаје будност и присуство догађају сусре- тања бога и човека недостаје му корак ка светој литургији хришћански антагонизам према све ту јесте управо та будност звоно које позива: дођи и види! позив који призива све наше радости, све наше љубави, сву нашу муку, рад и труд да их принесемо богу: „сами себе и једни друге и сав живот свој хри сту богу предајмо!“ то је антагонизам који не одбацује свет и његове радости, већ их позива истини и животу да љубави ника- да не престану да плодови рада и труда не буду узалудни да радост никада не пре- ста не да ту га из гу би ко нач ну власт и коначну реч над свима њима без тог иско- рака свет остаје смислено кратак, залудан и лажан остаје „овај свет“, одељен од бога, одељен од истине и живота према том, смислено кратком свету усмерен је хри- шћански антагонизам антагонизам не као некаква иде о логија која претендује на престо неке већ постојеће, овосветске иде- о логије тај хришћански антагонизам је догађај – света литургија малени, живах- ни квасац у великом, лењом и уснулом тесту и укиселиће га судбина светског теста јесте да постане хлеб небески аутор је предавач верске наставе у деветој бе о градској гимназији антагонизамцрквеисветаје- нештошточинисуштину хришћанског,аскетскогетоса „бекство“одсветајенештошто- каоначинживотавидимокод црквенихотаца,подвижника догматске теме мај/јун 2012 13 убо жан стве ној ли тур ги ји цр кве ев ха ри стиј ски чин уво ђе ња и уз- но ше ња жи во та све та из ра жа ва уства ри мо гућ ност чо ве ка да по ста не лич ност уну тар исто ри је, пре ва зи ла зе ћи сво ју би о ло шку ипо стас, ко ја се на ла зи под вла да ви ном про па дљи во сти и смр ти етос цр кве као са др жај жи во та лич но- сти се не цр пи из исто ри је, већ из ње ног ис хо да и кра ја пре ва зи ла же ње он то ло- шке ну жно сти при ро де, исти на и пу но- ћа лич но сти при па да ју бу ду ћем цар ству бо жи јем кроз ев ха ри сти ју пред о се ти мо и до би ја мо пре ду кус оно га што тре ба да се оства ри на кра ју исто ри је у сусрет есхатону ев ха ри сти ја, осим чи на у про сто ру, је сте исто вре ме но и кре та ње и ток у вре ме ну ка овом ес ха то ло шком ис пу ње њу ње на аскет ски етос цр кве хришћанска етика пре вод са је лин ског: ми ха е ла ја гер аскетскиетоснепредстављаиндивидуалнивећцрквенидогађај тојеличноискуствосамопревазилажењасвакогбезизлазног- истрајавањанасамодовољностипостојања,заједничарскиотвор- личностиуживотзаједницекаосапостојањеивезасаосталим- члановимателахристовог,потврдаживотакаољубавиислободе свети оци подвижници: св антоније велики, павле тивејски, сава освећени и јован лествичник – средњовековна фреска из ман грачанице (око 1318 г) 14 3/2012 онтоло ги ја пред ста вља от кри вењ ску сли- ку ес хато на за то се ев хари стиј ски етос лич но сти от кри ва упра во као ес хатоло ги- за ци ја би о ло шке ин ди ви дуално сти лич- ност у евхаристијском искуству цр кве ди ја лек тич ки се укла па са лич ном само- стално шћу при ро де, са би о ло шком ипо- ста сју жи во та тен зи је из ме ђу лич но сти и би о лошке индивидуалности не зна че пори ца ње све та или би о ло шке при ро де ев хари стиј ски етос при хва та при ро ду и свет, ка ко би уипо ста зи рао у са бор ност личности могућности природе и све та ово кре та ње лич но сти, ко је кроз ев хари- сти ју на ста је ов де и са да, већ а још увек не, ико на и пре дукус есхато на, пред ста вља са др жај аскет ског ето са подвиг као ослобођење аскетски етос се манифестује у сваком тајинственом чину, који подстиче на евха- ристијски догађај цркве као лично оства- рење постојећих могућности приро де кроз тајне човек приноси сваку фазу свог живота и утеловљује у евхаристијско тело цркве сједињује своју аскетску синергију са животом христа, прожима свој етос са начином постојања слободе и љубави аскеза, у оквиру евха ри стиј ског ето са цркве, изражава слободу личности да превазиђе про па дљиви би о лошки живот, да измени и да обнови природу и да је ослободи од ограничења личне саможи- вости управо зато аскеза јесте рва ње личности са аутономним кретањем њене природе право слав ни етос аскезе, ко ји креће од евхаристијског схватања све та и живота, се уопште не повезује са правним концептом индивидуалне вештине, дели- ма вредних заслуга или етичком дисци- плином ради друштвене или религи о зне аскезабезевхаристијске позадинелакоможезалутати удуховнудресуруи самодисциплину,уприватно- достигнућеодабраних,који својимучинцимаосвајајувисоке- врховенаскалиетичке аретологијеидуховних вредности хришћанска етика мај/јун 2012 15 смер но сти шта ви ше, аскет ски етос цр кве од би ја ду а ли стич ко пот це њи ва ње ма те ри јал ног те ла у ко рист ду хов но над- моћ не ду ше аске за се ба ви чи та вим чо ве- ком као те лом и ду шом, упра во као што се и спа се ње од но си на пси хо со мат ску це ло- ви тост и пот пу ност чо ве ка подвиг као заједништво аске за без ев ха ри стиј ске по за ди не ла ко мо же за лу та ти у ду хов ну дре су ру и са мо- ди сци пли ну, у при ват но до стиг ну ће ода- бра них, ко ји сво јим учин ци ма осва ја ју ви со ке вр хо ве на ска ли етич ке аре то ло ги је и ду хов них вред но сти аскет ски етос не пред ста вља ин ди ви ду ал ни већ цр кве ни до га ђај par ex cel len ce то је лич но ис ку ство са мо пре ва зи ла же ња сва ког без из ла зног ис тра ја ва ња на са мо до вољ но сти по сто ја- ња, за јед ни чар ски отвор лич но сти у жи вот за јед ни це као са по сто ја ње и ве за са оста лим чла но ви ма те ла хри сто вог, по твр да жи во та као љу ба ви и сло бо де на по слет ку, про ја вљу је етос са по сто ја ња и по ка ја ња као не пре кид ни под виг ве зе са оста лим чла но ви ма ев ха ри стиј ске за јед- ни це људ ски по ку шај не оства ру је, већ са мо при хва та сло бод но и при сва ја љуб- ве но на чин по сто ја ња бо га уз ова кве прет по став ке, аскет ски ка рак- тер лич но сти не ти че се на про сто не ке ин ди ви ду ал не етич ке по сле ди це, ко ја те жи да се све де на мен тал ни и пси хо ло шки од нос са бо гом, већ ан га жу је све мо гућ но- сти на ше при ро де, ка ко би их уипо ста зи- рао на он то ло шки на чин, ка ко би им пру- жио истин ски, а не смрт ни жи вот све је ан га жо ва но да би по ста ло исти на и жи вот за јед ни шна ди мен зи ја пра во слав ног ето са про ис ти че ор ган ски и сло бод но из про ме- не ето са на ег зи стен ци јал ном ни воу, из ди на мич ног пре о бра жа ја би ћа у лич ност пра во слав но пре да ње, док да је сми сао дру штве ном жи во ту и кул ту ри чо ве ка, од би ја да по ве же свој за јед ни шни етос са ра ци о нал ном уред бом, ути ли та ри стич ким и стро гим на ме та њем ес ха то ло шки етос лич но сти се не ин сти ту ци о на ли зу је у окви ру кон вен ци о нал не ети ке и со ци јал не ефи ка сно сти на тај на чин етос аске зе, као ев ха ри стиј ско схва та ње све та и жи во та, мо же да ин спи ри ше на ди на ми ку за јед ни- шних пре о бра жа ја у еко но ми ји, на у ци, умет но сти, по ли ти ци ста врос ја га зо глу (ча со пис θεολογία 3/2011) етос аске зе, као ев ха ри стиј ско схва та ње све та и жи во та, мо же да ин спи ри ше на ди на ми ку за јед ни шних пре о бра жа ја у еко но ми ји, на у ци, умет но сти, по ли ти ци 16 3/2012 пи та ње прав ног по ло жа ја вер ске на ста ве као да ни ка да не гу би на сво јој ак ту ел но сти и на кон де сет го ди на од по врат ка вер ске на ста ве у срп- ске шко ле не пре ста ју жуч не рас пра ве о ње ној по тре би и сми слу по сто ја ња у др- жав ним шко ла ма на кон јед не де це ни је при ли ка је да се по но во раз мо три прав- ни по ло жај вер ске на ста ве, и да се у том све тлу са гле да ју ак ту ел ни од но си цр кве и др жа ве ка ти хи за ци ја (од грч κατηχέω – на у чи- ти, по у чи ти) је од у век има ла при мар но ме сто у цр кве ном жи во ту да кле, по јам ка ти хи зис се у хри шћан ству ко ри сти у зна че њу по у ча ва ња и уво ђе ња вер них у основ не тај не и са др жај хри шћан ске ве ре пред мет ка ти хи зи са је, сто га, об ја вљи ва- ње и из ла га ње исти не о бо гу, чо ве ку и све- ту, о од но су бо га пре ма чо ве ку и све ту као и од но су чо ве ка пре ма бо гу и све ту пи та- ње пре но ше ња зна ња о исти на ма ве ре, ње но ту ма че ње и ства ра ње објек тив них мо гућ но сти за ње но схва та ње, био је и остао за да так цр кве у свим вре ме ни ма као што су бо го слу же ња у се бе под ра зу- ме ва ла и пр о по ве ди као нео дво ји ви део сво је це ли не, та ко се и пра во слав ни ка ти- хи зис под ра зу ме ва као са став ни део бо го- слу жбе ног жи во та, тим пре што сво је осно ве има у уче њу го спо да ису са хри ста, све тих апо сто ла, а по том и учи те ља цр кве у свим вре ме ни ма с дру ге стра не, др жав- на схва та ња о по тре ба ма вер ског обра зо- ва ња раз ли ку ју се од слу ча ја до слу ча ја, од вре ме на до вре ме на верска настава у србији: историјски пресек што се ти че ср би је, прав ни по ло жај вер ске на ста ве у пр о те клом пе ри о ду се ви ше пу та пр о ме нио за ко ном о срп ској пра во слав ној цр кви из 1929 го ди не, вер- ска на ста ва је до би ла ста тус оба ве зног пред ме та тако је би ло све до кра ја дру гог свет ског ра та до ла ском но ве ко му ни- стич ке вла сти, вер ска на ста ва је нај пре (рас пи сом асноса од 3 мар та 1945 го ди не) све де на на фа кул та ти ван пред мет, да би на осно ву уста ва из 1946, ко ји је као на че ло ис та као одво је ност пр о свет ног си сте ма од цр кве, вер ска на ста ва до кра ја че тр де се тих го ди на би ла пот пу но пр ог на- на из пр о свет ног си сте ма у че твр том чла- по ло жај вер ске на ста ве у за ко но дав ству ср би је цр кве но прав не те ме милош в маринковић државаимаобавезу,ародитељи,порескиобвезници,праводасе- уоквирудржавнихшколањиховојдециобезбедиобразовањеу- складусањиховимрелигиознимифилософскимуверењима мај/јун 2012 17 ну за ко на о прав ном поло жа ју вер ских заједница наводи се следеће: „верска наста ва (ка ти хи за ци ја) у цр ква ма, хра мо- ви ма, од но сно у дру гим пр о стори ја ма ко је су за то одре ђе не, сло бод на је“ у уред би за извршење поменутог закона (подзакон- ском ак ту ко ји пра ти овај за кон) у чл 7 сто ји сле де ће: „одо бре ње ро ди те ља, одн стара о ца за похађање верске наста ве, пред ви ђе но у чла ну 19 за ко на, да је се пи сме но, а ма лолет ник мо же свој при ста- нак за по ха ђа ње вер ске на ста ве да ти и усме но“ што се ти че при ме не пра ва на вер ску на ста ву, у ствар но сти су се де ша ва- ли мно го број не тешко ће у ства ри, вер ску наста ву је пра ти ла општа суд би на срп ске пра вослав не цр кве у ко му ни стич кој ју го- сла ви ји све дочан ства о те шком по ло жа ју цр кве у бр о зо вој ју госла ви ји мо гу се на ћи у тек сту „исти на о спц у ко му ни стич кој југославији“ светог јустина ћелијског отац ју стин го во ри у јед ном делу овог тек ста и о по ло жа ју вер ске на ста ве и све- дочи да су сва средства застрашива ња употребљава на да ђа ци не би по ха ђа ли вер ску на ставу са м пр о свет ни си стем је попри мио из ра зи то атеистички ка рак тер не са мо да је на ста ва би ла обо је на агре- сив ним без бо жни штвом, већ су под једна- ко и уче ни ци и пр о свет ни рад ни ци би ли ка жња ва ни уко ли ко би же ле ли да жи ве ли тур гиј ским жи во том у цр кви вер ска наста ва је, сто га, жи вотари ла при хра мо- ви ма ко ји су ус пе ли да је орга ни зу ју ова- кво ста ње са ма њим осци ла ци ја ма је тра- ја ло све до пре јед ну деце ни ју доласком тзв демократских пр о мена, све се ја сни је чу ју гла со ви ко ји су за по вра- так вер ске на ста ве у пр о свет ни си стем ср би је на покон, дола зи при ли ка да се ис пра ви историјска не прав да на не та пра- вослав ној цр кви и оста лим тра ди ци о нал- ним вер ским за јед ни ца ма у ср би ји на сил- ним из ба ци ва њем вер ске на ставе након дру гог свет ског ра та чи ни ло се да са да др жав на власт има до бру во љу да ово пи та ње ре ши на здра вим осно ва ма и да поло жај вер ске на ста ве бу де у скла ду са прав ним стан дар ди ма ко ји су при ме ње ни у го то во свим европ ским зе мља ма ме ђу- тим, од почетка пр о тивници поврат ка вер ске на ста ве, ко ји су у ср би ји ап солут- на ма њи на, пре ти ли су да осу је те њен по вра так у срп ске шко ле си стемат ска и оркестрира на хај ка во ди ла се це лу 2001 и 2002 го ди ну на жа лост, у бр ој пр о тив ни- ка вер ске на ста ве увр сти ли су се и та да- шњи ми ни стар пр о све те и ње го ви по моћ- ни ци1 глав не аргу менте ко ји су пр о тив- ни ци вер ске на ста ве та да ис ти ца ли, сво- ди ли су се на сле де ће прин ци пе: 1 одво је- ност цр кве и др жа ве; 2 пра во на не из ја- шња ва ње о вер ском уве ре њу; 3 за бра на намета ња вер ског увере ња; 4 пра во ро ди- те ља да шко лу ју де те у скла ду са сво јим философ ским и ре ли ги о зним усме ре њи- ма; 5 пра во дете та на сло бо ду ми шље ња, саве сти и ве ро и спове да ња што се ти че пр ва два аргу мен та, пр о тив ни ци се по зи- вају на принципе који су истакнути у републич ком и та да шњем са ве зном уста- ву ме ђу тим, ја сно је да се под одво је но- 1 пре по ру чу је мо од ли чан текст на ову те му у пра во сла- вљу од 1592001 го ди не – вла ди ка ири неј бач ки: „ста тус верона у ке: ду жни од го вор на ру жни иза зов“ 18 3/2012 шћу цр кве и др жа ве не под ра зу ме ва то да не сме ниг де по сто ја ти са рад ња или пре- кла па ње у де лат но сти ма та ко ђе, по врат- ком вер ске на ста ве ни пра во на не из ја- шња ва ње о вер ском уве ре њу ни је по вре- ђе но јер по сто ји ал тер на тив ни пред мет за ко ји се уче ни ци и ро ди те љи мо гу опре де- ли ти ово ва жи и за на ме та ње вер ског уве ре ња, ко га не ма у овом слу ча ју, због из бор ног ка рак те ра вер ске на ста ве што се ти че пра ва ро ди те ља да шко лу је сво је де те у скла ду са сво јим уве ре њи ма, пр о- тив ни ци вер ске на ста ве су под ра зу ме ва- ли, у ту ма че њу овог пра ва, са мо не га тив ни аспект: да ро ди те љи има ју пра во да за шти- те де цу од упо тре бе шко ла за иде о ло шку ин док три на ци ју ово пра во, међутим, има и по зи ти ван аспект др жа ва има оба ве зу, а ро ди те љи (по ре ски об ве зни ци) пра во да се у окви ру др жав них шко ла њи хо вој де ци обез бе ди обра зо ва ње у скла ду са њи хо вим ре ли ги о зним и фи ло соф ским уве ре њи ма што се ти че по след њег на во ђе ног аргу- мен та, ва ља спо ме ну ти да по уред би де ца у сред њој шко ли са мо стал но (уз оба ве зно упо зна ва ње ро ди те ља) од лу чу ју о по ха ђа- њу вер ске на ста ве осим то га, упра во се пра во де те та на сло бо ду ве ри о спо ве да ња шти ти кр оз уво ђе ње вер ске на ста ве, јер де ца до би ја ју при ли ку да на аутен ти чан на чин упо зна ју сво ју ве ру, и да се за шти те од ва нин сти ту ци о нал ног де ло ва ња вер- ских сек ти2 у сва ком слу ча ју, у прав ном сми слу, из вр ше на је ре сти ту ци ја пра ва орга ни зо ва ња вер ске на ста ве оним цр ква- ма и вер ским за јед ни ца ма ко је су то има ле до 1948 го ди не пр о тив ни ци вер ске на ста ве су хте ли да оно што је на сил но учи ње но по ста ве као пра ви ло ако би смо на овај на чин на пра ви ли ле га ли за ци ју на си ља као пра ви ло, он да се не тре ба ба ви ти ни ре сти ту ци јом имо ви не, ко ја је 2 по гле да ти ви ше о пи та њу по врат ка вер ске на ста ве са прав ног аспек та у књи зи пр оф си ме авра мо ви ћа при- ло зи на стан ку др жав ноцр кве ног пра ва у ср би ји не пра вед но од у зе та, као ни дру гим на сил- ним ак ти ма ко ји ма су по вре ђе на пра ва фи зич ким и прав ним ли ци ма у ко му ни- стич ком ре жи му враћање веронауке у школе ипак је по ло ви ном 2001 го ди не до не та уред ба о орга ни зо ва њу и оства ри ва њу вер ске на ста ве и ал тер на тив ног пред ме та по чет ком 2002 го ди не усво је не су из ме не и до пу не за ко на о основ ној шко ли и за ко- на о сред њој шко ли ко је се од но се на ста- тус вер ске на ста ве и ал тер на тив ног пред- ме та пре ма овим прав ним ак ти ма, по ло- жај вер ске на ста ве је (у су шти ни) у сле де- ћем: вер ска на ста ва има ста тус фа кул та- тив ног пред ме та, оце њи ва ње је опи сно, а фонд ча со ва за све раз ре де је је дан час не дељ но та ко ђе, ре гу ли са но је да на став- ни ка вер ске на ста ве упу ћу је цр ква или вер ска за јед ни ца са утвр ђе не ли сте за сва- ку школ ску го ди ну што се ти че на став ног пла на и пр о гра ма као и уџ бе ни ка, њих спо ра зум но до но се ми ни стар пр о све те и ве ра, на уса гла ше ни пред лог тра ди ци о- нал них цр ка ва и вер ских за јед ни ца ме ђу тим, од са мог по чет ка су о че ни смо са пр о бле ми ма у при ме на по зи тив о савиндану 2012 г – прослава школске славе у основној школи „милан ракић“ на новом београду цр кве но прав не те ме мај/јун 2012 19 них пр о пи са ко ји се од но се на вер ску на ста ву нај пре, ми ни стар ство пр о све те је на осно ву јед ног не у те мељ ног ту ма че- ња уред бе о орга ни зо ва њу вер ске на ста- ве уве ло мо гућ ност тзв „пра зног ча са“ ово прак тич но зна чи да уче ни ци ни су оба ве зни да ода бе ру ни вер ску на ста ву ни ал тер на тив ни пред мет да кле, у пр вој школ ској го ди ни, вер ска на ста ва је све- де на у ра ван нео ба ве зне, сло бод не де лат- но сти уче ни ка на ста ва у шко ла ма је по че ла са око два ме се ца закaшњења, и то је до ве ло до то га да вер ска на ста ва не бу де укло пље на у по сто је ћи рас по ред у ве ћи ни слу ча је ва вер ска на ста ва се од ви- ја ла као пред час, сед ми или осми час по све до че њу ко ле га ко ји пре да ју у шко ла ма од по врат ка вер ске на ста ве, ве ро у чи те- љи ни су има ли ре гу ли сан ста тус ра ди ли су без ре гу ли са ног рад ног од но са, без со ци јал ног и здрав сте ног оси гу ра ња и без ре дов ног лич ног до ход ка је ди но што су при ма ли је сте ме сеч на по моћ, ко ју су им упла ћи ва ле епар хи је што се ти че пла но ва и пр о гра ма, спц и вер ске за јед- ни це су их до ста ви ле у ро ку од два ме се- ца упр кос овим објек тив ним те шко ћа- ма, вер ска на ста ва је на и шла на до бар при јем код де це, и њи ма ни је пред ста- вља ло на пор да до ла зе на ча со ве иако су ми мо рас по ре да већ на ред не школ ске го ди не, кре ће се са из ра дом уџ бе ни ка за све раз ре де, а и ве ћи бр ој ђа ка би ра вер ску на ста ву до не сен је је дан бр ој прав них ака та ко ји ма су ре гу ли- са на пи та ња ве за на за вер ску на ста ву из ме на ма и до пу на ма за ко на о основ ној и за ко на о сред њој шко ли усво је ним 2002 го ди не, вер ска на ста ва и гра ђан ско вас пи- та ње од ре ђе ни су као из бор ни пред ме ти ко ји су оба ве зни за оне уче ни ке ко је се за њих опре де ле (за кон о основ ној шко ли, чл 22 ст 1 и за кон о сред њој шко ли ст 4) сто га, ви ше ни је по сто ја ла мо гућ ност на ме та ња тзв „пра зног ча са“ у чл 48 за ко на о основ ној шко ли на ве де но је да се вер ска на ста ва оце њу је опи сно на осно ву кри те ри ју ма ко је утвр ђу је ми ни стар пр о- све те у ја ну а ру 2004 го ди не до не то је упут ство за оства ри ва ње вер ске на ста ве упут ство се по зи ва на ви ше прав них ака та ко ји ре гу ли шу пи та ња од зна ча ја за вер ску на ста ву, с тим што их ту ма чи и по ја шња- ва у упут ству је ја сно на зна че но да на став ник има пра во на пла ту у то ку це ле ка лен дар ске го ди не, пра во на го ди шњи од мор, као и дру га пра ва из рад ног од но- са та ко ђе, уко ли ко тра ди ци о нал на цр ква о савиндану 2012 г – прослава школске славе у основној школи „милан ракић“ на новом београду 20 3/2012 или вер ска за јед ни ца не ма мо гућ но сти да упу ти незапосленo ли це са утвр ђе не ли сте, мо же да упу ти све ште ни ка у том слу ча ју шко ла за кљу чу је са њим уго вор о из во ђе- њу на ста ве за кон о цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма је сту пио на сна гу 20 апри ла 2006 го ди не у свом 40 чла ну го во ри сле- де ће: „јем чи се пра во на вер ску на ста ву у др жав ним и при ват ним основ ним и сред- њим шко ла ма, у скла ду са за ко ном“ да кле, и овај за кон по твр ђу је ре сти ту ци ју пра ва на вер ску на ста ву тре ба спо ме ну ти да овај за кон на је дан со ли дан на чин ре гу ли ше од но се из ме ђу цр кве и вер ских за јед ни ца са јед не, и др жа ве са дру ге стра не, a до нет је по сле оп шир не јав не рас пра ве овај за кон та ко ђе вра ћа сте че на пра ва тра ди- ци о нал ним цр ква ма и вер ским за јед ни ца- ма до но ше њем за ко на о осно ва ма си сте- ма обра зо ва ња по ло ви ном 2003 го ди не, по сто је ћи ста тус вер ске на ста ве је по твр- ђен то ком по след њих го ди на, до не се не су ви ша пу та из ме не и до пу не по је ди них чла- но ва овог за ко на јед на од њих би ла је и та ко ја омо гу ћа ва рас пи си ва ње кон кур са за ве ро у чи те ље и за сни ва ње рад ног од но са на нео д ре ђе но вре ме ме ђу тим, ово ни ка- да ни је ре а ли зо ва но ми ни стар пр о све те жар ко об ра до вић је сво јом пре по ру ком су ге ри сао шко ла ма „да до даљ њег не рас- пи су ју кон кур се за ве ро у чи те ље и не при- ма ју их у рад ни од нос на нео д ре ђе но вре- ме, док се не ре ше из ве сна спор на пи та ња“ све вре ме пре ко ме ди ја је на ја вљи ва но, и из ми ни стар ства пр о све те и из ми ни стар- ства ве ра, да ће ова „спор на пи та ња“ убр зо би ти ре ше на, те да ће се ко нач но пр о ме ни- ти ста тус на став ни ка вер ске на ста ве ме ђу тим, у ју лу 2011 го ди не скуп шти на ср би је усва ја аманд ма не на чл 130 где се бри ше став 4 ко ји пре ци зи ра из бор на став ни ка вер ске на ста ве пре ко кон кур- са та ко ђе је из ме њен и чл 132, став 1, али- не ја 4 ко ја је гла си ла: „уста но ва мо же да при ми у рад ни од нос на од ре ђе но вре ме без кон кур са ли це ра ди из во ђе ња вер ске на ста ве, ако се на кон курс не при ја ви ни је- дан кан ди дат ко ји ис пу ња ва усло ве за рад на нео д ре ђе но вре ме“ са да по сле из ме не гла си ова ко: „уста но ва мо же да при ми у рад ни од нос на од ре ђе но вре ме без кон- кур са ли це ра ди из во ђе ња вер ске на ста ве“ ученици веронауке из београдских школа на призиву светога духа у храму светог саве, почетком 2011/2012 школске године цр кве ноправ не те ме мај/јун 2012 21 овим су веро у читељи остали без права на равноправне услове приликом заснивања радног односа, а самим тим, ово се одра- жава и на сам статус предмета веро у чите- љи и даље заснивају радни однос на исти начин као и пре деценију, упркос свим обећањима о повољнијем решењу њиховог статуса друштвени допринос веронауке сагледавајући деценију у оквиру које вер- ска настава поново егзистира у српским школама, треба рећи пре свега, да је упркос свим поменутим тешкоћама, верска наста- ва ипак успела да оствари мноштво пози- тивних ефеката како на образовање, тако и на друштво уопште ако се на вери темеље наци о нални идентитет и култура једног народа, онда повратак верске наставе у школе јесте једна од основних претпостав- ки за јачање васпитне улоге школе и за морално васпитање генерација које долазе једноставно речено, сви веро у читељи данас могу да осете како многа деца на оно што на у че на часовима одговарају тиме што постају искрени хришћани, и што почињу литургијски да живе, а пре свега да расту у људе који ће бити „творцу на славу, родите- љима на радост, отаџбини и цркви на корист“ и то је највећа плата једног вероу- читеља на исправно пренесену христову на у ку љубави дечија чиста душа не може одговорити другачије – но исто са љубављу проблеми и тешкоће треба рећи, међутим, да се и данас многи веро у читељи су о чавају са непријатељским расположењем према верској настави од стране појединих управа школе, као и про- пагандом да се што више деце изјасни за грађанско васпитање оваква ситу а ција још више отежава иначе незавидан поло- жај верона у ке у српским школама требало би и даље инсистирати на бољој сарадњи између парохијског свештенства и вероу- читеља и једни и други су, дакле, сатруд- ници на истом послу што ова сарадња буде квалитетнија, црквена мисија ће бити плодоноснија овде би, уопштено речено, цела локална црквена заједница требало да има свест о значају катихизиса јер, катихи- зис је неодвојив део литургијског живо та сваке епархије што се тиче пр о блема са регулисањем правног статуса, ту је задатак саборног наступања и истрајавања да се статус верске наставе реши у смислу рав- ноправности са осталим предметима који се у школи из у чавају, а статус наставника верске наставе да буде изједначен са стату- сом свих осталих наставника прав ни положај верске наставе био је и остаће параметар колико држава искрено сарађује са црквом на питањима од заједничког друштвеног интереса и да ли је (иако је по уставу црква одвојена од државе) та одво- јеност – пријатељског или непријатељског карактера аутор је ве ро у читељ у архи е пи ско пи ји бе о град ско-кар ловачкој 22 3/2012 тема броја: светитељи нашег времена мај/јун 2012 23 ка да чи та мо све то је ван ђе ље, увек жи во твор ну реч бо жи ју, на шу па жњу при вла чи хри сто во под- се ћа ње сво јих слу ша ла ца на ста ро за- вет ну за по вест бо жи ју: бу ди те све ти! сма тра мо да не ће мо по гре ши ти ако ка же мо да го спод афир ми ше ову за по- вест ко ју су ње го ви са вре ме ни ци, услед по што ва ња „јо та и цр ти ца“ из за ко на, гур ну ли на мар ги не вер ског жи во та це ло куп но би блиј ско пре да ње и све- то о тач ко уче ње го во ре о то ме да је бог по сво јој при ро ди свет ме ђу тим, бог у ко га хри шћа ни ве ру ју ни је ни ка кав его- и ста, се бе љу бац лич ност ко ја је се би до вољ на на про тив, љу бље ни уче ник хри стов, јо ван, све до чи нам да је бог љу бав и да из пре ве ли ке љу ба ви ства ра свет и чо ве ка у ње му са ци љем да свет веч но по сто ји у за јед ни ци са бо гом јед- но став ни је ре че но, бог же ли сво ју све- тост да по де ли са не ким све тост као за јед ни ца хро но лог пр ве ге не ра ци је хри шћа на, свети апостол и је ван ђе лист лу ка у пр ви план ста вља од нос хри шћа на пре- ма св ли тур ги ји ко ли ку је за и ста св ли тур ги ја има ла ва жност у жи во ти ма и све сти пр ве ге не ра ци је? апостол лу ка пи ше: „и бе ја ху по сто ја ни у на у ци апо- стол ској и сва ки дан бе ху ис трај но и је ди но ду шно у хра му, и ло ме ћи хлеб по до мо ви ма“ (дап 2, 42–47) оно што ви ди мо из лу ки ног ка зи ва ња је да жи вот пр ве за јед ни це ка рак те ри ше ди на ми чан ли тур гиј ски жи вот след бе ни ци хри- сто ви су схва ти ли да је су шти на жи во та ов де на зе мљи осве ти ти се бе кроз ли тур ги ју – за до би ти жи вот веч ни би тан мо ме нат у уче њу апостола па вла је сте да су сви они ко ји су кр ште- њем по ста ли чла но ви цр кве по зва ни на све тост – и по тен ци јал ни су све ти те љи све тост ни је ре зер ви са на са мо за по је- ди не чла но ве цр кве ка да цр ква не ко га ка но ни зу је, она то чи ни из „пе да го шких раз ло га“, ка ко би сво је чла- но ве под ста кла на рев но ва ње на пу ту хри сто вом пло до ви бу ду ћег ве ка све ти те љи су, пре ма ре чи ма св ни ко- ла ја ве ли ми ро ви ћа, плод на др ве ту жи во та све ти те љи ни су не ка по себ на би ћа ко је је бог на ма од не куд по слао они су ро ђе ни од же ље оче ве и же ље мај чи не, од кр ви и ме са као и ми – али су шан су, ко ју бог сви ма под јед на ко да је, ис ко ри сти ли на пра ви на чин и обе- смр ти ли свој жи вот, што је и сми сао на шег по сто ја ња у све ту – осве ти ти се бе, тј по ста ти све ти тељ ни су све ти љу ди жи ве ли на не ком по себ ном ме сту, ни су по ри ца ли овај свет, већ су га – сви они ко ји су кр ште њем по ста ли чла но ви цр кве по зва ни на све тост – и по тен- ци јал ни су све ти те љи све- тост ни је ре зер ви са на са мо за по је ди не чла но ве цр кве све тост у цр кви тема броја ра до слав ми ја то вић 24 3/2012 заједно са собом–преображавали они су право дело божије оно штонамапостол павле са друге стране говори,ашто црква литургијски сведочи, јесте да је једини свет господ исус христос наша светост зависи од њега, односно од нашег причешћивања њиме без обзира колико човекуовоме свету био вредан, марљив, поштен, пра- веданичестит–као старозаветни јов –, ако нема заједницу у једином светом постаће–према речима поменутог ста- розаветника–„само храна црвима“ бог – извор освећења по слабости људске природе, склони смо да прошло време идеализујемоитвр- димо како су хришћани у прошлости били „савршенијег“ живота читајући посланице апостола павла, примећујемо да хришћани показују сла- бости људске природе, односно да их не краси морално савршенство надути су, горди су, свађају се због свега тога павле их очински изобличава, прекорева за потврду ових речи, сетимо се коринтског блудника којег црква изопштава из зајед- нице (1кор 5, 5) поред свих слабости, павле коринћанеидаље назива светима како је могуће да се неко поред свих набројаних слабости иморалног несавр- шенства назива светим? одговор је више него јасан: однос са богом љубави, живо- та, иистине нас преображава, и упркос нашим несавршенстима игресима, чини нас светимаухристу је све могуће аутор је предавач верске наставе у трећој београдској гимназији читајућипосланице сваппавла,примећујемо- дахришћанипоказују слабостиљудскеприроде, односнодаихнекраси- моралносавршенство мај/јун 2012 25 говоритиоживотунекогсветитеља- представљаопасностиздваразло- гапрвијешточестооњимагово- римонемајућинималоврлинакаоони нашговортадаизгледакаодасекити- мо туђим перјем, личимо на безумне- философе,учитељекојисамисебесво- јим учењем осуђују (ле стви ца) други- јетоштојевеоматешкоуречиставити- искуствоугодникабожијегјерјетоис- куствоживогабогакадасусвкирила- словенског,наконрасправеохришћан- скимдогматимаивери,агарјани(ара- пи)упиталиоткудањемутоликознање, свкирилоимјерекао:„не ки чо век на- пу нио мех во дом из мо ра, но сио је и хва- лио се го во ре ћи про ла зни ци ма: ви ди те ли во ду ко ју ни ко не ма осим ме не при ђе му је дан чо век при мо рац и ре че му: пра- виш се лу дим, хва ле ћи се са мо том смр- дљи вом ме ши ном, а ми има мо чи та во мо ре та ко чи ни те и ви“(великоморав- скожитијесвкириласловенског) о том (не)поређењу говори и старац- софроније који покушава да укаже на- недостатак речи којима жели да опише, најпре, духовни лик св силуана или, пак,кадајестарацпорфиријеописивао- искуство при молитви мало знаног- руског испосника диме након кога је- добио дар прозорљивости желећи да- опишетајдогађај,самоједанитосвој,у- полутамицрквесвететројицеукавс
Свеска: 325 | Светитељи нашег времена
... Фотографија на насловној страни корице: На гробу Св Јустина Ћелијског фото: ђакон Слободан Алексић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Јустин Поповић фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на трећој страни корице: Епископ Николај (Велимировић) фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на полеђини корице: Манастир Лелић фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 325, мај/јун 2012 Реч уредника Светитељи као вечна мера хришћанског живота 2 Старечник Ако други згреши, ти иди да тражиш опроштај Старица Гаврилија о миру, милосрђу и љубави 4 Оци тумаче Свето Писмо Беседа на 136 Псалам 6 Догматске теме Свет и хришћански антагонизам 9 Хришћанска етика Аскетски етос Цркве 13 Црквеноправне теме Положај верске наставе у законодавству Србије 16 Тема броја Светост у Цркви 23 Мех воде из мора (кратак осврт на живот старца Јакова Цаликиса) 25 Ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небеском 28 Савремени хришћански мученици 30 Свети Платон Бањалучки 34 О једном светитељу и богослову у Духу Отаца 36 Разговор са архимандритом Василијем Гондикакисом Јучерашњи и данашњи човек 38 Многодетне хришћанске породице Војводићи са Бановог брда 42 Света Земља Повест о Светој Земљи (Манастир Свете Пелагије) 49 Црквени живот Покајање као духовна бања 51 Светли ликови историје СПЦ Немањићка принцеза, кнегиња Јелена од Рашке 53 Кроз православни свет Пут у Јаши У гостима код Преподобне Мајке Параскеве 56 Уместо некролога Упокој, Господе, слугу Свога презвитера Радована! 61 In memoriam Fatherless 63 PRAVOSLAVNI misionarстране Ј едном приликом два бе о градска сту- дента започеше разговор о духовним те ма ма, тачније о мери хришћанског живота Један од њих се трудио да елими- нише све што је (по)грешно у свом жи- воту и да се што више са о брази литур- гијскоподвижничком стилу живљења Други студент је традици о нално припа- дао православном хришћанству, чврсто се држао породичног морала, али ипак није желео да залази у „дубље“ духовне сфере У једном тренутку разговора дру- ги студент, увидевши да његов колега и даље инсистира на темељној припадно- сти Христу, по ма ло исфрустрирано пре- киде разговор реченицом: „Еј, ја не наме- равам да постанем светитељ!“ Претходна изјава је заправо верна слика минималистичког односа према ци љу обожења данас: ако је могуће да испунимо мини мал ну „норму“ и да некако „прође- мо“, то ће бити сасвим довољно Припад- ност православном хришћанству се у том случају схвата као додатна, а не одређују- ћа карактеристика, док се циљ обожења посматра као особеност давне прошло- сти Заборавља се, притом, да је и у наше време било Божијих угодника који нима- ло нису за о стајали за примерима из Житија Светих Поменимо само неке Све- титеље 20 века: Јован Кронштатски, Нек- тарије Егински, Силуан Атонски, Јо ван Шангајски, Николај Охридски и Жички, Јустин Ћелијски Има и оних који су се упокојили крајем 20 века и још увек ни су званично канонизовани, али их је верни народ прихватио као свете, попут стараца Пајсија и Порфирија Сви ови људи су најбоље сведочанство да светитељ ство 2 1/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачковаљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: На гробу Св Јустина Ћелијског фото: ђакон Слободан Алексић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Јустин Поповић фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на трећој страни корице: Епископ Николај (Велимировић) фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на полеђини корице: Манастир Лелић фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 325, мај/јун 2012 Реч уредника Светитељи као вечна мера хришћанског живота 2 Старечник Ако други згреши, ти иди да тражиш опроштај Старица Гаврилија о миру, милосрђу и љубави 4 Оци тумаче Свето Писмо Беседа на 136 Псалам 6 Догматске теме Свет и хришћански антагонизам 9 Хришћанска етика Аскетски етос Цркве 13 Црквеноправне теме Положај верске наставе у законодавству Србије 16 Тема броја Светост у Цркви 23 Мех воде из мора (кратак осврт на живот старца Јакова Цаликиса) 25 Ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небеском 28 Савремени хришћански мученици 30 Свети Платон Бањалучки 34 О једном светитељу и богослову у Духу Отаца 36 Разговор са архимандритом Василијем Гондикакисом Јучерашњи и данашњи човек 38 Многодетне хришћанске породице Војводићи са Бановог брда 42 Света Земља Повест о Светој Земљи (Манастир Свете Пелагије) 49 Црквени живот Покајање као духовна бања 51 Светли ликови историје СПЦ Немањићка принцеза, кнегиња Јелена од Рашке 53 Кроз православни свет Пут у Јаши У гостима код Преподобне Мајке Параскеве 56 Уместо некролога Упокој, Господе, слугу Свога презвитера Радована! 61 In memoriam Fatherless 63 PRAVOSLAVNI misionarстране Ј едном приликом два бе о градска сту- дента започеше разговор о духовним те ма ма, тачније о мери хришћанског живота Један од њих се трудио да елими- нише све што је (по)грешно у свом жи- воту и да се што више са о брази литур- гијскоподвижничком стилу живљења Други студент је традици о нално припа- дао православном хришћанству, чврсто се држао породичног морала, али ипак није желео да залази у „дубље“ духовне сфере У једном тренутку разговора дру- ги студент, увидевши да његов колега и даље инсистира на темељној припадно- сти Христу, по ма ло исфрустрирано пре- киде разговор реченицом: „Еј, ја не наме- равам да постанем светитељ!“ Претходна изјава је заправо верна слика минималистичког односа према ци љу обожења данас: ако је могуће да испунимо мини мал ну „норму“ и да некако „прође- мо“, то ће бити сасвим довољно Припад- ност православном хришћанству се у том случају схвата као додатна, а не одређују- ћа карактеристика, док се циљ обожења посматра као особеност давне прошло- сти Заборавља се, притом, да је и у наше време било Божијих угодника који нима- ло нису за о стајали за примерима из Житија Светих Поменимо само неке Све- титеље 20 века: Јован Кронштатски, Нек- тарије Егински, Силуан Атонски, Јо ван Шангајски, Николај Охридски и Жички, Јустин Ћелијски Има и оних који су се упокојили крајем 20 века и још увек ни су званично канонизовани, али их је верни народ прихватио као свете, попут стараца Пајсија и Порфирија Сви ови људи су најбоље сведочанство да светитељ ство 2 1/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачковаљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
21
Свеска: 328 | Свето писмо
...корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а другаВАСКРСЕЊЕ 📌 христово то
су кључни догађаји историје спасења
који нам отварају схватање како про-
шлости тако и будућности уколико
чит
...корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
| Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... које је христос за- вештао својим ученицима (лк 22, 29– 30) на часној трпези, пак, постављено је јеванђеље оно представља, симбо- лише самога христа, његову реч слу- шајући ту реч, ми слушамо речи којима нам се бог обраћа и искупљује од рода овога то јеванђеље на својим корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга васкрсење христово то су кључни догађаји историје спасења који нам отварају схватање како про- шлости тако и будућности уколико читалац погледа пажљиво наводе, како из новог завета тако и из старог, ви- деће да је архитектура храма и олтара, те њихово тумачење утемељено на све- том писму (види 1 мој 6–8 ; 2 мој 40; јевр 9, 1–7) вратимо ли се на почетак, видеће- мо да је христос тај који отвара печат, он је кључ, он је јагње симболика је јасна јагње су израиљци клали и ње- говом крвљу мазали врата на својим кућама приликом изласка из египта крв тога јагњета их је искупљивала од смрти која је те пасхалне ноћи пого- дила египат и његове првенце (види 2 мој 12) то јагње је праслика, тајан- ствена најава оног јагњета које ће немо бити вођено на клање (ис 53, 7), јагње које на себе узима грех света (јн 1, 29) дакле, свето писмо је у сржи нашег бо- гослужења, његове речи су речи самог бога оваплоћеног оне нас уводе у до- мострој спасења на вечерњем се чита стари завет (бар би требало); на јутре- њу псалми и јеванђеље, а на литургији апостол (делови из посланица светих апостола) и јеванђеље уз певање псала- ма при том један тумач литургије из 11 века каже: „а треба знати на почет- ку сваке службе, и јутарње и вечерње, прво се певају псалми старога завета, тамогдеје христос, гдејереч његова– тамоје светлост пут за емаус, дучо ди буонинсења, почетак 14 века [museo dell'opera del duomo, siena] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а а затим песме нове благодати, да би сви знали да је један владика христос који је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и
... које је христос за- вештао својим ученицима (лк 22, 29– 30) на часној трпези, пак, постављено је јеванђеље оно представља, симбо- лише самога христа, његову реч слу- шајући ту реч, ми слушамо речи којима нам се бог обраћа и искупљује од рода овога то јеванђеље на својим корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга васкрсење христово то су кључни догађаји историје спасења који нам отварају схватање како про- шлости тако и будућности уколико читалац погледа пажљиво наводе, како из новог завета тако и из старог, ви- деће да је архитектура храма и олтара, те њихово тумачење утемељено на све- том писму (види 1 мој 6–8 ; 2 мој 40; јевр 9, 1–7) вратимо ли се на почетак, видеће- мо да је христос тај који отвара печат, он је кључ, он је јагње симболика је јасна јагње су израиљци клали и ње- говом крвљу мазали врата на својим кућама приликом изласка из египта крв тога јагњета их је искупљивала од смрти која је те пасхалне ноћи пого- дила египат и његове првенце (види 2 мој 12) то јагње је праслика, тајан- ствена најава оног јагњета које ће немо бити вођено на клање (ис 53, 7), јагње које на себе узима грех света (јн 1, 29) дакле, свето писмо је у сржи нашег бо- гослужења, његове речи су речи самог бога оваплоћеног оне нас уводе у до- мострој спасења на вечерњем се чита стари завет (бар би требало); на јутре- њу псалми и јеванђеље, а на литургији апостол (делови из посланица светих апостола) и јеванђеље уз певање псала- ма при том један тумач литургије из 11 века каже: „а треба знати на почет- ку сваке службе, и јутарње и вечерње, прво се певају псалми старога завета, тамогдеје христос, гдејереч његова– тамоје светлост пут за емаус, дучо ди буонинсења, почетак 14 века [museo dell'opera del duomo, siena] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а а затим песме нове благодати, да би сви знали да је један владика христос који је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
1. 115977 / ...и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви ВАСКРСЕЊЕ (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месија...
1. 115977 / ...и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви ВАСКРСЕЊЕ (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месија...
22
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
...стра- далном и потребитом човеку света ли- тургија је крст иВАСКРСЕЊЕ 📌 она је брана
есхатолошком утопизму и историјском,
егзистенцијалном трагизму опомиње
есхатологисте и есхатомахе, једнако к
...стра- далном и потребитом човеку света ли- тургија је крст и
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... она опомиње да нема места очаја- њу и да живот и радост имају коначну реч у односу на историјску патњу и смрт но, у својој историјској нити, она носи јаде и муке палог и смртног човечанства опомиње да црква није само учешће у есхатону, већ и брига о смртном, стра- далном и потребитом човеку света ли- тургија је крст и васкрсење она је брана есхатолошком утопизму и историјском, егзистенцијалном трагизму опомиње есхатологисте и есхатомахе, једнако као и историцисте и историомахе идеали- сте и материјалисте пита: „где ти је чо- век?“ садашњи и будући фасцинантно, видимо како је дубо- ко и вишеструко литургијско значење синтагме „епиусиос артос“ (насушни хлеб) та синтагма просто дише светом литургијом и на један предиван начин укршта и сједињује две реалности које литургија у себи садржи, историју и ес- хатон; две природе, божанску и људску, несливено и нераздељиво заиста, сва мудрост, све истине, цела догматика, сва хришћанска књижевност и умет- ност, цео хришћански живот налазе се у светој литургији хришћанство за- право јесте света литургија аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 22 l православни мисионар l 1/2013 тема броја: хришћанска књижевност јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 23тема броја у књижевности се постављају мно- ги проблеми и питања која се раз- матрају и у теологији међутим, литература и уопште уметност имају слободнија полазишта и флексибил- није форме стварања идеје се у књи- жевности саопштавају на први поглед необавезно идеје јесу ликови, одно- сно јунаци неког романа су живе идеје по томе се између осталог и разлику- је вредна књижевност од оне која то није тај критеријум се, штавише, може применити и на философију: у плато- новим дијалозима на пример, који нам приказују идеје као вечно живе облике, тешко је потпуно раздвојити филосо- фију од књижевности привидна необавезност уметничког стварања омогућава писцу већу лепр- шавост мисли и раскошност форми него што је то случај у богословским и философским системима теолози су често унапред ограничени резултати- ма до којих „морају“ доћи у својим ис- траживањима па због тога и њиховом стваралачком полету прети опасност „окивања“ канонима и задатим ре- шењима наравно, канони као форме стварања и принципи црквеног живо- та имају свој дубљи смисао и оправда- ње у теологији, али ипак они стварао- цу треба да служе пре као координате на путу приближавања тајни него као фиксиране тачке које могу паралисати божанско надахнуће лични печат ауторов писац неминовно уноси нешто своје, лично и проживљено у ликове и фабу- ле које креира у књижевности нема оних широких уопштавања и апстрак- ција које тако често сусрећемо у систе- мима неких других мисаоних светова књижевник, мање или више утискује део себе у сваког од јунака и животних ситуација које осликава писац или пе- привидна необавезност уметничког стварања омогућава писцу већу лепршавост мисли и раскошност форми него што је то случај у богословским и философским системима хришћанска књижевност павле карастојковић 24 l православни мисионар l 1/2013 сник се мучи са самим собом, узнеми- равају га питања, проблеми, недоуми- це, животна искушења и све то налази свој уметнички израз у квалитетној књижевности уметничко дело је у том смислу онолико вредно колико његов творац успева убедљиво и аутентично да оваплоти свој богати унутрашњи свет и живот управо због тога у теологији и фи- лософији значајнију вредност имају, и већу пажњу привлаче она дела у којима читалац може да „види лик“ аутора и да доживи, макар делимично његову уну- трашњу драму и питања која из ње про- излазе академизам у овим областима често се третира веома критички чак и ако је реч о великим мисаоним синтеза- ма јер се у њима не види увек ауторова личност, аутентичност и непоновљи- вост вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репроду- ковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и фило- софска дела личе на лепу књижевност имајући све то у виду, умесно је запази- ти да философској и теолошкој мисли повремено прети опасност од стерилног укалупљивања у херметичне системе и заокружене форме мишљења док умет- ност, са својственом јој слободом и рази- граношћу, више привлачи људе не само пуке конзументе који воле да се разо- ноде не очекујући ништа више од умет- ности, већ и искрене боготражитеље, мислеће и радознале људе који у датом тренутку и не морају препознати свој порив као религиознофилософско тра- гање права уметност увек на мање или више директан начин тематизује прва и последња питања људске егзистенције и зато је таква уметност увек прожета ре- лигијом иако то не мора бити видљиво на први поглед познати су романи који спадају у сам врх светске књижевност, а који су прожети хришћанском темати- ком бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћан- ског надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизито- ру или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама мало познати класик један аутор чије име није познато широј читалачкој публици заслужује посебну пажњу то је николај љесков (1831–1895), класик руске књижевно- сти, неоправдано занемариван, писац романа лејди магбет мсценског округа, приповетке гора и др уживао је пошто- вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репродуковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и философска дела личе на лепу књижевност јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 25 вање писаца као што су толстој, чехов, горки у својим делима сатирично је приказивао недостатке и лицемерје официјелног хришћанства, али никада без осећаја за добар укус и увек прожет аутентичним хришћанским надахнућем оштроумно је критиковао тадашњу власт и владајуће идеологије па није сте- као ширу популарност – неправедно је маргинализован његова дела (срећом превођена и на српски језик) данас су актуелна можда више него икад она сведоче да добра књижевност не мора само инспирисати и усмеравати људе удаљене од вере ка духовним трагањима квалитетна лите- ратура би требало да и оне који себе сма- трају утврђеним верницима мотивише на стално преиспитивање, да стављају под знак питања историјске друштвенополи- тичке ентитете које је официјелно хри- шћанство каткад некритички освешта- вало недостатак самокритичке црквене мисли упућује на дубље и пажљивије иш- читавање хришћанске књижевности у којој значајно место заслужује блистави стваралачки опус николаја љескова аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћанског надахнућа аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизитору или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама николај с љесков (николай семёнович лесков), 1831–1895 26 l православни мисионар l 1/2013 недавно је на ртс-у поново емито- вана руска серија о достојевском верујем да је бар нешто од ње „уловио“ читалац православног мисио- нара ако не недавно, онда свакако то- ком прошле године када је репризирана неколико пута у серији је наглашена биполарност фјодора михајловича, од- носно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила тај антагонизам, ако се чита достојев- ски, никада није ни престао а и зашто би? вера је жива ствар као и њен даро- давац – бог! та клацкалица, налик љуљању брода при бури, јесте у ствари чинила једну од главних карактеристика књижевности као свеукупног израза људске мисли – било философске или уметничке – на- рочито од када је хришћанство ступило на светску позорницу временом, ово прераста у борбу (мисаону) између хри- шћанства и паганства, тј грчко-римске културе хришћанска ширина један хришћански писац и теолог из iii века по имену климент, из алексан- дрије, у својим делима ово показује на- име, хришћански мислиоци који су, као и он, имали велико знање и образова- ње из философије, науке, књижевности – свега онога што је у хеленизму тај по- јам обухватао (у византији је назив по- лихистор) – говорили су о томе да бог није „описан“ само у светом писму већ да је кроз многе видове људске мисли и културе говорио он, тј његов ло- гос, како су они наглашавали нарочи- то се климент у томе истицао сматрао је да у самој сржи нема разлике између библије и, на пример, философа попут платона и аристотела разлика је у сте- пену откривења ишао је дотле да је чак сматрао да су философи узимали мисли из старог завета и да им је стари завет био познат његов циљ је, у ствари, био да пока- же својим неистомишљеницима – као и хришћанима који су живели у па- ганском окружењу – не да су филосо- фи некакви плагијатори већ да је бог и биполарност фјодора михајловича, односно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила трајала је читавог живота тај антагонизам, ако се чита достојевски, никада није ни престао владимир пекић достојевски је атеиста, зар не? јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 27тема броја кроз њих говорио, да се бог кроз разне цивилизације обзнањивао по моћи њи- хове пријемчивости и припремао их за христа неко би данас овакав степен повези- вања и тумачења сматрао митом, пре- увеличавањем можда тако и јесте ипак, то јесте било доба када се хри- шћанска вера бори за место под сунцем, кад је себе кроз своје учење дефинисала, када се бранила од напада споља, када је и саму своју мисао порађала точкови људске историје се чудно окрећу, па са њима и токови људске мисли неправедне оптужбе када је у европи, која је хришћан- ска, свидело се то њој самој или не, наступило доба просветитељства (које свакако има и многе позитив- не карактеристике), када је човек успео да скине „окове“ „мрачног средњег века“ и његових остата- ка, за чувара тога негативног про- глашено је хришћанство прошли и претпрошли век су просто били ста- дион где су се многи грозничаво утркивали (многи и данас то чине) да одломе, отки- ну од хришћанства оно што су они у својој просвећености сма- трали као „њихово“ хришћане су опту- живали – и оптужују – да већих плаги- јатора нема по њима, готово све активно- сти, назовимо тако, људског духа хришћа- ни су украли и њихова „света“ мисија је да то разобличе иако је мно- ге мислиоце, научнике, књижевнике најпре баш хришћанска вера инспири- сала да стварају своје ликове, догађаје међутим, просветитељи, будући „про- светљени“, хтели су да спасу човека од мреже коју су им вековима плели све- штеници и црква вратимо се на iii век то што је писао климент, или светитељи попут јусти- на философа, иринеја лионског, или на пример ориген и многи није оти- мање од хеленизма нити је оно што су чинили просветитељи спасавање не, управо ово што су чинили наве- дени оци је спасавање хеленизма и не само хеленизма хришћански теолози су овим желели да кажу: „у реду пла- тон, аристотел, софо- кле, хомер нису би- ли хришћани нису знали бога али ако неко њих чита, онда ће видети да се, ма- кар и несвесно, бог дотакао њихових срца“ све ф м достојевски (1821–1881) 28 l православни мисионар l 1/2013 што су они писали јесте хеленистичко, нико то не отима, али јесте и наше јер христос није дошао да спаси оне који су читали или читају свето писмо већ цео свет то је дух хришћанства то је изразио наш средњовековни иконопи- сац када је у припрати богородице ље- вишке у призрену, српском царском граду, насликао платона и аристоте- ла христос је дошао да нам обзнани и ово: нема сакралне и профане књижев- ности у свему је он, и све надахњује питање које се поставља је ко то на- дахнуће осећа и прима атеизам достојевског напокон, разлог за ово писаније је тврдња да је достојевски атеистич- ки писац и да га хришћанство лажно својата с тим у вези и констатаци- ја коју изричу, при томе правећи из- раз лица пун сваке озбиљности и са осећањем свечане замишљености над овим класиком светске књижевности, да је достојевски „велики психолог“ управо је фјодор михајлович потврда да истински геније и није то ако нема христа, те да су јефтине оцене попут ових горе далеко од сваке стварности и озбиљности постоји једна слика, опис код њега у роману идиот где су актери кнез мишкин, главни лик романа, и једна руска сељанка достојевски га је пи- сао као својеврсно уздарје богу ње- гов мотив је био у томе да је христос најлепши и најдивнији лик у исто- рији, а да је у књижевности то дон кихот он, достојевски, жели да на- пише новог дон кихота – свог кнеза мишкина у најављеној слици лежи сва дубина фјодорове мисли, сва ње- на протканост христом сваки аргу- мент да је књижевност нешто страно хришћанству и да хришћанска књи- жевност не постоји мимо црквених књига набијених сувопарном теоло- гијом (а заблуда је и то да је теологија сувопарна), стропоштава се у амбис ево те слике: „ сат касније, враћа- јући се у хотел наишао сам на жену с одојчетом жена још млада, а дете од којих шест недеља како је опа- зила, дете јој се први пут од рођења осмехнуло гледам, она се тако најед- ном побожно, побожно прекрсти- ла „шта ти то, снашо?“ (тада сам се о свему распитивао) „па ето, вели, баш као што је мајци радост кад при- мети први осмех свог детета, исто та- ква је радост богу сваки пут кад опа- зи с неба да му се грешник почиње да моли од свег срца“ достојевски је атеиста, зар не? аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду фјодор михајлович достојевски је потврда да истински геније и није то ако нема христа у себи његов мотив је био христос, најлепши и најдивнији лик у историји, а у књижевности је то дон кихот достојевски је желео да напише новог дон кихота – свог кнеза мишкина јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 29тема броја хришћанство као вера проповеда и заступа идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће веровати или не, он сам треба да би- ра свој пут једино тако заједница бога и човека може да постоји – ако их љубав повезује у сваком другом случају то би било морање, притисак, обавеза овако, вера је наш избор, наша одлука и састав- ни је део нашег живота нешто чему смо приступили потпуно својом вољом, јер видимо у њој смисао, суштину и обја- шњење свега христос никада није желео да буде на- лик великом инквизитору и да нас при- морава да будемо његови следбеници није користио ауторитет да би нас за- плашио и направио од нас марионете које ће слепо ићи за њим и радити оно што им се заповеди велики инквизитор је управо то же- лео да учини он под изговором вере, христа, издваја себе од осталих људи, сматра себе богом на земљи и даје себи за право да управља туђим животима, стварајући слику и свест да он то чини за добробит цркве, вере и достизања вечног живота он тврди да човеку не треба дати слободу, јер је он онда изгу- бљен, нема ко да га води у овом суровом свету, препуштен је сам себи – а то није добро инквизитор још замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку по- требно чудо да би веровао христос на све то ћути, доказује своју величину и љуби га на крају зна да сви инквизиторови аргументи, иако су савр- шено логични, нису тачни није требало да засени народ чудима, јер то више не би била вера – постало би очигледно и видљиво, а заједница бога и човека мо- ра да буде заснована на поверењу човек треба да верује иако није видео тачно је да би чудима христос стекао много ве- лики број присталица али то у основи ствари не би било оно што је бог дола- инквизитор замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку потребно чудо да би веровао александра кужета одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 30 l православни мисионар l 1/2013 ском на земљу желео он нас воли та- кве мале, грешне и због те своје љубави оставља нам слободу уколико ми не желимо, не морамо да се повинујемо и будемо верници, он ће нас и даље волети њему јесте у циљу да постоји што већи број вер- ника, али не из оног разлога због ко- јег инквизитор то жели инквизитор хоће да својим ауторитетом развије страхопоштовање код људи, да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском) аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из кос
... она опомиње да нема места очаја- њу и да живот и радост имају коначну реч у односу на историјску патњу и смрт но, у својој историјској нити, она носи јаде и муке палог и смртног човечанства опомиње да црква није само учешће у есхатону, већ и брига о смртном, стра- далном и потребитом човеку света ли- тургија је крст и васкрсење она је брана есхатолошком утопизму и историјском, егзистенцијалном трагизму опомиње есхатологисте и есхатомахе, једнако као и историцисте и историомахе идеали- сте и материјалисте пита: „где ти је чо- век?“ садашњи и будући фасцинантно, видимо како је дубо- ко и вишеструко литургијско значење синтагме „епиусиос артос“ (насушни хлеб) та синтагма просто дише светом литургијом и на један предиван начин укршта и сједињује две реалности које литургија у себи садржи, историју и ес- хатон; две природе, божанску и људску, несливено и нераздељиво заиста, сва мудрост, све истине, цела догматика, сва хришћанска књижевност и умет- ност, цео хришћански живот налазе се у светој литургији хришћанство за- право јесте света литургија аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 22 l православни мисионар l 1/2013 тема броја: хришћанска књижевност јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 23тема броја у књижевности се постављају мно- ги проблеми и питања која се раз- матрају и у теологији међутим, литература и уопште уметност имају слободнија полазишта и флексибил- није форме стварања идеје се у књи- жевности саопштавају на први поглед необавезно идеје јесу ликови, одно- сно јунаци неког романа су живе идеје по томе се између осталог и разлику- је вредна књижевност од оне која то није тај критеријум се, штавише, може применити и на философију: у плато- новим дијалозима на пример, који нам приказују идеје као вечно живе облике, тешко је потпуно раздвојити филосо- фију од књижевности привидна необавезност уметничког стварања омогућава писцу већу лепр- шавост мисли и раскошност форми него што је то случај у богословским и философским системима теолози су често унапред ограничени резултати- ма до којих „морају“ доћи у својим ис- траживањима па због тога и њиховом стваралачком полету прети опасност „окивања“ канонима и задатим ре- шењима наравно, канони као форме стварања и принципи црквеног живо- та имају свој дубљи смисао и оправда- ње у теологији, али ипак они стварао- цу треба да служе пре као координате на путу приближавања тајни него као фиксиране тачке које могу паралисати божанско надахнуће лични печат ауторов писац неминовно уноси нешто своје, лично и проживљено у ликове и фабу- ле које креира у књижевности нема оних широких уопштавања и апстрак- ција које тако често сусрећемо у систе- мима неких других мисаоних светова књижевник, мање или више утискује део себе у сваког од јунака и животних ситуација које осликава писац или пе- привидна необавезност уметничког стварања омогућава писцу већу лепршавост мисли и раскошност форми него што је то случај у богословским и философским системима хришћанска књижевност павле карастојковић 24 l православни мисионар l 1/2013 сник се мучи са самим собом, узнеми- равају га питања, проблеми, недоуми- це, животна искушења и све то налази свој уметнички израз у квалитетној књижевности уметничко дело је у том смислу онолико вредно колико његов творац успева убедљиво и аутентично да оваплоти свој богати унутрашњи свет и живот управо због тога у теологији и фи- лософији значајнију вредност имају, и већу пажњу привлаче она дела у којима читалац може да „види лик“ аутора и да доживи, макар делимично његову уну- трашњу драму и питања која из ње про- излазе академизам у овим областима често се третира веома критички чак и ако је реч о великим мисаоним синтеза- ма јер се у њима не види увек ауторова личност, аутентичност и непоновљи- вост вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репроду- ковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и фило- софска дела личе на лепу књижевност имајући све то у виду, умесно је запази- ти да философској и теолошкој мисли повремено прети опасност од стерилног укалупљивања у херметичне системе и заокружене форме мишљења док умет- ност, са својственом јој слободом и рази- граношћу, више привлачи људе не само пуке конзументе који воле да се разо- ноде не очекујући ништа више од умет- ности, већ и искрене боготражитеље, мислеће и радознале људе који у датом тренутку и не морају препознати свој порив као религиознофилософско тра- гање права уметност увек на мање или више директан начин тематизује прва и последња питања људске егзистенције и зато је таква уметност увек прожета ре- лигијом иако то не мора бити видљиво на први поглед познати су романи који спадају у сам врх светске књижевност, а који су прожети хришћанском темати- ком бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћан- ског надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизито- ру или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама мало познати класик један аутор чије име није познато широј читалачкој публици заслужује посебну пажњу то је николај љесков (1831–1895), класик руске књижевно- сти, неоправдано занемариван, писац романа лејди магбет мсценског округа, приповетке гора и др уживао је пошто- вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репродуковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и философска дела личе на лепу књижевност јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 25 вање писаца као што су толстој, чехов, горки у својим делима сатирично је приказивао недостатке и лицемерје официјелног хришћанства, али никада без осећаја за добар укус и увек прожет аутентичним хришћанским надахнућем оштроумно је критиковао тадашњу власт и владајуће идеологије па није сте- као ширу популарност – неправедно је маргинализован његова дела (срећом превођена и на српски језик) данас су актуелна можда више него икад она сведоче да добра књижевност не мора само инспирисати и усмеравати људе удаљене од вере ка духовним трагањима квалитетна лите- ратура би требало да и оне који себе сма- трају утврђеним верницима мотивише на стално преиспитивање, да стављају под знак питања историјске друштвенополи- тичке ентитете које је официјелно хри- шћанство каткад некритички освешта- вало недостатак самокритичке црквене мисли упућује на дубље и пажљивије иш- читавање хришћанске књижевности у којој значајно место заслужује блистави стваралачки опус николаја љескова аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћанског надахнућа аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизитору или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама николај с љесков (николай семёнович лесков), 1831–1895 26 l православни мисионар l 1/2013 недавно је на ртс-у поново емито- вана руска серија о достојевском верујем да је бар нешто од ње „уловио“ читалац православног мисио- нара ако не недавно, онда свакако то- ком прошле године када је репризирана неколико пута у серији је наглашена биполарност фјодора михајловича, од- носно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила тај антагонизам, ако се чита достојев- ски, никада није ни престао а и зашто би? вера је жива ствар као и њен даро- давац – бог! та клацкалица, налик љуљању брода при бури, јесте у ствари чинила једну од главних карактеристика књижевности као свеукупног израза људске мисли – било философске или уметничке – на- рочито од када је хришћанство ступило на светску позорницу временом, ово прераста у борбу (мисаону) између хри- шћанства и паганства, тј грчко-римске културе хришћанска ширина један хришћански писац и теолог из iii века по имену климент, из алексан- дрије, у својим делима ово показује на- име, хришћански мислиоци који су, као и он, имали велико знање и образова- ње из философије, науке, књижевности – свега онога што је у хеленизму тај по- јам обухватао (у византији је назив по- лихистор) – говорили су о томе да бог није „описан“ само у светом писму већ да је кроз многе видове људске мисли и културе говорио он, тј његов ло- гос, како су они наглашавали нарочи- то се климент у томе истицао сматрао је да у самој сржи нема разлике између библије и, на пример, философа попут платона и аристотела разлика је у сте- пену откривења ишао је дотле да је чак сматрао да су философи узимали мисли из старог завета и да им је стари завет био познат његов циљ је, у ствари, био да пока- же својим неистомишљеницима – као и хришћанима који су живели у па- ганском окружењу – не да су филосо- фи некакви плагијатори већ да је бог и биполарност фјодора михајловича, односно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила трајала је читавог живота тај антагонизам, ако се чита достојевски, никада није ни престао владимир пекић достојевски је атеиста, зар не? јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 27тема броја кроз њих говорио, да се бог кроз разне цивилизације обзнањивао по моћи њи- хове пријемчивости и припремао их за христа неко би данас овакав степен повези- вања и тумачења сматрао митом, пре- увеличавањем можда тако и јесте ипак, то јесте било доба када се хри- шћанска вера бори за место под сунцем, кад је себе кроз своје учење дефинисала, када се бранила од напада споља, када је и саму своју мисао порађала точкови људске историје се чудно окрећу, па са њима и токови људске мисли неправедне оптужбе када је у европи, која је хришћан- ска, свидело се то њој самој или не, наступило доба просветитељства (које свакако има и многе позитив- не карактеристике), када је човек успео да скине „окове“ „мрачног средњег века“ и његових остата- ка, за чувара тога негативног про- глашено је хришћанство прошли и претпрошли век су просто били ста- дион где су се многи грозничаво утркивали (многи и данас то чине) да одломе, отки- ну од хришћанства оно што су они у својој просвећености сма- трали као „њихово“ хришћане су опту- живали – и оптужују – да већих плаги- јатора нема по њима, готово све активно- сти, назовимо тако, људског духа хришћа- ни су украли и њихова „света“ мисија је да то разобличе иако је мно- ге мислиоце, научнике, књижевнике најпре баш хришћанска вера инспири- сала да стварају своје ликове, догађаје међутим, просветитељи, будући „про- светљени“, хтели су да спасу човека од мреже коју су им вековима плели све- штеници и црква вратимо се на iii век то што је писао климент, или светитељи попут јусти- на философа, иринеја лионског, или на пример ориген и многи није оти- мање од хеленизма нити је оно што су чинили просветитељи спасавање не, управо ово што су чинили наве- дени оци је спасавање хеленизма и не само хеленизма хришћански теолози су овим желели да кажу: „у реду пла- тон, аристотел, софо- кле, хомер нису би- ли хришћани нису знали бога али ако неко њих чита, онда ће видети да се, ма- кар и несвесно, бог дотакао њихових срца“ све ф м достојевски (1821–1881) 28 l православни мисионар l 1/2013 што су они писали јесте хеленистичко, нико то не отима, али јесте и наше јер христос није дошао да спаси оне који су читали или читају свето писмо већ цео свет то је дух хришћанства то је изразио наш средњовековни иконопи- сац када је у припрати богородице ље- вишке у призрену, српском царском граду, насликао платона и аристоте- ла христос је дошао да нам обзнани и ово: нема сакралне и профане књижев- ности у свему је он, и све надахњује питање које се поставља је ко то на- дахнуће осећа и прима атеизам достојевског напокон, разлог за ово писаније је тврдња да је достојевски атеистич- ки писац и да га хришћанство лажно својата с тим у вези и констатаци- ја коју изричу, при томе правећи из- раз лица пун сваке озбиљности и са осећањем свечане замишљености над овим класиком светске књижевности, да је достојевски „велики психолог“ управо је фјодор михајлович потврда да истински геније и није то ако нема христа, те да су јефтине оцене попут ових горе далеко од сваке стварности и озбиљности постоји једна слика, опис код њега у роману идиот где су актери кнез мишкин, главни лик романа, и једна руска сељанка достојевски га је пи- сао као својеврсно уздарје богу ње- гов мотив је био у томе да је христос најлепши и најдивнији лик у исто- рији, а да је у књижевности то дон кихот он, достојевски, жели да на- пише новог дон кихота – свог кнеза мишкина у најављеној слици лежи сва дубина фјодорове мисли, сва ње- на протканост христом сваки аргу- мент да је књижевност нешто страно хришћанству и да хришћанска књи- жевност не постоји мимо црквених књига набијених сувопарном теоло- гијом (а заблуда је и то да је теологија сувопарна), стропоштава се у амбис ево те слике: „ сат касније, враћа- јући се у хотел наишао сам на жену с одојчетом жена још млада, а дете од којих шест недеља како је опа- зила, дете јој се први пут од рођења осмехнуло гледам, она се тако најед- ном побожно, побожно прекрсти- ла „шта ти то, снашо?“ (тада сам се о свему распитивао) „па ето, вели, баш као што је мајци радост кад при- мети први осмех свог детета, исто та- ква је радост богу сваки пут кад опа- зи с неба да му се грешник почиње да моли од свег срца“ достојевски је атеиста, зар не? аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду фјодор михајлович достојевски је потврда да истински геније и није то ако нема христа у себи његов мотив је био христос, најлепши и најдивнији лик у историји, а у књижевности је то дон кихот достојевски је желео да напише новог дон кихота – свог кнеза мишкина јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 29тема броја хришћанство као вера проповеда и заступа идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће веровати или не, он сам треба да би- ра свој пут једино тако заједница бога и човека може да постоји – ако их љубав повезује у сваком другом случају то би било морање, притисак, обавеза овако, вера је наш избор, наша одлука и састав- ни је део нашег живота нешто чему смо приступили потпуно својом вољом, јер видимо у њој смисао, суштину и обја- шњење свега христос никада није желео да буде на- лик великом инквизитору и да нас при- морава да будемо његови следбеници није користио ауторитет да би нас за- плашио и направио од нас марионете које ће слепо ићи за њим и радити оно што им се заповеди велики инквизитор је управо то же- лео да учини он под изговором вере, христа, издваја себе од осталих људи, сматра себе богом на земљи и даје себи за право да управља туђим животима, стварајући слику и свест да он то чини за добробит цркве, вере и достизања вечног живота он тврди да човеку не треба дати слободу, јер је он онда изгу- бљен, нема ко да га води у овом суровом свету, препуштен је сам себи – а то није добро инквизитор још замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку по- требно чудо да би веровао христос на све то ћути, доказује своју величину и љуби га на крају зна да сви инквизиторови аргументи, иако су савр- шено логични, нису тачни није требало да засени народ чудима, јер то више не би била вера – постало би очигледно и видљиво, а заједница бога и човека мо- ра да буде заснована на поверењу човек треба да верује иако није видео тачно је да би чудима христос стекао много ве- лики број присталица али то у основи ствари не би било оно што је бог дола- инквизитор замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку потребно чудо да би веровао александра кужета одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 30 l православни мисионар l 1/2013 ском на земљу желео он нас воли та- кве мале, грешне и због те своје љубави оставља нам слободу уколико ми не желимо, не морамо да се повинујемо и будемо верници, он ће нас и даље волети њему јесте у циљу да постоји што већи број вер- ника, али не из оног разлога због ко- јег инквизитор то жели инквизитор хоће да својим ауторитетом развије страхопоштовање код људи, да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском) аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из кос
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
23
Свеска: 330 | Бог отаца наших
...2013 l православни мисионар l 5 христос - нова пасха:ВАСКРСЕЊЕ 📌 господње
дома, свака душа би исељена јер смрт чо-
века раздвоји због тога се тајинство пас-
хе на телу господњем ис
...2013 l православни мисионар l 5 христос - нова пасха:
МЕТА инфо: Р:19182 К:147514 Д:81
| Свеска 330 |
Свеска: 330 | Бог отаца наших
... нашег људског удеса свака плот, под грех пот- паде и свако тело под смрт; из телесног слава се божија не пројави на маломе месту, нити на једном парчету земље, већ се на све крајеве васељене изли благодат његова сведржитељ бог установи скинију своју кроз исуса христа март/април 2013 l православни мисионар l 5 христос - нова пасха: васкрсење господње дома, свака душа би исељена јер смрт чо- века раздвоји због тога се тајинство пас- хе на телу господњем испуни и оно што је некада имало част сада је изгуби јер се по природи часно пројави јер закла- ње „јагњета или јарета“(2 мојс 12, 21) некада драгоцено беше, а сада је без ча- сти [ради] живота господњег; и смрт ту драгоцена беше, а сада је без части [ради] спасења господњег и нижи [земаљски] храм који цар соломон подиже госпо- ду (1 цар 6, 2) драгоцен беше, а сада је без части [ради] христа, који је свише и доњи јерусалим драгоцен беше, а сада је без части /ради/ горњег јерусалима јер слава се божија не пројави на мало- ме месту, нити на једном парчету земље, већ се на све крајеве васељене изли бла- годат његова сведржитељ бог установи скинију своју кроз исуса христа раније је господ указао на страдање своје преко патријараха, преко пророка и преко свег народа, кроз пророке и закон /све/ запе- чативши давид говори: „зашто се узбу- нише народи и племена смислише залуд- не ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ (пс 2, 1–2) и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле, које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље жи- вих, да се име његово више не спомиње“ (јер 11, 19) многи су пророци много другога про- поведали о тајни пасхе која је христос он нас је извео из ропства у слободу, из таме у светлост, из смрти у живот, из ти- раније у царство вечно новим свештен- ством нас учинио и народом изабраним и вечним (1 петр 2, 9) а сада „чекамо по обећању његову ново небо и нову земљу, где правда живи“ (2 петр 3, 13) аутор је парох у белановици, епархија жичка у српском језику данас, придев па-р мет-ан/-на/-но означава особу која се, поготову у контексту об- разовања, истиче интелектуалном моћи међутим, етимолошки посматрано, значење овога придева упућује на моћ мишљења уопште, без обзира на квали- тативне разлике у поседовању те моћи код појединаца отуда и глагол „памти- ти“ поседује, не само семантичку, већ и етимолошку сличност са глаголом „мис- лити“ оба су у вези са старословенским *mniti, одакле долази још и „мњење“, па тако имамо и синтагму „јавно мњење“, али и термин „сумња“ у којем префикс „су“, који иначе означава двостру- кост, одређује његово значење као дво- умњење, тј двоумљење уколико се накратко осврнемо на хе- ленску митологију, видећемо да у њој богиња мнемосина персонификује памћење мнемосина и старословенско *mniti су такође у директној вези, а под- сетићемо још и на то да грчком „μέμονα“ (мемона) одговара латинско „memini“, што значи „памтити“, „сећати се“, „по- менути“ дакле, мишљење превасходно означава памћење (уосталом, уколико под мишљењем подразумевамо дискур- зивно, критичко мишљење онда морамо знати да оно захтева извесну временску дистанцу у односу на просту рецепцију чулних утисака од стране човекове све- сти дакле, дискурзивно мишљење почи- ва на памћењу) мнемосина је још и мајка свих муза, које надахњују песнике, па посредством њих и саме порађају умет- ност и уопште човеково стваралаштво веза мишљења и памћења са уметношћу и стваралаштвом је овде очигледна са друге стране, у хеленској митологији лета представља заборав а није безна- чајно ни то да је она кћерка богиње ери- стеван јовановић 6 l православни мисионар l 2/2013 празници цркве жива реч угаони камен српског народа наше национално биће никада, будући да му је св сава „угаони камен“, не може поседовати компоненту етничког шовинизма – јер карактеристика светости је љубав, а карактеристика шовинизма је мржња де (ἡ ἔρις – свађа), мајке свађе и многих зала у том смислу у хеленској култури памћење и заборав символизују ствара- лаштво и деструктивност, живот и смрт у вези са наведеним појмовним па- ром је грчки термин αλήθεια, који преводимо са „истина“, али чије је до- словно значење „не-заборав“ истина је, дакле, у памћењу свакако да овде, у хеленској мисли, за коју је каракте- ристично да поставља фундаментал- на питања која се односе на целину стварности, није реч о истини у смислу појединачног увида неке онтичке, тј регионалне, науке реч је о истини као о ономе-шта-јесте дакле, о истини у онтолошком смислу занимљиво је да управо у српском је- зику термин „истина“ стоји у вези са трећим лицем једнине индикатива пре- зента глагола бити у старогрчком језику, који гласи: ἐστίν (estin) како у словен-ν ским језицима самогласник на почетку речи бива јотован, тако добијамо биће као *јестин, као *јистину, тј као истину следи да је истина – биће а будући да је истина у памћењу, следи да је и биће у памћењу свети сава, фреска у краљевој цркви, манастир студеница март/април 2013 l православни мисионар l 7 овај увид је од великог значаја у по- гледу философске антропологије, јер из њега следи да је најважнија истина за човека, тј да је упоришна тачка ње- говог бића, у његовом наслеђу, тачније у памћењу тог наслеђа тако код сартра можемо наћи он чувено: je suis mon passé културни и национални идентитет срба је данас угрожен, јер у времену када, након многих бура, а неке још бесне, наш народ, и ми као појединци, изнова стичемо културни и национални идентитет, појављују се нова искушења (ја сам моја прошлост) сартр се ослања на један значајан увид: суштина човека је у његовом идентитету, његовој лич- ности, која је таква каква јесте управо захваљујући њеном наслеђу за тај увид имамо да захвалимо, најпре, хришћан- ској теоријској мисли, која је изнедрила учење о личности наиме, у хришћан- ској антропологији суштина је схваћена не више као природа, већ као иденти- тет то значи да биће човека није у некој општој карактеристици људског, већ се налази управо у његовој јединствености и непоновљивости, у његовом сопству личност је, тако означена терминима „ипо-стас“ и „суб-јект“ смисао тих тер- мина је идентичан: личност је оно што под-стоји човеку, оно што га у-темељује на основу реченог, лако закључујемо да управо наслеђе и сећање коснтиту- ишу човеков идентитет, његово биће, његову особеност наслеђе, дакле, није значајно само у генетичком смислу, већ и у смислу личног наслеђа појединца, које он стиче у социјалним окружењима различитих оквира: породичном, школ- ском, професионалном међутим, улога наслеђа у изградњи иден- титета није исцрпљења гене- тичким предањем и непосред- но стеченим искуством припадност одређеном 8 l православни мисионар l 2/2013 жива реч народу, одређеној култури, такође из- грађује идентитет човека и као што се особеност појединца темељи на његовој прошлости, тако се и посебност једног народа темељи на искуству тог народа дакле, културно наслеђе једног наро- да има конститутивну улогу за његово биће, његов идентитет; а консеквентно и за биће оних његових чланова који свој идентитет свесно и одговорно од- ређују у ширем контексту, него што им пружају генетичко предање и непосред- но искуство памћење културног предања по пра- вилу је везано за најзначајније лично- сти, догађаје и периоде у историји јед- ног народа, јер управо те личности и догађаји поседују компоненту универ- залног, идејног, вечног наиме, они не представљају само реликт прошлих вре- мена, већ, будући да су савечни, важе и као увек-савремени узори за человје- ка – биће које својим челом, тј својим умом, тежи оном вјечном – ова врста сећања, посматрано са становишта хришћанске философије, има највећи значај у погледу конституисања иденти- тета наиме, та сећања осим историјске поседују и есхатолошку димензију – ди- мензију вечности † уколико сада, пошто смо се подсети- ли значења наведених термина и њихо- вог значаја, посматрамо наше данашње сећање, молитвено сећање на светога саву, онда можемо лако закључити да нас оно конституише; као народ и као појединце оно конституише наш иден- титет, наше културно и национално биће српски народ има ту посебност, рекли бисмо и благослов, да је његов културни идентитет утемељен на лич- ности која је истовремено и просвети- тељ и светитељ та чињеница нас под- сећа да наше национално биће никада, будући да му је св сава „угаони камен“, не може поседовати компоненту ет- ничког шовинизма; јер карактеристика светости је љубав, а карактеристика шо- винизма је мржња дакле, ако бисмо ми као срби и у име српства гајили мржњу према другим народима, то би значило да изневеравамо властити идентитет, да одустајемо од св саве, али и од свих оних великана српскога рода који су на том камену зидали наше биће културни и национални идентитет срба је данас угрожен, јер у времену када, након многих бура, а неке још бес- не, наш народ и ми као појединци из- нова стичемо културни и национални идентитет, појављују се нова искушења са једне стране као народ смо угрожени, а у томе се наше народно биће не раз- ликује од бића других народа, од нале- та глобализма и културног плурализма да бисте кормило ваших душа чврсто држали у својим рукама, неопходно је да се образујете; и то према оним обрасцима, који су, попут св саве, вечни и примерени ту, пре свих, мислимо на богочовека христа, који нас са тајне вечере позива да се непрестано сећамо његове жртве и да се у то дело несебичне и безусловне љубави угледамо март/април 2013 l православни мисионар l 9 који се нажалост ослањају на вулгарни релативизам и одбацивање одговорно- сти за другог, кријући се иза термина „толеранција“ са друге стране, као реакција на из- азове глобализације, иступају извесни покрети, удружења, групе грађана, па и гласовити појединци, који тобоже бране наш национални идентитет, по- зивајући се на ексклузивност нашег народа, нескривено проповедајући шовинизам сада се најнепосредније обраћамо вама, младим људима – кор- мило ваших душа не би требало да пре- пустите ни првима ни другима да би- сте га чврсто држали у својим рукама, неопходно је да се образујете; и то пре- ма оним обрасцима, који су, попут св саве, вечни и примерени ту, пре свих, мислимо на богочовека христа, који нас са тајне вечере позива да се непрестано сећамо његове жртве и да се у то дело несебичне и безусловне љубави угледа- мо само тако можемо бити сигурни, да ћемо избећи замке дехуманизујућег глобализма и остати оно јесмо: грађа- ни света, баштиници европске културе, чувајући и са поносом се сећати и љу- бити оно најбоље и најузоритије у свом породичном, националном и духов- ном предању беседа изговорена на прослави светога саве у петој београдској гимназији, у бео- граду 25 јануара 2013 године она је у својој основи, али и у неким појединостима, инспи- рисана темама које је на предавањима из предмета философија на пбф-у обрађивао љубазни професор и, како смо ми студен- ти то осећали, прави учитељ и пријатељ г богољуб шијаковић стога је ова беседа у извесном смислу израз његовог труда и одраз наше захвалности аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији ј една од древних хришћанских по- движничких изрека гласи: „дај крв и примићеш духa“ подручје тумачења
... нашег људског удеса свака плот, под грех пот- паде и свако тело под смрт; из телесног слава се божија не пројави на маломе месту, нити на једном парчету земље, већ се на све крајеве васељене изли благодат његова сведржитељ бог установи скинију своју кроз исуса христа март/април 2013 l православни мисионар l 5 христос - нова пасха: васкрсење господње дома, свака душа би исељена јер смрт чо- века раздвоји због тога се тајинство пас- хе на телу господњем испуни и оно што је некада имало част сада је изгуби јер се по природи часно пројави јер закла- ње „јагњета или јарета“(2 мојс 12, 21) некада драгоцено беше, а сада је без ча- сти [ради] живота господњег; и смрт ту драгоцена беше, а сада је без части [ради] спасења господњег и нижи [земаљски] храм који цар соломон подиже госпо- ду (1 цар 6, 2) драгоцен беше, а сада је без части [ради] христа, који је свише и доњи јерусалим драгоцен беше, а сада је без части /ради/ горњег јерусалима јер слава се божија не пројави на мало- ме месту, нити на једном парчету земље, већ се на све крајеве васељене изли бла- годат његова сведржитељ бог установи скинију своју кроз исуса христа раније је господ указао на страдање своје преко патријараха, преко пророка и преко свег народа, кроз пророке и закон /све/ запе- чативши давид говори: „зашто се узбу- нише народи и племена смислише залуд- не ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ (пс 2, 1–2) и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле, које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље жи- вих, да се име његово више не спомиње“ (јер 11, 19) многи су пророци много другога про- поведали о тајни пасхе која је христос он нас је извео из ропства у слободу, из таме у светлост, из смрти у живот, из ти- раније у царство вечно новим свештен- ством нас учинио и народом изабраним и вечним (1 петр 2, 9) а сада „чекамо по обећању његову ново небо и нову земљу, где правда живи“ (2 петр 3, 13) аутор је парох у белановици, епархија жичка у српском језику данас, придев па-р мет-ан/-на/-но означава особу која се, поготову у контексту об- разовања, истиче интелектуалном моћи међутим, етимолошки посматрано, значење овога придева упућује на моћ мишљења уопште, без обзира на квали- тативне разлике у поседовању те моћи код појединаца отуда и глагол „памти- ти“ поседује, не само семантичку, већ и етимолошку сличност са глаголом „мис- лити“ оба су у вези са старословенским *mniti, одакле долази још и „мњење“, па тако имамо и синтагму „јавно мњење“, али и термин „сумња“ у којем префикс „су“, који иначе означава двостру- кост, одређује његово значење као дво- умњење, тј двоумљење уколико се накратко осврнемо на хе- ленску митологију, видећемо да у њој богиња мнемосина персонификује памћење мнемосина и старословенско *mniti су такође у директној вези, а под- сетићемо још и на то да грчком „μέμονα“ (мемона) одговара латинско „memini“, што значи „памтити“, „сећати се“, „по- менути“ дакле, мишљење превасходно означава памћење (уосталом, уколико под мишљењем подразумевамо дискур- зивно, критичко мишљење онда морамо знати да оно захтева извесну временску дистанцу у односу на просту рецепцију чулних утисака од стране човекове све- сти дакле, дискурзивно мишљење почи- ва на памћењу) мнемосина је још и мајка свих муза, које надахњују песнике, па посредством њих и саме порађају умет- ност и уопште човеково стваралаштво веза мишљења и памћења са уметношћу и стваралаштвом је овде очигледна са друге стране, у хеленској митологији лета представља заборав а није безна- чајно ни то да је она кћерка богиње ери- стеван јовановић 6 l православни мисионар l 2/2013 празници цркве жива реч угаони камен српског народа наше национално биће никада, будући да му је св сава „угаони камен“, не може поседовати компоненту етничког шовинизма – јер карактеристика светости је љубав, а карактеристика шовинизма је мржња де (ἡ ἔρις – свађа), мајке свађе и многих зала у том смислу у хеленској култури памћење и заборав символизују ствара- лаштво и деструктивност, живот и смрт у вези са наведеним појмовним па- ром је грчки термин αλήθεια, који преводимо са „истина“, али чије је до- словно значење „не-заборав“ истина је, дакле, у памћењу свакако да овде, у хеленској мисли, за коју је каракте- ристично да поставља фундаментал- на питања која се односе на целину стварности, није реч о истини у смислу појединачног увида неке онтичке, тј регионалне, науке реч је о истини као о ономе-шта-јесте дакле, о истини у онтолошком смислу занимљиво је да управо у српском је- зику термин „истина“ стоји у вези са трећим лицем једнине индикатива пре- зента глагола бити у старогрчком језику, који гласи: ἐστίν (estin) како у словен-ν ским језицима самогласник на почетку речи бива јотован, тако добијамо биће као *јестин, као *јистину, тј као истину следи да је истина – биће а будући да је истина у памћењу, следи да је и биће у памћењу свети сава, фреска у краљевој цркви, манастир студеница март/април 2013 l православни мисионар l 7 овај увид је од великог значаја у по- гледу философске антропологије, јер из њега следи да је најважнија истина за човека, тј да је упоришна тачка ње- говог бића, у његовом наслеђу, тачније у памћењу тог наслеђа тако код сартра можемо наћи он чувено: je suis mon passé културни и национални идентитет срба је данас угрожен, јер у времену када, након многих бура, а неке још бесне, наш народ, и ми као појединци, изнова стичемо културни и национални идентитет, појављују се нова искушења (ја сам моја прошлост) сартр се ослања на један значајан увид: суштина човека је у његовом идентитету, његовој лич- ности, која је таква каква јесте управо захваљујући њеном наслеђу за тај увид имамо да захвалимо, најпре, хришћан- ској теоријској мисли, која је изнедрила учење о личности наиме, у хришћан- ској антропологији суштина је схваћена не више као природа, већ као иденти- тет то значи да биће човека није у некој општој карактеристици људског, већ се налази управо у његовој јединствености и непоновљивости, у његовом сопству личност је, тако означена терминима „ипо-стас“ и „суб-јект“ смисао тих тер- мина је идентичан: личност је оно што под-стоји човеку, оно што га у-темељује на основу реченог, лако закључујемо да управо наслеђе и сећање коснтиту- ишу човеков идентитет, његово биће, његову особеност наслеђе, дакле, није значајно само у генетичком смислу, већ и у смислу личног наслеђа појединца, које он стиче у социјалним окружењима различитих оквира: породичном, школ- ском, професионалном међутим, улога наслеђа у изградњи иден- титета није исцрпљења гене- тичким предањем и непосред- но стеченим искуством припадност одређеном 8 l православни мисионар l 2/2013 жива реч народу, одређеној култури, такође из- грађује идентитет човека и као што се особеност појединца темељи на његовој прошлости, тако се и посебност једног народа темељи на искуству тог народа дакле, културно наслеђе једног наро- да има конститутивну улогу за његово биће, његов идентитет; а консеквентно и за биће оних његових чланова који свој идентитет свесно и одговорно од- ређују у ширем контексту, него што им пружају генетичко предање и непосред- но искуство памћење културног предања по пра- вилу је везано за најзначајније лично- сти, догађаје и периоде у историји јед- ног народа, јер управо те личности и догађаји поседују компоненту универ- залног, идејног, вечног наиме, они не представљају само реликт прошлих вре- мена, већ, будући да су савечни, важе и као увек-савремени узори за человје- ка – биће које својим челом, тј својим умом, тежи оном вјечном – ова врста сећања, посматрано са становишта хришћанске философије, има највећи значај у погледу конституисања иденти- тета наиме, та сећања осим историјске поседују и есхатолошку димензију – ди- мензију вечности † уколико сада, пошто смо се подсети- ли значења наведених термина и њихо- вог значаја, посматрамо наше данашње сећање, молитвено сећање на светога саву, онда можемо лако закључити да нас оно конституише; као народ и као појединце оно конституише наш иден- титет, наше културно и национално биће српски народ има ту посебност, рекли бисмо и благослов, да је његов културни идентитет утемељен на лич- ности која је истовремено и просвети- тељ и светитељ та чињеница нас под- сећа да наше национално биће никада, будући да му је св сава „угаони камен“, не може поседовати компоненту ет- ничког шовинизма; јер карактеристика светости је љубав, а карактеристика шо- винизма је мржња дакле, ако бисмо ми као срби и у име српства гајили мржњу према другим народима, то би значило да изневеравамо властити идентитет, да одустајемо од св саве, али и од свих оних великана српскога рода који су на том камену зидали наше биће културни и национални идентитет срба је данас угрожен, јер у времену када, након многих бура, а неке још бес- не, наш народ и ми као појединци из- нова стичемо културни и национални идентитет, појављују се нова искушења са једне стране као народ смо угрожени, а у томе се наше народно биће не раз- ликује од бића других народа, од нале- та глобализма и културног плурализма да бисте кормило ваших душа чврсто држали у својим рукама, неопходно је да се образујете; и то према оним обрасцима, који су, попут св саве, вечни и примерени ту, пре свих, мислимо на богочовека христа, који нас са тајне вечере позива да се непрестано сећамо његове жртве и да се у то дело несебичне и безусловне љубави угледамо март/април 2013 l православни мисионар l 9 који се нажалост ослањају на вулгарни релативизам и одбацивање одговорно- сти за другог, кријући се иза термина „толеранција“ са друге стране, као реакција на из- азове глобализације, иступају извесни покрети, удружења, групе грађана, па и гласовити појединци, који тобоже бране наш национални идентитет, по- зивајући се на ексклузивност нашег народа, нескривено проповедајући шовинизам сада се најнепосредније обраћамо вама, младим људима – кор- мило ваших душа не би требало да пре- пустите ни првима ни другима да би- сте га чврсто држали у својим рукама, неопходно је да се образујете; и то пре- ма оним обрасцима, који су, попут св саве, вечни и примерени ту, пре свих, мислимо на богочовека христа, који нас са тајне вечере позива да се непрестано сећамо његове жртве и да се у то дело несебичне и безусловне љубави угледа- мо само тако можемо бити сигурни, да ћемо избећи замке дехуманизујућег глобализма и остати оно јесмо: грађа- ни света, баштиници европске културе, чувајући и са поносом се сећати и љу- бити оно најбоље и најузоритије у свом породичном, националном и духов- ном предању беседа изговорена на прослави светога саве у петој београдској гимназији, у бео- граду 25 јануара 2013 године она је у својој основи, али и у неким појединостима, инспи- рисана темама које је на предавањима из предмета философија на пбф-у обрађивао љубазни професор и, како смо ми студен- ти то осећали, прави учитељ и пријатељ г богољуб шијаковић стога је ова беседа у извесном смислу израз његовог труда и одраз наше захвалности аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији ј една од древних хришћанских по- движничких изрека гласи: „дај крв и примићеш духa“ подручје тумачења
Свеска: 330 | Бог отаца наших
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн
Одреднице:
1. 20582 / ...је њихов, дар је благодати коју смо прими- ли кроз страдање и ВАСКРСЕЊЕ христо- во другим речима, оци су били свесни да назив „отац“ има иконично значење они као литурзи, пастири, учи...
2. 120480 / ...51–53) целоме људском роду господ исус христос поручује: „ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (јн 11, 25) аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-кар...
1. 20582 / ...је њихов, дар је благодати коју смо прими- ли кроз страдање и ВАСКРСЕЊЕ христо- во другим речима, оци су били свесни да назив „отац“ има иконично значење они као литурзи, пастири, учи...
2. 120480 / ...51–53) целоме људском роду господ исус христос поручује: „ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (јн 11, 25) аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-кар...
24
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
...већ открива етос цркве, етос крста и васкрсења он ти не обећаваВАСКРСЕЊЕ 📌 он пре уништава
смрт за тебе даје ти силу да не умиреш
(в јн 11, 26)
празници цркве
православно
прослављање
страсне седмице
ук
...већ открива етос цркве, етос крста и васкрсења он ти не обећава
МЕТА инфо: Р:18730 К:145949 Д:81
| Свеска 331 |
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... (јн 1, 11) цр- ква га је примила, прихватила и он ју је спасио он је њен живот, њена нада и слава и то је очигледно јер она слави и поштује њега као цара славе не у њего- вом васкрсењу (што би могло бити по- грешно схваћено) већ на крсту распетог, презреног, мртвог то већ открива етос цркве, етос крста и васкрсења он ти не обећава васкрсење он пре уништава смрт за тебе даје ти силу да не умиреш (в јн 11, 26) празници цркве православно прослављање страсне седмице уколико можеш, прими поруку; схвати тајну да је све тријумф љубави превод са енглеског: андријана младеновић мај/јун 2013 5 и тако на крају долазимо до експлозије светлости, васкрсења живота нисмо ми ти који су однели победу нити смо пре- вазишли границе природе и опажања за- хваљујући нашем подвигу и врлини он је дошао и спасао нас он је тај који нас спасава он је уништио владавину смр- ти он устаје и собом подиже читав свет светлост невечерња шири се небом, зе- мљом и оним што је под земљом и сви су позвани на радосно славље, „они који су постили и они који нису“ речи „подигни ме и узвратићу им“ (пс 40, 11) значе: онима који су ме осу- дили на смрт, дајем заузврат живот и ва- скрсење супротстављање једног и свих експлозија живота све се изокренуло цунами живота који све и сваког односи у радост, радовање и спасење и све ти дарива слободно и ти постиђен делаш чиниш оно што можеш нудиш оно мало што имаш (имајући на уму да си ништа) а он ти нуди све, освећено и преображено уколико можеш, прими поруку; схва- ти тајну да је све тријумф љубави све је љубављу приведено у биће и руковођено и треба разумети, попут капетана, да овај распети човек заиста јесте син божји (в мт 27, 54) треба рећи „сети ме се“ попут разбојника (в лк 23, 42) изаћи, попут петра, и плакати бри- знути у плач тада ћеш разумети речи: „није ли требало да христос то претрпи и уђе у славу своју?“ (лк 24, 26) универ- у страсној седмици, тој великој трагичној драми, ми у духу опитујемо живо присуство самих догађаја страдање је брачна одаја и она је „украшена“ нашим слабостима, пљувањима, увредама, омаловажавањем распеће христово, икона, синај, 8 век 6 3/2013 празници цркве залност истине се не заснива на неком гледишту или тврдњи која прети човеку и захтева да јој се потчини она се пре нуди као бљесак муње, која претвара смрт у живот и попут небеског хлеба „ломљеног а нераздељеног“, који лечи и обожује човека радост живота је подједнако реална колико је била и јесте и агонија смрти која јој претходи опасност наставља да буде његов велики обзир према човеку и тежина одговорности коју човек носи због дароване му слободе и у страсној седмици даје му се истинска теофанија, богојављење у виду љубави и смирено- сти на тај начин, личност се просвећује, исцељује и просуђује она је чврсто ве- зана слободом коју јој је даровао суди јој се дуготрпљењем њега који јесте љубав и она задобија сузе покајања, које су станица на путу и отпочињање новог путовања жалост страсне седмице опитује се као претпразништво васкрса а радост ва- скрса чува достојанствено уздржање од жалости то прожимање жалости и ра- дости држи те будним и крепким управо као што је господ дошао на своје страда- ње попут женика који зрачи светлошћу усред ноћи, на исти начин страсна сед- мица долази сваке године као светлост утехе целом свету, усред таме и животне борбе и свака божанска литургија је- сте дневно возглављење целокупне тајне спасења и коначно, сваки (уз)дах спон- тано завршава у једноставној молитви: „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ и она силази у ад нашег постојања и испуњава све ствари светлошћу утехе и љубави све то је дар васкрслог господа, коме припада сва слава, част и поклоњење у векове векова амин архимандрит василије гондикакис, одломци из књиге химна отпуста (hymn of dismissal) у самом средишту православног жи- вота налази се црквено прославља- ње свете пасхе, односно васкрса: сећање на христово васкрсење из мр- твих богослужења тог празника обухва- тају дивну и дирљиву пасхалну омилију св јована златоустог о милосрђу божи- јем – које је описано у христовој причи о посленицима једанаестог часа – који при- ма покајане грешнике у сваком тренутку, без обзира на то како су „држали пост“ још један битан мотив ове службе је „оплењивање ада“ персонификовани ад – област и сила смрти – исмејан је, угор- чан, окован и срушен примивши мртво тело христово, ад „наиђе на бога“ у по- задини овог мотива, и описа тог мотива на пасхалној икони христовог силаска у ад, налази се прва посланица петро- ва (3, 18–19), као и једно апокрифно је- ванђеље из трећег или четвртог века, такозвано никодимово јеванђеље тема силаска у пакао (заправо у шеол, област преминулих, за чиме следи стропошта- вање пакла) била је широко распростра- њена у раној цркви у никодимовом јеванђељу сачуван је задивљујући, зани- мљив опис тог догађаја у форми дијало- га између сатане, „сина погибли“, и ада, који покушава да одбије христов напад на врата пакла [следећи одломци су преузети из књи- ге друга библија (the other bible, harper san francisco, 1984), стр 376f] „болна ми је утроба“, рече ад сатани „лазар који бејаше од мене отет није до- бар знак стога те преклињем, твојим и мојим даровима, не доводи га [христа] овде јер верујем да он долази овде како би васкрсао све покојне“ док су тако сатана и ад разговара- ли, огласи се громки глас: „подигните врата, кнезови, и уздигните се, вра- та вечна, и ући ће цар славе“ (пс 23, превод са енглеског: маријана петровић празници цркве мај/јун 2013 7 7, lxx) када ад чу ово, он рече сата- ни: „изађи, ако можеш, и одупри му се“, те сатана изађе затим ад рече својим демонима: „похитајте и направите до- бра и снажна врата од мједи и решет– ке од гвожђа јер ако он уђе, зло ће нас задесити“ [опет се зачу глас и анђели објавише присуство „господа снажног и силног“] и одмах по том врата од мједи беху разваљена у делове а решетке гвоз- дене смрскане, а свим везаним покојни- цима беху скинути окови и цар славе уђе као човек, а сва мрачна места ада беху осветљена ад још једном повика: „побеђени смо; зло нама! а ко си ти који имаш такву власт и силу? ко си ти који си без греха дошао овде, који си на око мали а чиниш велика дела, који си понизан и узвишен, роб и господар и имаш власт над живи- ма и мртвима? био си за крст прико- ван, и у гроб положен, а сада си слободан и сву си нашу силу уништио јеси ли ти христос, за којег нам је главни наш кнез пасхална победа тема силаска у пакао била је широко распрострањена у раној цркви у никодимовом јеванђељу сачуван је задивљујући, занимљив опис тог догађаја у форми дијалога између сатане и ада оплењивање ада, илустрација из илуминираног псалтира насталог у енглеској око 1240 године 8 3/2013 говорио да ће кроз крст и смрт читав свет наследити?“ утом цар славе ухвати главног кнеза сатану за главу, и предаде га анђелима говорећи: „окујте му гвозденим верига- ма руке и ноге и врат и уста“ затим им даде и ада говорећи: „узмите га и чврсто га држите све до мог другог доласка“ [а ад прекореваше сатану:] „зашто у ову таму доведе оваквог човека кроз којег си лишен свих оних који умреше од по- четка времена?“ док ад тако говораше са сатаном, цар славе пружи своју десну руку и узе нашега праоца адама за руку те га поди- же окрете се и према другима говорећи: „пођите са мном, сви ви који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле, васкрсавам вас све преко крсног дрвета“ утом их све одведе а праотац наш адам бејаше пун радости и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најдубљих дубина ада“ и проро- ци и свети такође рекоше: „благодари- мо ти, о христе, спаситељу света, јер си наш живот уздигао из уништења“ када то рекоше, спаситељ благосло- ви адама крсним знаком преко чела а исто учини и патријарсима и проро- цима и мученицима и праоцима, и узе их и избави их из ада и док је одлазио свети оци појаше песме хвале следећи га и говорећи: „благословен који долази у име господње алилуја! њему да је сла- ва свих светих!“ св јован златоусти нас кроз своју пасхалну беседу подсећа на овај побе- доносни догађај – како би прогласио христову победу кроз смрт и васкр- сење као и пасхална икона, златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као чо- век, како би нас из смрти васкрсао и како би нам даровао пуноту свог жи- вота и своје славе свима свугде: христос васкрсе! протојереј џон брек изворник: fr john breck, „a paschal triumph“, http://ocaorg/reflections/ fr-john-breck/a-paschal-triumph златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као човек, како би нас из смрти васкрсао празници цркве силазак у ад, икона, рад московског иконописца дионисија из 1502 г мај/јун 2013 9 године 1945 служена је јединствена васкршња литургија само неко- лико дана по ослобођењу, које је 29 априла 1945 г извршила америчка вој- ска, стотине православних хришћана, заточеника концентрационог логора у дахауу, окупило се да на пасхалном бого- служењу прослави васкрс и заблагодари логор дахау је основан 1933 године, у бившој фабрици барута први затворе- ници заточени у њему били су политич- ки противници адолфа хитлера, који је те исте године постао немачки канцелар током дванаест година постојања овог логора, у њему је било заточено преко 200000 логораша већина затвореника у дахауу били су хришћани, укључујући ту и протестантске, римокатоличке и пра- вославне к
... (јн 1, 11) цр- ква га је примила, прихватила и он ју је спасио он је њен живот, њена нада и слава и то је очигледно јер она слави и поштује њега као цара славе не у њего- вом васкрсењу (што би могло бити по- грешно схваћено) већ на крсту распетог, презреног, мртвог то већ открива етос цркве, етос крста и васкрсења он ти не обећава васкрсење он пре уништава смрт за тебе даје ти силу да не умиреш (в јн 11, 26) празници цркве православно прослављање страсне седмице уколико можеш, прими поруку; схвати тајну да је све тријумф љубави превод са енглеског: андријана младеновић мај/јун 2013 5 и тако на крају долазимо до експлозије светлости, васкрсења живота нисмо ми ти који су однели победу нити смо пре- вазишли границе природе и опажања за- хваљујући нашем подвигу и врлини он је дошао и спасао нас он је тај који нас спасава он је уништио владавину смр- ти он устаје и собом подиже читав свет светлост невечерња шири се небом, зе- мљом и оним што је под земљом и сви су позвани на радосно славље, „они који су постили и они који нису“ речи „подигни ме и узвратићу им“ (пс 40, 11) значе: онима који су ме осу- дили на смрт, дајем заузврат живот и ва- скрсење супротстављање једног и свих експлозија живота све се изокренуло цунами живота који све и сваког односи у радост, радовање и спасење и све ти дарива слободно и ти постиђен делаш чиниш оно што можеш нудиш оно мало што имаш (имајући на уму да си ништа) а он ти нуди све, освећено и преображено уколико можеш, прими поруку; схва- ти тајну да је све тријумф љубави све је љубављу приведено у биће и руковођено и треба разумети, попут капетана, да овај распети човек заиста јесте син божји (в мт 27, 54) треба рећи „сети ме се“ попут разбојника (в лк 23, 42) изаћи, попут петра, и плакати бри- знути у плач тада ћеш разумети речи: „није ли требало да христос то претрпи и уђе у славу своју?“ (лк 24, 26) универ- у страсној седмици, тој великој трагичној драми, ми у духу опитујемо живо присуство самих догађаја страдање је брачна одаја и она је „украшена“ нашим слабостима, пљувањима, увредама, омаловажавањем распеће христово, икона, синај, 8 век 6 3/2013 празници цркве залност истине се не заснива на неком гледишту или тврдњи која прети човеку и захтева да јој се потчини она се пре нуди као бљесак муње, која претвара смрт у живот и попут небеског хлеба „ломљеног а нераздељеног“, који лечи и обожује човека радост живота је подједнако реална колико је била и јесте и агонија смрти која јој претходи опасност наставља да буде његов велики обзир према човеку и тежина одговорности коју човек носи због дароване му слободе и у страсној седмици даје му се истинска теофанија, богојављење у виду љубави и смирено- сти на тај начин, личност се просвећује, исцељује и просуђује она је чврсто ве- зана слободом коју јој је даровао суди јој се дуготрпљењем њега који јесте љубав и она задобија сузе покајања, које су станица на путу и отпочињање новог путовања жалост страсне седмице опитује се као претпразништво васкрса а радост ва- скрса чува достојанствено уздржање од жалости то прожимање жалости и ра- дости држи те будним и крепким управо као што је господ дошао на своје страда- ње попут женика који зрачи светлошћу усред ноћи, на исти начин страсна сед- мица долази сваке године као светлост утехе целом свету, усред таме и животне борбе и свака божанска литургија је- сте дневно возглављење целокупне тајне спасења и коначно, сваки (уз)дах спон- тано завршава у једноставној молитви: „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ и она силази у ад нашег постојања и испуњава све ствари светлошћу утехе и љубави све то је дар васкрслог господа, коме припада сва слава, част и поклоњење у векове векова амин архимандрит василије гондикакис, одломци из књиге химна отпуста (hymn of dismissal) у самом средишту православног жи- вота налази се црквено прославља- ње свете пасхе, односно васкрса: сећање на христово васкрсење из мр- твих богослужења тог празника обухва- тају дивну и дирљиву пасхалну омилију св јована златоустог о милосрђу божи- јем – које је описано у христовој причи о посленицима једанаестог часа – који при- ма покајане грешнике у сваком тренутку, без обзира на то како су „држали пост“ још један битан мотив ове службе је „оплењивање ада“ персонификовани ад – област и сила смрти – исмејан је, угор- чан, окован и срушен примивши мртво тело христово, ад „наиђе на бога“ у по- задини овог мотива, и описа тог мотива на пасхалној икони христовог силаска у ад, налази се прва посланица петро- ва (3, 18–19), као и једно апокрифно је- ванђеље из трећег или четвртог века, такозвано никодимово јеванђеље тема силаска у пакао (заправо у шеол, област преминулих, за чиме следи стропошта- вање пакла) била је широко распростра- њена у раној цркви у никодимовом јеванђељу сачуван је задивљујући, зани- мљив опис тог догађаја у форми дијало- га између сатане, „сина погибли“, и ада, који покушава да одбије христов напад на врата пакла [следећи одломци су преузети из књи- ге друга библија (the other bible, harper san francisco, 1984), стр 376f] „болна ми је утроба“, рече ад сатани „лазар који бејаше од мене отет није до- бар знак стога те преклињем, твојим и мојим даровима, не доводи га [христа] овде јер верујем да он долази овде како би васкрсао све покојне“ док су тако сатана и ад разговара- ли, огласи се громки глас: „подигните врата, кнезови, и уздигните се, вра- та вечна, и ући ће цар славе“ (пс 23, превод са енглеског: маријана петровић празници цркве мај/јун 2013 7 7, lxx) када ад чу ово, он рече сата- ни: „изађи, ако можеш, и одупри му се“, те сатана изађе затим ад рече својим демонима: „похитајте и направите до- бра и снажна врата од мједи и решет– ке од гвожђа јер ако он уђе, зло ће нас задесити“ [опет се зачу глас и анђели објавише присуство „господа снажног и силног“] и одмах по том врата од мједи беху разваљена у делове а решетке гвоз- дене смрскане, а свим везаним покојни- цима беху скинути окови и цар славе уђе као човек, а сва мрачна места ада беху осветљена ад још једном повика: „побеђени смо; зло нама! а ко си ти који имаш такву власт и силу? ко си ти који си без греха дошао овде, који си на око мали а чиниш велика дела, који си понизан и узвишен, роб и господар и имаш власт над живи- ма и мртвима? био си за крст прико- ван, и у гроб положен, а сада си слободан и сву си нашу силу уништио јеси ли ти христос, за којег нам је главни наш кнез пасхална победа тема силаска у пакао била је широко распрострањена у раној цркви у никодимовом јеванђељу сачуван је задивљујући, занимљив опис тог догађаја у форми дијалога између сатане и ада оплењивање ада, илустрација из илуминираног псалтира насталог у енглеској око 1240 године 8 3/2013 говорио да ће кроз крст и смрт читав свет наследити?“ утом цар славе ухвати главног кнеза сатану за главу, и предаде га анђелима говорећи: „окујте му гвозденим верига- ма руке и ноге и врат и уста“ затим им даде и ада говорећи: „узмите га и чврсто га држите све до мог другог доласка“ [а ад прекореваше сатану:] „зашто у ову таму доведе оваквог човека кроз којег си лишен свих оних који умреше од по- четка времена?“ док ад тако говораше са сатаном, цар славе пружи своју десну руку и узе нашега праоца адама за руку те га поди- же окрете се и према другима говорећи: „пођите са мном, сви ви који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле, васкрсавам вас све преко крсног дрвета“ утом их све одведе а праотац наш адам бејаше пун радости и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најдубљих дубина ада“ и проро- ци и свети такође рекоше: „благодари- мо ти, о христе, спаситељу света, јер си наш живот уздигао из уништења“ када то рекоше, спаситељ благосло- ви адама крсним знаком преко чела а исто учини и патријарсима и проро- цима и мученицима и праоцима, и узе их и избави их из ада и док је одлазио свети оци појаше песме хвале следећи га и говорећи: „благословен који долази у име господње алилуја! њему да је сла- ва свих светих!“ св јован златоусти нас кроз своју пасхалну беседу подсећа на овај побе- доносни догађај – како би прогласио христову победу кроз смрт и васкр- сење као и пасхална икона, златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као чо- век, како би нас из смрти васкрсао и како би нам даровао пуноту свог жи- вота и своје славе свима свугде: христос васкрсе! протојереј џон брек изворник: fr john breck, „a paschal triumph“, http://ocaorg/reflections/ fr-john-breck/a-paschal-triumph златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као човек, како би нас из смрти васкрсао празници цркве силазак у ад, икона, рад московског иконописца дионисија из 1502 г мај/јун 2013 9 године 1945 служена је јединствена васкршња литургија само неко- лико дана по ослобођењу, које је 29 априла 1945 г извршила америчка вој- ска, стотине православних хришћана, заточеника концентрационог логора у дахауу, окупило се да на пасхалном бого- служењу прослави васкрс и заблагодари логор дахау је основан 1933 године, у бившој фабрици барута први затворе- ници заточени у њему били су политич- ки противници адолфа хитлера, који је те исте године постао немачки канцелар током дванаест година постојања овог логора, у њему је било заточено преко 200000 логораша већина затвореника у дахауу били су хришћани, укључујући ту и протестантске, римокатоличке и пра- вославне к
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
Одреднице:
1. 17094 / ...прославља- ње свете пасхе, односно васкрса: сећање на христово ВАСКРСЕЊЕ из мр- твих богослужења тог празника обухва- тају дивну и дирљиву пасхалну омилију св јована златоустог о ми...
2. 23657 / ...таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим ВАСКРСЕЊЕ? м, развејавши ту таму заувек управо нам у светлости ових догађаја бива откључана тајна све- та и човека свети...
3. 111423 / ...поверава чо- векољубивом богу ту и доживљава духовно пролеће ВАСКРСЕЊЕ се јавља као основ свеукупне радости творе- вине као заједнице подвиг не остаје бесплодан, већ доноси плод о...
4. 142068 / ...певам, изнова дaxом да чујем звуке само у песми могу да cнeвaм, ВАСКРСЕЊЕ? м христове науке христос воскресе, славимо људи дарује нама, животом буди певајмо сложно, певајмо јасно, славимо ...
1. 17094 / ...прославља- ње свете пасхе, односно васкрса: сећање на христово ВАСКРСЕЊЕ из мр- твих богослужења тог празника обухва- тају дивну и дирљиву пасхалну омилију св јована златоустог о ми...
2. 23657 / ...таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим ВАСКРСЕЊЕ? м, развејавши ту таму заувек управо нам у светлости ових догађаја бива откључана тајна све- та и човека свети...
3. 111423 / ...поверава чо- векољубивом богу ту и доживљава духовно пролеће ВАСКРСЕЊЕ се јавља као основ свеукупне радости творе- вине као заједнице подвиг не остаје бесплодан, већ доноси плод о...
4. 142068 / ...певам, изнова дaxом да чујем звуке само у песми могу да cнeвaм, ВАСКРСЕЊЕ? м христове науке христос воскресе, славимо људи дарује нама, животом буди певајмо сложно, певајмо јасно, славимо ...
25
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...теме богословље – три питања о богу (ii) 13 савремени изазовиВАСКРСЕЊЕ 📌 у очима савременог човека 17
тема броја
стефан немања: кратак историјски приказ 21
духовно-историјско сећање на оца нације 25
...теме богословље – три питања о богу (ii) 13 савремени изазови
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... јул / август 2013 реч уредника авраамовски благослов лозе стефана немање 3 светачник по чему је хришћанство новост за свет? 4 свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти: беседа на 121 псалам 6 старечник из поука оптинских стараца 11 догматске теме богословље – три питања о богу (ii) 13 савремени изазови васкрсење у очима савременог човека 17 тема броја стефан немања: кратак историјски приказ 21 духовно-историјско сећање на оца нације 25 немањићи као великани духовне борбе 30 светородна лоза немањића 34 похвале светородној лози немањића 38 многодетне хришћанске породице савићи из сурчина 42 повратак у очев дом од буде до христа 49 мисија на балију 50 црква и друштво проблем религијског фундаментализма 52 књижевност велики гетсби 55 хришћански живот молитва као најјаче оружје 57 о праштању и служењу у скромности 58 е–мисија сајт пријатељ божији 60 поезија поезија читалаца мисионара 63 поезија ученика веронауке 64 стране misionar pravoslavni јул/август 2013 мисионарско гласило српске православне цркве за младе тема броја: светородна лоза немањића цена 90 динара 2 4/2013 уређивачки одбор: председ
... јул / август 2013 реч уредника авраамовски благослов лозе стефана немање 3 светачник по чему је хришћанство новост за свет? 4 свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти: беседа на 121 псалам 6 старечник из поука оптинских стараца 11 догматске теме богословље – три питања о богу (ii) 13 савремени изазови васкрсење у очима савременог човека 17 тема броја стефан немања: кратак историјски приказ 21 духовно-историјско сећање на оца нације 25 немањићи као великани духовне борбе 30 светородна лоза немањића 34 похвале светородној лози немањића 38 многодетне хришћанске породице савићи из сурчина 42 повратак у очев дом од буде до христа 49 мисија на балију 50 црква и друштво проблем религијског фундаментализма 52 књижевност велики гетсби 55 хришћански живот молитва као најјаче оружје 57 о праштању и служењу у скромности 58 е–мисија сајт пријатељ божији 60 поезија поезија читалаца мисионара 63 поезија ученика веронауке 64 стране misionar pravoslavni јул/август 2013 мисионарско гласило српске православне цркве за младе тема броја: светородна лоза немањића цена 90 динара 2 4/2013 уређивачки одбор: председ
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
1. 2196 / ...али се то није десило он је јасан: „изузев вере у ВАСКРСЕЊЕ тела, све се мо- гло наћи и код незнабожаца“ детаљном историјско-критичком анализом износи примере тога, полеми ...
2. 17001 / ...чињеница да се истом темом бави и његова докторска дисертација ВАСКРСЕЊЕ христово као основна догма апостолске цркве тропар светитељу сведочи да је он и препознат као онај коме се ...
3. 20568 / ...у облаке, по узору на мојсија догматске теме јул/август 2013 17 ВАСКРСЕЊЕ христово као основ и по- четак новога живота, како га ми хришћани доживљавамо и трудимо се да сведочимо свој...
4. 64260 / ...је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово ВАСКРСЕЊЕ и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота на...
1. 2196 / ...али се то није десило он је јасан: „изузев вере у ВАСКРСЕЊЕ тела, све се мо- гло наћи и код незнабожаца“ детаљном историјско-критичком анализом износи примере тога, полеми ...
2. 17001 / ...чињеница да се истом темом бави и његова докторска дисертација ВАСКРСЕЊЕ христово као основна догма апостолске цркве тропар светитељу сведочи да је он и препознат као онај коме се ...
3. 20568 / ...у облаке, по узору на мојсија догматске теме јул/август 2013 17 ВАСКРСЕЊЕ христово као основ и по- четак новога живота, како га ми хришћани доживљавамо и трудимо се да сведочимо свој...
4. 64260 / ...је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово ВАСКРСЕЊЕ и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота на...
26
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...освећење али превасходно представља смрт христову и тридневноВАСКРСЕЊЕ
📌
свети симеон солунски, о крштењу
за испуњење задатка обнове литур-
гијског живота нашег народа по-
себан труд мора бити усмерен ка
п
...освећење али превасходно представља смрт христову и тридневно
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 srpska pravoslavna crkva, kralja petra 5, beograd годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европе свето крштење је и поновно рођење, и обновљење, и очишћење, и просветљење, и синоположење, и дар, и освећење али превасходно представља смрт христову и тридневно васкрсење свети симеон солунски, о крштењу за испуњење задатка обнове литур- гијског живота нашег народа по- себан труд мора бити усмерен ка продубљивању односа према светој тај- ни крштења, која као чин приступања цркви заузима прво место крштење, као својеврсни камен темељац, и сâмо захтева темељан приступ, како од стране свештенослужитељâ, тако од стране но- вокрштаваних стога је потребнa свест о „ширини и дужини и дубини и висини“ (еф 3, 18) дара који се њиме добија и од- говорности пред богом која из тога следи један српски прота је, својевремено, после чина крштења, сликовито поу- чавао новокрштене говорећи да нема већих врата од врата црквених, иако нам она споља могу изгледати скромно од необичне је важности преносити но- вокрштенима овакав доживљај уласка у простор небоземне реалности данас највећи број оних који ступају у цркву (и њихових воспријемника – кумова) нема ту свест да су ушли на највећа „вра- та“ у свом животу и колики су дар тиме добили (уп јн 4, 10) и где тај улазак даље треба да води (уп јн 4, 14) ово је сва- како последица чињенице да се свето крштење посматра углавном као аутоно- ман чин, одвојен од пуноће литургијског живота цркве, иако би, у принципу, ствар требало да је јасна и веома логична свима: ако је крштење ново рођење, онда новембар/децембар 2013 3 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата је потребна и храна (= свето причешће) за духовно „новорођенче“ за повезивање свете тајне крштења са остатком светотајинског живота цркве иницијатива мора поћи од свештенос- лужитеља није само реч о томе да је потребно радити на елементарној кати- хизацији тј постепеном увођење у tајну путем претходног сазнавања основних постулата наше вере потребно је и неш- то друго, а то је јасан став о неизоставној потреби даљег усавршавања и одговор- ности према добијеном хришћанском звању бити крштен у православној црк- ви је велика част и привилегија, и људи тога морају бити свесни да би осетили да их то обавезује постоје и други проблеми, попут че- сте произвољности у начину саврша- вања чина крштења ту некада постоје препреке које не зависе од свештеника примера ради, када је реч о погружењу, постоје две најчешће препреке: прва је чудно настојање родитеља да у већи- ни случајева изричито захтевају да се дете крсти обливањем, а друга је недо- статак крстионица при храмовима за адекватно крштавање одраслих но и ове баријере ће временом бити прева- зиђене: прва када за родитељство ста- са прва генерација ученика веронауке која ће знати о светотајинском животу више од њихових родитеља, а друга када сви храмови добију адекватне крстио- нице са друге стране, постоје ствари које зависе искључиво од свештенослу- житеља и ту нема никаквих препрека, те је потребна само добра воља наиме, честа пракса да се не читају све запрет- не молитве или да се не освећују вода и уље, већ да се користе унапред освешта- не материје ра
... 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 srpska pravoslavna crkva, kralja petra 5, beograd годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европе свето крштење је и поновно рођење, и обновљење, и очишћење, и просветљење, и синоположење, и дар, и освећење али превасходно представља смрт христову и тридневно васкрсење свети симеон солунски, о крштењу за испуњење задатка обнове литур- гијског живота нашег народа по- себан труд мора бити усмерен ка продубљивању односа према светој тај- ни крштења, која као чин приступања цркви заузима прво место крштење, као својеврсни камен темељац, и сâмо захтева темељан приступ, како од стране свештенослужитељâ, тако од стране но- вокрштаваних стога је потребнa свест о „ширини и дужини и дубини и висини“ (еф 3, 18) дара који се њиме добија и од- говорности пред богом која из тога следи један српски прота је, својевремено, после чина крштења, сликовито поу- чавао новокрштене говорећи да нема већих врата од врата црквених, иако нам она споља могу изгледати скромно од необичне је важности преносити но- вокрштенима овакав доживљај уласка у простор небоземне реалности данас највећи број оних који ступају у цркву (и њихових воспријемника – кумова) нема ту свест да су ушли на највећа „вра- та“ у свом животу и колики су дар тиме добили (уп јн 4, 10) и где тај улазак даље треба да води (уп јн 4, 14) ово је сва- како последица чињенице да се свето крштење посматра углавном као аутоно- ман чин, одвојен од пуноће литургијског живота цркве, иако би, у принципу, ствар требало да је јасна и веома логична свима: ако је крштење ново рођење, онда новембар/децембар 2013 3 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата је потребна и храна (= свето причешће) за духовно „новорођенче“ за повезивање свете тајне крштења са остатком светотајинског живота цркве иницијатива мора поћи од свештенос- лужитеља није само реч о томе да је потребно радити на елементарној кати- хизацији тј постепеном увођење у tајну путем претходног сазнавања основних постулата наше вере потребно је и неш- то друго, а то је јасан став о неизоставној потреби даљег усавршавања и одговор- ности према добијеном хришћанском звању бити крштен у православној црк- ви је велика част и привилегија, и људи тога морају бити свесни да би осетили да их то обавезује постоје и други проблеми, попут че- сте произвољности у начину саврша- вања чина крштења ту некада постоје препреке које не зависе од свештеника примера ради, када је реч о погружењу, постоје две најчешће препреке: прва је чудно настојање родитеља да у већи- ни случајева изричито захтевају да се дете крсти обливањем, а друга је недо- статак крстионица при храмовима за адекватно крштавање одраслих но и ове баријере ће временом бити прева- зиђене: прва када за родитељство ста- са прва генерација ученика веронауке која ће знати о светотајинском животу више од њихових родитеља, а друга када сви храмови добију адекватне крстио- нице са друге стране, постоје ствари које зависе искључиво од свештенослу- житеља и ту нема никаквих препрека, те је потребна само добра воља наиме, честа пракса да се не читају све запрет- не молитве или да се не освећују вода и уље, већ да се користе унапред освешта- не материје ра
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
1. 6295 / ...све, па тако и света тајна крштења, у вези са христовом смрћу и ВАСКРСЕЊЕ? м, јер „од смрти христове и од погребења и тридневног васкрсења задобили смо и бесмртност, и непропадљивост, и ...
2. 13133 / ...надчовека и свечовека“, затим „пре и после битке на косову“, „ ВАСКРСЕЊЕ по- нижених против гордих“, „демократија и јунаштво у теорији и пракси“, „велика борба за велику идеју – т...
3. 60954 / ...и хијена ипак, по- следњи акт велике трагедије није смрт већ ВАСКРСЕЊЕ ја не верујем да ће србија заувек умрети али, ако се и то догоди, па иако на кратко време, ја бих написао на светом ...
4. 68186 / ...страдањем христовим и његовим преславним и обожујућим ВАСКРСЕЊЕ? м са овим и све утваре и привиђења господ је то учинио не да би себе прославио јер не тражи људску славу (јн 5, 41), већ д...
1. 6295 / ...све, па тако и света тајна крштења, у вези са христовом смрћу и ВАСКРСЕЊЕ? м, јер „од смрти христове и од погребења и тридневног васкрсења задобили смо и бесмртност, и непропадљивост, и ...
2. 13133 / ...надчовека и свечовека“, затим „пре и после битке на косову“, „ ВАСКРСЕЊЕ по- нижених против гордих“, „демократија и јунаштво у теорији и пракси“, „велика борба за велику идеју – т...
3. 60954 / ...и хијена ипак, по- следњи акт велике трагедије није смрт већ ВАСКРСЕЊЕ ја не верујем да ће србија заувек умрети али, ако се и то догоди, па иако на кратко време, ја бих написао на светом ...
4. 68186 / ...страдањем христовим и његовим преславним и обожујућим ВАСКРСЕЊЕ? м са овим и све утваре и привиђења господ је то учинио не да би себе прославио јер не тражи људску славу (јн 5, 41), већ д...
27
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
...месију и кроз свете тајне цркве уронили у његову смрт иВАСКРСЕЊЕ 📌 и
изнова урањамо док се христос не уоб-
личи у срцима нашим (в гал 4, 19) тако
нешто чине свети апостоли, свети
мученици к
...месију и кроз свете тајне цркве уронили у његову смрт и
МЕТА инфо: Р:19324 К:152192 Д:84
| Свеска 336 |
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... верујемо по сведочанству оних који нам веру благовесте), нити пуки и од других ре- лигија унеколико различит систем уве- рења или догми (јер хришћанство није религија, већ вера) права вера је наш лични сусрет и предавање богу: чиње- ница да смо у исусу из назарета препо- знали месију и кроз свете тајне цркве уронили у његову смрт и васкрсење и изнова урањамо док се христос не уоб- личи у срцима нашим (в гал 4, 19) тако нешто чине свети апостоли, свети мученици који својим страдањем под- ражавају христово страдање на крсту показујући силу љубави његове; лични сусрет са христом окушају и сви свети кроз историју људског рода као и многи данас међу нама и „незнатни“ људи око нас они сви, предвођени пресветом богородицом, чине једно сабрање, јед- ну заједницу која је утемељена на пози- ву упућеном од бога на који су се целим својим бићем одазвали и одазивају та заједница их не само сједињује са богом већ и једне са другима везујући их савр- шеном свезом – љубављу (в кол 3,16) она се пројављује на видљив и конкре- тан начин, као заједница у литургији где сви ми бивамо учесници, заједни- чари (причасници) истинског хлеба живота који је христос господ на тај начин смо сви прожети тим животом којим се причешћујемо, који делимо, али се он сам не раздељује већ све со- бом и у себи сабира то јединство живо- та није ништа друго до црква христова коју ми благодаћу духа светога кон- ституишемо показујући тако једин- ство вере, наде и љубави која врхуни у личности сина божијега, господа на- шег исуса христа наша вера, отуда, јесте живо искуство које нам је духом светим предано и којим треба да жи- вимо оно мора бити наша лична вера: без тога, речи о христу бивају празне треба да постанемо ни мање ни више него сведоци христови, а он стуб наше вере и основ (тврђава) нашега спасења када говоримо о својој вери, ми гово- римо о вери која је вера и светих проро- ка и апостола, мученика и исповедника, светитеља и подвижника, и наша лич- но и њихова говоримо о вери цркве – „ово je вера апостола ово je вера отаца ово je вера православних ова вера васељену утврди“ (из синодика православља) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду наша вера, отуда, јесте живо искуство које нам је духом светим предано и којим треба да живимо оно мора бити наша лична вера: без тога, речи о христу бивају празне тема броја март/април 2014 25 шта црква јесте, и шта црква није црква не постоји и не може да се дефинише независно од самог садржаја њеног живота ј ош од писања новозаветних све- дочанстава, па све до недавно, у православном учењу није постоја- ла дефиниција цркве готово по пра- вилу, црква је сагледавана, описивана, хваљена и критикована, али су аутори избегавали да је дефинишу дефиниса- ти некога или нешто подразумева да се предмет дефинисања у потпуности, или барем у највећој мери, опише и ограни- чи ово не значи да се није писало о ономе шта црква јесте и шта подразу- мева живот у цркви о цркви се може писати у категоријама онога што она је- сте, али и онога што она није током двадесетог века, велики ру- ски свештеник и богослов александар шмеман написао је много радова једна од честих идеја водиља и заједничких обележја његовог стваралаштва била је да многи моменти сваког верника у животу цркве бивају одређени схва- тањем и доживљајем цркве и њеног учења дакле, наше црквено искуство плод је сагледавања онога што верујемо да црква јесте другачије речено, наша ортопраксија је плод наше ортодоксије коју смо спознали и научили у цркви у једном свом чланку, свештеник александар шмеман наводи да „код отаца, на саборима и у литургији – ми не налазимо никакву формалну дефи- ницију цркве то, наравно, није због тога што код отаца није било никакве еклисиолошке заинтересованости и свести, већ зато што црква (у право- славном приступу цркви) не постоји и не може да се дефинише независно од самог садржаја њеног живота“ црква не проповеда некакав мо- рал у друштву, који је много чистији и бољи од оног који је општеприхваћен црква не проповеда о томе да су члано- ви цркве – верници, некакви посебни људи у друштву, који су бољи од дру- гих црква је по православном учењу тело христово, и црква свету нуди бла- гу вест, подсећа да је царство небеско близу, и да је нама могуће да будемо учесници тог царства већ у овоме жи- воту, већ сада црква има и своју борбу, али се та борба не своди на данашње оприсутње- но сагледавање борбе – уништавање противника напротив, црква се бори против исконског зла у човеку, које по- стоји у палом свету и апостол павле записао је: „јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју“ (еф немања андријашевић 26 2/2014 6, 12) црква се бори против нечега што је подвижник у српској земљи свети јустин поповић дефинисао као трогла- ва аждаја – аждаја са главом греха, смр- ти и ђавола циљ духовне борбе није уништење већ преображење када је реч о томе шта црква није, и шта подразумева нетачну и погрешну црквеност са православне тачке гле- дишта, онда је неопходно указати на извесне аномалије које су најчешће за- ступљене у српском друштву и ствара- лаштву примера ради, честа је грешка учење да је црква чувар националног (бића), јер је она неупоредиво шира, али то не значи да она одбацује нације, или их поништава тако црква није сред- ство за јачање српства, нити је једно од обележја које треба безусловно да слу- же српству, но то нам не смета да гово- римо о српској православној цркви и да се називамо православним србима онај који себе проглашава верником, дошао је из одређеног народа, из од- ређеног етоса, али то не треба да буде тачка спутавања по било којој основи поред тога што би требало да сведочи- мо из кога народа долазимо, још већма треба да будемо људи према свима, и у свакој прилици у нашој земљи током друге поло- вине двадесетог века владао је кому- низам, идеологија која је покушала да скрајне цркву, при томе је намерно представљајући цркву оним што ни- када није била исто тако се оно што је српско сматрало мање вредним, и омаловажавало се, те је постојала нека патолошка и злонамерна потреба да се онај који има здраво национално од- ређење извињава само због тога што је србин тако се оно што је носило при- дев српски сматрало нижеразредним, погрешним, ретроградним због чега је ова констатација важна? па управо због тога што је одбацивање и изла- жење српског народа из љуштуре ко- мунизма било у времену када се српски народ поново почео интересовати за оним што црква јесте, трагајући и за одговором шта то значи „црквено“ у таквом трагању и катарзи, почело се поистовећивати оно што је национално и верско ипак, иако то може да иде па- ралелно, не значи да је неодвојиво у последње време сведоци смо још једног момента веома често може се чути питање које се готово свакоднев- но поставља у свим мас-медијима: шта црква каже о томе и томе? где је црква ту и ту? зашто црква не деман- тује то и то? одговор би могао да гласи: црква није новинска агенција црква није дужна да се свакодневно правда друштву у коме се налази црква не ду- гује одговор свакоме ко има колумну у неким новинама, нити ономе који је направио свој сајт, па сада умишља да у православној цркви ништа не може заменити причешћивање, нити се цркви доприноси ако се прихвати да неко „ето, не иде у цркву, али се веома добро разуме у црквене ствари“, или чак, „познаје прилике“ протопрезвитер александар шмеман (1921–1983) тема броја март/април 2014 27 је „задатак цркве“ да то „испрати“, и са „дужном одговорношћу“ одговори корен овога што се често може чути и прочитати огледа се у једном вео- ма озбиљном проблему – постављачи питања, и они које веома интересује истински одговор цркве, у највећем броју и у највећој мери не знају шта је црква дакле, у питању је један по- грешан приступ, са проблематичном основом која искључује запажања и домете православног учења још је горе када се мишљење тражи од измишље- них експерата, или лажних тумача ре- лигије, који су промашили своје жи- вотне датости, док су неки промашили и читаве (бесплодне) животе, које су водили до момента када су се сетили да „имају право“ да траже одговоре због чега би црква била „дужна“ да им одговори? откуд то да баш свако има право да поставља питања и критикује, док са друге стране најчешће иста та „заинтересована“ особа као верник ни најмање не учествује у животу цркве? заборавља се неупитни моменат, а то је да се учешће у богослужбеном животу православне цркве, што је основна ка- рактеристика и обележје православног верника, не може заменити за одређе- но „интересовање“, најчешће преко интернета поред тога, потребно је да се подсетимо и да је орган цркве и ње- ног оглашавања амвон – место на коме православни свештеник обасипа ходочаснике латицама руже: прослава васкрса у јерусалиму 2009 године 28 2/2014 владика или свештенослужитељ про- поведа и износи православно учење, место са кога се уче и упућују верни у православној цркви ништа не може заменити причешћивање, нити се цркви доприноси ако се прихвати да неко „ето, не иде у цркву, али се веома добро разуме у црквене ства- ри“, или чак, „познаје прилике“ ако неко не прима у себе господа, нити одлази у храм на богослужење, не може ништа да познаје, јер не по- знаје онога који је глава цркве па како ће онда доћи до мере било как- вог другог познања? са којим пра- вом се онда пише и говори о цркви? заборавља се она чудесна новозавет- на прича о одласку апостолâ у емаус (лк 24, 13–35) прича описује одла- зак апостола у емаус, док им се успут придружује христос иако христос разговара са апостолима, поуча- ва их, тумачи им речи записане у старом завету о доласку спаситеља, апостоли познају свога учитеља и спаситеља христа тек оног момен- та када „преломи хлеб“, и тек тада се апостолима „отварају очи“ зато је за сваки говор о цркви, ономе што црква јесте или није, као и о ономе што црква учи и проповеда, неоп- ходно да учествујемо у „ломљењу хлеба“ да би нам господ „отворио очи“, и да бисмо могли да примимо у себе истинско учење о цркви тако ћемо и доприносити највише својој цркви и народу у коме смо рођени било какво другачије сведочење и учење, колико год морално и инте- лектуално било, биће далеко од духа оног који надахњује цркву, од духа светога зато је сваки говор и сва- ка мисао о цркви, без неопходне и безусловне црквености погрешна и штетна и за оног који ово пропове- да, и за онога који се таквим лажним учењем надахњује на тему овог броја православ- ног мисионара разговарамо са једним од мисионарски најак- тивнијих београдских свештеника, о вајом јовићем, који је старешина храма св александра невског zоче вајо, храм у коме сте старешина има вишедеценијску мисионарску традицију можете ли нам укратко рећи шта је то што је специфично за вашу парохијску цркву и њене активности данас? – добро је што сваки београдски храм има неку своју специфичност: у вазнесењској цркви се сваки дан служи света литургија, у светој петки на калемегдану се свакоднев- но читају молитве за верне, у неким храмовима се често служе акатисти и томе слично тако је наша парохијска заједница у невском препознатљива по мисионарској делатности која се одвија кроз православну мисионар- ску школу која постоји још од 1985 г по благослову блаженопочившег патријарха германа, а чији је оснивач блаженопочивши протојереј-ставро- фор љубодраг петровић кроз ову школу веронауке до да- нас је поучено више од 20 000 људи који су прошли кроз разне облике веронауке активности су следеће: а) катихуменска настава (један циклус месечно у низу од 10 часова верона- уке), б) православна трибина (пре- давања суботом, до сада је одржано преко 1000 трибина), в) милосрдне секције (група људи која обилази болнице, старачке домове, затво- ре, напуштену децу и др), г) школа калиграфије, д) школа певничког појања и ђ) школа хорског појања разговор водио ненад јовановић тема броја март/април 2014 29 страдалништвом се црква проверава у љубави према христу тако је и наша помесна православна српска црква прошла кроз ропство под турцима, претрпела многобројна ратна страдања и прошла кроз тешки период комунистичке диктатуре zсрпски народ генерално није много црквен, већ је више традиционално окренут вери шта мислите, због чега је то тако и шта би по вашем мишљењу требало учинити на мисионарском плану да би наш народ дубље спознао христа и стекао православни дух? – тачно је да је наш православни српски народ већма на традициона- лан и обичајан начин окренут вери познато је и то да смо ми срби добри чувари традиције и старих предања, а мање црквено и мисионарски распо- ложени не сматрам да је чување тра- диције и предања нешто лоше, јер се и у раној цркви све преносило усме- ним путем предања, а затим је наста- ла писана реч проблем је у томе што су се нека предања временом извито- перила, па су на граници вере и сује- верја заправо је право чудо како је од предања и традиције у нашем народу ишта преживело с обзиром на нашу тешку историју нецрквеност нашег народа није од јуче она има своје дубоке корене у скоро пет векова дугом ропству под турцима свако окупљање око храмо- ва и манастира тада је тумачено као претња на устанак опасно је било сва- ко јавно окупљање младеж се склања- ла, а богомоље су биле под сталним над- зором турака о томе сведоче и наша села која су повучена од главних дру- мова, а у залеђини је увек шума и куће су грађене са двоје врата, једна за улаз, а друга за бег због таквих историјских услова народ се повукао у кућну по- божност, чувајући традицију и предање светосавског и видовданског завета ту кућну побожност карактеришу оби- чаји, крсна слава, здравице, народне песме, кућне иконе, култ мртвих разговор са протојерејем-ставрофором вајом јовићем, старешином цркве св александра невског свештенство цркве и његово сведочење истине 30 2/2014 после стицања независности србије, народ се тешко опоравио, па онда долазе балкански ратови, први светски рат, други светски рат и црвена „куга“ јосипа броза треба констатовати и подвући црвеном оловком да је одласком са сцене тота- литарне, ђавоимане идеологије кому- низма дошло до потпуног преокрета у животу цркве, свакако на боље обнављају се храмови и манастири, граде нови, цркве су испуњене вер- нима, црква се кадровски обнавља високообразованим свештенством, ве- ронаука је уведена у грађанске шко- ле види се да се ране лече и да се црквеност нашег народа, хвала богу обнавља кроз марљивији рад парохијских свештеника и вероучитеља у грађан- ским школама може да се изврши по- тпуна обнова црквености и верског утврђивања у истинској традицији и предању цркве мислим да је сада ве- ома повољна „клима“ у свим српским земљама за мисију цркве и да ће нам се ретко кад у нашој историји пружи- ти овако дивна шанса за мисионарски рад који ничим није ометан, а за шта влада добро расположење у држави, друштву и самом народу нажалост, са друге стране мис- лим да нисмо најозбиљније на нивоу целе цркве схватили важ- ност мисионарства, да тој теми протојереј-ставрофор вајо јовић (фото: а станковић / вечерње новости) тема броја март/април 2014 31 нисмо довољно посвећени, те да је ово питање препуштено више ко- лотечини црквеног живота и енту- зијазму појединаца zшта је по вама право мерило и какав однос црква треба да има према текућим дешавањима у друштву и политици? да ли је она као стуб и тврђава истине обавезна да даје свој глас и у погледу друштвене реалности? – црква управо због тога што је- сте стуб и тврђава истине, као так- ва има право да износи ставове и мишљења о темама не само духовне природе, већ свега што се тиче света као божије творевине и живота људи у њему верници су истовремено при- падници цркве, а и грађани друштва и државе у којој живе они су и учес- ници свеукупног живота од цркве до школе, посла, пијаце, гласања рећи да црква тј крштени божји народ не треба да се бави полити- ком, то значи одузети право верни- цима да размишљају и промишљају о своме животу, што би представљало потпуну бесмислицу ми можемо да се не бавимо питањем власти, али ће се она сасвим сигурно бавити нама, одређујући нам степен верских, људ- ских, националних, културних права и слободе, све до питања насушног хлеба питамо се, зар да се тако важна карика људског друштвеног живо- та препусти другима, да нам други „кроје капу“? свакако не треба црква институционално да се бави полити- ком и да свештена лица буду полити- чари, али верни народ мора да уче- ствује и да се бави овим питањем и да верници ако је могуће имају кључне позиције у друштву и политици, како би као одговорни људи, на тај начин у друштво унели више правде, љубави, истине и слободе за све грађане ове земље рекао бих да се верујући људи у последње време све више ангажују у друштвеном и политичком животу и мислим да је то добро zнаша црква и њен народ су доста страдали кроз историју и данас страдају и некако нам се чини да је то посебно обележје српске православне цркве реците нам нешто о мученичком сведочењу истине од стране свештенства наше цркве у последњем веку – наша црква заиста јесте страдал- на, то и није изненађење, јер је и сам господ исус христос претрпео крст, па и нама поручио: „ако су мене го- нили и вас ће гонити“ живот цркве је непрестана марти- риа познато је да су ране цркве грађе- не на гробовима мученика, и данас у антиминс стављамо честице светитеља и мученика да нас подсећају на то да је црква страдална као што се злато у огњу претапа и постаје све чистије и квалитетније тако се и црква кроз жрт- ву и мучеништво стално усавршава тим страдалништвом се црква проверава у љубави према христу тако је и наша помесна православна српска црква прошла кроз ропство под турцима, претрпела многобројна ратна страдања и прошла кроз тешки период комунистичке диктатуре и данас на очиглед целога света догађа се страдање свештенства и верног на- рода на косову и метохији, па све до политичког гоњења и неправедног утамничења архиепископа охрид- живот цркве је непрестана мартириа 32 2/2014 ског јована сам спаситељ је казао: „у свијету ћете имати жалост; али не бојте се ја сам побиједио свијет“ (јн 16, 33) zкоје је по вама највеће искушење са којим се наше свештенство данас суочава? – највеће искушење смо ми сами себи треба да се изборимо са својим властитим проблемима и искушењима која потресају цркву изнутра треба да се смиримо пред богом и једни пред другима, ако желимо да будемо со земљи и светлост свету zшта би сте поручили нашим читаоцима за крај и шта бисте поставили као важно питање у вези са темом овог броја православног мисионара, који надамо се да пратите редовно као мисионарски часопис? – православни мисионар је до- бар часопис који обрађује актуелне и живе теме са конкретним људима мислим да је данас проблем са црк- веном штампом уопште што излази у малом тиражу и што се недовољно чита, а сматрам да је узрок томе недо- статак културне навике нашег народа да се редовно прати актуелна црквена штампа, за разлику од неких других народа који се редовно претплаћују на разна месечна издања духовне литературе мислим да је сада веома повољна „клима“ у свим српским земљама за мисију цркве детаљ са храмовне славе тема броја март/април 2014 33 православна црква данас црква је позвана и данас као и увек, да чува чисту и неискварену веру божијих пророка, апостола и светаца; да сведочи њену пуноћу истине zпоред српске цркве, које још помесне православне цркве постоје данас у свету? једина, света, саборна (католичанска) и апостолска црква православна, при- сутна је данас на свима континентима и својим присуством и апостолским ра- дом сведочи еванђеље свима народима, испуњавајући тиме христову заповест: идите и научите све народе, крстећи их у име оца и сина и светога духа поред српске цркве, данас постоје у свету још и ове помесне православне цркве и патријаршије: цариградска, александријска, антиохијска, јеру- салимска, руска, бугарска, румунска, грузинска, кипарска, албанска, че- хословачка, пољска, финска, јапанска милиони и милиони православних верника који њима припадају верују у истога бога оца, сина и духа светога, крштавају се онако како верују, труде се да живе онако како се крштавају; причешћују се тела и крви христове на истој тајној вечери са апостолима, мученицима и светима свих времена, јер исус христос је исти, јуче, данас и довека (јевр 13, 8) сви су они чланови једног истог тела богочовека христа, представљају један исти изабрани на- род божији у том изабраном народу божијем нема и не сме бити јеврејина ни јелина, роба ни слободњака, мушког ни женског, јер смо сви ми једно у исусу христу (гал 3, 28) zшта је то православна дијаспора? реч „дијаспора“ значи „расејање“ православну дијаспору (расејање) са- чињавају они православни верници који су расејани, ближе или даље од својих матица помесних цркава, по целоме свету најбројнија православна дијаспора се налази данас на америчком континенту (око шест милиона право- славних хришћана) бројна је дијаспо- ра у земљама западне европе, канаде, африке, азије и аустралије међу пра- вославнима у дијаспори најбројнији су они руског, грчког и српског порек- ла српска црква има своје епархије, ван граница наше земље, у румунији и мађарској, западној европи, америци и аустралији; има по једну парохију чак и у африци (јоханесбург) и на но- вом зеланду присуство православне дијаспоре утиче благотворно и на народе међу којима и са којима православни зајед- епископ данило (крстић) и митрополит амфилохије (радовић) 34 2/2014 нички живе тако данас имамо многе немце, французе, енглезе, американ- це и др који су пригрлили древну и вечно нову веру својих праотаца; јер и они су некад били православни, у гра- ницама западне цркве, све до xi века тако, примајући православље, они се у ствари само враћају себи самима, својој хиљадугодишњој православној про- шлости, која је доцније била замрачена неправославним наносима zкоја је данас мисија православне цркве у свету? мисија цркве у савременом свету је истоветна са њеном исконском ми- сијом црква је позвана и данас као и увек, да чува чисту и неискварену веру божијих пророка, апостола и светаца; да сведочи њену пуноћу истине пред онима који су, из разних разлога, ту пу- ноћу вере изгубили у мањем или већем степену; да иде међу све народе и све расе, крштавајући их у име оца, сина и светога духа, и учећи их да држе све оно што је господ заповедио људима zда ли је православна црква – мисионарска црква? црква христова је мисионарска по својој природи кад би престала да буде мисионарска, она би престала да буде црква; била 6и само по имену жива, а у ствари би била мртва (откр 3, 1) призивање и послање цркве је да стал- но позива на покајање све оне људе и народе који су већ примили христову веру да би били „со земљи“ и „светлост свету“ то је њена унутарња мисија, која не сме никад да престане јер по речима самога христа, ако со обљутави, чиме ће се земља, тј људи – осолити? хри- стос позива све хришћане свих време- на: тако да засија светлост ваша пред људима, да би видели ваша добра дела и прославили оца вашега који је на небе- сима (мт 5, 16) остварујући ту своју унутарњу мисију, црква полаже сигурне темеље и својој спољашњој мисији, без које је такође црк- ва незамислива ту своју спољашњу мисију црква остварује данас својим благодатним присуством у свету, својом дијаспором и својом проповедничком делатношћу међу свима народима, које још увек није про- светлила светлост христовог еванђеља zда ли православна црква има данас своје мисионаре међу некрштеним народима? велика је била мисионарска делат- ност цркве христове у првих десет ве- архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски др амфилохије радовић тема броја март/април 2014 35 кова њене историје; ништа мања није ни њена проповедничка делатност у овом другом миленијуму велику апо- столску ревност у средњем веку пока- зала је византијска црква резултат те ревности било је, између осталог, покр- штавање словенских народа у новија времена ту апостолску улогу преузела је православна русија она је дала вели- ке просветитеље да поменемо најпре св стефана пермског, просветитеља пермске земље, зарасле у коров незна- боштва (xiv век) у приближно исто време су проповедали православље у финској преподобни сергије и герман, оснивачи валаамског манастира (пра- вославна финска црква их има за своје заштитнике) у последњих неколико векова руска црква је имала своје ми- сионаре у сибиру и кини, међу ески- мима (алеутима) на далеком северу, и у јапану најпознатији проповедници еванђеља из овог времена су били св николај касаткин, просветитељ јапана и оснивач јапанске цркве, и преподоб- ни герман аљаскински, који је живео и проповедао међу далеким алеутима (xix в) преподобни герман је прогла- шен за просветитеља аљаске и амери- ке (1970 г) између два рата је и српска црква имала своју мисију у чехословачкој, на челу са митрополитом јосифом и оцем јустином (поповићем) резултат тог мисионарског рада је данашња право- славна црква у чехословачкој црква православна има и данас своје мисије и мисионаре у кореји, као и у африци – у уганди, кенији, заиру, међу народима црне боје на том благосло- веном послу се нарочито труде грчка црква и александријска патријаршија, под чију духовну власт припада африч- ки континент сви православни хришћани су дужни да ревнују и да проповедају име хри- стово, свуда и на сваком месту, речју, делом и животом ако сви нису у стању да иду у далеке земље да проповедају христа онима који га нису упознали, за једно су сви способни: да се свако- дневно моле богу за све оне које је бог одабрао да проносе славу имена њего- вог међу оне народе, који су још у тами незнања и чекају да их обасја светлост еванђеља христовог извор: епископ данило и епископ амфилохије, нема лепше вере од хришћанске, српска православна епархија сремска, сремски карловци 1996 епископ будимски др данило крстић (1927– 2002) 36 2/2014 – шта су ти рекли лекари? – ништа шта да ми кажу кад ништа не могу да учине имам камење у бубрезима и у жучи, тироида ми не функционише нити да ме оперишу, нити постоје леко- ви моји болови и даље ме ломе, непод- ношљиви су, немир и у души и шта да ти причам?! мораћу још да покушам са јогом кажу да је то спас – шта је спас?! – па, та јога уствари, медитација имам добру препоруку тај предавач каже да је то православни метод – како јога, па још и православна? – не знам тако он каже – и ти му верујеш? а шта каже твој свештеник? – нисам га питала не знам овај ми тврди да је то све православно – он то може да тврди само онима који не знају шта је то православље – каже да је то хришћански метод – да, ђаво се често прави како је „ве- лики хришћанин“ и још „православац“! уме да буде тако сладак, љубазан и при- мамљив да не можеш да му одолиш јер је умотан у најљупкији огртач, па чак и хришћански што да не? јесте да он не може преварити праве хришћане, јер они знају чији су, али оне номиналне, кад год то пожели – па, добро, сада ти мени причаш при- че али, ја сам свуда тражила лек, па и у цркви кад год погрешим, одем у црк- ву и запалим свећу бог је милостив па ће ми опростити – ти палиш свеће да ти се опросте гре- си? ти, драга моја, мораш да идеш на ве- ронауку за одрасле, а не на јогу па упра- во си ти тај номинални хришћанин и треба да постанеш прави а прави нећеш постати без знања о православној вери па, ти не знаш ни зашто се пале свеће, а камоли како се опраштају греси! крште- на си још као беба, цео живот провела нехришћански и овако олако си изгуби- ла крштењску благодат? – шта, зар бих требала поно- во да се крстим? – немој да се љутиш није ми намера да те вређам, него ти говорим за твоје добро не може се нико двапут крстити ново крштење је покајање и света тајна исповести то је једини начин да нам се опросте греси покај се, исповеди своје грехе свештенику, пости и причести се, и вратиће ти се изгубљена благодат, али и здравље да, и здравље ако не физич- ко у потпуности, вратиће ти се духовно здравље, које ће постепено утицати и на физичко тако је било и са мном гово- рим ти из сопственог искуства јога учитељ јоге каже да ми морамо прво себе да заволимо, па ћемо тако заволети бога и људе – дивног ли савета! љупке ли речи! тако је и сатана прво заволео себе да би кроз ту себичну љубав „заволео“ и бога и људе! радмила грујић згоде и незгоде март/април 2014 37 – али, ја не могу да постим не смем – добро о томе се посаветуј са свеш- теником покајање је веће од поста и то је подвиг хришћани су подвижници знаш ли шта то значи? то значи: трудбе- ници, молитвеници, милосрдници, они који се одричу себе зарад других – ти то мене шаљеш у манастир? да се замонашим? – ма, не сви ми, мирјани имамо ма- настир и у својој кући, и на послу, и у комшилуку, и у продавници ту су наша главна послушања христос каже: „воли- те једни друге“ ето, у тој љубави је сав закон божији и наше послушање – али, овај учитељ јоге каже да ми морамо прво себе да заволимо, па ћемо тако заволети бога и људе медитација је ђавоља работа и њен мир је мир са ђаволом а мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу светоме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – цркви христовој еф 6, 18 (фото: небојша ћосовић) 38 2/2014 – дивног ли савета! љупке ли речи! тако је и сатана прво заволео себе да би кроз ту себичну љубав „заволео“ и бога и људе зар не осећаш на кожи ту његову „љубав“? видиш ли како је сладак ђаво?! он нас учи да радимо управо оно што је и сам урадио заволео је себе таквом си- лином да се погордио и хтео да он поста- не бог а онда то назива православним – не, он каже да наша личност, по- што је од других угрожена, треба да кроз медитацију успостави хармонију са богом и људима – и то без мирења са њима? вероватно у лотосовом цвету, бежањем и од бога и од људи, у нирвану? је ли тако? – да, спомињао је нирвану али, дозво- ли да ти објасним: мени је потребан пра- ви лекар, а ти стално причаш о цркви – да, ја ти заиста стално причам упра- во о лекару, а тај лекар је црква, тело христово, чији си ти члан, драга моја, хришћанко размисли и сама: одакле до- лази та „запршка“, то да ти не знаш где је истина и где треба да је тражиш? – али, он ми је рекао да је медитација толико благотворна да ћу тако постићи мир, који ми је неопходан ради излечења – мир душе са телом – да ти је потребан мир – то ти је је- дино добро рекао, али какав мир, то ти није рекао убеђује те да је он медита- цијом достигао такав савршени мир, који и теби нуди како тај мир мири душу са телом? умртвљујући је и изго- нећи из човека страх од бога, онај страх који је почетак мудрости и истинитог мира тиме се, заправо утерује у чове- ка вештачки назови „космички мир“ у коме нема ни бога ни људи, који баш и треба да вас од њих заштити „ауром сепаратизма“, и чини вас јединкама које плешу саме по том празном космосу тај мир не мири него истерује из човека и бога и људе, боље рећи, убија бога у човеку, тера га у богозаборав и самоза- борав тиме се утерује мир који празни душу и срце, уместо да их пуни богом и људима ђаволов мир не постоји, али постоји имитација тог мира, прелест, а то ти је та твоја медитација медита- ција је ђавоља работа и њен мир је мир са ђаволом а мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу свето- ме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – црк- ви христовој мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу светоме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – цркви христовој фото: небојша ћосовић згоде и незгоде март/април 2014 39 много је благословених народа на овоме свету, али изузетно место у њему припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, и зато су странице књиге не- беске русије једне од најисписанијих, а календар светих један од најпотпунијих све истински руско од почетка је цркве- но, а све народно духовно и благочести- во: и данас, када се каже, русија, помис- ли се на православље и ћирилицу кроз двери ове свете земље, видећемо, назире се оно небеско, неисцрпно поји- ло вечног живота, чији је родоначалник и игуман свети сергије радоњешки има примера у историји да су роди- тељи молитвом, жртвом пријатном мог- ли бога да умилостиве за изузетним че- святая русь игуман русије свети сергије радоњешки руски народ одувек је жудео за христом, и зато су странице књиге небеске русије једне од најисписанијих хаџи драган поповић од овог броја православног ми- сионара отварамо редовну рубрику „святая русь“, у којој ћемо, пово- дом миленијумског јубилеја крштења руског народа, приказивати жи- тија руских светитеља и поучне до- гађаје везане за њих параклис извора светог сергија 40 2/2014 дима и није се то догађало само негде, у једном народу тако су у роду српском племић немања и ана измолили светог саву равноапостолног, а у роду руском, благочестиви кирил и марија, светог сергија, и тако постали стубови наро- да који ће спајати небо са отаџбином знали су и сава и сергије да је њихов избор подвиг добри, богољубље и чове- кољубље, да тој стварности морају при- ступати мером неизмерне љубави бо- жије а та мера богу јесте послушност и жртва за народ свој, у вери непостидној, сталној, светлој свети сергије, коме је световно име било вартоломеј, родио се, као и њего- ви родитељи, код града ростова, који неће постати познат само по светом сергију, већ и због ане кашенске и ве- ликог владике руског светог димитрија ростовског у околини родне куће све- тог сергија сачувана је црква у коју су на богослужења ишли сергијеви роди- тељи на једној божанственој литур- гији, на којој је узела учешће и сергијева мајка, док је са њим била у благослове- ном стању, дете из утробе се три пута изузетно гласно пројави а сви присут- ни, видно, изненађени наслутише но- вог светитеља на месту куће његовог рођења данас је омалена црква брвнара, посвећена светој тројици вартоломеј је растао мирно, са својом старијом браћом, но школа му није нај- мали вартоломеј и монах святая русь март/април 2014 41 боље ишла, па је дете због тога туговало међутим, то је био разлог због кога се он искрено богу молио, да га из те невоље избави тако ће једном мали вартоломеј, по очевом наређењу, отићи са књигама у велико варнавско поље – да на миру по- куша да учи вартоломеј ће тада срести чудесног монаха, који ће га благослови- ти да све што буде читао његова главица схвати са разумевањем старац му даде и мало нафоре, да му буде, како рече, на знамење благодати божије и ради разуме- вања светог писма монах посети и дом родитеља вартоломејевих, где дечака бла- гослови за знамење писмености, после чега дете, на запрепашћење присутних, одмах поче читати псалме давидове када вартоломеј напуни петнаест го- дина живота пресели се са својим роди- тељима у малени радоњеж крај москве још тада његово срце сваким се даном испуњавало благословеном слободом, која врхуни у монашком подвигу свака стопа земног шара припада богу, но постоје и таква места која оди- шу живом благодаћу иако суровог из- гледа, она су испуњавала божанске речи: где има искушења, има и божијих плано- ва зато су њих проналазили они којима бог беше све у животу сa таквом вером, младић вартоломеј пожелеће да остатак живота проведе тихујући у најгушћој шуми маковеца (како се онда, у четрна- естом веку, називао радоњеж), удаљеног четрдесетак километара од москве заједно са својим рођеним братом, мо- нахом стефаном, он ће започети градњу цркве брвнаре, коју ће посветити пре- светој тројици прве иконе из ове црк- ве – светог николе и богородице оди- гитрије – сачуване су до данас монах стефан ће ускоро напустити ово пусто и неприступачно место, а вартоломеј ће остати сам но, не може се град сакрити кад на гори стоји убрзо се његови под- визи разгласише по свој руској земљи и њему поче пристизати братија било је то после његовог пострижења у монашки лик, у двадесет и трећој го- дини живота, на дан светог сергија и вакха, по коме и доби име сергије убр- зо број братије досеже до броја двана- ест, иако се у манастиру осећала вели- ка оскудица најелементарнијих ствари за живот, чак и када су били у питању вино и брашно за свето причешће и просфоре ни воде није било у манасти- ру, па је свети сергије, подвига ради, у манастир доносио воду са најудаље- нијег места тек после петнаест година од његовог доласка, у близини се поче- ше досељавати ратари који су крчили непрегледне шуме то је схваћено као промисао – да манастир више никада не оскудева у храни али и даље није било воде за којом је сваким даном било све веће потребе, јер се братија силно умно- жи у овој светињи и као што некада мојсеју из камена потече вода у пустињи, тако на молит- ву преподобног игумана сергија вода у млазу из земље изби на површину, подно манастира данас овај извор надкриљује предивни параклис, а вода, изузетног укуса, отиче из сергијевог мермерног крста поред овог целебног извора, у околини манастира се молитвом светог појави још неколико извора наставак текста о светом сергију у следећем броју аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије све истински руско од почетка је црквено, а све народно духовно и благочестиво 42 2/2014 већ неколико година у руској репу- блици туви, области у јужном си- биру, врло успешно се богу хвала спроводи православна мисија иако је тува улазила у састав некадашње руске империје, тек је у двадесетом веку по- стала тло за сејање божанског семена тувински народ који чини већину у овој области руске федерације у највећем про- центу исповеда будизам деведесете годи- не које су представљале период „најезде“ на русију проповедника најразличитијих протестантских групација оставиле су траг и овде у виду присуства разноразних „цркава“ тамо се доста тешко живи: тува је друга област по стопи криминала у це- „богиња“ није изгорела православна мисија у туви руска православна црква обраћа много пажње на мисију у тувинској области у којој је створена посебна епархија станоје станковић „идите и научите све народе“ капела у селу салдам, тува март/април 2014 43 лој руској федерацији руска православ- на црква много пажње обраћа на мисију у тој области у којој је створена посебна епархија епископ теофан ким, први епи- скоп корејац, све своје снаге усмерава на сејање семена аутентичног црквеног живота: установљена је обавезна и врло озбиљна припрема пред крштење, орга- низоване су библијске беседе, у храмо- вима у већим градовима се свакодневно врше богослужења, заједнице по мањим градовима и селима које још увек немају свештеника под сталном су бригом при- премљених мисионара-хришћана који живе у свету, а који долазе у туву по сме- нама из других делова русије један од таквих мисионара, андреј калињин, завршивши „школу право- славног мисионара при синодалном мисионарском одељењу рпц“ (школу је основао о данил сисојев, а након њего- ве мученичке смрти синод руске цркве је укључио школу у своје мисионарско одељење – прим аут), отишао је у туву као један од првих након што се његова смена завршила, он се вратио кући, али са одлуком да остане да живи тамо до краја свог живота „нашао сам бисер због кога се продаје имање“ – овим јеванђелским речима објаснио је своју одлуку убрзо је прешао у туву за стално – андреј се у међувремену замонашио као јефрем и рукоположен је у чин јеромонаха он је један од стубова тувинске мисије, па ћемо неким одломцима из његовог миси- онарског дневника донекле приближити ситуацију у тој области, као и све оно са чиме се мисионар сусреће свакодневно његов живот и искуство само потврђују речи оца данила сисојева да се мисионар налази на првој линији фронта у борби за људске душе, да својим очима често може јасно да види како господ делује ако бог да, наш мисионарски центар „о данило сисојев“ ће помоћи мисији у том делу свету преводом рајске пирами- де светог николаја српског на тувински језик, као и слањем иконица, крстића и томе слично * * * православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свеш- теника и мисионара који је мученич- ки пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жрт- ве за сведочење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православ- ним заједницама у земљама где пра- вославље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је urednik@svedokverniorg владика теофан ким, литургија у кизилу 44 2/2014 „на службу долази глувонема тувинка срећем се са њом у храму обично ујутро жели да се крсти током наших сусре- та након службе припремамо се за њено крштење комуницирамо преко папира она не зна тувински, а и руски тешко чита ето каква је мука“ (3 10 13) „дан је започео предивним сусретом када сам стигао у храм сусрео ме је ту- винац који ми је пришао са питањем очи су му биле црвене, реч испрекида- на, али јасна на почетку ми је рекао да је сањао умрлог брата брат му се јавио у звоњави и зато је он јутрос дошао у храм затим, не очекујући реакцију са моје стране, почео је да ми објашњава да је будиста и да не може да се отараси слике „богиње“ прилично често се до- гађа овде да када идеш улицом, тувинци који пролазе колима стају поред и дају ти иконе: човек је купио ауто а у њему су се налазиле иконе поставља буди- стичког идола у ауто, скида иконе, али схвата да није добро да их баца и зато их оставља у храм или даје свештенику кога сретне међутим, овај случај није био такав момак је почео да објашња- ва: „дали су ми летак, а ја сам га бацио у пећ на летку је била насликана богиња, али није изгорела“ „каква ‘богиња’?“, питам га ја он ми показује на икону бо- городице и говори: „ево ова, са дететом у рукама када је био мраз, –50 степени, ложио сам пећ бацио сам тамо летак, а богиња је остала док сам чистио пећ, видео сам да није изгорела недељу дана сам ложио пећ, а она није изгорела“ док сам слушао како говори, славио сам бога и молио се за овог момка његова мајка је, по његовим речима, агресивни про- тивник хришћанства управо му је она и рекла да спали летак сада ме је питао да ли да преда храму икону мајке божије која се сачувала одговорио сам му да му господ бог који је створио васељену није тек тако дао овај знак он жели да га уразуми и усмери на пут спасења са- ветовао сам га да сачува икону код себе, у крајњој мери, док му господ не открије о јефрем калињин у разговору са тувинком која се интересује за православље владика теофан чисти снег испред вагона- храма у бај-хааку „идите и научите све народе“ из дневника о јефрема март/април 2014 45 своју вољу рекао сам му да чешће дола- зи у храм и моли се богу да му открије своју вољу“ (41013) „након службе сам се срео са глувоне- мом тувинком држећи у рукама кати- хизис, рекла ми је (написала на папиру) да је научила символ вере поставио сам јој неколико питања да бих видео да ли разуме све она је стварно сјајна, долази у храм, чека ме, а ја понекада и нисам у храму као јуче рецимо, када сам са влади- ком служио у шагонару рекао сам јој да ће ускоро бити крштење одраслих и пи- тао је да ли жели да се крсти? радосно је климнула главом! о боже, како да не по- губим све који долазе! антоније (један од мисионара из русије – прим аут) ми је рекао да је видео како ова жена уређује површину око храма данас сам видео како је чупала траву која је расла између храма и асфалта радујеш се када видиш људе који прилазе богу са самопожртво- вањем“ (91013) „вечерас се у кизилу окупио наш ми- сионарски тим, делили смо обавезе и за- дужења конкретно смо се договорили за дежурство у храму, за смене у спро- вођењу беседа за оглашене, ко и како да ствара групу за оглашење адолесцената (12–18 година), о томе да већ две недеља ради недељна школа, а још нисмо кре- нули са богословским курсевима и да би било потребно организовати то, да је потребно да се припремимо за омладин- ска окупљања која треба да се организују почетком новембра, док буде распуст дежурство у храму није само могућност да се сусретну људи у храму и донесе још већа корист онима који су већ дошли у храм, већ такође и прилика где могу да се пошаљу људи са којима си се сусрео промислом божијим једна ствар је када говориш људима: „дођите у среду у 18 ча- сова на беседе“, а друга када предлажеш да тог конкретног дана дођу током целог дана у првом случају, човек који је дошао биће принуђен да слуша оно што говори- мо свима, док је за њега можда кориснији лични разговор уопште, без дежурства у храму, мисије није мисија свако од нас је узео по један дан у недељи“ (14 10 13) о јефрем калињин у разговору са затвореником у бај-хааку мисионар антоније дулевич у разговору са људима који желе да приме крштење, тора-хем 46 2/2014 „након молебана у храм су ушли про- тестанти који су били узнемирени: „чека- мо вас два сата, а ви нисте дошли“ испо- ставило се да је антоније током посете бај-хаака прошлог петка заједно са ди- митријем разговарао са протестантима и обећа да ће следећег уторка у 14 часова поново доћи до њих пошто нико није дошао до њих, узнемирени протестанти су сами дошли након поздрављања са својим парохијанима, прешли смо у њи- хове просторије где смо почели да разго- варамо било је пријатно разговарати са таквим људима: нисмо прекидали један друго и нисмо се распаљивали што се тиче наших саговорника, тамо је највише говорио пастор који ми се чини као човек отворен да чује аргументе“ (151013) „приближавајући се храму данас, при самом улазу у порту, позвао ме је један млади тувинац који ми се брзо прибли- жавао пришавши ми, питао је: „у чему је смисао живота?“ осмехнувши се, пи- тао сам га: „слажете се да тачан одго- вор на ово питање можемо да сазнамо само од бога, који је створио и нас и целу васељену?“ он се сложио и питао: „зар служитељи бога не знају одговор на ово питање?“ одговорио сам: „знају, али сам просто желео да се уверим да имамо заједничку тему за разговор пре него пређемо на само питање“ затим смо разговарали око пола сата ту, на улици младић је философ – не по образовању, не по професији, већ по природи када смо се поздрављали, рекао сам му да ме од понедељка може пронаћи у храму где ћу бити цео дан одговорио ми је да је данас најсрећнији дан у његовом животу за мене је овај случај важна лекција која показује нераскидиву везу између молит- ве и мисионарског успеха десет минута пре нашег сусрета уопште нисам плани- рао да дођем у храм, а он није планирао да прође поред међутим, тако је уредио господ сведржитељ“ (191013) „вечерас је на беседама за оглашене било троје људи, а међу њима и људми- ла викторовна, војни лекар (по потреби и лекар хитне помоћи) она већ више од месец дана долази на беседе чим је почела да долази јако је ометала држање беседа, јер је стално шушкала кесама, стално неумесно коментарисала, бунила се против онога што се говорило и по- казивала неверје међутим, у последње време са њене стране нема проблема – долази, слуша, записује да се обрати истини су је натерали – демони у кући су почели да се појављују неки чудни предмети којих раније није било, ку- цање, шумови кренула је у храм, почела да долази на службе неко јој је рекао да треба и да се крсти пошто није била кр- штена међутим, код нас без припреме не крштавају и морала је да крене на бе- седе за оглашене изгледа да време које проводи на беседама не пролази узалуд њене мисли су почеле да се сређују, по неким питањима је већ изменила своју тачку гледишта“ (231013) * * * помените у својим молитвама црк- ву у туви, помените мисионаре који су тамо – да им господ дарује још више силе и љубави за њихово самопожртвова- но служење епископ тувински теофан (ким), први епископ корејац, све своје снаге усмерава на сејање семена аутентичног црквеног живота „идите и научите све народе“ март/април 2014 47 опет смо у суботици, у епархији бачкој старешина цркве вазне- сења господњег, презвитер дра- ган стокин се одазвао нашем позиву, уз свесрдан благослов владике бачког г иринеја животна прича сваког свеш- теника је посебно поучна, нарочито ако он својим животом сведочи оно што као божији слуга проповеда – божију запо- вест: рађајте се како смо чули од суботичана, отац драган себе нимало не жали и даје се другима безрезервно поред редовног богослужења, председник је дечјег хора и хора за одрасле; стара се о штиће- ницима три старачка дома, као и о православним штићеницима у зајед- ници хосана (римокатоличка хумани- тарно-терапијска заједница за помоћ многодетне хришћанске породице породица стокин разговор водила: радмила грујић децу смо рађали из љубави, нисмо их конструисали и рађали плански 48 2/2014 зависницима), духовник је у затвору учествује у раду међуконфесионалних конференција, округлим столовима и симпосионима, на разне теме: улога цркава и верских заједница у светским интеграцијама, материјално и духов- но, верска толеранција, суживот срба, хрвата, мађара, муслимана; сваке сре- де учествује на сity tv у емисији „у сусрет истини“ отац драган (43) и сандра (40) имају малу парохију у свом дому – осам кћери и два сина: исидора (22), студент треће годи- не књижевности на филозофском факул- тету у новом саду, крстиња (20), студент прве године на медицинском факулте- ту у новом саду, љубиша (18), ученик средње богословске школе у крагујевцу, радмила, крштено – василија (15), учени- ца осмог разреда, близнакиње анђелија и анастасија (13), ученице шестог и ра- фаила (10), трећег разреда – ош „кизур иштван“, близнакиње теодора и ма- рија (7), похађају предшколско, и мали михајло – четрнаест месеци одлични су ђаци и музички талентовани старији су завршили нижу музичку, а анастасија и рафаила још похађају одсек за клавир љубиша је похађао виолински одсек али га због усредсређивања на друге ствари, није завршио исидора, крстиња, рад- мила и анастасија више пута су освајале награде на такмичењима младих пијани- ста, а исидора и крстиња су са одличним успехом завршиле и одсек за етно певање у зрењанину су, са шесторо деце, живели заједно са драгановим родитељима ру- коположен је 2002 године у чин ђакона, у цркви успења пресвете богородице у новом саду од владике бачког иринеја, а потом, за пар дана, у чин презвитера у манастиру ковиљ, од владике је
... верујемо по сведочанству оних који нам веру благовесте), нити пуки и од других ре- лигија унеколико различит систем уве- рења или догми (јер хришћанство није религија, већ вера) права вера је наш лични сусрет и предавање богу: чиње- ница да смо у исусу из назарета препо- знали месију и кроз свете тајне цркве уронили у његову смрт и васкрсење и изнова урањамо док се христос не уоб- личи у срцима нашим (в гал 4, 19) тако нешто чине свети апостоли, свети мученици који својим страдањем под- ражавају христово страдање на крсту показујући силу љубави његове; лични сусрет са христом окушају и сви свети кроз историју људског рода као и многи данас међу нама и „незнатни“ људи око нас они сви, предвођени пресветом богородицом, чине једно сабрање, јед- ну заједницу која је утемељена на пози- ву упућеном од бога на који су се целим својим бићем одазвали и одазивају та заједница их не само сједињује са богом већ и једне са другима везујући их савр- шеном свезом – љубављу (в кол 3,16) она се пројављује на видљив и конкре- тан начин, као заједница у литургији где сви ми бивамо учесници, заједни- чари (причасници) истинског хлеба живота који је христос господ на тај начин смо сви прожети тим животом којим се причешћујемо, који делимо, али се он сам не раздељује већ све со- бом и у себи сабира то јединство живо- та није ништа друго до црква христова коју ми благодаћу духа светога кон- ституишемо показујући тако једин- ство вере, наде и љубави која врхуни у личности сина божијега, господа на- шег исуса христа наша вера, отуда, јесте живо искуство које нам је духом светим предано и којим треба да жи- вимо оно мора бити наша лична вера: без тога, речи о христу бивају празне треба да постанемо ни мање ни више него сведоци христови, а он стуб наше вере и основ (тврђава) нашега спасења када говоримо о својој вери, ми гово- римо о вери која је вера и светих проро- ка и апостола, мученика и исповедника, светитеља и подвижника, и наша лич- но и њихова говоримо о вери цркве – „ово je вера апостола ово je вера отаца ово je вера православних ова вера васељену утврди“ (из синодика православља) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду наша вера, отуда, јесте живо искуство које нам је духом светим предано и којим треба да живимо оно мора бити наша лична вера: без тога, речи о христу бивају празне тема броја март/април 2014 25 шта црква јесте, и шта црква није црква не постоји и не може да се дефинише независно од самог садржаја њеног живота ј ош од писања новозаветних све- дочанстава, па све до недавно, у православном учењу није постоја- ла дефиниција цркве готово по пра- вилу, црква је сагледавана, описивана, хваљена и критикована, али су аутори избегавали да је дефинишу дефиниса- ти некога или нешто подразумева да се предмет дефинисања у потпуности, или барем у највећој мери, опише и ограни- чи ово не значи да се није писало о ономе шта црква јесте и шта подразу- мева живот у цркви о цркви се може писати у категоријама онога што она је- сте, али и онога што она није током двадесетог века, велики ру- ски свештеник и богослов александар шмеман написао је много радова једна од честих идеја водиља и заједничких обележја његовог стваралаштва била је да многи моменти сваког верника у животу цркве бивају одређени схва- тањем и доживљајем цркве и њеног учења дакле, наше црквено искуство плод је сагледавања онога што верујемо да црква јесте другачије речено, наша ортопраксија је плод наше ортодоксије коју смо спознали и научили у цркви у једном свом чланку, свештеник александар шмеман наводи да „код отаца, на саборима и у литургији – ми не налазимо никакву формалну дефи- ницију цркве то, наравно, није због тога што код отаца није било никакве еклисиолошке заинтересованости и свести, већ зато што црква (у право- славном приступу цркви) не постоји и не може да се дефинише независно од самог садржаја њеног живота“ црква не проповеда некакав мо- рал у друштву, који је много чистији и бољи од оног који је општеприхваћен црква не проповеда о томе да су члано- ви цркве – верници, некакви посебни људи у друштву, који су бољи од дру- гих црква је по православном учењу тело христово, и црква свету нуди бла- гу вест, подсећа да је царство небеско близу, и да је нама могуће да будемо учесници тог царства већ у овоме жи- воту, већ сада црква има и своју борбу, али се та борба не своди на данашње оприсутње- но сагледавање борбе – уништавање противника напротив, црква се бори против исконског зла у човеку, које по- стоји у палом свету и апостол павле записао је: „јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју“ (еф немања андријашевић 26 2/2014 6, 12) црква се бори против нечега што је подвижник у српској земљи свети јустин поповић дефинисао као трогла- ва аждаја – аждаја са главом греха, смр- ти и ђавола циљ духовне борбе није уништење већ преображење када је реч о томе шта црква није, и шта подразумева нетачну и погрешну црквеност са православне тачке гле- дишта, онда је неопходно указати на извесне аномалије које су најчешће за- ступљене у српском друштву и ствара- лаштву примера ради, честа је грешка учење да је црква чувар националног (бића), јер је она неупоредиво шира, али то не значи да она одбацује нације, или их поништава тако црква није сред- ство за јачање српства, нити је једно од обележја које треба безусловно да слу- же српству, но то нам не смета да гово- римо о српској православној цркви и да се називамо православним србима онај који себе проглашава верником, дошао је из одређеног народа, из од- ређеног етоса, али то не треба да буде тачка спутавања по било којој основи поред тога што би требало да сведочи- мо из кога народа долазимо, још већма треба да будемо људи према свима, и у свакој прилици у нашој земљи током друге поло- вине двадесетог века владао је кому- низам, идеологија која је покушала да скрајне цркву, при томе је намерно представљајући цркву оним што ни- када није била исто тако се оно што је српско сматрало мање вредним, и омаловажавало се, те је постојала нека патолошка и злонамерна потреба да се онај који има здраво национално од- ређење извињава само због тога што је србин тако се оно што је носило при- дев српски сматрало нижеразредним, погрешним, ретроградним због чега је ова констатација важна? па управо због тога што је одбацивање и изла- жење српског народа из љуштуре ко- мунизма било у времену када се српски народ поново почео интересовати за оним што црква јесте, трагајући и за одговором шта то значи „црквено“ у таквом трагању и катарзи, почело се поистовећивати оно што је национално и верско ипак, иако то може да иде па- ралелно, не значи да је неодвојиво у последње време сведоци смо још једног момента веома често може се чути питање које се готово свакоднев- но поставља у свим мас-медијима: шта црква каже о томе и томе? где је црква ту и ту? зашто црква не деман- тује то и то? одговор би могао да гласи: црква није новинска агенција црква није дужна да се свакодневно правда друштву у коме се налази црква не ду- гује одговор свакоме ко има колумну у неким новинама, нити ономе који је направио свој сајт, па сада умишља да у православној цркви ништа не може заменити причешћивање, нити се цркви доприноси ако се прихвати да неко „ето, не иде у цркву, али се веома добро разуме у црквене ствари“, или чак, „познаје прилике“ протопрезвитер александар шмеман (1921–1983) тема броја март/април 2014 27 је „задатак цркве“ да то „испрати“, и са „дужном одговорношћу“ одговори корен овога што се често може чути и прочитати огледа се у једном вео- ма озбиљном проблему – постављачи питања, и они које веома интересује истински одговор цркве, у највећем броју и у највећој мери не знају шта је црква дакле, у питању је један по- грешан приступ, са проблематичном основом која искључује запажања и домете православног учења још је горе када се мишљење тражи од измишље- них експерата, или лажних тумача ре- лигије, који су промашили своје жи- вотне датости, док су неки промашили и читаве (бесплодне) животе, које су водили до момента када су се сетили да „имају право“ да траже одговоре због чега би црква била „дужна“ да им одговори? откуд то да баш свако има право да поставља питања и критикује, док са друге стране најчешће иста та „заинтересована“ особа као верник ни најмање не учествује у животу цркве? заборавља се неупитни моменат, а то је да се учешће у богослужбеном животу православне цркве, што је основна ка- рактеристика и обележје православног верника, не може заменити за одређе- но „интересовање“, најчешће преко интернета поред тога, потребно је да се подсетимо и да је орган цркве и ње- ног оглашавања амвон – место на коме православни свештеник обасипа ходочаснике латицама руже: прослава васкрса у јерусалиму 2009 године 28 2/2014 владика или свештенослужитељ про- поведа и износи православно учење, место са кога се уче и упућују верни у православној цркви ништа не може заменити причешћивање, нити се цркви доприноси ако се прихвати да неко „ето, не иде у цркву, али се веома добро разуме у црквене ства- ри“, или чак, „познаје прилике“ ако неко не прима у себе господа, нити одлази у храм на богослужење, не може ништа да познаје, јер не по- знаје онога који је глава цркве па како ће онда доћи до мере било как- вог другог познања? са којим пра- вом се онда пише и говори о цркви? заборавља се она чудесна новозавет- на прича о одласку апостолâ у емаус (лк 24, 13–35) прича описује одла- зак апостола у емаус, док им се успут придружује христос иако христос разговара са апостолима, поуча- ва их, тумачи им речи записане у старом завету о доласку спаситеља, апостоли познају свога учитеља и спаситеља христа тек оног момен- та када „преломи хлеб“, и тек тада се апостолима „отварају очи“ зато је за сваки говор о цркви, ономе што црква јесте или није, као и о ономе што црква учи и проповеда, неоп- ходно да учествујемо у „ломљењу хлеба“ да би нам господ „отворио очи“, и да бисмо могли да примимо у себе истинско учење о цркви тако ћемо и доприносити највише својој цркви и народу у коме смо рођени било какво другачије сведочење и учење, колико год морално и инте- лектуално било, биће далеко од духа оног који надахњује цркву, од духа светога зато је сваки говор и сва- ка мисао о цркви, без неопходне и безусловне црквености погрешна и штетна и за оног који ово пропове- да, и за онога који се таквим лажним учењем надахњује на тему овог броја православ- ног мисионара разговарамо са једним од мисионарски најак- тивнијих београдских свештеника, о вајом јовићем, који је старешина храма св александра невског zоче вајо, храм у коме сте старешина има вишедеценијску мисионарску традицију можете ли нам укратко рећи шта је то што је специфично за вашу парохијску цркву и њене активности данас? – добро је што сваки београдски храм има неку своју специфичност: у вазнесењској цркви се сваки дан служи света литургија, у светој петки на калемегдану се свакоднев- но читају молитве за верне, у неким храмовима се често служе акатисти и томе слично тако је наша парохијска заједница у невском препознатљива по мисионарској делатности која се одвија кроз православну мисионар- ску школу која постоји још од 1985 г по благослову блаженопочившег патријарха германа, а чији је оснивач блаженопочивши протојереј-ставро- фор љубодраг петровић кроз ову школу веронауке до да- нас је поучено више од 20 000 људи који су прошли кроз разне облике веронауке активности су следеће: а) катихуменска настава (један циклус месечно у низу од 10 часова верона- уке), б) православна трибина (пре- давања суботом, до сада је одржано преко 1000 трибина), в) милосрдне секције (група људи која обилази болнице, старачке домове, затво- ре, напуштену децу и др), г) школа калиграфије, д) школа певничког појања и ђ) школа хорског појања разговор водио ненад јовановић тема броја март/април 2014 29 страдалништвом се црква проверава у љубави према христу тако је и наша помесна православна српска црква прошла кроз ропство под турцима, претрпела многобројна ратна страдања и прошла кроз тешки период комунистичке диктатуре zсрпски народ генерално није много црквен, већ је више традиционално окренут вери шта мислите, због чега је то тако и шта би по вашем мишљењу требало учинити на мисионарском плану да би наш народ дубље спознао христа и стекао православни дух? – тачно је да је наш православни српски народ већма на традициона- лан и обичајан начин окренут вери познато је и то да смо ми срби добри чувари традиције и старих предања, а мање црквено и мисионарски распо- ложени не сматрам да је чување тра- диције и предања нешто лоше, јер се и у раној цркви све преносило усме- ним путем предања, а затим је наста- ла писана реч проблем је у томе што су се нека предања временом извито- перила, па су на граници вере и сује- верја заправо је право чудо како је од предања и традиције у нашем народу ишта преживело с обзиром на нашу тешку историју нецрквеност нашег народа није од јуче она има своје дубоке корене у скоро пет векова дугом ропству под турцима свако окупљање око храмо- ва и манастира тада је тумачено као претња на устанак опасно је било сва- ко јавно окупљање младеж се склања- ла, а богомоље су биле под сталним над- зором турака о томе сведоче и наша села која су повучена од главних дру- мова, а у залеђини је увек шума и куће су грађене са двоје врата, једна за улаз, а друга за бег због таквих историјских услова народ се повукао у кућну по- божност, чувајући традицију и предање светосавског и видовданског завета ту кућну побожност карактеришу оби- чаји, крсна слава, здравице, народне песме, кућне иконе, култ мртвих разговор са протојерејем-ставрофором вајом јовићем, старешином цркве св александра невског свештенство цркве и његово сведочење истине 30 2/2014 после стицања независности србије, народ се тешко опоравио, па онда долазе балкански ратови, први светски рат, други светски рат и црвена „куга“ јосипа броза треба констатовати и подвући црвеном оловком да је одласком са сцене тота- литарне, ђавоимане идеологије кому- низма дошло до потпуног преокрета у животу цркве, свакако на боље обнављају се храмови и манастири, граде нови, цркве су испуњене вер- нима, црква се кадровски обнавља високообразованим свештенством, ве- ронаука је уведена у грађанске шко- ле види се да се ране лече и да се црквеност нашег народа, хвала богу обнавља кроз марљивији рад парохијских свештеника и вероучитеља у грађан- ским школама може да се изврши по- тпуна обнова црквености и верског утврђивања у истинској традицији и предању цркве мислим да је сада ве- ома повољна „клима“ у свим српским земљама за мисију цркве и да ће нам се ретко кад у нашој историји пружи- ти овако дивна шанса за мисионарски рад који ничим није ометан, а за шта влада добро расположење у држави, друштву и самом народу нажалост, са друге стране мис- лим да нисмо најозбиљније на нивоу целе цркве схватили важ- ност мисионарства, да тој теми протојереј-ставрофор вајо јовић (фото: а станковић / вечерње новости) тема броја март/април 2014 31 нисмо довољно посвећени, те да је ово питање препуштено више ко- лотечини црквеног живота и енту- зијазму појединаца zшта је по вама право мерило и какав однос црква треба да има према текућим дешавањима у друштву и политици? да ли је она као стуб и тврђава истине обавезна да даје свој глас и у погледу друштвене реалности? – црква управо због тога што је- сте стуб и тврђава истине, као так- ва има право да износи ставове и мишљења о темама не само духовне природе, већ свега што се тиче света као божије творевине и живота људи у њему верници су истовремено при- падници цркве, а и грађани друштва и државе у којој живе они су и учес- ници свеукупног живота од цркве до школе, посла, пијаце, гласања рећи да црква тј крштени божји народ не треба да се бави полити- ком, то значи одузети право верни- цима да размишљају и промишљају о своме животу, што би представљало потпуну бесмислицу ми можемо да се не бавимо питањем власти, али ће се она сасвим сигурно бавити нама, одређујући нам степен верских, људ- ских, националних, културних права и слободе, све до питања насушног хлеба питамо се, зар да се тако важна карика људског друштвеног живо- та препусти другима, да нам други „кроје капу“? свакако не треба црква институционално да се бави полити- ком и да свештена лица буду полити- чари, али верни народ мора да уче- ствује и да се бави овим питањем и да верници ако је могуће имају кључне позиције у друштву и политици, како би као одговорни људи, на тај начин у друштво унели више правде, љубави, истине и слободе за све грађане ове земље рекао бих да се верујући људи у последње време све више ангажују у друштвеном и политичком животу и мислим да је то добро zнаша црква и њен народ су доста страдали кроз историју и данас страдају и некако нам се чини да је то посебно обележје српске православне цркве реците нам нешто о мученичком сведочењу истине од стране свештенства наше цркве у последњем веку – наша црква заиста јесте страдал- на, то и није изненађење, јер је и сам господ исус христос претрпео крст, па и нама поручио: „ако су мене го- нили и вас ће гонити“ живот цркве је непрестана марти- риа познато је да су ране цркве грађе- не на гробовима мученика, и данас у антиминс стављамо честице светитеља и мученика да нас подсећају на то да је црква страдална као што се злато у огњу претапа и постаје све чистије и квалитетније тако се и црква кроз жрт- ву и мучеништво стално усавршава тим страдалништвом се црква проверава у љубави према христу тако је и наша помесна православна српска црква прошла кроз ропство под турцима, претрпела многобројна ратна страдања и прошла кроз тешки период комунистичке диктатуре и данас на очиглед целога света догађа се страдање свештенства и верног на- рода на косову и метохији, па све до политичког гоњења и неправедног утамничења архиепископа охрид- живот цркве је непрестана мартириа 32 2/2014 ског јована сам спаситељ је казао: „у свијету ћете имати жалост; али не бојте се ја сам побиједио свијет“ (јн 16, 33) zкоје је по вама највеће искушење са којим се наше свештенство данас суочава? – највеће искушење смо ми сами себи треба да се изборимо са својим властитим проблемима и искушењима која потресају цркву изнутра треба да се смиримо пред богом и једни пред другима, ако желимо да будемо со земљи и светлост свету zшта би сте поручили нашим читаоцима за крај и шта бисте поставили као важно питање у вези са темом овог броја православног мисионара, који надамо се да пратите редовно као мисионарски часопис? – православни мисионар је до- бар часопис који обрађује актуелне и живе теме са конкретним људима мислим да је данас проблем са црк- веном штампом уопште што излази у малом тиражу и што се недовољно чита, а сматрам да је узрок томе недо- статак културне навике нашег народа да се редовно прати актуелна црквена штампа, за разлику од неких других народа који се редовно претплаћују на разна месечна издања духовне литературе мислим да је сада веома повољна „клима“ у свим српским земљама за мисију цркве детаљ са храмовне славе тема броја март/април 2014 33 православна црква данас црква је позвана и данас као и увек, да чува чисту и неискварену веру божијих пророка, апостола и светаца; да сведочи њену пуноћу истине zпоред српске цркве, које још помесне православне цркве постоје данас у свету? једина, света, саборна (католичанска) и апостолска црква православна, при- сутна је данас на свима континентима и својим присуством и апостолским ра- дом сведочи еванђеље свима народима, испуњавајући тиме христову заповест: идите и научите све народе, крстећи их у име оца и сина и светога духа поред српске цркве, данас постоје у свету још и ове помесне православне цркве и патријаршије: цариградска, александријска, антиохијска, јеру- салимска, руска, бугарска, румунска, грузинска, кипарска, албанска, че- хословачка, пољска, финска, јапанска милиони и милиони православних верника који њима припадају верују у истога бога оца, сина и духа светога, крштавају се онако како верују, труде се да живе онако како се крштавају; причешћују се тела и крви христове на истој тајној вечери са апостолима, мученицима и светима свих времена, јер исус христос је исти, јуче, данас и довека (јевр 13, 8) сви су они чланови једног истог тела богочовека христа, представљају један исти изабрани на- род божији у том изабраном народу божијем нема и не сме бити јеврејина ни јелина, роба ни слободњака, мушког ни женског, јер смо сви ми једно у исусу христу (гал 3, 28) zшта је то православна дијаспора? реч „дијаспора“ значи „расејање“ православну дијаспору (расејање) са- чињавају они православни верници који су расејани, ближе или даље од својих матица помесних цркава, по целоме свету најбројнија православна дијаспора се налази данас на америчком континенту (око шест милиона право- славних хришћана) бројна је дијаспо- ра у земљама западне европе, канаде, африке, азије и аустралије међу пра- вославнима у дијаспори најбројнији су они руског, грчког и српског порек- ла српска црква има своје епархије, ван граница наше земље, у румунији и мађарској, западној европи, америци и аустралији; има по једну парохију чак и у африци (јоханесбург) и на но- вом зеланду присуство православне дијаспоре утиче благотворно и на народе међу којима и са којима православни зајед- епископ данило (крстић) и митрополит амфилохије (радовић) 34 2/2014 нички живе тако данас имамо многе немце, французе, енглезе, американ- це и др који су пригрлили древну и вечно нову веру својих праотаца; јер и они су некад били православни, у гра- ницама западне цркве, све до xi века тако, примајући православље, они се у ствари само враћају себи самима, својој хиљадугодишњој православној про- шлости, која је доцније била замрачена неправославним наносима zкоја је данас мисија православне цркве у свету? мисија цркве у савременом свету је истоветна са њеном исконском ми- сијом црква је позвана и данас као и увек, да чува чисту и неискварену веру божијих пророка, апостола и светаца; да сведочи њену пуноћу истине пред онима који су, из разних разлога, ту пу- ноћу вере изгубили у мањем или већем степену; да иде међу све народе и све расе, крштавајући их у име оца, сина и светога духа, и учећи их да држе све оно што је господ заповедио људима zда ли је православна црква – мисионарска црква? црква христова је мисионарска по својој природи кад би престала да буде мисионарска, она би престала да буде црква; била 6и само по имену жива, а у ствари би била мртва (откр 3, 1) призивање и послање цркве је да стал- но позива на покајање све оне људе и народе који су већ примили христову веру да би били „со земљи“ и „светлост свету“ то је њена унутарња мисија, која не сме никад да престане јер по речима самога христа, ако со обљутави, чиме ће се земља, тј људи – осолити? хри- стос позива све хришћане свих време- на: тако да засија светлост ваша пред људима, да би видели ваша добра дела и прославили оца вашега који је на небе- сима (мт 5, 16) остварујући ту своју унутарњу мисију, црква полаже сигурне темеље и својој спољашњој мисији, без које је такође црк- ва незамислива ту своју спољашњу мисију црква остварује данас својим благодатним присуством у свету, својом дијаспором и својом проповедничком делатношћу међу свима народима, које још увек није про- светлила светлост христовог еванђеља zда ли православна црква има данас своје мисионаре међу некрштеним народима? велика је била мисионарска делат- ност цркве христове у првих десет ве- архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски др амфилохије радовић тема броја март/април 2014 35 кова њене историје; ништа мања није ни њена проповедничка делатност у овом другом миленијуму велику апо- столску ревност у средњем веку пока- зала је византијска црква резултат те ревности било је, између осталог, покр- штавање словенских народа у новија времена ту апостолску улогу преузела је православна русија она је дала вели- ке просветитеље да поменемо најпре св стефана пермског, просветитеља пермске земље, зарасле у коров незна- боштва (xiv век) у приближно исто време су проповедали православље у финској преподобни сергије и герман, оснивачи валаамског манастира (пра- вославна финска црква их има за своје заштитнике) у последњих неколико векова руска црква је имала своје ми- сионаре у сибиру и кини, међу ески- мима (алеутима) на далеком северу, и у јапану најпознатији проповедници еванђеља из овог времена су били св николај касаткин, просветитељ јапана и оснивач јапанске цркве, и преподоб- ни герман аљаскински, који је живео и проповедао међу далеким алеутима (xix в) преподобни герман је прогла- шен за просветитеља аљаске и амери- ке (1970 г) између два рата је и српска црква имала своју мисију у чехословачкој, на челу са митрополитом јосифом и оцем јустином (поповићем) резултат тог мисионарског рада је данашња право- славна црква у чехословачкој црква православна има и данас своје мисије и мисионаре у кореји, као и у африци – у уганди, кенији, заиру, међу народима црне боје на том благосло- веном послу се нарочито труде грчка црква и александријска патријаршија, под чију духовну власт припада африч- ки континент сви православни хришћани су дужни да ревнују и да проповедају име хри- стово, свуда и на сваком месту, речју, делом и животом ако сви нису у стању да иду у далеке земље да проповедају христа онима који га нису упознали, за једно су сви способни: да се свако- дневно моле богу за све оне које је бог одабрао да проносе славу имена њего- вог међу оне народе, који су још у тами незнања и чекају да их обасја светлост еванђеља христовог извор: епископ данило и епископ амфилохије, нема лепше вере од хришћанске, српска православна епархија сремска, сремски карловци 1996 епископ будимски др данило крстић (1927– 2002) 36 2/2014 – шта су ти рекли лекари? – ништа шта да ми кажу кад ништа не могу да учине имам камење у бубрезима и у жучи, тироида ми не функционише нити да ме оперишу, нити постоје леко- ви моји болови и даље ме ломе, непод- ношљиви су, немир и у души и шта да ти причам?! мораћу још да покушам са јогом кажу да је то спас – шта је спас?! – па, та јога уствари, медитација имам добру препоруку тај предавач каже да је то православни метод – како јога, па још и православна? – не знам тако он каже – и ти му верујеш? а шта каже твој свештеник? – нисам га питала не знам овај ми тврди да је то све православно – он то може да тврди само онима који не знају шта је то православље – каже да је то хришћански метод – да, ђаво се често прави како је „ве- лики хришћанин“ и још „православац“! уме да буде тако сладак, љубазан и при- мамљив да не можеш да му одолиш јер је умотан у најљупкији огртач, па чак и хришћански што да не? јесте да он не може преварити праве хришћане, јер они знају чији су, али оне номиналне, кад год то пожели – па, добро, сада ти мени причаш при- че али, ја сам свуда тражила лек, па и у цркви кад год погрешим, одем у црк- ву и запалим свећу бог је милостив па ће ми опростити – ти палиш свеће да ти се опросте гре- си? ти, драга моја, мораш да идеш на ве- ронауку за одрасле, а не на јогу па упра- во си ти тај номинални хришћанин и треба да постанеш прави а прави нећеш постати без знања о православној вери па, ти не знаш ни зашто се пале свеће, а камоли како се опраштају греси! крште- на си још као беба, цео живот провела нехришћански и овако олако си изгуби- ла крштењску благодат? – шта, зар бих требала поно- во да се крстим? – немој да се љутиш није ми намера да те вређам, него ти говорим за твоје добро не може се нико двапут крстити ново крштење је покајање и света тајна исповести то је једини начин да нам се опросте греси покај се, исповеди своје грехе свештенику, пости и причести се, и вратиће ти се изгубљена благодат, али и здравље да, и здравље ако не физич- ко у потпуности, вратиће ти се духовно здравље, које ће постепено утицати и на физичко тако је било и са мном гово- рим ти из сопственог искуства јога учитељ јоге каже да ми морамо прво себе да заволимо, па ћемо тако заволети бога и људе – дивног ли савета! љупке ли речи! тако је и сатана прво заволео себе да би кроз ту себичну љубав „заволео“ и бога и људе! радмила грујић згоде и незгоде март/април 2014 37 – али, ја не могу да постим не смем – добро о томе се посаветуј са свеш- теником покајање је веће од поста и то је подвиг хришћани су подвижници знаш ли шта то значи? то значи: трудбе- ници, молитвеници, милосрдници, они који се одричу себе зарад других – ти то мене шаљеш у манастир? да се замонашим? – ма, не сви ми, мирјани имамо ма- настир и у својој кући, и на послу, и у комшилуку, и у продавници ту су наша главна послушања христос каже: „воли- те једни друге“ ето, у тој љубави је сав закон божији и наше послушање – али, овај учитељ јоге каже да ми морамо прво себе да заволимо, па ћемо тако заволети бога и људе медитација је ђавоља работа и њен мир је мир са ђаволом а мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу светоме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – цркви христовој еф 6, 18 (фото: небојша ћосовић) 38 2/2014 – дивног ли савета! љупке ли речи! тако је и сатана прво заволео себе да би кроз ту себичну љубав „заволео“ и бога и људе зар не осећаш на кожи ту његову „љубав“? видиш ли како је сладак ђаво?! он нас учи да радимо управо оно што је и сам урадио заволео је себе таквом си- лином да се погордио и хтео да он поста- не бог а онда то назива православним – не, он каже да наша личност, по- што је од других угрожена, треба да кроз медитацију успостави хармонију са богом и људима – и то без мирења са њима? вероватно у лотосовом цвету, бежањем и од бога и од људи, у нирвану? је ли тако? – да, спомињао је нирвану али, дозво- ли да ти објасним: мени је потребан пра- ви лекар, а ти стално причаш о цркви – да, ја ти заиста стално причам упра- во о лекару, а тај лекар је црква, тело христово, чији си ти члан, драга моја, хришћанко размисли и сама: одакле до- лази та „запршка“, то да ти не знаш где је истина и где треба да је тражиш? – али, он ми је рекао да је медитација толико благотворна да ћу тако постићи мир, који ми је неопходан ради излечења – мир душе са телом – да ти је потребан мир – то ти је је- дино добро рекао, али какав мир, то ти није рекао убеђује те да је он медита- цијом достигао такав савршени мир, који и теби нуди како тај мир мири душу са телом? умртвљујући је и изго- нећи из човека страх од бога, онај страх који је почетак мудрости и истинитог мира тиме се, заправо утерује у чове- ка вештачки назови „космички мир“ у коме нема ни бога ни људи, који баш и треба да вас од њих заштити „ауром сепаратизма“, и чини вас јединкама које плешу саме по том празном космосу тај мир не мири него истерује из човека и бога и људе, боље рећи, убија бога у човеку, тера га у богозаборав и самоза- борав тиме се утерује мир који празни душу и срце, уместо да их пуни богом и људима ђаволов мир не постоји, али постоји имитација тог мира, прелест, а то ти је та твоја медитација медита- ција је ђавоља работа и њен мир је мир са ђаволом а мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу свето- ме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – црк- ви христовој мир са богом је загрљај са богом и улазак у вечни живот са богом оцем кроз сина његовог у духу светоме а то је једино могуће у лечилишту које исцељује за вечни живот – цркви христовој фото: небојша ћосовић згоде и незгоде март/април 2014 39 много је благословених народа на овоме свету, али изузетно место у њему припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, и зато су странице књиге не- беске русије једне од најисписанијих, а календар светих један од најпотпунијих све истински руско од почетка је цркве- но, а све народно духовно и благочести- во: и данас, када се каже, русија, помис- ли се на православље и ћирилицу кроз двери ове свете земље, видећемо, назире се оно небеско, неисцрпно поји- ло вечног живота, чији је родоначалник и игуман свети сергије радоњешки има примера у историји да су роди- тељи молитвом, жртвом пријатном мог- ли бога да умилостиве за изузетним че- святая русь игуман русије свети сергије радоњешки руски народ одувек је жудео за христом, и зато су странице књиге небеске русије једне од најисписанијих хаџи драган поповић од овог броја православног ми- сионара отварамо редовну рубрику „святая русь“, у којој ћемо, пово- дом миленијумског јубилеја крштења руског народа, приказивати жи- тија руских светитеља и поучне до- гађаје везане за њих параклис извора светог сергија 40 2/2014 дима и није се то догађало само негде, у једном народу тако су у роду српском племић немања и ана измолили светог саву равноапостолног, а у роду руском, благочестиви кирил и марија, светог сергија, и тако постали стубови наро- да који ће спајати небо са отаџбином знали су и сава и сергије да је њихов избор подвиг добри, богољубље и чове- кољубље, да тој стварности морају при- ступати мером неизмерне љубави бо- жије а та мера богу јесте послушност и жртва за народ свој, у вери непостидној, сталној, светлој свети сергије, коме је световно име било вартоломеј, родио се, као и њего- ви родитељи, код града ростова, који неће постати познат само по светом сергију, већ и због ане кашенске и ве- ликог владике руског светог димитрија ростовског у околини родне куће све- тог сергија сачувана је црква у коју су на богослужења ишли сергијеви роди- тељи на једној божанственој литур- гији, на којој је узела учешће и сергијева мајка, док је са њим била у благослове- ном стању, дете из утробе се три пута изузетно гласно пројави а сви присут- ни, видно, изненађени наслутише но- вог светитеља на месту куће његовог рођења данас је омалена црква брвнара, посвећена светој тројици вартоломеј је растао мирно, са својом старијом браћом, но школа му није нај- мали вартоломеј и монах святая русь март/април 2014 41 боље ишла, па је дете због тога туговало међутим, то је био разлог због кога се он искрено богу молио, да га из те невоље избави тако ће једном мали вартоломеј, по очевом наређењу, отићи са књигама у велико варнавско поље – да на миру по- куша да учи вартоломеј ће тада срести чудесног монаха, који ће га благослови- ти да све што буде читао његова главица схвати са разумевањем старац му даде и мало нафоре, да му буде, како рече, на знамење благодати божије и ради разуме- вања светог писма монах посети и дом родитеља вартоломејевих, где дечака бла- гослови за знамење писмености, после чега дете, на запрепашћење присутних, одмах поче читати псалме давидове када вартоломеј напуни петнаест го- дина живота пресели се са својим роди- тељима у малени радоњеж крај москве још тада његово срце сваким се даном испуњавало благословеном слободом, која врхуни у монашком подвигу свака стопа земног шара припада богу, но постоје и таква места која оди- шу живом благодаћу иако суровог из- гледа, она су испуњавала божанске речи: где има искушења, има и божијих плано- ва зато су њих проналазили они којима бог беше све у животу сa таквом вером, младић вартоломеј пожелеће да остатак живота проведе тихујући у најгушћој шуми маковеца (како се онда, у четрна- естом веку, називао радоњеж), удаљеног четрдесетак километара од москве заједно са својим рођеним братом, мо- нахом стефаном, он ће започети градњу цркве брвнаре, коју ће посветити пре- светој тројици прве иконе из ове црк- ве – светог николе и богородице оди- гитрије – сачуване су до данас монах стефан ће ускоро напустити ово пусто и неприступачно место, а вартоломеј ће остати сам но, не може се град сакрити кад на гори стоји убрзо се његови под- визи разгласише по свој руској земљи и њему поче пристизати братија било је то после његовог пострижења у монашки лик, у двадесет и трећој го- дини живота, на дан светог сергија и вакха, по коме и доби име сергије убр- зо број братије досеже до броја двана- ест, иако се у манастиру осећала вели- ка оскудица најелементарнијих ствари за живот, чак и када су били у питању вино и брашно за свето причешће и просфоре ни воде није било у манасти- ру, па је свети сергије, подвига ради, у манастир доносио воду са најудаље- нијег места тек после петнаест година од његовог доласка, у близини се поче- ше досељавати ратари који су крчили непрегледне шуме то је схваћено као промисао – да манастир више никада не оскудева у храни али и даље није било воде за којом је сваким даном било све веће потребе, јер се братија силно умно- жи у овој светињи и као што некада мојсеју из камена потече вода у пустињи, тако на молит- ву преподобног игумана сергија вода у млазу из земље изби на површину, подно манастира данас овај извор надкриљује предивни параклис, а вода, изузетног укуса, отиче из сергијевог мермерног крста поред овог целебног извора, у околини манастира се молитвом светог појави још неколико извора наставак текста о светом сергију у следећем броју аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије све истински руско од почетка је црквено, а све народно духовно и благочестиво 42 2/2014 већ неколико година у руској репу- блици туви, области у јужном си- биру, врло успешно се богу хвала спроводи православна мисија иако је тува улазила у састав некадашње руске империје, тек је у двадесетом веку по- стала тло за сејање божанског семена тувински народ који чини већину у овој области руске федерације у највећем про- центу исповеда будизам деведесете годи- не које су представљале период „најезде“ на русију проповедника најразличитијих протестантских групација оставиле су траг и овде у виду присуства разноразних „цркава“ тамо се доста тешко живи: тува је друга област по стопи криминала у це- „богиња“ није изгорела православна мисија у туви руска православна црква обраћа много пажње на мисију у тувинској области у којој је створена посебна епархија станоје станковић „идите и научите све народе“ капела у селу салдам, тува март/април 2014 43 лој руској федерацији руска православ- на црква много пажње обраћа на мисију у тој области у којој је створена посебна епархија епископ теофан ким, први епи- скоп корејац, све своје снаге усмерава на сејање семена аутентичног црквеног живота: установљена је обавезна и врло озбиљна припрема пред крштење, орга- низоване су библијске беседе, у храмо- вима у већим градовима се свакодневно врше богослужења, заједнице по мањим градовима и селима које још увек немају свештеника под сталном су бригом при- премљених мисионара-хришћана који живе у свету, а који долазе у туву по сме- нама из других делова русије један од таквих мисионара, андреј калињин, завршивши „школу право- славног мисионара при синодалном мисионарском одељењу рпц“ (школу је основао о данил сисојев, а након њего- ве мученичке смрти синод руске цркве је укључио школу у своје мисионарско одељење – прим аут), отишао је у туву као један од првих након што се његова смена завршила, он се вратио кући, али са одлуком да остане да живи тамо до краја свог живота „нашао сам бисер због кога се продаје имање“ – овим јеванђелским речима објаснио је своју одлуку убрзо је прешао у туву за стално – андреј се у међувремену замонашио као јефрем и рукоположен је у чин јеромонаха он је један од стубова тувинске мисије, па ћемо неким одломцима из његовог миси- онарског дневника донекле приближити ситуацију у тој области, као и све оно са чиме се мисионар сусреће свакодневно његов живот и искуство само потврђују речи оца данила сисојева да се мисионар налази на првој линији фронта у борби за људске душе, да својим очима често може јасно да види како господ делује ако бог да, наш мисионарски центар „о данило сисојев“ ће помоћи мисији у том делу свету преводом рајске пирами- де светог николаја српског на тувински језик, као и слањем иконица, крстића и томе слично * * * православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свеш- теника и мисионара који је мученич- ки пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жрт- ве за сведочење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православ- ним заједницама у земљама где пра- вославље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је urednik@svedokverniorg владика теофан ким, литургија у кизилу 44 2/2014 „на службу долази глувонема тувинка срећем се са њом у храму обично ујутро жели да се крсти током наших сусре- та након службе припремамо се за њено крштење комуницирамо преко папира она не зна тувински, а и руски тешко чита ето каква је мука“ (3 10 13) „дан је започео предивним сусретом када сам стигао у храм сусрео ме је ту- винац који ми је пришао са питањем очи су му биле црвене, реч испрекида- на, али јасна на почетку ми је рекао да је сањао умрлог брата брат му се јавио у звоњави и зато је он јутрос дошао у храм затим, не очекујући реакцију са моје стране, почео је да ми објашњава да је будиста и да не може да се отараси слике „богиње“ прилично често се до- гађа овде да када идеш улицом, тувинци који пролазе колима стају поред и дају ти иконе: човек је купио ауто а у њему су се налазиле иконе поставља буди- стичког идола у ауто, скида иконе, али схвата да није добро да их баца и зато их оставља у храм или даје свештенику кога сретне међутим, овај случај није био такав момак је почео да објашња- ва: „дали су ми летак, а ја сам га бацио у пећ на летку је била насликана богиња, али није изгорела“ „каква ‘богиња’?“, питам га ја он ми показује на икону бо- городице и говори: „ево ова, са дететом у рукама када је био мраз, –50 степени, ложио сам пећ бацио сам тамо летак, а богиња је остала док сам чистио пећ, видео сам да није изгорела недељу дана сам ложио пећ, а она није изгорела“ док сам слушао како говори, славио сам бога и молио се за овог момка његова мајка је, по његовим речима, агресивни про- тивник хришћанства управо му је она и рекла да спали летак сада ме је питао да ли да преда храму икону мајке божије која се сачувала одговорио сам му да му господ бог који је створио васељену није тек тако дао овај знак он жели да га уразуми и усмери на пут спасења са- ветовао сам га да сачува икону код себе, у крајњој мери, док му господ не открије о јефрем калињин у разговору са тувинком која се интересује за православље владика теофан чисти снег испред вагона- храма у бај-хааку „идите и научите све народе“ из дневника о јефрема март/април 2014 45 своју вољу рекао сам му да чешће дола- зи у храм и моли се богу да му открије своју вољу“ (41013) „након службе сам се срео са глувоне- мом тувинком држећи у рукама кати- хизис, рекла ми је (написала на папиру) да је научила символ вере поставио сам јој неколико питања да бих видео да ли разуме све она је стварно сјајна, долази у храм, чека ме, а ја понекада и нисам у храму као јуче рецимо, када сам са влади- ком служио у шагонару рекао сам јој да ће ускоро бити крштење одраслих и пи- тао је да ли жели да се крсти? радосно је климнула главом! о боже, како да не по- губим све који долазе! антоније (један од мисионара из русије – прим аут) ми је рекао да је видео како ова жена уређује површину око храма данас сам видео како је чупала траву која је расла између храма и асфалта радујеш се када видиш људе који прилазе богу са самопожртво- вањем“ (91013) „вечерас се у кизилу окупио наш ми- сионарски тим, делили смо обавезе и за- дужења конкретно смо се договорили за дежурство у храму, за смене у спро- вођењу беседа за оглашене, ко и како да ствара групу за оглашење адолесцената (12–18 година), о томе да већ две недеља ради недељна школа, а још нисмо кре- нули са богословским курсевима и да би било потребно организовати то, да је потребно да се припремимо за омладин- ска окупљања која треба да се организују почетком новембра, док буде распуст дежурство у храму није само могућност да се сусретну људи у храму и донесе још већа корист онима који су већ дошли у храм, већ такође и прилика где могу да се пошаљу људи са којима си се сусрео промислом божијим једна ствар је када говориш људима: „дођите у среду у 18 ча- сова на беседе“, а друга када предлажеш да тог конкретног дана дођу током целог дана у првом случају, човек који је дошао биће принуђен да слуша оно што говори- мо свима, док је за њега можда кориснији лични разговор уопште, без дежурства у храму, мисије није мисија свако од нас је узео по један дан у недељи“ (14 10 13) о јефрем калињин у разговору са затвореником у бај-хааку мисионар антоније дулевич у разговору са људима који желе да приме крштење, тора-хем 46 2/2014 „након молебана у храм су ушли про- тестанти који су били узнемирени: „чека- мо вас два сата, а ви нисте дошли“ испо- ставило се да је антоније током посете бај-хаака прошлог петка заједно са ди- митријем разговарао са протестантима и обећа да ће следећег уторка у 14 часова поново доћи до њих пошто нико није дошао до њих, узнемирени протестанти су сами дошли након поздрављања са својим парохијанима, прешли смо у њи- хове просторије где смо почели да разго- варамо било је пријатно разговарати са таквим људима: нисмо прекидали један друго и нисмо се распаљивали што се тиче наших саговорника, тамо је највише говорио пастор који ми се чини као човек отворен да чује аргументе“ (151013) „приближавајући се храму данас, при самом улазу у порту, позвао ме је један млади тувинац који ми се брзо прибли- жавао пришавши ми, питао је: „у чему је смисао живота?“ осмехнувши се, пи- тао сам га: „слажете се да тачан одго- вор на ово питање можемо да сазнамо само од бога, који је створио и нас и целу васељену?“ он се сложио и питао: „зар служитељи бога не знају одговор на ово питање?“ одговорио сам: „знају, али сам просто желео да се уверим да имамо заједничку тему за разговор пре него пређемо на само питање“ затим смо разговарали око пола сата ту, на улици младић је философ – не по образовању, не по професији, већ по природи када смо се поздрављали, рекао сам му да ме од понедељка може пронаћи у храму где ћу бити цео дан одговорио ми је да је данас најсрећнији дан у његовом животу за мене је овај случај важна лекција која показује нераскидиву везу између молит- ве и мисионарског успеха десет минута пре нашег сусрета уопште нисам плани- рао да дођем у храм, а он није планирао да прође поред међутим, тако је уредио господ сведржитељ“ (191013) „вечерас је на беседама за оглашене било троје људи, а међу њима и људми- ла викторовна, војни лекар (по потреби и лекар хитне помоћи) она већ више од месец дана долази на беседе чим је почела да долази јако је ометала држање беседа, јер је стално шушкала кесама, стално неумесно коментарисала, бунила се против онога што се говорило и по- казивала неверје међутим, у последње време са њене стране нема проблема – долази, слуша, записује да се обрати истини су је натерали – демони у кући су почели да се појављују неки чудни предмети којих раније није било, ку- цање, шумови кренула је у храм, почела да долази на службе неко јој је рекао да треба и да се крсти пошто није била кр- штена међутим, код нас без припреме не крштавају и морала је да крене на бе- седе за оглашене изгледа да време које проводи на беседама не пролази узалуд њене мисли су почеле да се сређују, по неким питањима је већ изменила своју тачку гледишта“ (231013) * * * помените у својим молитвама црк- ву у туви, помените мисионаре који су тамо – да им господ дарује још више силе и љубави за њихово самопожртвова- но служење епископ тувински теофан (ким), први епископ корејац, све своје снаге усмерава на сејање семена аутентичног црквеног живота „идите и научите све народе“ март/април 2014 47 опет смо у суботици, у епархији бачкој старешина цркве вазне- сења господњег, презвитер дра- ган стокин се одазвао нашем позиву, уз свесрдан благослов владике бачког г иринеја животна прича сваког свеш- теника је посебно поучна, нарочито ако он својим животом сведочи оно што као божији слуга проповеда – божију запо- вест: рађајте се како смо чули од суботичана, отац драган себе нимало не жали и даје се другима безрезервно поред редовног богослужења, председник је дечјег хора и хора за одрасле; стара се о штиће- ницима три старачка дома, као и о православним штићеницима у зајед- ници хосана (римокатоличка хумани- тарно-терапијска заједница за помоћ многодетне хришћанске породице породица стокин разговор водила: радмила грујић децу смо рађали из љубави, нисмо их конструисали и рађали плански 48 2/2014 зависницима), духовник је у затвору учествује у раду међуконфесионалних конференција, округлим столовима и симпосионима, на разне теме: улога цркава и верских заједница у светским интеграцијама, материјално и духов- но, верска толеранција, суживот срба, хрвата, мађара, муслимана; сваке сре- де учествује на сity tv у емисији „у сусрет истини“ отац драган (43) и сандра (40) имају малу парохију у свом дому – осам кћери и два сина: исидора (22), студент треће годи- не књижевности на филозофском факул- тету у новом саду, крстиња (20), студент прве године на медицинском факулте- ту у новом саду, љубиша (18), ученик средње богословске школе у крагујевцу, радмила, крштено – василија (15), учени- ца осмог разреда, близнакиње анђелија и анастасија (13), ученице шестог и ра- фаила (10), трећег разреда – ош „кизур иштван“, близнакиње теодора и ма- рија (7), похађају предшколско, и мали михајло – четрнаест месеци одлични су ђаци и музички талентовани старији су завршили нижу музичку, а анастасија и рафаила још похађају одсек за клавир љубиша је похађао виолински одсек али га због усредсређивања на друге ствари, није завршио исидора, крстиња, рад- мила и анастасија више пута су освајале награде на такмичењима младих пијани- ста, а исидора и крстиња су са одличним успехом завршиле и одсек за етно певање у зрењанину су, са шесторо деце, живели заједно са драгановим родитељима ру- коположен је 2002 године у чин ђакона, у цркви успења пресвете богородице у новом саду од владике бачког иринеја, а потом, за пар дана, у чин презвитера у манастиру ковиљ, од владике је
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
28
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање уВАСКРСЕЊЕ,📌 , и
апостол „не говори тако
са њима, јер нису веро-
вали у васкрсење, него
зато што су без обзира
на то, оплакивали умр-
ле
...тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... умрли постати причасницима вечног у христу блаженства он као да каже: ја ћу вам то објаснити – и онда нећете имати разлога да тугујете јер, како каже златоусти, „многи предмети гурају у тугу, само зато што их не познајемо; међутим, када их добро упознамо, одба- цујемо тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у васкрсење, и апостол „не говори тако са њима, јер нису веро- вали у васкрсење, него зато што су без обзира на то, оплакивали умр- ле“ (златоусти) као они који немају наде ово „они“ односи се и на део јудејаца, зато што су међу њима садукеји одба- цивали васкрсење мртвих, и на све незнабошце, који нису имали ни појма о ва- скрсењу мртвих, а сам за- гробни живот су затрпали изопаченим маштаријама, дајући повод многима да и сасвим одбаце бесмрт- ност зато их апостол на- зива онима који наде не- мају (еф 2, 12) њихови писци су говорили: наде су својина живих, а умрли су безнадежни (теокрит) сунце залази и излази, а нама чим се једном угаси светиљка живота, предстоји вечна ноћ (катул) нико се још није вратио од оних, које је захватила хладна пауза живота (лукреције) таквима је својствено да оплакују умрле, „зато што су сви умрли за њих ништа“ (златоусти) хришћани, који очекују после смрти бољи начин по- стојања, не треба да жале, него да се ра- дују због оних који су отишли, јер су оба- мај/јун 2014 13 свеи теофан заворник вили трку и иду да добију припремљени венац (2 тим 4, 8) каква је мисао код апостола у овом поређењу: као они? да ли он хоће да одстрани сваку жалост, говорећи: да ви уопште не тугујете, као што тугују они који немају наде, или само каже: да не тугујете у оној мери, у којој тугују они блажени теодорит прихвата последње: „апостол уопште не забрањује жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у васкрсење а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули – да би у са- мом називу понудио утеху, јер за сном следи буђење“ св јован златоусти инсистира на првом: „жалити за умр- лима, својствено је онима који немају наде и стварно, душа која уопште не зна о васкрсењу и ову смрт сматрајући смрћу (тј уништењем), природно ту- гује за умрлима, као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш васкрсење, због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих смрт изгубила свој жалац и ко јасно и са убеђењем созерцава шта очекује хришћане после смрти, тај неће плакати за умрлима прво је попустљи- вије према нашим немоћима може и овако: започињи од умерене туге и уз- лази са бодром душом пред лице смр- ти, испраћајући умрле, као што се ис- праћају они који иду у другу земљу, ради бољег живота свети теофан затворник наслов изворника: толкованiе посланiя св апостола павла к солунянамь (первого и второго), изд москов сретенского мон-я, 1998 * текст представља извод из књиге тумачење св теофана на прву и другу посланицу апостола павла солуњанима која ће ускоро бити објављена у издању издавачке куће „каленић“ апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских св а павле, икона, еаљ: ра ајана хара (фоо: aidanharticonscom) 14 3/2014 свети оци тумаче свето писмо у јануарском броју православног ми- сионара изнели смо неколико закљу- чака у вези са могућношћу разумевања човековог духовног живота рекли смо да се он може правилно разумети, ако у виду имамо његов исход осим тога, на- чин човековог живота се може и мења- ти управо с обзиром на исход дилема коју смо у тада поставили је гласила: да ли човеков начин живота стоји у вези са спасењем? или другим речима: да ли етика, као учење о морално исправ- ном начину живота, стоји у вези са спа- сењем? ако стоји, онда наша рубрика има своје место у православном миси- онару и у мисији наше цркве уопште у прошлом броју смо навели да улога у значај етике могу бити спорни из два разлога: 1 могућа су различита схватања етике и 2 могућа су различита схватања њеног значаја за спасење бавећи се пр- вим проблемом закључили смо да један тип етике заиста одговара христовом учењу реч је о врлинској етици она одговара христовом учењу из разлога што нагласак ставља на човеково уну- трашње биће, а не на његова дела: носи- лац добра је човек украшен врлинама, а не дело само по себи другим речима, човек треба првенствено да буде добар, у дубини свога бића, а дела ће из њега неминовно исијавати тако схваћену етику смо назвали онтолошка етика у овом броју православног мисионара ћемо се бавити дилемом која нам је пре- остала: различитим схватањима значаја етике за спасење суштинско и релативно најпре морамо разликовати суштин- ски значај од релативног када је неки услов истовремено и неопходан и до- вољан за остварење неког циља, тада је реч о услову који има суштински зна- чај да појаснимо: неопходан услов је онај без којег се циљ не може постићи, али такав услов не мора бити истовре- мено и довољан да би се циљ постигао на пример, неопходно је да ваздух са- држи кисеоник да би човек живео, али постојање кисеоника није само по себи довољно да би човек живео са друге стране, довољно је да се човеку онемо- гући дисање да би преминуо, али оне- могућавање дисања није неопходно да за такво нешто – то се може постићи на различите начине етика би, дакле, имала суштински значај за спасење уколико би важила као неопхо- дан и довољан услов спасења ипак, такво схватање улоге етике умањује значај крста христовог, јер се испоставља да би сам чо- век, без помоћи божије, могао да достигне спасење то би значило и да је спасење не- етика: потребан, али не и довољан услов спасења стеван јовановић тајна спасења је увек у сарадњи енергија, природа и воља бога и човека мај/јун 2014 15 трагом христовим какав догађај и некакво стање мимо бога такав закључак изводе све антропоцен- тричне етике (односно етике ко је се усред- сређују на човека и његове моћи) спасење као заједница за православне, спасење није ништа друго до заједница са оцем и сином у духу светоме ако бисмо хтели да ту заједницу опишемо уз помоћ плодова које дух свети у нама доноси, онда бисмо рекли: спасење је заједница са светом тројицом у љуба- ви, у радости, у миру, у благодати и у свим другим плодовима духа (види гал 5, 22) ту заједницу је син собом објавио, упра- во објављујући оца духом светим; којим се оваплотио, којим је живео, проповедао и чуда чинио, којим је васкрсао и којега је напослетку послао да сведочи сина и оца и да собом уводи заједницу у људе (види јн 14, 23)1 и људе у заједницу, то јесте цркву дакле, ми не смемо заборавити да чо- веку није могуће да постане истински добар (= оствари све своје духовне по- тенцијале), осим ако у дубини његовог бића не засија благодат духа светога без бога човек би можда и могао да достигне некакав идеал праведности, али ни као такав човек не био уподобљен богу, то јест његовом начину постојања2 и наве- дених разлога, јасно је да, за православ- не, без уподобљавања божијем начину постојања нема спасења дакле, чове- ков труд без дејства духа не може бити спасоносан победу, то јесте спасење, је извојевао христос, а дарује нам је уте- шитељ, тј дух свети она је за човека, 1 иако на овоме месту није експлицитно наведен дух свети као онај којим се отац и син настањују у чо- веку, контекст читавог 14 и 15 поглавља не оставља могућност да се другачије закључи уосталом, по пра- вославном учењу, где делује један од свете тројице, ту делују и друга двојица и обратно 2 божији начин постојања је савршена заједница оца, сина и духа 16 3/2014 трагом христовим бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до сувишак ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12)3 свим силама! подвиг је, ви- димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички јер спасење није у човековој самодо- вољности и самозатворености, него је у заједници са богом и 2 божије царство (= спасење) освајају они који се свим силама труде решење наше загонетке је сада већ очигледно: људски напори представљају нужан, али не и довољан услов спасења нужан, јер без њих спа- сење није могуће, а недовољан јер спа- сење долази од бога (оно је учествовање у светотројичном начину постојања) у том случају, хришћанска етика, као учење о начину живота који „не жало- сти духа“ (види: еф 4, 30), заиста има важну улогу делу мисији цркве сарадња бога и човека у погледу расправе о значају етике спасење, требало би следити здрав дио- физитизам, диотелитизам и диоенерги- зам православне цркве другим речима: тајна спасења није само у енергији бога, нити само у енергији човека; није ни само у природи бога, нити само у при- роди човека; није ни само у вољи бога, нити само у вољи човека, него је увек у сарадњи енергија, природа и воља ми православни то исповедамо и живимо јер, бог у делу спасења не нарушава чо- као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима почиње литургија, тако не смемо занемарити ни речи „у миру изиђимо“, којима се она завршава бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12) димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички мај/јун 2014 17 векову слободну вољу, нити раствара његову природу у својој, нити умањује значај његовог подвига, већ свему томе придаје значај и достојанство својим оваплоћењем, начином живота, васкр- сењем и вазнесењем значај хришћанске етике на крају желимо да изнесемо још једну напомену у вези са ствари која често уно- си збрку у расправе о односу хришћанске етике према спасењу наиме, неретко се наводи и о томе можемо читати у број- ним чланцима савремених теолога, да у есхатолошкој перспективи (тј у цар- ству божијем) неће бити етике, него само онтологије (= пуноће заједнича- рења са богом) међутим, тај аргумент није у стању да умањи значај хришћан- ске етике најпре из разлога што смо ми још нисмо у вечности и још увек нисмо у пуноћи царства осим тога, чак и када би та пуноћа била остварена у историји, као што ће бити остварена у вечности, чак ни тада етика не би иш- чезла она би постала дескриптивна – њом би тај стечени начин постојања био описиван, али не још и нормиран ипак, суштински значај хришћанске етике тиме не би био умањен на при- мер: када говоримо матерњим језиком, тада не мислимо о граматичким прави- лима и нормама али шта бисмо добили ако бисмо говорили на матерњем језику кршећи граматичка правила? то сасвим сигурно не би био складан, уређен и смислен говор дакле, са сигурношћу можемо тврдити да би промена начина живота на горе, чак и код човека светог и непорочног живота, довела до губит- ка благодати духа светога и резултова- ла би његовим падом апостол павле опомиње: „не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје“ (1 кор 15, 33) ако зли разговори кваре, шта ћемо рећи за недоличан начин живота? предокушај царства као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима по- чиње литургија, тако не смемо занема- рити ни речи „у миру изиђимо“, који- ма се она завршава дакле, наравно да смо позвани да предокушај царства, тј да мир и благодат духа светога, задр- жимо у срцима; наравно да из живота будућег века црпимо идентитет; али историјску димензију не смемо прене- брегнути предокушајем смо позвани, мотивисани, управо на промену начи- на живота, а тиме и промену самога живота; позвани смо на труд, зала- гање, на подвиг, а све то бива у духу светоме, као љубазни одговор на љу- бав христову, којом смо већ приведени оцу отуда је занемаривање етике, на коју предање и писмо позивају, а љу- бав христова обавезује, страшнија од одбацивања закона божијег јер не жи- већи по закону, јеврејин одбацује за- кон, а не живећи по христу хришћанин одбацује онога који се пред њим из љубави понизио до поруге и смрти, не тражећи ништа своје у том смислу је занемаривање етике, уистину занема- ривање онтологије, то јесте заједнице коју нам је господ омогућио и зато нас моли ап павле говорећи: „молим вас, дакле, ја сужањ у господу, да се влада- те достојно звања на које сте позвани“ (еф 4, 1) амин из живота будућег века црпимо идентитет; али историјску димензију не смемо пренебрегнути 18 3/2014 трагом христовим † закључак уводних текстова на крају, можемо да одговоримо да је, с обзиром на наше схватање етике и њеног значаја за спасење, увид који смо на по- четку поменули несумњиво од великог интереса за мисију цркве наиме, чиње- ница је да финална перспектива (= исход човековог живота) има тако важну улогу за изградњу човековог идентитета; ука- зивањем на њу можемо утицати на по- нашање човека у конкретним животним ситуацијама и чак подстаћи корениту промену начина живота: то мора бити од интереса за мисију цркве у црквеној ми- сији проповедати финалну перспективу значи проповедати циљ (хришћанског) живота тај циљ мора бити јасно дефи- нисан, јер од јасноће увида зависи моти- вациони капацитет такве проповеди за- тим, циљ мора бити лично посведочен, јер то доказује његову достижност и појача- ва мотивисаност слушаоца да и он крене путем (види дап 9, 2) на послетку, пут до циља мора бити скициран, по мери слушаоца, а препреке, такође по мери слушаоца, јасно назначене наша намера је да у чланцима који следе управо: 1 де- финишемо циљ хришћанског живота; 2 скицирамо пут до циља и 3 назначимо препреке на путу аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији деаљ зиина ранохришћанске цркве, аолонија, либија мај/јун 2014 19 промотери савременог атеизма, говорећи о историји своје идеје, воле да кажу да западни атеизам (под термином „западни“ подразумева се европска култура) има своје корене у античкој грчкој философији заиста, било је познатих и мање познатих грчких философа коју су критиковали тадашњу грчку политеистичку религију и доводи- ли у сумњу егзистенцију грчких божан- става многи од њих су због тога назива- ни атеистима, односно безбожницима оно што нас овде интересује јесте да ли се ондашњи појам атеизма може до- вести у везу са данашњим, савременим, оним, који како ћемо и показати, има корене најраније од xviii века и епохе просветитељства грчки теизам најпре треба укратко појаснити како је изгледао грчки теизам, односно шта су за њих представљали богови и божан- ско за античку грчку философију је ка- рактеристично да је стварност схватала као једну и јединствену шта то значи? то значи да није, са изузетком платона и донекле аристотела, правила разлику између божанског и светског, измећу бо- жанског бића и тварног бића – што ће, као што ћемо даље видети, бити основа библијског и хришћанског теизма про- сто речено, богови и свет (људи, живо- тиње, биљке) припадали су истој ствар- ности, истом бићу разликовали су се не атеизам и богови античке грчке(i) да ли су платон и платонов сократ атеисти у савременом значењу те речи? александар милојков 20 3/2014 у дијалогу са атеизмом по бићу већ по квалитету тог једног бића (једне суштине) тако, та једна стварност дељена је на три, односно четири (ако ра- чунамо и биљни свет) квалитативна ни- воа на најнижем нивоу бића биле су биљке – које су садржале само несвесну, вегетативну димензију бића на другом нивоу биле су животиње – које су по- ред оног што су имале биљке имале и душу, али без њеног умног и рационал- ног дела односно, животиње су биле бесловесне (неразумне, нерационалне, без свести о себи самима и без слободе) на следећем нивоу налазио се човек он је садржавао све оно што садрже биљке и животиње, али је уз то имао словесну душу (поседовао је моћ разума и ума, са слободом одлучивања) и на последњем, највишем нивоу били су богови они су, за разлику од човека, били бесмртни та- кође, њихова словесност или било која друга природна сила, била је много јача и савршенија од људске ипак, иако се разликују по квалитету бића, и богови и људи и животиње, потичу од једног ако читамо древне грчке космогоније, митолошке представе о настанку богова, света (космоса) и људи, видећемо да они потичу из неке заједничке прасупстан- це, која је једна и једина зато, богови су код древних грка (а и других паганских народа) били описиви, као човеколики, као животиње или као маштовита ком- бинација ово двоје државни политеизам када су у питању древна грчка божан- ства, и међу њима постоји извесна ква- литативна хијерархија, пирамидалног облика на врху је један, врховни бог, а испод њега су нижа божанства, с обзи- ром на то каква им се моћ и функција у природи приписивала свака појава у природи, као и у свакодневном животу, код старих грка била је персонификова- на и поистовећивана са одређеним бо- жанством тако, имали смо богове мора, подземља (хада), вина, али и богове љу- бави, лепоте, рата, итд поред оваквог (поли)теизма, налази- мо још једну идеју божанског у античкој грчкој философији ради се о пантеизму ова грчка кованица долази од речи pan што значи све и theos, бог дакле, панте- изам је учење да је „све бог“, односно да се божанско поклапа са светским, да се на неки начин протеже кроз светско и прожима светско али, не на начин како је то случај са политеизмом који смо горе сагледали у пантеизму је божанско поистовећено са безличном силом, која држи и руководи постојањем света нај- чешће се та сила поистовећивала са ло- госом, односно са једном рационалношћу природних закона која прожима космос такво учење, на пример, срећемо код хе- раклита (535–475 п н е) или, касније код стоичких философа (од iv века п н е) мај/јун 2014 21 горе наведени политеизам била је, да тако кажемо, државна религија дакле, вера није била приватна ствар, већ је исту уређивала држава мада, тешко да се ту може говорити о вери боље је рећи да се ту радило о добро утврђеном мнењу, о „чињеницама“ које су биле неупитне јер, персонификација при- родних појава и сила и њихове поисто- већивање са одређеним божанством, није ништа друго до плод људског про- мишљања света око себе оновременог човека како год, државна божанства су била обавезна за поштовање од свих поданика исте (како код старих грка тако и код римљана) свако кршење те обавезе било је строго кажњиво, јер се сматрало да судбина државе зависи од воље богова добро је познато да су хришћани, између осталог, оптуживани за „кривце“ од стране римске империје кад год би државу снашла нека несреће (суше, поплаве, пожари, болести, упа- ди непријатеља) – јер су разгневили богове, којима нису хтели да приносе жртве наведене непогоде сматране су за казну богова атеизам сократов сада долазимо до учења одређених грчких философа и њиховог атеизма најпознатији међу њима је, свакако, со- крат, чувени учитељ још чувенијег плато- на сократ је, наиме, осуђен на смрт под оптужбом да не поштује државне богове (дакле, за безбожништво или атеизам) и да квари омладину свој живот сократ је скончао не чекавши извршење смртне казне, у затворској ћелији, окружен прија- тељима, испивши отров кукуте он нам није оставио своја сведочанства наука не зна за постојање било каквих сократових списа постоји нешто што се зове „пла- тонов сократ“ наиме, платон је пишући своје чувене дијалоге, постављао управо сократа као главну улогу, те устима свог великог учитеља износио своју филосо- фију из тих дијалога, од којих је највећи и најпознатији држава, дознајемо о со- 22 3/2014 у дијалогу са атеизмом кратовој, односно платоновој критици грчког политеизма јасно је да је овај ве- лики мислилац био изнад таквог, за њега примитивног веровања и због тога је на- зван безбожником не само сократ, већ и платон поменимо да је део свог живота провео у избеглиштву у италији али, да ли су платон и платонов сократ атеисти у савременом значењу те речи? не, ника- ко сократ је негирао да су богови онакви каквим их држава представља, али далеко од тога да у њему није постојала никак- ва побожност његова позната реченица „знам да ништа не знам“ везује се за њего- во посећивање светилишта бога аполона у делфима и тамошњу пророчицу питију од те пророчице, која је тумачила богове, сократ добија одговор да је најмудрији човек на свету – управо због свог става „знам да ништа не знам“ платонов бог за причу о божанском у античкој грчкој свакако је најинтересантнији платон и он је, мада не тако драстично као његов учитељ, имао проблема због довођења у питање званичног политеизма али, теш- ко да се платонови ставови по питању божанског могу довести у било какву везу са савременим атеизмом не само да је питање божанског присутно у платоно- вој философији већ је он у томе отишао тако дубоко и далеко, да је у неким ставо- вима близак библијском и хришћанском поимању бога платон је, као и његов уче- ник аристотел, имао идеју једног бога тог бога, како је платон сведочио, тешко је спознати, а ако се и спозна, још теже га је изразити ову платонову мисао ће често цитирати свети оци, попут све- тог григорија богослова, повезујући је са трансцендентношћу (трансцендентно је оно што је недоступно појмовном знању и изрицању) библијског бога о идеји добра платон ће у држави написати: „тако и у стварима које се тичу сазнања, присуство добра не даје једино то да буду сазнате, него управо из њега самог происходи њи- хово бивствовање (постојање) и њихова суштина, а само добро није суштина, него се по узвишености и моћи уздиже изнад ње“ идеја добра, дакле, представља извор сваког постојања и сваког сазнања – њоме ствари јесу и њоме се познају сама, пак, доброта (као идеја) је изнад, да тако ка- жемо, овог света платон је употребио израз epekeina tis ousias, што значи да је доброта изнад овога света, или са друге стране света, не припада свету као што ћемо даље видети, ове платонове мисли свети оци цркве ће зналачки користити у свом говору о библијском богу „светац израиљев“, како су га старозаветни про- роци називали светац, јевр qadoš, што значи одвојени као такав, qadoš ће бити веома близак платоновој врховној идеји добра, која је epekeina tis ousias – одвојена од света или с ону страну света, баш као и библијски бог и не само то библија ће се сложити и са платоновим атеизмом – доводећи до де- финитивног врхунца питање о егзистен- цији политеистичких божанстава а при- метимо, тај атеизам (да га тако назовемо) сократов, платонов и библијски, заиста нема додирних тачака са савременим појмом атеизма (наставиће се) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији платонове мисли свети оци цркве ће зналачки користити у свом говору о библијском богу мај/јун 2014 23 24 3/2014 тема броја: за крст часни и слободу златну свети новомученици и исповедници руски, новија руска икона тема броја мај/јун 2014 25 рат као последица оту˥ености човека од бога и ближњег поробљеност страсним жељама човека води у рат против свих и за све што други имају од када постоји човек одвија се су- коб у људском срцу између себич- ности – која се намеће од овога света – и љубави која је дата од бога који нам је усадио чежњу за добрим он буди и жељу да упознамо истину и неће оставити човека да потамни и пропад- не у заробљености себељубља та борба, која прожима живот васцелог свемира, на крају се завршава победом добра, за сву вечност адам је пре пада у грех непослушно- сти1 имао непосредан однос и разговор са творцем била је то пуноћа и красо- та живота човековог у рају одвајање од бога за последицу има и отуђење од човека и свеукупне твари онај ко допу- сти себи да живи без бога и ближњега, 1 „послушност је рајска врлина, ако је изгубимо изгубили смо рај“ (свети јустин ћелијски) у замену стиче немир и поделу бића2 тако је грех постао догађај (онтолошка стварност) у коме учествује цео човек то је пад или суноврат, испод свога бића и изван божијег живота и славе након богоотпадништва, човек се окреће себи у свим биолошким потребама, и тако одређује сам свој смисао то значи уз- гајање и неговање себељубља све што постоји у свету (све око себе) такав чо- век процењује, према практичном, ко- рисном друга цена такве философије јесте та да је човек себе доживео као објекат, а не као субјекат као предмет, а не као личност постао је биолошки механизам – машина код обезбоженог човека нараста его- изам који постаје мотив за задовољство у безосећајном и немилостивом односу започиње унутарњи сукоб, који се пола- ко али сигурно преноси и на спољашњи свет адам није остварио призив у 2 „сво
... умрли постати причасницима вечног у христу блаженства он као да каже: ја ћу вам то објаснити – и онда нећете имати разлога да тугујете јер, како каже златоусти, „многи предмети гурају у тугу, само зато што их не познајемо; међутим, када их добро упознамо, одба- цујемо тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у васкрсење, и апостол „не говори тако са њима, јер нису веро- вали у васкрсење, него зато што су без обзира на то, оплакивали умр- ле“ (златоусти) као они који немају наде ово „они“ односи се и на део јудејаца, зато што су међу њима садукеји одба- цивали васкрсење мртвих, и на све незнабошце, који нису имали ни појма о ва- скрсењу мртвих, а сам за- гробни живот су затрпали изопаченим маштаријама, дајући повод многима да и сасвим одбаце бесмрт- ност зато их апостол на- зива онима који наде не- мају (еф 2, 12) њихови писци су говорили: наде су својина живих, а умрли су безнадежни (теокрит) сунце залази и излази, а нама чим се једном угаси светиљка живота, предстоји вечна ноћ (катул) нико се још није вратио од оних, које је захватила хладна пауза живота (лукреције) таквима је својствено да оплакују умрле, „зато што су сви умрли за њих ништа“ (златоусти) хришћани, који очекују после смрти бољи начин по- стојања, не треба да жале, него да се ра- дују због оних који су отишли, јер су оба- мај/јун 2014 13 свеи теофан заворник вили трку и иду да добију припремљени венац (2 тим 4, 8) каква је мисао код апостола у овом поређењу: као они? да ли он хоће да одстрани сваку жалост, говорећи: да ви уопште не тугујете, као што тугују они који немају наде, или само каже: да не тугујете у оној мери, у којој тугују они блажени теодорит прихвата последње: „апостол уопште не забрањује жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у васкрсење а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули – да би у са- мом називу понудио утеху, јер за сном следи буђење“ св јован златоусти инсистира на првом: „жалити за умр- лима, својствено је онима који немају наде и стварно, душа која уопште не зна о васкрсењу и ову смрт сматрајући смрћу (тј уништењем), природно ту- гује за умрлима, као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш васкрсење, због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих смрт изгубила свој жалац и ко јасно и са убеђењем созерцава шта очекује хришћане после смрти, тај неће плакати за умрлима прво је попустљи- вије према нашим немоћима може и овако: започињи од умерене туге и уз- лази са бодром душом пред лице смр- ти, испраћајући умрле, као што се ис- праћају они који иду у другу земљу, ради бољег живота свети теофан затворник наслов изворника: толкованiе посланiя св апостола павла к солунянамь (первого и второго), изд москов сретенского мон-я, 1998 * текст представља извод из књиге тумачење св теофана на прву и другу посланицу апостола павла солуњанима која ће ускоро бити објављена у издању издавачке куће „каленић“ апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских св а павле, икона, еаљ: ра ајана хара (фоо: aidanharticonscom) 14 3/2014 свети оци тумаче свето писмо у јануарском броју православног ми- сионара изнели смо неколико закљу- чака у вези са могућношћу разумевања човековог духовног живота рекли смо да се он може правилно разумети, ако у виду имамо његов исход осим тога, на- чин човековог живота се може и мења- ти управо с обзиром на исход дилема коју смо у тада поставили је гласила: да ли човеков начин живота стоји у вези са спасењем? или другим речима: да ли етика, као учење о морално исправ- ном начину живота, стоји у вези са спа- сењем? ако стоји, онда наша рубрика има своје место у православном миси- онару и у мисији наше цркве уопште у прошлом броју смо навели да улога у значај етике могу бити спорни из два разлога: 1 могућа су различита схватања етике и 2 могућа су различита схватања њеног значаја за спасење бавећи се пр- вим проблемом закључили смо да један тип етике заиста одговара христовом учењу реч је о врлинској етици она одговара христовом учењу из разлога што нагласак ставља на човеково уну- трашње биће, а не на његова дела: носи- лац добра је човек украшен врлинама, а не дело само по себи другим речима, човек треба првенствено да буде добар, у дубини свога бића, а дела ће из њега неминовно исијавати тако схваћену етику смо назвали онтолошка етика у овом броју православног мисионара ћемо се бавити дилемом која нам је пре- остала: различитим схватањима значаја етике за спасење суштинско и релативно најпре морамо разликовати суштин- ски значај од релативног када је неки услов истовремено и неопходан и до- вољан за остварење неког циља, тада је реч о услову који има суштински зна- чај да појаснимо: неопходан услов је онај без којег се циљ не може постићи, али такав услов не мора бити истовре- мено и довољан да би се циљ постигао на пример, неопходно је да ваздух са- држи кисеоник да би човек живео, али постојање кисеоника није само по себи довољно да би човек живео са друге стране, довољно је да се човеку онемо- гући дисање да би преминуо, али оне- могућавање дисања није неопходно да за такво нешто – то се може постићи на различите начине етика би, дакле, имала суштински значај за спасење уколико би важила као неопхо- дан и довољан услов спасења ипак, такво схватање улоге етике умањује значај крста христовог, јер се испоставља да би сам чо- век, без помоћи божије, могао да достигне спасење то би значило и да је спасење не- етика: потребан, али не и довољан услов спасења стеван јовановић тајна спасења је увек у сарадњи енергија, природа и воља бога и човека мај/јун 2014 15 трагом христовим какав догађај и некакво стање мимо бога такав закључак изводе све антропоцен- тричне етике (односно етике ко је се усред- сређују на човека и његове моћи) спасење као заједница за православне, спасење није ништа друго до заједница са оцем и сином у духу светоме ако бисмо хтели да ту заједницу опишемо уз помоћ плодова које дух свети у нама доноси, онда бисмо рекли: спасење је заједница са светом тројицом у љуба- ви, у радости, у миру, у благодати и у свим другим плодовима духа (види гал 5, 22) ту заједницу је син собом објавио, упра- во објављујући оца духом светим; којим се оваплотио, којим је живео, проповедао и чуда чинио, којим је васкрсао и којега је напослетку послао да сведочи сина и оца и да собом уводи заједницу у људе (види јн 14, 23)1 и људе у заједницу, то јесте цркву дакле, ми не смемо заборавити да чо- веку није могуће да постане истински добар (= оствари све своје духовне по- тенцијале), осим ако у дубини његовог бића не засија благодат духа светога без бога човек би можда и могао да достигне некакав идеал праведности, али ни као такав човек не био уподобљен богу, то јест његовом начину постојања2 и наве- дених разлога, јасно је да, за православ- не, без уподобљавања божијем начину постојања нема спасења дакле, чове- ков труд без дејства духа не може бити спасоносан победу, то јесте спасење, је извојевао христос, а дарује нам је уте- шитељ, тј дух свети она је за човека, 1 иако на овоме месту није експлицитно наведен дух свети као онај којим се отац и син настањују у чо- веку, контекст читавог 14 и 15 поглавља не оставља могућност да се другачије закључи уосталом, по пра- вославном учењу, где делује један од свете тројице, ту делују и друга двојица и обратно 2 божији начин постојања је савршена заједница оца, сина и духа 16 3/2014 трагом христовим бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до сувишак ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12)3 свим силама! подвиг је, ви- димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички јер спасење није у човековој самодо- вољности и самозатворености, него је у заједници са богом и 2 божије царство (= спасење) освајају они који се свим силама труде решење наше загонетке је сада већ очигледно: људски напори представљају нужан, али не и довољан услов спасења нужан, јер без њих спа- сење није могуће, а недовољан јер спа- сење долази од бога (оно је учествовање у светотројичном начину постојања) у том случају, хришћанска етика, као учење о начину живота који „не жало- сти духа“ (види: еф 4, 30), заиста има важну улогу делу мисији цркве сарадња бога и човека у погледу расправе о значају етике спасење, требало би следити здрав дио- физитизам, диотелитизам и диоенерги- зам православне цркве другим речима: тајна спасења није само у енергији бога, нити само у енергији човека; није ни само у природи бога, нити само у при- роди човека; није ни само у вољи бога, нити само у вољи човека, него је увек у сарадњи енергија, природа и воља ми православни то исповедамо и живимо јер, бог у делу спасења не нарушава чо- као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима почиње литургија, тако не смемо занемарити ни речи „у миру изиђимо“, којима се она завршава бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12) димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички мај/јун 2014 17 векову слободну вољу, нити раствара његову природу у својој, нити умањује значај његовог подвига, већ свему томе придаје значај и достојанство својим оваплоћењем, начином живота, васкр- сењем и вазнесењем значај хришћанске етике на крају желимо да изнесемо још једну напомену у вези са ствари која често уно- си збрку у расправе о односу хришћанске етике према спасењу наиме, неретко се наводи и о томе можемо читати у број- ним чланцима савремених теолога, да у есхатолошкој перспективи (тј у цар- ству божијем) неће бити етике, него само онтологије (= пуноће заједнича- рења са богом) међутим, тај аргумент није у стању да умањи значај хришћан- ске етике најпре из разлога што смо ми још нисмо у вечности и још увек нисмо у пуноћи царства осим тога, чак и када би та пуноћа била остварена у историји, као што ће бити остварена у вечности, чак ни тада етика не би иш- чезла она би постала дескриптивна – њом би тај стечени начин постојања био описиван, али не још и нормиран ипак, суштински значај хришћанске етике тиме не би био умањен на при- мер: када говоримо матерњим језиком, тада не мислимо о граматичким прави- лима и нормама али шта бисмо добили ако бисмо говорили на матерњем језику кршећи граматичка правила? то сасвим сигурно не би био складан, уређен и смислен говор дакле, са сигурношћу можемо тврдити да би промена начина живота на горе, чак и код човека светог и непорочног живота, довела до губит- ка благодати духа светога и резултова- ла би његовим падом апостол павле опомиње: „не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје“ (1 кор 15, 33) ако зли разговори кваре, шта ћемо рећи за недоличан начин живота? предокушај царства као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима по- чиње литургија, тако не смемо занема- рити ни речи „у миру изиђимо“, који- ма се она завршава дакле, наравно да смо позвани да предокушај царства, тј да мир и благодат духа светога, задр- жимо у срцима; наравно да из живота будућег века црпимо идентитет; али историјску димензију не смемо прене- брегнути предокушајем смо позвани, мотивисани, управо на промену начи- на живота, а тиме и промену самога живота; позвани смо на труд, зала- гање, на подвиг, а све то бива у духу светоме, као љубазни одговор на љу- бав христову, којом смо већ приведени оцу отуда је занемаривање етике, на коју предање и писмо позивају, а љу- бав христова обавезује, страшнија од одбацивања закона божијег јер не жи- већи по закону, јеврејин одбацује за- кон, а не живећи по христу хришћанин одбацује онога који се пред њим из љубави понизио до поруге и смрти, не тражећи ништа своје у том смислу је занемаривање етике, уистину занема- ривање онтологије, то јесте заједнице коју нам је господ омогућио и зато нас моли ап павле говорећи: „молим вас, дакле, ја сужањ у господу, да се влада- те достојно звања на које сте позвани“ (еф 4, 1) амин из живота будућег века црпимо идентитет; али историјску димензију не смемо пренебрегнути 18 3/2014 трагом христовим † закључак уводних текстова на крају, можемо да одговоримо да је, с обзиром на наше схватање етике и њеног значаја за спасење, увид који смо на по- четку поменули несумњиво од великог интереса за мисију цркве наиме, чиње- ница је да финална перспектива (= исход човековог живота) има тако важну улогу за изградњу човековог идентитета; ука- зивањем на њу можемо утицати на по- нашање човека у конкретним животним ситуацијама и чак подстаћи корениту промену начина живота: то мора бити од интереса за мисију цркве у црквеној ми- сији проповедати финалну перспективу значи проповедати циљ (хришћанског) живота тај циљ мора бити јасно дефи- нисан, јер од јасноће увида зависи моти- вациони капацитет такве проповеди за- тим, циљ мора бити лично посведочен, јер то доказује његову достижност и појача- ва мотивисаност слушаоца да и он крене путем (види дап 9, 2) на послетку, пут до циља мора бити скициран, по мери слушаоца, а препреке, такође по мери слушаоца, јасно назначене наша намера је да у чланцима који следе управо: 1 де- финишемо циљ хришћанског живота; 2 скицирамо пут до циља и 3 назначимо препреке на путу аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији деаљ зиина ранохришћанске цркве, аолонија, либија мај/јун 2014 19 промотери савременог атеизма, говорећи о историји своје идеје, воле да кажу да западни атеизам (под термином „западни“ подразумева се европска култура) има своје корене у античкој грчкој философији заиста, било је познатих и мање познатих грчких философа коју су критиковали тадашњу грчку политеистичку религију и доводи- ли у сумњу егзистенцију грчких божан- става многи од њих су због тога назива- ни атеистима, односно безбожницима оно што нас овде интересује јесте да ли се ондашњи појам атеизма може до- вести у везу са данашњим, савременим, оним, који како ћемо и показати, има корене најраније од xviii века и епохе просветитељства грчки теизам најпре треба укратко појаснити како је изгледао грчки теизам, односно шта су за њих представљали богови и божан- ско за античку грчку философију је ка- рактеристично да је стварност схватала као једну и јединствену шта то значи? то значи да није, са изузетком платона и донекле аристотела, правила разлику између божанског и светског, измећу бо- жанског бића и тварног бића – што ће, као што ћемо даље видети, бити основа библијског и хришћанског теизма про- сто речено, богови и свет (људи, живо- тиње, биљке) припадали су истој ствар- ности, истом бићу разликовали су се не атеизам и богови античке грчке(i) да ли су платон и платонов сократ атеисти у савременом значењу те речи? александар милојков 20 3/2014 у дијалогу са атеизмом по бићу већ по квалитету тог једног бића (једне суштине) тако, та једна стварност дељена је на три, односно четири (ако ра- чунамо и биљни свет) квалитативна ни- воа на најнижем нивоу бића биле су биљке – које су садржале само несвесну, вегетативну димензију бића на другом нивоу биле су животиње – које су по- ред оног што су имале биљке имале и душу, али без њеног умног и рационал- ног дела односно, животиње су биле бесловесне (неразумне, нерационалне, без свести о себи самима и без слободе) на следећем нивоу налазио се човек он је садржавао све оно што садрже биљке и животиње, али је уз то имао словесну душу (поседовао је моћ разума и ума, са слободом одлучивања) и на последњем, највишем нивоу били су богови они су, за разлику од човека, били бесмртни та- кође, њихова словесност или било која друга природна сила, била је много јача и савршенија од људске ипак, иако се разликују по квалитету бића, и богови и људи и животиње, потичу од једног ако читамо древне грчке космогоније, митолошке представе о настанку богова, света (космоса) и људи, видећемо да они потичу из неке заједничке прасупстан- це, која је једна и једина зато, богови су код древних грка (а и других паганских народа) били описиви, као човеколики, као животиње или као маштовита ком- бинација ово двоје државни политеизам када су у питању древна грчка божан- ства, и међу њима постоји извесна ква- литативна хијерархија, пирамидалног облика на врху је један, врховни бог, а испод њега су нижа божанства, с обзи- ром на то каква им се моћ и функција у природи приписивала свака појава у природи, као и у свакодневном животу, код старих грка била је персонификова- на и поистовећивана са одређеним бо- жанством тако, имали смо богове мора, подземља (хада), вина, али и богове љу- бави, лепоте, рата, итд поред оваквог (поли)теизма, налази- мо још једну идеју божанског у античкој грчкој философији ради се о пантеизму ова грчка кованица долази од речи pan што значи све и theos, бог дакле, панте- изам је учење да је „све бог“, односно да се божанско поклапа са светским, да се на неки начин протеже кроз светско и прожима светско али, не на начин како је то случај са политеизмом који смо горе сагледали у пантеизму је божанско поистовећено са безличном силом, која држи и руководи постојањем света нај- чешће се та сила поистовећивала са ло- госом, односно са једном рационалношћу природних закона која прожима космос такво учење, на пример, срећемо код хе- раклита (535–475 п н е) или, касније код стоичких философа (од iv века п н е) мај/јун 2014 21 горе наведени политеизам била је, да тако кажемо, државна религија дакле, вера није била приватна ствар, већ је исту уређивала држава мада, тешко да се ту може говорити о вери боље је рећи да се ту радило о добро утврђеном мнењу, о „чињеницама“ које су биле неупитне јер, персонификација при- родних појава и сила и њихове поисто- већивање са одређеним божанством, није ништа друго до плод људског про- мишљања света око себе оновременог човека како год, државна божанства су била обавезна за поштовање од свих поданика исте (како код старих грка тако и код римљана) свако кршење те обавезе било је строго кажњиво, јер се сматрало да судбина државе зависи од воље богова добро је познато да су хришћани, између осталог, оптуживани за „кривце“ од стране римске империје кад год би државу снашла нека несреће (суше, поплаве, пожари, болести, упа- ди непријатеља) – јер су разгневили богове, којима нису хтели да приносе жртве наведене непогоде сматране су за казну богова атеизам сократов сада долазимо до учења одређених грчких философа и њиховог атеизма најпознатији међу њима је, свакако, со- крат, чувени учитељ још чувенијег плато- на сократ је, наиме, осуђен на смрт под оптужбом да не поштује државне богове (дакле, за безбожништво или атеизам) и да квари омладину свој живот сократ је скончао не чекавши извршење смртне казне, у затворској ћелији, окружен прија- тељима, испивши отров кукуте он нам није оставио своја сведочанства наука не зна за постојање било каквих сократових списа постоји нешто што се зове „пла- тонов сократ“ наиме, платон је пишући своје чувене дијалоге, постављао управо сократа као главну улогу, те устима свог великог учитеља износио своју филосо- фију из тих дијалога, од којих је највећи и најпознатији држава, дознајемо о со- 22 3/2014 у дијалогу са атеизмом кратовој, односно платоновој критици грчког политеизма јасно је да је овај ве- лики мислилац био изнад таквог, за њега примитивног веровања и због тога је на- зван безбожником не само сократ, већ и платон поменимо да је део свог живота провео у избеглиштву у италији али, да ли су платон и платонов сократ атеисти у савременом значењу те речи? не, ника- ко сократ је негирао да су богови онакви каквим их држава представља, али далеко од тога да у њему није постојала никак- ва побожност његова позната реченица „знам да ништа не знам“ везује се за њего- во посећивање светилишта бога аполона у делфима и тамошњу пророчицу питију од те пророчице, која је тумачила богове, сократ добија одговор да је најмудрији човек на свету – управо због свог става „знам да ништа не знам“ платонов бог за причу о божанском у античкој грчкој свакако је најинтересантнији платон и он је, мада не тако драстично као његов учитељ, имао проблема због довођења у питање званичног политеизма али, теш- ко да се платонови ставови по питању божанског могу довести у било какву везу са савременим атеизмом не само да је питање божанског присутно у платоно- вој философији већ је он у томе отишао тако дубоко и далеко, да је у неким ставо- вима близак библијском и хришћанском поимању бога платон је, као и његов уче- ник аристотел, имао идеју једног бога тог бога, како је платон сведочио, тешко је спознати, а ако се и спозна, још теже га је изразити ову платонову мисао ће често цитирати свети оци, попут све- тог григорија богослова, повезујући је са трансцендентношћу (трансцендентно је оно што је недоступно појмовном знању и изрицању) библијског бога о идеји добра платон ће у држави написати: „тако и у стварима које се тичу сазнања, присуство добра не даје једино то да буду сазнате, него управо из њега самог происходи њи- хово бивствовање (постојање) и њихова суштина, а само добро није суштина, него се по узвишености и моћи уздиже изнад ње“ идеја добра, дакле, представља извор сваког постојања и сваког сазнања – њоме ствари јесу и њоме се познају сама, пак, доброта (као идеја) је изнад, да тако ка- жемо, овог света платон је употребио израз epekeina tis ousias, што значи да је доброта изнад овога света, или са друге стране света, не припада свету као што ћемо даље видети, ове платонове мисли свети оци цркве ће зналачки користити у свом говору о библијском богу „светац израиљев“, како су га старозаветни про- роци називали светац, јевр qadoš, што значи одвојени као такав, qadoš ће бити веома близак платоновој врховној идеји добра, која је epekeina tis ousias – одвојена од света или с ону страну света, баш као и библијски бог и не само то библија ће се сложити и са платоновим атеизмом – доводећи до де- финитивног врхунца питање о егзистен- цији политеистичких божанстава а при- метимо, тај атеизам (да га тако назовемо) сократов, платонов и библијски, заиста нема додирних тачака са савременим појмом атеизма (наставиће се) аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији платонове мисли свети оци цркве ће зналачки користити у свом говору о библијском богу мај/јун 2014 23 24 3/2014 тема броја: за крст часни и слободу златну свети новомученици и исповедници руски, новија руска икона тема броја мај/јун 2014 25 рат као последица оту˥ености човека од бога и ближњег поробљеност страсним жељама човека води у рат против свих и за све што други имају од када постоји човек одвија се су- коб у људском срцу између себич- ности – која се намеће од овога света – и љубави која је дата од бога који нам је усадио чежњу за добрим он буди и жељу да упознамо истину и неће оставити човека да потамни и пропад- не у заробљености себељубља та борба, која прожима живот васцелог свемира, на крају се завршава победом добра, за сву вечност адам је пре пада у грех непослушно- сти1 имао непосредан однос и разговор са творцем била је то пуноћа и красо- та живота човековог у рају одвајање од бога за последицу има и отуђење од човека и свеукупне твари онај ко допу- сти себи да живи без бога и ближњега, 1 „послушност је рајска врлина, ако је изгубимо изгубили смо рај“ (свети јустин ћелијски) у замену стиче немир и поделу бића2 тако је грех постао догађај (онтолошка стварност) у коме учествује цео човек то је пад или суноврат, испод свога бића и изван божијег живота и славе након богоотпадништва, човек се окреће себи у свим биолошким потребама, и тако одређује сам свој смисао то значи уз- гајање и неговање себељубља све што постоји у свету (све око себе) такав чо- век процењује, према практичном, ко- рисном друга цена такве философије јесте та да је човек себе доживео као објекат, а не као субјекат као предмет, а не као личност постао је биолошки механизам – машина код обезбоженог човека нараста его- изам који постаје мотив за задовољство у безосећајном и немилостивом односу започиње унутарњи сукоб, који се пола- ко али сигурно преноси и на спољашњи свет адам није остварио призив у 2 „сво
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
1. 49968 / ...жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у ВАСКРСЕЊЕ а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули ...
2. 52609 / ...као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш ВАСКРСЕЊЕ, , због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих см...
3. 53500 / ...дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и ВАСКРСЕЊЕ? м у чему се оно састоји? најпре у томе шта симболи тога, крст и васкрсли господ, значе у ли- тургијској молитви се каж...
4. 115933 / ...док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и ВАСКРСЕЊЕ? м категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и јед...
1. 49968 / ...жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у ВАСКРСЕЊЕ а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули ...
2. 52609 / ...као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш ВАСКРСЕЊЕ, , због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих см...
3. 53500 / ...дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и ВАСКРСЕЊЕ? м у чему се оно састоји? најпре у томе шта симболи тога, крст и васкрсли господ, значе у ли- тургијској молитви се каж...
4. 115933 / ...док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и ВАСКРСЕЊЕ? м категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и јед...
29
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...ако мора и ако може да га искористи плодови заједништва живот иВАСКРСЕЊЕ 📌 су плод заједнице
са богом то је циљ и смисао људскога
живота и ту нема алтернативе колико
је ближњи важан говори и чињеница да
...ако мора и ако може да га искористи плодови заједништва живот и
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... било шта друго чему људи теже, већ је истинска срећа сусрет са бо- гом и са другим човеком данашњи са- времени човек, горд и сујетан, себељу- бив и себичан, не жели заједницу нико више неће да живи са другим, а још ма- ње за другога, већ свако живи за себе другога поштује ако мора и ако може да га искористи плодови заједништва живот и васкрсење су плод заједнице са богом то је циљ и смисао људскога живота и ту нема алтернативе колико је ближњи важан говори и чињеница да се христос поистоветио са сваким чо- веком и када поново дође да васкрсне мртве и сву твар са човеком преобрази за вечност, када буде судио људима за непокајано богоотпадништво, подели- ко сам, заправо, ја? једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами септембар/октобар 2014 11 христос и апостоли – тајна вечера, фреска, кападокија, гореме (11 век) ће људе на праведнике и грешнике бог тражи заједницу осећајних и милости- вих људи, док себичност и себељубље, као патолошки проблем индивидуали- стичког друштва, у хришћанству мо- рају да ишчезну као дим о потреби за заједницом говори и апостол павле: тако да не буде раздора у телу, него да се удови подједнако брину један за другог (1кор 12, 25) ако љубав и брига једних за друге изостане, онда немамо удела у богу тако да грижа савести није неко поремећено психолошко стање у чове- ку, већ лош однос са ближњим савест је мој ближњи: ако принесеш дар свој к ол- тару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (мт 5, 23–24) човек – биће односа губитак свести да ја без другога не мо- гу постојати јесте велики проблем да- нашњи успеси се изграђују на несрећи другога – чак се и деца уче манипули- сању таквом односу доста доприноси могућност комуникације мобилним те- лефонима и интернетом јер тако губимо потребу да се виђамо са живим људима да се погледамо у очи – лицем у лице да пружимо руку једни другима и изрази- мо своју потребу за зближавањем тако уместо човека, брата и пријатеља – до- били смо играчке, да се њима играмо а као аутентична личност постојимо када волимо, када човека поред себе видимо као слику божију стога не треба да за- боравимо да у односу на другога посто- јимо и јесмо и да је други извор нашег живота једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами и једино са њиме можемо ући у радост вечнога живота аутор је свештеник епархије жичке 12 5/2014 претходна три чланка су нам по- служила за шири увод у тему хри- шћанске етике и праксе у њима смо настојали да одговоримо на питање: да ли је уопште значајно писати на тему хришћанске етике поставивши основ за то, одлучили смо и најавили да ћемо у наставцима најпре одговорити на пи- тање: шта је циљ хришћанског живота? премда одговор на питање циља (хри- шћанског) живота звучи једноставно: циљ хришћанског живота је улазак у царство божије; његово пуно разумева- ње захтева неколико разјашњења наи- ме, када бисмо поставили питање: а шта је царство божије?; вероватно бисмо као одговор чули: царство божије је циљ (хришћанског) живота међутим, такво објашњење (реч је о циркуларној дефиницији) не пружа никакво сазнање онима који још немају појам о царству божијем у мисији цркве такве форму- лације би требало избегавати царство божије је централна тема христове делатности он започиње сво- је дело, чини га и довршава у име дола- зећег царства божијег у проповедима о царству божијем, исус је настојао да те- жиште месијанске наде јевреја измести са национално-историјских очекивања, на поље духовно-есхатолошког иску- ства (види лк 17, 20–21), како би при- премио њихове умове, а потом и срца, за силазак царства божијег, за силазак „силе са висине“ сада и овде на овом месту желимо да одмах ис- такнемо следећу ствар: када говоримо о послању заједнице христових учени- ка (= мисији цркве), тада готово не- стеван јовановић живот у христу трагом христовим септембар/октобар 2014 13 приметно занемаримо чињеницу да је њихов основни задатак јеванђеље о царству божијем тачније, благообја- вљивање свету доласка царства божи- јег и, оно што је најважније, његовог већ-присуства нажалост, значајна ве- ћина црквених људи, клирика и на- рода, није у довољној мери ни свесна овог „већ-присуства царства божијег“ и отворене могућности нашег већ-ула- ска у њега таквом стању доприноси чињеница да на проповедима, али и у обичним разговорима верујућих људи, углавном, када је реч о овој теми, слу- шамо о уласку људи у царство божије након смрти или након другог доласка христовог међутим, у светоотачкој ли- тератури, пажљивим читањем, можемо доћи до сазнања да је искуство, па чак и пребивање у благодати царства божијег могуће већ сада, да оно представља циљ живота (хришћана) тачније, да силазак духа светога у људско срце представља откривење есхатолошке реалности већ – али још не постојање свести о већ-присуству царства божијег је кључно за разуме- вање не само богослужбене праксе, већ и самог светог писма новог завета о том парадоксу, парадоксу долазећег и већ дошавшег божијег царства, је доста писано последњих деценија међутим, та тема је увек постављана у оквир уче- ња о цркви; о њеној пуноћи, јединству, светости и сл у другом плану су теме практичне хришћанске духовности, те- ме које су од непосредне користи поје- динцу – носиоцу благодати, ономе који, по тој благодати, неодољиво постаје чо- век цркве, човек заједнице због таквог наглашавања тема, може доћи до, на- равно погрешног, схватања аутомат- ског деловања благодати духа светога у цркви, у светим тајнама цркве скори долазак царства у светом писму новог завета се нај- већи значај придаје скором доласку цар- ства божијег сва јеванђеља и дела апо- столска, па и посланице и откривење, сведоче о том очекивању и месијанској нади, о победи и успостављању божијег царства силаском светога духа савремени читалац не може без поте- шкоћа да разуме смисао стихова којима се јемчи скоро успостављање царства наиме, испуњење божијег домостро- циљ хришћанског живота – улазак у царство божије јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу светоме (рим 14, 17) 14 5/2014 ја је најављено као скородошавше, а од новозаветних догађаја је прошло гото- во две хиљаде година ако читалац пои- стовети скори силазак царства божијег са другим христовим доласком, онда ће се, сасвим сигурно, наћи у недоумици закључак би морао бити да временска категорија скорашњег силаска нема ни изблиза уобичајено значење тако ће се писац друге саборне посланице светог апостола петра, ослањајући се на следе- ћи стих: јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна (пс 90, 4); додати: ево, љубљени, пишем вам већ другу по- сланицу; у њима подсећањем будим ваш чист разум, да се сетите речи које су раније казали свети пророци, и запове- сти апостола ваших од господа и спа- са, знајући прво ово да ће у посљедње да- не доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: шта је с обећањем доласка његова? јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју божијом, од којих тада- шњи свет, водом потопљен, пропаде, а садашње небеса и земља остављени су његовом речју за огањ и чувају се за дан суда и погибли безбожних људи али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред господом као хиљада година, и хиљада година као један дан (2пт 3, 1–8) дакле у домостроју спасења време заи- ста јесте „растегљива“ категорија други христов долазак не касни међутим, не- воља због поистовећивања скородошав- шег царства и другог доласка христовог није разрешена позивањем на цитирани одломак погледајмо следећи стих: заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- трагом христовим фирентинска осмоугаона крстионица, мозаик, детаљ (13 век) септембар/октобар 2014 15 ти смрти док не виде царство божије да је дошло у сили (мк 9, 1) очигледно је реч о доласку царства божијег пре упокојења неких исусо- вих слушаоца штавише, они ће бити сведоци доласка божијег царства у си- ли овде је од највеће важности да ука- жемо на следећу чињеницу: термини сила божија, власт и благодат његова су у читавом светом писму синоними, а означавају дејство светога духа; чак се и поистовећују са њим, као што се зраци сунца за созерцатеља светлости поистовећују са самим сунцем ако ту синонимност држимо на уму онда ће нам следећи стихови додатно објасни- ти ствар: с њима боравећи заповеди им да се не удаљују из јерусалима, него да чекају обећање оца, које чусте, рече од мене; јер је јован крстио водом, а ви ћете се крстити духом светим не дуго после ових дана онда они који бијаху сабра- ни питаху га говорећи: господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство израиљево? а он им рече: није ваше знати времена и рокове које отац за- држа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 4–8) обећање од оца, о којем је овде реч, о којем су апостоли већ слушали од учи- теља за време тајне вечере (види јн 14, 16–17), јесте примање светога духа реч је о крштењу (= очишћењу) светим ду- хом, о поновном рођењу дејством све- тога духа (види јн 1, 12–1316–17; јн 3, 3–11) али да бисмо разумели да је си- лазак царства божијег заправо силазак светога духа (у срце човеково) обрати- мо пажњу на термин сила у већ наведе- ним одломцима: молитва духу истине „приђи ми ближе и још ближе, вели- чанствени душе истине, и уђи у мене дубље него што светлост и ваздух ула- зе гле, без светлости могу целу ноћ провести, а без тебе не могу ни у по- стељу лећи“ () „усели се у душу мо- ју дубље него што ти мисао моја може следити“ () „и срце ће се моје испу- нити неисказаним миром небеским, и славиће бога у хору са херувимима и серафимима“ () „и напуниће се ср- це моје слатком љубављу према госпо- ду своме“ из 47 молитве на језеру светог николаја охридског и жичког манастир св георгија на западној обали (света земља), детаљ 16 5/2014 у трагању за савременим појмом ате- изма стићи ћемо до периода рене- сансе или препорода (фр renaissan- ce – препород) то је период у историји западноевропске свести и културе који започиње у xiii веку, на простору се- верне италије са ренесансом почиње велико интересовање европског човека за класичну антику свакако, ренесанса није донела савремени појам атеизма, али јесте учинила неке прве кораке у правцу јачања поверења у разум (ra- tio) и слабљење поверења у веру (fides) ренесанса представља извесну капију нечега што је доживело свој врхунац у просветитељству xviii века, са којим ћемо и добити појам атеизма какав да- нас срећемо у тих неколико векова, о којима ће- мо касније говорити, кристалисало се и једно јако чудно схватање односа бога и света тачније, гајио се један заборав темељног става који доносе библија, али и велики философ платон као ре- зултат тога, данас имамо једно помало „блентаво“ атеистичко позивање на на- уку као јединог и последњег судије све- му, па и божијој егзистенцији дакле, да ли наука може доказати постојање или непостојање бога? да ли њен напредак представља „опасност“ за веру у бо- га? савремени атеистички активизам управо на овакав начин држи науку као „аргумент“ погледајмо какав је хри- шћански одговор на ово питање односа бога (вере) и науке платоново и библијско схватање како смо рекли, темељна ствар која се у периоду од ренесансе до просветитељ- александар милојков у дијалогу са атеизмом заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- ти смрти док не виде царство божи- је да је дошло у сили (мк 9, 1) господе, хоћеш ли у ово време успоставити цар- ство израиљево? а он им рече: није ва- ше знати времена и рокове које отац задржа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 6–8) ако у цитату из јеванђеља по марку није било јасно у каквој сили, тј у ка- квом дејству ће царство божије доћи, онда одломак из дела апостолских от- клања сваку недоумицу: силазак цар- ства божијег је у силаску светога духа вратимо се на питање са почетка члан- ка (шта је циљ хришћанског живота?) и се сетимо да је одговор гласио: циљ хришћанског живота је улазак у цар- ство божије закључујемо да је циљ (хришћанског) живота примање бла- годати светога духа осим тога, следи да су христове параболе о царству бо- жијем, заправо најаутентичнија пнев- матологија (= учење о светоме духу) уверени смо да смисао христових бе- седа о царству божијем напросто бље- сне пред очима када их човек чита као параболе о благодатном дејству светога духа у човеку управо ће тумачење све- тописамских одломака у светлости тог сазнања бити наш задатак у наредним чланцима и за крај бисмо само желели да додамо: пре нашег уласка у царство божије (= други христов долазак) по- требно је да царство божије уђе у нас (= силазак светога духа у срце човеково)! ако рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м достојевски) аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији трагом христовим септембар/октобар 2014 17 ства (=период јачања неприкосновеног поверења у разум и емпиријско иску- ство) лагано заборављала, јесте однос бога и света, онако како га је објаснила библија али не само библија и, по при- роди ствари, потоњи свети оци цркве, већ и чувени философ платон интере- сантно, овде имамо једно прилично фино слагање от- кривењског (библија) и ум- ног (платон) платон је о вр- ховном добру говорио као о оном које је „са друге стра- не бића“, трансцендентно у том смислу, бога, творца, је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати бог је, дакле, јед- на извансветска стварност и као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало
... било шта друго чему људи теже, већ је истинска срећа сусрет са бо- гом и са другим човеком данашњи са- времени човек, горд и сујетан, себељу- бив и себичан, не жели заједницу нико више неће да живи са другим, а још ма- ње за другога, већ свако живи за себе другога поштује ако мора и ако може да га искористи плодови заједништва живот и васкрсење су плод заједнице са богом то је циљ и смисао људскога живота и ту нема алтернативе колико је ближњи важан говори и чињеница да се христос поистоветио са сваким чо- веком и када поново дође да васкрсне мртве и сву твар са човеком преобрази за вечност, када буде судио људима за непокајано богоотпадништво, подели- ко сам, заправо, ја? једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами септембар/октобар 2014 11 христос и апостоли – тајна вечера, фреска, кападокија, гореме (11 век) ће људе на праведнике и грешнике бог тражи заједницу осећајних и милости- вих људи, док себичност и себељубље, као патолошки проблем индивидуали- стичког друштва, у хришћанству мо- рају да ишчезну као дим о потреби за заједницом говори и апостол павле: тако да не буде раздора у телу, него да се удови подједнако брину један за другог (1кор 12, 25) ако љубав и брига једних за друге изостане, онда немамо удела у богу тако да грижа савести није неко поремећено психолошко стање у чове- ку, већ лош однос са ближњим савест је мој ближњи: ако принесеш дар свој к ол- тару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (мт 5, 23–24) човек – биће односа губитак свести да ја без другога не мо- гу постојати јесте велики проблем да- нашњи успеси се изграђују на несрећи другога – чак се и деца уче манипули- сању таквом односу доста доприноси могућност комуникације мобилним те- лефонима и интернетом јер тако губимо потребу да се виђамо са живим људима да се погледамо у очи – лицем у лице да пружимо руку једни другима и изрази- мо своју потребу за зближавањем тако уместо човека, брата и пријатеља – до- били смо играчке, да се њима играмо а као аутентична личност постојимо када волимо, када човека поред себе видимо као слику божију стога не треба да за- боравимо да у односу на другога посто- јимо и јесмо и да је други извор нашег живота једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами и једино са њиме можемо ући у радост вечнога живота аутор је свештеник епархије жичке 12 5/2014 претходна три чланка су нам по- служила за шири увод у тему хри- шћанске етике и праксе у њима смо настојали да одговоримо на питање: да ли је уопште значајно писати на тему хришћанске етике поставивши основ за то, одлучили смо и најавили да ћемо у наставцима најпре одговорити на пи- тање: шта је циљ хришћанског живота? премда одговор на питање циља (хри- шћанског) живота звучи једноставно: циљ хришћанског живота је улазак у царство божије; његово пуно разумева- ње захтева неколико разјашњења наи- ме, када бисмо поставили питање: а шта је царство божије?; вероватно бисмо као одговор чули: царство божије је циљ (хришћанског) живота међутим, такво објашњење (реч је о циркуларној дефиницији) не пружа никакво сазнање онима који још немају појам о царству божијем у мисији цркве такве форму- лације би требало избегавати царство божије је централна тема христове делатности он започиње сво- је дело, чини га и довршава у име дола- зећег царства божијег у проповедима о царству божијем, исус је настојао да те- жиште месијанске наде јевреја измести са национално-историјских очекивања, на поље духовно-есхатолошког иску- ства (види лк 17, 20–21), како би при- премио њихове умове, а потом и срца, за силазак царства божијег, за силазак „силе са висине“ сада и овде на овом месту желимо да одмах ис- такнемо следећу ствар: када говоримо о послању заједнице христових учени- ка (= мисији цркве), тада готово не- стеван јовановић живот у христу трагом христовим септембар/октобар 2014 13 приметно занемаримо чињеницу да је њихов основни задатак јеванђеље о царству божијем тачније, благообја- вљивање свету доласка царства божи- јег и, оно што је најважније, његовог већ-присуства нажалост, значајна ве- ћина црквених људи, клирика и на- рода, није у довољној мери ни свесна овог „већ-присуства царства божијег“ и отворене могућности нашег већ-ула- ска у њега таквом стању доприноси чињеница да на проповедима, али и у обичним разговорима верујућих људи, углавном, када је реч о овој теми, слу- шамо о уласку људи у царство божије након смрти или након другог доласка христовог међутим, у светоотачкој ли- тератури, пажљивим читањем, можемо доћи до сазнања да је искуство, па чак и пребивање у благодати царства божијег могуће већ сада, да оно представља циљ живота (хришћана) тачније, да силазак духа светога у људско срце представља откривење есхатолошке реалности већ – али још не постојање свести о већ-присуству царства божијег је кључно за разуме- вање не само богослужбене праксе, већ и самог светог писма новог завета о том парадоксу, парадоксу долазећег и већ дошавшег божијег царства, је доста писано последњих деценија међутим, та тема је увек постављана у оквир уче- ња о цркви; о њеној пуноћи, јединству, светости и сл у другом плану су теме практичне хришћанске духовности, те- ме које су од непосредне користи поје- динцу – носиоцу благодати, ономе који, по тој благодати, неодољиво постаје чо- век цркве, човек заједнице због таквог наглашавања тема, може доћи до, на- равно погрешног, схватања аутомат- ског деловања благодати духа светога у цркви, у светим тајнама цркве скори долазак царства у светом писму новог завета се нај- већи значај придаје скором доласку цар- ства божијег сва јеванђеља и дела апо- столска, па и посланице и откривење, сведоче о том очекивању и месијанској нади, о победи и успостављању божијег царства силаском светога духа савремени читалац не може без поте- шкоћа да разуме смисао стихова којима се јемчи скоро успостављање царства наиме, испуњење божијег домостро- циљ хришћанског живота – улазак у царство божије јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу светоме (рим 14, 17) 14 5/2014 ја је најављено као скородошавше, а од новозаветних догађаја је прошло гото- во две хиљаде година ако читалац пои- стовети скори силазак царства божијег са другим христовим доласком, онда ће се, сасвим сигурно, наћи у недоумици закључак би морао бити да временска категорија скорашњег силаска нема ни изблиза уобичајено значење тако ће се писац друге саборне посланице светог апостола петра, ослањајући се на следе- ћи стих: јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна (пс 90, 4); додати: ево, љубљени, пишем вам већ другу по- сланицу; у њима подсећањем будим ваш чист разум, да се сетите речи које су раније казали свети пророци, и запове- сти апостола ваших од господа и спа- са, знајући прво ово да ће у посљедње да- не доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: шта је с обећањем доласка његова? јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју божијом, од којих тада- шњи свет, водом потопљен, пропаде, а садашње небеса и земља остављени су његовом речју за огањ и чувају се за дан суда и погибли безбожних људи али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред господом као хиљада година, и хиљада година као један дан (2пт 3, 1–8) дакле у домостроју спасења време заи- ста јесте „растегљива“ категорија други христов долазак не касни међутим, не- воља због поистовећивања скородошав- шег царства и другог доласка христовог није разрешена позивањем на цитирани одломак погледајмо следећи стих: заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- трагом христовим фирентинска осмоугаона крстионица, мозаик, детаљ (13 век) септембар/октобар 2014 15 ти смрти док не виде царство божије да је дошло у сили (мк 9, 1) очигледно је реч о доласку царства божијег пре упокојења неких исусо- вих слушаоца штавише, они ће бити сведоци доласка божијег царства у си- ли овде је од највеће важности да ука- жемо на следећу чињеницу: термини сила божија, власт и благодат његова су у читавом светом писму синоними, а означавају дејство светога духа; чак се и поистовећују са њим, као што се зраци сунца за созерцатеља светлости поистовећују са самим сунцем ако ту синонимност држимо на уму онда ће нам следећи стихови додатно објасни- ти ствар: с њима боравећи заповеди им да се не удаљују из јерусалима, него да чекају обећање оца, које чусте, рече од мене; јер је јован крстио водом, а ви ћете се крстити духом светим не дуго после ових дана онда они који бијаху сабра- ни питаху га говорећи: господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство израиљево? а он им рече: није ваше знати времена и рокове које отац за- држа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 4–8) обећање од оца, о којем је овде реч, о којем су апостоли већ слушали од учи- теља за време тајне вечере (види јн 14, 16–17), јесте примање светога духа реч је о крштењу (= очишћењу) светим ду- хом, о поновном рођењу дејством све- тога духа (види јн 1, 12–1316–17; јн 3, 3–11) али да бисмо разумели да је си- лазак царства божијег заправо силазак светога духа (у срце човеково) обрати- мо пажњу на термин сила у већ наведе- ним одломцима: молитва духу истине „приђи ми ближе и још ближе, вели- чанствени душе истине, и уђи у мене дубље него што светлост и ваздух ула- зе гле, без светлости могу целу ноћ провести, а без тебе не могу ни у по- стељу лећи“ () „усели се у душу мо- ју дубље него што ти мисао моја може следити“ () „и срце ће се моје испу- нити неисказаним миром небеским, и славиће бога у хору са херувимима и серафимима“ () „и напуниће се ср- це моје слатком љубављу према госпо- ду своме“ из 47 молитве на језеру светог николаја охридског и жичког манастир св георгија на западној обали (света земља), детаљ 16 5/2014 у трагању за савременим појмом ате- изма стићи ћемо до периода рене- сансе или препорода (фр renaissan- ce – препород) то је период у историји западноевропске свести и културе који започиње у xiii веку, на простору се- верне италије са ренесансом почиње велико интересовање европског човека за класичну антику свакако, ренесанса није донела савремени појам атеизма, али јесте учинила неке прве кораке у правцу јачања поверења у разум (ra- tio) и слабљење поверења у веру (fides) ренесанса представља извесну капију нечега што је доживело свој врхунац у просветитељству xviii века, са којим ћемо и добити појам атеизма какав да- нас срећемо у тих неколико векова, о којима ће- мо касније говорити, кристалисало се и једно јако чудно схватање односа бога и света тачније, гајио се један заборав темељног става који доносе библија, али и велики философ платон као ре- зултат тога, данас имамо једно помало „блентаво“ атеистичко позивање на на- уку као јединог и последњег судије све- му, па и божијој егзистенцији дакле, да ли наука може доказати постојање или непостојање бога? да ли њен напредак представља „опасност“ за веру у бо- га? савремени атеистички активизам управо на овакав начин држи науку као „аргумент“ погледајмо какав је хри- шћански одговор на ово питање односа бога (вере) и науке платоново и библијско схватање како смо рекли, темељна ствар која се у периоду од ренесансе до просветитељ- александар милојков у дијалогу са атеизмом заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- ти смрти док не виде царство божи- је да је дошло у сили (мк 9, 1) господе, хоћеш ли у ово време успоставити цар- ство израиљево? а он им рече: није ва- ше знати времена и рокове које отац задржа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 6–8) ако у цитату из јеванђеља по марку није било јасно у каквој сили, тј у ка- квом дејству ће царство божије доћи, онда одломак из дела апостолских от- клања сваку недоумицу: силазак цар- ства божијег је у силаску светога духа вратимо се на питање са почетка члан- ка (шта је циљ хришћанског живота?) и се сетимо да је одговор гласио: циљ хришћанског живота је улазак у цар- ство божије закључујемо да је циљ (хришћанског) живота примање бла- годати светога духа осим тога, следи да су христове параболе о царству бо- жијем, заправо најаутентичнија пнев- матологија (= учење о светоме духу) уверени смо да смисао христових бе- седа о царству божијем напросто бље- сне пред очима када их човек чита као параболе о благодатном дејству светога духа у човеку управо ће тумачење све- тописамских одломака у светлости тог сазнања бити наш задатак у наредним чланцима и за крај бисмо само желели да додамо: пре нашег уласка у царство божије (= други христов долазак) по- требно је да царство божије уђе у нас (= силазак светога духа у срце човеково)! ако рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м достојевски) аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији трагом христовим септембар/октобар 2014 17 ства (=период јачања неприкосновеног поверења у разум и емпиријско иску- ство) лагано заборављала, јесте однос бога и света, онако како га је објаснила библија али не само библија и, по при- роди ствари, потоњи свети оци цркве, већ и чувени философ платон интере- сантно, овде имамо једно прилично фино слагање от- кривењског (библија) и ум- ног (платон) платон је о вр- ховном добру говорио као о оном које је „са друге стра- не бића“, трансцендентно у том смислу, бога, творца, је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати бог је, дакле, јед- на извансветска стварност и као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
30
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
...година да би га васкр- сао у време када ће многи говорити да јеВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих обмана и показао све-
доком васкрсења њега који је за живо-
та свима, свакодневно говорио: христос
васкрсе, радости моја
...година да би га васкр- сао у време када ће многи говорити да је
МЕТА инфо: Р:19875 К:154705 Д:85
| Свеска 340 |
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... светог серафима и нетљене мо- шти свете александре, марте и јелене од баћушкиних реликвија сачувани су: икона мајке божије умиљење, напрсни крст тежине један килограм, наруквице, ципеле, рукавице, будак и остало баћушка је говорио да је бог скратио његов живот за 30 година да би га васкр- сао у време када ће многи говорити да је васкрсење мртвих обмана и показао све- доком васкрсења њега који је за живо- та свима, свакодневно говорио: христос васкрсе, радости моја аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 14 6/2014 св серафим саровски храни медведа – минијатура из журнала родина (1900 година) святая русь новембар/децембар 2014 15 разне религије, секте, покрети и по- јединци кроз историју сиромаштву су придавали посебну вредност апокалиптичке заједнице осуђивале су сваки вид иметка ту су свакако би- ли водећи есени есенска заједница мо- рала је бити „заједница сиромашних“ свако приватно власништво морало је да се стави на употребу другима о си- ромаштву као нужном за спасење давно су говорили пелагијанци и тзв апостол- ска секта они су сматрали да је приват- но власништво у старом завету било допуштено из многих разлога, али није допуштено у новом завету нужно сиро- маштво подразумевају и богумили тема сиромаштва биће дотакнута у многим филозофским и богословским списима, али свакако најпотпуније тумачење даје климент александријски крајем 2 ве- ка у свом спису „који се богаташ може спасти“ богатство и спасење спис под називом „који се богаташ мо- же спасти“ заправо јесте омилија на је- ванђелски текст мк 10, 17–31 писац је који се богаташ може спасти? климент је веома јасан–спасење не зависи од богатства нити од сиромаштва, од телесних својстава, већ од љубави према богу и ближњима хришћанска етика мр драгана тодоровић св климент александријски, цртеж из књиге les vrais pourtraits et vies des hommes illustres grecz, latins et payens (1584 г) 16 6/2014 желео да објасни шта значе христове ре- чи упућене богатом младићу: иди, про- дај све што имаш, и: тешко је богатоме ући у царство небеско у овој омилији климент инсистира на сиромаштву ду- ха само буквално тумачење новозавет- ног текста о богаташу претпоставља да је сиромаштво нужно средство спасења али, ако се само сетимо начина на који је христос говорио, да је учио не људском већ божанском мудрошћу, смисао хри- стових речи се мења, тј добија потпуни- ји смисао према климентовом тумачењу, младић – богаташ је био далеко од савршенства грубо би било рећи да није марио за веч- ни живот; можда му је тежња била као и фарисеју – добар глас, хвала, дивљење љу- ди што испуњава закон божији можда је младић и испуњавао формални закон, али му је недостајало нешто више од писа- ног закона, а то је закон у души, који би га нагнао да се истински одрекне богатства под истинским се подразумева одрица- ње из срца, слобода од материје и слично могло би се рећи да је богати младић био слаб климент александријски христове речи тумачи на следећи начин: да богаташ мора искоренити из себе најпре своје су- дове о богатству, затим похлепу и пожу- ду христове речи о обавези сиромаштва треба тумачити као духовно сиромаштво климент то објашњава овако: као што ни пуко просјачење не значи да је тај сиромах најсиромашнији нити најрелигиознији (можда му баш недостаје вера у бога), та- ко је и са богатима материјална добра постоје и они који су изабрали сирома- штво, али не због спасења и вере у бога, већ према оданости филозофији, као нпр демокрит, анаксагора и крато када би христове речи говориле једино о споља- шњем елементу, о грубом уклањању до- бара – материје, слободно бисмо могли рећи да христос није дао ништа ново сво- јом науком искорењивање мана из душе је свакако новина можда је пре христа било случајева да су људи одбацивали бо- гатство; били су као фарисеји, или су мно- жили презир према другима и славу (што свакако повећава духовну беду) ако се не- ко одриче и онога што му је неопходно за живот, онда брине о средствима за живот и не може се посветити честитом морал- ном животу оскудност у материјалном није гаранција да ће човек бити далеко од похлепе или немира у души климент сматра да је осредњи иметак пожељан хришћанину тако се најпре не бисмо му- чили жељом за иметком с друге стране, хришћани тако могу помоћи онима који- ма је помоћ потребна ако би сви хришћа- ни били сиромашни, поставља се питање како би се помагало гладнима и жеднима, како чинити дела милосрђа? значи, могу- ће је да богати младић није испуњавао за- повест љубави према ближњему земаљ- ска добра су инструмент моралног добра, човек мора знати да се њиме добро служи христове речи: продај све што имаш не треба тумачити буквално, у смислу обаве- зивања на сиромаштво, јер када би то тако било христов налог о милостињи био би противречан човек мора бити господар сетимо се само старозаветне приче о јову, и видећемо да су богатство и сиромаштво само дарови, али и искушења, као и начини пројављивања милости божијечовеку хришћанска етика новембар/децембар 2014 17 свог богатства а не његов роб „користиш ли га на ваљан начин – биће оправдано; у супротном, служиће ти на погибао, пошто је опште назначење богатства да ти служи а не да тобом влада“1 сличну мисао на- лазимо касније код св јована златоустог, који објашњава да није богатство зло, већ нискост душе која претвара богатство у сиромаштво климент подсећа да се не- престано има на уму превасходство ду- ше над пропадљивим вредностима „ако богатство по себи није ни добро ни зло, и ако не подлеже никаквој осуди, онда га не треба осуђивати; треба осудити узрочни- ка који га злоупотребљава, тј човека, јер човеку су даровани разум, слобода и моћ 1 климент александријски, како се богаташ може спасти, хришћанска мисао, нови сад 2007, стр 19 самовласног располагања даровима бо- жијим када је неко у души својој добар и трезвен, такав ће свакако и богатство сво- је користити на добро; а ко се руководи безумни и греховним страстима, тај ће у сваком погледу подједнако штетити и се- би и другима“2 врлина скромности у истом тексту, климент се осврнуо и на оне који су рођени посред богатства и почасти, мимо своје воље ако би рође- нима у богатству унапред било онемогу- ћено заједничарење у царству небеском, само зато што поседују одређени име- так, то би могло да представља увреду 2 исто, стр 19–20 хајнрих хофман (1824-1911), "исус и богати младић" (1889) 18 6/2014 од стране бога, као дародавца овоземаљ- ских блага ту би се свакако могла дове- сти у питање и наша слободна воља да сами одлучујемо да ли желимо заједни- цу са богом или не то би такође значило да је тим људима без њихове воље и дато богатство и одузето зато онима који су већ богати климент саветује да је важно имати мали, позитиван страх од богат- ства „страх од богатства може богаташа сачувати од коначне погибељи; али ипак, увереност да се и он може спасти, не мо- же му осигурати спасење“3 у богатству је неопходно сачувати скромност, це- ломудрије и љубав „господ не осуђује богатство и не лишава никога небеског наслеђа само због тога што је богат, по- готово ако такав ревносно испуњава бо- жије заповести, ако овоземним стварима претпоставља вечни живот и ако погле- де управља једино на бога, као на иску- сног кормилара, са светом нестрпљиво- шћу ишчекујући његов знак и настојећи да схвати шта он, у ствари, жели, шта твори шта брани и који правац показује морепловцима, да безбедније доплове до задатог циља“4 сетимо се само староза- ветне приче о јову, и видећемо да су бо- гатство и сиромаштво само дарови, али и искушења, као и начини пројављивања милости божије човеку као одговор на јеванђелску мисао „ка- ко је тешко богатоме ући у царство не- беско“, климент је веома јасан – спасење не зависи од богатства нити од сиро- маштва, од телесних својстава, већ од љубави према богу и ближњима, истине, чедности уместо богатства – иметка, треба имати богатство – бога у себи аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 3 исто, стр 21 4 исто, стр 21 поред бесмисленог супротставља- ња науке и вере, једна од тврдњи савременог атеизма против вере је и та да је идеја бога ирационална са ста- новишта православне вере, таква тврд- ња је крајње произвољна и неодржива разум и ум су увек у православном бо- гословљу и антропологији имали узви- шено место немали број светих отаца цркве разум и ум у човеку идентификују као божију икону од светог григорија богослова на истоку, до светог авгу- стина на западу, то је неоспорна чиње- ница ум и разум су нешто што човека одваја од осталих живих бића и што га чини, ни мање ни више него боголиким бићем међутим, хришћанско богосло- вље је о разуму имало много разумније схватање, него што је то имала потоња идеологија атеистичког култа разума то хришћанско наслеђе о разуму имали су и многи утицајни философи, међу који- ма и „отац“ рационализма, рене декарт а од сократа и његовог „знам да ништа не знам“ и платона до декарта, ти заиста умни људи, су знали да разум има своје границе, те да као такав не може обухва- тити стварност у тоталитету зато су ти мислиоци, свесни граница разума, има- ли осећај за метафизику имали су свест о неизрецивом и несазнајном показа- ли су да је најразумнији разум онај ко- ји је свестан тих својих граница јер та свесност, то разумно знање властитих граница, уводи у метафизику и, пара- доксално, у знање незнањем, у говор ћу- тањем језика и појмова за свете оце је то било апофатичко богословље место где разум, веома разумно, уступа место мистичном искуству молитве разумно, управо јер разум разуме своје границе онај разум који то не разуме, није разу- александар милојков хришћанска етика у дијалогу са атеизмом новембар/децембар 2014 19 ман и греши баш је ту грешку учинила идеологија култа разума, коју је усвојио савремени атеизам декартово виђење декарт је указао када се дешавају наве- дене грешке „наш разум је ограничен“, говорио је он, „али је наша воља беско- начна“ разум, по декарту, греши онда када дозволи да га воља одвуче изван његових граница из ових разлога је са- времени атеизам неспособан да разуме питање бога, неспособан за било каква метафизичка питања зато их, једностав- но, одбацује ипак, идеја бога је и те ка- ко била рационална за највеће мислио- це света за платона бог је био делатни узрок постојања космоса онај који по- креће обликовање безобличног хаоса у складу са вечним формама за платона, настанак космоса је немогућ без делат- ног узрока, демијурга или бога космос је грчка реч и значи украс, нешто лепо уређено као такав, космос представља слику оног вечног које је умно космос је зато прожет трагом умности рећи да је настао сасвим случајно, за платона би било крајње ирационално такав одговор би код овог мислиоца највероватније иза- звао подсмех и за „оца“ рационализма, декарта, идеја бога је неспорна и сасвим рацио- нална декарт је на основу појма бога, са којим се ми, веровао је, рађамо, изводио и доказ да бог постоји декарт се питао, одакле нама као коначним и несаврше- ним бићима идеја о бесконачном и са- вршеном бићу или богу? из коначног и ограниченог света нисмо могли апстра- ховати такву идеју, а она је ипак ту није питање да ли се декартовом доказивању бога може приговорити наравно да мо- же и то су чинили многи потоњи фило- софи поента је у томе да декарт и људи попут њега, који су заиста високо ценили разум и умесно га користили, нису виде- ли никакав сукоб у идеји бога и разума кантов допринос поменуте границе разума, односно границе људског сазнања које је засно- вано на категоријама разума, више не- го ико до тада истакао је имануел кант указујући јасно у својој критици чисто- га ума на те границе, кант је говорио: „ограничио сам знање да бих оставио простор за веру“ за веру која је, по кан- ту, заснована ни мање ни више него на категоријама ума (а кант је попут све- тих отаца правио разлику између ума и разума) дакле, ови философи су веома разумно указали на постојеће границе разума и знања заснованог на његовим категоријама показали су да те грани- це нису коначне границе бића односно, показали су оно што су свети оци, сле- дујући библијском откривењу, говорили – да је та граница заправо капија пред бог и разум декарт иљуди попут њега, којису заиста високо ценили разум иумесно га користили,нису видели никакавсукоб у идеји бога и разума 20 6/2014 божијом онтолошком другошћу, пред његовом трансценденцијом те границе разума су у новије време откривене чак и у математици постоји једна шаљива пословица међу математичарима која каже: „бог постоји јер је математика не- противречна ипак, и ђаво постоји јер се та непротивречност не може доказати“ ту математичку непротивречност и нео- боривост из темеља је уздрмало откриће озбиљних антиномија и противречности у теорији скупова ван сваке сумње, ра- зум има своје границе другачија тврдња би била заиста арогантна и неразумна атеистички одговор на све ово не посто- ји постоји само ароганција метафизи- ка се сматра за глупост али, ароганција никада није била разуман одговор, већ одсуство аргумената ароганција је сла- бост а њоме се савремени атеизам и те како служи рационалност просветитељства да рационалност није у сукобу са иде- јом бога, можда су најбоље показали чувени деисти у веку просветитељства атеизам у данашњем облику се и јавља у овом веку, али још увек као мањинско мишљење већину философа просвети- тељства нису чинили атеисти већ деисти и једнима и другима је било заједничко да су разум поставили као судију свему, па тако и богу и његовом откривењу ме- ђутим, док су атеисти поред божанског откривења одбацивали и само идеју бога и његове егзистенције, деисти су имали другачији став њима јесте било ирацио- нално божанско откривење, односно оно што је црква говорила о том садржају будући да разумом нису могли појмити и објаснити темељне доктрине вере ко- је проистичу из откривења (нпр ова- плоћење, васкрсење и сл), деисти су га одбацили међутим, идеја божије егзи- стенције им је и те како била рационал- на њих је разум и те како водио закључ- ку да бог постоји можда тај став деиста најбоље осликава једна анегдота чувеног философа деисте волтера наиме, вол- тер је у сутон једнога дана посматрао за- лазак сунца легавши на траву, гледајући у прекрасан призор, узвикнуо је: „веру- јем, верујем у тебе, моћни боже!“ међу- тим, убрзо се придигао и додао: „а што се тиче господина сина и госпође њего- ве мајке, то је већ друга прича“ дакле, за волтера је разум водио закључку да бог постоји оно што разум није прихватао јесте божије откривење које је пропове- дала црква деисти су заправо закључи- вали да бог постоји из два разлога први је био уређеност космоса а други посто- јање морала управо оно што је и чувени кант сматрао за сведочанство божије ег- зистенције: „звездано небо надамном и морални закон у мени“ наравно, ови философски закључци о божанској егзистенцији нису довољни да због њих рационално и философски оправдамо целокупан садржај хришћан- ске вере и искуства богопознања ме- ђутим, они јесу интересантни јер јасно показују да идеја божанске егзистенције није ни у каквом сукобу са разумом и ра- ционалношћу напротив, та идеја је ве- идеја божанске егзистенције није ни у каквом сукобу са разумом и рационалношћу напротив, та идеја је веома рационална и философски одлично утемељена у дијалогу са атеизмом рене декарт (1596–1650), уље на платну (аутор портрета је франс халс, а дело је настало половином 17 века) новембар/децембар 2014 21 ома рационална и философски одлично утемељена атеистичка ирационалност у време деиста наилазимо и на атеи- стичке ставове какве и данас срећемо ради се о довођењу у питање не само са- држаја божанског откривења већ и саме божанске егзистенције један од таквих мислилаца био је дејвид хјум за њега су деистички закључци о божанској егзи- стенцији били неосновани хјум је твр- дио да уређени космос не значи посто- јање уредитеља, односно бога ипак, не заборавимо, хјум је имао претпоставку да је космос вечан и да његово природ- но стање не изискује никакво објашњење још је платон знао да космос није вечан, а са- времена наука је коначно и потврдила то његово ми- шљење рећи да је нешто такво какво јесте и да то не изискује ника- кво објашњење значи само једно – да је тај одговор ирациона- лан такође, хјум је одбијао ана- логију часовни- ка из следећег разлога та ана логија је тврдила: као што постоја- ње часов- ника води закључку да постоји часовничар који га је ство- рио, тако и космос сведочи да постоји творац, односно бог хјум је одгово- рио да то двоје не можемо поредити из разлога што смо видели да часовничар ствара часовник, а нисмо видели да бог ствара космос једноставно, хјум не до- пушта могућност да уређеност као та- ква, законитост као таква, склад као такав, сведоче трагове творца и да ис- кључују деловање бесловесног случаја хјум ово одбија, тврдећи да нико није видео да творац ствара али, са друге, чињеница да нико никада није видео ни да било шта тако комплексно и уређе- но настаје случајно, не смета да закљу- чи да творац не постоји колико је такав закључак разуман и конзистентан нека свако сам просуди дакле, атеизам или ако тако мо- жемо рећи, атеистичко позива- ње на разум уме да буде крајње селективно и неконзистент- но као што се да видети, међу атеистичким пер- јаницама, какав је био хјум, ирационалност и, да не будемо претерано груби, склоност ка не баш мудрим одговори- ма су и те како присут- ни како год, идеја бога, барем она о његовој ег- зистенцији, нимало није ирационална разум и логика сасвим лепо приањају уз ту идеју аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 22 5/2014 тема броја: хришћанске врлине богородица са христом, мозаик из ромејског периода (13 век) врлина или крепост (грч ἀρετή, лат virtus) је широк појам разли- чито се одређује, од стране разних научних дисциплина религија мно- ги древни религијски системи поседу- ју неке врлине које су сличне и блиске хришћанским врлинама (на пример милосрђе, смиреност, верност) апо- стол павле, када говори о врлинама (гал 5, 22) истиче да су оне „плод духа светога“ те врлине су: љубав, мир, ра- дост, дуготрпљење човек после грехо- пада адамовог излазећи на пут непо- слушности, како то каже св григорије ниски, постао је подложан страстима које није у стању да контролише, али зато је ту дух свети који је настављач дела христовог и брине о човеку и ње- говом развитку, одржавајући га у зајед- ници са христом у цркви, у којој човек добија своје истинске врлине које дух свети у њега уграђује највеће врлине у химни љубави апостол павле ис- тиче највеће хришћанске врлине које наткриљују све остале врлине то су те- олошке врлине без премца: вера, нада и љубав вера је како каже апостол павле (јевр 11, 1–2), основ свега чему се на- дамо, потврда ствари невидљивих“ и подсећа на моћ вере, која је била чврсто сведочанство старозаветним правед- ницима и звезда водиља старозаветном патријарху аврааму цео стари завет одише вером која сведочи бога „пове- рова авраам богу, а он му прими то у правду“ (1мој 15, 6); зато апостол па- вле (гал 3, 29) каже: „а кад сте ви хри- стови, онда сте семе авраамово и на- следници по обећању“ међутим, љубав је истакнута као краљица свих врлина, која ће се продужити у будућем веку: она је главни садржај сваке врлине, она испуњава све дарове који су дати чо- веку у цркви иначе, без љубави, све врлине и дарови су празни, огољени и неплодни тако три лица свете троји- це опште у вечној, слободној, узајамној љубави а нама се пружа да учествујемо са њима у тој љубавној заједници историјски развој појам врлина у хришћанству вре- меном код многих хришћана задобија јуридичке категорије, које више одго- варају старозаветном поретку закона, без љубави, све врлине и дарови су празни, огољени и неплодни стефан павловић новозаветни доживљај хришћанских врлина тема броја новембар/децембар 2014 23 него новом завету у хришћанству циљ није врлина сама по себи, као што је то код других религија, философских по- крета (нарочито у области аскетизма) не треба заборавити да у историји хри- шћанства налазимо познате јеретичке кругове који су заговарали строг ритам живота: монтанисти, новацијани, као и хришћанске великане који су подле- гли крајностима (изразит пример су тертулијан и ориген) св макарије египатски, велики под- вижник првих векова хришћанства и индиректни писац преко својих уче- ника, у светој тајни крштења види васкрсење душе, која треба да створи услове за васкрсење тела таква мисао се може протумачити да човек у свом животу треба да се богати врлинама, али да пре свега, све дубље улази у за- једничарење са богом, које нам доноси спасење циљ је заправо, пронаћи лик божији у човеку, што омогућава прева- зилажење поретка врлина овога света јер, човек се лако учаури у јуридичке оквире које је лакше доследно испуња- вати, него слободно ићи за христом апостол павле (уп гал 3, 23–27) пру- жа прави однос закона и вере: а пре до- ласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала откри- ти тако нам закон постаде васпитач за христа, да би се вером оправдали а кад дође вера више нисмо под васпита- чем јер сте сви синови божији вером у христа исуса јер који се год у христа крстисте, у христа се обукосте тако као синови божији у цркви сви зајед- но, негујемо врлине овога света, јер су корисне за наш живот, свакодневицу, а 24 6/2014 ми живимо у овом свету иако смо умр- ли за њега у светој тајни крштења, жи- вимо у њему, али више нисмо од њега апостол павле нас поучава и усмерава и у том погледу (флп 4, 8–9), па каже: браћо што год је истинито, поштено, праведно, чисто, што год је достојно љубави, на добром гласу, било која врли- на, било што похвале достојно, о томе мислите, а што научисте и примисте и чусте и видесте на мени, то чините, и бог мира биће са вама међутим, ово не треба схватити у смислу да је закон божији занемарен у садашње време: ствар је у томе да закон нема кључну улогу у нашем спасењу опет ћемо се позвати на апостола павла речима у којима се то потврђује (гал 3, 10–11): проклет да је сваки који не остане у свему што је написано у књизи зако- на да то чини а да се нико законом не оправдава пред богом, јер праведник ће од вере живети наиме, христос је тај идеални „мо- дел“ кога описују закони и пророци старог завета он не укида закон, он је његово испуњење крв јагњета на довратницима израиљских кућа, уочи изласка, праслика је његове крви на крсту, а излазак из земље фараонове и одлазак у обећану земљу јесте праслика христове победе над смрћу и прелазак у царство божије свакодневна принесе- на жртва у народу божијем, њено испу- њење и потпуно разумевање остварено је у личности христовој, а сви закони дати човеку, испуњени су и потврђени у христовом животу апостол лука на- води у свом јеванђељу (24, 44–45) ре- чи христове уочи његовог вазнесења, где подсећа апостоле да се све што је написано морало испунити пут ка циљу закључак наше теме опитује се у би- блијској причи о богатом младићу (мт 19, 16–30; мк 10, 17–32; лк 18, 18–30) богати младић је идеални представник старога завета и народа божијег то је човек богат материјално и духовно, кнез истовремено, он као млад човек пун је крепости и полета, хита за горућим пи- тањима живота, у њему тиња потреба да постави централно питање новога заве- та: „учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?“, док учени саду- кеји, три главе касније у писму (мт 22, 23–33), постављају потпуно периферна и недостојна питања, дискутујући чија ће бити жена у царству божијем христос му каже да држи заповести, али он одго- вара да је све то сачувао од младости сво- је но христос га призива да, ако жели бити савршен, прода све што има и пода сиромасима и имаће благо на небу, па му каже: „дођи, узми крст свој па хајде за мном!“ ипак, младић одлази снужден и жалостан, јер беше врло богат након свега видимо да су врлине сва- како изграђујући сегмент за човеково биће, али да ништа, па ни врлине, не сме бити замена за наш крајњи циљ, а то је лични, егзистенцијални сусрет са богом а то ћемо библијски заокружи- ти речима светог апостола павла (рим 8, 3538–39): ко ће нас раставити од љубави христове? ја сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност ни висина, ни дубина ни- ти икаква друга твар не може одвојити од љубави божије ништа, па ни врлине, не сме бити замена за наш крајњи циљ, a то је лични, егзистенцијални сусрет са богом тема броја новембар/децембар 2014 25 смиреноумље – безимена благодат душе беседа на гори, тј блаженства нису некакав скуп моралних хришћански правила, већ израз морала или етике као пројаве стварности царства божијег готово је неминовно да бар неко- лико пута дневно чујемо од људи који нас окружују понешто о па- ду моралних вредности, недостатку врлине, отуђености и сл али често превиђамо да је данас морал уобличен у политику, људска права, квазихума- низам, разне „интеграције“, корект- ност, поштовање личности другог и веома наликује оном викторијанском моралу но, како год било, ипак морал као такав је израз човекове потребе за ваљаношћу, добротом којом човек же- ли негде себе да уљуљка у сигурност властитог постојања, живота наспрам неизвесности коју доноси свакодневи- ца и не само она само питање ко је и шта је човек отвара пред нама огроман бездан етика – или морал – свакако не мањка никаквим системима, било по- литичким и друштвеним било религи- озним, као ни идеологијама проблем је што се он поставља као некакав спо- меник, обелиск, начело са некаквом претећом грандиозношћу међутим, он (морал, етика) по себи не само да не задовољава човекову глад за смислом, него је пре симптом порицања и поти- скивања истог нажалост, овај поглед не мањка ни међу многим хришћани- ма врло често је императив и једини дејствујући етика као пројава царства јеванђеље христово, тј хришћан- ство, управо удара на овакве доживља- је и поглед на морал на тај начин што их демистификује и ставља пред чове- ка у једном сасвим другом светлу бесе- да на гори, тј блаженства нису некакав скуп моралних хришћански правила, већ израз морала или етике као проја- ве стварности царства божијег дакле, одговор на питање шта је човек! и пр- во блаженство, прва реченица је веома упечатљива: блажени сиромашни ду- хом, јер је њихов царство небеско (мт 5, 3) као што је познато, под сирома- штвом духа се овде не подразумева не- ка врста интелектуалне заосталости, ретардације овде је ствар у томе да је царство божије једино оних који су сиромашни духом сиромаштво духом је „добровољно смиреноумље“ свети григорије ниски каже: и у божанству, међутим, постоји нешто што се, као могуће, нуди за подражавање онима ко- владимир пекић 26 6/2014 ји то же ле шта је то запра во? како се мени чини, то је управо сиромаштво духа писмо тако назива добровољно смиреноумље у оном примеру апостол показује сиромаштво божије и каже: богат будући, нас ради осиромаши, да се његовим сиромаштвом ви обогати- те (2кор 8, 9) дакле, уколико све оста- ло, што се односи на природу божан- ства, далеко превазилази меру природе човечије, и ако је смирење нешто што нам је срод но и срасло са на ма који по земљи корачамо, који смо начињени од земље и у земљу се враћамо, о нда ћеш се ти, уподо бив ши се богу у ономе што је за тебе пр ирод но и могуће, сам обући у тај блаже ни лик (образ) и не ка ни- ко не сматра да је напредовање у сми- реноумљу лако и да се може задобити без труда (беседа 1 на блаженства) дакле, имати сиромаштво духа зна- чи имати смиреноумље које означава ду б о ку свест о свом стању, о ни штав- ности човека, о његовом земаљском по р е клу – о то ме да смо од бла та начи- њени и обична смо глина но, нисмо са мо то јер смо и по ли- ку божијем створени, па и сам бог нам долази осиромашујући себе да бисмо се ми његовим богатством испунили ипак, то стање јесте тескобно човек је у некаквом расцепу који му говори и да је земљан и да је не б ески та двосми- сленост човековог бића, можда и своје- врсни дуализам, двојност није лако за носити сам од се бе у скла ду са тим св григорије богослов каже: поставља на земљи анђела другога, мешовитог по- клоника, намесника видљиве природе, посвећеника духовне, цара на земљи ца- рованога одозго, земаљскога и небескога, привременога и бесмртнога, једнога и истога дух и те ло: дух ради благода- ти, тело заради гордости; једно – да би пребивао и прослављао добротвора; друго пак – да буде страдалан и да па- тећи подсећа се (на богојављење, 11) св јован лествичник, фреска тема броја новембар/децембар 2014 27 сиромаштво духом је, онда, управо то познање да човек сам себе не мо- же поднети без другога, без бога тек са тим сазнањем нам се отварају вра- та царства тек тада можемо увиде- ти величанственост дара живота које нам по својој несебичности и непојм- љивој љубави дарује бог ако нам сам господ каже да је он кротак и смирен срцем (уп мт 11, 29), онда је сасвим јасно да је говор о врлини (етици) у ствари говор о начину како посто- јимо, тј како би требало да постоји- мо врлине, почевши од оне коју сам господ ставља кaо прву – смиреноу- мље – представљају видљиве пројаве благодатне и личне заједнице бога и човека оне су, богословским речено, израз синергије, садејства бога и чо- века због тога и св јован лествич- ник каже да све што је створено, од творца је примило ред и почетак из- весна створења су примила још и за- вршетак но, врлина има безграничну границу (лествица, поука 26, 1068) христово смирење је основ сваке вр- лине као основе постојања темељи хришћанског живота две христове приче које налазимо у јеванђељу по луки нам говоре о вр- линама које представљају темељ хри- шћанског живота, а тиме и истинског начина постојања те две приче су по- себне и по томе што једине имају об- јашњење због чега их господ изговара (молитва и праведност), за разлику од осталих у питању су приче о молби удовичиној и о царинику и фарисеју које се настављају једна за другом прва говори, као што сви знамо, о удовици која долази неправедном су- дији и која и поред његовог одбијања упорно, чак и дрско, истрајава у мол- би да је одбрани од супарника, од не- ког ко и то мало имања што има хоће да јој отме, док друга говори о упо- редној молитви у храму једног фари- сеја (= „праведник“) и цариника (= „грешник“) христос наводи удовицу јер је она симбол ништавности, крај- њег материјалног сиромаштва у ко- ме су већином удовице пребивале са под сиромаштвом духа се не подразумева нека врста интелектуалне заосталости сиромаштво духом је „добровољно смиреноумље“ света гора, детаљ 28 6/2014 својом децом због маргинализације у друштву њена ништавност није само метафорична, већ је реална као и ње- на беспомоћност ипак, и поред свог статуса, и поред веће вероватноће да ће њена молба бити одбачена, да ће ко много пута до тада бити посрамље- на, она не одустаје и судија на концу попушта, не из самилости, него због њене дрскости и досађивања јер мо- литва је побожно тиранисање бога (лествица, поука 28, 1140) и господ каже: чујте шта говори неправедни судија! а зар бог неће одбранити иза- бранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати? кажем вам да ће их убрзо одбранити али син чо
... светог серафима и нетљене мо- шти свете александре, марте и јелене од баћушкиних реликвија сачувани су: икона мајке божије умиљење, напрсни крст тежине један килограм, наруквице, ципеле, рукавице, будак и остало баћушка је говорио да је бог скратио његов живот за 30 година да би га васкр- сао у време када ће многи говорити да је васкрсење мртвих обмана и показао све- доком васкрсења њега који је за живо- та свима, свакодневно говорио: христос васкрсе, радости моја аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 14 6/2014 св серафим саровски храни медведа – минијатура из журнала родина (1900 година) святая русь новембар/децембар 2014 15 разне религије, секте, покрети и по- јединци кроз историју сиромаштву су придавали посебну вредност апокалиптичке заједнице осуђивале су сваки вид иметка ту су свакако би- ли водећи есени есенска заједница мо- рала је бити „заједница сиромашних“ свако приватно власништво морало је да се стави на употребу другима о си- ромаштву као нужном за спасење давно су говорили пелагијанци и тзв апостол- ска секта они су сматрали да је приват- но власништво у старом завету било допуштено из многих разлога, али није допуштено у новом завету нужно сиро- маштво подразумевају и богумили тема сиромаштва биће дотакнута у многим филозофским и богословским списима, али свакако најпотпуније тумачење даје климент александријски крајем 2 ве- ка у свом спису „који се богаташ може спасти“ богатство и спасење спис под називом „који се богаташ мо- же спасти“ заправо јесте омилија на је- ванђелски текст мк 10, 17–31 писац је који се богаташ може спасти? климент је веома јасан–спасење не зависи од богатства нити од сиромаштва, од телесних својстава, већ од љубави према богу и ближњима хришћанска етика мр драгана тодоровић св климент александријски, цртеж из књиге les vrais pourtraits et vies des hommes illustres grecz, latins et payens (1584 г) 16 6/2014 желео да објасни шта значе христове ре- чи упућене богатом младићу: иди, про- дај све што имаш, и: тешко је богатоме ући у царство небеско у овој омилији климент инсистира на сиромаштву ду- ха само буквално тумачење новозавет- ног текста о богаташу претпоставља да је сиромаштво нужно средство спасења али, ако се само сетимо начина на који је христос говорио, да је учио не људском већ божанском мудрошћу, смисао хри- стових речи се мења, тј добија потпуни- ји смисао према климентовом тумачењу, младић – богаташ је био далеко од савршенства грубо би било рећи да није марио за веч- ни живот; можда му је тежња била као и фарисеју – добар глас, хвала, дивљење љу- ди што испуњава закон божији можда је младић и испуњавао формални закон, али му је недостајало нешто више од писа- ног закона, а то је закон у души, који би га нагнао да се истински одрекне богатства под истинским се подразумева одрица- ње из срца, слобода од материје и слично могло би се рећи да је богати младић био слаб климент александријски христове речи тумачи на следећи начин: да богаташ мора искоренити из себе најпре своје су- дове о богатству, затим похлепу и пожу- ду христове речи о обавези сиромаштва треба тумачити као духовно сиромаштво климент то објашњава овако: као што ни пуко просјачење не значи да је тај сиромах најсиромашнији нити најрелигиознији (можда му баш недостаје вера у бога), та- ко је и са богатима материјална добра постоје и они који су изабрали сирома- штво, али не због спасења и вере у бога, већ према оданости филозофији, као нпр демокрит, анаксагора и крато када би христове речи говориле једино о споља- шњем елементу, о грубом уклањању до- бара – материје, слободно бисмо могли рећи да христос није дао ништа ново сво- јом науком искорењивање мана из душе је свакако новина можда је пре христа било случајева да су људи одбацивали бо- гатство; били су као фарисеји, или су мно- жили презир према другима и славу (што свакако повећава духовну беду) ако се не- ко одриче и онога што му је неопходно за живот, онда брине о средствима за живот и не може се посветити честитом морал- ном животу оскудност у материјалном није гаранција да ће човек бити далеко од похлепе или немира у души климент сматра да је осредњи иметак пожељан хришћанину тако се најпре не бисмо му- чили жељом за иметком с друге стране, хришћани тако могу помоћи онима који- ма је помоћ потребна ако би сви хришћа- ни били сиромашни, поставља се питање како би се помагало гладнима и жеднима, како чинити дела милосрђа? значи, могу- ће је да богати младић није испуњавао за- повест љубави према ближњему земаљ- ска добра су инструмент моралног добра, човек мора знати да се њиме добро служи христове речи: продај све што имаш не треба тумачити буквално, у смислу обаве- зивања на сиромаштво, јер када би то тако било христов налог о милостињи био би противречан човек мора бити господар сетимо се само старозаветне приче о јову, и видећемо да су богатство и сиромаштво само дарови, али и искушења, као и начини пројављивања милости божијечовеку хришћанска етика новембар/децембар 2014 17 свог богатства а не његов роб „користиш ли га на ваљан начин – биће оправдано; у супротном, служиће ти на погибао, пошто је опште назначење богатства да ти служи а не да тобом влада“1 сличну мисао на- лазимо касније код св јована златоустог, који објашњава да није богатство зло, већ нискост душе која претвара богатство у сиромаштво климент подсећа да се не- престано има на уму превасходство ду- ше над пропадљивим вредностима „ако богатство по себи није ни добро ни зло, и ако не подлеже никаквој осуди, онда га не треба осуђивати; треба осудити узрочни- ка који га злоупотребљава, тј човека, јер човеку су даровани разум, слобода и моћ 1 климент александријски, како се богаташ може спасти, хришћанска мисао, нови сад 2007, стр 19 самовласног располагања даровима бо- жијим када је неко у души својој добар и трезвен, такав ће свакако и богатство сво- је користити на добро; а ко се руководи безумни и греховним страстима, тај ће у сваком погледу подједнако штетити и се- би и другима“2 врлина скромности у истом тексту, климент се осврнуо и на оне који су рођени посред богатства и почасти, мимо своје воље ако би рође- нима у богатству унапред било онемогу- ћено заједничарење у царству небеском, само зато што поседују одређени име- так, то би могло да представља увреду 2 исто, стр 19–20 хајнрих хофман (1824-1911), "исус и богати младић" (1889) 18 6/2014 од стране бога, као дародавца овоземаљ- ских блага ту би се свакако могла дове- сти у питање и наша слободна воља да сами одлучујемо да ли желимо заједни- цу са богом или не то би такође значило да је тим људима без њихове воље и дато богатство и одузето зато онима који су већ богати климент саветује да је важно имати мали, позитиван страх од богат- ства „страх од богатства може богаташа сачувати од коначне погибељи; али ипак, увереност да се и он може спасти, не мо- же му осигурати спасење“3 у богатству је неопходно сачувати скромност, це- ломудрије и љубав „господ не осуђује богатство и не лишава никога небеског наслеђа само због тога што је богат, по- готово ако такав ревносно испуњава бо- жије заповести, ако овоземним стварима претпоставља вечни живот и ако погле- де управља једино на бога, као на иску- сног кормилара, са светом нестрпљиво- шћу ишчекујући његов знак и настојећи да схвати шта он, у ствари, жели, шта твори шта брани и који правац показује морепловцима, да безбедније доплове до задатог циља“4 сетимо се само староза- ветне приче о јову, и видећемо да су бо- гатство и сиромаштво само дарови, али и искушења, као и начини пројављивања милости божије човеку као одговор на јеванђелску мисао „ка- ко је тешко богатоме ући у царство не- беско“, климент је веома јасан – спасење не зависи од богатства нити од сиро- маштва, од телесних својстава, већ од љубави према богу и ближњима, истине, чедности уместо богатства – иметка, треба имати богатство – бога у себи аутор је предавач верске наставе у гимназији свети сава у београду 3 исто, стр 21 4 исто, стр 21 поред бесмисленог супротставља- ња науке и вере, једна од тврдњи савременог атеизма против вере је и та да је идеја бога ирационална са ста- новишта православне вере, таква тврд- ња је крајње произвољна и неодржива разум и ум су увек у православном бо- гословљу и антропологији имали узви- шено место немали број светих отаца цркве разум и ум у човеку идентификују као божију икону од светог григорија богослова на истоку, до светог авгу- стина на западу, то је неоспорна чиње- ница ум и разум су нешто што човека одваја од осталих живих бића и што га чини, ни мање ни више него боголиким бићем међутим, хришћанско богосло- вље је о разуму имало много разумније схватање, него што је то имала потоња идеологија атеистичког култа разума то хришћанско наслеђе о разуму имали су и многи утицајни философи, међу који- ма и „отац“ рационализма, рене декарт а од сократа и његовог „знам да ништа не знам“ и платона до декарта, ти заиста умни људи, су знали да разум има своје границе, те да као такав не може обухва- тити стварност у тоталитету зато су ти мислиоци, свесни граница разума, има- ли осећај за метафизику имали су свест о неизрецивом и несазнајном показа- ли су да је најразумнији разум онај ко- ји је свестан тих својих граница јер та свесност, то разумно знање властитих граница, уводи у метафизику и, пара- доксално, у знање незнањем, у говор ћу- тањем језика и појмова за свете оце је то било апофатичко богословље место где разум, веома разумно, уступа место мистичном искуству молитве разумно, управо јер разум разуме своје границе онај разум који то не разуме, није разу- александар милојков хришћанска етика у дијалогу са атеизмом новембар/децембар 2014 19 ман и греши баш је ту грешку учинила идеологија култа разума, коју је усвојио савремени атеизам декартово виђење декарт је указао када се дешавају наве- дене грешке „наш разум је ограничен“, говорио је он, „али је наша воља беско- начна“ разум, по декарту, греши онда када дозволи да га воља одвуче изван његових граница из ових разлога је са- времени атеизам неспособан да разуме питање бога, неспособан за било каква метафизичка питања зато их, једностав- но, одбацује ипак, идеја бога је и те ка- ко била рационална за највеће мислио- це света за платона бог је био делатни узрок постојања космоса онај који по- креће обликовање безобличног хаоса у складу са вечним формама за платона, настанак космоса је немогућ без делат- ног узрока, демијурга или бога космос је грчка реч и значи украс, нешто лепо уређено као такав, космос представља слику оног вечног које је умно космос је зато прожет трагом умности рећи да је настао сасвим случајно, за платона би било крајње ирационално такав одговор би код овог мислиоца највероватније иза- звао подсмех и за „оца“ рационализма, декарта, идеја бога је неспорна и сасвим рацио- нална декарт је на основу појма бога, са којим се ми, веровао је, рађамо, изводио и доказ да бог постоји декарт се питао, одакле нама као коначним и несаврше- ним бићима идеја о бесконачном и са- вршеном бићу или богу? из коначног и ограниченог света нисмо могли апстра- ховати такву идеју, а она је ипак ту није питање да ли се декартовом доказивању бога може приговорити наравно да мо- же и то су чинили многи потоњи фило- софи поента је у томе да декарт и људи попут њега, који су заиста високо ценили разум и умесно га користили, нису виде- ли никакав сукоб у идеји бога и разума кантов допринос поменуте границе разума, односно границе људског сазнања које је засно- вано на категоријама разума, више не- го ико до тада истакао је имануел кант указујући јасно у својој критици чисто- га ума на те границе, кант је говорио: „ограничио сам знање да бих оставио простор за веру“ за веру која је, по кан- ту, заснована ни мање ни више него на категоријама ума (а кант је попут све- тих отаца правио разлику између ума и разума) дакле, ови философи су веома разумно указали на постојеће границе разума и знања заснованог на његовим категоријама показали су да те грани- це нису коначне границе бића односно, показали су оно што су свети оци, сле- дујући библијском откривењу, говорили – да је та граница заправо капија пред бог и разум декарт иљуди попут њега, којису заиста високо ценили разум иумесно га користили,нису видели никакавсукоб у идеји бога и разума 20 6/2014 божијом онтолошком другошћу, пред његовом трансценденцијом те границе разума су у новије време откривене чак и у математици постоји једна шаљива пословица међу математичарима која каже: „бог постоји јер је математика не- противречна ипак, и ђаво постоји јер се та непротивречност не може доказати“ ту математичку непротивречност и нео- боривост из темеља је уздрмало откриће озбиљних антиномија и противречности у теорији скупова ван сваке сумње, ра- зум има своје границе другачија тврдња би била заиста арогантна и неразумна атеистички одговор на све ово не посто- ји постоји само ароганција метафизи- ка се сматра за глупост али, ароганција никада није била разуман одговор, већ одсуство аргумената ароганција је сла- бост а њоме се савремени атеизам и те како служи рационалност просветитељства да рационалност није у сукобу са иде- јом бога, можда су најбоље показали чувени деисти у веку просветитељства атеизам у данашњем облику се и јавља у овом веку, али још увек као мањинско мишљење већину философа просвети- тељства нису чинили атеисти већ деисти и једнима и другима је било заједничко да су разум поставили као судију свему, па тако и богу и његовом откривењу ме- ђутим, док су атеисти поред божанског откривења одбацивали и само идеју бога и његове егзистенције, деисти су имали другачији став њима јесте било ирацио- нално божанско откривење, односно оно што је црква говорила о том садржају будући да разумом нису могли појмити и објаснити темељне доктрине вере ко- је проистичу из откривења (нпр ова- плоћење, васкрсење и сл), деисти су га одбацили међутим, идеја божије егзи- стенције им је и те како била рационал- на њих је разум и те како водио закључ- ку да бог постоји можда тај став деиста најбоље осликава једна анегдота чувеног философа деисте волтера наиме, вол- тер је у сутон једнога дана посматрао за- лазак сунца легавши на траву, гледајући у прекрасан призор, узвикнуо је: „веру- јем, верујем у тебе, моћни боже!“ међу- тим, убрзо се придигао и додао: „а што се тиче господина сина и госпође њего- ве мајке, то је већ друга прича“ дакле, за волтера је разум водио закључку да бог постоји оно што разум није прихватао јесте божије откривење које је пропове- дала црква деисти су заправо закључи- вали да бог постоји из два разлога први је био уређеност космоса а други посто- јање морала управо оно што је и чувени кант сматрао за сведочанство божије ег- зистенције: „звездано небо надамном и морални закон у мени“ наравно, ови философски закључци о божанској егзистенцији нису довољни да због њих рационално и философски оправдамо целокупан садржај хришћан- ске вере и искуства богопознања ме- ђутим, они јесу интересантни јер јасно показују да идеја божанске егзистенције није ни у каквом сукобу са разумом и ра- ционалношћу напротив, та идеја је ве- идеја божанске егзистенције није ни у каквом сукобу са разумом и рационалношћу напротив, та идеја је веома рационална и философски одлично утемељена у дијалогу са атеизмом рене декарт (1596–1650), уље на платну (аутор портрета је франс халс, а дело је настало половином 17 века) новембар/децембар 2014 21 ома рационална и философски одлично утемељена атеистичка ирационалност у време деиста наилазимо и на атеи- стичке ставове какве и данас срећемо ради се о довођењу у питање не само са- држаја божанског откривења већ и саме божанске егзистенције један од таквих мислилаца био је дејвид хјум за њега су деистички закључци о божанској егзи- стенцији били неосновани хјум је твр- дио да уређени космос не значи посто- јање уредитеља, односно бога ипак, не заборавимо, хјум је имао претпоставку да је космос вечан и да његово природ- но стање не изискује никакво објашњење још је платон знао да космос није вечан, а са- времена наука је коначно и потврдила то његово ми- шљење рећи да је нешто такво какво јесте и да то не изискује ника- кво објашњење значи само једно – да је тај одговор ирациона- лан такође, хјум је одбијао ана- логију часовни- ка из следећег разлога та ана логија је тврдила: као што постоја- ње часов- ника води закључку да постоји часовничар који га је ство- рио, тако и космос сведочи да постоји творац, односно бог хјум је одгово- рио да то двоје не можемо поредити из разлога што смо видели да часовничар ствара часовник, а нисмо видели да бог ствара космос једноставно, хјум не до- пушта могућност да уређеност као та- ква, законитост као таква, склад као такав, сведоче трагове творца и да ис- кључују деловање бесловесног случаја хјум ово одбија, тврдећи да нико није видео да творац ствара али, са друге, чињеница да нико никада није видео ни да било шта тако комплексно и уређе- но настаје случајно, не смета да закљу- чи да творац не постоји колико је такав закључак разуман и конзистентан нека свако сам просуди дакле, атеизам или ако тако мо- жемо рећи, атеистичко позива- ње на разум уме да буде крајње селективно и неконзистент- но као што се да видети, међу атеистичким пер- јаницама, какав је био хјум, ирационалност и, да не будемо претерано груби, склоност ка не баш мудрим одговори- ма су и те како присут- ни како год, идеја бога, барем она о његовој ег- зистенцији, нимало није ирационална разум и логика сасвим лепо приањају уз ту идеју аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 22 5/2014 тема броја: хришћанске врлине богородица са христом, мозаик из ромејског периода (13 век) врлина или крепост (грч ἀρετή, лат virtus) је широк појам разли- чито се одређује, од стране разних научних дисциплина религија мно- ги древни религијски системи поседу- ју неке врлине које су сличне и блиске хришћанским врлинама (на пример милосрђе, смиреност, верност) апо- стол павле, када говори о врлинама (гал 5, 22) истиче да су оне „плод духа светога“ те врлине су: љубав, мир, ра- дост, дуготрпљење човек после грехо- пада адамовог излазећи на пут непо- слушности, како то каже св григорије ниски, постао је подложан страстима које није у стању да контролише, али зато је ту дух свети који је настављач дела христовог и брине о човеку и ње- говом развитку, одржавајући га у зајед- ници са христом у цркви, у којој човек добија своје истинске врлине које дух свети у њега уграђује највеће врлине у химни љубави апостол павле ис- тиче највеће хришћанске врлине које наткриљују све остале врлине то су те- олошке врлине без премца: вера, нада и љубав вера је како каже апостол павле (јевр 11, 1–2), основ свега чему се на- дамо, потврда ствари невидљивих“ и подсећа на моћ вере, која је била чврсто сведочанство старозаветним правед- ницима и звезда водиља старозаветном патријарху аврааму цео стари завет одише вером која сведочи бога „пове- рова авраам богу, а он му прими то у правду“ (1мој 15, 6); зато апостол па- вле (гал 3, 29) каже: „а кад сте ви хри- стови, онда сте семе авраамово и на- следници по обећању“ међутим, љубав је истакнута као краљица свих врлина, која ће се продужити у будућем веку: она је главни садржај сваке врлине, она испуњава све дарове који су дати чо- веку у цркви иначе, без љубави, све врлине и дарови су празни, огољени и неплодни тако три лица свете троји- це опште у вечној, слободној, узајамној љубави а нама се пружа да учествујемо са њима у тој љубавној заједници историјски развој појам врлина у хришћанству вре- меном код многих хришћана задобија јуридичке категорије, које више одго- варају старозаветном поретку закона, без љубави, све врлине и дарови су празни, огољени и неплодни стефан павловић новозаветни доживљај хришћанских врлина тема броја новембар/децембар 2014 23 него новом завету у хришћанству циљ није врлина сама по себи, као што је то код других религија, философских по- крета (нарочито у области аскетизма) не треба заборавити да у историји хри- шћанства налазимо познате јеретичке кругове који су заговарали строг ритам живота: монтанисти, новацијани, као и хришћанске великане који су подле- гли крајностима (изразит пример су тертулијан и ориген) св макарије египатски, велики под- вижник првих векова хришћанства и индиректни писац преко својих уче- ника, у светој тајни крштења види васкрсење душе, која треба да створи услове за васкрсење тела таква мисао се може протумачити да човек у свом животу треба да се богати врлинама, али да пре свега, све дубље улази у за- једничарење са богом, које нам доноси спасење циљ је заправо, пронаћи лик божији у човеку, што омогућава прева- зилажење поретка врлина овога света јер, човек се лако учаури у јуридичке оквире које је лакше доследно испуња- вати, него слободно ићи за христом апостол павле (уп гал 3, 23–27) пру- жа прави однос закона и вере: а пре до- ласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала откри- ти тако нам закон постаде васпитач за христа, да би се вером оправдали а кад дође вера више нисмо под васпита- чем јер сте сви синови божији вером у христа исуса јер који се год у христа крстисте, у христа се обукосте тако као синови божији у цркви сви зајед- но, негујемо врлине овога света, јер су корисне за наш живот, свакодневицу, а 24 6/2014 ми живимо у овом свету иако смо умр- ли за њега у светој тајни крштења, жи- вимо у њему, али више нисмо од њега апостол павле нас поучава и усмерава и у том погледу (флп 4, 8–9), па каже: браћо што год је истинито, поштено, праведно, чисто, што год је достојно љубави, на добром гласу, било која врли- на, било што похвале достојно, о томе мислите, а што научисте и примисте и чусте и видесте на мени, то чините, и бог мира биће са вама међутим, ово не треба схватити у смислу да је закон божији занемарен у садашње време: ствар је у томе да закон нема кључну улогу у нашем спасењу опет ћемо се позвати на апостола павла речима у којима се то потврђује (гал 3, 10–11): проклет да је сваки који не остане у свему што је написано у књизи зако- на да то чини а да се нико законом не оправдава пред богом, јер праведник ће од вере живети наиме, христос је тај идеални „мо- дел“ кога описују закони и пророци старог завета он не укида закон, он је његово испуњење крв јагњета на довратницима израиљских кућа, уочи изласка, праслика је његове крви на крсту, а излазак из земље фараонове и одлазак у обећану земљу јесте праслика христове победе над смрћу и прелазак у царство божије свакодневна принесе- на жртва у народу божијем, њено испу- њење и потпуно разумевање остварено је у личности христовој, а сви закони дати човеку, испуњени су и потврђени у христовом животу апостол лука на- води у свом јеванђељу (24, 44–45) ре- чи христове уочи његовог вазнесења, где подсећа апостоле да се све што је написано морало испунити пут ка циљу закључак наше теме опитује се у би- блијској причи о богатом младићу (мт 19, 16–30; мк 10, 17–32; лк 18, 18–30) богати младић је идеални представник старога завета и народа божијег то је човек богат материјално и духовно, кнез истовремено, он као млад човек пун је крепости и полета, хита за горућим пи- тањима живота, у њему тиња потреба да постави централно питање новога заве- та: „учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?“, док учени саду- кеји, три главе касније у писму (мт 22, 23–33), постављају потпуно периферна и недостојна питања, дискутујући чија ће бити жена у царству божијем христос му каже да држи заповести, али он одго- вара да је све то сачувао од младости сво- је но христос га призива да, ако жели бити савршен, прода све што има и пода сиромасима и имаће благо на небу, па му каже: „дођи, узми крст свој па хајде за мном!“ ипак, младић одлази снужден и жалостан, јер беше врло богат након свега видимо да су врлине сва- како изграђујући сегмент за човеково биће, али да ништа, па ни врлине, не сме бити замена за наш крајњи циљ, а то је лични, егзистенцијални сусрет са богом а то ћемо библијски заокружи- ти речима светог апостола павла (рим 8, 3538–39): ко ће нас раставити од љубави христове? ја сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност ни висина, ни дубина ни- ти икаква друга твар не може одвојити од љубави божије ништа, па ни врлине, не сме бити замена за наш крајњи циљ, a то је лични, егзистенцијални сусрет са богом тема броја новембар/децембар 2014 25 смиреноумље – безимена благодат душе беседа на гори, тј блаженства нису некакав скуп моралних хришћански правила, већ израз морала или етике као пројаве стварности царства божијег готово је неминовно да бар неко- лико пута дневно чујемо од људи који нас окружују понешто о па- ду моралних вредности, недостатку врлине, отуђености и сл али често превиђамо да је данас морал уобличен у политику, људска права, квазихума- низам, разне „интеграције“, корект- ност, поштовање личности другог и веома наликује оном викторијанском моралу но, како год било, ипак морал као такав је израз човекове потребе за ваљаношћу, добротом којом човек же- ли негде себе да уљуљка у сигурност властитог постојања, живота наспрам неизвесности коју доноси свакодневи- ца и не само она само питање ко је и шта је човек отвара пред нама огроман бездан етика – или морал – свакако не мањка никаквим системима, било по- литичким и друштвеним било религи- озним, као ни идеологијама проблем је што се он поставља као некакав спо- меник, обелиск, начело са некаквом претећом грандиозношћу међутим, он (морал, етика) по себи не само да не задовољава човекову глад за смислом, него је пре симптом порицања и поти- скивања истог нажалост, овај поглед не мањка ни међу многим хришћани- ма врло често је императив и једини дејствујући етика као пројава царства јеванђеље христово, тј хришћан- ство, управо удара на овакве доживља- је и поглед на морал на тај начин што их демистификује и ставља пред чове- ка у једном сасвим другом светлу бесе- да на гори, тј блаженства нису некакав скуп моралних хришћански правила, већ израз морала или етике као проја- ве стварности царства божијег дакле, одговор на питање шта је човек! и пр- во блаженство, прва реченица је веома упечатљива: блажени сиромашни ду- хом, јер је њихов царство небеско (мт 5, 3) као што је познато, под сирома- штвом духа се овде не подразумева не- ка врста интелектуалне заосталости, ретардације овде је ствар у томе да је царство божије једино оних који су сиромашни духом сиромаштво духом је „добровољно смиреноумље“ свети григорије ниски каже: и у божанству, међутим, постоји нешто што се, као могуће, нуди за подражавање онима ко- владимир пекић 26 6/2014 ји то же ле шта је то запра во? како се мени чини, то је управо сиромаштво духа писмо тако назива добровољно смиреноумље у оном примеру апостол показује сиромаштво божије и каже: богат будући, нас ради осиромаши, да се његовим сиромаштвом ви обогати- те (2кор 8, 9) дакле, уколико све оста- ло, што се односи на природу божан- ства, далеко превазилази меру природе човечије, и ако је смирење нешто што нам је срод но и срасло са на ма који по земљи корачамо, који смо начињени од земље и у земљу се враћамо, о нда ћеш се ти, уподо бив ши се богу у ономе што је за тебе пр ирод но и могуће, сам обући у тај блаже ни лик (образ) и не ка ни- ко не сматра да је напредовање у сми- реноумљу лако и да се може задобити без труда (беседа 1 на блаженства) дакле, имати сиромаштво духа зна- чи имати смиреноумље које означава ду б о ку свест о свом стању, о ни штав- ности човека, о његовом земаљском по р е клу – о то ме да смо од бла та начи- њени и обична смо глина но, нисмо са мо то јер смо и по ли- ку божијем створени, па и сам бог нам долази осиромашујући себе да бисмо се ми његовим богатством испунили ипак, то стање јесте тескобно човек је у некаквом расцепу који му говори и да је земљан и да је не б ески та двосми- сленост човековог бића, можда и своје- врсни дуализам, двојност није лако за носити сам од се бе у скла ду са тим св григорије богослов каже: поставља на земљи анђела другога, мешовитог по- клоника, намесника видљиве природе, посвећеника духовне, цара на земљи ца- рованога одозго, земаљскога и небескога, привременога и бесмртнога, једнога и истога дух и те ло: дух ради благода- ти, тело заради гордости; једно – да би пребивао и прослављао добротвора; друго пак – да буде страдалан и да па- тећи подсећа се (на богојављење, 11) св јован лествичник, фреска тема броја новембар/децембар 2014 27 сиромаштво духом је, онда, управо то познање да човек сам себе не мо- же поднети без другога, без бога тек са тим сазнањем нам се отварају вра- та царства тек тада можемо увиде- ти величанственост дара живота које нам по својој несебичности и непојм- љивој љубави дарује бог ако нам сам господ каже да је он кротак и смирен срцем (уп мт 11, 29), онда је сасвим јасно да је говор о врлини (етици) у ствари говор о начину како посто- јимо, тј како би требало да постоји- мо врлине, почевши од оне коју сам господ ставља кaо прву – смиреноу- мље – представљају видљиве пројаве благодатне и личне заједнице бога и човека оне су, богословским речено, израз синергије, садејства бога и чо- века због тога и св јован лествич- ник каже да све што је створено, од творца је примило ред и почетак из- весна створења су примила још и за- вршетак но, врлина има безграничну границу (лествица, поука 26, 1068) христово смирење је основ сваке вр- лине као основе постојања темељи хришћанског живота две христове приче које налазимо у јеванђељу по луки нам говоре о вр- линама које представљају темељ хри- шћанског живота, а тиме и истинског начина постојања те две приче су по- себне и по томе што једине имају об- јашњење због чега их господ изговара (молитва и праведност), за разлику од осталих у питању су приче о молби удовичиној и о царинику и фарисеју које се настављају једна за другом прва говори, као што сви знамо, о удовици која долази неправедном су- дији и која и поред његовог одбијања упорно, чак и дрско, истрајава у мол- би да је одбрани од супарника, од не- ког ко и то мало имања што има хоће да јој отме, док друга говори о упо- редној молитви у храму једног фари- сеја (= „праведник“) и цариника (= „грешник“) христос наводи удовицу јер је она симбол ништавности, крај- њег материјалног сиромаштва у ко- ме су већином удовице пребивале са под сиромаштвом духа се не подразумева нека врста интелектуалне заосталости сиромаштво духом је „добровољно смиреноумље“ света гора, детаљ 28 6/2014 својом децом због маргинализације у друштву њена ништавност није само метафорична, већ је реална као и ње- на беспомоћност ипак, и поред свог статуса, и поред веће вероватноће да ће њена молба бити одбачена, да ће ко много пута до тада бити посрамље- на, она не одустаје и судија на концу попушта, не из самилости, него због њене дрскости и досађивања јер мо- литва је побожно тиранисање бога (лествица, поука 28, 1140) и господ каже: чујте шта говори неправедни судија! а зар бог неће одбранити иза- бранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати? кажем вам да ће их убрзо одбранити али син чо
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 56994 / ...доктрине вере ко- је проистичу из откривења (нпр ова- плоћење, ВАСКРСЕЊЕ и сл), деисти су га одбацили међутим, идеја божије егзи- стенције им је и те како била рационал- на њих је разум и ...
2. 81884 / ...писац преко својих уче- ника, у светој тајни крштења види ВАСКРСЕЊЕ душе, која треба да створи услове за васкрсење тела таква мисао се може протумачити да човек у свом животу треба да ...
1. 56994 / ...доктрине вере ко- је проистичу из откривења (нпр ова- плоћење, ВАСКРСЕЊЕ и сл), деисти су га одбацили међутим, идеја божије егзи- стенције им је и те како била рационал- на њих је разум и ...
2. 81884 / ...писац преко својих уче- ника, у светој тајни крштења види ВАСКРСЕЊЕ душе, која треба да створи услове за васкрсење тела таква мисао се може протумачити да човек у свом животу треба да ...
31
Свеска: 341 | Света Земља
...и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт иВАСКРСЕЊЕ 📌 се погружавамо и у кога се
облачимо тако христос за нас постаје
начин спасења и истовремено простор,
земља нашег спасења јер сви
...и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт и
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... и постоји на божански начин (тео- лошки речено: прожимање својстава) у догађају оваплоћења бога открива се целокупна тајна стварања света, тајна да бог из љубави ствара свет и да га ствара да би свет преко човека нерас- кидиво постојао са богом у заједници љубави и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт и васкрсење се погружавамо и у кога се облачимо тако христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења јер сви догађаји његовог живота за нас постају извор новога живота, слободног од ропства греху и смрти на начин који нама ни- је схватљив, који је светотајински тај простор, та земља није ништа друго до црква божија установљена духом светим којој је глава и први међу бра- ћом христос, бог наш из тог разлога за нас хришћане све- та земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо; да је бог створио свет и човека да вечно постоје са њим и да када год се окупљамо и сабирамо на светој литургији ми изнова ула- зимо у небески јерусалим, царство божије зато није толико ни битно да ли власт људску имамо над светом зе- мљом над њом нам је власт духовну дао христос не да бисмо се погордили него да бисмо цео свет силом његовом преобразили ту благословену земљу народа божијег израиља, земљу меда и млека, земљу неописиве сладости бо- жијег бића аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду ј ерусалим је духовни и историј- ски центар целог старозаветног народа божијег и дубоко је уре- зан у њихову националну и религио- зну свест тамо све почиње и њему све води међутим, уласком христовим у јерусалим (који славимо на цвети), отвара се широм капија новом наро- ду божијем, који се састоји од свих народа, племена и добија име по свом предводнику који је разрушио врата смрти од тада јерусалим постаје жи- ла куцавица свих народа на планети, која је живи, опипљиви доказ делат- ности нашег спаситеља догађај ко- ме ћемо посветити овај чланак јесте велики празник христовог преобра- жења и начин на који се он празнује у јерусалиму и који га чини важним и јединственим место догађаја преображења го- сподњег (мк 9, 1–13; лк 9, 28–36; мт 17, 1–13) је гора тавор (постоје и ми- шљења да је место преображења било на планини хермон у кесарији), ко- ја се налази између назарета и гали- лејског језера, изнад долине језраел и платоа доње галилеје гора је висока око 588 м данас се на њој налазе два манастира, један је грчки женски ма- настир, посвећен светом илији, а стефан павловић панорама јерусалима (фото: сандра марјановић) 34 1/2015 место догађаја преображења господњег је гора, која се налази између назарета и галилејског језера данас се на њој налазе два манастира други је римокатоличка базилика по- свећена преображењу са тавора нам се пружа величанствен преглед целе га- лилеје и долине језраел преображењско чудо јединствен је догађај који се понавља сваке године о овоме великом празни- ку и бројна сведочанства људи која са усхићеношћу о томе говоре реч је о по- јави облака, приликом литургије, који се у тренуцима химне: „иже херувими“, спусти на куполу цркве и полако спу- стивши се у брод цркве пребива неко време руске дневне новине комсомол- скаја правда пишу следеће: „сергеј миров, који је учесник истра- живања организованог од стране радне групе саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да је истраживање изведено од стране ру- ских и израелских метеоролога према његовим речима, на основу прикупље- них података, стручњаци су закључили да примећена магла не може бити про- изведена на тако сухом ваздуху и тем- ператури он је још додао да се током празничне службе над верницима рас- прши упадљива сфера, а затим се облак појави над крстом цркве преображе- ња, који потом расте у димензијама и спушта се на вернике прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу“ занимљива је чињеница да се у но- вом завету спомиње велики број гора конкретно матејево јеванђеље: беседа на гори, гора кушања, маслинска гора, „добро нам је овде бити“ тема броја јануар/фебруар 2015 35 преображењска гора, голгота и то је увек простор у ком се одвија божије от- кривење, што је већ развијен феномен у свести израиља успињање на гору поредили су са унутрашњим, духов- ним уздизањем, што указује на удаља- вање од неког простора које је склоно метежу, вреви постоји исконска тежња ка видику бољег сагледавања ствари појава облака је у старом завету знак присуства и теофаније и бог често го- вори из облака синај као праслика међутим оно што је примарно за ју- деје, јесте синајска гора: ту се открива бог и склапа завет са израиљцима, то место је врхунац откривења у старом завету прича о синају садржи прао- бразац који одговара причи о преобра- жењу књига изласка (24 глава) у којој је то описано, садржи сличне мотиве са догађајем преображења тројица иза- браних – арон, надав и авијуд – су праслика тројице изабраних ученика петра, јакова и јована, које христос предводи на гору тавор, док прву тро- јицу мојсије предводи на синај при- сутан је облак, светлост, виде бога, али половично, док христос у новом заве- ту представља новог мојсија петрова жеља да се начине три сени- це, указује на потребу да тај блиски од- нос и говор са богом трају вечно: госпо- де! добро нам је овде бити, ако желиш, да направимо овде три сенице сенице указују на мојсијев говор, јер он је тај који је имао сеницу, шатор, он је тај који је улазио као представник народа у ша- тор од састанка да би говорио са богом и да би знао како да води народ глас са неба и облак који се појављује над го- ром, међутим, показује да сам христос јесте нови шатор од састанка, у коме се налазе и бог и човек због тога није по- требно начинити три сенице – јер смо сједињени са богом у христу прича о синају садржи праобразац који одговара причи о преображењу поглед са тавора (фото: зоран вујновић) 36 1/2015 етос светог саве освећеног и пут светосавске просвете он је био чудесни пророк за нашег светог саву – коме ће припасти његова патерица, иконе млекопитатељица и тројеручица из чудесне кападокије поникао је и овај духовни цвијет, овај нови крин кога је подарила пустиња, који је миомирисни цвијет принесен пред олтар бога слова чудесно је ње- гово опредјељење за живот пустињач- ки и испоснички, с обзиром да потиче из плодне и богате кападокије (то су данашњи простори савремене турске, приморје, равнице, али и оштар пу- стињски камен), а његов богословски и лично-практични допринос је огроман поред свог благоустројитељског типи- ка који је постао образац живљења мо- наха широм свијета, оснивања седам манастирских обитељи (широм јудејске пустиње и кедронске равнице и уопште палестине), он је био чудесни пророк за нашег светог саву (најмилије српско дијете) коме ће припасти његова пате- рица, иконе млекопитатељица и троје- ручица, као три знамења српске духов- не и аскетске просвјете размеђе петог и шестог вијека, по- себно грчка колијевка теологије и ра- садник јеванђелске просвјете – света земља, задојиле су и наш национ идеа- лима свештености, храбрости, слободе, али и оног чудесног страха и борбе про- тив тираније, гдје су све то дубински мотив јелина и јелинизованих народа, а највише залагањем светих људи они су постали modus vivendi за друге хри- шћанске народе1 зашто је важна света земља и лич- ност светог саве освећеног за просвје- ту српског народа? као колијевка јеванђелске проповије- ди и ријечи господа исуса христа, све- та земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке вас- 1 василије васиљевић болотов, „значај национал- них особености грка и римљана и традиције римске државе и хришћанске цркве приликом установља- вања односа између цркве и државе“ (http://www spcrs/files/u6/bolotov1pdf), превод д ђого стефан ибришимовић тема броја јануар/фебруар 2015 37 крслог добија у личности подвижника, отшелника и проповједника покајања (како вели црквени пјесник) какви су обојица светих са именом сава и ка- сније читава плејада настављача њихо- вог дјела монашка духовност никада није само издвојени вид размишљања или неког умног екскурса или пак само тјелесно-материјално подвижништво (ту је тематика разлика у виђењу подви- га код светог григорија паламе и томе аквинског), те није монашка животна свијећа сведена само на три монашка завјета изразита просвјета долази од просвећеног човјека, дакле потребно је да сам проповједник или излагач оно- га што је примио с више, не по човјеку, буде сам просвећен и свјетило, бива и јесте опрактикован животном просвје- том духа светога и да носи нит про- свјетитељства par excellence која нама долази из свете земље, одакле и долази наша вјера и наше име то је напоран и прегалачки пут такав пут је попут географије свете земље која је негдје пустиња, негдје приоба- ље или испод ливанског горја или крај кедрона или синајске врлети, препуна дакле климе духовног васпостављања за све оно у човјеку што га чини трај- ним, вјечним такво идеално парче не- ба нашли су света двојица сава, наши у манастиру светог саве освећеног (фото: саво бућковић) 38 1/2015 просвјетитељи и путовође пута који води у живот вјечни2 и у томе видимо излазак из данашње агонијске кризе младог човјека, а то је исправна педаго- гија педагогија је систем узора, идеала и идеја, али да су то лично, друштвено и васионски корисни и вриједни идеали, јер само тако наше путовање земаљско, може се остварити као гостовање на земљи са правом отаџбином у њедри- ма божијим, тамо гдје су праведници у руци господњој, како дивно прика- зује фреска у кубету средњовијековног манастира манасије то није никаква монашка идеалистика или апстрактна гуру-идеологија: ради се о животном етосу домаћинског карактера нашег на- рода, то су вриједности које долази из наших сеоских домова и кућа, из њеда- ра наших мајки и бака и плугова очева и ђедова такав етос свете земље која је рељефом слична библијском едему или изобилној месопотамији и начин живота светитеља, бива исконски наш, онда када почнемо о томе да мислимо, да размишљамо, да се интересујемо, он- да че доћи и до обнове државе, породи- це, система према ријечима митрополита амфи- лохија, без унутарње обнове човјека, нема ни спољашњег просперитета уви- јек изнова смо задивљени пред ликови- ма светитеља који су богатећи себе на све начине и свесрдно, бескрајно обога- тили времена, просторе и народе, чува- јући светост свете земље и преносећи је и у наш мали и племенити народ од- рећи се себе и узети крст свој је сушти- на живота светог саве јерусалимског и 2 тропар светом сави српском: „био си настав- ник, првопрестолник и учитељ пута који води у жи- вот, јер чим си дошао, светитељу саво, просветио си одмах своју отаџбину, и препородивши је духом светим засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају зато те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: умоли христа бога да нам дарује велику милост“ светог саве српског, а тај и такав под- виг утемељује се у младости, од младих ногу и читав живот се учи томе, што је најузвишенији идеал – даривање, ко- је је даровање својих умножених тале- ната богу, другима и читавој твореви- ни у томе је животна вриједност која је основна порука хришћанства, свети људи и светих мјеста као колијевка јеванђелске проповиједи, света земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке васкрслог добија у личности подвижника и проповједника покајања какви су обојица светих са именом сава mанастир светог саве освећеног (фото: vidovdanorg) тема броја јануар/фебруар 2015 39 како је забележио свети данило пећки, свети сава је прво бла- гословио арсенија за свог на- следника, затим поделио благослове краљу и верном народ, па се запутио ка јадранском мору праћен еписко- пима, игуманима и властелом стигао је до старог града, како се у то време називала будва одсео је неколико да- на да би сачекао лађу која је дошла по њега када је лађа дошла, окупио се си- лан народ на испраћају и почео да га притиска светитељ је тада брзо ушао у лађу и наредио кормилару да од- макне брод од обале са ограде брода, свети сава је проповедао окупљеним верницима, благословио их и пошао пут свете земље (1234), пут којим је већ ишао пет година раније прво ходочашће први пут је кренуо за време свог си- новца краља радослава желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму истовремено, понео је поклоне из српске земље, како би обрадовао служитеље светих места и уписао себе и чланове своје породице у поменике света земља у коју је ишао по први пут била је поприште многих ратова, тако да се слика њене видљиве, земаљске славе изменила у слику пусто- ши многе светиње биле су оштећене од стране саладинових војника, а сада ослобођене и доступне бројним покло- ницима жељних да им се поклоне све- ти сава је прво стигао у јерусалим и та- мо обишао сва места везана за христов земни живот, поклонио се и даривао их где је било могућности и прилике служио је свету литургију срео се са др ђорђе вуковић ходочашћа светог саве у свету земљу желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму 40 1/2015 јерусалимским патријархом атанаси- јем ii и брзо задобио његово поверење упознао се и са јеромонахом николом, игуманом лавре светог саве освеће- ног, који је у јерусалиму често обилазио метох свог матичног манастира из јерусалима је отишао у витлејем, место христовог земног рођења, затим на сион, па у дом пророка захарије и обишао место сусрета богородице и јелисавете, затим у дом светих јоаки- ма и ане, где се родила богородица прошао је путем којим је богородица ишла у храм, што се слави празником ваведења, празником којем је свети сава посветио хиландар, стигао је и до гетсиманије, маслинове горе, галиле- је, витаније, поснице господње ишао је на јордан и тамо се умио водом из реке потом се вратио у јерусалим и састао са патријархом пошто се одмо- рио, у пратњи ученика и игумана ни- коле похитао је у велику лавру светог саве освећеног, по којем је добио мо- нашко име тамо се поклонио мошти- ма свог имењака, обишао манастирски јосафатова долина (фото: саво бућковић) тема броја јануар/фебруар 2015 41 свети сава српски, лик са новије иконе комплекс и пећину у којом се свети- тељ подвизавао ишао је и у све окол- не манастире које су се налазили у тој долини братство је светог саву при- мило као свог сабрата, а затим је свети продужио до манастира св јефтими- ја, па у јерусалим, где је од патријарха добио дозволу да заснује српски мана- стир свети сава се решио да обнови манастир св јована богослова, који је припадао лаври када је завршио ово богоугодно дело опростио се од свео- свећеног атанасија, прошао кроз на- зарет и походио место где се арханђел гаврило јавио богоматери узишао је и на таворску гору, на којој се господ преобразио пред ученицима, и затим отишао у луку акру, где се одморио на једном лаврином метоху из акре је бродом отишао у никејску царевину, где је топло примљен од ца- ра св јована iii ватаца, званог „мило- стиви“ и његове породице на растанку, свети сава је благословио цара јована, царицу ирену и њиховог сина теодо- ра царска породица је лепо даривала светог и одредила лађу да га превезе до свете горе из своје монашке отаџби- не, преко солунске царевине, свети се, са ученицима, вратио у србију пре да- вања годишњег помена брату стефану првовенчаном друго ходочашће пет година касније свети сава се по- ново упутио на исти пут, желећи још једном да види света места и обрадује подвижнике својим доласком док је пловио за град брендич, гусари се до- говоре да пресретну лађу и опљачкају, али их густа магла заустави они се по- сле тога покају, нађу светитеља и све му признају, а он им опрости у току даље пловидбе, брод је захватила бура, која је по молитви светог утихнула по до- 42 1/2015 ласку у акру, одсео је у метоху светог ђорђа, који је прошли пут откупио од латина и приложио лаври светог са- ве у јерусалиму се поново сусрео са патријархом атанасијем, својим ста- рим познаником у току богослужења, у надахнутој беседи патријарх је по- хвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда хри- стовог“ у граду јерусалиму, свети је обишао света места и своју задужбину, а затим пошао у александрију тамо је посетио цркву светог апостола марка и састао се са патријархом николајем добивши благослов и водича од патри- јарха, неуморно је обилазио пустиња- ке по мареоту, тиваиди, скиту, тамо- шњој црној гори и либији духовно се окрепивши на овом путу, свети сава се вратио у јерусалим и после преда- ха, походио синајску гору у синајском манастиру провео је свету четрдесет- ницу, а босих ногу (2мојс 3, 5) недељом служио литургију на светом врху хо- риву стигао је да обиђе и египат, пер- сију и сирију по повратку у јерусалим, опростио се од патријарха атанасија и игумана николе, а затим отишао у антиохију сусрео се са патријархом симеоном и походио чувени манастир на дивној го- ри прошавши јерменију и друге земље, пође лађом у анатолију, али се на броду разболео по молби ученика, свети се тргао од болести и помолио за опора- вак, а затим наставио пут до цариграда после предаха у константиновом гра- ду, хтео је да се врати на свету гору, али тада му стиже позив да иде за бугарску свети је отпловио до луке несебар, а затим отишао у трново у престоници су га љубазно примили цар јован асен и патријарх јоаким i по патријарховој жељи, свети је, уочи богојављања, слу- жио литургију цар је хтео да га задржи све до васкрсења, али се свети сава из- ненада разболео пре упокојења, опро- стио се од ученика и патријарха упо- којио се у рано јутро 14 јануара 1236 године, по јулијанском календару по царевој одлуци, сахрањен је у припрати манастира четрдесет мученика тако се завршило друго путовање светог саве по великим и славним светињама ви- зантијског истока повратак у србију после неког времена, краљ влади- слав, подстакнут архиепископом арсе- нијем, затражи пренос светих мошти- ју, али бугарски цар не хтеде ни да чује за то краљ је двапут слао изасланства, а трећи пут сам дође цару у госте цар се опираше краљевом захтеву, али усни страшан сан и попусти тада свете мо- шти свечано пренесоше за србију, у ма- настир милешеву, коју је подигао краљ владислав наши преци канонизоваше светог саву, а његов спомен придружи- ше празнику светих отаца пострадалих на синају и раиту свети сава је много волео синај и тамошње светитеље, и на њихов празник се упокојио зато се у пр- вим службама светом сави, насталим пре теодосија хиландарца, канони ова два празника складно укрштају јерусалимски патријарх је похвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда христовог“ тема броја јануар/фебруар 2015 43 поклоништвом остварујемо присност са богом, а имајући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру хаџи драган поповић је један од сталних сарадника нашег часопи- са на пољу мисије активан је не- пуне три деценије, у почетку под окри- љем мисионарске школе при храму светог александра невског у београду, а данас као истакнут вероучитељ и члан мисионарског одељења спц светиње свете земље обишао је више од 20 пу- та и један је од најискуснијих водича у србији када су светиње блиског истока и русије у питању приликом својих по- клоничких путовања направио је вели- ки број медијских репортажа које су би- ле веома запажене, а његова књига кога имам на небу је до данас остала једна од најпопуларнијих књига на српском је- зику која се тиче свете земље због све- га тога смо га одабрали као адекватног саговорника за тему овог броја право- славног мисионара zсваки човек има свој мотив када је у питању одлазак и поклоњење некој светињи с обзиром да сте ви више пута били поклоник светиња свете земље, можете ли нам рећи који би то са хришћанске стране гледано били исправни мотиви за посету том делу света и каква би припрема за такав пут била неопходна? – мотив је важан за све што радимо јер открива суштину нашег делања као што је душа телу, пшенично зрно хлебу или полазиште ветру то је свему изго- вореном и учињеном мотив мотив је истина истине светост свете земље крије се у лично- сти и мисији христа као спаситеља све- та наш мотив за поклоњење светињама свете земље јесте љубав према личности сина божијег чија је то земаљска отаџ- бина долазак у свету земљу треба да изгледа као улажење и пролажење кроз редове светог писма, старог и новог завета, као наш лични сусрет са богом и библијском историјом поклоништвом остварујемо присност са богом, а има- јући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру под овим подразумевамо да поклоник, или како православни арапи кажу хри- стогробац, треба да буде спреман за такав сусрет са живошћу простора где су дија- лог водили и склапали савезе бог и човек таква спремност захтева пре свега пост и молитву, покајање и праштање, измирење разговор водио вероучитељ ненад јовановић мисионарство и поклоништво 44 1/2015 са свима колико до вас стоји и, наравно, радост јер долазимо на извор наше спасо- носне вере лично, када полазим у свету земљу, идем са трепетом као да ми је то први пут, али и као да ми је задњи пут zу чему се и због чега поклоњење светој земљи разликује од одласка и посете неким другим духовно, историјско и културно значајним местима у свету? – сва је земља господња, али се само једна зове света земља само је једна река у којој се крстио господ на богоја- вљање разлика између других и светих места свете земље јесте у христу, као почетку и оснивачу цркве, који је баш ову земљу одабрао за своју земљу у којој ће живети и завршити земаљски живот сва друга духовно, историјско и култур- но значајна места у свету црпе свој иден- титет из овог, свештеног простора господ као нада свих наших надања, жеља свих наших жеља живео је ствар- но, ту на блиском истоку, где и ми мо- жемо стићи и ићи по његовом бесмрт- ном трагу, који нас може одвести и до небеског јерусалима све што је његово непоновљиво је и бесмртно, па и њего- ва земља где ступамо на уски пут светих поклоника који су доживели тежину и радост крста и васкрсења христовог и посветили се на таквом путу тамо се налазе дивна места најсвети- је људске историје где можемо да се са- образимо са том историјом, не као са некаквим, библијским музејским екс- сва је земља господња, али се само једна зове света земља тема броја јануар/фебруар 2015 45 заједно са групом поклоника из жаркова у посети патријарху јерусалимском г теофилу, о божићу 2015 године понатима, већ да се кроз радост христа упознамо и сазнамо кога то бог ипак, највише воли – ко су ти народи божији zоно што свакако крепи и јача веру у човеку су непрестана чудодејства божија можете ли нам нешто рећи о светој земљи у овом погледу? шта је то што највише крепи веру савремених поклоника у њој? – чуда која је господ творио а која се и данас догађају као видљиво обележје светости праве вере и потврде истини- тости светог писма, ипак нису смисао наше вере чуда су укрепљење, утеха, подстицаји да хришћанина прену из монотоније свакодневног живота и да га подстакну на молитву и делатну веру циљ нашег живота и вере јесте задо- бијање благодати духа светог, како је говорио свети серафим саровски, духа који од дана свете педесетнице живи у цркви, и којим наша света православна црква живи, дише и спасава таква бла- годат задобија се љубављу према христу, сједињењем са њим на светој литурги- ји, светим причешћем, када хришћанин и сам постаје једна чест тела господњег и сједињује се не само са господом него и са свима који су се икада причестили ту је смисао часна трапеза сваког пра- вославног храма јесте истинити гроб господњи ипак, предивно је у светој земљи ви- дети на богојављање реку јордан која уме чак и да чудесно промени свој ток после великог освећења од стране па- тријарха; доживети два доласка благо- датног огња, на велику суботу у хри- стовом гробу и на тавору за празник преображења потресно је целивати мо- шти безброј светитеља и мироточиве и крвоточиве иконе светих сама по себи, света земља је земља многих чудесних сведочанстава праве вере zоднедавно сте именовани и за члана новооснованог мисионарског одељења спц у гробу господњем 46 1/2015 који су то мисионарски аспекти поклоништва у свету земљу? – сви мисионарски аспекти: богољу- бље, истрајност у вери, молитвеност, брига за ближњег, родољубље, истино- љубље, потичу од равноапостолне све- тости саве немањића који је српска слава, историја, култура, државност, прошлост, садашњост, али и будућност све што је он радио позлатило се, што се нарочито запажа у светој земљи где нас због светог саве у светињама до- чекују и као домаћине то прија, али свака част и обавезује поготово на чи- стоту живота, којом се уствари најбоље мисионари поклоници у светој земљи су мисио- нари, апостоли своје цркве, чији живот после повратка из свете земље треба да представља угледни пример за оне који нису у цркви, као и укрепљење онима који су слабији у вери света земља је неисцрпан извор бла- годати божије и надахнућа на шта нам указује свети сава јер у најкритичнијим тренуцима српске историје он се укре- пљује и надахњује светом земљом у ко- ју одлази два пута савине благодатне мисионарске активности оцрковљења нације путоказ су и данас за изградњу живе цркве почев од рада са најмлађим крштеним члановима у таквом раду сам се препознао, у лику вероучитеља-миси- онара, да оснивањем хорова ученика ве- ронауке постигнемо да најмлађи актив- но учествују у литургијским сабрањима и да црквени живот постане неодвојиви део њиховог целокупног бића све нас требало би непрестано да под- стичу на делање речи светога саве, нај- већег српског поклоника свете земље: „молим вас, који долазите после мене да наставите оно, што ја због краткоће вре- мена нисам успео да довршим“ да довр- шимо савино дело нећемо моћи ни ми, али ако учинимо оно што можемо учи- нили смо све поклоник господњи (мелодија „о радосне вести“) христу богу пођи с благословом дођи земља сва је његова али света, земља то је логосова обуци се постом усрђем и молитвом измири се са свима и крени, христу тим дарима знањем се припреми свето писмо спреми увек с тобом нека је божја реч, сваким словом свето је у свом уму имај поклоника свесјај каква су све имена од светих, овај назив понела анђели и пастири мудраци и цари монаси и свештеници и верни, тројице поклоници од свих срба највећи ишао је јашући јерусалим походећи сава и морем пловећи а кад тамо стигнеш труди се да дигнеш срце своје до неба и сузом, хаџија то треба отуда кад пођеш и својима дођеш христов гроб ти сведочи јер васкрсе, вечност посведочи поклон свима предај на немоћне гледај ниси више као пре, к’о вода, што у вино канско зре! хаџи драган поповић тема броја јануар/фебруар 2015 47 сајт svetazemljainfo се бави многим питањима о светој земљи, даје одговоре о историјату, религијском значају и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја сајт svetazemljainfo, настао je са иде- јом да на занимљив и практичан на- чин прикаже духовну и културну ба- штину свете земље, јерусалима и синаја, у циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и продубљивања духовног живота сајт је конципиран та- ко да у кратким цртама, а опет довољно јасно, покаже и опише духовне вредно- сти које поседује света земља и оно што је чини јединственом у свету намера је била да текстови и слике буду пријемчи- ви и занимљиви свима, да их заинтересу- ју за ову тему како би више о њој сазна- ли, а самим тим побудили жељу да дубље размишљају о духовној страни живота идеја о настанку сајта svetazemljainfo проистекла је из потребе да се знање и интелектуални видици о манастиру хи- ландар код посетилаца сајта hilandarin- fo, прошире на свету земљу преко нове теме: „односи и везе хиланадара и све- те земље“ иначе, hilandarinfo је за сада највећи и најсадржајнији монографски сајт о било ком српском манастиру уоп- ште, због чега има велику посећеност у истраживању за нову задату тему, до- шло се до обиља материјала, информа- ција и сазнања да су везе хиландара са светом земљом бројне и комплексне, а како би се дао опис свега хришћански значајног у светој земљи од изузетног је значаја постојање оваквих интернет страница стога је прикупљени матери- јал систематично и аналитично уграђен у нови сајт svetazemljainfo, при чему је главне смернице пружила јерусалимска патријаршија временом се накупило много инфор- мативног материјала који је стварао но- ве теме и нове циљеве у вези са светом земљом, имајући у обзир поражавајуће стање ствари да на српском интернет простору до сада није постојао ниједан сајт сличне тематике, изузимајући сајтове туристичких агенција које само инфор- мишу о плану ходочашћа у свету земљу овај сајт се бави још многим православ- ним питањима о светој земљи, даје од- говоре о историјату, религијском знача- ју и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја описује храмове и манастире јерусалимске патријарши- је, светиње, света места, српске светиње, празнике, светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста доследно инсистирали – да се према на- ма не опходе без поштовања и да се ме- ђусобно помире када се посвађају данас је децу лакше отхранити, али теже вас- питати него што је било раније држимо се онога што смо прочитали код старца порфирија: ‘све што бисте иначе рекли свом детету, ви реците богу, јер ће дете, због свог карактера, можда реаговати ка- ко не ваља клекните пред богом, и ње- говом благодаћу ваше речи ће се пренети на дете будите свети, и ваша деца ће би- ти добра’“ како деца уче? да ли се баве додатним активностима? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је но- ви облик зависности од интернета и дру- штвених мрежа код деце се појављује ра- но и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење ненад: „иду у ош јован поповић од- лични су: марко 7 разред, воли цртање и из тога је освајао многе награде, и сава 5 разред – два пута је освајао прву награду на општинском такмичењу из математи- ке ђорђе 2 разред, такође воли да црта имају ограничење у коришћењу рачуна- ра (у сврху играња) на сат времена днев- но тв ретко гледају мобилни има само марко, али га ретко користи иду на ве- ронауку, као изабрани предмет у школи кажу да тај предмет највише воле, што нам је драго, јер она има значајан допри- нос за духовно усмерење деце“ колико је родитељ у стању да утиче да деца не прихвате моду својих вршњака (шминкање, тетоваже), када се у свим маркетима нуде пакетићи за малишане: „чаробна бојанка изненађења“ са налеп- ницама-тетоважама за дечаке и девојчи- це? сигурно знате речи старца пајсија светогорца да је ‘највећи непријатељ ду- јануар / фебруар 2015 53 ше световни дух, јер слатко сада привла- чи, а загорчава у вечности’ „сви по својој снази треба да избега- вају шминкање, тетоваже, бушења, фар- бања данашња мода је све слободнија у откривању тела, чиме се распламсавају страсти, а страсти негативно утичу на це- ло биће“ може ли човек остварити идеал „буди- мо људи“ живећи ван христове цркве? весна: „човек је добар онда када је по- везан са добром живећи у христовој цркви ту везу појачава и учвршћује“ ненад: „разни људи би на разне начи- не описали доброг човека кад је богати младић питао исуса христа: –учите- љу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?, почетак одговора је био: ‘што ме зовеш добрим? нико није добар осим једног бога’ (мк 10, 18) рекао бих да не треба да се бавимо размишљањем – ко је и колико добар, и ко ће да се спасе и буде у рају; то оставимо богу потреб- но нам је само себе да разобличавамо и покајањем исправљамо под окриљем христове цркве“ колико молитва доприноси побољша- њу вашег живота? да ли кроз њу реша- вате проблеме? како функционише ваша домаћа црква? апостол павле пише: ‘молите се не- престано’ (1сол 5, 17) нисмо ни близу тога и ту има доста простора за попра- вљање на литургијама не стигнемо баш увек да присуствујемо у пуном саставу, а ако крену и најмањи, онда закаснимо ма- ло, гледајући да се деца постепено нави- кавају на дужину литургије код куће се деца радо прикључе молитви, нарочито када је пост, и када они који су довољно стасали добију да прочитају свој део из молитвеника кад смо код молитве, да питамо и децу поводом јубилеја 100-годишњице од ро- ђења и 5-годишњице од упокојења блаже- нопочившег патријарха павла, у музеју спц у патријаршији је до недавно била изложба „сведочим само“ то је прилика да се сетимо његовог светог живота и по- ука, између многих и ове: „пре него што почнем да читам, ја се помолим, а кад књи- гу заклопим, ја се прекрстим“ да ли тако и ви радите, пошто сте одлични ђаци? сава: „да, тако нас учи вероучитељица и увек на почетку часа сви говоримо мо- литву царе небески“ родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и старањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља 54 1/2015 многодетне хришћанске породице тако и треба, децо! патријарх је мислио баш на ту молитву, посвећену светом духу, који је „ризница добара и давалац живота“, како земаљског тако и вечног, и благословио је да вероучитељи тако по- чињу час веронауке да ли за распуст де- ца иду на летовања или зимовања, на по- клоничка путовања? весна: „ретко успевамо да путујемо до сада смо увек у кући имали или трудницу или бебу“ ненад: „лети деца иду на ба- зен или се играју у природи“ свети јустин ћелијски каже: „богат је, не онај коме треба много имања и поседу- је много, него онај коме ништа не треба тако васпитавај свога сина, томе га учи; то је највеће богатство“ да ли се слажете са њим? „наравно за сада немамо егзистенци- јалних проблема уздамо се у бога да ће и на даље тако да буде слога у породи- ци је на великом искушењу када је новца премало или превише највећа промена у породици, материјално и организационо, је када се роди прво дете свако следеће дете мање компликује ситуацију већ код четвртог – скоро да нема разлике да ли их је троје, четворо или петоро“ бог воли храбре, а људи би за вас рекли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непоколебљива вера имате ли поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „суделовање у божијем стварању новог човека је величанствена ствар велика је радост гледати бебу како расте, учи, игра се, и израста у јединствену и непоновљи- ву особу мислим да ће нам на крају жи- вота, када будемо размишљали како смо провели живот, велика утеха бити то што смо од бога добили децу и прилику да их отхранимо, васпитавамо и волимо“ јануар / фебруар 2015 55 да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? весна: „слава богу, свих шест порођаја су били природни, без икаквих пробле- ма ипак, и даље сам страшна кукавица, па ни не прилазим породилишту без не- нада нема много тата који су шест пу- та присуствовали рођењу свог детета“ ненад: „долазак бебе на свет је величан- ствен тренутак чудим се да многи муже- ви не користе могућност да тада буду са женом када би мужеви присуствовали порођају, гледајући какве болове муче- нице трпе – много би више поштовали своје жене“ ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? весна: „омиљени ми је догађај када смо пре пет година на путу до мора (који је трајао петнаест сати) направили мали предах, деца се поиграла у песку и враћа- мо се назад у аутобус да наставимо путо- вање, а мали ђорђе, који је тада имао три и по године, мислећи да смо већ стигли на море, потпуно мирно упита: ‘а је л’ мо- жемо још некад да дођемо на море?’ он је био спреман да се врати у београд то може само дете!“ да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? ненад: „не стижемо много да се дру- жимо са другима, што због обавеза, што због наше природне интровертности ре- довно се дружимо само са кумовима иг- њатијевићима који имају четворо мале деце“ по свему судећи, васићи сведоче да живот извире у богу, а људи учествују у животу рађањем, захватајући из тог неисцрпног извора, у који све живо и увире, јер је то врело вечнога живота они који знају за страх господњи, који се уздају у бога и чувају његове запо- вести о љубави, заиста бога познају и у светлости лица његовог ходе (пс 89, 15), славословећи га: господе, научи ме да творим вољу твоју, јер си ти бог мој, јер је у тебе извор живота у светлости твојој видимо светлост продужи ми- лост твоју онима који те познају (пс 35, 10–11; велики славослов, на јутрењу и вечерњу) 56 1/2015 многодетне хришћанске породице предлажемо вашој пажњи поу- ке и савете човека који је жи- вео последњом спаситељевом заповешћу о поучавању свих народа у јеванђељу, светог инокентија вени- јаминова, апостола аљаске и сибира, митрополита московског када се чи- тају његови савети и нехотице постаје јасно зашто је имао толики успех – ње- гово срце је живело жртвеном љубављу према христу и људима којима је желео да јави христа, који је по речима светог јустина ћелијског „једини смисао свих светова“ о узвишености мисије: l оставити отаџбину и ићи у места удаљена, дивља, лишена многих живот- них удобности да би се на пут истине обраћали људи који још увек лутају у мраку незнања и просвећивати светло- шћу јеванђеља оне који још увек нису видели ову спасавајућу светлост – јесте заиста дело свето и равноапостолно блажен је човек кога изабира господ и поставља на такво служење! о припреми за проповед: l најважнија и истинска припрема за проповед јесте молитва која је једина у стању да отвори извор узвишених поука и низведе благослов на сваку добру на- меру и дело; и зато се увек, посебно пред разговор са онима који бораве у не- знању, које желиш да просветиш речју истине, обраћај богу топлом молитвом „ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ свети инокентије венијаминов, апостол аљаске и сибира превод: станоје станковић јануар / фебруар 2015 57 идите и научите све народе l поседуј увек скромно и смирено расположење духа и не обећавај себи самопоуздано необичне или сигурне успехе у свом делу таква обећања поти- чу од гордости, а гордима се благодат не даје сваки пут када се прихваташ не- ког дела, доведи себе у спокој и потпуну прибраност духа; иначе нећеш бити у стању да кажеш ни оно што знаш добро и поуздано l увек памти да ако проповедник не буде имао љубави у себи, како према свом делу, тако и према онима којима проповеда, онда и најбоље и најлепше излагање учења може остати без икакве користи, јер једино љубав изграђује; за- то је потребно имати у себи дух свете љубави о односу према учењу цркве: l догмата вере и суштине делатног учења потребно је држати се тако чврсто да се не говори и не допушта ништа про- тивно њима макар ти претила очигледна смрт l да би се повећао број људи који при- мају свето крштење, никако не треба употребљавати било какве мере или сред- ства која нису својствена јеванђелском духу и нису долична за проповедника, по- пут принуда, претњи, поклона, обећања, било каквих сујетних обмана (повласти- ца и сл), већ је потребно увек деловати са апостолском искреношћу l хришћанство је потреба, задовоље- ње и утеха пре свега срца, а не само ума; и зато је у предавању учења вере потребно трудити се да се делује више на срце него на ум радозналост ума је незасита, и за- то онај ко срцем осети неопходност вере и њене утехе, примиће је брзо и лако и она неће остати без плода у њему али да би се деловало на срце, потребно је говорити од срца; „уста говоре од сувишка срца“ и зато само онај ко је испуњен и изобилује вером и љубављу, може имати уста и пре- мудрост, којој не могу да се противе срца оних који слушају и која истински указује како, где и шта говорити дакле, примети и лови минут срдачног расположења оних који те слушају то време је увек погодно за сејање речи божије l у предаји учења и уопште, у разгово- рима, буди кратак, пажљив, једноставан, ни у ком случају не показуј хвалисави из- глед учитеља јер то веома може да наште- ти успеху твог дела l начин предаје учења вере је разли- чит: и по унутрашњем стању душе човека који се поучава, и по узрасту и по умним способностима у вези са тим имају виду да су они, са којима ћеш бити, по навика- ма и схватањима незнабошци и заблуде- ли, а по степену образовања деца према овоме је неопходно примењивати начин и поредак предавања спасавајућих истина l постави себи за правило да у време посете удаљених места, не започињеш бо- гослужење или требе док не предложиш људима макар кратку поуку l током излагања предмета вере по- требно је говорити промишљено, јасно и прегледно и колико је могуће кратко, ина- че ће твоја проповед имати мало успеха l потребно је говорити да нико ко се особено нада на себе и своје снаге, без по- моћи божије не може бити истински уче- ник исуса христа и да нам исус христос из своје велике љубави према нама није даровао своју помоћ, нико и никада не би могао да буде његов савршени следбеник међутим, сада свако ко само пожели, мо- же добити помоћ од њега ова помоћ је благодат духа светога, која се дарује као дар, која се добија пре свега молитвом истинска молитва представља обраћање срца богу са покорношћу, вером и надом могуће је молити се увек и свуда, а посеб- но је блиска благодатна помоћ божија у црквеној молитви 58 1/2015 идите и научите све народе о односу према људима којима се проповеда: l на почетку заволи оне којима же- лиш да проповедаш, затим учини да те и они заволе, а затим им говори о христу l потруди се да темељно упознаш ве- ру, обреде, обичаје, наклоности, карактер и целокупан живот твојих парохијана, да би могао лакше да делујеш на њих l од првог сусрета са народом коме проповедаш труди се да задобијеш њихо- во поверење и благонаклоност, али не по- клонима или ласкањем, већ расуђивањем, спремношћу да се помогне, добрим и ра- зумним саветима и искреношћу јер ко ће ти отворити срце, ако не буде било пове- рења? када ти неко од њих говори, слушај их са пажњом, снисходљиво и стрпљиво и на њихова питања одговарај разумно, са посебним расположењем и пажњом; јер питање које поставе у вези са духовним предметима представља јако важно дело за онога који проповеда јер је такво пита- ње у стању да покаже и стање душе онога који пита као и његових способности и жеље за просвећењем ако не одговориш једном, или му одговориш увредљиво, мо- жеш изазвати да заћути заувек l нипошто не показуј презир према њиховом начину живота, обичајима и другом, колико год се они чинили тога достојни; јер ништа не може да увреди и раздражи толико племена, колико очи- гледан презир и подсмех према њима и свему што је њихово l људе који не желе да приме свето кр- штење, чак и након неколико убеђивања, немој никако да огорчиш, а посебно не смеш да принудиш да приме крштење као проповедник јеванђеља, не треба да вређаш оне који не желе да приме јеван- ђелску проповед и у обавези си да са њима поступаш дружељубиво то ће бити најбо- љи доказ да им желиш истинско добро јануар / фебруар 2015 59 коло српских сестара основано је 1903 године на иницијативу сликар- ке надежде петровић, са циљем да са благословом цркве помаже људима у невољи, беди, немаштини, болести свако време има своје бреме и у сваком времену постоји потреба за бригом о старима, не- моћнима, сиромашнима, болеснима у да- нашње време, када је све израженије сиро- маштво, болест, небрига о старима, када су нас задесиле велике природне катастрофе, поплаве, када су људи остали без својих ближњих и крова над главом, потреба за милосрђем је још израженија коло српских сестара „свети сава“ об- новљено је 1991 године у баошићима код херцег новог, по благослову митрополи- та амфилохија (радовића), а на иниција- тиву босиљке кулић-кујунџић (тадашње председнице кола) која је са 11 година до- била благослов светог владике николаја велимировића у сарајеву и 1939 године завршила школу српских сестара које су основале чланице првог кола и сама про- шавши тежак пут са својом породицом за време рата – пут избеглиштва, логора, оставши без оца са мајком и пет сестара, од детињства је имала жељу да помаже људи- ма у невољи као и својој цркви, поштујући бога и божије заповести у време када је беснео рат на простори- ма бивше југославије, када је у баошићима и херцег новом било много избеглица и рањеника из босне и хрватске, коло срп- ских сестара је помагало храном, одећом, лековима плели су прслуке и чарапе за ратнике босиљка је сама носила на ра- тиште говорећи да њу метак неће: била је двадесетак пута на ратишту, а долазио је и епископ атанасије (јевтић) чланице кола обилазиле су рањенике, примали децу ко- ја су остала без родитеља, на сваки начин покушавале да ублаже патње и бол несрећ- них људи и жена који су остали без свога дома и својих најближих куће чланица кола биле су отворене за њих, а посебно кућа наше босиљке много деце и одраслих је тада крштено, многима смо биле куме лично ми је најра- доснији дан био када сам крстила четворо чланова једне избегличке породице у ма- настиру савина (мајку, ћерку и два сина) неизмерно смо захвалне несебичној помо- ћи и подршци блаженопочившег о јустина (тасића), игумана манастира савина, који нам је омогућио да ту славимо нашу славу, да организујемо добротворне продајне из- ложбе на дан наше и манастирске славе ус- пење пресвете богородице људи су доно- сили рукотворине, ручне радове, или неку коло српских сестара „светисава“ колосрпскихсестара „светисава“обновљено је 1991 године у баошићима кодхерцег новог,по благослову митрополитаамфилохија (радовића) драгана кривокапић 60 1/2015 милосрђе на делу своју драгу успомену, учествовао је и упо- којени сликар милић од мачве са својим сликама и тако смо скупљали новац за помоћ добијали смо нешто и од општине херцег нови, као и помоћ из иностранства у одећи, лековима, храни, коју смо делили потребитима, обилазили рањенике у бол- ницама у мељинама и игалу по преласку у београд, уз божију помоћ и подршку о небојше и о ратка при па- раклису св луке кримског и севастопољ- ског на вма, наше коло наставља са ра- дом обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха па- вла док је лежао на вма окупили смо око 70 чланица међу којима су и угледне жене овог града као што су др милијана савић, јелена жигон, душанка јанковић, оснивач „изданка“, књижевница милка ђуретић, гђа ђапкин, најстарији наш члан, и мно- ге друге породичне и верујуће жене које су спремне да и поред својих обавеза по- могну и дају допринос за свој народ, веру и своју цркву тако председница нашег ко- ла, весна ђукић, има петоро деце и налази снаге и времена да дâ свој допринос, део себе и своје несебичне љубави постоји огранак нашег кола при цр- кви светог вазнесења господњег у жар- кову, под руководством и благословом о бранка (митровића), где су наше чланице припомогле да се обележава слава др ла- зе костића, што је заслуга наше марине апостоловић у нашој цркви се одржавају обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха павла док је лежао на вма окупили смо око 70чланица међу којима су и угледне жене овог града у храму светог саве, 19 маја 2013 г јануар / фебруар 2015 61 пригодне вечери, беседе, верска настава у њој се дели и храна за оне који то не мо- гу себи да приуште, у чему помаже и наша чланица слађана јанковић, која несебично помаже у цркви, у манастирима, у вдс-у и свуда где се укаже потреба наша бивша председница кола, а сада- шња почасна чланица, босиљка кулић-ку- јунџић, садашња монахиња ефросинија, мати јевросима, замонашила се у својој 9 деценији живота у манастиру пива у цр- ној гори, чиме се њен животни пут заокру- жио и добио свој пуни смисао, јер се целог живота несебичном љубављу борила за своју веру, своју цркву, своје православље, светосавље, за свој народ, дајући целу себе да увек помогне угроженима, да утеши, да посаветује, да сачува нашу традицију и на- ше изворне вредности по благослову ми- трополита амфилохија основала је дваде- сето коло српских сестара у црној гори – у плужанима сада је наша „матушка“, како је од милоште зовемо, у манастиру пресве- те богородице тројеручице у дробњаку у раљи иако је тешко покретна после лома бутне кости, она је неуморна и свуда стиг- не и на све мисли, она је наша снага уз благослов нашег патријарха иринеја, митрополита амфилохија и подршку о ра- дивоја панића испунила јој се жеља да наше коло „свети сава“ прослави већ друге го- дине славу у храму светог саве 10 маја (на празник спаљивања моштију светог саве) заједно су наша мати јевросима и наше коло „свети сава“ од оснивања 1991 го- дине добили многе награде и похвале са- рађивали смо са другим колима у окруже- њу и иностранству мати је добила руски орден, многе грамате међу којима и орден и грамату св владике николаја (велими- ровића) чиме се заокружио њен хумани- тарни рад надам се да ћемо успети да наставимо њеним стопама и хвала свима који су по- могли да наше коло опстане 23 године та- кође се надам да ће уз божију помоћ наш скроман труд уродити плодом и да ће нам се придружити сви људи добре воље који су у стању да помогну свом народу у овим тешким временима и искушењима, било доприносом или радом или топлом и уте- шном речју, и да ће у време великог стра- дања и искушења доћи до изражаја наше милосрђе, наша вера, нада и љубав, „а љу- бав је највећа међу њима“ ауторка је потпредседница кола српских сестара још три генерације из породице мати јевросиме – парохијски дом храма светог саве, 10 мај 2014 г 62 1/2015 милосрђе на делу ево чудесног примера исцељења које се недавно десило наиме, млада девојка ј г из београда је имала јаке болове у глави праћене по- временом несвестицом нажалост, на- кон обављених прегледа резултати ана- лиза су били најгори могући – на мозгу су пронађена два малигна тумора вели- чине ораха стручни тим лекара одба- цио је операцију као решење проблема због могућих последица заказана је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне анализе узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија сазнавши за све то, младић те де- војке пружа јој максималну подршку и даје јој освећено уље – из највећих светиња јерусалима и свете земље – које је добио од свог вероучитеља овим богоугодним делом овај племе- нити момак испуњава речи апостола павла: „носите бремена једни других“ (гал 6, 2) у свим тим тешким данима, заједно са својом девојком усрдно је молитве упућивао господу надајући се њеном спасењу на првој следећој контроли ова побожна девојка казује лекарима како је почела светим уљем крстолико помазивати болно место рекли су јој: „џаба мажеш, неће ти то ништа помоћи“ међутим, верују- ћи речима христовим „иштите и даће вам се“ (лк 11, 9), девојка је још више појачала молитву уз учешће у светим тајнама наше цркве на другој контроли кроз 7 дана неве- рица и запрепашћење обузеше непобо- жне лекаре; њихове прогнозе о скором и трагичном завршетку животног пу- та младе девојке нису се обистиниле десило се оно што никад пре у својој пракси нису видели – злоћудни тумо- ри су се за тако кратко време драстич- но смањили будући да су сами били беспомоћни, рекли су јој: „ради шта си и до сада радила и тумори ће потпуно ишчезнути у року од месец дана“ та- ко је и било, те опет добисмо потврду христових речи: „што је људима немо- гуће, богу је могуће“ (лк 17, 27) карци- ном је побеђен! сила божија овај пут је деловала кроз освећено уље, које само по себи ни- је нека чаролија (па да га проспемо по болницама и да сви болесници момен- тално оздраве и појуре својим кућама), већ само велики благослов и услов да би се десило нешто више ево сликовитог примера: ако имамо у кући поставље- уљем изсвете земље побеђен карцином оно што је важно јестеда постанемо сасуд (сарадник) божији ненад вујић јануар / фебруар 2015 63 сведочанства не инсталације за струју, то није и до- вољан услов да нам засветли сијалица; нужан услов је да се притисне прекидач и да струја потече кроз каблове тако је и свето уље, у овом случају, било по- требан услов за њено исцељење, а вера њена и њених ближњих учинила је да се природне законитости превазиђу и у ово наше време испуне речи христове: „вјера твоја спасла те је“ (лк 17, 19) кад смо немоћни и неутешни, си- гурно прибежиште, уточиште и по- моћник наш у свим невољама јесте са- вршени бог сасвим је свеједно да ли ћемо комуникацију са нашим створи- тељем остварити кроз освећено уље, освештану воду или икону оно што је важно јесте да постанемо сасуд и сарадник божији у историји и тако обезбедимо себи место у непролазном царству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... и постоји на божански начин (тео- лошки речено: прожимање својстава) у догађају оваплоћења бога открива се целокупна тајна стварања света, тајна да бог из љубави ствара свет и да га ствара да би свет преко човека нерас- кидиво постојао са богом у заједници љубави и слободе а то нам се дару- је кроз сина божијега, у чију смрт и васкрсење се погружавамо и у кога се облачимо тако христос за нас постаје начин спасења и истовремено простор, земља нашег спасења јер сви догађаји његовог живота за нас постају извор новога живота, слободног од ропства греху и смрти на начин који нама ни- је схватљив, који је светотајински тај простор, та земља није ништа друго до црква божија установљена духом светим којој је глава и први међу бра- ћом христос, бог наш из тог разлога за нас хришћане све- та земља није само историјски простор већ стално подсећање на то да се кроз христа спасавамо; да је бог створио свет и човека да вечно постоје са њим и да када год се окупљамо и сабирамо на светој литургији ми изнова ула- зимо у небески јерусалим, царство божије зато није толико ни битно да ли власт људску имамо над светом зе- мљом над њом нам је власт духовну дао христос не да бисмо се погордили него да бисмо цео свет силом његовом преобразили ту благословену земљу народа божијег израиља, земљу меда и млека, земљу неописиве сладости бо- жијег бића аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду ј ерусалим је духовни и историј- ски центар целог старозаветног народа божијег и дубоко је уре- зан у њихову националну и религио- зну свест тамо све почиње и њему све води међутим, уласком христовим у јерусалим (који славимо на цвети), отвара се широм капија новом наро- ду божијем, који се састоји од свих народа, племена и добија име по свом предводнику који је разрушио врата смрти од тада јерусалим постаје жи- ла куцавица свих народа на планети, која је живи, опипљиви доказ делат- ности нашег спаситеља догађај ко- ме ћемо посветити овај чланак јесте велики празник христовог преобра- жења и начин на који се он празнује у јерусалиму и који га чини важним и јединственим место догађаја преображења го- сподњег (мк 9, 1–13; лк 9, 28–36; мт 17, 1–13) је гора тавор (постоје и ми- шљења да је место преображења било на планини хермон у кесарији), ко- ја се налази између назарета и гали- лејског језера, изнад долине језраел и платоа доње галилеје гора је висока око 588 м данас се на њој налазе два манастира, један је грчки женски ма- настир, посвећен светом илији, а стефан павловић панорама јерусалима (фото: сандра марјановић) 34 1/2015 место догађаја преображења господњег је гора, која се налази између назарета и галилејског језера данас се на њој налазе два манастира други је римокатоличка базилика по- свећена преображењу са тавора нам се пружа величанствен преглед целе га- лилеје и долине језраел преображењско чудо јединствен је догађај који се понавља сваке године о овоме великом празни- ку и бројна сведочанства људи која са усхићеношћу о томе говоре реч је о по- јави облака, приликом литургије, који се у тренуцима химне: „иже херувими“, спусти на куполу цркве и полако спу- стивши се у брод цркве пребива неко време руске дневне новине комсомол- скаја правда пишу следеће: „сергеј миров, који је учесник истра- живања организованог од стране радне групе саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да је истраживање изведено од стране ру- ских и израелских метеоролога према његовим речима, на основу прикупље- них података, стручњаци су закључили да примећена магла не може бити про- изведена на тако сухом ваздуху и тем- ператури он је још додао да се током празничне службе над верницима рас- прши упадљива сфера, а затим се облак појави над крстом цркве преображе- ња, који потом расте у димензијама и спушта се на вернике прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу“ занимљива је чињеница да се у но- вом завету спомиње велики број гора конкретно матејево јеванђеље: беседа на гори, гора кушања, маслинска гора, „добро нам је овде бити“ тема броја јануар/фебруар 2015 35 преображењска гора, голгота и то је увек простор у ком се одвија божије от- кривење, што је већ развијен феномен у свести израиља успињање на гору поредили су са унутрашњим, духов- ним уздизањем, што указује на удаља- вање од неког простора које је склоно метежу, вреви постоји исконска тежња ка видику бољег сагледавања ствари појава облака је у старом завету знак присуства и теофаније и бог често го- вори из облака синај као праслика међутим оно што је примарно за ју- деје, јесте синајска гора: ту се открива бог и склапа завет са израиљцима, то место је врхунац откривења у старом завету прича о синају садржи прао- бразац који одговара причи о преобра- жењу књига изласка (24 глава) у којој је то описано, садржи сличне мотиве са догађајем преображења тројица иза- браних – арон, надав и авијуд – су праслика тројице изабраних ученика петра, јакова и јована, које христос предводи на гору тавор, док прву тро- јицу мојсије предводи на синај при- сутан је облак, светлост, виде бога, али половично, док христос у новом заве- ту представља новог мојсија петрова жеља да се начине три сени- це, указује на потребу да тај блиски од- нос и говор са богом трају вечно: госпо- де! добро нам је овде бити, ако желиш, да направимо овде три сенице сенице указују на мојсијев говор, јер он је тај који је имао сеницу, шатор, он је тај који је улазио као представник народа у ша- тор од састанка да би говорио са богом и да би знао како да води народ глас са неба и облак који се појављује над го- ром, међутим, показује да сам христос јесте нови шатор од састанка, у коме се налазе и бог и човек због тога није по- требно начинити три сенице – јер смо сједињени са богом у христу прича о синају садржи праобразац који одговара причи о преображењу поглед са тавора (фото: зоран вујновић) 36 1/2015 етос светог саве освећеног и пут светосавске просвете он је био чудесни пророк за нашег светог саву – коме ће припасти његова патерица, иконе млекопитатељица и тројеручица из чудесне кападокије поникао је и овај духовни цвијет, овај нови крин кога је подарила пустиња, који је миомирисни цвијет принесен пред олтар бога слова чудесно је ње- гово опредјељење за живот пустињач- ки и испоснички, с обзиром да потиче из плодне и богате кападокије (то су данашњи простори савремене турске, приморје, равнице, али и оштар пу- стињски камен), а његов богословски и лично-практични допринос је огроман поред свог благоустројитељског типи- ка који је постао образац живљења мо- наха широм свијета, оснивања седам манастирских обитељи (широм јудејске пустиње и кедронске равнице и уопште палестине), он је био чудесни пророк за нашег светог саву (најмилије српско дијете) коме ће припасти његова пате- рица, иконе млекопитатељица и троје- ручица, као три знамења српске духов- не и аскетске просвјете размеђе петог и шестог вијека, по- себно грчка колијевка теологије и ра- садник јеванђелске просвјете – света земља, задојиле су и наш национ идеа- лима свештености, храбрости, слободе, али и оног чудесног страха и борбе про- тив тираније, гдје су све то дубински мотив јелина и јелинизованих народа, а највише залагањем светих људи они су постали modus vivendi за друге хри- шћанске народе1 зашто је важна света земља и лич- ност светог саве освећеног за просвје- ту српског народа? као колијевка јеванђелске проповије- ди и ријечи господа исуса христа, све- та земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке вас- 1 василије васиљевић болотов, „значај национал- них особености грка и римљана и традиције римске државе и хришћанске цркве приликом установља- вања односа између цркве и државе“ (http://www spcrs/files/u6/bolotov1pdf), превод д ђого стефан ибришимовић тема броја јануар/фебруар 2015 37 крслог добија у личности подвижника, отшелника и проповједника покајања (како вели црквени пјесник) какви су обојица светих са именом сава и ка- сније читава плејада настављача њихо- вог дјела монашка духовност никада није само издвојени вид размишљања или неког умног екскурса или пак само тјелесно-материјално подвижништво (ту је тематика разлика у виђењу подви- га код светог григорија паламе и томе аквинског), те није монашка животна свијећа сведена само на три монашка завјета изразита просвјета долази од просвећеног човјека, дакле потребно је да сам проповједник или излагач оно- га што је примио с више, не по човјеку, буде сам просвећен и свјетило, бива и јесте опрактикован животном просвје- том духа светога и да носи нит про- свјетитељства par excellence која нама долази из свете земље, одакле и долази наша вјера и наше име то је напоран и прегалачки пут такав пут је попут географије свете земље која је негдје пустиња, негдје приоба- ље или испод ливанског горја или крај кедрона или синајске врлети, препуна дакле климе духовног васпостављања за све оно у човјеку што га чини трај- ним, вјечним такво идеално парче не- ба нашли су света двојица сава, наши у манастиру светог саве освећеног (фото: саво бућковић) 38 1/2015 просвјетитељи и путовође пута који води у живот вјечни2 и у томе видимо излазак из данашње агонијске кризе младог човјека, а то је исправна педаго- гија педагогија је систем узора, идеала и идеја, али да су то лично, друштвено и васионски корисни и вриједни идеали, јер само тако наше путовање земаљско, може се остварити као гостовање на земљи са правом отаџбином у њедри- ма божијим, тамо гдје су праведници у руци господњој, како дивно прика- зује фреска у кубету средњовијековног манастира манасије то није никаква монашка идеалистика или апстрактна гуру-идеологија: ради се о животном етосу домаћинског карактера нашег на- рода, то су вриједности које долази из наших сеоских домова и кућа, из њеда- ра наших мајки и бака и плугова очева и ђедова такав етос свете земље која је рељефом слична библијском едему или изобилној месопотамији и начин живота светитеља, бива исконски наш, онда када почнемо о томе да мислимо, да размишљамо, да се интересујемо, он- да че доћи и до обнове државе, породи- це, система према ријечима митрополита амфи- лохија, без унутарње обнове човјека, нема ни спољашњег просперитета уви- јек изнова смо задивљени пред ликови- ма светитеља који су богатећи себе на све начине и свесрдно, бескрајно обога- тили времена, просторе и народе, чува- јући светост свете земље и преносећи је и у наш мали и племенити народ од- рећи се себе и узети крст свој је сушти- на живота светог саве јерусалимског и 2 тропар светом сави српском: „био си настав- ник, првопрестолник и учитељ пута који води у жи- вот, јер чим си дошао, светитељу саво, просветио си одмах своју отаџбину, и препородивши је духом светим засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају зато те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: умоли христа бога да нам дарује велику милост“ светог саве српског, а тај и такав под- виг утемељује се у младости, од младих ногу и читав живот се учи томе, што је најузвишенији идеал – даривање, ко- је је даровање својих умножених тале- ната богу, другима и читавој твореви- ни у томе је животна вриједност која је основна порука хришћанства, свети људи и светих мјеста као колијевка јеванђелске проповиједи, света земља изванредну везу са српским националним свједочењем поруке васкрслог добија у личности подвижника и проповједника покајања какви су обојица светих са именом сава mанастир светог саве освећеног (фото: vidovdanorg) тема броја јануар/фебруар 2015 39 како је забележио свети данило пећки, свети сава је прво бла- гословио арсенија за свог на- следника, затим поделио благослове краљу и верном народ, па се запутио ка јадранском мору праћен еписко- пима, игуманима и властелом стигао је до старог града, како се у то време називала будва одсео је неколико да- на да би сачекао лађу која је дошла по њега када је лађа дошла, окупио се си- лан народ на испраћају и почео да га притиска светитељ је тада брзо ушао у лађу и наредио кормилару да од- макне брод од обале са ограде брода, свети сава је проповедао окупљеним верницима, благословио их и пошао пут свете земље (1234), пут којим је већ ишао пет година раније прво ходочашће први пут је кренуо за време свог си- новца краља радослава желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму истовремено, понео је поклоне из српске земље, како би обрадовао служитеље светих места и уписао себе и чланове своје породице у поменике света земља у коју је ишао по први пут била је поприште многих ратова, тако да се слика њене видљиве, земаљске славе изменила у слику пусто- ши многе светиње биле су оштећене од стране саладинових војника, а сада ослобођене и доступне бројним покло- ницима жељних да им се поклоне све- ти сава је прво стигао у јерусалим и та- мо обишао сва места везана за христов земни живот, поклонио се и даривао их где је било могућности и прилике служио је свету литургију срео се са др ђорђе вуковић ходочашћа светог саве у свету земљу желео је да се поклони местима христовог страдања и да види сва света места о којима је читао у светом писму 40 1/2015 јерусалимским патријархом атанаси- јем ii и брзо задобио његово поверење упознао се и са јеромонахом николом, игуманом лавре светог саве освеће- ног, који је у јерусалиму често обилазио метох свог матичног манастира из јерусалима је отишао у витлејем, место христовог земног рођења, затим на сион, па у дом пророка захарије и обишао место сусрета богородице и јелисавете, затим у дом светих јоаки- ма и ане, где се родила богородица прошао је путем којим је богородица ишла у храм, што се слави празником ваведења, празником којем је свети сава посветио хиландар, стигао је и до гетсиманије, маслинове горе, галиле- је, витаније, поснице господње ишао је на јордан и тамо се умио водом из реке потом се вратио у јерусалим и састао са патријархом пошто се одмо- рио, у пратњи ученика и игумана ни- коле похитао је у велику лавру светог саве освећеног, по којем је добио мо- нашко име тамо се поклонио мошти- ма свог имењака, обишао манастирски јосафатова долина (фото: саво бућковић) тема броја јануар/фебруар 2015 41 свети сава српски, лик са новије иконе комплекс и пећину у којом се свети- тељ подвизавао ишао је и у све окол- не манастире које су се налазили у тој долини братство је светог саву при- мило као свог сабрата, а затим је свети продужио до манастира св јефтими- ја, па у јерусалим, где је од патријарха добио дозволу да заснује српски мана- стир свети сава се решио да обнови манастир св јована богослова, који је припадао лаври када је завршио ово богоугодно дело опростио се од свео- свећеног атанасија, прошао кроз на- зарет и походио место где се арханђел гаврило јавио богоматери узишао је и на таворску гору, на којој се господ преобразио пред ученицима, и затим отишао у луку акру, где се одморио на једном лаврином метоху из акре је бродом отишао у никејску царевину, где је топло примљен од ца- ра св јована iii ватаца, званог „мило- стиви“ и његове породице на растанку, свети сава је благословио цара јована, царицу ирену и њиховог сина теодо- ра царска породица је лепо даривала светог и одредила лађу да га превезе до свете горе из своје монашке отаџби- не, преко солунске царевине, свети се, са ученицима, вратио у србију пре да- вања годишњег помена брату стефану првовенчаном друго ходочашће пет година касније свети сава се по- ново упутио на исти пут, желећи још једном да види света места и обрадује подвижнике својим доласком док је пловио за град брендич, гусари се до- говоре да пресретну лађу и опљачкају, али их густа магла заустави они се по- сле тога покају, нађу светитеља и све му признају, а он им опрости у току даље пловидбе, брод је захватила бура, која је по молитви светог утихнула по до- 42 1/2015 ласку у акру, одсео је у метоху светог ђорђа, који је прошли пут откупио од латина и приложио лаври светог са- ве у јерусалиму се поново сусрео са патријархом атанасијем, својим ста- рим познаником у току богослужења, у надахнутој беседи патријарх је по- хвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда хри- стовог“ у граду јерусалиму, свети је обишао света места и своју задужбину, а затим пошао у александрију тамо је посетио цркву светог апостола марка и састао се са патријархом николајем добивши благослов и водича од патри- јарха, неуморно је обилазио пустиња- ке по мареоту, тиваиди, скиту, тамо- шњој црној гори и либији духовно се окрепивши на овом путу, свети сава се вратио у јерусалим и после преда- ха, походио синајску гору у синајском манастиру провео је свету четрдесет- ницу, а босих ногу (2мојс 3, 5) недељом служио литургију на светом врху хо- риву стигао је да обиђе и египат, пер- сију и сирију по повратку у јерусалим, опростио се од патријарха атанасија и игумана николе, а затим отишао у антиохију сусрео се са патријархом симеоном и походио чувени манастир на дивној го- ри прошавши јерменију и друге земље, пође лађом у анатолију, али се на броду разболео по молби ученика, свети се тргао од болести и помолио за опора- вак, а затим наставио пут до цариграда после предаха у константиновом гра- ду, хтео је да се врати на свету гору, али тада му стиже позив да иде за бугарску свети је отпловио до луке несебар, а затим отишао у трново у престоници су га љубазно примили цар јован асен и патријарх јоаким i по патријарховој жељи, свети је, уочи богојављања, слу- жио литургију цар је хтео да га задржи све до васкрсења, али се свети сава из- ненада разболео пре упокојења, опро- стио се од ученика и патријарха упо- којио се у рано јутро 14 јануара 1236 године, по јулијанском календару по царевој одлуци, сахрањен је у припрати манастира четрдесет мученика тако се завршило друго путовање светог саве по великим и славним светињама ви- зантијског истока повратак у србију после неког времена, краљ влади- слав, подстакнут архиепископом арсе- нијем, затражи пренос светих мошти- ју, али бугарски цар не хтеде ни да чује за то краљ је двапут слао изасланства, а трећи пут сам дође цару у госте цар се опираше краљевом захтеву, али усни страшан сан и попусти тада свете мо- шти свечано пренесоше за србију, у ма- настир милешеву, коју је подигао краљ владислав наши преци канонизоваше светог саву, а његов спомен придружи- ше празнику светих отаца пострадалих на синају и раиту свети сава је много волео синај и тамошње светитеље, и на њихов празник се упокојио зато се у пр- вим службама светом сави, насталим пре теодосија хиландарца, канони ова два празника складно укрштају јерусалимски патријарх је похвалио светог саву и његове ученике: „и ово су други апостоли који су до сада били скривени господом и ово су истинити делатељи винограда христовог“ тема броја јануар/фебруар 2015 43 поклоништвом остварујемо присност са богом, а имајући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру хаџи драган поповић је један од сталних сарадника нашег часопи- са на пољу мисије активан је не- пуне три деценије, у почетку под окри- љем мисионарске школе при храму светог александра невског у београду, а данас као истакнут вероучитељ и члан мисионарског одељења спц светиње свете земље обишао је више од 20 пу- та и један је од најискуснијих водича у србији када су светиње блиског истока и русије у питању приликом својих по- клоничких путовања направио је вели- ки број медијских репортажа које су би- ле веома запажене, а његова књига кога имам на небу је до данас остала једна од најпопуларнијих књига на српском је- зику која се тиче свете земље због све- га тога смо га одабрали као адекватног саговорника за тему овог броја право- славног мисионара zсваки човек има свој мотив када је у питању одлазак и поклоњење некој светињи с обзиром да сте ви више пута били поклоник светиња свете земље, можете ли нам рећи који би то са хришћанске стране гледано били исправни мотиви за посету том делу света и каква би припрема за такав пут била неопходна? – мотив је важан за све што радимо јер открива суштину нашег делања као што је душа телу, пшенично зрно хлебу или полазиште ветру то је свему изго- вореном и учињеном мотив мотив је истина истине светост свете земље крије се у лично- сти и мисији христа као спаситеља све- та наш мотив за поклоњење светињама свете земље јесте љубав према личности сина божијег чија је то земаљска отаџ- бина долазак у свету земљу треба да изгледа као улажење и пролажење кроз редове светог писма, старог и новог завета, као наш лични сусрет са богом и библијском историјом поклоништвом остварујемо присност са богом, а има- јући утисак да смо тамо најближи богу крепимо своју веру под овим подразумевамо да поклоник, или како православни арапи кажу хри- стогробац, треба да буде спреман за такав сусрет са живошћу простора где су дија- лог водили и склапали савезе бог и човек таква спремност захтева пре свега пост и молитву, покајање и праштање, измирење разговор водио вероучитељ ненад јовановић мисионарство и поклоништво 44 1/2015 са свима колико до вас стоји и, наравно, радост јер долазимо на извор наше спасо- носне вере лично, када полазим у свету земљу, идем са трепетом као да ми је то први пут, али и као да ми је задњи пут zу чему се и због чега поклоњење светој земљи разликује од одласка и посете неким другим духовно, историјско и културно значајним местима у свету? – сва је земља господња, али се само једна зове света земља само је једна река у којој се крстио господ на богоја- вљање разлика између других и светих места свете земље јесте у христу, као почетку и оснивачу цркве, који је баш ову земљу одабрао за своју земљу у којој ће живети и завршити земаљски живот сва друга духовно, историјско и култур- но значајна места у свету црпе свој иден- титет из овог, свештеног простора господ као нада свих наших надања, жеља свих наших жеља живео је ствар- но, ту на блиском истоку, где и ми мо- жемо стићи и ићи по његовом бесмрт- ном трагу, који нас може одвести и до небеског јерусалима све што је његово непоновљиво је и бесмртно, па и њего- ва земља где ступамо на уски пут светих поклоника који су доживели тежину и радост крста и васкрсења христовог и посветили се на таквом путу тамо се налазе дивна места најсвети- је људске историје где можемо да се са- образимо са том историјом, не као са некаквим, библијским музејским екс- сва је земља господња, али се само једна зове света земља тема броја јануар/фебруар 2015 45 заједно са групом поклоника из жаркова у посети патријарху јерусалимском г теофилу, о божићу 2015 године понатима, већ да се кроз радост христа упознамо и сазнамо кога то бог ипак, највише воли – ко су ти народи божији zоно што свакако крепи и јача веру у човеку су непрестана чудодејства божија можете ли нам нешто рећи о светој земљи у овом погледу? шта је то што највише крепи веру савремених поклоника у њој? – чуда која је господ творио а која се и данас догађају као видљиво обележје светости праве вере и потврде истини- тости светог писма, ипак нису смисао наше вере чуда су укрепљење, утеха, подстицаји да хришћанина прену из монотоније свакодневног живота и да га подстакну на молитву и делатну веру циљ нашег живота и вере јесте задо- бијање благодати духа светог, како је говорио свети серафим саровски, духа који од дана свете педесетнице живи у цркви, и којим наша света православна црква живи, дише и спасава таква бла- годат задобија се љубављу према христу, сједињењем са њим на светој литурги- ји, светим причешћем, када хришћанин и сам постаје једна чест тела господњег и сједињује се не само са господом него и са свима који су се икада причестили ту је смисао часна трапеза сваког пра- вославног храма јесте истинити гроб господњи ипак, предивно је у светој земљи ви- дети на богојављање реку јордан која уме чак и да чудесно промени свој ток после великог освећења од стране па- тријарха; доживети два доласка благо- датног огња, на велику суботу у хри- стовом гробу и на тавору за празник преображења потресно је целивати мо- шти безброј светитеља и мироточиве и крвоточиве иконе светих сама по себи, света земља је земља многих чудесних сведочанстава праве вере zоднедавно сте именовани и за члана новооснованог мисионарског одељења спц у гробу господњем 46 1/2015 који су то мисионарски аспекти поклоништва у свету земљу? – сви мисионарски аспекти: богољу- бље, истрајност у вери, молитвеност, брига за ближњег, родољубље, истино- љубље, потичу од равноапостолне све- тости саве немањића који је српска слава, историја, култура, државност, прошлост, садашњост, али и будућност све што је он радио позлатило се, што се нарочито запажа у светој земљи где нас због светог саве у светињама до- чекују и као домаћине то прија, али свака част и обавезује поготово на чи- стоту живота, којом се уствари најбоље мисионари поклоници у светој земљи су мисио- нари, апостоли своје цркве, чији живот после повратка из свете земље треба да представља угледни пример за оне који нису у цркви, као и укрепљење онима који су слабији у вери света земља је неисцрпан извор бла- годати божије и надахнућа на шта нам указује свети сава јер у најкритичнијим тренуцима српске историје он се укре- пљује и надахњује светом земљом у ко- ју одлази два пута савине благодатне мисионарске активности оцрковљења нације путоказ су и данас за изградњу живе цркве почев од рада са најмлађим крштеним члановима у таквом раду сам се препознао, у лику вероучитеља-миси- онара, да оснивањем хорова ученика ве- ронауке постигнемо да најмлађи актив- но учествују у литургијским сабрањима и да црквени живот постане неодвојиви део њиховог целокупног бића све нас требало би непрестано да под- стичу на делање речи светога саве, нај- већег српског поклоника свете земље: „молим вас, који долазите после мене да наставите оно, што ја због краткоће вре- мена нисам успео да довршим“ да довр- шимо савино дело нећемо моћи ни ми, али ако учинимо оно што можемо учи- нили смо све поклоник господњи (мелодија „о радосне вести“) христу богу пођи с благословом дођи земља сва је његова али света, земља то је логосова обуци се постом усрђем и молитвом измири се са свима и крени, христу тим дарима знањем се припреми свето писмо спреми увек с тобом нека је божја реч, сваким словом свето је у свом уму имај поклоника свесјај каква су све имена од светих, овај назив понела анђели и пастири мудраци и цари монаси и свештеници и верни, тројице поклоници од свих срба највећи ишао је јашући јерусалим походећи сава и морем пловећи а кад тамо стигнеш труди се да дигнеш срце своје до неба и сузом, хаџија то треба отуда кад пођеш и својима дођеш христов гроб ти сведочи јер васкрсе, вечност посведочи поклон свима предај на немоћне гледај ниси више као пре, к’о вода, што у вино канско зре! хаџи драган поповић тема броја јануар/фебруар 2015 47 сајт svetazemljainfo се бави многим питањима о светој земљи, даје одговоре о историјату, религијском значају и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја сајт svetazemljainfo, настао je са иде- јом да на занимљив и практичан на- чин прикаже духовну и културну ба- штину свете земље, јерусалима и синаја, у циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и продубљивања духовног живота сајт је конципиран та- ко да у кратким цртама, а опет довољно јасно, покаже и опише духовне вредно- сти које поседује света земља и оно што је чини јединственом у свету намера је била да текстови и слике буду пријемчи- ви и занимљиви свима, да их заинтересу- ју за ову тему како би више о њој сазна- ли, а самим тим побудили жељу да дубље размишљају о духовној страни живота идеја о настанку сајта svetazemljainfo проистекла је из потребе да се знање и интелектуални видици о манастиру хи- ландар код посетилаца сајта hilandarin- fo, прошире на свету земљу преко нове теме: „односи и везе хиланадара и све- те земље“ иначе, hilandarinfo је за сада највећи и најсадржајнији монографски сајт о било ком српском манастиру уоп- ште, због чега има велику посећеност у истраживању за нову задату тему, до- шло се до обиља материјала, информа- ција и сазнања да су везе хиландара са светом земљом бројне и комплексне, а како би се дао опис свега хришћански значајног у светој земљи од изузетног је значаја постојање оваквих интернет страница стога је прикупљени матери- јал систематично и аналитично уграђен у нови сајт svetazemljainfo, при чему је главне смернице пружила јерусалимска патријаршија временом се накупило много инфор- мативног материјала који је стварао но- ве теме и нове циљеве у вези са светом земљом, имајући у обзир поражавајуће стање ствари да на српском интернет простору до сада није постојао ниједан сајт сличне тематике, изузимајући сајтове туристичких агенција које само инфор- мишу о плану ходочашћа у свету земљу овај сајт се бави још многим православ- ним питањима о светој земљи, даје од- говоре о историјату, религијском знача- ју и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја описује храмове и манастире јерусалимске патријарши- је, светиње, света места, српске светиње, празнике, светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста доследно инсистирали – да се према на- ма не опходе без поштовања и да се ме- ђусобно помире када се посвађају данас је децу лакше отхранити, али теже вас- питати него што је било раније држимо се онога што смо прочитали код старца порфирија: ‘све што бисте иначе рекли свом детету, ви реците богу, јер ће дете, због свог карактера, можда реаговати ка- ко не ваља клекните пред богом, и ње- говом благодаћу ваше речи ће се пренети на дете будите свети, и ваша деца ће би- ти добра’“ како деца уче? да ли се баве додатним активностима? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је но- ви облик зависности од интернета и дру- штвених мрежа код деце се појављује ра- но и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење ненад: „иду у ош јован поповић од- лични су: марко 7 разред, воли цртање и из тога је освајао многе награде, и сава 5 разред – два пута је освајао прву награду на општинском такмичењу из математи- ке ђорђе 2 разред, такође воли да црта имају ограничење у коришћењу рачуна- ра (у сврху играња) на сат времена днев- но тв ретко гледају мобилни има само марко, али га ретко користи иду на ве- ронауку, као изабрани предмет у школи кажу да тај предмет највише воле, што нам је драго, јер она има значајан допри- нос за духовно усмерење деце“ колико је родитељ у стању да утиче да деца не прихвате моду својих вршњака (шминкање, тетоваже), када се у свим маркетима нуде пакетићи за малишане: „чаробна бојанка изненађења“ са налеп- ницама-тетоважама за дечаке и девојчи- це? сигурно знате речи старца пајсија светогорца да је ‘највећи непријатељ ду- јануар / фебруар 2015 53 ше световни дух, јер слатко сада привла- чи, а загорчава у вечности’ „сви по својој снази треба да избега- вају шминкање, тетоваже, бушења, фар- бања данашња мода је све слободнија у откривању тела, чиме се распламсавају страсти, а страсти негативно утичу на це- ло биће“ може ли човек остварити идеал „буди- мо људи“ живећи ван христове цркве? весна: „човек је добар онда када је по- везан са добром живећи у христовој цркви ту везу појачава и учвршћује“ ненад: „разни људи би на разне начи- не описали доброг човека кад је богати младић питао исуса христа: –учите- љу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?, почетак одговора је био: ‘што ме зовеш добрим? нико није добар осим једног бога’ (мк 10, 18) рекао бих да не треба да се бавимо размишљањем – ко је и колико добар, и ко ће да се спасе и буде у рају; то оставимо богу потреб- но нам је само себе да разобличавамо и покајањем исправљамо под окриљем христове цркве“ колико молитва доприноси побољша- њу вашег живота? да ли кроз њу реша- вате проблеме? како функционише ваша домаћа црква? апостол павле пише: ‘молите се не- престано’ (1сол 5, 17) нисмо ни близу тога и ту има доста простора за попра- вљање на литургијама не стигнемо баш увек да присуствујемо у пуном саставу, а ако крену и најмањи, онда закаснимо ма- ло, гледајући да се деца постепено нави- кавају на дужину литургије код куће се деца радо прикључе молитви, нарочито када је пост, и када они који су довољно стасали добију да прочитају свој део из молитвеника кад смо код молитве, да питамо и децу поводом јубилеја 100-годишњице од ро- ђења и 5-годишњице од упокојења блаже- нопочившег патријарха павла, у музеју спц у патријаршији је до недавно била изложба „сведочим само“ то је прилика да се сетимо његовог светог живота и по- ука, између многих и ове: „пре него што почнем да читам, ја се помолим, а кад књи- гу заклопим, ја се прекрстим“ да ли тако и ви радите, пошто сте одлични ђаци? сава: „да, тако нас учи вероучитељица и увек на почетку часа сви говоримо мо- литву царе небески“ родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и старањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља 54 1/2015 многодетне хришћанске породице тако и треба, децо! патријарх је мислио баш на ту молитву, посвећену светом духу, који је „ризница добара и давалац живота“, како земаљског тако и вечног, и благословио је да вероучитељи тако по- чињу час веронауке да ли за распуст де- ца иду на летовања или зимовања, на по- клоничка путовања? весна: „ретко успевамо да путујемо до сада смо увек у кући имали или трудницу или бебу“ ненад: „лети деца иду на ба- зен или се играју у природи“ свети јустин ћелијски каже: „богат је, не онај коме треба много имања и поседу- је много, него онај коме ништа не треба тако васпитавај свога сина, томе га учи; то је највеће богатство“ да ли се слажете са њим? „наравно за сада немамо егзистенци- јалних проблема уздамо се у бога да ће и на даље тако да буде слога у породи- ци је на великом искушењу када је новца премало или превише највећа промена у породици, материјално и организационо, је када се роди прво дете свако следеће дете мање компликује ситуацију већ код четвртог – скоро да нема разлике да ли их је троје, четворо или петоро“ бог воли храбре, а људи би за вас рекли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непоколебљива вера имате ли поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „суделовање у божијем стварању новог човека је величанствена ствар велика је радост гледати бебу како расте, учи, игра се, и израста у јединствену и непоновљи- ву особу мислим да ће нам на крају жи- вота, када будемо размишљали како смо провели живот, велика утеха бити то што смо од бога добили децу и прилику да их отхранимо, васпитавамо и волимо“ јануар / фебруар 2015 55 да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? весна: „слава богу, свих шест порођаја су били природни, без икаквих пробле- ма ипак, и даље сам страшна кукавица, па ни не прилазим породилишту без не- нада нема много тата који су шест пу- та присуствовали рођењу свог детета“ ненад: „долазак бебе на свет је величан- ствен тренутак чудим се да многи муже- ви не користе могућност да тада буду са женом када би мужеви присуствовали порођају, гледајући какве болове муче- нице трпе – много би више поштовали своје жене“ ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? весна: „омиљени ми је догађај када смо пре пет година на путу до мора (који је трајао петнаест сати) направили мали предах, деца се поиграла у песку и враћа- мо се назад у аутобус да наставимо путо- вање, а мали ђорђе, који је тада имао три и по године, мислећи да смо већ стигли на море, потпуно мирно упита: ‘а је л’ мо- жемо још некад да дођемо на море?’ он је био спреман да се врати у београд то може само дете!“ да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? ненад: „не стижемо много да се дру- жимо са другима, што због обавеза, што због наше природне интровертности ре- довно се дружимо само са кумовима иг- њатијевићима који имају четворо мале деце“ по свему судећи, васићи сведоче да живот извире у богу, а људи учествују у животу рађањем, захватајући из тог неисцрпног извора, у који све живо и увире, јер је то врело вечнога живота они који знају за страх господњи, који се уздају у бога и чувају његове запо- вести о љубави, заиста бога познају и у светлости лица његовог ходе (пс 89, 15), славословећи га: господе, научи ме да творим вољу твоју, јер си ти бог мој, јер је у тебе извор живота у светлости твојој видимо светлост продужи ми- лост твоју онима који те познају (пс 35, 10–11; велики славослов, на јутрењу и вечерњу) 56 1/2015 многодетне хришћанске породице предлажемо вашој пажњи поу- ке и савете човека који је жи- вео последњом спаситељевом заповешћу о поучавању свих народа у јеванђељу, светог инокентија вени- јаминова, апостола аљаске и сибира, митрополита московског када се чи- тају његови савети и нехотице постаје јасно зашто је имао толики успех – ње- гово срце је живело жртвеном љубављу према христу и људима којима је желео да јави христа, који је по речима светог јустина ћелијског „једини смисао свих светова“ о узвишености мисије: l оставити отаџбину и ићи у места удаљена, дивља, лишена многих живот- них удобности да би се на пут истине обраћали људи који још увек лутају у мраку незнања и просвећивати светло- шћу јеванђеља оне који још увек нису видели ову спасавајућу светлост – јесте заиста дело свето и равноапостолно блажен је човек кога изабира господ и поставља на такво служење! о припреми за проповед: l најважнија и истинска припрема за проповед јесте молитва која је једина у стању да отвори извор узвишених поука и низведе благослов на сваку добру на- меру и дело; и зато се увек, посебно пред разговор са онима који бораве у не- знању, које желиш да просветиш речју истине, обраћај богу топлом молитвом „ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ свети инокентије венијаминов, апостол аљаске и сибира превод: станоје станковић јануар / фебруар 2015 57 идите и научите све народе l поседуј увек скромно и смирено расположење духа и не обећавај себи самопоуздано необичне или сигурне успехе у свом делу таква обећања поти- чу од гордости, а гордима се благодат не даје сваки пут када се прихваташ не- ког дела, доведи себе у спокој и потпуну прибраност духа; иначе нећеш бити у стању да кажеш ни оно што знаш добро и поуздано l увек памти да ако проповедник не буде имао љубави у себи, како према свом делу, тако и према онима којима проповеда, онда и најбоље и најлепше излагање учења може остати без икакве користи, јер једино љубав изграђује; за- то је потребно имати у себи дух свете љубави о односу према учењу цркве: l догмата вере и суштине делатног учења потребно је држати се тако чврсто да се не говори и не допушта ништа про- тивно њима макар ти претила очигледна смрт l да би се повећао број људи који при- мају свето крштење, никако не треба употребљавати било какве мере или сред- ства која нису својствена јеванђелском духу и нису долична за проповедника, по- пут принуда, претњи, поклона, обећања, било каквих сујетних обмана (повласти- ца и сл), већ је потребно увек деловати са апостолском искреношћу l хришћанство је потреба, задовоље- ње и утеха пре свега срца, а не само ума; и зато је у предавању учења вере потребно трудити се да се делује више на срце него на ум радозналост ума је незасита, и за- то онај ко срцем осети неопходност вере и њене утехе, примиће је брзо и лако и она неће остати без плода у њему али да би се деловало на срце, потребно је говорити од срца; „уста говоре од сувишка срца“ и зато само онај ко је испуњен и изобилује вером и љубављу, може имати уста и пре- мудрост, којој не могу да се противе срца оних који слушају и која истински указује како, где и шта говорити дакле, примети и лови минут срдачног расположења оних који те слушају то време је увек погодно за сејање речи божије l у предаји учења и уопште, у разгово- рима, буди кратак, пажљив, једноставан, ни у ком случају не показуј хвалисави из- глед учитеља јер то веома може да наште- ти успеху твог дела l начин предаје учења вере је разли- чит: и по унутрашњем стању душе човека који се поучава, и по узрасту и по умним способностима у вези са тим имају виду да су они, са којима ћеш бити, по навика- ма и схватањима незнабошци и заблуде- ли, а по степену образовања деца према овоме је неопходно примењивати начин и поредак предавања спасавајућих истина l постави себи за правило да у време посете удаљених места, не започињеш бо- гослужење или требе док не предложиш људима макар кратку поуку l током излагања предмета вере по- требно је говорити промишљено, јасно и прегледно и колико је могуће кратко, ина- че ће твоја проповед имати мало успеха l потребно је говорити да нико ко се особено нада на себе и своје снаге, без по- моћи божије не може бити истински уче- ник исуса христа и да нам исус христос из своје велике љубави према нама није даровао своју помоћ, нико и никада не би могао да буде његов савршени следбеник међутим, сада свако ко само пожели, мо- же добити помоћ од њега ова помоћ је благодат духа светога, која се дарује као дар, која се добија пре свега молитвом истинска молитва представља обраћање срца богу са покорношћу, вером и надом могуће је молити се увек и свуда, а посеб- но је блиска благодатна помоћ божија у црквеној молитви 58 1/2015 идите и научите све народе о односу према људима којима се проповеда: l на почетку заволи оне којима же- лиш да проповедаш, затим учини да те и они заволе, а затим им говори о христу l потруди се да темељно упознаш ве- ру, обреде, обичаје, наклоности, карактер и целокупан живот твојих парохијана, да би могао лакше да делујеш на њих l од првог сусрета са народом коме проповедаш труди се да задобијеш њихо- во поверење и благонаклоност, али не по- клонима или ласкањем, већ расуђивањем, спремношћу да се помогне, добрим и ра- зумним саветима и искреношћу јер ко ће ти отворити срце, ако не буде било пове- рења? када ти неко од њих говори, слушај их са пажњом, снисходљиво и стрпљиво и на њихова питања одговарај разумно, са посебним расположењем и пажњом; јер питање које поставе у вези са духовним предметима представља јако важно дело за онога који проповеда јер је такво пита- ње у стању да покаже и стање душе онога који пита као и његових способности и жеље за просвећењем ако не одговориш једном, или му одговориш увредљиво, мо- жеш изазвати да заћути заувек l нипошто не показуј презир према њиховом начину живота, обичајима и другом, колико год се они чинили тога достојни; јер ништа не може да увреди и раздражи толико племена, колико очи- гледан презир и подсмех према њима и свему што је њихово l људе који не желе да приме свето кр- штење, чак и након неколико убеђивања, немој никако да огорчиш, а посебно не смеш да принудиш да приме крштење као проповедник јеванђеља, не треба да вређаш оне који не желе да приме јеван- ђелску проповед и у обавези си да са њима поступаш дружељубиво то ће бити најбо- љи доказ да им желиш истинско добро јануар / фебруар 2015 59 коло српских сестара основано је 1903 године на иницијативу сликар- ке надежде петровић, са циљем да са благословом цркве помаже људима у невољи, беди, немаштини, болести свако време има своје бреме и у сваком времену постоји потреба за бригом о старима, не- моћнима, сиромашнима, болеснима у да- нашње време, када је све израженије сиро- маштво, болест, небрига о старима, када су нас задесиле велике природне катастрофе, поплаве, када су људи остали без својих ближњих и крова над главом, потреба за милосрђем је још израженија коло српских сестара „свети сава“ об- новљено је 1991 године у баошићима код херцег новог, по благослову митрополи- та амфилохија (радовића), а на иниција- тиву босиљке кулић-кујунџић (тадашње председнице кола) која је са 11 година до- била благослов светог владике николаја велимировића у сарајеву и 1939 године завршила школу српских сестара које су основале чланице првог кола и сама про- шавши тежак пут са својом породицом за време рата – пут избеглиштва, логора, оставши без оца са мајком и пет сестара, од детињства је имала жељу да помаже људи- ма у невољи као и својој цркви, поштујући бога и божије заповести у време када је беснео рат на простори- ма бивше југославије, када је у баошићима и херцег новом било много избеглица и рањеника из босне и хрватске, коло срп- ских сестара је помагало храном, одећом, лековима плели су прслуке и чарапе за ратнике босиљка је сама носила на ра- тиште говорећи да њу метак неће: била је двадесетак пута на ратишту, а долазио је и епископ атанасије (јевтић) чланице кола обилазиле су рањенике, примали децу ко- ја су остала без родитеља, на сваки начин покушавале да ублаже патње и бол несрећ- них људи и жена који су остали без свога дома и својих најближих куће чланица кола биле су отворене за њих, а посебно кућа наше босиљке много деце и одраслих је тада крштено, многима смо биле куме лично ми је најра- доснији дан био када сам крстила четворо чланова једне избегличке породице у ма- настиру савина (мајку, ћерку и два сина) неизмерно смо захвалне несебичној помо- ћи и подршци блаженопочившег о јустина (тасића), игумана манастира савина, који нам је омогућио да ту славимо нашу славу, да организујемо добротворне продајне из- ложбе на дан наше и манастирске славе ус- пење пресвете богородице људи су доно- сили рукотворине, ручне радове, или неку коло српских сестара „светисава“ колосрпскихсестара „светисава“обновљено је 1991 године у баошићима кодхерцег новог,по благослову митрополитаамфилохија (радовића) драгана кривокапић 60 1/2015 милосрђе на делу своју драгу успомену, учествовао је и упо- којени сликар милић од мачве са својим сликама и тако смо скупљали новац за помоћ добијали смо нешто и од општине херцег нови, као и помоћ из иностранства у одећи, лековима, храни, коју смо делили потребитима, обилазили рањенике у бол- ницама у мељинама и игалу по преласку у београд, уз божију помоћ и подршку о небојше и о ратка при па- раклису св луке кримског и севастопољ- ског на вма, наше коло наставља са ра- дом обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха па- вла док је лежао на вма окупили смо око 70 чланица међу којима су и угледне жене овог града као што су др милијана савић, јелена жигон, душанка јанковић, оснивач „изданка“, књижевница милка ђуретић, гђа ђапкин, најстарији наш члан, и мно- ге друге породичне и верујуће жене које су спремне да и поред својих обавеза по- могну и дају допринос за свој народ, веру и своју цркву тако председница нашег ко- ла, весна ђукић, има петоро деце и налази снаге и времена да дâ свој допринос, део себе и своје несебичне љубави постоји огранак нашег кола при цр- кви светог вазнесења господњег у жар- кову, под руководством и благословом о бранка (митровића), где су наше чланице припомогле да се обележава слава др ла- зе костића, што је заслуга наше марине апостоловић у нашој цркви се одржавају обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха павла док је лежао на вма окупили смо око 70чланица међу којима су и угледне жене овог града у храму светог саве, 19 маја 2013 г јануар / фебруар 2015 61 пригодне вечери, беседе, верска настава у њој се дели и храна за оне који то не мо- гу себи да приуште, у чему помаже и наша чланица слађана јанковић, која несебично помаже у цркви, у манастирима, у вдс-у и свуда где се укаже потреба наша бивша председница кола, а сада- шња почасна чланица, босиљка кулић-ку- јунџић, садашња монахиња ефросинија, мати јевросима, замонашила се у својој 9 деценији живота у манастиру пива у цр- ној гори, чиме се њен животни пут заокру- жио и добио свој пуни смисао, јер се целог живота несебичном љубављу борила за своју веру, своју цркву, своје православље, светосавље, за свој народ, дајући целу себе да увек помогне угроженима, да утеши, да посаветује, да сачува нашу традицију и на- ше изворне вредности по благослову ми- трополита амфилохија основала је дваде- сето коло српских сестара у црној гори – у плужанима сада је наша „матушка“, како је од милоште зовемо, у манастиру пресве- те богородице тројеручице у дробњаку у раљи иако је тешко покретна после лома бутне кости, она је неуморна и свуда стиг- не и на све мисли, она је наша снага уз благослов нашег патријарха иринеја, митрополита амфилохија и подршку о ра- дивоја панића испунила јој се жеља да наше коло „свети сава“ прослави већ друге го- дине славу у храму светог саве 10 маја (на празник спаљивања моштију светог саве) заједно су наша мати јевросима и наше коло „свети сава“ од оснивања 1991 го- дине добили многе награде и похвале са- рађивали смо са другим колима у окруже- њу и иностранству мати је добила руски орден, многе грамате међу којима и орден и грамату св владике николаја (велими- ровића) чиме се заокружио њен хумани- тарни рад надам се да ћемо успети да наставимо њеним стопама и хвала свима који су по- могли да наше коло опстане 23 године та- кође се надам да ће уз божију помоћ наш скроман труд уродити плодом и да ће нам се придружити сви људи добре воље који су у стању да помогну свом народу у овим тешким временима и искушењима, било доприносом или радом или топлом и уте- шном речју, и да ће у време великог стра- дања и искушења доћи до изражаја наше милосрђе, наша вера, нада и љубав, „а љу- бав је највећа међу њима“ ауторка је потпредседница кола српских сестара још три генерације из породице мати јевросиме – парохијски дом храма светог саве, 10 мај 2014 г 62 1/2015 милосрђе на делу ево чудесног примера исцељења које се недавно десило наиме, млада девојка ј г из београда је имала јаке болове у глави праћене по- временом несвестицом нажалост, на- кон обављених прегледа резултати ана- лиза су били најгори могући – на мозгу су пронађена два малигна тумора вели- чине ораха стручни тим лекара одба- цио је операцију као решење проблема због могућих последица заказана је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне анализе узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија сазнавши за све то, младић те де- војке пружа јој максималну подршку и даје јој освећено уље – из највећих светиња јерусалима и свете земље – које је добио од свог вероучитеља овим богоугодним делом овај племе- нити момак испуњава речи апостола павла: „носите бремена једни других“ (гал 6, 2) у свим тим тешким данима, заједно са својом девојком усрдно је молитве упућивао господу надајући се њеном спасењу на првој следећој контроли ова побожна девојка казује лекарима како је почела светим уљем крстолико помазивати болно место рекли су јој: „џаба мажеш, неће ти то ништа помоћи“ међутим, верују- ћи речима христовим „иштите и даће вам се“ (лк 11, 9), девојка је још више појачала молитву уз учешће у светим тајнама наше цркве на другој контроли кроз 7 дана неве- рица и запрепашћење обузеше непобо- жне лекаре; њихове прогнозе о скором и трагичном завршетку животног пу- та младе девојке нису се обистиниле десило се оно што никад пре у својој пракси нису видели – злоћудни тумо- ри су се за тако кратко време драстич- но смањили будући да су сами били беспомоћни, рекли су јој: „ради шта си и до сада радила и тумори ће потпуно ишчезнути у року од месец дана“ та- ко је и било, те опет добисмо потврду христових речи: „што је људима немо- гуће, богу је могуће“ (лк 17, 27) карци- ном је побеђен! сила божија овај пут је деловала кроз освећено уље, које само по себи ни- је нека чаролија (па да га проспемо по болницама и да сви болесници момен- тално оздраве и појуре својим кућама), већ само велики благослов и услов да би се десило нешто више ево сликовитог примера: ако имамо у кући поставље- уљем изсвете земље побеђен карцином оно што је важно јестеда постанемо сасуд (сарадник) божији ненад вујић јануар / фебруар 2015 63 сведочанства не инсталације за струју, то није и до- вољан услов да нам засветли сијалица; нужан услов је да се притисне прекидач и да струја потече кроз каблове тако је и свето уље, у овом случају, било по- требан услов за њено исцељење, а вера њена и њених ближњих учинила је да се природне законитости превазиђу и у ово наше време испуне речи христове: „вјера твоја спасла те је“ (лк 17, 19) кад смо немоћни и неутешни, си- гурно прибежиште, уточиште и по- моћник наш у свим невољама јесте са- вршени бог сасвим је свеједно да ли ћемо комуникацију са нашим створи- тељем остварити кроз освећено уље, освештану воду или икону оно што је важно јесте да постанемо сасуд и сарадник божији у историји и тако обезбедимо себи место у непролазном царству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
32
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
...песносло- вија сада је господ излио своју ми- лост на нас његовоВАСКРСЕЊЕ 📌 свима
објављује крај казне, опроштај грехова,
оправдање, освећење, искупљење, уси-
новљење и наследство небеса: бог на зе-
мљи
...песносло- вија сада је господ излио своју ми- лост на нас његово
МЕТА инфо: Р:20460 К:160677 Д:89
| Свеска 342 |
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... онога који је њену утро- бу начинио светињом над светињама с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић најлепшапесма православља март / април 2015 3 рeч уредника данас је код нас, братијo, празник празника и торжество торжеста- ва – време хваљења и песносло- вија сада је господ излио своју ми- лост на нас његово васкрсење свима објављује крај казне, опроштај грехова, оправдање, освећење, искупљење, уси- новљење и наследство небеса: бог на зе- мљи – човек на небу, све је у јединству сада је постало очигледно: да се преки- нула древна борба, да се божанство по- мирило са нашом природом, ђаво је по- срамљен, смрт је свезана, рај је отворен и велика нада на будућност је васкрсла шта се може упоредити са оваквим до- брима и обећањима? приђите, радујмо се господу, сатворимо песму спаситељу – богу нашем међутим, чиме и од чега да састави- мо песму? анђели поју на небесима и не могу не певати као зраци из сунца, као благоуханије из љиљана, тако и песма долази из уста анђела силе њиховог бића су у савршеној сагласности, слично струнама вешто направљеног псалтира живећи, они их покрећу и живећи поју је ли исто и код нас? наше силе су растројене – у животним сударима и пометњама, а при њима, хоће ли наше пјеније личити на пјеније? како је при- лично зато сусрести торжество васкр- сења молитвеном песмом васкрсломе о дару песнопјенија: и нас на земљи удо- стој да те чистим срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном васкрсењем спаситељу, говори о рађању ове песме: тече из срца мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се изливала његова песма! и код нас је реч, али она може и не бити славословљем, и код нас је срце, али он може не изрицати реч добру срце је заиста најнепосредни- ји орган псалама и духовних песама, и свако његово осећање – исто је што и тон у певању; међутим, не истрже се из њега увек тако лако, као што се дише; увек је потребно и понекад са великом напрег- нутошћу – предходно га настројавати, да би се у њему могло родити, сазрети и излити славословље а каква осећања би требало да разбудимо у свом срцу, да би се из њиховог сливања могла образовати песма, достојна славе васкрслог господа? ми већ имамо похвалну песму и за- једно са црквом је понављамо – песма, у којој се кроз славословље господу не може не приметити и оно, чиме се пре- испуњава дух, који је саставља овде, већ у првим речима слушамо: очистимо нa дан васкрсења христовог васкрсење твоје, христе спасе, анђели поју на небесима, и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо (стихиранакрсномвходунасветуивеликунедељупасхе) превод са руског: небојша ћосовић 4 2/2015 празници цркве осећања – не спољашња, без сумње, не осећања тела, већ унутрашња осећања срца и ово је прво пред господа, ко- ји излази из гроба као најчистији и нај- светлији, како стати ради славословља са срцем несветлим и душом нечистом! умивамо се, обнављамо и убељујемо одећу, када је потребно да станемо пред неку знамениту личност, бојећи се да је не увредимо неприличном спољашњо- шћу а ради господа, који је бог срца нашег и захтева од нас срце, као диван при- нос, из истог оног осећања бојазни, ако не из љубави, нама предстоји да проме- нимо, убелимо и очисти- мо осећања срца, људско – човеку, а божије – богу и ради чега нам се у лицу васкрслог господа тако ве- личанствено и поражавају- ће предлажу нашој вери и љубави сва добрâ искупље- ња, ако не ради тога, да би се у нама пробудила и оја- чала обавеза да се не вра- ћамо гресима, који су нам већ опроштени; да се уда- љавамо од неправди, када смо већ оправдани; да се не дајемо у ропство, када смо искупљени, да не привла- чимо проклетство, када је оно већ скинуто са нас; да чувамо чистоту и светост, када смо већ очишћени и освећени истина, у дане свете четрдесетнице сва- ко је очишћавао себе по мери могућности и усрдно- сти, да би ступио у светлу седмицу са бесквасношћу чистоте и истине, а не са примесом злобе и лукав- ства; тим не мање, међутим, и сада је благовремено напомињање о очишћа- вању духовних осећања и по проласку дана, који захтевају велику чистоту, a ово посебно у погледу оних саблазни и спотицања, које по чудноватом пра- март / април 2015 5 васкрсење христово, византијска икона вилу неминовно обилно доживљавамо; спотицања, од којих нас не могу сачу- вати никакви спољни савети (поуке), осим христове мудрости, која се шаље онима који је желе и измољавају, и не- помирљивог непријатељства и мржње према свему нечистом, али чак и према само подозреваном као нечистом само у оваквим руководитељима (подвижни- цима) чистота добија безбедну ограду и снагу, не само да одбија јаке страсти – гнев, частољубље, неуздржање и друге, него и да се удаљава чак и од невиних задовољстава, разонода, увесељавају- ћих сабрања и другог, и да уместо тога тежи посети храмова божијих, богоу- годних установа и домова несрећника још слушамо у пасхалном канону глас анђела женама мироносицама: тр- чите и свету реците, да уста господ, победивши смрт тада је васкрсење христово било нешто потпуно ново и необично за уверавање у њега биле се потребне красне ноге благовесника и проповедничка уста са чудотворном си- лом сада је у хришћанском свету исти- на васкрсења христовог тако несумњи- ва и свеопшта, да се усмена проповед о њему чини потпуно сувишном и ми не будимо веру, већ се само са-услађујемо заједничком (општом) вером, када по- нављамо узајамне поздраве: христос воскресе – ваистину воскресе при све- му овоме и сада је међу нама не само прилична, већ и неопходна проповед друге врсте, проповед не из уста, већ из дела и живота, која, не говорећи ни ре- чи о васкрсењу, тим самим, што у себи садржи силу васкрслог, убедљивије од сваке речи уверава у истину васкрсе- ња ова безгласна проповед је потпуно слична на то, како јављају о себи мири- шљави цветови њих саме ми понекад и не видимо, али пролазећи поред места где они расту, одмах по самом запаху закључујемо: овде вероватно расте тај и тај цвет или још: тихо и мирно тече чист поток, али тим самим што је чист, он одражава у себи небо, и ми гледа- мо у његову воду, а видимо небо тако проповеда о васкрслом спаситељу онај, који у свом животу изображава живот христов зато се у светом писму такви називају благоуханијем христовим, или таквима, у којима се уобличио христос, или који су се обукли у христа, или још више – таквима, који не живе сами, већ живи у њима христос, као да је њихов сав живот „прогутан“ животом христо- вим зато глас анђела трчите и свету проповедајте у односу на нас такође значи: живите тако, да сав ваш живот буде једном речи: христос васкрсе, и да би гледајући на вас, читав свет, и хри- шћански и нехришћански рекао: ваи- стину христос васкрсе, зато што очи- гледно живи у овом или другом човеку, у овом или другом се очигледно вишње силе брину о њему је ли потребно још објашњавати, да у темељу оваквог жи- вота лежи ревност за славу васкрслог господа кроз подражавање њему и усвајање себи силе његовог васкрсења у васкршњој песми се још поје од свих нас: васкрсење твоје појемо и славимо, јер си ти бог наш, и осим тебе за другог не знамо, име твоје призивамо овим се у васкрслом исусу христу јечовек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе 6 2/2015 празници цркве изражава осећање савршене умирено- сти у спаситељу и како је оно природ- но, нарочито сада! ако би неки добро- детељни човек узео код себе најбеднијег сиромаха, васпитао га и образовао, уси- новио га и обезбедио му почасно место, не одбијајући, међутим, да га и даље во- ли и штити, онда, не би ли овај сиромах према свом доброчинитељу гајио стал- но једно осећање: он ми је све; код ње- га сам ја потпуно сигуран и не бојим се зла; његова брижна љубав удаљиће све пређашње непријатности, пре него што ја и сазнам о њима у васкрслом исусу христу је човек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе није ли дужан иста оваква осећања и он да гаји у својој души у односу на вас- крслог господа? „господ мој и бог мој: осим тебе другога не знам и не желим да знам у теби, једином теби, свецело се умирујем ја сам твој, а ти си господе, мој господ; не бојим се од
... онога који је њену утро- бу начинио светињом над светињама с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић најлепшапесма православља март / април 2015 3 рeч уредника данас је код нас, братијo, празник празника и торжество торжеста- ва – време хваљења и песносло- вија сада је господ излио своју ми- лост на нас његово васкрсење свима објављује крај казне, опроштај грехова, оправдање, освећење, искупљење, уси- новљење и наследство небеса: бог на зе- мљи – човек на небу, све је у јединству сада је постало очигледно: да се преки- нула древна борба, да се божанство по- мирило са нашом природом, ђаво је по- срамљен, смрт је свезана, рај је отворен и велика нада на будућност је васкрсла шта се може упоредити са оваквим до- брима и обећањима? приђите, радујмо се господу, сатворимо песму спаситељу – богу нашем међутим, чиме и од чега да састави- мо песму? анђели поју на небесима и не могу не певати као зраци из сунца, као благоуханије из љиљана, тако и песма долази из уста анђела силе њиховог бића су у савршеној сагласности, слично струнама вешто направљеног псалтира живећи, они их покрећу и живећи поју је ли исто и код нас? наше силе су растројене – у животним сударима и пометњама, а при њима, хоће ли наше пјеније личити на пјеније? како је при- лично зато сусрести торжество васкр- сења молитвеном песмом васкрсломе о дару песнопјенија: и нас на земљи удо- стој да те чистим срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном васкрсењем спаситељу, говори о рађању ове песме: тече из срца мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се изливала његова песма! и код нас је реч, али она може и не бити славословљем, и код нас је срце, али он може не изрицати реч добру срце је заиста најнепосредни- ји орган псалама и духовних песама, и свако његово осећање – исто је што и тон у певању; међутим, не истрже се из њега увек тако лако, као што се дише; увек је потребно и понекад са великом напрег- нутошћу – предходно га настројавати, да би се у њему могло родити, сазрети и излити славословље а каква осећања би требало да разбудимо у свом срцу, да би се из њиховог сливања могла образовати песма, достојна славе васкрслог господа? ми већ имамо похвалну песму и за- једно са црквом је понављамо – песма, у којој се кроз славословље господу не може не приметити и оно, чиме се пре- испуњава дух, који је саставља овде, већ у првим речима слушамо: очистимо нa дан васкрсења христовог васкрсење твоје, христе спасе, анђели поју на небесима, и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо (стихиранакрсномвходунасветуивеликунедељупасхе) превод са руског: небојша ћосовић 4 2/2015 празници цркве осећања – не спољашња, без сумње, не осећања тела, већ унутрашња осећања срца и ово је прво пред господа, ко- ји излази из гроба као најчистији и нај- светлији, како стати ради славословља са срцем несветлим и душом нечистом! умивамо се, обнављамо и убељујемо одећу, када је потребно да станемо пред неку знамениту личност, бојећи се да је не увредимо неприличном спољашњо- шћу а ради господа, који је бог срца нашег и захтева од нас срце, као диван при- нос, из истог оног осећања бојазни, ако не из љубави, нама предстоји да проме- нимо, убелимо и очисти- мо осећања срца, људско – човеку, а божије – богу и ради чега нам се у лицу васкрслог господа тако ве- личанствено и поражавају- ће предлажу нашој вери и љубави сва добрâ искупље- ња, ако не ради тога, да би се у нама пробудила и оја- чала обавеза да се не вра- ћамо гресима, који су нам већ опроштени; да се уда- љавамо од неправди, када смо већ оправдани; да се не дајемо у ропство, када смо искупљени, да не привла- чимо проклетство, када је оно већ скинуто са нас; да чувамо чистоту и светост, када смо већ очишћени и освећени истина, у дане свете четрдесетнице сва- ко је очишћавао себе по мери могућности и усрдно- сти, да би ступио у светлу седмицу са бесквасношћу чистоте и истине, а не са примесом злобе и лукав- ства; тим не мање, међутим, и сада је благовремено напомињање о очишћа- вању духовних осећања и по проласку дана, који захтевају велику чистоту, a ово посебно у погледу оних саблазни и спотицања, које по чудноватом пра- март / април 2015 5 васкрсење христово, византијска икона вилу неминовно обилно доживљавамо; спотицања, од којих нас не могу сачу- вати никакви спољни савети (поуке), осим христове мудрости, која се шаље онима који је желе и измољавају, и не- помирљивог непријатељства и мржње према свему нечистом, али чак и према само подозреваном као нечистом само у оваквим руководитељима (подвижни- цима) чистота добија безбедну ограду и снагу, не само да одбија јаке страсти – гнев, частољубље, неуздржање и друге, него и да се удаљава чак и од невиних задовољстава, разонода, увесељавају- ћих сабрања и другог, и да уместо тога тежи посети храмова божијих, богоу- годних установа и домова несрећника још слушамо у пасхалном канону глас анђела женама мироносицама: тр- чите и свету реците, да уста господ, победивши смрт тада је васкрсење христово било нешто потпуно ново и необично за уверавање у њега биле се потребне красне ноге благовесника и проповедничка уста са чудотворном си- лом сада је у хришћанском свету исти- на васкрсења христовог тако несумњи- ва и свеопшта, да се усмена проповед о њему чини потпуно сувишном и ми не будимо веру, већ се само са-услађујемо заједничком (општом) вером, када по- нављамо узајамне поздраве: христос воскресе – ваистину воскресе при све- му овоме и сада је међу нама не само прилична, већ и неопходна проповед друге врсте, проповед не из уста, већ из дела и живота, која, не говорећи ни ре- чи о васкрсењу, тим самим, што у себи садржи силу васкрслог, убедљивије од сваке речи уверава у истину васкрсе- ња ова безгласна проповед је потпуно слична на то, како јављају о себи мири- шљави цветови њих саме ми понекад и не видимо, али пролазећи поред места где они расту, одмах по самом запаху закључујемо: овде вероватно расте тај и тај цвет или још: тихо и мирно тече чист поток, али тим самим што је чист, он одражава у себи небо, и ми гледа- мо у његову воду, а видимо небо тако проповеда о васкрслом спаситељу онај, који у свом животу изображава живот христов зато се у светом писму такви називају благоуханијем христовим, или таквима, у којима се уобличио христос, или који су се обукли у христа, или још више – таквима, који не живе сами, већ живи у њима христос, као да је њихов сав живот „прогутан“ животом христо- вим зато глас анђела трчите и свету проповедајте у односу на нас такође значи: живите тако, да сав ваш живот буде једном речи: христос васкрсе, и да би гледајући на вас, читав свет, и хри- шћански и нехришћански рекао: ваи- стину христос васкрсе, зато што очи- гледно живи у овом или другом човеку, у овом или другом се очигледно вишње силе брину о њему је ли потребно још објашњавати, да у темељу оваквог жи- вота лежи ревност за славу васкрслог господа кроз подражавање њему и усвајање себи силе његовог васкрсења у васкршњој песми се још поје од свих нас: васкрсење твоје појемо и славимо, јер си ти бог наш, и осим тебе за другог не знамо, име твоје призивамо овим се у васкрслом исусу христу јечовек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе 6 2/2015 празници цркве изражава осећање савршене умирено- сти у спаситељу и како је оно природ- но, нарочито сада! ако би неки добро- детељни човек узео код себе најбеднијег сиромаха, васпитао га и образовао, уси- новио га и обезбедио му почасно место, не одбијајући, међутим, да га и даље во- ли и штити, онда, не би ли овај сиромах према свом доброчинитељу гајио стал- но једно осећање: он ми је све; код ње- га сам ја потпуно сигуран и не бојим се зла; његова брижна љубав удаљиће све пређашње непријатности, пре него што ја и сазнам о њима у васкрслом исусу христу је човек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе није ли дужан иста оваква осећања и он да гаји у својој души у односу на вас- крслог господа? „господ мој и бог мој: осим тебе другога не знам и не желим да знам у теби, једином теби, свецело се умирујем ја сам твој, а ти си господе, мој господ; не бојим се од
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
1. 15008 / ...срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном ВАСКРСЕЊЕ? м спаситељу, говори о рађању ове песме: тече из срца мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се изливала његова песма! и ...
2. 17103 / ...у првим речима слушамо: очистимо нa дан васкрсења христовог ВАСКРСЕЊЕ твоје, христе спасе, анђели поју на небесима, и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо (стихиранакрсном...
3. 18853 / ...саблазни и спотицања, које по чудноватом пра- март / април 2015 5 ВАСКРСЕЊЕ христово, византијска икона вилу неминовно обилно доживљавамо; спотицања, од којих нас не могу сачу- вати н...
4. 22059 / ...тр- чите и свету реците, да уста господ, победивши смрт тада је ВАСКРСЕЊЕ христово било нешто потпуно ново и необично за уверавање у њега биле се потребне красне ноге благовесника и ...
1. 15008 / ...срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном ВАСКРСЕЊЕ? м спаситељу, говори о рађању ове песме: тече из срца мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се изливала његова песма! и ...
2. 17103 / ...у првим речима слушамо: очистимо нa дан васкрсења христовог ВАСКРСЕЊЕ твоје, христе спасе, анђели поју на небесима, и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо (стихиранакрсном...
3. 18853 / ...саблазни и спотицања, које по чудноватом пра- март / април 2015 5 ВАСКРСЕЊЕ христово, византијска икона вилу неминовно обилно доживљавамо; спотицања, од којих нас не могу сачу- вати н...
4. 22059 / ...тр- чите и свету реците, да уста господ, победивши смрт тада је ВАСКРСЕЊЕ христово било нешто потпуно ново и необично за уверавање у њега биле се потребне красне ноге благовесника и ...
33
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
...(стих 11) дворима божијим пророк назива витлејем, крст,ВАСКРСЕЊЕ
📌
један дан у сваком од њих је дакле бољи
од хиљада других оно што нису учини-
ли векови од самог почетка света, то је
учињено з
...(стих 11) дворима божијим пророк назива витлејем, крст,
МЕТА инфо: Р:21296 К:159828 Д:88
| Свеска 344 |
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... на све нас, и да би се по милости очевој савршило дата за нас тајна а за- што ти молиш, да би отац погледао кроз сина, а не кроз пророке? јер је бољи једна дан у дворима твојим, од хиљада (других) изабрао сам да се премећем у дому бога мојега, него да живим у становима без- божничким (стих 11) дворима божијим пророк назива витлејем, крст, васкрсење један дан у сваком од њих је дакле бољи од хиљада других оно што нису учини- ли векови од самог почетка света, то је учињено за сав људски род у дан рођења христовог, или у дан распећа, или васкр- сења, а такође и вазнесења ето зашто, прослављајући ове дворове, пророк даље говори: изабрао сам (рађе) да се премећем у дому бога мојега, него да живим у ста- новима безбожничким више желим, ка- же, да будем у поменутим дворовима са презренима и одбаченима, него ли да жи- вим у синагогама јудејским, које се више не називају насељима божијима, већ ста- новима грешника, који нарушавају закон пророк радије бира судбину разбојника, који је најништавнији у цркви божијој, или хананејке, која је као одбачена, моли- ла за мрвице, које падају са трпезе, него ли да буде са кајафом и другим јудејским старешинама синагоге јудејске управо за ово ћемо се молити и ми – да бисмо били последњи међу праведницима и као не- доношчад, како је говорио павле (1кор 15, 8), само да не живимо са грешници- ма слушај, шта следи даље: јер милост и истину љуби господ бог, благодат и сла- ву даће господ неће лишити добара жи- веће у безазлености (стих 12) – милост и истину покајаним грешницима, који се по милости постављају заједно са пра- ведницима, а по истини не добијају исти удео са последњима, због чега се и нази- вају одбаченима, јер у дворовима божи- јима заузимају последње место њима ће бог дати благодат и славу, – благодат, зато што се њоме спасавају, – славу, зато што је добијају заједно са светима, иако и на последњем месту а да је ово истина, то се види из даљих речи: господ неће лишити добара живеће у безазлености они који проводе живот без грехова, живе у истини – у чему се и састоји не- злобивост (безазленост) – неће се лишити добара, добиће одговарајуће венце, зато што ће сваки примити своју плату пре- ма своме труду (1кор 3, 8) господе боже над војскама, блажен је човек који се нада у тебе (стих 13) предивним печатом је про- рок запечатио овај псалам – надом на бо- га, чије поседовање чини блаженство она је сидро за поколебане, и необорива стена за подвргнуте нападима а на њега се на- да онај који се не ослања ни на шта у овом свету, већ свакој нади света претпоставља наду на бога 12 4/2015 свети оци тумаче свето писмо као одраз у огледали de facto верника, преламајући се кроз агностички фо- кус, са друге, атеистичке стране, на шестој позицији докинсове скале налази се de facto атеиста (de facto atheist) његов став гласи: не знам поуздано, али мислим да је бог мало вероватан и свој живот упра- вљам под претпоставком да он не постоји (i don’t know for certain but i think god is very improbable, and i live my life on the assumption that he is not there) овај став је идентичан, само у негативу, ставу de facto верника ни један ни други „не знају поуздано“ видимо да им је агностичка база заједничка даље, у самим исказима којима докинс дефинише de facto верника и de facto атеисту постоји једна суптилна, али веома важна разлика, са којом се не бисмо могли сложити наиме, након заједничког „не знам поу- здано“ (i don’t know for certain), докинс ће de facto верника окарактерисати као оног који „снажно верује“ (i strongly believe) у божије постојање, док ће de facto атеиста „мислити“ (i think) да је божије постоја- ње врло мало вероватно докинс овде има две намере прво, да раздвоји веру од мишљења односно, да веру предста- ви као нешто ирационално, нешто што не заслужује да се назове мишљењем друго, жели да избегне да за атеисту ка- же да верује јер, то би се косило са са- мим појмом атеисте, у чијем средишту је неверовање оваква поставка је не- конзистентна докинс не показује, нити може показати на чему базира ову ди- стинкцију између вере и мишљења ако узмемо да се мишљењем може назвати само оно што рационално суди на бази поузданог, емпиријски проверљивог зна- ња, онда зашто би се и атеистички став назвао мишљењем? јер, како смо виде- ли, и атеиста и верник овде полазе од за- једничког „не знам поуздано“ затим, да ли, ако већ немамо „поуздано знање“ то значи да не постоји никаква даља могућ- ност мишљења? али, одакле такав став? није ли то у супротности са самим ми- слити? мислити представља трајност, процес, отвореност чак, само поставља- ње питања је мишљење, иако можда не- ма одговора или барем нема коначног и поузданог одговора чуђење је мишљење чак, не знам или не могу знати јесте ми- „скала“ ричарда докинса (завршни наставак) докинс овде има две намере прво, да раздвоји веру од мишљења односно, да веру представи као нешто ирационално друго, жели да избегне да за атеисту каже да верује александар милојков јул / август 2015 13 у дијалогу са атеизмом шљење није ли нам управо то својство мишљења показала читава историја фи- лософије? вера (барем што се тиче пра- вославног хришћанства) јесте мишљење de facto атеиста и de facto верник са друге стране, зашто се и атеистички став „да бог највероватније не постоји“ не би назвао вером, ако већ стоји на темељу „не знам поуздано“ (да ли бог постоји)? да ли се докинс руководио судом: не знам по- уздано, дакле вероватно не постоји? али, ово вероватно не постоји не следи нужно из оног не знам поуздано непостојање до- каза није доказ непостојања зато је овакав суд нека врста логичке грешке нема друге него да се и овај, атеистички став, као и став верника на другој страни скале, назове ве- ром, те да се обе вере назову мишљењем оно што је даље интересантно код до- кинсовог de facto атеисте јесте да и он, као и de facto верник, управља свој живот на свом ставу о божијој егзистенцији тако, верник живи „под претпоставком да бог постоји“, док атеиста управља свој живот „под претпоставком да бог не постоји“ атеисти у великој британији су на град- ским аутобусима и другим видним мести- ма исписивали „рекламе“ попут: there is probably no god now stop worrying and injoy your life (бог највероватније не посто- ји сместа престани да бринеш и уживај у животу) ово говори да је питање бога нешто базично што одређује смисао на- ших егзистенција, наш коначни смисао „по дефиницији“ атеизам је одсуство ве- ре у божију егзистенцију атеистички ак- тивисти би овде рекли: то и ништа више од тога да, то је дефиниција савременог појма атеизма али, неминовно са таквом дефиницијом се гради и одређени поглед на свет и његов смисао као ни религио- зни, он не мора нужно да буде ни добар ни лош апсолутно је неосновано чак и злонамерно тврдити да се људска добро- хришћанима, који верују, морало би да буде јасно да је сваки човек, без обзира на веру или неверу, икона божија, те самим тим, у својој крајњој суштини, позитиван и добар студеничка кула (фото: небојша ћосовић) 14 4/2015 у дијалогу са атеизмом та, моралност и друге људске позитивно- сти налазе искључиво на једној, а супрот- ности и негативности на другој страни то би требало да буде јасно у првом реду хришћанима, који верују да је сваки чо- век, без обзира на веру или неверу, икона божија, те самим тим, у својој крајњој су- штини, позитиван и добар јунг и религија последњу нијансу на докинсовој скали представља „јаки атеиста“ (strong atheist) став који њега дефинише је: ја знам да бог не постоји, са истим убеђењем као што јунг зна да постоји (i know there is no god, with the same conviction as jung knows there is one) не можемо овде улазити у анализу да ли је докинс желео да мало духовито негира јунгов став о религији јунг је психолог ко- ји је људско религиозно искуство држао за неку врсту знања о богу тако, у свом делу психологија и алхемија, јунг је записао: „ни- ко не може да зна шта су последње ствари морамо због тога да их прихватимо онако како их доживљавамо и, ако једно такво ис- куство помогне да живот учинимо здрави- јим или лепшим, или потпунијим, или сми- сленијим за самог себе и за оне које волимо, можемо мирно рећи: била је то божија ми- лост“ такође, говорио је о нашем сопству као утиснутом imago dei неки православни тумачи (павле евдокимов) то чак доводе у везу са учењем хришћанских отаца свакако, докинс не прихвата да религи- озно искуство назове (објективним) зна- њем оно, заиста, то и није наука, билогија не може потврдити да је наше сопство ima- go dei бог се и не намеће као нужни обје- кат богопознање увек бива акт личног под- вига и сусрета са богом – иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (мт 7, 78) ово духовито прозивање јунга докинс не ставља случај- но уз став „јаког атеисте“ – знам да бог не постоји докинс сматра да ни овај став, као ни јунгов, није објективно утемељен не, докинс лично не припада „јаком“ већ de facto атеисти он остаје веран „научном методу“ – којим ипак не може доказати бо- жије непостојање зато, докинс неће рећи знам да бог не постоји већ пре не знам поу- здано, али мислим да је бог мало вероватан и овде бисмо могли да се сложимо са ува- женим професором заиста, став знам да бог не постоји, ако се под знам подразуме- ва објективно проверљиво знање, једнако је шарлатански као и његов одраз са друге, теистичке стране – знам да бог постоји непотребне крајности нажалост, многи верници и атеисти, када је у питању јавни, дебатни простор, у првом реду на интернету, наступају са ових крајњих, шарлатанских позиција и то је онда позиција потпуне конфронта- ције и неразумевања оног другог у таквим наступима иступа једно опште квази ква- зи вера, квази наука и квази рационалност, па су и саме расправе квази смејурија и малограђанштина бујица незнања и полу- знања у сваком случају нешто крајње нео- збиљно, чак и смешно за озбиљне људе, пак, вера и атеизам остају промишљање о богу, које коначно стоји на личној слобо- ди ни вера ни атеизам нису објективни, већ дубоко лични дубоко лични, баш као и оно исконско „да“ и „не“ које се ломило у човеку пред дрветом познања добра и зла као православни теолог, лично се раду- јем што постоје људи попут професора до- кинса јер, нико више не помаже вери од оних који је неретко са правом критикују такви нас верујуће чувају од квази вере, али и од квази науке на нама је да их сми- рено саслушамо и да покушамо да их разу- мемо тиме ћемо и саме своје исказе о вла- ститој вери учинити пријемчивијим свету и времену којем припадамо а зар нам то и није обавеза? аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији јул / август 2015 15 16 3/2015 тема броја: појте богу нашему грчка икона „корен јесејев“ када учествујемо на неком богослу- жењу цркве, питање које се може поставити јесте зашто се библиј- ски текст на свечан начин испевава уместо да се на класичан начин чита; нарочито јеванђеље и апостол? не са- мо библијски текстови, него и остале молитве (јектеније, возгласи) и остала читања разлог је да то треба да укаже на непојмљивост речи божије, тј да је сам бог непојмљив, па и оно што се о њему саопштава не може бити у потпу- ности разумом, људским сазнајним мо- ћима, схватљиво али не само то и наше обраћање бо- гу јесте несхватљиво у јеванђељу по јовану, приликом христовог разгово- ра на јаковљевом студенцу (извору) са женом самарјанком, господ на питање жене ко се на прави начин моли богу одговара да се самарјани моле ономе што не знају, а они (јевреји) се клања- ју ономе што знају, али: жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати оцу ни на гори овој ни у јерусалиму али долази час, и већ је ту, када ће се истин- ски богомољци клањати оцу у духу и истини, јер отац тражи да такви буду они који му се клањају бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају (јн 4, 21–24) иако су јудеј- ци задржали исправно богопоштовање, оно као форма не игра суштинску улогу истински богомољац јесте онај који се богу моли у духу светоме кроз христа, јер то означавају речи да се богу у духу и истини клањају поред тога, може се разумети да су истински богомољци и они који се слободни, и који пребивају у слободи која је неизмењива (=истина), богу обраћају и преко својих моћи пру- жају овде, у овом разговору је присут- на још једна занимљивост наиме, сама чињеница да се христос обраћа непо- знатој жени и то самарјанки која при- пада народу који је недостојан да гово- ри са богом (за кога она кроз разговор схвата и препознаје да је тај бог, господ исус христос) нас уводи у извесну кон- традикторност она јесте недостојна, и услед те недостојности, постаје достој- на њена исповест и признање (види јн 4, 15–19, 25–26) јесу преломна тачка/со- чиво у коме се њена недостојност прео- креће у достојност а такође нам и дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (рим 8, 26) владимир пекић неисказиви уздаси тема броја јул / август 2015 17 како да онда разговарамо са богом? има ли ту одређене законитости? мо- жемо ли је установити? људски разлози за молитву су, колико год били логич- ни, оправдани, скромни, промишљени и одмерени, пред богом апсолутна лу- дост јер ако нам је коса на глави избро- јана (уп мт 13, 30), и ако отац наш зна шта нам треба пре него што и заи- штемо (уп мт 6,8), како онда можемо тражити од бога оно што он већ зна да нам треба!? осим ако нисмо сишли са ума дакле, и саму молитву, и њене „за- коне“ дарује бог, тј дух божији и само у њему се можемо богу молити или ка- ко каже апостол павле сажимајући ове речи: а такође нам и дух помаже у на- шим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (рим 8, 26) постоји ли онда бољи образац духо- носне молитве који нам је дат у самом светом писму осим псалама?! јер, ако речи светога писма разумемо као ре- чи божије које нас воде до његовог ду- ха, онда псалми свакако јесу као моли- тве образац и врхунац тог доживљаја и искуства псалми су збирка богослужбених пе- сама и молитава старог завета, наста- јале неколико векова, иако их црквена традиција везује за име цара и пророка давида читајући их, као и натписе из- над њиховог почетка увидећемо да ве- ћина чак и нема познатог аутора како год било, псалми своју примену имај и дан данас у јеврејском богослужењу, а имали су је и у доба старог завета као и у христово време појање „хвале“ описане у јеванђељу на тајној вечери (види мт 26, 30 и мк 14, 26) јесте поја- ње псалама но, поред ових историјских објашње- ња, псалми не представљају некакву митску поезију, или изфантазирану на- ду и бег од стварности, не! псалми носе две битне ствари у себи прво, у њима се сажима и исповеда на један ствара- лачки (читај: богословски) начин исти- на света, од његовог настанка и његове лепоте као бледог одсјаја лепоте и пре- мудрости његовог творца, до љубави божије и старања о народу његовом кроз историју (историјске догађаје) ја- сно је да тај народ – израиљ – као цар- ско свештенство запечаћено заветом/ заповестима јесте једна тајновита слика цркве, јер у њему нису само биолошки потомци авраама, исаака и јакова него и људи који су припадали многим на- родима који су робовали египту у вре- ме мојсија други, и можда у многоме битнији, је да је тај рецимо космолошки поглед проткан и утемељен на поједин- цу који се кроз псалме/молитве/песме обраћа богу, славећи га, подсећајући га на његова доброчинства, величајући га, опомињући га, додоворавајући му се а све то одражава најдубљи могући однос са богом, тј лични сусрет са њим као са оним који нас воли и тражи љубав да бисмо кроз њу и у њој, иако никакви (као самарјанка) били слични њему из тог разлога, свако богослужење цркве почиње псалтиром од часова, преко јутрења и вечерњег до литур- гије читајући те псалме у њима нала- зимо да нам је потребна помоћ божи- ја јер господе, што се умножише који истински богомољац јесте онај који се богу моли у духу светоме кроз христа, јер то означавају речи да се богу у духу и истини клањају 18 4/2015 ме угњетавају? многи устају на мене, многи говоре души мојој: нема му спа- сења у богу његовом а ти си, господе, заштитник мој, слава моја, и поди- жеш главу моју; да нема чистога пред њим и ко се може оправдати – јер се неће оправдати пред тобом нико жив да тражимо милост његову јер је она неограничена – јер колико је високо не- бо од земље, толико је господ утврдио милост своју на онима који га се боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас безакоња наша као што милује отац синове, тако по- милова господ оне који га се боје пева- јући псалме, вичемо ка господу, призи- вамо га да чује молитву нашу када га зовемо, нека се уздигне молитва моја, као кад пред лице твоје читајући и певајући их – јер и читање у цркви је- сте певање, а то све јесте молитва – у њима налазимо управо основну хри- шћанску врлину – смирење налазимо се у простору сазнавања наше суштин- ске немоћи, са једне стране и божије свемоћи и љубави са друге и све то проткано певањем као величањем које се умом не може појмити као хришћани позвани смо да бого- служење пренесемо у свој дом, да се „молимо без престанка“ (види 1 сол 6, 17 и даље) зато, да преиначимо речи светог јована златоустог и да кажемо да је боље да сунце нестане него псал- тир из наше молитве ако га будемо чи- тали, макар и по један псалам дневно, нашим срцима и душама ће неизостав- но благодаћу божијом потећи „извори воде живе“ и наша молитва ће постаја- ти неисказив уздах, дисање духа свето- га, што јесте песма, хвала, исповедање, богословље, благодарење богу – то јест литургија аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја јул / август 2015 19 христос и самарјанка, минијатура из 13 века, манастир ивирон, света гора (фото: pravoslavieru) место псалтира у православном богослужењу читаоцима православног мисионара представљамо извод из предавања на тему појања псалама у православном богослужењу које је о томас хопко одржао на радију „древна вера“ (ancient faith) у јулу 2008 године у православном богослужењу, псалтир се свакодневно чита, у манастирима се читав псалтир прочита једном недељно подељен је на двадесет делова – катизми сваки од њих је подељен на три дела и они се читају на вечерњој и јутарњој служби читаве седмице почиње се првом кати- змом у суботу увече због тога се на бде- нију уочи недеље поје или чита „блажен човек“ (пс 1, 1) и то се пева на вечерњој служби суботом увече, јер је то први псалам и тим псалмом почиње псал- тир; он нам говори непосредно о ису- су, јер се у првом псалму каже „блажен муж“, а то је човек, мушкарац то није ἄνθρωπος (грч човек у општем смислу); то није „људско биће“ то је ἀνὴρ (грч муж): μακάριος ἀνὴρ (грч блажен муж) – „блажен човек који не иде на веће без- божника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе“ а тај човек је исус тај човек је христос тако смо одмах, од самог почетка псалтира, упућени на христа а за- вршетак псалтира, хвалитни псалми (пс 148–150) којима се у суботу ују- тру завршава континуирано читање псалтира, ти псалми се читају свакога јутра на јутрењу дакле, и јутрење и часови и вечерња служба имају одго- варајуће псалме који се читају свако- га дана на пример, на свакој вечер- њој служби се пева псалам о стварању света (пс 103) то је псалам који го- вори о томе да је бог створио читаву творевину и псалам који слави бога благосиљај, душо моја, господа го- споде, боже мој, узвеличао се јеси ве- ома у славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, који во- дама покриваш висине његове поста- вио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (пс 103, 1–3) и тако даље и тако на свакој вечер- њој служби такође се на свакој вечер- превод са енглеског: маријана петровић 20 4/2015 њој служби пева и псалам о вечерњој жртви господе, тебе зовем, услиши ме чуј глас мољења мога, када вапим теби да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња (пс 140, 1–2) на јутрењу се увек чита шест јутар- њих псалама – шестопсалмије пса- лам 50 чита се на сваком јутрењу псалми се читају током часова: током првог, трећег, шестог и деветог часа – сваки час има три устаљена псалма која се читају све време на литурги- ји, на почетку службе, након „благо- словено царство“ и молитве велике јектеније певају се псалми затим, у зависности од празника, певају се различити псалми одређе- ни псалми певају се за божић, одређе- ни за богојављење, на пример псалам у којем се помиње како се река јордан поврати унатраг (пс 113, 3) о појединим празницима поју се одређени псалми о крсту, о томе како се радује дрвеће шумско (пс 95, 12) и како бог, цар наш пре векова, учини спасење посред земље (пс 73, 12), ка- ко људи гледају онога коме прободо- ше руке и ноге (пс 21, 17–18) псалми се читају и поју и о васкрсу: „да вас- крсне бог и да се расеју непријатељи његови, и да беже од лица његовог (сви) који га мрзе“ (пс 67, 2) и други победитељни псалми о тријумфу над непријатељем певају се за васкрс сваке суботе увече, на вечерњој служби, пева се псалам о владавини господњој, о томе да се господ заца- рио и у лепоту обукао (пс 92, 1); у цр- кви појемо да бог има власт над чита- вом творевином и да царство његово влада над свима (пс 102, 19), да се бог зацарио над народима и да седи на светом престолу своме (пс 46, 9) али и такође да васкрсли христос седи с десне стране оца (пс 109, 1) то је и стих из старог завета који се најче- шће понавља у новом завету, псалам и јутрење и часови и вечерња служба имају одговарајуће псалме који се читају свакога дана тема броја јул / август 2015 21 минијатура из грузијског псалтира рукописаног око 1494 г (фото: wikimediaorg) 109: „рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док положим не- пријатеље твоје за подножје ногама твојим“ тако, свака реч у псалтиру реч је о богу; о исусу христу који је бог и чо- век, о човеку, о човечанству и о сва- коме од нас у време поста у манастирима се удво- стручава читање псалама више псала- ма се пева више псалама се додаје слу- жби како би људи једноставно, као што је рекао св серафим саровски, „пли- вали у псалмима као рибе у води; јер ми ту припадамо“ или као што је рекао св атанасије, у свом писму марцели- ну у вези са псалмима: „псалми су као велика долина, башта са цвећем у којој има много различитог цвећа, па идеш около и миришеш овај или онај цвет или као симфонија различитих звуко- ва који наслућују сваки аспект људског живота“ и тако у псалмима постоји сваки аспект људског живота постоји трагање за богом, преиспитивање пред богом, нарицање пред богом затим ја- диковање и плакање пред богом онда кајање пред богом затим хваљење бо- га, захваљивање и благодарење богу, слављење бога увече, и ујутру, и у под- не све се то налази у псалтиру када говоримо о нашем господу исусу христу, треба да нагласимо не- што веома јединствено а то је следеће: у псалтиру свака реч о богу и господу и спаситељу упућује на исуса христа и на бога оца свака реч која говори о томе да је бог победио своје непри- јатеље као цар и као господ односи се на исуса христа као и на бога оца свака реч о томе како је бог милостив и добар и љуби и прашта односи се и на исуса христа и на бога оца а то би се у жаргону могло назвати теоло- шким појањем псалама када се псалми теолошки поју, све ре- чи које се односе на бога односе се и на човека исуса и то је хришћанско увере- ње, јер се у новом завету све оно што се односило на бога у старом завету одно- си на човека исуса у новом завету то је јеванђеље то је јеванђеље, да је тај чо- век, исус, бог и да на земљи, у људском облику, чини дело свога оца, који је бог стога је такође тачно да све речи у псалмима, све речи које говоре о људ- ским бићима, о праведном човеку, бла- женом мужу, о ономе који држи запове- сти божије, о ономе који је праведан, и све речи из псалтира које говоре о спа- ситељу, искупитељу, цару, судији – све те речи у псалмима односе се на исуса христа, јер он јесте све то он јесте цар који влада у векове векова он је- сте судија света он јесте спаситељ свега он јесте победник непријатеља 22 4/2015 то би у жаргону било „икономијско“ читање и певање псалама псалми се читају теолошки и икономијски – од- носно према домостроју (грч иконо- мија – οἰκονομία) божијем – божијем старању за спасењу света тако да све речи које се тичу праведне особе и онога који влада у име божије, онога који подучава у име божије, све оне речи које се тичу свештеника и мел- хиседека и тако даље – све се те речи односе непосредно на исуса христа али, с друге стране, невероватно, у псалтиру се све речи које се односе на сиромашне и потребите и потлачене и одбачене и оне који су жртве и ко- ји призивају бога из дубина, оне који мисле да их је бог одбацио и напустио – све се те речи односе на исуса хри- ста јер се христос поистовећивао са сиромашнима, потребитима, одбаче- нима, напуштенима, жртвама, жртва- ма зликоваца, онима који су исмевани и посрамљени и то је истовремено исус христос! и то је такође христос! дакле, бог у псалтиру је исус хри- стос праведни људи, и свети, и суди- је, и цареви који побеђују у име бо- жије – сви су они исус христос али и сиромашни, потребити, понижени, потлачени, напуштени, жртве, и они су такође исус христос – јер је он на земљи све њих преузео на себе и да- ље, можда је још невероватније рећи да у псалтиру све оно што се одно- си на покајнике, на оне који оплакују своје грехе, оне који моле за милост, оне који моле бога речима псалама да тема броја јул / август 2015 23 протопрезвитер томас хопко (1939–2015) протопрезвитер томас хопко, дугогодишњи декан богословске академије светог владимира у њујорку, истакнути православни свештеник, богослов, проповедник и говорник, упокојио се у господу 18 марта 2015 године томас џон хопко је рођен у ендикоту, у држави њујорк, 28 марта 1939 године, као треће дете и једини син џона џ хопка и ане (запотоки) хопко крштен је и вас- питан у руској цркви свете марије, а образован је у државним школама у ендикоту више образовање стекао је на универзитету фордам, академији светог владими- ра и универзитету дјукејн рукоположен је за свештеника августа 1963 г почетком 1968 г о томас је почео своју дугу службу на академији св владимира годинама је био на различитим по- ложајима, ангажован као асистент, доцент, затим професор догматског и пастирског богословља, и декан био је чувен као богослов, говорник и проповедник после пензионисања, о томас хопко је започео своју нову службу, учествујући у православним хришћанским разговорима на интернет радију, а касније и држећи предавања од 2008 г па до свог упокојења 2015 г о томас је направио преко 400 подкастова за радио „древна вера“, доступних онлајн на адреси wwwancientfaithcom о томас је аутор многобројних књига и чланака најпознатије његово дело је пра- вославна вера: основни приручник о православној цркви ово његово дело преведено је на српски језик и у четири књиге објављено у издању издавачке установе епархије шумадијске „каленић“ им опрости грехе њихове, да их очи- сти од нечистота, и те се речи чак, у неком смислу, могу применити на исуса христа јер је он постао про- клетство нас ради (гал 3, 13) он је постао грех нас ради (2кор 5, 21) и пострадао је нас ради он стоји, тако- рећи, пред лицем оца свога као покај- ник и као молилац, посредујући у име грешника наравно, исус није грешник он је постао налик нама у свему осим у гре- ху но ипак апостол павле говори: „он је постао грех нас ради“ (2кор 5, 21) он је постао проклетство нас ра- ди он је постао отпадник нас ради он је постао онај који окуша, такоре- ћи, бес и гнев божији против грешни- ка заједно са нама но, покајне псалме из светог пи- сма дефинитивно певамо у своје име: „помилуј ме, боже, по великој мило- сти својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кривице исто је када се у истом псалму каже: „гле, у безакоњима се зачех, и у гресима ро- ди ме мати моја“ (пс 50, 7) – то јед- ноставно није истина о христу то је истина о свима нама људима, али не и о христу али исто тако треба да се присетимо када појемо псалме у светлу христо- вом – у светлости тога да је он дошао нас ради, да је дошао да нас спаси то опроштење и та милост су оно што се у светом писму зове ἔλεος, односно милост или милосрђе божије, веч- но милосрђе божије речи „милосрђе божије“ или „милост божија“, речи о томе да је бог милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив пона- вљају се у псалмима буквално на сто- тине пута буквално ја сам их бројао колико се пута само каже да божи- је милосрђе траје заувек, да је божија милост довека (пс 117, пс 135 итд) у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и ми- лост божија прате нас у све дане жи- вота нашег (пс 41, 9) непоколебљива љубав
... на све нас, и да би се по милости очевој савршило дата за нас тајна а за- што ти молиш, да би отац погледао кроз сина, а не кроз пророке? јер је бољи једна дан у дворима твојим, од хиљада (других) изабрао сам да се премећем у дому бога мојега, него да живим у становима без- божничким (стих 11) дворима божијим пророк назива витлејем, крст, васкрсење један дан у сваком од њих је дакле бољи од хиљада других оно што нису учини- ли векови од самог почетка света, то је учињено за сав људски род у дан рођења христовог, или у дан распећа, или васкр- сења, а такође и вазнесења ето зашто, прослављајући ове дворове, пророк даље говори: изабрао сам (рађе) да се премећем у дому бога мојега, него да живим у ста- новима безбожничким више желим, ка- же, да будем у поменутим дворовима са презренима и одбаченима, него ли да жи- вим у синагогама јудејским, које се више не називају насељима божијима, већ ста- новима грешника, који нарушавају закон пророк радије бира судбину разбојника, који је најништавнији у цркви божијој, или хананејке, која је као одбачена, моли- ла за мрвице, које падају са трпезе, него ли да буде са кајафом и другим јудејским старешинама синагоге јудејске управо за ово ћемо се молити и ми – да бисмо били последњи међу праведницима и као не- доношчад, како је говорио павле (1кор 15, 8), само да не живимо са грешници- ма слушај, шта следи даље: јер милост и истину љуби господ бог, благодат и сла- ву даће господ неће лишити добара жи- веће у безазлености (стих 12) – милост и истину покајаним грешницима, који се по милости постављају заједно са пра- ведницима, а по истини не добијају исти удео са последњима, због чега се и нази- вају одбаченима, јер у дворовима божи- јима заузимају последње место њима ће бог дати благодат и славу, – благодат, зато што се њоме спасавају, – славу, зато што је добијају заједно са светима, иако и на последњем месту а да је ово истина, то се види из даљих речи: господ неће лишити добара живеће у безазлености они који проводе живот без грехова, живе у истини – у чему се и састоји не- злобивост (безазленост) – неће се лишити добара, добиће одговарајуће венце, зато што ће сваки примити своју плату пре- ма своме труду (1кор 3, 8) господе боже над војскама, блажен је човек који се нада у тебе (стих 13) предивним печатом је про- рок запечатио овај псалам – надом на бо- га, чије поседовање чини блаженство она је сидро за поколебане, и необорива стена за подвргнуте нападима а на њега се на- да онај који се не ослања ни на шта у овом свету, већ свакој нади света претпоставља наду на бога 12 4/2015 свети оци тумаче свето писмо као одраз у огледали de facto верника, преламајући се кроз агностички фо- кус, са друге, атеистичке стране, на шестој позицији докинсове скале налази се de facto атеиста (de facto atheist) његов став гласи: не знам поуздано, али мислим да је бог мало вероватан и свој живот упра- вљам под претпоставком да он не постоји (i don’t know for certain but i think god is very improbable, and i live my life on the assumption that he is not there) овај став је идентичан, само у негативу, ставу de facto верника ни један ни други „не знају поуздано“ видимо да им је агностичка база заједничка даље, у самим исказима којима докинс дефинише de facto верника и de facto атеисту постоји једна суптилна, али веома важна разлика, са којом се не бисмо могли сложити наиме, након заједничког „не знам поу- здано“ (i don’t know for certain), докинс ће de facto верника окарактерисати као оног који „снажно верује“ (i strongly believe) у божије постојање, док ће de facto атеиста „мислити“ (i think) да је божије постоја- ње врло мало вероватно докинс овде има две намере прво, да раздвоји веру од мишљења односно, да веру предста- ви као нешто ирационално, нешто што не заслужује да се назове мишљењем друго, жели да избегне да за атеисту ка- же да верује јер, то би се косило са са- мим појмом атеисте, у чијем средишту је неверовање оваква поставка је не- конзистентна докинс не показује, нити може показати на чему базира ову ди- стинкцију између вере и мишљења ако узмемо да се мишљењем може назвати само оно што рационално суди на бази поузданог, емпиријски проверљивог зна- ња, онда зашто би се и атеистички став назвао мишљењем? јер, како смо виде- ли, и атеиста и верник овде полазе од за- једничког „не знам поуздано“ затим, да ли, ако већ немамо „поуздано знање“ то значи да не постоји никаква даља могућ- ност мишљења? али, одакле такав став? није ли то у супротности са самим ми- слити? мислити представља трајност, процес, отвореност чак, само поставља- ње питања је мишљење, иако можда не- ма одговора или барем нема коначног и поузданог одговора чуђење је мишљење чак, не знам или не могу знати јесте ми- „скала“ ричарда докинса (завршни наставак) докинс овде има две намере прво, да раздвоји веру од мишљења односно, да веру представи као нешто ирационално друго, жели да избегне да за атеисту каже да верује александар милојков јул / август 2015 13 у дијалогу са атеизмом шљење није ли нам управо то својство мишљења показала читава историја фи- лософије? вера (барем што се тиче пра- вославног хришћанства) јесте мишљење de facto атеиста и de facto верник са друге стране, зашто се и атеистички став „да бог највероватније не постоји“ не би назвао вером, ако већ стоји на темељу „не знам поуздано“ (да ли бог постоји)? да ли се докинс руководио судом: не знам по- уздано, дакле вероватно не постоји? али, ово вероватно не постоји не следи нужно из оног не знам поуздано непостојање до- каза није доказ непостојања зато је овакав суд нека врста логичке грешке нема друге него да се и овај, атеистички став, као и став верника на другој страни скале, назове ве- ром, те да се обе вере назову мишљењем оно што је даље интересантно код до- кинсовог de facto атеисте јесте да и он, као и de facto верник, управља свој живот на свом ставу о божијој егзистенцији тако, верник живи „под претпоставком да бог постоји“, док атеиста управља свој живот „под претпоставком да бог не постоји“ атеисти у великој британији су на град- ским аутобусима и другим видним мести- ма исписивали „рекламе“ попут: there is probably no god now stop worrying and injoy your life (бог највероватније не посто- ји сместа престани да бринеш и уживај у животу) ово говори да је питање бога нешто базично што одређује смисао на- ших егзистенција, наш коначни смисао „по дефиницији“ атеизам је одсуство ве- ре у божију егзистенцију атеистички ак- тивисти би овде рекли: то и ништа више од тога да, то је дефиниција савременог појма атеизма али, неминовно са таквом дефиницијом се гради и одређени поглед на свет и његов смисао као ни религио- зни, он не мора нужно да буде ни добар ни лош апсолутно је неосновано чак и злонамерно тврдити да се људска добро- хришћанима, који верују, морало би да буде јасно да је сваки човек, без обзира на веру или неверу, икона божија, те самим тим, у својој крајњој суштини, позитиван и добар студеничка кула (фото: небојша ћосовић) 14 4/2015 у дијалогу са атеизмом та, моралност и друге људске позитивно- сти налазе искључиво на једној, а супрот- ности и негативности на другој страни то би требало да буде јасно у првом реду хришћанима, који верују да је сваки чо- век, без обзира на веру или неверу, икона божија, те самим тим, у својој крајњој су- штини, позитиван и добар јунг и религија последњу нијансу на докинсовој скали представља „јаки атеиста“ (strong atheist) став који њега дефинише је: ја знам да бог не постоји, са истим убеђењем као што јунг зна да постоји (i know there is no god, with the same conviction as jung knows there is one) не можемо овде улазити у анализу да ли је докинс желео да мало духовито негира јунгов став о религији јунг је психолог ко- ји је људско религиозно искуство држао за неку врсту знања о богу тако, у свом делу психологија и алхемија, јунг је записао: „ни- ко не може да зна шта су последње ствари морамо због тога да их прихватимо онако како их доживљавамо и, ако једно такво ис- куство помогне да живот учинимо здрави- јим или лепшим, или потпунијим, или сми- сленијим за самог себе и за оне које волимо, можемо мирно рећи: била је то божија ми- лост“ такође, говорио је о нашем сопству као утиснутом imago dei неки православни тумачи (павле евдокимов) то чак доводе у везу са учењем хришћанских отаца свакако, докинс не прихвата да религи- озно искуство назове (објективним) зна- њем оно, заиста, то и није наука, билогија не може потврдити да је наше сопство ima- go dei бог се и не намеће као нужни обје- кат богопознање увек бива акт личног под- вига и сусрета са богом – иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (мт 7, 78) ово духовито прозивање јунга докинс не ставља случај- но уз став „јаког атеисте“ – знам да бог не постоји докинс сматра да ни овај став, као ни јунгов, није објективно утемељен не, докинс лично не припада „јаком“ већ de facto атеисти он остаје веран „научном методу“ – којим ипак не може доказати бо- жије непостојање зато, докинс неће рећи знам да бог не постоји већ пре не знам поу- здано, али мислим да је бог мало вероватан и овде бисмо могли да се сложимо са ува- женим професором заиста, став знам да бог не постоји, ако се под знам подразуме- ва објективно проверљиво знање, једнако је шарлатански као и његов одраз са друге, теистичке стране – знам да бог постоји непотребне крајности нажалост, многи верници и атеисти, када је у питању јавни, дебатни простор, у првом реду на интернету, наступају са ових крајњих, шарлатанских позиција и то је онда позиција потпуне конфронта- ције и неразумевања оног другог у таквим наступима иступа једно опште квази ква- зи вера, квази наука и квази рационалност, па су и саме расправе квази смејурија и малограђанштина бујица незнања и полу- знања у сваком случају нешто крајње нео- збиљно, чак и смешно за озбиљне људе, пак, вера и атеизам остају промишљање о богу, које коначно стоји на личној слобо- ди ни вера ни атеизам нису објективни, већ дубоко лични дубоко лични, баш као и оно исконско „да“ и „не“ које се ломило у човеку пред дрветом познања добра и зла као православни теолог, лично се раду- јем што постоје људи попут професора до- кинса јер, нико више не помаже вери од оних који је неретко са правом критикују такви нас верујуће чувају од квази вере, али и од квази науке на нама је да их сми- рено саслушамо и да покушамо да их разу- мемо тиме ћемо и саме своје исказе о вла- ститој вери учинити пријемчивијим свету и времену којем припадамо а зар нам то и није обавеза? аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији јул / август 2015 15 16 3/2015 тема броја: појте богу нашему грчка икона „корен јесејев“ када учествујемо на неком богослу- жењу цркве, питање које се може поставити јесте зашто се библиј- ски текст на свечан начин испевава уместо да се на класичан начин чита; нарочито јеванђеље и апостол? не са- мо библијски текстови, него и остале молитве (јектеније, возгласи) и остала читања разлог је да то треба да укаже на непојмљивост речи божије, тј да је сам бог непојмљив, па и оно што се о њему саопштава не може бити у потпу- ности разумом, људским сазнајним мо- ћима, схватљиво али не само то и наше обраћање бо- гу јесте несхватљиво у јеванђељу по јовану, приликом христовог разгово- ра на јаковљевом студенцу (извору) са женом самарјанком, господ на питање жене ко се на прави начин моли богу одговара да се самарјани моле ономе што не знају, а они (јевреји) се клања- ју ономе што знају, али: жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати оцу ни на гори овој ни у јерусалиму али долази час, и већ је ту, када ће се истин- ски богомољци клањати оцу у духу и истини, јер отац тражи да такви буду они који му се клањају бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају (јн 4, 21–24) иако су јудеј- ци задржали исправно богопоштовање, оно као форма не игра суштинску улогу истински богомољац јесте онај који се богу моли у духу светоме кроз христа, јер то означавају речи да се богу у духу и истини клањају поред тога, може се разумети да су истински богомољци и они који се слободни, и који пребивају у слободи која је неизмењива (=истина), богу обраћају и преко својих моћи пру- жају овде, у овом разговору је присут- на још једна занимљивост наиме, сама чињеница да се христос обраћа непо- знатој жени и то самарјанки која при- пада народу који је недостојан да гово- ри са богом (за кога она кроз разговор схвата и препознаје да је тај бог, господ исус христос) нас уводи у извесну кон- традикторност она јесте недостојна, и услед те недостојности, постаје достој- на њена исповест и признање (види јн 4, 15–19, 25–26) јесу преломна тачка/со- чиво у коме се њена недостојност прео- креће у достојност а такође нам и дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (рим 8, 26) владимир пекић неисказиви уздаси тема броја јул / август 2015 17 како да онда разговарамо са богом? има ли ту одређене законитости? мо- жемо ли је установити? људски разлози за молитву су, колико год били логич- ни, оправдани, скромни, промишљени и одмерени, пред богом апсолутна лу- дост јер ако нам је коса на глави избро- јана (уп мт 13, 30), и ако отац наш зна шта нам треба пре него што и заи- штемо (уп мт 6,8), како онда можемо тражити од бога оно што он већ зна да нам треба!? осим ако нисмо сишли са ума дакле, и саму молитву, и њене „за- коне“ дарује бог, тј дух божији и само у њему се можемо богу молити или ка- ко каже апостол павле сажимајући ове речи: а такође нам и дух помаже у на- шим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (рим 8, 26) постоји ли онда бољи образац духо- носне молитве који нам је дат у самом светом писму осим псалама?! јер, ако речи светога писма разумемо као ре- чи божије које нас воде до његовог ду- ха, онда псалми свакако јесу као моли- тве образац и врхунац тог доживљаја и искуства псалми су збирка богослужбених пе- сама и молитава старог завета, наста- јале неколико векова, иако их црквена традиција везује за име цара и пророка давида читајући их, као и натписе из- над њиховог почетка увидећемо да ве- ћина чак и нема познатог аутора како год било, псалми своју примену имај и дан данас у јеврејском богослужењу, а имали су је и у доба старог завета као и у христово време појање „хвале“ описане у јеванђељу на тајној вечери (види мт 26, 30 и мк 14, 26) јесте поја- ње псалама но, поред ових историјских објашње- ња, псалми не представљају некакву митску поезију, или изфантазирану на- ду и бег од стварности, не! псалми носе две битне ствари у себи прво, у њима се сажима и исповеда на један ствара- лачки (читај: богословски) начин исти- на света, од његовог настанка и његове лепоте као бледог одсјаја лепоте и пре- мудрости његовог творца, до љубави божије и старања о народу његовом кроз историју (историјске догађаје) ја- сно је да тај народ – израиљ – као цар- ско свештенство запечаћено заветом/ заповестима јесте једна тајновита слика цркве, јер у њему нису само биолошки потомци авраама, исаака и јакова него и људи који су припадали многим на- родима који су робовали египту у вре- ме мојсија други, и можда у многоме битнији, је да је тај рецимо космолошки поглед проткан и утемељен на поједин- цу који се кроз псалме/молитве/песме обраћа богу, славећи га, подсећајући га на његова доброчинства, величајући га, опомињући га, додоворавајући му се а све то одражава најдубљи могући однос са богом, тј лични сусрет са њим као са оним који нас воли и тражи љубав да бисмо кроз њу и у њој, иако никакви (као самарјанка) били слични њему из тог разлога, свако богослужење цркве почиње псалтиром од часова, преко јутрења и вечерњег до литур- гије читајући те псалме у њима нала- зимо да нам је потребна помоћ божи- ја јер господе, што се умножише који истински богомољац јесте онај који се богу моли у духу светоме кроз христа, јер то означавају речи да се богу у духу и истини клањају 18 4/2015 ме угњетавају? многи устају на мене, многи говоре души мојој: нема му спа- сења у богу његовом а ти си, господе, заштитник мој, слава моја, и поди- жеш главу моју; да нема чистога пред њим и ко се може оправдати – јер се неће оправдати пред тобом нико жив да тражимо милост његову јер је она неограничена – јер колико је високо не- бо од земље, толико је господ утврдио милост своју на онима који га се боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас безакоња наша као што милује отац синове, тако по- милова господ оне који га се боје пева- јући псалме, вичемо ка господу, призи- вамо га да чује молитву нашу када га зовемо, нека се уздигне молитва моја, као кад пред лице твоје читајући и певајући их – јер и читање у цркви је- сте певање, а то све јесте молитва – у њима налазимо управо основну хри- шћанску врлину – смирење налазимо се у простору сазнавања наше суштин- ске немоћи, са једне стране и божије свемоћи и љубави са друге и све то проткано певањем као величањем које се умом не може појмити као хришћани позвани смо да бого- служење пренесемо у свој дом, да се „молимо без престанка“ (види 1 сол 6, 17 и даље) зато, да преиначимо речи светог јована златоустог и да кажемо да је боље да сунце нестане него псал- тир из наше молитве ако га будемо чи- тали, макар и по један псалам дневно, нашим срцима и душама ће неизостав- но благодаћу божијом потећи „извори воде живе“ и наша молитва ће постаја- ти неисказив уздах, дисање духа свето- га, што јесте песма, хвала, исповедање, богословље, благодарење богу – то јест литургија аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја јул / август 2015 19 христос и самарјанка, минијатура из 13 века, манастир ивирон, света гора (фото: pravoslavieru) место псалтира у православном богослужењу читаоцима православног мисионара представљамо извод из предавања на тему појања псалама у православном богослужењу које је о томас хопко одржао на радију „древна вера“ (ancient faith) у јулу 2008 године у православном богослужењу, псалтир се свакодневно чита, у манастирима се читав псалтир прочита једном недељно подељен је на двадесет делова – катизми сваки од њих је подељен на три дела и они се читају на вечерњој и јутарњој служби читаве седмице почиње се првом кати- змом у суботу увече због тога се на бде- нију уочи недеље поје или чита „блажен човек“ (пс 1, 1) и то се пева на вечерњој служби суботом увече, јер је то први псалам и тим псалмом почиње псал- тир; он нам говори непосредно о ису- су, јер се у првом псалму каже „блажен муж“, а то је човек, мушкарац то није ἄνθρωπος (грч човек у општем смислу); то није „људско биће“ то је ἀνὴρ (грч муж): μακάριος ἀνὴρ (грч блажен муж) – „блажен човек који не иде на веће без- божника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе“ а тај човек је исус тај човек је христос тако смо одмах, од самог почетка псалтира, упућени на христа а за- вршетак псалтира, хвалитни псалми (пс 148–150) којима се у суботу ују- тру завршава континуирано читање псалтира, ти псалми се читају свакога јутра на јутрењу дакле, и јутрење и часови и вечерња служба имају одго- варајуће псалме који се читају свако- га дана на пример, на свакој вечер- њој служби се пева псалам о стварању света (пс 103) то је псалам који го- вори о томе да је бог створио читаву творевину и псалам који слави бога благосиљај, душо моја, господа го- споде, боже мој, узвеличао се јеси ве- ома у славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, који во- дама покриваш висине његове поста- вио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (пс 103, 1–3) и тако даље и тако на свакој вечер- њој служби такође се на свакој вечер- превод са енглеског: маријана петровић 20 4/2015 њој служби пева и псалам о вечерњој жртви господе, тебе зовем, услиши ме чуј глас мољења мога, када вапим теби да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња (пс 140, 1–2) на јутрењу се увек чита шест јутар- њих псалама – шестопсалмије пса- лам 50 чита се на сваком јутрењу псалми се читају током часова: током првог, трећег, шестог и деветог часа – сваки час има три устаљена псалма која се читају све време на литурги- ји, на почетку службе, након „благо- словено царство“ и молитве велике јектеније певају се псалми затим, у зависности од празника, певају се различити псалми одређе- ни псалми певају се за божић, одређе- ни за богојављење, на пример псалам у којем се помиње како се река јордан поврати унатраг (пс 113, 3) о појединим празницима поју се одређени псалми о крсту, о томе како се радује дрвеће шумско (пс 95, 12) и како бог, цар наш пре векова, учини спасење посред земље (пс 73, 12), ка- ко људи гледају онога коме прободо- ше руке и ноге (пс 21, 17–18) псалми се читају и поју и о васкрсу: „да вас- крсне бог и да се расеју непријатељи његови, и да беже од лица његовог (сви) који га мрзе“ (пс 67, 2) и други победитељни псалми о тријумфу над непријатељем певају се за васкрс сваке суботе увече, на вечерњој служби, пева се псалам о владавини господњој, о томе да се господ заца- рио и у лепоту обукао (пс 92, 1); у цр- кви појемо да бог има власт над чита- вом творевином и да царство његово влада над свима (пс 102, 19), да се бог зацарио над народима и да седи на светом престолу своме (пс 46, 9) али и такође да васкрсли христос седи с десне стране оца (пс 109, 1) то је и стих из старог завета који се најче- шће понавља у новом завету, псалам и јутрење и часови и вечерња служба имају одговарајуће псалме који се читају свакога дана тема броја јул / август 2015 21 минијатура из грузијског псалтира рукописаног око 1494 г (фото: wikimediaorg) 109: „рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док положим не- пријатеље твоје за подножје ногама твојим“ тако, свака реч у псалтиру реч је о богу; о исусу христу који је бог и чо- век, о човеку, о човечанству и о сва- коме од нас у време поста у манастирима се удво- стручава читање псалама више псала- ма се пева више псалама се додаје слу- жби како би људи једноставно, као што је рекао св серафим саровски, „пли- вали у псалмима као рибе у води; јер ми ту припадамо“ или као што је рекао св атанасије, у свом писму марцели- ну у вези са псалмима: „псалми су као велика долина, башта са цвећем у којој има много различитог цвећа, па идеш около и миришеш овај или онај цвет или као симфонија различитих звуко- ва који наслућују сваки аспект људског живота“ и тако у псалмима постоји сваки аспект људског живота постоји трагање за богом, преиспитивање пред богом, нарицање пред богом затим ја- диковање и плакање пред богом онда кајање пред богом затим хваљење бо- га, захваљивање и благодарење богу, слављење бога увече, и ујутру, и у под- не све се то налази у псалтиру када говоримо о нашем господу исусу христу, треба да нагласимо не- што веома јединствено а то је следеће: у псалтиру свака реч о богу и господу и спаситељу упућује на исуса христа и на бога оца свака реч која говори о томе да је бог победио своје непри- јатеље као цар и као господ односи се на исуса христа као и на бога оца свака реч о томе како је бог милостив и добар и љуби и прашта односи се и на исуса христа и на бога оца а то би се у жаргону могло назвати теоло- шким појањем псалама када се псалми теолошки поју, све ре- чи које се односе на бога односе се и на човека исуса и то је хришћанско увере- ње, јер се у новом завету све оно што се односило на бога у старом завету одно- си на човека исуса у новом завету то је јеванђеље то је јеванђеље, да је тај чо- век, исус, бог и да на земљи, у људском облику, чини дело свога оца, који је бог стога је такође тачно да све речи у псалмима, све речи које говоре о људ- ским бићима, о праведном човеку, бла- женом мужу, о ономе који држи запове- сти божије, о ономе који је праведан, и све речи из псалтира које говоре о спа- ситељу, искупитељу, цару, судији – све те речи у псалмима односе се на исуса христа, јер он јесте све то он јесте цар који влада у векове векова он је- сте судија света он јесте спаситељ свега он јесте победник непријатеља 22 4/2015 то би у жаргону било „икономијско“ читање и певање псалама псалми се читају теолошки и икономијски – од- носно према домостроју (грч иконо- мија – οἰκονομία) божијем – божијем старању за спасењу света тако да све речи које се тичу праведне особе и онога који влада у име божије, онога који подучава у име божије, све оне речи које се тичу свештеника и мел- хиседека и тако даље – све се те речи односе непосредно на исуса христа али, с друге стране, невероватно, у псалтиру се све речи које се односе на сиромашне и потребите и потлачене и одбачене и оне који су жртве и ко- ји призивају бога из дубина, оне који мисле да их је бог одбацио и напустио – све се те речи односе на исуса хри- ста јер се христос поистовећивао са сиромашнима, потребитима, одбаче- нима, напуштенима, жртвама, жртва- ма зликоваца, онима који су исмевани и посрамљени и то је истовремено исус христос! и то је такође христос! дакле, бог у псалтиру је исус хри- стос праведни људи, и свети, и суди- је, и цареви који побеђују у име бо- жије – сви су они исус христос али и сиромашни, потребити, понижени, потлачени, напуштени, жртве, и они су такође исус христос – јер је он на земљи све њих преузео на себе и да- ље, можда је још невероватније рећи да у псалтиру све оно што се одно- си на покајнике, на оне који оплакују своје грехе, оне који моле за милост, оне који моле бога речима псалама да тема броја јул / август 2015 23 протопрезвитер томас хопко (1939–2015) протопрезвитер томас хопко, дугогодишњи декан богословске академије светог владимира у њујорку, истакнути православни свештеник, богослов, проповедник и говорник, упокојио се у господу 18 марта 2015 године томас џон хопко је рођен у ендикоту, у држави њујорк, 28 марта 1939 године, као треће дете и једини син џона џ хопка и ане (запотоки) хопко крштен је и вас- питан у руској цркви свете марије, а образован је у државним школама у ендикоту више образовање стекао је на универзитету фордам, академији светог владими- ра и универзитету дјукејн рукоположен је за свештеника августа 1963 г почетком 1968 г о томас је почео своју дугу службу на академији св владимира годинама је био на различитим по- ложајима, ангажован као асистент, доцент, затим професор догматског и пастирског богословља, и декан био је чувен као богослов, говорник и проповедник после пензионисања, о томас хопко је започео своју нову службу, учествујући у православним хришћанским разговорима на интернет радију, а касније и држећи предавања од 2008 г па до свог упокојења 2015 г о томас је направио преко 400 подкастова за радио „древна вера“, доступних онлајн на адреси wwwancientfaithcom о томас је аутор многобројних књига и чланака најпознатије његово дело је пра- вославна вера: основни приручник о православној цркви ово његово дело преведено је на српски језик и у четири књиге објављено у издању издавачке установе епархије шумадијске „каленић“ им опрости грехе њихове, да их очи- сти од нечистота, и те се речи чак, у неком смислу, могу применити на исуса христа јер је он постао про- клетство нас ради (гал 3, 13) он је постао грех нас ради (2кор 5, 21) и пострадао је нас ради он стоји, тако- рећи, пред лицем оца свога као покај- ник и као молилац, посредујући у име грешника наравно, исус није грешник он је постао налик нама у свему осим у гре- ху но ипак апостол павле говори: „он је постао грех нас ради“ (2кор 5, 21) он је постао проклетство нас ра- ди он је постао отпадник нас ради он је постао онај који окуша, такоре- ћи, бес и гнев божији против грешни- ка заједно са нама но, покајне псалме из светог пи- сма дефинитивно певамо у своје име: „помилуј ме, боже, по великој мило- сти својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кривице исто је када се у истом псалму каже: „гле, у безакоњима се зачех, и у гресима ро- ди ме мати моја“ (пс 50, 7) – то јед- ноставно није истина о христу то је истина о свима нама људима, али не и о христу али исто тако треба да се присетимо када појемо псалме у светлу христо- вом – у светлости тога да је он дошао нас ради, да је дошао да нас спаси то опроштење и та милост су оно што се у светом писму зове ἔλεος, односно милост или милосрђе божије, веч- но милосрђе божије речи „милосрђе божије“ или „милост божија“, речи о томе да је бог милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив пона- вљају се у псалмима буквално на сто- тине пута буквално ја сам их бројао колико се пута само каже да божи- је милосрђе траје заувек, да је божија милост довека (пс 117, пс 135 итд) у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и ми- лост божија прате нас у све дане жи- вота нашег (пс 41, 9) непоколебљива љубав
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 52190 / ...за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога ВАСКРСЕЊЕ; ; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге в ...
1. 52190 / ...за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога ВАСКРСЕЊЕ; ; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге в ...
34
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
...распеће и смрт на крсту на тој зе- мљи се десило његово славноВАСКРСЕЊЕ,📌 ,
вазнесење на небеса и силазак светог
духа на апостоле у светој земљи је про-
текао живот мајке божије и било њено
славно успење, из ист
...распеће и смрт на крсту на тој зе- мљи се десило његово славно
МЕТА инфо: Р:18776 К:144882 Д:80
| Свеска 345 |
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... рођења христовог; земља благо- вештења пресвете богородице, сретења и крштења христовог; земља где је исус христос живео, учио, чинио чудеса, ме- сто тајне вечере на којој је установио свету тајну евхаристије, али и место где је била издаја јудина и христово страда- ње, распеће и смрт на крсту на тој зе- мљи се десило његово славно васкрсење, вазнесење на небеса и силазак светог духа на апостоле у светој земљи је про- текао живот мајке божије и било њено славно успење, из исте ове свете земље су свети апостоли кренули на проповед широм тада познате васељене ово је зе- мља у којој се пролила крв првих муче- ника христових, све је ово света земља, њена прошлост, садашњост и будућност другим речима, света земља је духовна колевка свих хришћана, јерусалим је за век и векова свети град, а јерусалимска света земља: историја и значај у светој земљи постоји око 3500 историјских и/или светих места ту се налазе најсветија места хришћана, јевреја и муслимана јелена јонић 44 5/2015 од овог броја православног мисионара отварамо редовну рубрику посвећену светиње свете земље светињама свете земље мапа свете земље (извор: wikimediaorg) патријаршија – мајка свих цркава нај- бурнија и најнемирнија од свих историја свете земље није пореметила задивљу- јуће и величанствено држање хришћан- ског духа и црквене традиције многа царства, војске, ратови, револуције које су потресале свету земљу нису успеле да униште оно што се види у дубинама ноћи када монах своје молитве упућује госпо- ду на светом гробу јеврејски праотац, велики патријарх авраам, долази у ову земљу у 19 веку пре христа, из месопотамије одакле је затим дошао и патријарх јаков, први ко- ји је назван именом израиљ (по библији: „онај који је видео бога“, „који се суочио, сучелио с богом“ – 1мојс, гл 28 и 32), по коме је цео јеврејски народ добио име аврааму и његовом потомству обећана је од бога земља ханаан по том обећању божијем је ова земља названа „земљом обећања“ (јевр 11, 9) авраамови потом- ци, ускоро силазе из палестине у египат, када цео народ служи фараону као робље (2мојс 5, 7–8) велики мојсије – пророк позван од бога авраамовог, исаковог и јаковљевог, кад је лутајући као номад ви- део под синајском гором купину у пла- мену и из ње чуо глас јахвеа: „ја сам онај који јесам“ и ово је „света земља на којој стојиш“ (2 мојс 3, 5) – извео је јевреје из египта на синајско полуострво (полови- ном 13 века пре христа) и на том ме- сту је мојсије примио од бога „тору“ = закон: десет заповести и остале религио- зно-моралне и друштвене прописе заве- та или тачније савеза, који је склопљен између бога и израиља (2мојс, гл 7–24) после 40-годишњег лутања по пу- стињи, јеврејски народ се настањује у палестини (око 1200 године) под вођ- ством исуса навина око 1000 године пре христа моћни и славни цар давид, песник и пророк, заузима јерусалим и од њега ствара престоницу давида на- слеђује соломон који гради први храм у јерусалиму александар македонски осваја палестину године 333 пре хри- ста и тако у њој започиње јелинистич- ки период, који ће трајати до 63 годи- не, када римљанин помпеј преузима јерусалим кроз све то време траје и доба пророка божијих, започето са пророком илијом тесвићанином, грандиозном фигуром израелске свештене историје, који има свој пандан у лицу пророка јована кр- ститеља у време христово централна личност историје спасења ка којој су усмерена сва пророштва је исус хри- стос, богочовек, који својом смрћу и вас- крсењем проширује географско-исто- ријске границе свете земље и светога града христа целом свету прво сведоче септембар / октобар 2015 45 храм христовог гроба и васкрсења христовог, јерусалим (извор: shutterstockcom) новозаветни апостоли, који осмишља- вају и употпуњују пророке без проро- ка и апостола, са христом у свом центру који их спаја, испуњује и осмишљава, несхватљива је и необјашњива историја палестине, израела и читаве јудеохри- шћанске цивилизације, а то ће рећи и на- ше европске цивилизације доласком на власт цара константи- на i (306–337) и његовим миланским едиктом хришћанство се проглашава дозвољеном религијом (лат religio lici- ta) цар константин је почео да поди- же цркве у палестини прво у јеруса- лиму настаје базилика светог гроба на месту калварије и исусовог гроба, а у витлејему је изграђена базилика ису- совог рођења мајка цара константина i, јелена, први археолог и ходочасник у историји, имала је за циљ да убрза ра- дове на започетим црквама пустиње сирије, палестине и егип- та постају чувене по својим монашким заједницама, и киновитским и пусти- њачким, а захваљујући царским дона- цијама подигнути су и бројни манасти- ри као хришћански центри градови палестине су достигли свој врхунац и као културна средишта током перио- да ромејске власти ромејска управа у палестини трајаће све до доласка му- слимана 637 године од краја 11 до 13 века западни хришћани, крсташи, при- времено су ослобађали јерусалим у кр- сташким походима, али су притом бру- тално пљачкали његова и друга света места владавину арапа у палестини преузели су селџуци, затим мамелуци и најзад османлије тек године 1917 коначно из палестине је удаљена тур- ска власт, а управа поверена енглези- ма, који су, на извесни начин, омогући- ли јеврејима стварање садашње државе израел 1948 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo за хришћане је света земља место рођења хришћанске вере у ком се налази црква рођења христовог; земља благовештења пресвете богородице, сретења и крштења христовог; земља где је исус христос живео, учио, чинио чудеса, место тајне вечере на којој је установио свету тајну евхаристије, али и место где је била издаја јудина и христово страдање, распеће и смрт на крсту 46 5/2015 храм христовог рођења, витлејем (извор: wwwcrkva-kasselde) светиње свете земље света гора је стожер православног света, монашког живота, европске уметности и писмености, највећи музеј на свету и један од најзначајнијих светионика светског хришћанства атос или трећи прст халкидикија је полуострво дужине око 45км скоро целом дужином полуострва протеже се планина велика вигла која почиње обронцима на северу и завршава се на крају полуострва највишим врхом метаморфосис – преображење од 2033 метара као планина атос причу о хришћанском периоду свете горе треба почети древним предањем о доласку пресвете богородице на ово полу- острво након христовог васкрсења бого- родица је у пратњи светог јована кренула на кипар у посету васксрсломе лазару из витаније који је тамо био епископ вели- ка бура, међутим, одвукла је брод на другу страну до атоса, на место где се тада на- лазило паганско аполоново светилиште када је богородица ступила на тле, па- гански кипови су се заљуљали и сруши- ли видевши у овоме провиђење божије, пагански народ прими веру христову, а на месту паганског храма подигнут је дрвени хришћански манастир свети климент, од којег данас нема ни трага пре него што је напустила атос богоро- дица је поручила: „благодат божија нека буде на месту овом и над онима који овде бораве чува- јући заповеди сина и бога мојега добра, света гора: историја и значај први монаси подвижници се појављују већ у 4 веку када је изграђена протатска црква од стране цара константина, а у 9 веку формирају прву монашку заједницу тзв „средишњу лавру“ у кареји др немања јонић планина атос: виде се ман пантократор и у позадини ман ставроникита (преузето са escapegreececom) септембар / октобар 2015 47 светиње свете горе од овог броја православног мисионара почињемо сталну рубрику посвећену светињама свете горе атонске нужна за живот на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост сина мојега од места овога до краја века ја ћу бити заступница овог места и топла мо- литвеница за њега пред богом“ од тада, па до данас пресвета богородица је заштитница целе свете горе, која поста- је њен перивој први монаси подвижници се појављују већ у 4 веку када је изграђена протатска црква од стране цара констан- тина, а у 9 веку формирају прву монашку заједницу тзв „средишњу лавру“ у кареји атанасије светогорац оснива 963 године први велики манастир, велику лавру од тог тренутка, па надаље, монашка заједни- ца постаје организована, монашки живот на светој гори добија нови замах и кре- ће у правцу формирања монашке државе 972 године када је византијски цар јован цимиски одобрио типик (трагос), и сма- тра се првим и најстаријим демократским уставом на свету, а који je и данас важећи и чува се у протату, у кареји света гора је по трагосу била део византијске царевине, али са пуном аутономијом у коју се цар није много мешао, као ни цариградска патри- јаршија, иако је света гора потпала под ње- ну јурисдикцију у 13 веку света гора доживљава процват у сваком смислу, сем од 1204–1207 године када су били учестали упади гусара и ката- лонаца који су похарали и опљачкали многе манастире на светој гори иначе, византиј- ски цареви су били изузетно дарежљиви према манастирима којих је већ у 13 веку било преко тридесет великих и око дваде- сет мањих од 1345 за време владавине срп- ског цара душана силног, света гора улази у састав српске царевине након чије смрти се враћа под окриље цариграда све до 1387 године, када ће пасти у руке османлија света гора је у ромејско добa била место мира и молитве, а нарочито током 13 и 14 века када се јавља снажан духовни и умет- нички узлет у многобројним манастирима, скитовима и келијама, код многобројног монаштва које је бројало чак и до осам хи- љада монаха света гора је била непосредно везана за цариградску патријаршију што „благодат божија нека буде на месту овом и над онима који овде бораве чувајући заповеди сина и бога мојег“ богородичин врт, света гора 48 5/2015 светиње свете горе јој је омогућило ширење духовних видика, развој теолошке, уметничке и књижевне делатности њено име се посебно везује за исихазам света гора 1401 г бива привремено ослобођена од стране византијског ца- ра манојла ii, који доноси тзв манојлов типик којим до тада киновијски (опште- житељни) монашки живот и устројство манастира преводи у идиоритмијски (осо- беножитељни), где сваки монах има више независности у односу на монашку зајед- ницу године 1424 свету гору осваја мурат ii, чија је жена била мара бранковић, кћи деспота ђурђа бранковића, која је одигра- ла кључну улогу у очувању суверенитета свете горе и њених манастира под тур- ском влашћу света гора је остала под упра- вом цариградске патријаршије, али је зато била приморана да плаћа огромне порезе турским агама због којих су сви манастири запали у дугове, многи монаси су напусти- ли манастире и окренули се идиоритмији, отишавши у скитове и формирајући кели- је, и неки манастири су и трајно запусте- ли подвижнички дух је остао на висини у скитовима и келијама тек у 16 веку, све- тогорски манастири почели су економски да се опорављају и обнављају захваљујући даровима, углавном православних влада- ра из земаља северно од дунава народи- ма земаља на северу света гора је нудила утеху, национално самопоуздање и свест о православној припадности заслужни за то били су бугарин пајсије хиландарац, који је пробудио националну свест код бу- гара, затим максим грк, који је четрдесет година радио на буђењу руса (за србе је то, неколико векова раније, био свети сава) петог новембра 1912 године света гора бива званично ослобођена и остаје незави- сна све до 1923 године, када се у лозани по- стиже договор да под пуном аутономијом света гора постане део грчке државе, какав статус има и данас аутор је уредник сајта hilandarinfo септембар / октобар 2015 49 дежурни могу да се бирају из броја побожних лаика тог истог храма који имају благослов свештени- ка за такво служење, који су завршили недељну школу или су прошли мисио- нарске, катехизаторске или богословске курсеве, завршили испите у овим про- грамима потребно је да имају довољно искуства самог црквеног живота, поседу- ју одговарајуће квалитете личности као и навике разговора пожељно је да се за парохијску саве- тодавну службу привуку мушкарци, али то није увек обавезан услов зато већи број учесника у раду ове службе чине жене код неких се може јавити пита- ње: како жене могу да уче у храму, ако је апостол написао: жене ваше у црквама да ћуте, јер њима није допуштено да го- воре (1кор 14, 34) апостол овде не одређује општецркве- но правило, већ говори о појединачном случају из речи које претходе овом сти- ху може се разумети да је на сабрањима коринћана било нереда, можда је узрок био у женама то да жена може да говори у цркви, али не са црквеног амвона, већ као одговор на молбе оних који питају, помажући немоћнима, потврђују друга места у тој истој посланици светог апо- стола павла већ су у првом веку постојале ђаконисе у цркви у посланици римљанима апо- избор људи за дежурство у храму превод са руског: станоје станковић представљамо вредна искуства руске цркве у важном служењу парохијске заједнице као што је дежурна саветодавна служба коју би састављали већ уцрквењени хришћани, а који би на овом пољу могли да пронађу своје место на пољу цркве уз добро осмишљавање и организацију овај подухват може донети и реални плод у новим, црквеним члановима наших парохија велики део српског народа је и иначе на неки начин у контакту са православним храмом (за велике празнике, у тешким животним ситуацијама, или просто када човек уђе, одстоји кратко и запали свећу), међутим, често постоји снебивање да питају свештеника оно што их занима и зато би лаици који су обучени могли реално да помогну да многи од људи који улазе у наше храмове направе још један корак ближе ка црквеном, литургијском животу јер је човеку често лакше да поразговара са неким кога доживљава да је на „равној нози“ са њим свештеник данило сисојев је из тог разлога говорио да мисија лаика представља најефикаснију мисију руске цркве 50 5/2015 идите и научите све народе стол павле помиње ђаконису фиву (рим 16, 1–2) оне су разговорима поучавале жене које су се припремале за крштење, училе их и помагале епископу приликом крштења савремене хришћанске које имају послушање у саветодавној служби по- стављене су да помогну људима који не знају и да им разјасне, а на да их уче њихов задатак је само да одговарају на питања оних који чине прве кораке у православном храму, то јест, да поделе са њима своје искуство живота у цр- кви и знања која су добили приликом обуке у катехизацији да ова знања не би остала талант закопан у земљу ни- је потребно привлачити на рад у овој служби исувише младе парохијане изузеци могу да постоје, али је увек неопходан пажљиви и индивидуални приступ спољашњи изглед и култура разговора спољашњи изглед дежурног треба да одговара православној традицији де- журни не треба да носи одећу снажних боја, шарену одећу потребно је да се памти да храм представља дом молитве и да је потребно понашати се на одговара- јући начин главни квалитет дежурног саветодавне службе јесте добронамерност у односу на сваког човека који долази у храм равно- душан однос према људима не сме да по- стоји према свакоме који поставља пи- тање је неопходно показати уважавање, независно од озбиљности и дубине пита- ња није пожељно да дежурни одговара на питања, седећи на столици (изузетак су људи који имају физичке недостатке) пре свега, неопходно је разумети зашто је неко дошао у храм, са којим циљем, да септембар / октобар 2015 51 детаљ са православног богослужења, москва (извор: gazetapl) ли му је потребна помоћ и ка- ква конкретно зато је потребно дати особи могућност да каже оно што жели и пажљиво га са- слушати приликом разгово- ра са људима, члан саветодавне службе треба да буде стрпљив, осетљив, пажљив, тактичан, да не дозвољава оштре, некорект- не речи: никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе бла- годат онима који слушају (еф 4, 29) разговор треба да се води ја- сно и разумно, потрудити се да се човеку помогне у потребама, утеши у невољи, по могућности потпуно одговори на недоумице које има у разговору са људима не тре- ба да буде наметања, не смеју се предлагати сопствене „услуге“ особи која није расположена за разговор ако дежурни види да човек стоји пред иконом или па- ли свеће, удубљен у себе и не пи- та ништа, онда му у том тренут- ку не треба сметати: не склањати остатке изгорелих свећа, не по- кушавати да се разговор започ- не, не говорити особи ко је на икони или на који начин се правилно прекрстити нека он буде насамо са оним коме се у том тренутку мислено и срдачно обраћа не смемо заборављати да свако има од бога даровану му слободу сваки човек има свој пут богу и своје време тог пута иза споља неправилних покрета може да стоји искрени покрет душе ни у ком случају, ни са ким не треба расправљати, доказивати да смо у праву слабога у вери примајте, без расправљања о мишљењи- ма (рим 14, 1) потребно је једноставно информисати људе, поделити знање у ве- зи питања која их интересују, а нека они сами извуку закључке непотребно је по- кушавати да истог тренутка обратимо човека на црквени начин живота у случајевима када људи који су ушли у храм имају неприличан спољашњи из- глед (шорцеви, кратке сукње, полуоб- нажени) потрудити се да се примедба изнесе тактично, мирно, без осуде, раз- дражљивости и надмености у тону ако нам не иде за руком да задржимо раздра- жљивост и сачувамо спокојство, најбоље је уздржати се од било каквих примедби свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас; а будите међу собом благи, милости- ви, праштајући један другом, као што је и бог у христу опростио вама (еф 4, 52 5/2015 храм христа спаситеља у москви (извор: wikipediaorg) идите и научите све народе 31–32) важно је не одгурнути никога, не створити негативан утисак од посете храма, можда, прве у животу видевши како изгледа већина људи у храму, непри- лично одевени човек ће сам осетити не- лагодност и потпуно је могуће да ће сле- дећег пута његов спољашњи изглед бити другачији одговорност за изговорене речи буди брз у слушању своме и стрпљиво припреми одговор ако имаш разбори- тост, одговори ближњем; ако ли не, рука твоја нека буде на устима твојим (сир 5, 11–12) приликом разговора са људима који улазе у храм и одговарајући на пита- ња, дежурни морају изузетно да пазе на сваку своју реч и буду свесни одговорно- сти пред богом за своје понашање и ре- чи не треба прецењивати своје могућно- сти, не замењивати собом свештеника, не узимати на себе улогу духовника-испо- ведника, не показивати се пред људима ако је дежурном тешко да одгово- ри на неко питање, боље је рећи „не знам“ него покушавати са расуђива- њем, без јасне представе у конкретном питању расуђивања на духовне теме, далека од истински правилног разуме- вања ствари представљаће празне ре- чи, постављање у свести људи који пи- тају основу за искривљене представе о учењу цркве и за стварање сујеверја неопходно је да се памте речи светог писма: за сваку празну ријеч коју рек- ну људи дати одговор у дан суда; јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен (мт 12, 36–37) смрт је и живот у власти језику (прич 18, 21) тада ће бити ја- сно да је понекада боље ћутати, него говорити недопустиво је да дежурни за време де- журства међусобно разговарају на неке друге теме, уопште, без крајње нужде не треба да разговарају међусобно за време дежурства у храму испод наводимо неке савете дежурни- ма о односу према речи, узетих из светог писма и учења светих отаца: – у многим ријечима не бива без гријеха; али ко задржава усне своје, разуман је ко чува уста своја, чува своју душу; ко раз- ваљује усне пропада ко одговара прије не- го чује, то му је лудост и срамота (прич 10, 19; 13, 3; 18, 13) – ако желиш да кажеш реч у славу бо- жију, претходно мало оћути и помоли се тајно у срцу пре него што говориш, раз- мисли шта ћеш рећи (преподобни мака- рије велики) – мудри много размишља пре него што ће говорити: шта, коме, где и када треба да говори (свети амвросије медиолански) – ако ниси спреман да кажеш реч или не знаш шта да кажеш, а тебе моле, са смире- њем их одбиј и нећеш зажалити на сваки начин се смиравај пред слушаоцима и бог ће ти дати реч (преподобни антоније велики) – неразумни брбљивац је попут буб- ња: грми из све снаге, а изнутра је шупаљ (преподобни исаија отшелник) изворник: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, стр 10–14, санкт-петебургская епархия, 2009 у разговору са људима не треба да буде наметања, не смеју се предлагати сопствене „услуге“ особи која није расположена за разговор септембар / октобар 2015 53 прва међународна конференција о дигиталним медијима и право- славној пастирској бризи, одржа- на је у периоду од 7–9 маја 2015 године у атини, под покровитељством патри- јарха васељенског г вартоломеја и уз благослов домаћина митрополита гли- фадског г павла прву конференцију те врсте у свету организовале су интернет странице „пемптусија“ из грчке, „ocn – orthodox christian network“ из амери- ке и „bogoslovru“ из русије учествова- ло је 75 предавача из 21 земље, који су представљали све помесне православне цркве на конференцији је истакнуто да мисионарење преко интернета предста- вља велики изазов, јер излазак у сајбер простор захтева одговарајућу припрему и посебне услове на конференцији су истакнуте негативне стране попут злоу- потребе, прекомерне употребе интерне- та наглашене су и опасности које прете човеку као личности, као и однос вер- ника према богу и цркви у новој ствар- ности коју креирају нове технологије међутим, многи учесници су нагласили изазов за мисионарење који произилази из нових друштвених услова, које обли- кују савремене технологије истовреме- но је пружена могућност да православни мисионари, који су дошли са свих страна света, представе своје интернет пројекте из области дигиталних медија и њихо- вог начина коришћења за формирање истинске хришћанске свести током ра- да су разматрана и друга сродна питања, као што су поузданост црквених инфор- мација, као и неопходност преноса цр- квених богослужења били су присутни и стручњаци, који су изнели своја знања о конкретним питањима која су уско по- везана са употребом интернета на кра- ју, као што је признао научни одбор кон- ференције на својој завршној седници, прва међународна конференција дигитални медији и православна пастирска брига учесници, предавачи, гости и публика су похвалили идеју организатора за сазивање конференције овакве природе, као крајње неопходне за стварност коју обликују савремена средства комуникације 54 5/2015 е-мисија постојао је успешан и плодоносан дија- лог, уз богату размену мишљења и више- димензионално давање предлога, који би могли да истакну и ојачају реч савре- меног православља у новим дигитал- ним медијима сви учесници, предава- чи, гости и публика су похвалили идеју организатора за сазивање конференције овакве природе, као крајње неопходне за стварност коју обликују савремена средства комуникације специјализо- вани тим преводилаца је пружио услуге симултаног превођења конференције са грчког, енглеског и руског језика такође, сва три дана конференција је преноше- на уживо путем интернета, да би имали прилику да је прате заинтересовани из целог света, који нису били у могућно- сти да дођу у грчку конференција је завршена у недељу, 10 ма- ја, када је служена света литургија у цркви пресвете богородице фанеромени у вуљи- агменију служио је митрополит кисамоса и селиноса г амфилохије као представник патријарха васељенског вартоломеја, а зајед- но са њим су били и архиепископ охридски и митрополит скопски г јован, митрополит зукдидија и цаисија г герасим, митрополит глифаде г павле, г пањер, епископ термопи- ла г јован, епископ патре г јосиф, епископ борисова г бењамин, старац јефрем, игуман манастира ватопеда, и многи свештеници представници српске православне цркве на овој конференцији били су ар- химандрит гаврило, игуман манастира лепавина и члан мисионарског одељења при синоду српске православне цркве, и др драган каран, професор са право- славног богословског факултета у бео- граду излагање архимандрита гаврила на конференцији дајемо у наставку уредио архимандрит гаврило, игуман манастира лепавина на конференцији у атини: архимандрит гаврило и митрополит кисамоса и селиноса г амфилохије (извор: zapisi-reportazecom) септембар / октобар 2015 55 излагање оца гаврила компјутерској технологији у по- четку нисам био наклоњен имао сам неповерење према рачуна- рима као и према интернет технологи- јама у манастиру лепавина живео сам монашки живот испуњен молитвом и везао се искључиво за богослужбени живот по послушању своме надле- жном митрополиту, крајем 90-их го- дина прошлог века почео сам да учим о компјутеру након што сам сазнао више о интернету, увидео сам колике су мисионарске могућности на њему приметио сам да интернет има мно- го замки, али сам их превазилазио не сумњајући ни у једном тренутку у ве- лику мисионарску прилику ширења речи божије на интернету у почетку сам се посветио и активно радио на манастирском веб-сајту и блогу посве- ћеном светогорским темама, као и уре- ђивању виртуалне трибине која је била претеча данашњим „чат собе“ укључи- вањем у „чат собе“, корисници су ди- скутовали искључиво на духовне теме које сам постављао, градећи тако сво- је духовно знање веб-сајт користим у промотивне сврхе бројних текстова, а јутјуб канал за промоцију властите ви- део продукције користио сам се скај- пом и од духовних разговора вођених на њему објавио две књиге, а сада се концентришем на друштвене мреже, које ми служе као снажно мисионар- ско средство на друштвеној мрежи фејсбук данас имам 142000 контаката којима свакодневно мисионарим то су контакти који су дошли до мене, без да сам ја финансијски улагао у промо- цију своје фејсбук странице са шире- њем фејсбука заинтересовао сам се за ту мрежу пошто у прво време нисам примећивао на њој духовне садржаје, одлучио сам да објављујем постове ис- кључиво са хришћанском тематиком данас, прегледавајући неке од својих 142000 фејсбук контаката, могу да ка- жем да 99% њих имају изразито кул- турно и пристојно попуњене профиле, што одаје пристојне и продуховљене личности у фејсбук свету, који је преплављен и многим групама са неприхватљивим порукама, борим се за присуство хри- шћанске духовности сматрам изрази- то важним да хришћанска мисао буде 56 5/2015 е-мисија тамо заступљена у барем једнаком од- носу као што су присутне и остале ре- лигије или пак атеистичка начела сво- јим активностима и дељењем контаката на својој фејсбук страници међусобно повезујем младе људе и тако им отва- рам могућност да међусобно прошире духовне видике и познанства са људи- ма истих друштвених и религијских схватања осим директних контаката, фејсбук пружа могућност да моје ми- сионарске објаве види и до неколико стотина хиљада фејсбук чланова они у кратко време поделе моје објаве и са својим контактима, тако број људи до којих допире моја духовна порука не- ретко доспе и до милијун контаката као снажан мисионарски алат користим и технологију интернет-радија – ра- дио благовести то је тренутно најслу- шанији манастирски радио у српској православној цркви са око 500 дневно пријављених ip адреса слушалаца сва- кодневно уређујем радио програм са интервјуима епископа, духовним раз- говорима и искључиво духовном музи- ком (понекад за програм свог интернет радија узимам емисије са сајта пемпту- сије и сајта богословру које се преводе на српски и читају као аудио форма) у вечерњим сатима постављам емисије о здрављу, јер сматрам да људи, ако желе водити духовни живот, морају водити бригу и о телесном здрављу да бих што ефикасније деловао у циљу ширења речи божије, за слушање ради- ја слушаоцима сам понудио и мобилне технологије за андроид мобилну плат- форму понудио сам својим слушаоцима апликацију за слушање манастирског интернет-радија тако верници имају идеалну могућност да у било које вре- ме слушају 24-часовни радио програм без обзира у којим делу света боравили радио им је доступан путем мобилне апликације у градском превозу, прили- ком вожње бицикла или рекреативног тренинга, али и у болницама, где љу- дима треба духовна подршка, а немају могућност да дођу до речи божије мој концепт интернет мисионарења има утицај на младе јер им пружа неопхо- дан приступ савременим технологија- ма, а паралелно им пружа могућност да сазнају о традиционалним вредности- ма, без којих, сматрам, млади не би тре- бало да одрастају у савременом свету потребно је спојити савремено и тра- диционално, јер се без традиционалних вредности губи морална свест, која је неопходна у грађењу здравог духовног и световног живота септембар / октобар 2015 57 закључци донети на конференцији организација конференције била је на највећем могућем нивоу са- да се сви надамо да ћемо сарадњу наставити преко интернета темељи ове сарадње су постављени током ова три дана за време предавања, дискусија, пауза и учешћа у највишем облику ко- муникације, светој литургији сарад- ници пемптусије, orthodox christian network-а и богослова, који представља- ју језгро сарадње, верују да је ова кон- ференција само почетак током рада конференције су постављена многа пи- тања која се односе на коришћење ин- тернета, који представља велики про- налазак човека, један медиј и средство у служби људи ово средство се може искористити за добро, да се реч божија „шири и доноси многе плодове“ током ова три дана предавања и округлих сто- лова су истакнути проблеми и ризици који настају због неразумне употребе интернета, али су наглашене и његове позитивне стране многи учесници су констатовали да су главне одлике на- шег доба „дигитализација“ живота, од- носно улазак технологије у све сфере: рад, информисање, образовање, прија- тељство и међусобне односе тако је то- ком конференције пружена могућност интернет мисионарима, који су дошли са свих крајева света, да представе своје интернет мисионарске пројекте, и по- деле са осталим учесницима своје бога- то искуство и укус плодова свог труда приказани су начини искоришћавања могућности сарадње дигиталних меди- ја за формирање истинске хришћан- ске свести, за стварање дигиталних библиотека за напајање жедних знања са истинских извора хришћанске тра- диције, за типологију публике, а дати су и закључци о захтевима савременог човека кроз све то чак је учесницима пружена прилика да упознају једну ди- мензију, која још није сагледана у цели- ни, тј мисли се на однос православног монаштва и интернета, његово сагле- давање са стране аскетске традиције и предлоге које дају монаси и монахиње треба имати на уму да је интернет са- мо једно средство и зато га не би тре- бало користити непромишљено, већ на аскетски начин, што значи да би треба- ли бити вођени духом разборитости, уздржаности и одговорности према њему само тако ћемо проћи кроз илу- зију виртуелног, а наше деловање ће имати опипљиве и корисне последице по стварни живот многе су изнели ве- ома вредне предлоге о перспективама развоја и координацији рада интернет страница духовног садржаја тако је по- стављен предлог наставка рада конфе- ренције на друге начине, али и форми- рању једног сталног радног тела, чија би улога била да даје савете, обучава и раз- мењује информације међу уредницима тих интернет страница, за које је вредно напоменути да углавном раде на добро- вољној бази, подстицани искључиво мисионарском ревношћу изражена је и неопходност провере од стране неког независног тела ових интернет страни- ца, да ли на правилан начин и истински духовно изграђују своју јавности 58 5/2015 е-мисија манастир подмаине се налази у будви, удаљен око 2 километра од центра будванског летовали- шта смештен је изнад будванског поља и испод брда острог, због чега га назива- ју и подострог претпоставља се да дати- ра из доба немањића, али томе нема ни- каквих података на рушевинама старог храма манастир је подигнут 1630 годи- не, након чега је неколико пута страдао од пожара и земљотреса у 18 и 19 ве- ку уживао је статус верског и културног центра црне горе, што се може видети и по личностима које су га посећивале међу њима је и петар петровић његош који је у подмаинама написао делове горског вијенца и слободијаде аустро- угарска је у време окупације користила манастир као војно утврђење, након че- га је дуго времена представљао приватну својину тек 1995 године манастир се по- ново враћа цркви, реновира се и надо- грађује заједно са зидинама манастир је обновљен и као центар разних верских и културних дешавања, посебно у летњем периоду у манастиру постоје две цркве: већа, посвећена успењу пресвете бого- родице (из 18 в) и мања (зимска) црква посвећена ваведењу пресвете богороди- це (саграђена у 15 в) данас, братство чине осам монаха и искушеници, који пре свега делатно по- казују љубав и борбу непрестану срдач- јеромонах василије бесцено благо подмаинске ризнице дели на сајту манастира, преко google+ сервиса, интернет радија манастира и на сваки други начин примерен добу у коме живимо кристина давидовић манастир подмаине манастирска слава септембар / октобар 2015 59 од овог броја православног мисионара отварамо редовну рубрику под називом „представљамо вам“ у којој ћемо из броја у број укратко представљати разне литургијске заједнице представљамо вам ност братије чини порту манастира увек пуном, у чему велики удео има игуман о рафаило (бољевић), који речју открива безмерну лепоту и насуштност право- славља братија је ревносна у отварању очију и срца народа не само кроз свог игумана, већ и преко издавачке делатно- сти манастира, која, такође, представља реку воде живе која се даје свакоме ко схвати чиме се жеђ гаси и поред свега овога, јеромонах василије бесцено бла- го подмаинске ризнице дели на веб-сајту манастира, преко google+ сервиса, ин- тернет-радија манастира и на сваки дру- ги начин примерен добу у коме живимо манастир нема велико имање, за раз- лику од срца којим дочекују сваког пут- ника смештајући га у велики гостињски конак трепетна и трезвоумна сила, која се најлакше објашњива осећањем ста- јања на борбеном фронту, јавља се осо- бито за време литургијске службе када се оци свецело предају служењу богу и ближњем они нам тако отварају духов- на чула како бисмо и сами осетили шта значи стајање пред богом подмаине представљају пример огром- не манастирске лепоте у сваком погледу, и физичком и духовном најбоље је рећи кратко: „дођи и види“ да би се то доживе- ло, јер речи не могу довољно посведочити благодатну атмосферу ове светиње најбоље је рећи кратко: „дођи и види“ да би се то доживело, јер речи не могу довољно посведочити благодатну атмосферу ове светиње манастир подмаине 60 5/2015 представљамо вам са манастирске славе и у наше време бог чини чуда и бла- годат се силно излива и пројављу- је кроз светитеље и слуге божије један од њих је, свакако, свети панте- лејмон, дивни исцелитељ и бесребреник, христов сарадник у мисији спасења чо- вечанства још је за живота свога био милостив, добар и са даром исцељења молитвом, и кроз векове увек спреман да се заузме за верујуће пред престолом божијим за један од мноштва примера чудодејства овог светитеља, сазнао сам у манастиру светог пантелејмона у леп- чинцу код врања ево шта се догодило када је побожна мирослава симић из гњилана дошла из болнице у манастир, да би се помолила св пантелејмону за помоћ, пошто је би- ла на програму за операцију тромба (у нози) због вишегодишњих компликаци- ја десна нога јој је била знатно отечена, а страх од изненадног покретања тромба и изазивање инфаркта или шлога свако- дневно је узнемиравао ову честиту жену одлучила је да преноћи у манастиру и да се сутрадан врати у болницу на одељење те ноћи је сањала невероватан и чудесан сан: видела је себе како се налази на дну бунара, и када је погледала према врху исцељење у манастиру светог пантелејмона у лепчинцу када се молиш неком светитељу, чврсто замисли да си члан цркве, и знај да си тесно повезан изнутра са свима житељима неба, као камен здања, иако и мек и лабав (св јован кронштатски) ненад вујић св пантелејмон, икона септембар / октобар 2015 61 сведочанства видела је младића који јој је пружио руку и извукао је она је непрестано плакала питао ју је: „зашто плачеш жено?“ одго- ворила је: „требало би да идем на опера- цију, имам тромб у нози, и страх ме об- узима“ младић јој рече: „све ће бити у реду“ међутим, она је и даље неутешно плакала он је поново питао зашто то- лико плаче одговорила му је уплашено: „сигурно ћу умрети на операцији“ мла- дић ју је умирујуће погледао, закрстио њену ногу и рекао: „твоја нога је здрава“ у том узбуђењу, мирослава се пробуди- ла моментално је осмотрила своје ноге и, гле чуда, имала је шта да види – њена болесна нога више није била отечена, и приметила је да су обе ноге сада потпу- но исте помислила је: „сигурно уми- шљам од силне жеље да оздравим“ сан се, ипак, претворио у јаву десило се чудо божије кроз светог пантелејмона по- том су је сестре одвезле до болнице где је остала сва уплакана када је после два месеца поново дошла у манастир испричала нам је шта јој се догодило донела је и резултате анализе крви која је рађена пре доласка у мана- стир, где су тромбоцити били врло ви- соки после одласка из манастира у бол- ницу, тромбоцити су били у границама нормале, а тромба више није било из болнице су је отпустили без икакве опе- рације, као потпуно здраву и овај чудесни пример посматрамо у светлу речи христових: „вера твоја спа- сла те је; иди у миру“ (лк 7, 50) кроз ис- цељење ове побожне жене бог нам по- казује да искрена вера призива љубав божију – „иштите и даће вам се“ (мт 7, 7) подсетимо се на крају шта каже св јован кронштатски: „када се молиш неком светитељу, чврсто замисли да си члан цркве, и знај да си тесно повезан изнутра са свима житељима неба, као камен здања, иако и мек и лабав тако схватајући себе, схватићеш зашто мо- литве тако лако допиру до светитеља: јер сви смо под једном главом христом (ср еф 1, 22) и сви оживљени једним духом божијим“ манастир светог пантелејмона, место лепчинце код врања 62 5/2015 сведочанства песме читалаца православног мисионара установе цркве пуне установе цркве пуне, улазе на мала врата, док чекају да испуне, обилазе нашег брата новом снагом, жељом поји, у свакоме од нас има да пробуде оног који у причешћу жеље прима црква зове, пружа, даје, и изнова кад се моли, своме брату тад остаје пуним бићем да одоли љубав кличе, жеља расте сваког јутра што доноси, и до неба тад порасте миром којим се поноси установе црква има, осећаје да поприма, чује бога, нашег христа, литургија увек иста предајмо у пуној слави нашем гласу да поплави, у висини тога гласа и причешћу тога часа свака жеља стоји чиста, у радости кад заблиста, кад прослави и подари осећаје да зацари истина у пуној слави, пуне цркве, била већа, и у складу што се јави расла је и наша срећа глас цркве глас цркве се чује, миром поручује, остаје и пружа у пуној је слави, подарила крила, далеко се чује, установи даје слово у љубави у правој је мери, нуди помоћ лаку, слободом воље плени, долази брату, молитвом што даје и наду нам сваку, вером потврђује у јесењем сату болница прихвата а црква јој нуди утеху топлине и у ове дане, осећај у груди осећаје буди показује милост жељом да осване жубор молитве што снагу нову даје отвара видике, питке као вода, надахнуће путем, обично постаје оплемени душу глас цркве, слобода драган цветановић, власотинце тајна вечера, мозаик из 6 века, базилика св аполинарија, равена (извор: wikimediaorg) септембар / октобар 2015 63 поезија песме читалаца православног мисионара тројица се трипут јави (мелодија: ми недељу празнујемо) свет је овај од љубави бога оца реч га створи, да се син његов прослави и кроз духа живот твори тројица се трипут јави да свет види, да свет чује, у три лица бог наш прави о богу да се не снује у мамврији испод храста аврам гости три ангела, праотац вере израста лота вади из пепела на јордану да сви виде крсти јован бога сина, док глас оца с неба иде дух је голуб са висина на тавору преобрази себе господ у милости, глас му очев сав у снази а дух сија у светлости бог се откри човечанству кол’ко треба а не више, у красноме величанству будућност се богом пише хаџи драган б поповић
... рођења христовог; земља благо- вештења пресвете богородице, сретења и крштења христовог; земља где је исус христос живео, учио, чинио чудеса, ме- сто тајне вечере на којој је установио свету тајну евхаристије, али и место где је била издаја јудина и христово страда- ње, распеће и смрт на крсту на тој зе- мљи се десило његово славно васкрсење, вазнесење на небеса и силазак светог духа на апостоле у светој земљи је про- текао живот мајке божије и било њено славно успење, из исте ове свете земље су свети апостоли кренули на проповед широм тада познате васељене ово је зе- мља у којој се пролила крв првих муче- ника христових, све је ово света земља, њена прошлост, садашњост и будућност другим речима, света земља је духовна колевка свих хришћана, јерусалим је за век и векова свети град, а јерусалимска света земља: историја и значај у светој земљи постоји око 3500 историјских и/или светих места ту се налазе најсветија места хришћана, јевреја и муслимана јелена јонић 44 5/2015 од овог броја православног мисионара отварамо редовну рубрику посвећену светиње свете земље светињама свете земље мапа свете земље (извор: wikimediaorg) патријаршија – мајка свих цркава нај- бурнија и најнемирнија од свих историја свете земље није пореметила задивљу- јуће и величанствено држање хришћан- ског духа и црквене традиције многа царства, војске, ратови, револуције које су потресале свету земљу нису успеле да униште оно што се види у дубинама ноћи када монах своје молитве упућује госпо- ду на светом гробу јеврејски праотац, велики патријарх авраам, долази у ову земљу у 19 веку пре христа, из месопотамије одакле је затим дошао и патријарх јаков, први ко- ји је назван именом израиљ (по библији: „онај који је видео бога“, „који се суочио, сучелио с богом“ – 1мојс, гл 28 и 32), по коме је цео јеврејски народ добио име аврааму и његовом потомству обећана је од бога земља ханаан по том обећању божијем је ова земља названа „земљом обећања“ (јевр 11, 9) авраамови потом- ци, ускоро силазе из палестине у египат, када цео народ служи фараону као робље (2мојс 5, 7–8) велики мојсије – пророк позван од бога авраамовог, исаковог и јаковљевог, кад је лутајући као номад ви- део под синајском гором купину у пла- мену и из ње чуо глас јахвеа: „ја сам онај који јесам“ и ово је „света земља на којој стојиш“ (2 мојс 3, 5) – извео је јевреје из египта на синајско полуострво (полови- ном 13 века пре христа) и на том ме- сту је мојсије примио од бога „тору“ = закон: десет заповести и остале религио- зно-моралне и друштвене прописе заве- та или тачније савеза, који је склопљен између бога и израиља (2мојс, гл 7–24) после 40-годишњег лутања по пу- стињи, јеврејски народ се настањује у палестини (око 1200 године) под вођ- ством исуса навина око 1000 године пре христа моћни и славни цар давид, песник и пророк, заузима јерусалим и од њега ствара престоницу давида на- слеђује соломон који гради први храм у јерусалиму александар македонски осваја палестину године 333 пре хри- ста и тако у њој започиње јелинистич- ки период, који ће трајати до 63 годи- не, када римљанин помпеј преузима јерусалим кроз све то време траје и доба пророка божијих, започето са пророком илијом тесвићанином, грандиозном фигуром израелске свештене историје, који има свој пандан у лицу пророка јована кр- ститеља у време христово централна личност историје спасења ка којој су усмерена сва пророштва је исус хри- стос, богочовек, који својом смрћу и вас- крсењем проширује географско-исто- ријске границе свете земље и светога града христа целом свету прво сведоче септембар / октобар 2015 45 храм христовог гроба и васкрсења христовог, јерусалим (извор: shutterstockcom) новозаветни апостоли, који осмишља- вају и употпуњују пророке без проро- ка и апостола, са христом у свом центру који их спаја, испуњује и осмишљава, несхватљива је и необјашњива историја палестине, израела и читаве јудеохри- шћанске цивилизације, а то ће рећи и на- ше европске цивилизације доласком на власт цара константи- на i (306–337) и његовим миланским едиктом хришћанство се проглашава дозвољеном религијом (лат religio lici- ta) цар константин је почео да поди- же цркве у палестини прво у јеруса- лиму настаје базилика светог гроба на месту калварије и исусовог гроба, а у витлејему је изграђена базилика ису- совог рођења мајка цара константина i, јелена, први археолог и ходочасник у историји, имала је за циљ да убрза ра- дове на започетим црквама пустиње сирије, палестине и егип- та постају чувене по својим монашким заједницама, и киновитским и пусти- њачким, а захваљујући царским дона- цијама подигнути су и бројни манасти- ри као хришћански центри градови палестине су достигли свој врхунац и као културна средишта током перио- да ромејске власти ромејска управа у палестини трајаће све до доласка му- слимана 637 године од краја 11 до 13 века западни хришћани, крсташи, при- времено су ослобађали јерусалим у кр- сташким походима, али су притом бру- тално пљачкали његова и друга света места владавину арапа у палестини преузели су селџуци, затим мамелуци и најзад османлије тек године 1917 коначно из палестине је удаљена тур- ска власт, а управа поверена енглези- ма, који су, на извесни начин, омогући- ли јеврејима стварање садашње државе израел 1948 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo за хришћане је света земља место рођења хришћанске вере у ком се налази црква рођења христовог; земља благовештења пресвете богородице, сретења и крштења христовог; земља где је исус христос живео, учио, чинио чудеса, место тајне вечере на којој је установио свету тајну евхаристије, али и место где је била издаја јудина и христово страдање, распеће и смрт на крсту 46 5/2015 храм христовог рођења, витлејем (извор: wwwcrkva-kasselde) светиње свете земље света гора је стожер православног света, монашког живота, европске уметности и писмености, највећи музеј на свету и један од најзначајнијих светионика светског хришћанства атос или трећи прст халкидикија је полуострво дужине око 45км скоро целом дужином полуострва протеже се планина велика вигла која почиње обронцима на северу и завршава се на крају полуострва највишим врхом метаморфосис – преображење од 2033 метара као планина атос причу о хришћанском периоду свете горе треба почети древним предањем о доласку пресвете богородице на ово полу- острво након христовог васкрсења бого- родица је у пратњи светог јована кренула на кипар у посету васксрсломе лазару из витаније који је тамо био епископ вели- ка бура, међутим, одвукла је брод на другу страну до атоса, на место где се тада на- лазило паганско аполоново светилиште када је богородица ступила на тле, па- гански кипови су се заљуљали и сруши- ли видевши у овоме провиђење божије, пагански народ прими веру христову, а на месту паганског храма подигнут је дрвени хришћански манастир свети климент, од којег данас нема ни трага пре него што је напустила атос богоро- дица је поручила: „благодат божија нека буде на месту овом и над онима који овде бораве чува- јући заповеди сина и бога мојега добра, света гора: историја и значај први монаси подвижници се појављују већ у 4 веку када је изграђена протатска црква од стране цара константина, а у 9 веку формирају прву монашку заједницу тзв „средишњу лавру“ у кареји др немања јонић планина атос: виде се ман пантократор и у позадини ман ставроникита (преузето са escapegreececom) септембар / октобар 2015 47 светиње свете горе од овог броја православног мисионара почињемо сталну рубрику посвећену светињама свете горе атонске нужна за живот на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост сина мојега од места овога до краја века ја ћу бити заступница овог места и топла мо- литвеница за њега пред богом“ од тада, па до данас пресвета богородица је заштитница целе свете горе, која поста- је њен перивој први монаси подвижници се појављују већ у 4 веку када је изграђена протатска црква од стране цара констан- тина, а у 9 веку формирају прву монашку заједницу тзв „средишњу лавру“ у кареји атанасије светогорац оснива 963 године први велики манастир, велику лавру од тог тренутка, па надаље, монашка заједни- ца постаје организована, монашки живот на светој гори добија нови замах и кре- ће у правцу формирања монашке државе 972 године када је византијски цар јован цимиски одобрио типик (трагос), и сма- тра се првим и најстаријим демократским уставом на свету, а који je и данас важећи и чува се у протату, у кареји света гора је по трагосу била део византијске царевине, али са пуном аутономијом у коју се цар није много мешао, као ни цариградска патри- јаршија, иако је света гора потпала под ње- ну јурисдикцију у 13 веку света гора доживљава процват у сваком смислу, сем од 1204–1207 године када су били учестали упади гусара и ката- лонаца који су похарали и опљачкали многе манастире на светој гори иначе, византиј- ски цареви су били изузетно дарежљиви према манастирима којих је већ у 13 веку било преко тридесет великих и око дваде- сет мањих од 1345 за време владавине срп- ског цара душана силног, света гора улази у састав српске царевине након чије смрти се враћа под окриље цариграда све до 1387 године, када ће пасти у руке османлија света гора је у ромејско добa била место мира и молитве, а нарочито током 13 и 14 века када се јавља снажан духовни и умет- нички узлет у многобројним манастирима, скитовима и келијама, код многобројног монаштва које је бројало чак и до осам хи- љада монаха света гора је била непосредно везана за цариградску патријаршију што „благодат божија нека буде на месту овом и над онима који овде бораве чувајући заповеди сина и бога мојег“ богородичин врт, света гора 48 5/2015 светиње свете горе јој је омогућило ширење духовних видика, развој теолошке, уметничке и књижевне делатности њено име се посебно везује за исихазам света гора 1401 г бива привремено ослобођена од стране византијског ца- ра манојла ii, који доноси тзв манојлов типик којим до тада киновијски (опште- житељни) монашки живот и устројство манастира преводи у идиоритмијски (осо- беножитељни), где сваки монах има више независности у односу на монашку зајед- ницу године 1424 свету гору осваја мурат ii, чија је жена била мара бранковић, кћи деспота ђурђа бранковића, која је одигра- ла кључну улогу у очувању суверенитета свете горе и њених манастира под тур- ском влашћу света гора је остала под упра- вом цариградске патријаршије, али је зато била приморана да плаћа огромне порезе турским агама због којих су сви манастири запали у дугове, многи монаси су напусти- ли манастире и окренули се идиоритмији, отишавши у скитове и формирајући кели- је, и неки манастири су и трајно запусте- ли подвижнички дух је остао на висини у скитовима и келијама тек у 16 веку, све- тогорски манастири почели су економски да се опорављају и обнављају захваљујући даровима, углавном православних влада- ра из земаља северно од дунава народи- ма земаља на северу света гора је нудила утеху, национално самопоуздање и свест о православној припадности заслужни за то били су бугарин пајсије хиландарац, који је пробудио националну свест код бу- гара, затим максим грк, који је четрдесет година радио на буђењу руса (за србе је то, неколико векова раније, био свети сава) петог новембра 1912 године света гора бива званично ослобођена и остаје незави- сна све до 1923 године, када се у лозани по- стиже договор да под пуном аутономијом света гора постане део грчке државе, какав статус има и данас аутор је уредник сајта hilandarinfo септембар / октобар 2015 49 дежурни могу да се бирају из броја побожних лаика тог истог храма који имају благослов свештени- ка за такво служење, који су завршили недељну школу или су прошли мисио- нарске, катехизаторске или богословске курсеве, завршили испите у овим про- грамима потребно је да имају довољно искуства самог црквеног живота, поседу- ју одговарајуће квалитете личности као и навике разговора пожељно је да се за парохијску саве- тодавну службу привуку мушкарци, али то није увек обавезан услов зато већи број учесника у раду ове службе чине жене код неких се може јавити пита- ње: како жене могу да уче у храму, ако је апостол написао: жене ваше у црквама да ћуте, јер њима није допуштено да го- воре (1кор 14, 34) апостол овде не одређује општецркве- но правило, већ говори о појединачном случају из речи које претходе овом сти- ху може се разумети да је на сабрањима коринћана било нереда, можда је узрок био у женама то да жена може да говори у цркви, али не са црквеног амвона, већ као одговор на молбе оних који питају, помажући немоћнима, потврђују друга места у тој истој посланици светог апо- стола павла већ су у првом веку постојале ђаконисе у цркви у посланици римљанима апо- избор људи за дежурство у храму превод са руског: станоје станковић представљамо вредна искуства руске цркве у важном служењу парохијске заједнице као што је дежурна саветодавна служба коју би састављали већ уцрквењени хришћани, а који би на овом пољу могли да пронађу своје место на пољу цркве уз добро осмишљавање и организацију овај подухват може донети и реални плод у новим, црквеним члановима наших парохија велики део српског народа је и иначе на неки начин у контакту са православним храмом (за велике празнике, у тешким животним ситуацијама, или просто када човек уђе, одстоји кратко и запали свећу), међутим, често постоји снебивање да питају свештеника оно што их занима и зато би лаици који су обучени могли реално да помогну да многи од људи који улазе у наше храмове направе још један корак ближе ка црквеном, литургијском животу јер је човеку често лакше да поразговара са неким кога доживљава да је на „равној нози“ са њим свештеник данило сисојев је из тог разлога говорио да мисија лаика представља најефикаснију мисију руске цркве 50 5/2015 идите и научите све народе стол павле помиње ђаконису фиву (рим 16, 1–2) оне су разговорима поучавале жене које су се припремале за крштење, училе их и помагале епископу приликом крштења савремене хришћанске које имају послушање у саветодавној служби по- стављене су да помогну људима који не знају и да им разјасне, а на да их уче њихов задатак је само да одговарају на питања оних који чине прве кораке у православном храму, то јест, да поделе са њима своје искуство живота у цр- кви и знања која су добили приликом обуке у катехизацији да ова знања не би остала талант закопан у земљу ни- је потребно привлачити на рад у овој служби исувише младе парохијане изузеци могу да постоје, али је увек неопходан пажљиви и индивидуални приступ спољашњи изглед и култура разговора спољашњи изглед дежурног треба да одговара православној традицији де- журни не треба да носи одећу снажних боја, шарену одећу потребно је да се памти да храм представља дом молитве и да је потребно понашати се на одговара- јући начин главни квалитет дежурног саветодавне службе јесте добронамерност у односу на сваког човека који долази у храм равно- душан однос према људима не сме да по- стоји према свакоме који поставља пи- тање је неопходно показати уважавање, независно од озбиљности и дубине пита- ња није пожељно да дежурни одговара на питања, седећи на столици (изузетак су људи који имају физичке недостатке) пре свега, неопходно је разумети зашто је неко дошао у храм, са којим циљем, да септембар / октобар 2015 51 детаљ са православног богослужења, москва (извор: gazetapl) ли му је потребна помоћ и ка- ква конкретно зато је потребно дати особи могућност да каже оно што жели и пажљиво га са- слушати приликом разгово- ра са људима, члан саветодавне службе треба да буде стрпљив, осетљив, пажљив, тактичан, да не дозвољава оштре, некорект- не речи: никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе бла- годат онима који слушају (еф 4, 29) разговор треба да се води ја- сно и разумно, потрудити се да се човеку помогне у потребама, утеши у невољи, по могућности потпуно одговори на недоумице које има у разговору са људима не тре- ба да буде наметања, не смеју се предлагати сопствене „услуге“ особи која није расположена за разговор ако дежурни види да човек стоји пред иконом или па- ли свеће, удубљен у себе и не пи- та ништа, онда му у том тренут- ку не треба сметати: не склањати остатке изгорелих свећа, не по- кушавати да се разговор започ- не, не говорити особи ко је на икони или на који начин се правилно прекрстити нека он буде насамо са оним коме се у том тренутку мислено и срдачно обраћа не смемо заборављати да свако има од бога даровану му слободу сваки човек има свој пут богу и своје време тог пута иза споља неправилних покрета може да стоји искрени покрет душе ни у ком случају, ни са ким не треба расправљати, доказивати да смо у праву слабога у вери примајте, без расправљања о мишљењи- ма (рим 14, 1) потребно је једноставно информисати људе, поделити знање у ве- зи питања која их интересују, а нека они сами извуку закључке непотребно је по- кушавати да истог тренутка обратимо човека на црквени начин живота у случајевима када људи који су ушли у храм имају неприличан спољашњи из- глед (шорцеви, кратке сукње, полуоб- нажени) потрудити се да се примедба изнесе тактично, мирно, без осуде, раз- дражљивости и надмености у тону ако нам не иде за руком да задржимо раздра- жљивост и сачувамо спокојство, најбоље је уздржати се од било каквих примедби свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас; а будите међу собом благи, милости- ви, праштајући један другом, као што је и бог у христу опростио вама (еф 4, 52 5/2015 храм христа спаситеља у москви (извор: wikipediaorg) идите и научите све народе 31–32) важно је не одгурнути никога, не створити негативан утисак од посете храма, можда, прве у животу видевши како изгледа већина људи у храму, непри- лично одевени човек ће сам осетити не- лагодност и потпуно је могуће да ће сле- дећег пута његов спољашњи изглед бити другачији одговорност за изговорене речи буди брз у слушању своме и стрпљиво припреми одговор ако имаш разбори- тост, одговори ближњем; ако ли не, рука твоја нека буде на устима твојим (сир 5, 11–12) приликом разговора са људима који улазе у храм и одговарајући на пита- ња, дежурни морају изузетно да пазе на сваку своју реч и буду свесни одговорно- сти пред богом за своје понашање и ре- чи не треба прецењивати своје могућно- сти, не замењивати собом свештеника, не узимати на себе улогу духовника-испо- ведника, не показивати се пред људима ако је дежурном тешко да одгово- ри на неко питање, боље је рећи „не знам“ него покушавати са расуђива- њем, без јасне представе у конкретном питању расуђивања на духовне теме, далека од истински правилног разуме- вања ствари представљаће празне ре- чи, постављање у свести људи који пи- тају основу за искривљене представе о учењу цркве и за стварање сујеверја неопходно је да се памте речи светог писма: за сваку празну ријеч коју рек- ну људи дати одговор у дан суда; јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен (мт 12, 36–37) смрт је и живот у власти језику (прич 18, 21) тада ће бити ја- сно да је понекада боље ћутати, него говорити недопустиво је да дежурни за време де- журства међусобно разговарају на неке друге теме, уопште, без крајње нужде не треба да разговарају међусобно за време дежурства у храму испод наводимо неке савете дежурни- ма о односу према речи, узетих из светог писма и учења светих отаца: – у многим ријечима не бива без гријеха; али ко задржава усне своје, разуман је ко чува уста своја, чува своју душу; ко раз- ваљује усне пропада ко одговара прије не- го чује, то му је лудост и срамота (прич 10, 19; 13, 3; 18, 13) – ако желиш да кажеш реч у славу бо- жију, претходно мало оћути и помоли се тајно у срцу пре него што говориш, раз- мисли шта ћеш рећи (преподобни мака- рије велики) – мудри много размишља пре него што ће говорити: шта, коме, где и када треба да говори (свети амвросије медиолански) – ако ниси спреман да кажеш реч или не знаш шта да кажеш, а тебе моле, са смире- њем их одбиј и нећеш зажалити на сваки начин се смиравај пред слушаоцима и бог ће ти дати реч (преподобни антоније велики) – неразумни брбљивац је попут буб- ња: грми из све снаге, а изнутра је шупаљ (преподобни исаија отшелник) изворник: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, стр 10–14, санкт-петебургская епархия, 2009 у разговору са људима не треба да буде наметања, не смеју се предлагати сопствене „услуге“ особи која није расположена за разговор септембар / октобар 2015 53 прва међународна конференција о дигиталним медијима и право- славној пастирској бризи, одржа- на је у периоду од 7–9 маја 2015 године у атини, под покровитељством патри- јарха васељенског г вартоломеја и уз благослов домаћина митрополита гли- фадског г павла прву конференцију те врсте у свету организовале су интернет странице „пемптусија“ из грчке, „ocn – orthodox christian network“ из амери- ке и „bogoslovru“ из русије учествова- ло је 75 предавача из 21 земље, који су представљали све помесне православне цркве на конференцији је истакнуто да мисионарење преко интернета предста- вља велики изазов, јер излазак у сајбер простор захтева одговарајућу припрему и посебне услове на конференцији су истакнуте негативне стране попут злоу- потребе, прекомерне употребе интерне- та наглашене су и опасности које прете човеку као личности, као и однос вер- ника према богу и цркви у новој ствар- ности коју креирају нове технологије међутим, многи учесници су нагласили изазов за мисионарење који произилази из нових друштвених услова, које обли- кују савремене технологије истовреме- но је пружена могућност да православни мисионари, који су дошли са свих страна света, представе своје интернет пројекте из области дигиталних медија и њихо- вог начина коришћења за формирање истинске хришћанске свести током ра- да су разматрана и друга сродна питања, као што су поузданост црквених инфор- мација, као и неопходност преноса цр- квених богослужења били су присутни и стручњаци, који су изнели своја знања о конкретним питањима која су уско по- везана са употребом интернета на кра- ју, као што је признао научни одбор кон- ференције на својој завршној седници, прва међународна конференција дигитални медији и православна пастирска брига учесници, предавачи, гости и публика су похвалили идеју организатора за сазивање конференције овакве природе, као крајње неопходне за стварност коју обликују савремена средства комуникације 54 5/2015 е-мисија постојао је успешан и плодоносан дија- лог, уз богату размену мишљења и више- димензионално давање предлога, који би могли да истакну и ојачају реч савре- меног православља у новим дигитал- ним медијима сви учесници, предава- чи, гости и публика су похвалили идеју организатора за сазивање конференције овакве природе, као крајње неопходне за стварност коју обликују савремена средства комуникације специјализо- вани тим преводилаца је пружио услуге симултаног превођења конференције са грчког, енглеског и руског језика такође, сва три дана конференција је преноше- на уживо путем интернета, да би имали прилику да је прате заинтересовани из целог света, који нису били у могућно- сти да дођу у грчку конференција је завршена у недељу, 10 ма- ја, када је служена света литургија у цркви пресвете богородице фанеромени у вуљи- агменију служио је митрополит кисамоса и селиноса г амфилохије као представник патријарха васељенског вартоломеја, а зајед- но са њим су били и архиепископ охридски и митрополит скопски г јован, митрополит зукдидија и цаисија г герасим, митрополит глифаде г павле, г пањер, епископ термопи- ла г јован, епископ патре г јосиф, епископ борисова г бењамин, старац јефрем, игуман манастира ватопеда, и многи свештеници представници српске православне цркве на овој конференцији били су ар- химандрит гаврило, игуман манастира лепавина и члан мисионарског одељења при синоду српске православне цркве, и др драган каран, професор са право- славног богословског факултета у бео- граду излагање архимандрита гаврила на конференцији дајемо у наставку уредио архимандрит гаврило, игуман манастира лепавина на конференцији у атини: архимандрит гаврило и митрополит кисамоса и селиноса г амфилохије (извор: zapisi-reportazecom) септембар / октобар 2015 55 излагање оца гаврила компјутерској технологији у по- четку нисам био наклоњен имао сам неповерење према рачуна- рима као и према интернет технологи- јама у манастиру лепавина живео сам монашки живот испуњен молитвом и везао се искључиво за богослужбени живот по послушању своме надле- жном митрополиту, крајем 90-их го- дина прошлог века почео сам да учим о компјутеру након што сам сазнао више о интернету, увидео сам колике су мисионарске могућности на њему приметио сам да интернет има мно- го замки, али сам их превазилазио не сумњајући ни у једном тренутку у ве- лику мисионарску прилику ширења речи божије на интернету у почетку сам се посветио и активно радио на манастирском веб-сајту и блогу посве- ћеном светогорским темама, као и уре- ђивању виртуалне трибине која је била претеча данашњим „чат собе“ укључи- вањем у „чат собе“, корисници су ди- скутовали искључиво на духовне теме које сам постављао, градећи тако сво- је духовно знање веб-сајт користим у промотивне сврхе бројних текстова, а јутјуб канал за промоцију властите ви- део продукције користио сам се скај- пом и од духовних разговора вођених на њему објавио две књиге, а сада се концентришем на друштвене мреже, које ми служе као снажно мисионар- ско средство на друштвеној мрежи фејсбук данас имам 142000 контаката којима свакодневно мисионарим то су контакти који су дошли до мене, без да сам ја финансијски улагао у промо- цију своје фејсбук странице са шире- њем фејсбука заинтересовао сам се за ту мрежу пошто у прво време нисам примећивао на њој духовне садржаје, одлучио сам да објављујем постове ис- кључиво са хришћанском тематиком данас, прегледавајући неке од својих 142000 фејсбук контаката, могу да ка- жем да 99% њих имају изразито кул- турно и пристојно попуњене профиле, што одаје пристојне и продуховљене личности у фејсбук свету, који је преплављен и многим групама са неприхватљивим порукама, борим се за присуство хри- шћанске духовности сматрам изрази- то важним да хришћанска мисао буде 56 5/2015 е-мисија тамо заступљена у барем једнаком од- носу као што су присутне и остале ре- лигије или пак атеистичка начела сво- јим активностима и дељењем контаката на својој фејсбук страници међусобно повезујем младе људе и тако им отва- рам могућност да међусобно прошире духовне видике и познанства са људи- ма истих друштвених и религијских схватања осим директних контаката, фејсбук пружа могућност да моје ми- сионарске објаве види и до неколико стотина хиљада фејсбук чланова они у кратко време поделе моје објаве и са својим контактима, тако број људи до којих допире моја духовна порука не- ретко доспе и до милијун контаката као снажан мисионарски алат користим и технологију интернет-радија – ра- дио благовести то је тренутно најслу- шанији манастирски радио у српској православној цркви са око 500 дневно пријављених ip адреса слушалаца сва- кодневно уређујем радио програм са интервјуима епископа, духовним раз- говорима и искључиво духовном музи- ком (понекад за програм свог интернет радија узимам емисије са сајта пемпту- сије и сајта богословру које се преводе на српски и читају као аудио форма) у вечерњим сатима постављам емисије о здрављу, јер сматрам да људи, ако желе водити духовни живот, морају водити бригу и о телесном здрављу да бих што ефикасније деловао у циљу ширења речи божије, за слушање ради- ја слушаоцима сам понудио и мобилне технологије за андроид мобилну плат- форму понудио сам својим слушаоцима апликацију за слушање манастирског интернет-радија тако верници имају идеалну могућност да у било које вре- ме слушају 24-часовни радио програм без обзира у којим делу света боравили радио им је доступан путем мобилне апликације у градском превозу, прили- ком вожње бицикла или рекреативног тренинга, али и у болницама, где љу- дима треба духовна подршка, а немају могућност да дођу до речи божије мој концепт интернет мисионарења има утицај на младе јер им пружа неопхо- дан приступ савременим технологија- ма, а паралелно им пружа могућност да сазнају о традиционалним вредности- ма, без којих, сматрам, млади не би тре- бало да одрастају у савременом свету потребно је спојити савремено и тра- диционално, јер се без традиционалних вредности губи морална свест, која је неопходна у грађењу здравог духовног и световног живота септембар / октобар 2015 57 закључци донети на конференцији организација конференције била је на највећем могућем нивоу са- да се сви надамо да ћемо сарадњу наставити преко интернета темељи ове сарадње су постављени током ова три дана за време предавања, дискусија, пауза и учешћа у највишем облику ко- муникације, светој литургији сарад- ници пемптусије, orthodox christian network-а и богослова, који представља- ју језгро сарадње, верују да је ова кон- ференција само почетак током рада конференције су постављена многа пи- тања која се односе на коришћење ин- тернета, који представља велики про- налазак човека, један медиј и средство у служби људи ово средство се може искористити за добро, да се реч божија „шири и доноси многе плодове“ током ова три дана предавања и округлих сто- лова су истакнути проблеми и ризици који настају због неразумне употребе интернета, али су наглашене и његове позитивне стране многи учесници су констатовали да су главне одлике на- шег доба „дигитализација“ живота, од- носно улазак технологије у све сфере: рад, информисање, образовање, прија- тељство и међусобне односе тако је то- ком конференције пружена могућност интернет мисионарима, који су дошли са свих крајева света, да представе своје интернет мисионарске пројекте, и по- деле са осталим учесницима своје бога- то искуство и укус плодова свог труда приказани су начини искоришћавања могућности сарадње дигиталних меди- ја за формирање истинске хришћан- ске свести, за стварање дигиталних библиотека за напајање жедних знања са истинских извора хришћанске тра- диције, за типологију публике, а дати су и закључци о захтевима савременог човека кроз све то чак је учесницима пружена прилика да упознају једну ди- мензију, која још није сагледана у цели- ни, тј мисли се на однос православног монаштва и интернета, његово сагле- давање са стране аскетске традиције и предлоге које дају монаси и монахиње треба имати на уму да је интернет са- мо једно средство и зато га не би тре- бало користити непромишљено, већ на аскетски начин, што значи да би треба- ли бити вођени духом разборитости, уздржаности и одговорности према њему само тако ћемо проћи кроз илу- зију виртуелног, а наше деловање ће имати опипљиве и корисне последице по стварни живот многе су изнели ве- ома вредне предлоге о перспективама развоја и координацији рада интернет страница духовног садржаја тако је по- стављен предлог наставка рада конфе- ренције на друге начине, али и форми- рању једног сталног радног тела, чија би улога била да даје савете, обучава и раз- мењује информације међу уредницима тих интернет страница, за које је вредно напоменути да углавном раде на добро- вољној бази, подстицани искључиво мисионарском ревношћу изражена је и неопходност провере од стране неког независног тела ових интернет страни- ца, да ли на правилан начин и истински духовно изграђују своју јавности 58 5/2015 е-мисија манастир подмаине се налази у будви, удаљен око 2 километра од центра будванског летовали- шта смештен је изнад будванског поља и испод брда острог, због чега га назива- ју и подострог претпоставља се да дати- ра из доба немањића, али томе нема ни- каквих података на рушевинама старог храма манастир је подигнут 1630 годи- не, након чега је неколико пута страдао од пожара и земљотреса у 18 и 19 ве- ку уживао је статус верског и културног центра црне горе, што се може видети и по личностима које су га посећивале међу њима је и петар петровић његош који је у подмаинама написао делове горског вијенца и слободијаде аустро- угарска је у време окупације користила манастир као војно утврђење, након че- га је дуго времена представљао приватну својину тек 1995 године манастир се по- ново враћа цркви, реновира се и надо- грађује заједно са зидинама манастир је обновљен и као центар разних верских и културних дешавања, посебно у летњем периоду у манастиру постоје две цркве: већа, посвећена успењу пресвете бого- родице (из 18 в) и мања (зимска) црква посвећена ваведењу пресвете богороди- це (саграђена у 15 в) данас, братство чине осам монаха и искушеници, који пре свега делатно по- казују љубав и борбу непрестану срдач- јеромонах василије бесцено благо подмаинске ризнице дели на сајту манастира, преко google+ сервиса, интернет радија манастира и на сваки други начин примерен добу у коме живимо кристина давидовић манастир подмаине манастирска слава септембар / октобар 2015 59 од овог броја православног мисионара отварамо редовну рубрику под називом „представљамо вам“ у којој ћемо из броја у број укратко представљати разне литургијске заједнице представљамо вам ност братије чини порту манастира увек пуном, у чему велики удео има игуман о рафаило (бољевић), који речју открива безмерну лепоту и насуштност право- славља братија је ревносна у отварању очију и срца народа не само кроз свог игумана, већ и преко издавачке делатно- сти манастира, која, такође, представља реку воде живе која се даје свакоме ко схвати чиме се жеђ гаси и поред свега овога, јеромонах василије бесцено бла- го подмаинске ризнице дели на веб-сајту манастира, преко google+ сервиса, ин- тернет-радија манастира и на сваки дру- ги начин примерен добу у коме живимо манастир нема велико имање, за раз- лику од срца којим дочекују сваког пут- ника смештајући га у велики гостињски конак трепетна и трезвоумна сила, која се најлакше објашњива осећањем ста- јања на борбеном фронту, јавља се осо- бито за време литургијске службе када се оци свецело предају служењу богу и ближњем они нам тако отварају духов- на чула како бисмо и сами осетили шта значи стајање пред богом подмаине представљају пример огром- не манастирске лепоте у сваком погледу, и физичком и духовном најбоље је рећи кратко: „дођи и види“ да би се то доживе- ло, јер речи не могу довољно посведочити благодатну атмосферу ове светиње најбоље је рећи кратко: „дођи и види“ да би се то доживело, јер речи не могу довољно посведочити благодатну атмосферу ове светиње манастир подмаине 60 5/2015 представљамо вам са манастирске славе и у наше време бог чини чуда и бла- годат се силно излива и пројављу- је кроз светитеље и слуге божије један од њих је, свакако, свети панте- лејмон, дивни исцелитељ и бесребреник, христов сарадник у мисији спасења чо- вечанства још је за живота свога био милостив, добар и са даром исцељења молитвом, и кроз векове увек спреман да се заузме за верујуће пред престолом божијим за један од мноштва примера чудодејства овог светитеља, сазнао сам у манастиру светог пантелејмона у леп- чинцу код врања ево шта се догодило када је побожна мирослава симић из гњилана дошла из болнице у манастир, да би се помолила св пантелејмону за помоћ, пошто је би- ла на програму за операцију тромба (у нози) због вишегодишњих компликаци- ја десна нога јој је била знатно отечена, а страх од изненадног покретања тромба и изазивање инфаркта или шлога свако- дневно је узнемиравао ову честиту жену одлучила је да преноћи у манастиру и да се сутрадан врати у болницу на одељење те ноћи је сањала невероватан и чудесан сан: видела је себе како се налази на дну бунара, и када је погледала према врху исцељење у манастиру светог пантелејмона у лепчинцу када се молиш неком светитељу, чврсто замисли да си члан цркве, и знај да си тесно повезан изнутра са свима житељима неба, као камен здања, иако и мек и лабав (св јован кронштатски) ненад вујић св пантелејмон, икона септембар / октобар 2015 61 сведочанства видела је младића који јој је пружио руку и извукао је она је непрестано плакала питао ју је: „зашто плачеш жено?“ одго- ворила је: „требало би да идем на опера- цију, имам тромб у нози, и страх ме об- узима“ младић јој рече: „све ће бити у реду“ међутим, она је и даље неутешно плакала он је поново питао зашто то- лико плаче одговорила му је уплашено: „сигурно ћу умрети на операцији“ мла- дић ју је умирујуће погледао, закрстио њену ногу и рекао: „твоја нога је здрава“ у том узбуђењу, мирослава се пробуди- ла моментално је осмотрила своје ноге и, гле чуда, имала је шта да види – њена болесна нога више није била отечена, и приметила је да су обе ноге сада потпу- но исте помислила је: „сигурно уми- шљам од силне жеље да оздравим“ сан се, ипак, претворио у јаву десило се чудо божије кроз светог пантелејмона по- том су је сестре одвезле до болнице где је остала сва уплакана када је после два месеца поново дошла у манастир испричала нам је шта јој се догодило донела је и резултате анализе крви која је рађена пре доласка у мана- стир, где су тромбоцити били врло ви- соки после одласка из манастира у бол- ницу, тромбоцити су били у границама нормале, а тромба више није било из болнице су је отпустили без икакве опе- рације, као потпуно здраву и овај чудесни пример посматрамо у светлу речи христових: „вера твоја спа- сла те је; иди у миру“ (лк 7, 50) кроз ис- цељење ове побожне жене бог нам по- казује да искрена вера призива љубав божију – „иштите и даће вам се“ (мт 7, 7) подсетимо се на крају шта каже св јован кронштатски: „када се молиш неком светитељу, чврсто замисли да си члан цркве, и знај да си тесно повезан изнутра са свима житељима неба, као камен здања, иако и мек и лабав тако схватајући себе, схватићеш зашто мо- литве тако лако допиру до светитеља: јер сви смо под једном главом христом (ср еф 1, 22) и сви оживљени једним духом божијим“ манастир светог пантелејмона, место лепчинце код врања 62 5/2015 сведочанства песме читалаца православног мисионара установе цркве пуне установе цркве пуне, улазе на мала врата, док чекају да испуне, обилазе нашег брата новом снагом, жељом поји, у свакоме од нас има да пробуде оног који у причешћу жеље прима црква зове, пружа, даје, и изнова кад се моли, своме брату тад остаје пуним бићем да одоли љубав кличе, жеља расте сваког јутра што доноси, и до неба тад порасте миром којим се поноси установе црква има, осећаје да поприма, чује бога, нашег христа, литургија увек иста предајмо у пуној слави нашем гласу да поплави, у висини тога гласа и причешћу тога часа свака жеља стоји чиста, у радости кад заблиста, кад прослави и подари осећаје да зацари истина у пуној слави, пуне цркве, била већа, и у складу што се јави расла је и наша срећа глас цркве глас цркве се чује, миром поручује, остаје и пружа у пуној је слави, подарила крила, далеко се чује, установи даје слово у љубави у правој је мери, нуди помоћ лаку, слободом воље плени, долази брату, молитвом што даје и наду нам сваку, вером потврђује у јесењем сату болница прихвата а црква јој нуди утеху топлине и у ове дане, осећај у груди осећаје буди показује милост жељом да осване жубор молитве што снагу нову даје отвара видике, питке као вода, надахнуће путем, обично постаје оплемени душу глас цркве, слобода драган цветановић, власотинце тајна вечера, мозаик из 6 века, базилика св аполинарија, равена (извор: wikimediaorg) септембар / октобар 2015 63 поезија песме читалаца православног мисионара тројица се трипут јави (мелодија: ми недељу празнујемо) свет је овај од љубави бога оца реч га створи, да се син његов прослави и кроз духа живот твори тројица се трипут јави да свет види, да свет чује, у три лица бог наш прави о богу да се не снује у мамврији испод храста аврам гости три ангела, праотац вере израста лота вади из пепела на јордану да сви виде крсти јован бога сина, док глас оца с неба иде дух је голуб са висина на тавору преобрази себе господ у милости, глас му очев сав у снази а дух сија у светлости бог се откри човечанству кол’ко треба а не више, у красноме величанству будућност се богом пише хаџи драган б поповић
Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
35
Свеска: 346 | Свето Предање
...(види дап 1, 8) шта то треба да сведоче? његову смрт иВАСКРСЕЊЕ 📌 у
њима се открива велика тајна побожно-
сти основ те тајне је „да логос постаде
тело“ апостол павле пише: „и заи
...(види дап 1, 8) шта то треба да сведоче? његову смрт и
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... уопште нити усмено изрече- не нити касније записане речи како хри- стове тако и његових ученика записана, па ни изговорена реч, не може до краја да открије тајне скривене у личности исуса христа господ по свом васкрсењу каже апо- столима да треба да буду сведоци по свој васељени (види дап 1, 8) шта то треба да сведоче? његову смрт и васкрсење у њима се открива велика тајна побожно- сти основ те тајне је „да логос постаде тело“ апостол павле пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у телу, оправда се у духу, показа се анђели- ма, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) у овим речима апостола павла, во- ђени истим духом, свети оци и учитељи цркве су видели основ онога шта значи и о чему говори богословље то су божије речи о богу – тј свето писмо оно нам говори о једној нелогичности/апсурд- ности наиме, бог је неописив, а то зна- чи непојмљив и неизрецив ниједна реч, мисао, мишљење, искуство не може рећи шта је бог због те његове „неухватљиво- сти“, оног у њему што нам измиче, човек бива задивљен и још више жуди за њим са друге стране, тај исти бог постаје чо- век, подређује се нашем постојању и на- шем поретку живота, да би нам открио оно што што је око њега схватљиво, да би нам открио тајну свога бића да је он један бог који постоји у и као три божан- ске личности – отац, син и свети дух и опет, не да бисмо имали некакво ин- телектуално сазнање, већ ради учество- вања у његовом животу који је „светлост свету“ а у тој светлости видимо и оно што јесмо, тачније ко је и шта је човек (свако од нас), или, боље, шта ћемо бити свети григорије богослов ово све сажи- ма и описује овако: „мени се пак чини (да бог то чини зато да би (нас) оним што је схватљиво при- влачио к себи – јер оно што је сасвим несхватљиво, то је и безнадежно и бес- покушајно – а оним што је несхватљи- во (позивао нас) да му се дивимо, а кад му се дивимо онда га још више желимо, а жељено нас очишћује, очишћујући пак чини нас боголикима а када такви по- станемо, онда већ као са својима разго- вара (и дружи се); усуђује (нам) се реч да нешто и смелије каже: (тада бива) бог са боговима сједињаван и од њих познаван, и можда онолико колико већ познаје по- знаваоце“ (45 слово на пасху) у једном свима познатом и толико тумаченом и навођеном догађају из је- ванђеља имамо све елементе те основне нити, жиле предања – путу за емаус (ви- ди лк 24, 13–34) од богословља до вере и непосредног искуства на почетку тог одељка, на сам дан христовог васкрсења двојица ученика најпре међу собом „го- вораху“ – водили су расправу, готово фи- лософску, покушавајући да склопе причу о догађајима који су се збили, а који су за њих били веома потресни, јер, како ка- жу: „ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља“ то није ништа дру- го него да људском логиком покушамо да разумемо дела божија непрепозна- вање христа јесте погрешно тумачење писма и предања због чега им христос наводи и тумачи исто говорећи да њихов смисао јесте у страдању и васкрсењу а све се то збива док они путују (пешаче) предање је свеукупни сусрет целог човека са богом, који свој врхунац има у светој литургији и причешћу 20 6/2015 из јерусалима за емаус, као својеврсно не само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то безмало са богом за кога су они убеђени да их је „изиграо“ и да је далеко од њих а када стигну у ема- ус и христос пред њима „преломи хлеб“ и да им да једу није ништа друго него причешће – богослужење као сусрет са христом где он постаје хлеб/тело тј цр- ква приликом ломљења хлеба њима „се отворише очи и познаше га и он поста невидљив за њих и рекоше они један другоме: не гораше ли срце наше у на- ма док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ зашто христос поста- је невидљив за њих у моменту када га препознају и да ли та невидљи- вост подра- зумева одсу- ство? да је у питању одсу- ство, не би се ученици при- ликом њего- вог нестајања обрадовали у питању је при- суство које је очи- гледније од чулног, а при том ништа мање физичко јер христос је хлеб живота, храна бе- смртности и нема потреба за двојаким присуством уз то, они тада заправо схватају/препознају да он није само учитељ или некакав во- ђа који ће их избавити од робовања ри- му, како су до тада мислили, већ да је син божији тек у тој стварности нама, као и овим ученицима, писмо бива јасно, бива нам јасна жудња и жар за богом и да он ни у једном кораку нашег живота није далеко од нас а потом следи сведочење – да је христос васкрсао и ми са њим у овом догађају ми видимо да је преда- ње свеукупни сусрет целог човека са богом који свој врхунац има у светој литургији и причешћу не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог ван њега не- ма живота смисао предања није у инфор- мацијама и правилима које често користи- мо онда када желимо да играмо на сигурно ништа мање не користимо догмате или поредак у цркви смисао предања лежи у сведочењу искуства са богом то нам пре- даје господ, то нам предају светитељи у светлу овог искуства ми можемо ра- зазнати који од наших обичаја јесу израз те личне зајед- нице са богом, а који покушај симулације присуства божијег, а заправо сурогат тога због недо- статка храбро- сти оно што су нам преда- ли светитељи, што читамо у светом писму, што слушамо и појемо на бого- служењу даље ми морамо да чинимо и живимо својим живо- том гаранције нема само по себи то не спасава и не га- рантује заједницу са богом само нам даје живо иску- ство које треба да усвојимо својим животом – кроз подвиг и молитву једино тако ћемо остати истински сведоци христови као што су то св јован крсти- тељ и св апостол јован богослов и сви свети са њима господ, пак, не жели да будемо ништа мање од тога аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији св апостол и јеванђелист јован богослов, руска икона са почетка 19 века (извор: yandexru) тема броја новембар / децембар 2015 21 aрхиепископ јован (шаховској) секташтво у православљу и православље у секташтву христова правда је другачија, „луда“ за свет, а мудра само за бога погрешно је мислити да су сви пра- вославни у ствари несекташи и да су сви секташи у стварности не- православни није сваки православни по имену такав и по духу, и није сваки сек- таш по имену такав и по духу, и у дана- шње време се особено може срести „пра- вославац“ – који је истински секташ по своме духу: фанатичан, без љубави, ра- ционално узак, ослањајући се на људска гледишта, онај који није гладан и жедан правде божије, него је пресићен својом гордељивом правдом, и који строго су- ди о људима са врха те своје привидне правде – споља догматски исправне, али лишене рођења у духу и насупрот томе – може се сусрести секташ, који очигледно не разуме смисао православног служења богу у духу и истини, и не признаје овај или онај израз црквене истине, али који у суштини таји у себи много истински бо- жијег, истински широког срца у христу, истински братски настројеног према љу- дима и постојање оваквих измешаности у хришћанској заједници не дозвољава нам да се лакомислено односимо према питању вероисповедних односа секта- ши греше у неразумевању православља, али и ми православни, не разумевајући секташе, који понекад задивљујуће ватре- но и чисто теже следовању за господом, животу у њему, једином уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за ње- га, ма коме припадао овај разум – право- славном или секташу ми православни верујемо, духовно видимо, да имамо пу- ноћу људски изражене истине но, ово уопште не значи, да ми већ следимо овој пуноћи и да нас ова пуноћа испуњава ми је понекад имамо само на језику или мислимо, да би она морала заменити у превод са руског: небојша ћосовић 22 6/2015 оку брвно духовне лењости наше но, све ово је далеко од истине ми имамо пу- ну истину, али не желимо или не умемо да живимо у њој, или просто често и не тежимо да живимо у њој, јер је она врло стешњавајућа за нашег старог човека а ми нисмо никад ни далеко да се погорди- мо и узвеличамо својом православношћу међу иноверним хришћанима има мно- го оних који живе у истини православља – духом својим има секташа који горе духом и љубављу према богу и ближњем много више, неголи неки православни, и управо овај дух горења љубави према бо- гу и човеку јесте признак истински живог православља ко њега нема међу право- славнима, тај није истински правосла- ван, и ко њега има међу неправославним, тај је истински православан по људски он је у заблуди, по људски он не разуме овог или оног, не види ову или ону боју у природи света (духовни далтонизам: не види на пример смисао икона, општења са светима, отишлим из овог света), али је по унутрашњем човеку он – веран и истинит, нелицемерном љубављу предан живом богу оваплоћеном, господу ису- су христу – до смрти присуство оваквих истинских православних хришћана при- мећује се како међу православнима по умоисповедању, тако и међу римокато- лицима, а такође и међу протестантима свих огранака, каквим припадају и руски секташи, који се одељују умом и опитом од догматског исповедања цркве, дели- мично због неразумевања овог исповеда- ња у духу, а делом и због рђавих примера остваривања овог исповедања у животу сваком православном је јасно, да се пра- вославни по своме умоисповедању људи често показују не само поучним за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (ст
... уопште нити усмено изрече- не нити касније записане речи како хри- стове тако и његових ученика записана, па ни изговорена реч, не може до краја да открије тајне скривене у личности исуса христа господ по свом васкрсењу каже апо- столима да треба да буду сведоци по свој васељени (види дап 1, 8) шта то треба да сведоче? његову смрт и васкрсење у њима се открива велика тајна побожно- сти основ те тајне је „да логос постаде тело“ апостол павле пише: „и заиста велика је тајна побожности: бог се јави у телу, оправда се у духу, показа се анђели- ма, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (1тим 3, 16) у овим речима апостола павла, во- ђени истим духом, свети оци и учитељи цркве су видели основ онога шта значи и о чему говори богословље то су божије речи о богу – тј свето писмо оно нам говори о једној нелогичности/апсурд- ности наиме, бог је неописив, а то зна- чи непојмљив и неизрецив ниједна реч, мисао, мишљење, искуство не може рећи шта је бог због те његове „неухватљиво- сти“, оног у њему што нам измиче, човек бива задивљен и још више жуди за њим са друге стране, тај исти бог постаје чо- век, подређује се нашем постојању и на- шем поретку живота, да би нам открио оно што што је око њега схватљиво, да би нам открио тајну свога бића да је он један бог који постоји у и као три божан- ске личности – отац, син и свети дух и опет, не да бисмо имали некакво ин- телектуално сазнање, већ ради учество- вања у његовом животу који је „светлост свету“ а у тој светлости видимо и оно што јесмо, тачније ко је и шта је човек (свако од нас), или, боље, шта ћемо бити свети григорије богослов ово све сажи- ма и описује овако: „мени се пак чини (да бог то чини зато да би (нас) оним што је схватљиво при- влачио к себи – јер оно што је сасвим несхватљиво, то је и безнадежно и бес- покушајно – а оним што је несхватљи- во (позивао нас) да му се дивимо, а кад му се дивимо онда га још више желимо, а жељено нас очишћује, очишћујући пак чини нас боголикима а када такви по- станемо, онда већ као са својима разго- вара (и дружи се); усуђује (нам) се реч да нешто и смелије каже: (тада бива) бог са боговима сједињаван и од њих познаван, и можда онолико колико већ познаје по- знаваоце“ (45 слово на пасху) у једном свима познатом и толико тумаченом и навођеном догађају из је- ванђеља имамо све елементе те основне нити, жиле предања – путу за емаус (ви- ди лк 24, 13–34) од богословља до вере и непосредног искуства на почетку тог одељка, на сам дан христовог васкрсења двојица ученика најпре међу собом „го- вораху“ – водили су расправу, готово фи- лософску, покушавајући да склопе причу о догађајима који су се збили, а који су за њих били веома потресни, јер, како ка- жу: „ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља“ то није ништа дру- го него да људском логиком покушамо да разумемо дела божија непрепозна- вање христа јесте погрешно тумачење писма и предања због чега им христос наводи и тумачи исто говорећи да њихов смисао јесте у страдању и васкрсењу а све се то збива док они путују (пешаче) предање је свеукупни сусрет целог човека са богом, који свој врхунац има у светој литургији и причешћу 20 6/2015 из јерусалима за емаус, као својеврсно не само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то безмало са богом за кога су они убеђени да их је „изиграо“ и да је далеко од њих а када стигну у ема- ус и христос пред њима „преломи хлеб“ и да им да једу није ништа друго него причешће – богослужење као сусрет са христом где он постаје хлеб/тело тј цр- ква приликом ломљења хлеба њима „се отворише очи и познаше га и он поста невидљив за њих и рекоше они један другоме: не гораше ли срце наше у на- ма док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ зашто христос поста- је невидљив за њих у моменту када га препознају и да ли та невидљи- вост подра- зумева одсу- ство? да је у питању одсу- ство, не би се ученици при- ликом њего- вог нестајања обрадовали у питању је при- суство које је очи- гледније од чулног, а при том ништа мање физичко јер христос је хлеб живота, храна бе- смртности и нема потреба за двојаким присуством уз то, они тада заправо схватају/препознају да он није само учитељ или некакав во- ђа који ће их избавити од робовања ри- му, како су до тада мислили, већ да је син божији тек у тој стварности нама, као и овим ученицима, писмо бива јасно, бива нам јасна жудња и жар за богом и да он ни у једном кораку нашег живота није далеко од нас а потом следи сведочење – да је христос васкрсао и ми са њим у овом догађају ми видимо да је преда- ње свеукупни сусрет целог човека са богом који свој врхунац има у светој литургији и причешћу не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог ван њега не- ма живота смисао предања није у инфор- мацијама и правилима које често користи- мо онда када желимо да играмо на сигурно ништа мање не користимо догмате или поредак у цркви смисао предања лежи у сведочењу искуства са богом то нам пре- даје господ, то нам предају светитељи у светлу овог искуства ми можемо ра- зазнати који од наших обичаја јесу израз те личне зајед- нице са богом, а који покушај симулације присуства божијег, а заправо сурогат тога због недо- статка храбро- сти оно што су нам преда- ли светитељи, што читамо у светом писму, што слушамо и појемо на бого- служењу даље ми морамо да чинимо и живимо својим живо- том гаранције нема само по себи то не спасава и не га- рантује заједницу са богом само нам даје живо иску- ство које треба да усвојимо својим животом – кроз подвиг и молитву једино тако ћемо остати истински сведоци христови као што су то св јован крсти- тељ и св апостол јован богослов и сви свети са њима господ, пак, не жели да будемо ништа мање од тога аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији св апостол и јеванђелист јован богослов, руска икона са почетка 19 века (извор: yandexru) тема броја новембар / децембар 2015 21 aрхиепископ јован (шаховској) секташтво у православљу и православље у секташтву христова правда је другачија, „луда“ за свет, а мудра само за бога погрешно је мислити да су сви пра- вославни у ствари несекташи и да су сви секташи у стварности не- православни није сваки православни по имену такав и по духу, и није сваки сек- таш по имену такав и по духу, и у дана- шње време се особено може срести „пра- вославац“ – који је истински секташ по своме духу: фанатичан, без љубави, ра- ционално узак, ослањајући се на људска гледишта, онај који није гладан и жедан правде божије, него је пресићен својом гордељивом правдом, и који строго су- ди о људима са врха те своје привидне правде – споља догматски исправне, али лишене рођења у духу и насупрот томе – може се сусрести секташ, који очигледно не разуме смисао православног служења богу у духу и истини, и не признаје овај или онај израз црквене истине, али који у суштини таји у себи много истински бо- жијег, истински широког срца у христу, истински братски настројеног према љу- дима и постојање оваквих измешаности у хришћанској заједници не дозвољава нам да се лакомислено односимо према питању вероисповедних односа секта- ши греше у неразумевању православља, али и ми православни, не разумевајући секташе, који понекад задивљујуће ватре- но и чисто теже следовању за господом, животу у њему, једином уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за ње- га, ма коме припадао овај разум – право- славном или секташу ми православни верујемо, духовно видимо, да имамо пу- ноћу људски изражене истине но, ово уопште не значи, да ми већ следимо овој пуноћи и да нас ова пуноћа испуњава ми је понекад имамо само на језику или мислимо, да би она морала заменити у превод са руског: небојша ћосовић 22 6/2015 оку брвно духовне лењости наше но, све ово је далеко од истине ми имамо пу- ну истину, али не желимо или не умемо да живимо у њој, или просто често и не тежимо да живимо у њој, јер је она врло стешњавајућа за нашег старог човека а ми нисмо никад ни далеко да се погорди- мо и узвеличамо својом православношћу међу иноверним хришћанима има мно- го оних који живе у истини православља – духом својим има секташа који горе духом и љубављу према богу и ближњем много више, неголи неки православни, и управо овај дух горења љубави према бо- гу и човеку јесте признак истински живог православља ко њега нема међу право- славнима, тај није истински правосла- ван, и ко њега има међу неправославним, тај је истински православан по људски он је у заблуди, по људски он не разуме овог или оног, не види ову или ону боју у природи света (духовни далтонизам: не види на пример смисао икона, општења са светима, отишлим из овог света), али је по унутрашњем човеку он – веран и истинит, нелицемерном љубављу предан живом богу оваплоћеном, господу ису- су христу – до смрти присуство оваквих истинских православних хришћана при- мећује се како међу православнима по умоисповедању, тако и међу римокато- лицима, а такође и међу протестантима свих огранака, каквим припадају и руски секташи, који се одељују умом и опитом од догматског исповедања цркве, дели- мично због неразумевања овог исповеда- ња у духу, а делом и због рђавих примера остваривања овог исповедања у животу сваком православном је јасно, да се пра- вославни по своме умоисповедању људи често показују не само поучним за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (ст
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
1. 81468 / ...се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и ВАСКРСЕЊЕ? м христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во п...
1. 81468 / ...се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и ВАСКРСЕЊЕ? м христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во п...
36
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
...до краја, све док се у души не разапнем како бих потом прихватиоВАСКРСЕЊЕ 📌 своје душе
„да, помиловаћу
те, одговара бог“
старац јефрем филотејски о самољубљу (први део)
старечник
превод с јелинског:
ми
...до краја, све док се у души не разапнем како бих потом прихватио
МЕТА инфо: Р:22380 К:168397 Д:93
| Свеска 348 |
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... што сам заслужио стога немам ниједно оправдање, већ само треба с трпљењем да дигнем крст који ми је твоја доброта даровала зарад мог спасења“ то сам говорио христу и заиста сам примао велико олакшање после једног таквог плача осећао сам неку снагу у мом срцу да претрпим до краја, све док се у души не разапнем како бих потом прихватио васкрсење своје душе „да, помиловаћу те, одговара бог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (први део) старечник превод с јелинског: милана вучићевић март / април 2016 7 многи примери светих људи дају нам велику одважност да и ми подигнемо тај крст, ту потешкоћу у суочавању са страхотом самољубља лоша страст, тешка, која срце страшно замрси пустињачки отац, пимен, каже да онај који жели да искорени своје страсти, осећа бол и крвари и то је заиста истина кад нас неко проверава, кад нас неко вређа, одмах у нама нешто поскочи, нека унутрашња тескоба, нека узнемиреност, неко гушење, неки притисак који нас тера да дрско одговоримо, да узвратимо, да се наљутимо на тог човека у том тренутку потребно је да се стегнемо, потребно је да прогутамо дубоко у својој души отров тог самољубља да угушимо звер која жели да изађе напоље како би нас окривила и када се, потом, у свакој таквој околности, супротставимо злу на овај начин, гушећи звер која хоће да изађе напоље, временом ће умрети унутра када неко заточи неку звер у затворени простор и не храни је, не баца јој храну, природна је последица да после извесног времена она умре тако и са том звери самољубља, ако је не хранимо попуштањем, милошћу божијом полако ће нестати једном је једна девственица отишла код аве памва и рекла: „аво, ја много постим и једем на седам дана чиним и разне друге подвиге знам напамет и стари и нови завет шта ми је још остало да испуним да бих достигла савршеност?“ а мудри старац јој каже: – дете моје, када те неко вређа и изругује ти се, да ли у себи осећаш као да те хвали? – не – када те неко хвали, да ли у себи осећаш као да те вређа? – не, аво – хајде, дете моје, иди ништа ниси досад урадила ава пимен имао је шесторицу сабраће најстарији је био ава анув једном су сви заједно отишли и населили се у једној келији, у неком старом идолопоклоничком храму испред кога је био постављен кип неког божанства једног дана ава анув, на опште изненађење, почео је да баца камење на кип и да га вређа наредног дана је отишао, клањао му се и изговарао похвале кад су видели аву да то ради, браћа су га питала: – старче, чему желиш да нас поучиш тиме што радиш? – да, каже, кад сте ме видели да сам отишао и гађао камењем и вређао идола, да ли ми је нешто одговорио? – не – кад сте ме наредног дана видели да му се клањам и да га хвалим, опет, јесте ли видели да ми нешто каже? – не, аво – е, ако хоћете да останемо заједно и да живимо с љубављу, тако морамо и ми да радимо да трпимо један другога извор: gerontesmascom 8 2/2016 наше време, љубљени моји, је време страшног отпадништва од бога многа знамења томе сведоче међу најочигледнијим показатељима да је данашњи свет скренуо са пута господњег су и одбојност, одвратност, мржња коју осећа према свему ономе што је господ заповедио, а нарочито према девственом животу девствени живот је оно што је христос љубио више од свега, оно што је проповедао као врхунац јеванђељске врлине, и њему је позивао и позива оне душе које желе да живе узвишеним животом према девственом животу, који је миомирисни цвет јеванђељске врлине, свет изражава презир када чују да неки млад момак или девојка, од хиљаде момака и девојака, одлучи да пође путем потпуног одрицања, целокупног посвећивања господу, људи протестују пријатељи и рођаци се боре и на различите начине га одвраћају од овог пута а ако не успеју у томе, онда се у бесу окрећу против оних за које претпостављају да су допринели томе да младић или девојка донесе тако херојску одлуку несрећници! не желе да схвате да идеја о девственом начину живота потиче од самог господа и као семе небеско засејано је и пушта корење у изабраним душама; а оно што посеје небо не може искоренити читава земља какве речи горчине, подмуклости и клевете излазе из уста непријатеља девственог живота! ти људи су јеретици, борци против девствености, богоборци јер ако је јерес да неко забрањује брак (в 1тим 4, 3), много је већа јерес да неко забрањује девствени живот али проповедници истине не треба да устукну православна црква, упркос полемици телесног и целомудреног света о девичанском животу, не треба да спусти заставу истине напротив, њена је света обавеза да проповеда и на ову тему оно што је рекао господ, оно што су написали велики учитељи и оци цркве, оно што су одлучили помесни и васељенски сабори да, частан је брак, божанска тајна; али изнад брака је безбрачност у христу драгоцен је брак као сребро, али девичански живот треба да се цени као злато и зашто, молим вас, мајкама треба да се називају само оне жене које напросто рађају децу – и које у многим случајевима нису у могућности да их одгаје – а нису достојне да се назову мајкама, духовним мајкама, оне херојске жене које нису ушле у брак, нису телом родиле децу, али су однеговале туђу децу, пригрлиле сирочад, заштитиле напуштена бића, бдиле крај кревета босвета синклитикија девствени живот је оно што је христос проповедао као врхунац јеванђељске врлине превод са јелинског: михаела јагер материк март / април 2016 9 лесних, ублажавале људски бол, уливале мелем утехе у ожалошћена срца, и топиле се као упаљене свеће над љубављу према ближњем? таква духовна мајка, која је стекла на хиљаде духовне деце, која су је волела више од својих телесних мајки, била је света синклитикија света синклитикија рођена је у александрији крајем трећег века њени родитељи били су богати и побожни, пореклом из македоније њихова кћер није била упадљива само због свог порекла и друштвеног положаја својих родитеља, него је била украшена свим оним што људи сматрају пријатним и пожељним многи младићи су желели да се ожене њоме због њене лепоте, због њеног великог мираза и племенитости њених родитеља али мудра и херојска кћер није желела ни да чује свој ум и срце усмерила је ка љубави божијој волела је тишину, умереност, аскезу, пост подвизавала се у очинској кући; али се подвизавала на такав начин да није привлачила пажњу других након смрти својих родитеља разделила је сиромашнима сво своје имање и са својом млађом слепом сестром се повукла у скромну кућицу изван града тамо је од једног свештеника примила монашку схиму у овој испосници почела је да прима младе девојке из александрије, које су је посећивале, и поучава их животу у христу глас о њој се пронео по целом египту оно што је свети антоније био за мушкарце, то је била света синклитикија за жене за свету синклитикију свети никодим светогорац говори да је она била она девица која је угостила у својој шпиљи атанасија великог током његовог гоњења; и да је атанасије велики, који је написао житије антонија великог, написао и житије преподобне синклитикије, коју представља као пример јеванђељске врлине за жене овај запис садржи богате поуке, дубоке мисли, мудра казивања, све резултате искуства духовног живота, и изражава здрав став православља према браку и безбрачности живопише лепоту девственог живота, али и скреће пажњу на чедне жене, које су изабрале овај господњи пут овај пут није некаква световна удобност не искорењивање зла, умртвљење лукавих жеља, одрицање од света, непрестано мучеништво монашки живот је крст, крст доживотни и ако девица није пажљива, може се утопити, док са друге стране жена у браку, ако пази и има у свом срцу божански страх, може се спасти за све мушкарце и жене постоји велика опасност, проповеда преподобна сви пловимо, као по мору, између стена и гребена; потребно је да будемо врло пажљиви слатко је учење које излази из уста свете синклитикије личи на саће, а душе које жуде за небеским учењем скупљају се као пчеле на овај духовни мед и не само они које траже девствени живот, него и они који живе у свету и боре се са разним св синклитикија александријска, минијатура из месецослова василија ii, око 985 г (чува се у ватиканској библиотеци у риму) 10 2/2016 потешкоћама, могу у њеним речима наћи корисну поуку препоручивала је љубав као стални и непрекидни напредак врлине наше спасење је у држању заповест двоструке љубави: љуби господа бога својега свом душом својом и ближњега свога као самога себе (мт 22, 37–39) наглашавала је колико је важна борба за целомудреност поучавала је о вредности непоседовања позивала нас је да говоримо о својим манама, а не о својим предностима, да се боримо против лукавих мисли, да се чувамо речи гордости, али и очајања, да одбацимо љутњу, злобу и оговарања показивала је вредност послушања сви имају користи од њених речи, али нарочито болесни који су месецима и годинама у кревету у боловима; ако би прочитали њен живот веома би се утешили, јер је света синклитикија пред крај свог живота била погођена болестима које су долазиле једна за другом, и показала је јововску трпељивост, увек славећи и хвалећи господа нека би, драги моји, учење о животу и поучавањима свете синклитикије допринело у оживљавању верског осећаја православних, како би се упалила ватра оне божанске љубави коју је дошао да запали господ на земљи нека би многа срца заволела истинског женика, христа, као што га је заволела она тако ће се видети да и је и у нашем времену господ наставио да упућује позив хајде за мном (мт 9, 9) и да призива на узвишену жртву одабране душе епископ августин извор: augoustinos-kantiotisgr мр драгана тодоровић из светоотачке ризнице сви пловимо, као по мору, између стена и гребена; потребно је да будемо врло пажљиви „онај човек коме је сустанар логос, не украшава се нити претвара поседује логосов облик уприличује се богу леп је не улепшава се постоји истинска лепота то је бог“ климент александријски у месту и времену у коме је живео и радио климент александријски употреба накита била је нешто уобичајено о томе се није говорило ни писало александрија је била богата културна престоница, велики трговачки центар, те се претпоставља да је велики број становника био имућан то се одражавало и на накит који су носили – скупоцен, златан, од драгог камења климент александријски је међу првим хришћанима говорио о употреби накита и отворио питање да ли украс служи нашем морално-духовном узрастању овом темом, између осталог, климент се бавио у свом делу педагог исконску потребну човека за украшавањем налазимо код старих грка, египћана, на оријенту о томе сведочи и сам климент када каже: „такође знам да су древни хебрејски краљеви овјенчавали златом и скупоценим камењем“ златни накит коришћен је у старом завету, а доказ томе да је народ то злато сакупио да направи златно теле „а арон рече им: поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших и донесите ми и поскида сав народ златне обоце што им бијаху у ушима и донесоше арону а он, узев из руку њихових, сали у калуп и начини теле саливено“ (2мој 32, 3–4) такође, говорећи о суду због греха народа, исаија бележи и шта је све коришћено за украшавање: „тада ће господ скинути накит с обуће и везове и месечиће, низове и ланчиће и трепетљиматерик март / април 2016 11 ке, укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, прстене и почеонике, свечане хаљине и огртаче и привесе и тобоце, и огледала и кошуљице и оглавља и покривала“ (ис 3, 18–23) коришћење накита сигурно није било страно ни људима христовог периода, јер код апостола павла налазимо сведочанство и позив упућен женама: „исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању“ (1тим 2, 9–10) о истом сведочи и апостол петар: „ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина, него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред богом драгоцено јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у бога и покораваху се својим мужевима“ (1петр 3, 3–5) климент се несумњиво ослањао на свето писмо, када је писао против украшавања он је најпре објаснио појам лепоте, и у складу са тим посматрао улепшавање оно што климент сматра под појмом лепоте заправо је морална лепота климент је ту јасан: „у самој се души очитује и лепота и ружноћа“; „зато је уистину леп и добар једино честити човек и само се добро сматра лепим“ „леп је човек који је праведан, разборит и у једну реч добар, али не богати човек“ бичков је приметио да, према климентовом мишљењу, накит узбуђује сензуалност, страст и задовољство и доводи до изумирања лепоте; накит само гуши истинску лепоту климент је у накиту видео жељу за допадањем, као и потребу да се тело изрази на нов, другачији начин „треба сасвим одбацити љубав према кићењу она се нимало не брине за крепост, већ око тела, јер се љубав према накиту окреће према испразној слави та љубав телу приписује властито и оно што му није властито тако рађа нагон ка варању и навику преваре“ не само у накиту, већ у дотеривању генерално, климент види нагон за уживањем и распуштеношћу климент александријски о украшавању 1800 година од живота и рада климента александријског св климент александријски, икона 12 2/2016 ако детаљно прочитамо све што је климент говорио о украшавању, закључићемо да, према његовом мишљењу, наши украси треба да буду милосрђе, милостиња, кротост, смиреноумље, праведност, честитост „ланци и огрлице то су стидљивост и чистота“ климент не тежи естетском идеалу, већ природној, унутрашњој лепоти само је унутрашња лепота идеална; она је доказ божанске мудрости људи који се ките златом, само помрачују праву лепоту, а са друге стране, накитом не могу сакрити зло и грех делови тела назначени су за неке друге улоге, као што су нпр уши за слушање истине сходно томе заповеда: „нека се женама против природе не буше уши за вешање наушница и привезака не сме се природа силити на оно што јој је супротно за уши, осим тога, нема бољег украса који по природи слушања улази у отворе него што је поука о истини“ исто је и са очима: „очи, помазане логосом, и уши, пробушене у сврху духовног осећаја, припремају на слушање божанског и посматрање светог логос заиста показује истинску лепоту коју претходно око није видело ни ухо чуло“ климент је приметио да се доста новца троши на накит, да се богатство троши на срамоту зато упозорава: „неразумно је да један ужива у изобиљу док су други сиромашни колико ли је славније многима исказивати доброчинства него богато живети! колико ли је паметније на људе трошити него на камење и злато! колико ли је од украса без душе корисније стећи честите пријатеље!“ тиме уједно позива на још једну врлину – доброчинство онима који вол
... што сам заслужио стога немам ниједно оправдање, већ само треба с трпљењем да дигнем крст који ми је твоја доброта даровала зарад мог спасења“ то сам говорио христу и заиста сам примао велико олакшање после једног таквог плача осећао сам неку снагу у мом срцу да претрпим до краја, све док се у души не разапнем како бих потом прихватио васкрсење своје душе „да, помиловаћу те, одговара бог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (први део) старечник превод с јелинског: милана вучићевић март / април 2016 7 многи примери светих људи дају нам велику одважност да и ми подигнемо тај крст, ту потешкоћу у суочавању са страхотом самољубља лоша страст, тешка, која срце страшно замрси пустињачки отац, пимен, каже да онај који жели да искорени своје страсти, осећа бол и крвари и то је заиста истина кад нас неко проверава, кад нас неко вређа, одмах у нама нешто поскочи, нека унутрашња тескоба, нека узнемиреност, неко гушење, неки притисак који нас тера да дрско одговоримо, да узвратимо, да се наљутимо на тог човека у том тренутку потребно је да се стегнемо, потребно је да прогутамо дубоко у својој души отров тог самољубља да угушимо звер која жели да изађе напоље како би нас окривила и када се, потом, у свакој таквој околности, супротставимо злу на овај начин, гушећи звер која хоће да изађе напоље, временом ће умрети унутра када неко заточи неку звер у затворени простор и не храни је, не баца јој храну, природна је последица да после извесног времена она умре тако и са том звери самољубља, ако је не хранимо попуштањем, милошћу божијом полако ће нестати једном је једна девственица отишла код аве памва и рекла: „аво, ја много постим и једем на седам дана чиним и разне друге подвиге знам напамет и стари и нови завет шта ми је још остало да испуним да бих достигла савршеност?“ а мудри старац јој каже: – дете моје, када те неко вређа и изругује ти се, да ли у себи осећаш као да те хвали? – не – када те неко хвали, да ли у себи осећаш као да те вређа? – не, аво – хајде, дете моје, иди ништа ниси досад урадила ава пимен имао је шесторицу сабраће најстарији је био ава анув једном су сви заједно отишли и населили се у једној келији, у неком старом идолопоклоничком храму испред кога је био постављен кип неког божанства једног дана ава анув, на опште изненађење, почео је да баца камење на кип и да га вређа наредног дана је отишао, клањао му се и изговарао похвале кад су видели аву да то ради, браћа су га питала: – старче, чему желиш да нас поучиш тиме што радиш? – да, каже, кад сте ме видели да сам отишао и гађао камењем и вређао идола, да ли ми је нешто одговорио? – не – кад сте ме наредног дана видели да му се клањам и да га хвалим, опет, јесте ли видели да ми нешто каже? – не, аво – е, ако хоћете да останемо заједно и да живимо с љубављу, тако морамо и ми да радимо да трпимо један другога извор: gerontesmascom 8 2/2016 наше време, љубљени моји, је време страшног отпадништва од бога многа знамења томе сведоче међу најочигледнијим показатељима да је данашњи свет скренуо са пута господњег су и одбојност, одвратност, мржња коју осећа према свему ономе што је господ заповедио, а нарочито према девственом животу девствени живот је оно што је христос љубио више од свега, оно што је проповедао као врхунац јеванђељске врлине, и њему је позивао и позива оне душе које желе да живе узвишеним животом према девственом животу, који је миомирисни цвет јеванђељске врлине, свет изражава презир када чују да неки млад момак или девојка, од хиљаде момака и девојака, одлучи да пође путем потпуног одрицања, целокупног посвећивања господу, људи протестују пријатељи и рођаци се боре и на различите начине га одвраћају од овог пута а ако не успеју у томе, онда се у бесу окрећу против оних за које претпостављају да су допринели томе да младић или девојка донесе тако херојску одлуку несрећници! не желе да схвате да идеја о девственом начину живота потиче од самог господа и као семе небеско засејано је и пушта корење у изабраним душама; а оно што посеје небо не може искоренити читава земља какве речи горчине, подмуклости и клевете излазе из уста непријатеља девственог живота! ти људи су јеретици, борци против девствености, богоборци јер ако је јерес да неко забрањује брак (в 1тим 4, 3), много је већа јерес да неко забрањује девствени живот али проповедници истине не треба да устукну православна црква, упркос полемици телесног и целомудреног света о девичанском животу, не треба да спусти заставу истине напротив, њена је света обавеза да проповеда и на ову тему оно што је рекао господ, оно што су написали велики учитељи и оци цркве, оно што су одлучили помесни и васељенски сабори да, частан је брак, божанска тајна; али изнад брака је безбрачност у христу драгоцен је брак као сребро, али девичански живот треба да се цени као злато и зашто, молим вас, мајкама треба да се називају само оне жене које напросто рађају децу – и које у многим случајевима нису у могућности да их одгаје – а нису достојне да се назову мајкама, духовним мајкама, оне херојске жене које нису ушле у брак, нису телом родиле децу, али су однеговале туђу децу, пригрлиле сирочад, заштитиле напуштена бића, бдиле крај кревета босвета синклитикија девствени живот је оно што је христос проповедао као врхунац јеванђељске врлине превод са јелинског: михаела јагер материк март / април 2016 9 лесних, ублажавале људски бол, уливале мелем утехе у ожалошћена срца, и топиле се као упаљене свеће над љубављу према ближњем? таква духовна мајка, која је стекла на хиљаде духовне деце, која су је волела више од својих телесних мајки, била је света синклитикија света синклитикија рођена је у александрији крајем трећег века њени родитељи били су богати и побожни, пореклом из македоније њихова кћер није била упадљива само због свог порекла и друштвеног положаја својих родитеља, него је била украшена свим оним што људи сматрају пријатним и пожељним многи младићи су желели да се ожене њоме због њене лепоте, због њеног великог мираза и племенитости њених родитеља али мудра и херојска кћер није желела ни да чује свој ум и срце усмерила је ка љубави божијој волела је тишину, умереност, аскезу, пост подвизавала се у очинској кући; али се подвизавала на такав начин да није привлачила пажњу других након смрти својих родитеља разделила је сиромашнима сво своје имање и са својом млађом слепом сестром се повукла у скромну кућицу изван града тамо је од једног свештеника примила монашку схиму у овој испосници почела је да прима младе девојке из александрије, које су је посећивале, и поучава их животу у христу глас о њој се пронео по целом египту оно што је свети антоније био за мушкарце, то је била света синклитикија за жене за свету синклитикију свети никодим светогорац говори да је она била она девица која је угостила у својој шпиљи атанасија великог током његовог гоњења; и да је атанасије велики, који је написао житије антонија великог, написао и житије преподобне синклитикије, коју представља као пример јеванђељске врлине за жене овај запис садржи богате поуке, дубоке мисли, мудра казивања, све резултате искуства духовног живота, и изражава здрав став православља према браку и безбрачности живопише лепоту девственог живота, али и скреће пажњу на чедне жене, које су изабрале овај господњи пут овај пут није некаква световна удобност не искорењивање зла, умртвљење лукавих жеља, одрицање од света, непрестано мучеништво монашки живот је крст, крст доживотни и ако девица није пажљива, може се утопити, док са друге стране жена у браку, ако пази и има у свом срцу божански страх, може се спасти за све мушкарце и жене постоји велика опасност, проповеда преподобна сви пловимо, као по мору, између стена и гребена; потребно је да будемо врло пажљиви слатко је учење које излази из уста свете синклитикије личи на саће, а душе које жуде за небеским учењем скупљају се као пчеле на овај духовни мед и не само они које траже девствени живот, него и они који живе у свету и боре се са разним св синклитикија александријска, минијатура из месецослова василија ii, око 985 г (чува се у ватиканској библиотеци у риму) 10 2/2016 потешкоћама, могу у њеним речима наћи корисну поуку препоручивала је љубав као стални и непрекидни напредак врлине наше спасење је у држању заповест двоструке љубави: љуби господа бога својега свом душом својом и ближњега свога као самога себе (мт 22, 37–39) наглашавала је колико је важна борба за целомудреност поучавала је о вредности непоседовања позивала нас је да говоримо о својим манама, а не о својим предностима, да се боримо против лукавих мисли, да се чувамо речи гордости, али и очајања, да одбацимо љутњу, злобу и оговарања показивала је вредност послушања сви имају користи од њених речи, али нарочито болесни који су месецима и годинама у кревету у боловима; ако би прочитали њен живот веома би се утешили, јер је света синклитикија пред крај свог живота била погођена болестима које су долазиле једна за другом, и показала је јововску трпељивост, увек славећи и хвалећи господа нека би, драги моји, учење о животу и поучавањима свете синклитикије допринело у оживљавању верског осећаја православних, како би се упалила ватра оне божанске љубави коју је дошао да запали господ на земљи нека би многа срца заволела истинског женика, христа, као што га је заволела она тако ће се видети да и је и у нашем времену господ наставио да упућује позив хајде за мном (мт 9, 9) и да призива на узвишену жртву одабране душе епископ августин извор: augoustinos-kantiotisgr мр драгана тодоровић из светоотачке ризнице сви пловимо, као по мору, између стена и гребена; потребно је да будемо врло пажљиви „онај човек коме је сустанар логос, не украшава се нити претвара поседује логосов облик уприличује се богу леп је не улепшава се постоји истинска лепота то је бог“ климент александријски у месту и времену у коме је живео и радио климент александријски употреба накита била је нешто уобичајено о томе се није говорило ни писало александрија је била богата културна престоница, велики трговачки центар, те се претпоставља да је велики број становника био имућан то се одражавало и на накит који су носили – скупоцен, златан, од драгог камења климент александријски је међу првим хришћанима говорио о употреби накита и отворио питање да ли украс служи нашем морално-духовном узрастању овом темом, између осталог, климент се бавио у свом делу педагог исконску потребну човека за украшавањем налазимо код старих грка, египћана, на оријенту о томе сведочи и сам климент када каже: „такође знам да су древни хебрејски краљеви овјенчавали златом и скупоценим камењем“ златни накит коришћен је у старом завету, а доказ томе да је народ то злато сакупио да направи златно теле „а арон рече им: поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших и донесите ми и поскида сав народ златне обоце што им бијаху у ушима и донесоше арону а он, узев из руку њихових, сали у калуп и начини теле саливено“ (2мој 32, 3–4) такође, говорећи о суду због греха народа, исаија бележи и шта је све коришћено за украшавање: „тада ће господ скинути накит с обуће и везове и месечиће, низове и ланчиће и трепетљиматерик март / април 2016 11 ке, укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, прстене и почеонике, свечане хаљине и огртаче и привесе и тобоце, и огледала и кошуљице и оглавља и покривала“ (ис 3, 18–23) коришћење накита сигурно није било страно ни људима христовог периода, јер код апостола павла налазимо сведочанство и позив упућен женама: „исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању“ (1тим 2, 9–10) о истом сведочи и апостол петар: „ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина, него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред богом драгоцено јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у бога и покораваху се својим мужевима“ (1петр 3, 3–5) климент се несумњиво ослањао на свето писмо, када је писао против украшавања он је најпре објаснио појам лепоте, и у складу са тим посматрао улепшавање оно што климент сматра под појмом лепоте заправо је морална лепота климент је ту јасан: „у самој се души очитује и лепота и ружноћа“; „зато је уистину леп и добар једино честити човек и само се добро сматра лепим“ „леп је човек који је праведан, разборит и у једну реч добар, али не богати човек“ бичков је приметио да, према климентовом мишљењу, накит узбуђује сензуалност, страст и задовољство и доводи до изумирања лепоте; накит само гуши истинску лепоту климент је у накиту видео жељу за допадањем, као и потребу да се тело изрази на нов, другачији начин „треба сасвим одбацити љубав према кићењу она се нимало не брине за крепост, већ око тела, јер се љубав према накиту окреће према испразној слави та љубав телу приписује властито и оно што му није властито тако рађа нагон ка варању и навику преваре“ не само у накиту, већ у дотеривању генерално, климент види нагон за уживањем и распуштеношћу климент александријски о украшавању 1800 година од живота и рада климента александријског св климент александријски, икона 12 2/2016 ако детаљно прочитамо све што је климент говорио о украшавању, закључићемо да, према његовом мишљењу, наши украси треба да буду милосрђе, милостиња, кротост, смиреноумље, праведност, честитост „ланци и огрлице то су стидљивост и чистота“ климент не тежи естетском идеалу, већ природној, унутрашњој лепоти само је унутрашња лепота идеална; она је доказ божанске мудрости људи који се ките златом, само помрачују праву лепоту, а са друге стране, накитом не могу сакрити зло и грех делови тела назначени су за неке друге улоге, као што су нпр уши за слушање истине сходно томе заповеда: „нека се женама против природе не буше уши за вешање наушница и привезака не сме се природа силити на оно што јој је супротно за уши, осим тога, нема бољег украса који по природи слушања улази у отворе него што је поука о истини“ исто је и са очима: „очи, помазане логосом, и уши, пробушене у сврху духовног осећаја, припремају на слушање божанског и посматрање светог логос заиста показује истинску лепоту коју претходно око није видело ни ухо чуло“ климент је приметио да се доста новца троши на накит, да се богатство троши на срамоту зато упозорава: „неразумно је да један ужива у изобиљу док су други сиромашни колико ли је славније многима исказивати доброчинства него богато живети! колико ли је паметније на људе трошити него на камење и злато! колико ли је од украса без душе корисније стећи честите пријатеље!“ тиме уједно позива на још једну врлину – доброчинство онима који вол
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
1. 26697 / ...душана, који, опраштајући се од сина и супруге, изражава веру у ВАСКРСЕЊЕ („васкрснуће господ на голготи скривен“) сам песник се носио мишљу да напише посебну драму посвећену душаново...
2. 138600 / ...дубровника ива војновића да напише драму лазарево ВАСКРСЕЊЕ 1913 године друштво књижевника косова и метохије и мештани велике хоче традиционално организују књижевну манифестац ...
1. 26697 / ...душана, који, опраштајући се од сина и супруге, изражава веру у ВАСКРСЕЊЕ („васкрснуће господ на голготи скривен“) сам песник се носио мишљу да напише посебну драму посвећену душаново...
2. 138600 / ...дубровника ива војновића да напише драму лазарево ВАСКРСЕЊЕ 1913 године друштво књижевника косова и метохије и мештани велике хоче традиционално организују књижевну манифестац ...
37
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...за царством божијим – нашом истинском отаџбиномВАСКРСЕЊЕ 📌 из мртвих је чудо које се по-
миње у више наврата у библији; имамо
пример у старом завету (2цар 13, 21), где
су мртвог чо
...за царством божијим – нашом истинском отаџбином
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... земљи“, док хришћанска пасха значи прелазак са христом из смрти у живот, и од земље на небо, у вечни блажени живот живећи овај дарован нам пролазни овоземаљски живот, ипак, целокупним нашим уну- трашњим бићем осећамо да смо грађани раја, вишњег јерусалима, и непрестано чезнемо за царством божијим – нашом истинском отаџбином васкрсење из мртвих је чудо које се по- миње у више наврата у библији; имамо пример у старом завету (2цар 13, 21), где су мртвог човека спустили у гроб проро- ка јелисеја: „и кад човјек паде и дотаче се костију јелисејевих, оживје и уста на ноге своје“; у новом завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом васкрсава јаирову кћер (мт 9, 18– 20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап 9, 36–42); апостол павле оживљава мла- дића евтиха који је пао са трећег спра- та (дап 20, 9–12) највеће чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, васкрсење његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у процес природног труљења, а задах смрти из гробнице ширио се уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени
... земљи“, док хришћанска пасха значи прелазак са христом из смрти у живот, и од земље на небо, у вечни блажени живот живећи овај дарован нам пролазни овоземаљски живот, ипак, целокупним нашим уну- трашњим бићем осећамо да смо грађани раја, вишњег јерусалима, и непрестано чезнемо за царством божијим – нашом истинском отаџбином васкрсење из мртвих је чудо које се по- миње у више наврата у библији; имамо пример у старом завету (2цар 13, 21), где су мртвог човека спустили у гроб проро- ка јелисеја: „и кад човјек паде и дотаче се костију јелисејевих, оживје и уста на ноге своје“; у новом завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом васкрсава јаирову кћер (мт 9, 18– 20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап 9, 36–42); апостол павле оживљава мла- дића евтиха који је пао са трећег спра- та (дап 20, 9–12) највеће чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, васкрсење његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у процес природног труљења, а задах смрти из гробнице ширио се уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 16588 / ...чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, ВАСКРСЕЊЕ његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у п...
2. 17592 / ...– прелаз из смрти у живот христос нас је својим ВАСКРСЕЊЕ? м подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христо ...
3. 18545 / ...се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој беогр...
4. 20318 / ...није било толико узвишен, да би од гробних повоја пришла вери у ВАСКРСЕЊЕ, , то се управо догађа нешто велико: она види анђеле, како седе у светлим одеждама, да би се кроз то могла прену...
1. 16588 / ...чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, ВАСКРСЕЊЕ његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у п...
2. 17592 / ...– прелаз из смрти у живот христос нас је својим ВАСКРСЕЊЕ? м подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христо ...
3. 18545 / ...се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој беогр...
4. 20318 / ...није било толико узвишен, да би од гробних повоја пришла вери у ВАСКРСЕЊЕ, , то се управо догађа нешто велико: она види анђеле, како седе у светлим одеждама, да би се кроз то могла прену...
38
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
...и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељевоВАСКРСЕЊЕ 📌 осењивање
верних крсним знаком јесте вид ис-
поведања вере у свету тројицу, што за
нас има и онтолошки значај, да уподо-
...и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево
МЕТА инфо: Р:23062 К:175332 Д:97
| Свеска 350 |
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... начине сједињујући по- крете са молитвом један од највидљи- вијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком овакав вид учествовања чо- века у свештеном сабрању можемо по- сматрати као исповедање вере у тро- јичног бога, што подразумева и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево васкрсење осењивање верних крсним знаком јесте вид ис- поведања вере у свету тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподо- бљујући се на светотројичном начину постојања, живимо као складна зајед- ница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са богом о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама: „не стидимо се исповедати распетога, начинимо се уздањем знак крста прстима на челу и на свему, над хлебом који једемо, над чашом коју пијемо, при уласку и изла- ску из храма, када лежемо и када уста- јемо, при ходу и при одмору када је у питању символика покрета приликом осењивања крсним знаком, професор лазар мирковић, каже: „код крсног знамења дотиче се прво чело уз по- мињање имена бога оца, зато што је чело место разума када спуштамо ру- ке на груди помињемо име сина, који је сишао од оца, а када осењујући се додирнемо рамена, помињемо име ду- ха светога, који је дух снаге и моћи, а рамена наша символизују ту снагу и бранислав илић 28 4 / 2016 светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова xiv века међу руским богословима хх века док је вођа светогорских именосла- ваца антоније булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звуко- ве и слова имена божијег, као и то да они приписују имену божијем наро- читу магичну силу, раздвајајући име божије и његову звучну љуштуру, до- тле су учени именославци, нарочито лосев и флоренски, разрадили пита- ње магичке природе речи и имена у неким радовима флоренског може се наћи да је име исус бог заједно са ње- говим звуковима важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају бог и твар именославље флоренског и булгако- ва, је према томе, на неки начин, бого- словска основа за њихову софиологију учење именославаца о дејству име- на божијег у светим тајнама цркве такође је једнострано тако претвара- ње хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изго- варања имена божијег, него и од низа других чинилаца питање о имену божијем у руском богословљу, може се рећи, још није до- било одговарајућу богословску оцену по мишљењу владимира лоског, из- рада тачне формулације о истинском поштовању имена божијег, која би би- ла утемељена на духовном опиту, мо- гла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодат- них сила и светости“ у цркви текст је закључни део студије „име божије у руској теологији 20 века“, аутора јеромонаха доситеја (радивојевића), издавач манастир хиландар 2012 осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама моћ“ свети јефрем сиријски, о осењи- вању крсним знаком поучава: „уместо штита покриј се часним крстом, зна- мењујући њима све делове тела и ду- ше а то се не чини само руком, него и мишљу, свом пажњом твојом“ препо- добни старац серафим саровски, бо- гомудро говори о осењивању крсним знаком: „крсни знак је знак због кога бог обраћа своју пажњу на нас и због кога на нас излива своју спасоносну доброту крсни је знак онај печат због кога бог прима наше молбе молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име исуса христа – ја нисам дошао сам, мене је исус христос послао к теби, господе! а да је то стварно тако, сведочи печат ње- гов на мени – крсни знак!“ присетимо се свете тајне крштења или тајне уласка у цркву, када ново- крштени (новопросветљени), одмах након исповедања вере, изговара сле- деће речи које су праћене осењивањем крсним знаком: „поклањам се оцу, и сину, и светоме духу, тројици једи- носуштној и нераздељивој“ из овог примера можемо закључити да нас сва- ко осењивање крсним знаком подсећа на крштењску купељ и на наше испо- ведање вере приликом крштења све- ти јован златоуст о крсном знаку на богослужењу каже: „све што се одно- си на наше освећење врши се крсним знаком; ако треба да се препородимо (у крштењу), то бива крсним знаком; ка- да нам се припрема тајанствена храна (света евхаристија), и то бива знаком крста“ данас смо сведоци лоше и погубне „праксе“, да се верни народ на богослу- жењу осењује крсним знаком механич- ки, а често се то чини и погрешно и у моментима када коме одговара, што за последицу има чињеницу да је осењи- вање крсним знаком постало вид инди- видуалне побожности богослужбени живот цркве у потпуности има сабор- ни карактер и чије је јединство оства- рено у личности предстојатеља који предводи сабрање ако смо на почетку рекли да осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглаша- вање, онда би по природи ствари било нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који тема броја јул / август 2016 29 предстоји богослужењем на тај начин бисмо избегли механичко осењивање крсним знамењем и ова свештена ге- стикулација престала би да буде вид индивидуалистичке побожности као што је осењивање крсним зна- ком на богослужењу израз учешћа це- лог бића човековог и усаглашавање са богослужбеним сабрањем, тако је и благосиљање у богослужењу саставни део свих богослужења у старом заве- ту првосвештеник је благосиљао само о празницима, а свештеници два пу- та дневно, а благослов се изговарао и приликом читања књиге закона ста- розаветно богослужење је почињало устаљеним благословом „благословите господа“ у књизи о немији имамо пример почетка богослужења благосло- вом: „рекоше левити: уставите! благо- сиљајте господа бога свога од века и до века, и да се благосиља име твоје слав- но и узвишено спрам свакога благосло- ва и хвале“ у новом завету благослов такође представља један о битних рад- њи или момената у богослужењу као што је старозаветна историја почела благословом божијим приликом ства- рања света, тако новозаветна историја почиње благословом архангела гаври- ла пресветој дјеви приликом благове- сти, речима: „ благословена си ти ме- ђу женама и благословен је плод утробе твоје“ благосиљање у богослужењу има двоструки пут: најпре ми иштемо бла- гослов божији да сиђе на нас, а потом благосиљамо бога и његова славна де- ла спасења благосиљање у богослуже- њу од стране свештенослужитеља, јесте апостолски дар који се предаје еписко- пима и презвитерима приликом њихо- вог рукоположења ради изграђивања цркве када говоримо о благосиљању, немогуће је не поменути возгласе који јесу један вид благосиљања типичан пример јесу возгласи на крају друге и осме светилничне молитве на јутре- њу: „јер је благословено и прославље- но свечасно и величанствено име твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин“ (возглас дру- 30 4 / 2016 осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглашавање, те је по природи ствари нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који предстоји богослужењем фото: svetidimitrijeno ге светилничне молитве на јутрењу) и „јер је благословено свесвето име тво- је, и прослављено царство твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин (возглас осме све- тилничне молитве на јутрењу) почетни возгласи богослужења нас преводе са овоземаљског живота ка молитвеном заједничарењу са госпо- дом, које је најактивније управо на бо- гослужењу почетни возглас можемо окарактерисати као један вид путоказа ка чему ми идемо и који је циљ нашег молитвеног сабрања узмимо за при- мер почетни возглас светих литургија „благословено царство, оца и сина и светога духа“, већ на почетку ли- тургије нас као једна катихеза поучава да учешћем у литургији учествујемо у реалности царства небеског, подсећа- јући се на дубоке речи светог јована златоуста да је литургија „предукус царства небеског“ све древне литур- гије почињале су и завршавале се нај- старијим богослужбеним благосло- вом: мир свима као што нам говори завршни возглас шесте светилничне молитве на јутрењу:„јер си ти цар ми- ра и спас душа наших, и теби славу уз- носимо, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и векове векова амин“ го- спод је цар и давалац мира свештеном сабрању свим богослужбеним радњама претходи управо благосиљање: вход, кађење, читање светописамских оде- љака, (као што и читамо на светој литургији тј прокимен пред читање одељка из апостола „господ ће дати снагу народу своме, господ ће бла- гословити народ свој миром“), по- чиње благосиљањем молитва за до- бијање благослова је такође један од битних богослужбених момената јер ђакон од предстојатеља пред сваку бо- гослужбену радњу тражи благослов различити су видови благосиљања од свештенослужитеља: епископ бла- госиља дикиријама и трикиријама, часним крстом и обема рукама, док презвитер благосиља десном руком, а на пасху приликом отпуста благоси- ља часним крстом битно је дотаћи се и питања поло- жаја прстију деснице која благосиља иконографија нам открива различите форме положаја прстију, тако два спо- јена прста која благосиљају предста- вљају две природе господа нашег ису- са христа, а три прста која благосиљају представљају свету тројицу средином 16 века, појавило се тумачење о имја- нословном слагању прстију, где су ка- жипрст и средњи прст били спојени тако, где је први од њих био исправљен и представљао слово и, а други уперен и мало савијен представљао слово с, палац је савијен и пресецајући дома- ли прст, приказује са њим слово х, а на крају мали прст уперен и мало савијен представља слово с ово би значило да је распоред прстију чине слова јелин- ског алфабета и осликавају монограм спаситеља на крају можемо закљу- чити да осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу цркве не представљају некакав обичај или нека- кву представу наше индивидуалне по- божности, већ су два саставна дела сва- ког богослужења, али и нашег живота у цркви, којим сведочимо и исповедамо веру у свету тројицу како нам и сведочи преподобни порфирије кавсокаливит о обичају светогорских монаха у свакодневном тражењу благослова једни од других (изговарајући две речи, опростите и благословите) али исто тако и овај свети старац критикује само механичко изговарање речи благослова (благосло- вите), знајући величину ових светих речи увек имајући на памети да је го- спод тај који благосиља и шаље благо- дат свом народу тема броја јул / август 2016 31 32 4 / 2016 док са благословом епископа срем- ског василија, свети бранковићи походе питоми срем, почев од 20 марта до 8 августа 2016, и њихове часне мошти благосиљају верни народ да се обожи, сложи и умножи, и православни мисионар му иде у походе, у белегиш, оп- штину стара пазова, да упозна благоче- стиву породицу дујковић која свесрдно учествује у свим духовним збивањима мирко (43) и данијела (38) имају пето- ро деце: павле (17), катарина (15), петар (13), ана (10) и милица (5) њихов паро- хијски свештеник, о ђорђе ковљен, из цркве која се сматра највећом у срему, после литургије на дан храмовне славе преноса моштију св николаја мирли- кијског чудотворца, каже: „о њима бих могао много причати, али као благослов биће и ово доста данијелу сам предло- жио за орден св мајке ангелине, као изузетно ревносну мајку хришћанку, и очекујемо га, ако бог да, 30 јуна када ча- сне мошти светих бранковића стижу у белегиш цела породица је укључена у све сфере црквеног живота, не пропуштају ниједну литургију нити духовна преда- вања видели сте, деца су укључена у цр- квени хор, ана се издваја својим звонким гласом и она га води, петар је у олтару ми, свештеници, се трудимо не само да буде задовољен квантитет, него прво ква- литет који ће бити квасац, и ту су нам од велике помоћи овакве породице данас је веома тешко привући децу цркви и пра- вим вредностима једна парохијанка, која је водила куд, пожалила ми се да деца за то више не показују интерес, јер им је сада кабловска тв и интернет на првом месту, ријалити шоу, виртуелне игрице, мобил- ни телефони, а кад тога није било куд је радио пуном паром“ иако недовршена и без фасаде, њихова кућица је сва у цвећу дела њихових ру- ку су видљива и пред кућом, и у уређеном дворишту, и под беличастим пластеници- ма у башти у њиховом скромном дому започињемо разговор о њиховој вери и свему оном што је о њима о ђорђе само начео данијела: „прво да вам се захвалимо што сте испунили нашу жељу да драге го- сте из православног мисионара угостимо и овај лепи дан посветимо вама и свим читаоцима, да поделимо своје искуство хришћанског живота, плодове вере, јер сматрамо да ћемо тиме и другима помо- ћи нажалост, мали је број вишедетних породица да би својим примером сведо- чиле да је то права вредност, да такве по- родице, иако су у лошијим материјалним ситуацијама, не треба да код људи изази- вају неку одбојност, јер оне су благослов за њихове фамилије, чак и за места у ко- јима живе моја велика жеља је била да брак са мирком буде „једном за цео жи- вот“, и да наша деца имају срећно детињ- породицадујковић сввладиканиколајкажедасмо мисамо„старатељи“ децикојунамјебогдаоидаћемозањихдатиодговор вишедетне хришћанске породице радмила грујић јул / август 2016 33 ство уз оба родитеља, и да им будемо узор у животу јер, било ми је 11, а мом брату дејану 10 година, кад смо осетили терет развода наших родитеља тада смо жи- вели у новој градишци, у западној сла- вонији отац се поново оженио и добио ћерку нину, а онда смо сви избегли сеп- тембра 1991 у босанску градишку уско- ро је маћеха оставила мог оца и ћерку и вратила се у славонију, а ја сам остала да водим домаћинство и бринем се о дво- годишњој сестри у босанској градишци уписала сам гимназију, али је нисам завр- шила због ратних дешавања, избеглиштва и породичних проблема дошла сам у но- ве бановце, запослила се у кафићу, потом у болници, преко омладинске задруге, где је радила моја пријатељица, а сада мо- ја кума, и у вртићу, као спремачица моји родитељи нису били у вери, тако да сам пут до господа проналазила кроз разне животне ситуације и тешкоће негде је у мени постојало осећање да ме неко на том путу чува и штити убрзо је за мном до- шао мој брат и живели смо овде сами без контакта са родитељима за мене је чудо да нас је тада господ сачувао од многих погибељи које су нам претиле мој отац је сада у босанској градишки, као и моја сестра нина, која је тамо удата и мајка је троје деце а моја мајка је 1992 са исеље- ничком визом отишла у аустралију, код родбине, и вратила се 2004 она и мој брат сада живе у новим бановцима крштена сам у цркви свете петке на калемегдану у 21 години, на празник св стефана дечанског, а венчање је било у ја- нуару 1999, у храму св василија остро- шког у новим бановцима, и тамо смо жи- вели са мирковим родитељима у нашем случају се показало да заиста без невоље нема богомоље те суморне 1999, када је требало прво дете да дође на свет, звуци сирена и одјеци детонација са аеродрома у батајници пореметили су наше спокој- ство у ишчекивању радосног догађаја у таквим околностима, мирко први пут у животу одлази у цркву на литургију и по- чиње да пости током великог часног по- ста тако је то почело“ мирко: „мој деда и баба по оцу, родом из централне босне, са планине озрен, колонизовани су 50-их година у бачкој, село дероње, и имали пет синова моји родитељи су дошли у нове бановце кра- јем 60-их година нашу крсну славу, све- те апостоле петра и павла, почели су да славе тек 90-их имам само старијег бра- та, мирослава крштен сам у 15 години у парохијској цркви у старим бановцима завршио сам средњу машинску школу у земуну радио сам у полицији и у оним бурним политичким збивањима 1998 био на косову, у дечанима мислим да ме је благодат светиње покренула у духовном правцу, нешто се преломило у мени и ви- ше нисам желео да радим као полицајац тако сам оставио тај посао пред бомбар- довање имам 15 година радног стажа, а сада радим као самостални грађевински предузетник“ 34 4 / 2016 како сте се скућили? кад сте започели производњу цвећа и здраве хране? – пре шест година купили смо ову ку- ћу још у изградњи, од 70 квадрата, са могућношћу сређивања поткровља исте квадратуре, са плацем од 28 ари, ску- пивши један део новца, а други део смо позајмили, и успео сам да средим само најнужније, приземље дванаест годи- на живели смо с мојим родитељима, где нам се родило четворо деце, а пето овде недавно ми се отац упокојио да бисмо организовали пластеничку производ- њу цвећа добили смо кредит од фонда за развој војводине једва смо се из њега ишчупали, зато је кућа остала недоврше- на пре четири године тв стара пазова снимала је кратак прилог о нашој произ- водњи цвећа данијела: „ја сам се бавила тиме и у новим бановцима и зато смо одлучили да сада то сви породично радимо и још допунимо производњом органског по- врћа имамо и козе, свиње и живину производимо квалитетан козји сир, али пласман је најтежи део носимо на пија- цу, али ту нема неке зараде осим дечјег додатка за четворо деце у износу 10000 динара, друге помоћи немамо, осим од родитеља, родбине и пријатеља није ла- ко произвести органску храну, али кад дође до продаје, држава нимало не по- маже напротив, увози храну третирану хемикалијама уместо да подстиче пољо- привреднике да производе здраву храну много је напуштене обрадиве земље у србији која пропада“ каква треба да буде права хришћанска породица? свето писмо каже да се чо- век освећује речју божијом и молитвом (1тим 4, 5) колико је то присутно у ва- шој породици? – мислим да је, уз љубав, јако битно и то да су супружници у вери то закључу- јем из личног искуства јер је мирко био тај који је први ушао у веру и литургиј- ски живот исповедамо се код нашег па- рохијског свештеника, а пут нам се отво- рио летос да упознамо оца серафима из манастира благовештење са рудника ко- ји нам је рекао да смо, док је он жив, ми његова духовна деца, а дао нам је и моли- твено правило, посебно деци недељом нам је обавезан одлазак на литургију и заједничко читање молитава радним да- нима је то теже ускладити због различи- тих смена кад су деца у школи до сада су за време великих постова постили прву и задњу недељу, а овај часни пост пости- ли смо сви заједно до краја свако њихо- во учешће на литургији за мене је срећа и нада да ће то семе бачено на њихове младе душе некада дати плода жене су доста изгубиле тзв еманципацијом, јер супружници су пред богом исти у части и тај неприкосновени божански поредак: христос–црква, муж–жена, не може се нарушити новонасталим тенденцијама модерног времена осветити дом и жи- вот могуће је једино живећи литургијски, јер та благодат коју човек понесе са ли- тургије даје нам снагу током недеље да се боримо са разним искушењима није ла- ко данас бити човек када су мерила овог света сурова али господ нам није обећао да ће нам на земљи бити лако него и када вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 35 паднемо треба да устанемо и узмемо крст свој и, благодарећи му, опет кренемо ка обећаном нам царству мене је божија промисао, кроз књигу љиљане хабјано- вић ђуровић о св мајци ангелини, од- вела први пут у манастир крушедол 2007 где сам пронашла веру и смисао живота кроз тешкоће и невоље није случајно ни што управо на дан св мајке ангелине, у манастиру велика ремета, налазим књи- гу оца рафаила карелина како породици вратити изгубљену радост, која ме је духовно просветила чудни су путеви го- сподњи! кажу да дође време кад господ сваког човека призове себи, тако да је болест наше кћерке ане била тај конач- ни позив мени да све бриге предам њему нашој ани је у 5 години откривен дија- бетес тип 1 од тада је на инсулину тешко нам је да прихватимо њену болест, али осећам и да ме је милост мајке ангели- не пратила све ове године дајући ми снагу у невољама, чинећи ме бољим човеком и учвршћујући ме у вери на вест коју је да- нас објавио о ђорђе о ордену св мајке ангелине, обузео ме је неки страх и зеб- ња, јер примити такав дар за мене значи велику одговорност да нашу децу васпи- там њеним примером, да буду на понос и родитељима и своме православном роду нека би дао господ, молитвама св мајке ангелине, да истрајем и да оправдам ово поверење које ми је указано да ли знате да, поред многих акатиста посвећених пресветој богородици, по- стоји и акатист васпитање? у чему је су- штина хришћанског васпитања? – да, знамо за тај акатист и читамо га хришћанин треба да се труди да сву своју снагу, љубав и умеће усмери ка подизању и васпитању своје деце, али да, пре све- га, моли господа да му у томе помогне, јер ако се узда само у своје способности не може се назвати хришћанином св вла- дика николај каже да смо ми само „ста- ратељи“ деци коју нам је бог дао и да ћемо за њих дати одговор без обзира на све те- шкоће и искушења, не треба поклекнути, јер и то је знак да смо у божијој милости, јер кога бог воли њега и кара верујем да се жена спасава рађањем, али не ми- слим да је то посебан подвиг, јер су нам доступне многе погодности какве нису имале наше прабаке, а ипак су у много тежа времена рађале и по десеторо деце ако се супружници поштују и испуњава- ју божије заповести, онда стварају једну хармонију, а могу достићи и обожење у показивању љубави треба имати границу јер се дешава да се та љубав злоупотре- би децу треба хвалити и давати им по- дршку у добрим стварима које чине, али исто тако развијати дух самокритике да их он у овим смутним временима усмери на добар пут, да од малих ногу буду будни и да стражаре ми се трудимо да тако жи- вимо, али тешко је васпитавати децу по мерилима хришћанским, јер се друштво у којем живимо труди да те вредности ома- ловажи и исмеје, као да жели да се разби- је традиционална породица мирко: у данашњем времену изопаче- них вредности, када се деци испуњавају све жеље, а заузврат се не траже никакве обавезе, сасвим је разумљиво што се по- родица која васпитање деце заснива на 36 4 / 2016 хришћанским вредностима сусреће са ве- ликим искушењима када та деца већи део времена проводе у школи са друштвом и на разним местима и активностима где преовлађују неке друге вредности, онда до сукоба ова два концепта мора да дође да ли родитељи у оваквом небивалом време- ну својим снагама и способностима могу извести своју децу и себе на пут спасења? не бих рекао оно што нам се намеће као одговор познато је – овакве тешкоће го- спод даје по мери наших могућности, да би то бреме препустили њему које школе деца уче и у чему су посебно талентована? – павле и катарина иду у исту средњу школу, ваздухопловну академију у бео- граду, он завршава 2 разред а она 1 раз- ред, са врло добрим успехом основци су: петар, 6 разред, врло добар, и ана 3 раз- ред – одлична, а милица је у вртићу пока- зала су надареност у разним креативним правцима: фолклор, музика, спорт, али због новчаних ограничености, нису могли максимално да напредују док је постојао у нашем селу куд, сва деца су играла и путовала на разне манифестације у руко- метном клубу, који је две године постојао у оквиру школе, павле и катарина пока- зали су завидан таленат тренутно павле и петар тренирају фудбал за локални клуб, а катарина жели да се учлани у не- ки куд у београду и настави свој пут ко- ји траје од пете године школска деца иду на веронауку, то је био њихов избор, и на територији општине стара пазова сви до- бијају бесплатно светосавско звонце пе- тар већ више година саслужује у олтару у нашој цркви, ана је за певницом, и обоје су чланови црквеног хора „вазнесење го- сподње“ милица лепо пева духовне пе- сме што се тиче зависности од интернета, друштвених мрежа и мобилних телефона, боримо се забранама и ограничењима, ме- ђутим право питање је како надлежни, којима су пуна уста заштите права деце и спречавања злостављања и насиља над њима, о овом злу, које је толико узело ма- ха, ћуте и не предузимају ништа све чешће се говори о агресивности де- це шта мислите о томе? – приче које све чешће слушамо о зло- стављању деце служе изгледа да би се сте- као утисак да држава брине о деци, а у ствари је обрнуто она подиже напетост и ствара услове за то велика пошаст су мобилни телефони, који и нису телефо- ни него цели компјутери, који отуђују децу једне од других али и од родитеља деца су с нама, али нису присутна а др- жава дозвољава да и основци носе теле- фоне у школу с друге стране, то играње и губљење времена, које води зависности и отуђењу, треба родитељ да плати ви- димо по нашој деци да се осећају угроже- ним ми их учимо хришћанском животу а њих исмејавају што иду у цркву; видимо да воде унутрашњу борбу, нарочито ста- рија деца а држава шаље омбудсмане, на- водно да штите људска права, а они уносе нестабилност, застрашују родитеље и до- приносе више да се у породици погоршају односи а не поправе; по њиховим закони- ма, родитељи имају само обавезе а нема- ју права, а деца имају само права а немају никакве обавезе, ни према родитељима, нити их смеш присилити на то што је најгоре, омбудсмани говоре у корист ате- изма и постављају се изнад цркве и хри- шћанског васпитања причајте нам о вашем доприносу у ду- ховним збивањима цркве данијела: „у једној емисији на ради- ју „слово љубве“ слушала сам један топао глас који је вапио и слао позив мајкама српкињама да престану да убијају децу у својим утробама, глас који је позивао на покајање износећи страшну статистику о броју абортуса у нашој земљи, поготово малолетничких то је професорка биљана спасић која већ годинама држи предавања вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 37 о борби против беле куге потресена, схва- тила сам да више не могу мирно седети, да ћу све своје слободно време посветити борби против тог ужаса ту моју одлуку потврдила је већ прва прочитана страница књиге оца рафаила карелина како породи- ци вратити изгубљену радост чула сам и за благовештењску литију за забрану абор- туса у београду, отишли смо и тамо упо- знали радојка љубичића, иницијатора по- крета „за! – забрану абортуса“ (београд), сарадника руског међународног покрета „за живот“ (москва), који нам је уручио двд видео „света гора – за живот“, издање белоруске православне цркве богу хвала, на њој смо упознали драге пријатеље, југо- слава и милијану орбовић и њихову кћер- кицу милицу, и душанку јанковић, осни- вача покрета за природни прираштај деце, васпитање и образовање – „изданак“, који се много труде на организацији и спрово- ђењу ове идеје креће наше дружење, и на наш предлог да се та прича шири, у догово- ру и са благословом о ђорђа, организујемо прво предавање на тему абортуса у белеги- шу, у новембру 2015, затим уочи празника материце 2015 у цркви у новим бановци- ма, и треће у марту 2016 у цркви у старим бановцима овим ангажовањем упознали смо дивне људе које смо чули на радију „слово љубве“, др милијану савић, миле- та станојловића и биљану спасић, која је ускоро била драга гошћа у нашем скром- ном дому захвална сам господу што нам је омогућио да и ми дамо мали допринос овој озбиљној борби сваког 7 у месецу одвојимо време да одемо на трг републи- ке где се одржава изложба, деле флајери и скупљају потписи да се абортус у нашој земљи забрани плакала сам кад је биљана износила бројке малолетничких абортуса, да по статистици српкиње рађају 0,80, тј ни једно цело дете, и питала се шта би на то рекла мајка југовића сматрам да је ве- лики допринос ако бар на једну жену ути- чемо да то не учини мој лични утисак је да државу и људе који је воде не занима много овај проблем јер нигде у медијима не можете чути ни видети ове људе који се боре за спас свога народа, за спас душа тих несрећних жена које су, верујем, учиниле овај велики грех из незнања захваљујем се нашим дивним свештеницима из ова три села што су омогућили нашим сугра- ђанима да чују ове врсне предаваче и да им се пружи шанса да се замисле и пока- ју, и да се укључе у ову заједничку борбу да сачувамо нашу децу од овога греха та- кође шаљем апел свим епископима и све- штеницима спц да нас подрже, да нам се придруже на овом путу, да причају о ово- ме злу на сваком богослужењу, на сваком часу веронауке, да наша деца чују и знају да нам је „све дозвољено, али нам није све на корист“, да их поуче лепоти целому- дрија ми немамо право да ћутимо о овом проблему јер нас обавезују божије запове- сти да рађамо и пунимо земљу сносимо и ми, као народ, колективну одговорност ако ћутимо, јер то значи да одобравамо да тај проблем није занемарљив говори и ова ваша рубрика о вишедетним породицама, којих је мало, а ако се стање у држави и свест у народу хитно не промени, чак ни овај мали број вишедетних породица неће умилостивити господа да нас не казни за нашу непослушност њему, животодав- цу ми, уз божију помоћ, настављамо да у овом нашем подунављу и даље организу- јемо трибине, чак и у неким школама, јер је јако битно да нас чују млади“ да ли за вас постоје годишњи одмори? – с обзиром на то да држимо козе, коке и свиње, радимо у пластеницима, неизво- дљиво нам је отићи од куће и на два дана шаљемо децу на екскурзије са школом, мада нам и то буде финансијско оптере- ћење никада нисмо добили гратис екс- курзију, а имамо четири школарца чешће идемо на поклоничка путовања, посебно волимо фрушкогорске манастире у њи- ма смо стекли пријатеље, одлазимо им на славе ја сам срцем везана за крушедол, јер сам на почетку мог пута у веру тамо упо 38 4 / 2016 знала драгу мати пелагију са којом сам у честом контакту, посебно за празник св мајке ангелине обишли смо студеницу, жичу, петковицу у шабачкој епархији летос смо били у ћелијама, лелићу, као- ни, на трешњи код мати злате, и код на- шег духовника, о серафима, у манастиру благовештење на руднику у тим светиња- ма човек осети благодат, напаја се њоме, и то нас држи и даје нам снагу да лакше под- несемо терет искушења како су прошла благословена стања и порођаји? ко је деци дао имена? – ниједна трудноћа није била иста као ни порођај, али нормално сам испуња- вала све своје обавезе сматрам да ако је жена здрава, не постоји разлог због чега не би водила нормалан живот наравно да нека мала доза стрепње увек постоји, али треба да се поуздамо у помоћ пресве- те богородице да ће нам помоћи у тим за нас жене најтежим мукама, које сам ја за- борављала истог тренутка када би своју тек рођену бебу узела на руке не подр- жавам нову моду порођаја са епидуралом јер тиме избегавамо да испунимо запо- вест да у мукама рађамо, али и награду која следи као неописива радост која не може ни са чим да се пореди павле је рођен у време бомбардовања 1999, у тре- нутку када су почеле сирене да завијају и нестало је струје у порођајној сали рођен је у исти дан кад и ја, па сам му ја одабра- ла име по нашој крсној слави петар је, уз брата павла, добио име као други наслед- ник крсне славе катарина се умало није родила у колима кад смо ишли ка бол- ници и ја сам јој дала име, а ани је дала катарина, док је милица, као мезимица, добила име по бакиној жељи шта мислите о вантелесној оплодњи? – из оно мало скромног знања о ван- телесној оплодњи, пошто смо укључени у борбу против чедоморства, формирали смо свој став да из више разлога не одо- бравамо тај начин доласка до потомства ко смо ми да се играмо бога?! ако бог не даје децу, он зна зашто сматрамо да би црква требало да има јасан став о том пи- тању, имајући у виду све злоупотребе које се дешавају у тим експериментима где се директно крши божија воља можда ро- дитељи који се одлуче на тај корак нису упознати са тиме да се од неколико опло- ђених ембриона бирају они најбољи, а да се остали уништавају или замрзавају ради злоупотребе, а то је већ чедоморство не препуштамо богу да нас дарује потом- ством него тражимо начине да то сами ре- шимо а свуда око нас бог нам шаље децу напуштену, жељну љубави, домови су пу- ни такве деце која би нам испунила срца и животе радошћу, а ми смо слепи и жури- мо да нашом вољом себи наметнемо још једну грешку за коју ћемо такође морати дати одговор на страшном суду још стра- шније је то да велики број парова томе прибегава јер имају проблем стерилитета изазван намерним прекидима трудноћа у младости, а држава већим делом покрива трошкове абортуса, а касније те исте љу- де лечи од стерилитета и субвенционише вантелесну оплодњу која је веома скупа какав апсурд! имате ли поруку охрабрења српским породицама у прилог вишедетства? мирко: „не знам како бих препоручио људима који нису у вери, јер би они наве- ли низ логичних разлога против, а верни- цима није потребно, они схватају зашто се лишавамо удобног живота и не бојимо тешкоћа али, уопште, цело друштво је до сада тако васпитавано а и даље се тако васпитава, да не показује расположење за проширењем и јачањем породице, а она је темељ друштва такође и школски систем умногоме утиче на уздрмавање темеља по- родице али тиме се нико не бави као да то уопште није важно него су важне сасвим друге ствари могу само рећи: нека нам господ буде милостив!“ вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 39 сведочанства о рођењу исуса хри- ста налазе се у јеванђељима по ма- теју и луки јеванђеља казују да се исус родио у граду витлејему у пећини, где су му се поклонила тројица мудраца са истока по једном древном предању, то су били валтазар, гашпар и мелхиор, који су у име свих источних мудрости и религија даровали христа светим да- ровима: «и ушавши у кућу, видеше дете са маријом матером његовом, и падо- ше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: зла- то, тамјан и смирну“ (мт 2, 11) злато као цару, тамјан као богу и смирну као човеку данас се дарови светих мудра- ца чувају у манастиру светог павла на светој гори, као дар српске принцезе маре бранковић на месту пећине рођења богомладен- ца, 324 године је по вољи цара кон- стантина великог и његове мајке цари- це јелене започета градња храма, прве царске задужбине у светој земљи, да- нас једне од најстаријих и најпоштова- нијих хришћанских богомоља уопште градња храма је завршена 333, а осве- ћена 339 године храм је имао осмоу- гаону основу, а олтар се налазио тачно изнад пећине, где је и данас простор испред олтара је био украшен прелепим подним мозаицима, зидови су били украшени зидним сликама са предста- вама васељенских сабора и светитеља, а од главног улаза до олтара у две ко- лоне постављено је укупно 48 стубова у појединим стубовима виде се рупе у облику крстова из којих су излетали стршљенови који су натерали сарацен- ске разбојнике у бекство када су прова- лили у храм са намером да га опљачкају и оскрнаве по освећењу, овај храм је постао вели- ки центар ходочашћа хришћана из нај- ранијег хришћанског периода, због чега се указала потреба за његовим проши- рењем тако је у 6 веку цар јустинијан знатно проширио храм, поставио че- твороугаону основу, додатно проширио и украсио претходне подне мозаике, обогатио зидне слике константинове стубове је оставио где су и били тада је изнад главног улаза урађен познати мозаик у поду на коме је представљено рођење богомладенца и поклоњење му- драца овај мозаик је 614 године спа- сао овај храм од персијанског униште- ња, јер је на њему приказан персијски мудрац, због чега га је разбојничка хор- да персијанаца поштедела током исто- рије храм христовог рођења је доживео многе пљачке, паљевине, скрнављења, али и обнове, у којима се ипак није мно- го шта променило у величини и изгледу још од времена крсташких похода светиње свете земље пети део: на месту рођења богомладенца храмрођењахристовог јелена јонић храм христовог рођења (извор: traveladventuresorg) 40 4 / 2016 данас се храм христовог рођења на- лази у центру витлејема, и грчка пра- вославна јерусалимска патријаршија, којој припада највећи део, дели га са јерменима и римокатолицима улаз у храм је веома низак и захтева од ходо- часника да се савију на уласку спуштен је из два велика разлога: како османлије не би коњима улазиле у храм и како би се показало поштовање према светињи поклоном од некадашњег јустинијано- вог храма из 6 века данас се могу видети широки наос, константинови стубови, већи делови прелепог подног мозаика и делови фрескописа на стубовима и зи- довима у самом храму данас се налазе три наоса наоси и куполе су фреско- писани предивним сценама у два нао- са се налазе фреске и мозаици из 1160 године који описују библијске мотиве и васељенске саборе део пода главног наоса је прекривен даскама испод којих су мозаици из константиновог храма са мотивима птица, цвећа и винове лозе, а испред главног олтара налази се осмо- угаони мозаик, најлепши по мотивима, који потиче из времена цара јустинија- на на константинове стубове се данас ослања дрвена таваница из 14 века ко- ја је обновљена у 19 веку на источној страни храма налази се олтар са бога- то украшеним иконостасом и бројним кандилима, а испод самог олтара налази се пећина рођења богомладенца главни олтар и место рођења припадају право- славној цркви улаз у пећину се налази у олтару и има шеснаест степеника, лево од степеница је место рођења на коме се налази витлејемска звезда са четрнаест кракова на којој пише − овде је рођен исус христос од марије дјеве 1717 г ова година означава годину када је пр- ва златна витлејемска звезда украдена и када је замењена садашњом сребрном звездом изнад витлејемске звезде виси стално упаљених петнаест кандила од којих шест припада православнима, пет јерменима и четири римокатолицима на пар метара од места рођења налази се капела јасли, место на коме је пре- света богородица богомладенца стави- ла у јасле, које су у то време прављене од глине, оригиналне јасле су нестале и замењене су данашњим позлаћеним ја- слама изнад капеле јасли је мозаик из 12 века; поред капеле воде степенице из пећине и њима се, ако се настави, стиже у храм свете екатерине на божић храм рођења исуса хри- ста постаје централно место за цело хришћанство тога дана патријарх је- русалимски након ноћења у манастиру светог илије, месту где су преноћила тројица мудраца са истока, долази у ви- тлејем са патријархом на коњима до- лазе и тројица свештеника, као три му- драца од доласка патријарха почиње литија свештенства, народа и поклони- ка по пропису који је установљен још у 4веку данас, као и од 4 века, службе на месту рођења исуса христа, и у глав- ном олтару храма могу да врше само свештеници православне цркве аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo капела јасли (извор: svetazemljainfo) место рођења христовог и витлејемска звезда (извор: bleon1wordpresscom) манастирхиландар јул / август 2016 41 манастир хиландар је један од нај- значајнијих духовних центара у срба – он је први српски уни- верзитет, прва духовна академија, највећа ризница средњовековних књига, икона, фресака, владарских докумената, најзна- чајнија српска средњовековна болница, најзначајнији дипломатски посредник између србије и византије, највећи расад- ник српског просветитељског духа од 13 до 19 века, творац идеја државотворности и слободе српских земаља света српска царска лавра манастир хиландар смештен je у североисточ- ном делу свете горе, на 2,5 км од морске обале историја хиландара се може пра- тити од 982 године када се помиње грч- ки монах георгије хеландарис који се настанио у области данашњег хиланда- ра и ту подигао своју келију и параклис први пут се званично у списима мана- стир хиландар помиње 1015 године, ка- да се седамнаести по реду потписао јев- статије, игуман манастира хеландариу гусари и други разбојници хиландар спаљују и делимично руше средином 12 века, но манастир убрзо доживљава поновно оснивање од стране стефана немање, у монаштву симеона, и њего- историјахиландарасе може пратитиод 982 године кадасе помиње грчки монах георгијехеландарис којисе настанио уобластиданашњегхиландара светиње свете горе др немања јонић 42 4 / 2016 вог сина монаха саве 1198 године они затичу стари католикон, цркву, затим два пирга, делове старе трпезарије и пар ке- лија од византијског цара алексија iii анђела издејствовали су златопечатну хрисовуљу, 1198 године којом се мана- стир хиландар са свим светим местима у области милеја ставља под власт и упра- ву монаха симеона и монаха саве мана- стир постаје независан од манастира ва- топед и постаје самоуправни манастир исте године цар алексије iii издаје нову златопечатну хрисовуљу којом хилан- дар проглашава српским манастиром као ктиторско наслеђе породице немањића наредне две године хиландар доживља- ва процват, бива у потпуности обновљен, подижу се нови конаци и келије, проши- рује се трпезарија и прикупљају се српски монаси који су већ дуже времена борави- ли широм свете горе године 1199 сава и симеон су окупили још четрнаест мањих манастира и келија у близини манастира и назвали их хиландаром, чиме мана- стир добија статус лавре симеон и његов син, краљ стефан првовенчани новчано обезбеђују манастир поклонима у виду метоха у области хвосна и косова монах сава 1200 године пише хилан- дарски типик, устав по којем се руко- воде сви калуђери манастира фебруара 1200 године монах симеон се упокојио у хиландару, а мошти му положише у гроб, у јужни зид наоса од тог момента до дана данашњег сви виђенији српски владари, велможе, деспоти, краљеви, ца- реви сматраће манастир хиландар ду- ховном мајком српског рода и полагати посебну пажњу на очување и изградњу српског духовног и државног бића значајнију обнову и проширење ма- настир ће доживети у време краља ми- лутина у 14 веку када ће се прошири- ти главна црква, посвећена ваведењу пресвете богородице (21 новембар по јулијанском календару), утврдити спо- љашње зидине, подићи нови конаци и нова трпезарија на темељима старе цар душан ће средином 14 века даровати манастир многим списима, драгуљи- ма, моштима, метосима широм србије и македоније и знатно га финансијски оснажити током отоманског царства многе виђеније српске главе ће наћи свој спасоносни дом у хиландару, а ма- настир ће плаћати велике порезе тур- ској порти у цариграду за сам манастир и своје метохе, што ће га кроз отоман- ску историју дугу 400 година у великој мери ослабити стицајем историјских околности бугарски калуђери постају заступљенији у хиландару, преузимају управну улогу средином 18 века и сма- трају га својим манастиром све до 1896 године, када га српски краљ александар обреновић златом откупљује од бугара, манастир хиландар, светлописано 1999 (извор: hilandarinfo) икона пресвете богородице тројеручице (извор: ман хиландар) мозаична икона из 12 века (извор: ман хиландар) светиње свете горе јул / август 2016 43 враћа све манастирске дугове и додатно га дарива од тада срби поново поста- вљају свог игумана и преузимају ини- цијативу, да би већ 1916 године чинили већину манастирског братства у периоду између два светска рата ма- настир се у мањој мери обнавља, а након другог светског рата наступа време не- сташица, економске оскудице и смање- ње броја монаха на неколицину године 1970 је изграђена нова библиотека на месту старе, а 1998 започета је обнова хиландара у мањој мери поводом про- славе осам стотина година хиландара на жалост, 2004 године је избио вели- ки пожар у којем је изгорело око педесет процената од укупне корисне површине манастира страдали су: конаци, игуме- нарија, дохија, синодик срећа је да су ван пожара били најзначајнији делови манастира данас се хиландар обнавља из сопствених финансијских извора и уз помоћ донација које углавном долазе из србије још важније, манастир хиландар у наше време доживљава духовну и мате- ријалну обнову, а његово братство броји око 50 монаха што се архитектуре манастира тиче, поред главне цркве–католикона, уну- тар манастирских зидина налази се укупно дванаест мањих цркава–пара- клиса, већина их је фрескописана, са дуборезним иконостасима, олтарима и куполама сваки од параклиса везан је за различит период историје манасти- ра, а градили су их српски, византијски, руски, арбанашки, влашки владари, хи- ландарски монаси, као и бугарске ха- џије хиландару припада типикарница светога саве освећеног са најстрожи- јим типиком и иконом богородице млекопитатељице ова келија ужива највеће поштовање од свих светогор- ских манастира хиландарска библиотека је најзначај- нија ризница писане речи за српски род она има најбројнију збирку српских сред- њевековних рукописа, један од најзначај- нијих фондова словенских рукописа уоп- ште библиотека је и једна од најстаријих словенских библиотека истовремено је била и књижевни и преписивачки центар средњевековне српске књижевности, на- уке и уметности данас поседује око 1150 старих рукописних књига, 383 хрисовуље и повеље, 76 старих штампаних књига, 6 инкунабула, око 4500 старих књига и преко 40000 књига од 17 до 20 века хиландарска ризница поседује пре- ко 1400 икона, иконописаних у периоду од 12 до 20 века, и представља једну од најбогатијих ризница на светој гори хи- ландар може да се похвали да има велики број чудотворних икона, чак 7, од којих су најзначајније: икона пресвете богороди- це тројеручице, богородица млекопита- икона исус пантократор (извор: ман хиландар) обнова белог конака из 15 века, васкрс 2016 г (аутор) католикон манастира хиландара, светлопис из 1998 г (извор: ман хиландар) 44 4 / 2016 тељица, богородица попска, одигитрија – мозаична икона многе иконе предста- вљају најлепша дела византијске уметно- сти, као што су богородица одигитрија из 1260 године и христос пантократор из 13 века која је проглашена 2000 године у атини за најлепшу икону исуса христа хиландар чува и многе богослужбене реликвије: мошти преко стотину свети- теља, делове светих дарова, делове часног и животворног крста, делове трновог венца, патерицу светог саве освећеног и многе друге затим су у католикону и олтарске завесе које су јефимија (1399) и анастасија (1556) везле златом на свили и још многе одежде и литургијски сасуди фрескопис је изузетно богат, представљен је на око 5500м2 у око 12 параклиса, пирго- вима и трпезарији хиландар данас има један активни ме- тох, мило арсеницу недалеко од јерисоса, док остали метоси чекају боља времена хиландар је до 15 века поседовао преко 30 великих метоха у европи и азији са преко 360 села и огромним духовним, људским и материјалним потенцијалом оно што је сачувано у хиландару веће је од свег са- чуваног наслеђа у свим осталим српским манастирима аутор је уредник сајта hilandarinfo у следећем броју: манастир светог дионисија ваша светости, ваша високопреосвештенства, ваша преосвештенства, уважени оци, браћо и сестре! како је рекао свјатјејши патријарх: наш скуп не представља „вечерњу школу“ за мисионарско служење неопходно је разрадити практичне пре- поруке, желео бих да се зауставимо на мисионарској одговорности мирјана и погледамо на тај феномен са практичне тачке гледишта пре свега, шта представља одговор- ност? – то је одговор човека на призив божији као призив божији већ и служи људски живот, јер свако од нас у себи но- си подобије и образ божији и у „кон- цепцији мисионарске делатности руске православне цркве“ био је уведен појам „мисионарска одговорности мирјана“, која претпоставља знање основа право- славног вероучења и активно учествова- ње у животу парохије, сведочење о исти- ни православља целокупним животом, по речима светог апостола петра: сваг- да спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас раз- лог ваше наде (1пт 3, 15) мисионарска одговорност такође претпоставља уношење личног допри- носа у мисионарско служење, у сагла- сности са образовањем, способностима и личним даровима неопходно је пам- тити да мисионарска одговорност мир- јана не представља просто предавање сакупљене информације то је пре свега – уцрковљење људи, помоћ људима ко- ји траже пут ка богу циљ уцрковљења треба да буде наш свакодневни живот, заснован на хришћанским начелима сваки хришћанин треба да да одговор: иконостас католикона (извор: ман хиландар) превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све на роде јул / август 2016 45 „како се изменио мој живот након су- срета са христом? да ли је догађај хри- стовог васкрсења основ мог живота? да ли сам примио христа и цркву његову у своје срце да бих заједно са апостолом павлом рекао: а живим – не више ја, не- го живи у мени христос“ (гал 2, 20) од апостолских времена мирјани имају велику улогу у литургијском животу за- једнице они су се бавили апостолским делима, приводећи цркви људе помоћу учења у тесној заједници са свештен- ством неограничено поље мисионарске делатности представља социјално слу- жење мирјана посебан значај има стварање духовног информационог пространства уз помоћ мирјана понекада средства масовног информисања покушавају да за лик све- штеника „залепе“ трагично лице, при чему је то обавезно са тупим изгледом некада је ниче дао најстрашнију дефи- ницију хришћанства, назвавши га „нера- досним“ наравно, он је слагао, јер је хри- шћанство радост због васкрслог христа али он је посебно о томе говорио многи хришћани који не носе ту радост, сма- трају да себе „спасавају“ неким жало- сним изгледом и одбацивањем активне парохијске делатности самим тим они не учествују у благовести христовој и радости због васкрслог христа заједно слушамо неке негативне пред- ставе, може се рећи „заплашивања“ о то- ме да ће сутра обавезно наступити „крај света“ и хиљаде „аргумената“ се наводе као доказ да је све то близу: биометриј- ска документа, порески идентификаци- они број, шифрирани „тајни знаци“ измислили су чак и термин „печат ан- тихриста“ јасно је да таква лажна побо- жност не проповеда христа – победни- ка смрти, већ рекламира „духове злобе поднебесне“ треба да обратимо пажњу на овај феномен овде је неопходно, ка- ко је рекао свјатјејши патријарх, што је могуће пре развити епархијалне про- граме за просвету мирјана да би они по- истински мирјанин је истински сарадник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост христове истине треба да приђе свима са којима он општи идите и научите све на роде архиепископ белгородски јован: о мисионарској одговорности мирјана 46 4 / 2016 стали активни мисионари у јеванђељу се хришћани називају „сољу земље“ и појам мисионарске одговорности је ја- ко сличан том појму ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе (мт 5, 13) со чува од кварења, труљења она има функцију чувања зато се хришћани називају „сољу земље“, чувајући учење цркве да не би било повређено од стра- не јеретика и расколника со очишћује и јако је важно, када су мирјани у стању да се супротставе деструктивним сектама, када могу да помогну свештенослужите- љима да „отимају“ из секти људе који су у заблуди на крају, со свему даје укус а шта значи да даје укус? значи да придаје хришћанску димензију свему што се до- гађа у том смислу мирјани могу људи- ма да помогну да препознају догађаје са тачке гледишта хришћанског морала ми сада губимо критеријуме оцењивања ове или оне појаве постоје особености мирјанског служе- ња мирјана често се мирјани, позивају- ћи се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију неопходно је да објаснимо таквим људи- ма да се сила божија у немоћи показује (види 2кор 12, 9) свештеници треба да оријентишу мирјане на активну миси- онарску делатност друга препрека на путу мисионарске делатности је бојазан од прогона од стране световних власти мирјани пристају чак да учествују у не- кој политичкој делатности, али не и да проповедају о христу још једна бојазан је да нису довољно припремљени говоре да ако свештени- ке не слушају, како ће слушати нас, про- сте људе? неопходно нам је због тога да створимо систем припреме мирјана – то што је на нашем скупу названо „народ- ном катехизацијом“ ми треба заједно да размотримо форме таквог система чини ми се да бисмо данас могли да обновимо свецрквену мисионарску заједницу, ка- ко је то било у време светог инокентија московског и коломенског и поразми- слити о структури такве заједнице за мирјане синодално мисионарско одеље- ње би разрадило стратегију, богословље мисије, а практична дела би ишла преко мисионарске заједнице, оријентисано пре свега на мирјане сада већ имамо братства православних педагога, лекара, постоје друга братства која обједињују интелигенцију постоји чак и друштво православних новинара неопходно је, већ постојеће форме, напунити мисионарским императивом тада бисмо могли да створимо мисио- нарску заједницу и без неких додатних структура, како ми се чини, јер би таква заједница дала моћан импулс развоју ми- сионарске делатности таква заједница би решила и задатак материјалне обез- беђености мисије сада постоји брат- ство православних бизнисмена и ако би њихову делатност усмерили не само на градњу храмова, већ и на подршку мисионарских станова у далекоисточ- ним и северним епархијама – то би онда представљало уједињеност мисионар- ских напора јако је важно међутим да не изгубимо контролу над развојем таквих мисионарских структура, да се не би до- годила замена: мисија не треба да буде често се мирјани, позивајући се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију идите и научите све народе јул / август 2016 47 замењена неким политичким стремље- њима и разматрањима, ко је бољи, ко је гори често се то излива у горко иску- ство почетка деведесетих, када су се мно- га православна братства фактички пре- творила у неке политичке организације са православном реториком и почела да „ратују“ са свештеноначалијем на то је потребно обратити посебну пажњу јако нам је важно да сваки мирјанин има свој мисионарски задатак то је део социјалног служења хришћанина када се то служење укључује у мисионарску делатност парохије да би свако осећао своје припадање заједничком делу миси- је одсуство такве активности парохија- на изазива умор, изнемоглост и просто обредоверје када људи не учествују у ак- тивном животу парохије зашто? па зато што их нико не зове а ако парохија буде имала истинску мисионарску усмереност и мисионар- ски програм, онда постоје сви услови за такав унутрашњи потенцијал, посебно младих парохијана да би активно сведо- чили о христу у различитим формама мислим да форме мисионарских зада- така за мирјане треба да постану пред- мет разматрања на нашем скупу тада ћемо улагати мање напора да би „оти- мали“ људе од деструктивних секти када људи живе парохијским животом, они већ почињу да разликују те „духо- ве злобе“ по речи светог апостола и је- ванђелисте јована богослова: љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитуј- те духове јесу ли од бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет (1јн 4, 1) мирјани треба да имају посебно важну улогу у „мисији помирења“ када хришћани живе у друштву, социјалној сфери, у општењу су са другим људима и доносе мир присетимо се да је реч „мирјанин“ имала негативни предзнак у духовној препоруци из 1921 године у црквено- словенском речнику свештеника гри- горија дјаченка „мiрянин“ је човек који живи по похотама и страстима „мiра“ (мiр – свет) али постоји још једно „мир“ (грчки „ирини“) то јест то је мир, тиши- на, хармонија, светлост, благодат то јест, истински мир–јанин је истински сарад- ник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост хри- стове истине треба да приђе свима са ко- јима он општи то су задаци које треба да размотримо на скупу, са благословом свјатјејшег патријарха и мислим да ће- мо, уз божију помоћ и заједничке напоре свих који су се овде окупили, ваша све- тости, испунити ваш благослов спаси господе! извор: миссионерская ответственность мирян миссионерское обозрение 2011, бр1, 14–17 стр св апостол петар, светогорска фреска (извор: pravoslavieru) 48 4 / 2016 ко жели да сазна све о делима и чуди- ма блаженог владимира, записао је непознати зетски писац, нека прочи- та опширно краљево житије, па ће видети да је овај свети човек био са богом и да је бог био са њим и заиста, бог кога је све- ти владимир прослављао за свога живота, прославио је њега после мученичке смрти име божије беше свагда у владимировом чистом срцу и његовим побожним мисли- ма и делима па се удостојио части да га го- спод упише у књиге живих свети јован владимир, син краља пе- трислава и унук краља хвалимира, није се уплашио моћне самуилове војске ко- ја је кренула на њега неустрашиви краљ је храбро стајао са својом војском на брду облик (косогор), на десној обали бојане, очекујући непријатељску силу ни када су српску војску стале уједати змије, краљ се није уплашио већ је завапио богу у моли- тви и змије су изгубиле снагу свог отрова а када је наступила оскудица у храни и ло- кални жупан пристао да сарађује са саму- илом, краљ је решио да спречи даље про- ливање хришћанске крви није губио наду ни када је окован и одведен у туђе и далеке крајеве на дну преспанске тамнице, у ца- ревом двору, свети владимир је постио и молио се богу, полажући сву наду у божи- је заступништво по казивању житија, у тамници се владимиру јавио анђео господ- њи и утешио га што је анђео обећао, то се испунило кћерка цара самуила, принцеза косара, пожелела је да опере главе и ноге утамни- ченима са очевим допуштењем, она је сишла, у пратњи слушкиња, у тамницу го- спод који дреши свезане (пс 146, 7), довео је косару до заточеног владимира током разговора, принцеза је видела да је влади- мир пун вере и божије мудрости „њој се његов говор учини слађи од меда и саћа и она га заволи, али не из страсне пожуде, већ због тога што је жалила његову мла- дост и љепоту и што је била чула да је он краљ и да потиче од краљевског рода за- тим га поздрави и оде“ (житије) косара је приступила оцу и рекла да жели да се уда за заробљеног владимира кћеркина жеља је изненадила цара самуила наредио је да му доведу необичног сужња њихов сусрет је имао неочекиван исход краљ се допао цару, па је дат благослов за брак самуило је приредио венчање, а затим је младен- це испратио у зету самуило је владими- ру вратио државу и престо, а у мираз дао драчку област, којој је, изгледа припадао и град фијера са околином из прогонства повестосветомјовану владимиру и косари принцеза је виделада је владимир пун вере и божије мудрости њојсе његов говор учинислађиод меда и саћаиона га заволи др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве јул / август 2016 49 се вратио и владимиров стриц драгомир, који је обновио ратом опустошену траву- нију казивање живописца потврђују сред- њевековни византијски хроничари јован скилица и георгије кедрин, који знају да је владимир био самуилов зет и похваљу- ју га због бројних врлина према народном предању, краљ јован владимир је постао ктитор неких светиња у самуиловој држа- ви те задужбине као да чувају успомену на краљеву молитвену захвалност богу за венчање (манастир св наума на охрид- ском језеру) и слободан повратак у отаџби- ну (манастир св јована бигорског) десило се да је цар василије ii заратио против самуила после више успеха, ва- силије је извојевао коначну победу у боју код беласице (1014 г) погођен трагедијом својих војника, цар самуило је преминуо на трон је ступио самуилов син гаврило радомир уследио је дворски преврат у ко- јем је убијен цар гаврило са супругом, хри- стољубивом царицом ирином, пореклом из ларисе престолонаследник је осле- пљен, а остали гаврилови синови похвата- ни (1015 г) на престо је ступио вођа заве- реника, владислав, кога је управо гаврило својевремено спасао од самуиловог гнева нови цар није био сигуран на престолу, па је додатно утврдио тврђаве и пренео др- жавну ризницу из преспе у охрид он је позвао краља јована владимира у посету свети владимир је знао за сва превирања у некадашњем самуиловом царству, али је био спреман да крене на пут томе се кра- љица косара успротивила и сама пошла уместо супруга цар је пријатељски примио храбру ро- ђаку, али је поновио позив владимиру уз лепо срочено писмо, цар је послао влади- миру и златни крст, као потврду добрих на- мера свети краљ је одбио да прими златни крст, јер је спаситељ био разапет на крсту од дрвета немилосрдни цар није хтео да одустане послао је два епископа и дрвени крст који је чувао изабрани монах при- мивши изасланике, владимир је клекнуо и помолио се богу, пољубио крст и ставио га у недра, а затим са малом пратњом кренуо на пут по царевој наредби, успут су биле постављене заседе цареви људи су видели краља у пратњи анђела и разбежали се јо- ван владимир је неозлеђен дошао до цар- ског двора у преспи и отишао да се помоли господу, као што је имао обичај ујутру, са- знавши за краљев долазак, цар је за трпе- зом, издао сурову наредбу свети краљ је стигао да се помоли богу и причести се на литургији опростивши се од присутних епископа и монаха, он је са дрвеним крстом у рукама изашао на цр- квена врата, где су га посекли цареви по- даници (22 маја по старом календару) уз појање и псалме, епископи су сахранили мошти у цркви плач краљице косаре је био дуг, потресан и болан на владимиро- вим гробом почела су да се дешавају чуда што је уплашило цара, па је дозволио пре- нос моштију краљица косара је пренела тело свог мужа и сахранила га у манастиру пречиста крајинска, а затим се замонаши- ла можда је њено монашко име забележио георгије кедрин византијски писац коса- ру назива именом теодор(ит)а по казива- њу писца житија, цара владислава је сти- гла заслужена казна а косара је до краја живота остала у манастиру да се подвиза- ва и услишена јој је жеља да почива у ма- настиру поред свог светог мужа 50 4 / 2016 величанствен дочек мајке ангелине у угриновцима догађај након пет стотина година, по пр- ви пут у историји, мошти свете мај- ке ангелине су изнесене из манастира крушедол и походе срем тако је света рука мајке ангелине 2 јуна 2016 го- дине стигла у угриновце и донела тро- дневну радост и благослов у величан- ственој литији коју су заједно са својим архипастиром, епископом сремским василијем, чинили свештеници земун- ског намесништва, српску деспотицу су, бацајући латице пред њене мошти, песмом дочекали чланови дечијег цр- квеног хора при храму светог вели- комученика георгија, угриновачки фолклорни ансамбли, ђаци, ловци и мноштво верног народа након акатиста преподобној деспо- тици, владика василије је подсетио присутне да је ово духовно сабрање је- динствена прилика која се пружа мало коме у животу, те да је након великих страдања и несрећа које су се догоди- ле у угриновцима, сусрет са препо- добном српском деспотицом потреба нашег народа за благодаћу божијом која се кроз мошти светитеља излива на све нас епископ се посебно освр- нуо на рад некадашњег угриновачког свештеника, блаженопочившег о рат- ка голубића, који је био веома вредан пастир и иза себе оставио добар глас у народу, позивајући верни народ да помогне његовој породици која је остала без хранитеља потом је у великој сали дома култу- ре одржана свечана академија у славу и част оне која је свој живот посвети- ла православљу и своме роду, трпећи прогнанство и не продајући веру за ве- черу поред драмских приказа дирљи- вих монолога мајке ангелине и патри- јарха српског арсенија чарнојевића, које су извели глумци андриана и сто- јан ђорђевић, на академији су насту- пали и српски православни појци, хор цркве покрова пресвете богородице из сурчина и дечији црквени хор при храму светог великомученика георги- ја у угриновцима на крају академије све присутне су поздравили угрино- вачки свештеници, о бојан нинковић (старешина храма) и о александар чавка, који су и најзаслужнији за до- бру организацију догађаја у наставку преносимо беседу прото- јереја мр јована милановића, профе- сора карловачке богословије редакци- ја мисионара се захваљује презвитеру александру чавки на достављеним пи- саним и фотографским материјалима за овај прилог јул / август 2016 51 беседа ојована милановића света мајка ангелина као пример жртве и љубави данашњи човек, и на крају и сваки од нас, суочава са се великом дозом неизвесности и несигурности да ли ће бити здрав, да ли ће дете извести на прави пут, да ли ће имати довољно снаге да дочека унуке, да ли ће деци наћи посао, да ли ће формирати породицу, да ли ће? да ли ће? што је више питања, то је ви- ше неизвесности и несигурности када на то додамо глобалне и просторно блиске сукобе, раздоре међу народима те велики број оних који пате и бивају у стању оча- јања, постаје јасно да је овај свет заиста по речима псалмоповеца долина плача – јед- ном речју долина смрти и све око нас и у нама као да сведочи о том путу смрти же- не неће да рађају децу, већ их убијају мла- ди неће да пазе старе, млади супружници не живе супружничким животом, него као они који већ унапред знају да ће се ра- стати све заиста упућује на несигурност и неизвесност таман када се суочимо са свом том неизвеношћу и свим тим неси- гурностима како у себи тако и код других, као блага воља божија, на исти начин на који је пре 530 година решила да посети срем и настани се у њему, благословом архипастира, поново нам у посету дола- зи света мајка ангелина а та жена, сво- јим животом и делом била је све само не „крхко створење“ и „слаби сасуд“, била је у свему страдалник, али никада испуњена несигурношћу и неизвесношћу њени жи- вотни подвизи могу се упоредити са најве- ћим подвизима витезова и бораца за друге из времена средњег века родила се на двору православног арба- наског кнеза, и упознала се у одговарају- ће, божије време, са слепим стефаном, сином великога деспота ђурђа, који се нашао у изгнанству, без отаџбине и насле- ђа, без вида и икакве перспективе имао је диван лик, имао је речи пуне наде и достојанство које је вредело више него и највећи товар блага упоредивши неиз- весност и слепог деспота она је изабрала њега и живот свој полаже у његове ру- ке, знајући да, што год њега снађе снаћи 52 4 / 2016 ће и њу, где он склони главу склониће и она, а ако он не буде имао где, имаће она њега и у њему наду, достојанство и веру – веру која је слепом деспоту била други вид удаје се за њега, и узимају крст јед- но другога добијају првога сина ђорђа крећу мало затим у прво избеглиштво у потрази за миром и домом стижу у се- верну италију где је захваљујући сестри свога слепога мужа основала прво поро- дично огњиште ту је са деспотом добила још два детета у тешким животним при- ликама и околностима гледајући на своју децу, доживела је прву тугу, упокојио јој се муж ослонац њеног живота је урушен но, она знајући да је у љубави нада и достојанство, да је у љубави живот, да је у љубави ве- ра, и даље гледа на своју де- цу молећи се богу да је господ укрепи и осна- жи и ослободи толи- ке неизвесности у којој се нашла не одустаје од деце, нити размишља о очајању после неког времена креће на пут, и тада доживљава и прву радост не желећи да остави тело свога супруга у туђој земљи налази га нетру- лежног, и пошто га је ископала, сада већ са моштима његовим креће, по позиву угарског краља матије корвина и насе- љава се у наше крајеве ту ће управо на темељима вере, наде и љубави којима је живела почети да зида стубове и утвр- ђења, почети да зида храмове – цркве, да окупља народ, да га лечи, да му помаже и да се брине о њему видеће како јој син ђорђе – постаје монах максим, а потом и владика цркве но, доживеће још једну трагедију, још једна туга ће јој обузети срце умреће јој оба сина и она ће их као удовица и тужна мајка надживети но, и после тога иако је неизвесност у том тренутку, могли би смо рећи, била велика и претешка њено срце се ни- је узбудило нити се одрекла име- на божијег певала је она у ср- цу своме заједно са давидом протојереј јован милановић, проф карловачке богословије јул / август 2016 53 псалмопевцем и са својим мужем и си- новима: господ је пастир мој и ничега ме неће лишити, на зеленој паши пасе ме и на тихој води одгаја ме, душу моју опора- вља, води ме стазама правде имена свога ради уз то трпљење и ту песму њена душа је васкрсавала и постајала већ овде на зе- мљи извор сваке утехе, вере, наде и љуба- ви дубоко у себи она је сваку тугу и жа- лост кроз молитву преокретала на радост, сваки бол је преокретала у своју победу то је успевала јер је постала биће вере, же- на јача од најјачих мушкараца из тог разлога, обзиром да је у дубини душе, иако удата живела као монахиња, на крају прима и свети монашки чин зашто је то учинила? зато што је знала, како кажу свети оци, да је монах човек који у својој тузи и у својој радости види бога и види мо- гућност да му служи чињеница да је света мајка била монахиња и подносила све ове несреће, показује и доказује да је једини на- чин борбе који треба да водимо онај мона- шки, а то значи бескомпромисно хрлити ка богу и бескомпромисно му служити ова мајка, жена, монахиња, витез, борац за најлепша права и мушког и женског по- ла, а
... начине сједињујући по- крете са молитвом један од највидљи- вијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком овакав вид учествовања чо- века у свештеном сабрању можемо по- сматрати као исповедање вере у тро- јичног бога, што подразумева и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево васкрсење осењивање верних крсним знаком јесте вид ис- поведања вере у свету тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподо- бљујући се на светотројичном начину постојања, живимо као складна зајед- ница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са богом о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама: „не стидимо се исповедати распетога, начинимо се уздањем знак крста прстима на челу и на свему, над хлебом који једемо, над чашом коју пијемо, при уласку и изла- ску из храма, када лежемо и када уста- јемо, при ходу и при одмору када је у питању символика покрета приликом осењивања крсним знаком, професор лазар мирковић, каже: „код крсног знамења дотиче се прво чело уз по- мињање имена бога оца, зато што је чело место разума када спуштамо ру- ке на груди помињемо име сина, који је сишао од оца, а када осењујући се додирнемо рамена, помињемо име ду- ха светога, који је дух снаге и моћи, а рамена наша символизују ту снагу и бранислав илић 28 4 / 2016 светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова xiv века међу руским богословима хх века док је вођа светогорских именосла- ваца антоније булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звуко- ве и слова имена божијег, као и то да они приписују имену божијем наро- читу магичну силу, раздвајајући име божије и његову звучну љуштуру, до- тле су учени именославци, нарочито лосев и флоренски, разрадили пита- ње магичке природе речи и имена у неким радовима флоренског може се наћи да је име исус бог заједно са ње- говим звуковима важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају бог и твар именославље флоренског и булгако- ва, је према томе, на неки начин, бого- словска основа за њихову софиологију учење именославаца о дејству име- на божијег у светим тајнама цркве такође је једнострано тако претвара- ње хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изго- варања имена божијег, него и од низа других чинилаца питање о имену божијем у руском богословљу, може се рећи, још није до- било одговарајућу богословску оцену по мишљењу владимира лоског, из- рада тачне формулације о истинском поштовању имена божијег, која би би- ла утемељена на духовном опиту, мо- гла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодат- них сила и светости“ у цркви текст је закључни део студије „име божије у руској теологији 20 века“, аутора јеромонаха доситеја (радивојевића), издавач манастир хиландар 2012 осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама моћ“ свети јефрем сиријски, о осењи- вању крсним знаком поучава: „уместо штита покриј се часним крстом, зна- мењујући њима све делове тела и ду- ше а то се не чини само руком, него и мишљу, свом пажњом твојом“ препо- добни старац серафим саровски, бо- гомудро говори о осењивању крсним знаком: „крсни знак је знак због кога бог обраћа своју пажњу на нас и због кога на нас излива своју спасоносну доброту крсни је знак онај печат због кога бог прима наше молбе молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име исуса христа – ја нисам дошао сам, мене је исус христос послао к теби, господе! а да је то стварно тако, сведочи печат ње- гов на мени – крсни знак!“ присетимо се свете тајне крштења или тајне уласка у цркву, када ново- крштени (новопросветљени), одмах након исповедања вере, изговара сле- деће речи које су праћене осењивањем крсним знаком: „поклањам се оцу, и сину, и светоме духу, тројици једи- носуштној и нераздељивој“ из овог примера можемо закључити да нас сва- ко осењивање крсним знаком подсећа на крштењску купељ и на наше испо- ведање вере приликом крштења све- ти јован златоуст о крсном знаку на богослужењу каже: „све што се одно- си на наше освећење врши се крсним знаком; ако треба да се препородимо (у крштењу), то бива крсним знаком; ка- да нам се припрема тајанствена храна (света евхаристија), и то бива знаком крста“ данас смо сведоци лоше и погубне „праксе“, да се верни народ на богослу- жењу осењује крсним знаком механич- ки, а често се то чини и погрешно и у моментима када коме одговара, што за последицу има чињеницу да је осењи- вање крсним знаком постало вид инди- видуалне побожности богослужбени живот цркве у потпуности има сабор- ни карактер и чије је јединство оства- рено у личности предстојатеља који предводи сабрање ако смо на почетку рекли да осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглаша- вање, онда би по природи ствари било нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који тема броја јул / август 2016 29 предстоји богослужењем на тај начин бисмо избегли механичко осењивање крсним знамењем и ова свештена ге- стикулација престала би да буде вид индивидуалистичке побожности као што је осењивање крсним зна- ком на богослужењу израз учешћа це- лог бића човековог и усаглашавање са богослужбеним сабрањем, тако је и благосиљање у богослужењу саставни део свих богослужења у старом заве- ту првосвештеник је благосиљао само о празницима, а свештеници два пу- та дневно, а благослов се изговарао и приликом читања књиге закона ста- розаветно богослужење је почињало устаљеним благословом „благословите господа“ у књизи о немији имамо пример почетка богослужења благосло- вом: „рекоше левити: уставите! благо- сиљајте господа бога свога од века и до века, и да се благосиља име твоје слав- но и узвишено спрам свакога благосло- ва и хвале“ у новом завету благослов такође представља један о битних рад- њи или момената у богослужењу као што је старозаветна историја почела благословом божијим приликом ства- рања света, тако новозаветна историја почиње благословом архангела гаври- ла пресветој дјеви приликом благове- сти, речима: „ благословена си ти ме- ђу женама и благословен је плод утробе твоје“ благосиљање у богослужењу има двоструки пут: најпре ми иштемо бла- гослов божији да сиђе на нас, а потом благосиљамо бога и његова славна де- ла спасења благосиљање у богослуже- њу од стране свештенослужитеља, јесте апостолски дар који се предаје еписко- пима и презвитерима приликом њихо- вог рукоположења ради изграђивања цркве када говоримо о благосиљању, немогуће је не поменути возгласе који јесу један вид благосиљања типичан пример јесу возгласи на крају друге и осме светилничне молитве на јутре- њу: „јер је благословено и прославље- но свечасно и величанствено име твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин“ (возглас дру- 30 4 / 2016 осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглашавање, те је по природи ствари нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који предстоји богослужењем фото: svetidimitrijeno ге светилничне молитве на јутрењу) и „јер је благословено свесвето име тво- је, и прослављено царство твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин (возглас осме све- тилничне молитве на јутрењу) почетни возгласи богослужења нас преводе са овоземаљског живота ка молитвеном заједничарењу са госпо- дом, које је најактивније управо на бо- гослужењу почетни возглас можемо окарактерисати као један вид путоказа ка чему ми идемо и који је циљ нашег молитвеног сабрања узмимо за при- мер почетни возглас светих литургија „благословено царство, оца и сина и светога духа“, већ на почетку ли- тургије нас као једна катихеза поучава да учешћем у литургији учествујемо у реалности царства небеског, подсећа- јући се на дубоке речи светог јована златоуста да је литургија „предукус царства небеског“ све древне литур- гије почињале су и завршавале се нај- старијим богослужбеним благосло- вом: мир свима као што нам говори завршни возглас шесте светилничне молитве на јутрењу:„јер си ти цар ми- ра и спас душа наших, и теби славу уз- носимо, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и векове векова амин“ го- спод је цар и давалац мира свештеном сабрању свим богослужбеним радњама претходи управо благосиљање: вход, кађење, читање светописамских оде- љака, (као што и читамо на светој литургији тј прокимен пред читање одељка из апостола „господ ће дати снагу народу своме, господ ће бла- гословити народ свој миром“), по- чиње благосиљањем молитва за до- бијање благослова је такође један од битних богослужбених момената јер ђакон од предстојатеља пред сваку бо- гослужбену радњу тражи благослов различити су видови благосиљања од свештенослужитеља: епископ бла- госиља дикиријама и трикиријама, часним крстом и обема рукама, док презвитер благосиља десном руком, а на пасху приликом отпуста благоси- ља часним крстом битно је дотаћи се и питања поло- жаја прстију деснице која благосиља иконографија нам открива различите форме положаја прстију, тако два спо- јена прста која благосиљају предста- вљају две природе господа нашег ису- са христа, а три прста која благосиљају представљају свету тројицу средином 16 века, појавило се тумачење о имја- нословном слагању прстију, где су ка- жипрст и средњи прст били спојени тако, где је први од њих био исправљен и представљао слово и, а други уперен и мало савијен представљао слово с, палац је савијен и пресецајући дома- ли прст, приказује са њим слово х, а на крају мали прст уперен и мало савијен представља слово с ово би значило да је распоред прстију чине слова јелин- ског алфабета и осликавају монограм спаситеља на крају можемо закљу- чити да осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу цркве не представљају некакав обичај или нека- кву представу наше индивидуалне по- божности, већ су два саставна дела сва- ког богослужења, али и нашег живота у цркви, којим сведочимо и исповедамо веру у свету тројицу како нам и сведочи преподобни порфирије кавсокаливит о обичају светогорских монаха у свакодневном тражењу благослова једни од других (изговарајући две речи, опростите и благословите) али исто тако и овај свети старац критикује само механичко изговарање речи благослова (благосло- вите), знајући величину ових светих речи увек имајући на памети да је го- спод тај који благосиља и шаље благо- дат свом народу тема броја јул / август 2016 31 32 4 / 2016 док са благословом епископа срем- ског василија, свети бранковићи походе питоми срем, почев од 20 марта до 8 августа 2016, и њихове часне мошти благосиљају верни народ да се обожи, сложи и умножи, и православни мисионар му иде у походе, у белегиш, оп- штину стара пазова, да упозна благоче- стиву породицу дујковић која свесрдно учествује у свим духовним збивањима мирко (43) и данијела (38) имају пето- ро деце: павле (17), катарина (15), петар (13), ана (10) и милица (5) њихов паро- хијски свештеник, о ђорђе ковљен, из цркве која се сматра највећом у срему, после литургије на дан храмовне славе преноса моштију св николаја мирли- кијског чудотворца, каже: „о њима бих могао много причати, али као благослов биће и ово доста данијелу сам предло- жио за орден св мајке ангелине, као изузетно ревносну мајку хришћанку, и очекујемо га, ако бог да, 30 јуна када ча- сне мошти светих бранковића стижу у белегиш цела породица је укључена у све сфере црквеног живота, не пропуштају ниједну литургију нити духовна преда- вања видели сте, деца су укључена у цр- квени хор, ана се издваја својим звонким гласом и она га води, петар је у олтару ми, свештеници, се трудимо не само да буде задовољен квантитет, него прво ква- литет који ће бити квасац, и ту су нам од велике помоћи овакве породице данас је веома тешко привући децу цркви и пра- вим вредностима једна парохијанка, која је водила куд, пожалила ми се да деца за то више не показују интерес, јер им је сада кабловска тв и интернет на првом месту, ријалити шоу, виртуелне игрице, мобил- ни телефони, а кад тога није било куд је радио пуном паром“ иако недовршена и без фасаде, њихова кућица је сва у цвећу дела њихових ру- ку су видљива и пред кућом, и у уређеном дворишту, и под беличастим пластеници- ма у башти у њиховом скромном дому започињемо разговор о њиховој вери и свему оном што је о њима о ђорђе само начео данијела: „прво да вам се захвалимо што сте испунили нашу жељу да драге го- сте из православног мисионара угостимо и овај лепи дан посветимо вама и свим читаоцима, да поделимо своје искуство хришћанског живота, плодове вере, јер сматрамо да ћемо тиме и другима помо- ћи нажалост, мали је број вишедетних породица да би својим примером сведо- чиле да је то права вредност, да такве по- родице, иако су у лошијим материјалним ситуацијама, не треба да код људи изази- вају неку одбојност, јер оне су благослов за њихове фамилије, чак и за места у ко- јима живе моја велика жеља је била да брак са мирком буде „једном за цео жи- вот“, и да наша деца имају срећно детињ- породицадујковић сввладиканиколајкажедасмо мисамо„старатељи“ децикојунамјебогдаоидаћемозањихдатиодговор вишедетне хришћанске породице радмила грујић јул / август 2016 33 ство уз оба родитеља, и да им будемо узор у животу јер, било ми је 11, а мом брату дејану 10 година, кад смо осетили терет развода наших родитеља тада смо жи- вели у новој градишци, у западној сла- вонији отац се поново оженио и добио ћерку нину, а онда смо сви избегли сеп- тембра 1991 у босанску градишку уско- ро је маћеха оставила мог оца и ћерку и вратила се у славонију, а ја сам остала да водим домаћинство и бринем се о дво- годишњој сестри у босанској градишци уписала сам гимназију, али је нисам завр- шила због ратних дешавања, избеглиштва и породичних проблема дошла сам у но- ве бановце, запослила се у кафићу, потом у болници, преко омладинске задруге, где је радила моја пријатељица, а сада мо- ја кума, и у вртићу, као спремачица моји родитељи нису били у вери, тако да сам пут до господа проналазила кроз разне животне ситуације и тешкоће негде је у мени постојало осећање да ме неко на том путу чува и штити убрзо је за мном до- шао мој брат и живели смо овде сами без контакта са родитељима за мене је чудо да нас је тада господ сачувао од многих погибељи које су нам претиле мој отац је сада у босанској градишки, као и моја сестра нина, која је тамо удата и мајка је троје деце а моја мајка је 1992 са исеље- ничком визом отишла у аустралију, код родбине, и вратила се 2004 она и мој брат сада живе у новим бановцима крштена сам у цркви свете петке на калемегдану у 21 години, на празник св стефана дечанског, а венчање је било у ја- нуару 1999, у храму св василија остро- шког у новим бановцима, и тамо смо жи- вели са мирковим родитељима у нашем случају се показало да заиста без невоље нема богомоље те суморне 1999, када је требало прво дете да дође на свет, звуци сирена и одјеци детонација са аеродрома у батајници пореметили су наше спокој- ство у ишчекивању радосног догађаја у таквим околностима, мирко први пут у животу одлази у цркву на литургију и по- чиње да пости током великог часног по- ста тако је то почело“ мирко: „мој деда и баба по оцу, родом из централне босне, са планине озрен, колонизовани су 50-их година у бачкој, село дероње, и имали пет синова моји родитељи су дошли у нове бановце кра- јем 60-их година нашу крсну славу, све- те апостоле петра и павла, почели су да славе тек 90-их имам само старијег бра- та, мирослава крштен сам у 15 години у парохијској цркви у старим бановцима завршио сам средњу машинску школу у земуну радио сам у полицији и у оним бурним политичким збивањима 1998 био на косову, у дечанима мислим да ме је благодат светиње покренула у духовном правцу, нешто се преломило у мени и ви- ше нисам желео да радим као полицајац тако сам оставио тај посао пред бомбар- довање имам 15 година радног стажа, а сада радим као самостални грађевински предузетник“ 34 4 / 2016 како сте се скућили? кад сте започели производњу цвећа и здраве хране? – пре шест година купили смо ову ку- ћу још у изградњи, од 70 квадрата, са могућношћу сређивања поткровља исте квадратуре, са плацем од 28 ари, ску- пивши један део новца, а други део смо позајмили, и успео сам да средим само најнужније, приземље дванаест годи- на живели смо с мојим родитељима, где нам се родило четворо деце, а пето овде недавно ми се отац упокојио да бисмо организовали пластеничку производ- њу цвећа добили смо кредит од фонда за развој војводине једва смо се из њега ишчупали, зато је кућа остала недоврше- на пре четири године тв стара пазова снимала је кратак прилог о нашој произ- водњи цвећа данијела: „ја сам се бавила тиме и у новим бановцима и зато смо одлучили да сада то сви породично радимо и још допунимо производњом органског по- врћа имамо и козе, свиње и живину производимо квалитетан козји сир, али пласман је најтежи део носимо на пија- цу, али ту нема неке зараде осим дечјег додатка за четворо деце у износу 10000 динара, друге помоћи немамо, осим од родитеља, родбине и пријатеља није ла- ко произвести органску храну, али кад дође до продаје, држава нимало не по- маже напротив, увози храну третирану хемикалијама уместо да подстиче пољо- привреднике да производе здраву храну много је напуштене обрадиве земље у србији која пропада“ каква треба да буде права хришћанска породица? свето писмо каже да се чо- век освећује речју божијом и молитвом (1тим 4, 5) колико је то присутно у ва- шој породици? – мислим да је, уз љубав, јако битно и то да су супружници у вери то закључу- јем из личног искуства јер је мирко био тај који је први ушао у веру и литургиј- ски живот исповедамо се код нашег па- рохијског свештеника, а пут нам се отво- рио летос да упознамо оца серафима из манастира благовештење са рудника ко- ји нам је рекао да смо, док је он жив, ми његова духовна деца, а дао нам је и моли- твено правило, посебно деци недељом нам је обавезан одлазак на литургију и заједничко читање молитава радним да- нима је то теже ускладити због различи- тих смена кад су деца у школи до сада су за време великих постова постили прву и задњу недељу, а овај часни пост пости- ли смо сви заједно до краја свако њихо- во учешће на литургији за мене је срећа и нада да ће то семе бачено на њихове младе душе некада дати плода жене су доста изгубиле тзв еманципацијом, јер супружници су пред богом исти у части и тај неприкосновени божански поредак: христос–црква, муж–жена, не може се нарушити новонасталим тенденцијама модерног времена осветити дом и жи- вот могуће је једино живећи литургијски, јер та благодат коју човек понесе са ли- тургије даје нам снагу током недеље да се боримо са разним искушењима није ла- ко данас бити човек када су мерила овог света сурова али господ нам није обећао да ће нам на земљи бити лако него и када вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 35 паднемо треба да устанемо и узмемо крст свој и, благодарећи му, опет кренемо ка обећаном нам царству мене је божија промисао, кроз књигу љиљане хабјано- вић ђуровић о св мајци ангелини, од- вела први пут у манастир крушедол 2007 где сам пронашла веру и смисао живота кроз тешкоће и невоље није случајно ни што управо на дан св мајке ангелине, у манастиру велика ремета, налазим књи- гу оца рафаила карелина како породици вратити изгубљену радост, која ме је духовно просветила чудни су путеви го- сподњи! кажу да дође време кад господ сваког човека призове себи, тако да је болест наше кћерке ане била тај конач- ни позив мени да све бриге предам њему нашој ани је у 5 години откривен дија- бетес тип 1 од тада је на инсулину тешко нам је да прихватимо њену болест, али осећам и да ме је милост мајке ангели- не пратила све ове године дајући ми снагу у невољама, чинећи ме бољим човеком и учвршћујући ме у вери на вест коју је да- нас објавио о ђорђе о ордену св мајке ангелине, обузео ме је неки страх и зеб- ња, јер примити такав дар за мене значи велику одговорност да нашу децу васпи- там њеним примером, да буду на понос и родитељима и своме православном роду нека би дао господ, молитвама св мајке ангелине, да истрајем и да оправдам ово поверење које ми је указано да ли знате да, поред многих акатиста посвећених пресветој богородици, по- стоји и акатист васпитање? у чему је су- штина хришћанског васпитања? – да, знамо за тај акатист и читамо га хришћанин треба да се труди да сву своју снагу, љубав и умеће усмери ка подизању и васпитању своје деце, али да, пре све- га, моли господа да му у томе помогне, јер ако се узда само у своје способности не може се назвати хришћанином св вла- дика николај каже да смо ми само „ста- ратељи“ деци коју нам је бог дао и да ћемо за њих дати одговор без обзира на све те- шкоће и искушења, не треба поклекнути, јер и то је знак да смо у божијој милости, јер кога бог воли њега и кара верујем да се жена спасава рађањем, али не ми- слим да је то посебан подвиг, јер су нам доступне многе погодности какве нису имале наше прабаке, а ипак су у много тежа времена рађале и по десеторо деце ако се супружници поштују и испуњава- ју божије заповести, онда стварају једну хармонију, а могу достићи и обожење у показивању љубави треба имати границу јер се дешава да се та љубав злоупотре- би децу треба хвалити и давати им по- дршку у добрим стварима које чине, али исто тако развијати дух самокритике да их он у овим смутним временима усмери на добар пут, да од малих ногу буду будни и да стражаре ми се трудимо да тако жи- вимо, али тешко је васпитавати децу по мерилима хришћанским, јер се друштво у којем живимо труди да те вредности ома- ловажи и исмеје, као да жели да се разби- је традиционална породица мирко: у данашњем времену изопаче- них вредности, када се деци испуњавају све жеље, а заузврат се не траже никакве обавезе, сасвим је разумљиво што се по- родица која васпитање деце заснива на 36 4 / 2016 хришћанским вредностима сусреће са ве- ликим искушењима када та деца већи део времена проводе у школи са друштвом и на разним местима и активностима где преовлађују неке друге вредности, онда до сукоба ова два концепта мора да дође да ли родитељи у оваквом небивалом време- ну својим снагама и способностима могу извести своју децу и себе на пут спасења? не бих рекао оно што нам се намеће као одговор познато је – овакве тешкоће го- спод даје по мери наших могућности, да би то бреме препустили њему које школе деца уче и у чему су посебно талентована? – павле и катарина иду у исту средњу школу, ваздухопловну академију у бео- граду, он завршава 2 разред а она 1 раз- ред, са врло добрим успехом основци су: петар, 6 разред, врло добар, и ана 3 раз- ред – одлична, а милица је у вртићу пока- зала су надареност у разним креативним правцима: фолклор, музика, спорт, али због новчаних ограничености, нису могли максимално да напредују док је постојао у нашем селу куд, сва деца су играла и путовала на разне манифестације у руко- метном клубу, који је две године постојао у оквиру школе, павле и катарина пока- зали су завидан таленат тренутно павле и петар тренирају фудбал за локални клуб, а катарина жели да се учлани у не- ки куд у београду и настави свој пут ко- ји траје од пете године школска деца иду на веронауку, то је био њихов избор, и на територији општине стара пазова сви до- бијају бесплатно светосавско звонце пе- тар већ више година саслужује у олтару у нашој цркви, ана је за певницом, и обоје су чланови црквеног хора „вазнесење го- сподње“ милица лепо пева духовне пе- сме што се тиче зависности од интернета, друштвених мрежа и мобилних телефона, боримо се забранама и ограничењима, ме- ђутим право питање је како надлежни, којима су пуна уста заштите права деце и спречавања злостављања и насиља над њима, о овом злу, које је толико узело ма- ха, ћуте и не предузимају ништа све чешће се говори о агресивности де- це шта мислите о томе? – приче које све чешће слушамо о зло- стављању деце служе изгледа да би се сте- као утисак да држава брине о деци, а у ствари је обрнуто она подиже напетост и ствара услове за то велика пошаст су мобилни телефони, који и нису телефо- ни него цели компјутери, који отуђују децу једне од других али и од родитеља деца су с нама, али нису присутна а др- жава дозвољава да и основци носе теле- фоне у школу с друге стране, то играње и губљење времена, које води зависности и отуђењу, треба родитељ да плати ви- димо по нашој деци да се осећају угроже- ним ми их учимо хришћанском животу а њих исмејавају што иду у цркву; видимо да воде унутрашњу борбу, нарочито ста- рија деца а држава шаље омбудсмане, на- водно да штите људска права, а они уносе нестабилност, застрашују родитеље и до- приносе више да се у породици погоршају односи а не поправе; по њиховим закони- ма, родитељи имају само обавезе а нема- ју права, а деца имају само права а немају никакве обавезе, ни према родитељима, нити их смеш присилити на то што је најгоре, омбудсмани говоре у корист ате- изма и постављају се изнад цркве и хри- шћанског васпитања причајте нам о вашем доприносу у ду- ховним збивањима цркве данијела: „у једној емисији на ради- ју „слово љубве“ слушала сам један топао глас који је вапио и слао позив мајкама српкињама да престану да убијају децу у својим утробама, глас који је позивао на покајање износећи страшну статистику о броју абортуса у нашој земљи, поготово малолетничких то је професорка биљана спасић која већ годинама држи предавања вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 37 о борби против беле куге потресена, схва- тила сам да више не могу мирно седети, да ћу све своје слободно време посветити борби против тог ужаса ту моју одлуку потврдила је већ прва прочитана страница књиге оца рафаила карелина како породи- ци вратити изгубљену радост чула сам и за благовештењску литију за забрану абор- туса у београду, отишли смо и тамо упо- знали радојка љубичића, иницијатора по- крета „за! – забрану абортуса“ (београд), сарадника руског међународног покрета „за живот“ (москва), који нам је уручио двд видео „света гора – за живот“, издање белоруске православне цркве богу хвала, на њој смо упознали драге пријатеље, југо- слава и милијану орбовић и њихову кћер- кицу милицу, и душанку јанковић, осни- вача покрета за природни прираштај деце, васпитање и образовање – „изданак“, који се много труде на организацији и спрово- ђењу ове идеје креће наше дружење, и на наш предлог да се та прича шири, у догово- ру и са благословом о ђорђа, организујемо прво предавање на тему абортуса у белеги- шу, у новембру 2015, затим уочи празника материце 2015 у цркви у новим бановци- ма, и треће у марту 2016 у цркви у старим бановцима овим ангажовањем упознали смо дивне људе које смо чули на радију „слово љубве“, др милијану савић, миле- та станојловића и биљану спасић, која је ускоро била драга гошћа у нашем скром- ном дому захвална сам господу што нам је омогућио да и ми дамо мали допринос овој озбиљној борби сваког 7 у месецу одвојимо време да одемо на трг републи- ке где се одржава изложба, деле флајери и скупљају потписи да се абортус у нашој земљи забрани плакала сам кад је биљана износила бројке малолетничких абортуса, да по статистици српкиње рађају 0,80, тј ни једно цело дете, и питала се шта би на то рекла мајка југовића сматрам да је ве- лики допринос ако бар на једну жену ути- чемо да то не учини мој лични утисак је да државу и људе који је воде не занима много овај проблем јер нигде у медијима не можете чути ни видети ове људе који се боре за спас свога народа, за спас душа тих несрећних жена које су, верујем, учиниле овај велики грех из незнања захваљујем се нашим дивним свештеницима из ова три села што су омогућили нашим сугра- ђанима да чују ове врсне предаваче и да им се пружи шанса да се замисле и пока- ју, и да се укључе у ову заједничку борбу да сачувамо нашу децу од овога греха та- кође шаљем апел свим епископима и све- штеницима спц да нас подрже, да нам се придруже на овом путу, да причају о ово- ме злу на сваком богослужењу, на сваком часу веронауке, да наша деца чују и знају да нам је „све дозвољено, али нам није све на корист“, да их поуче лепоти целому- дрија ми немамо право да ћутимо о овом проблему јер нас обавезују божије запове- сти да рађамо и пунимо земљу сносимо и ми, као народ, колективну одговорност ако ћутимо, јер то значи да одобравамо да тај проблем није занемарљив говори и ова ваша рубрика о вишедетним породицама, којих је мало, а ако се стање у држави и свест у народу хитно не промени, чак ни овај мали број вишедетних породица неће умилостивити господа да нас не казни за нашу непослушност њему, животодав- цу ми, уз божију помоћ, настављамо да у овом нашем подунављу и даље организу- јемо трибине, чак и у неким школама, јер је јако битно да нас чују млади“ да ли за вас постоје годишњи одмори? – с обзиром на то да држимо козе, коке и свиње, радимо у пластеницима, неизво- дљиво нам је отићи од куће и на два дана шаљемо децу на екскурзије са школом, мада нам и то буде финансијско оптере- ћење никада нисмо добили гратис екс- курзију, а имамо четири школарца чешће идемо на поклоничка путовања, посебно волимо фрушкогорске манастире у њи- ма смо стекли пријатеље, одлазимо им на славе ја сам срцем везана за крушедол, јер сам на почетку мог пута у веру тамо упо 38 4 / 2016 знала драгу мати пелагију са којом сам у честом контакту, посебно за празник св мајке ангелине обишли смо студеницу, жичу, петковицу у шабачкој епархији летос смо били у ћелијама, лелићу, као- ни, на трешњи код мати злате, и код на- шег духовника, о серафима, у манастиру благовештење на руднику у тим светиња- ма човек осети благодат, напаја се њоме, и то нас држи и даје нам снагу да лакше под- несемо терет искушења како су прошла благословена стања и порођаји? ко је деци дао имена? – ниједна трудноћа није била иста као ни порођај, али нормално сам испуња- вала све своје обавезе сматрам да ако је жена здрава, не постоји разлог због чега не би водила нормалан живот наравно да нека мала доза стрепње увек постоји, али треба да се поуздамо у помоћ пресве- те богородице да ће нам помоћи у тим за нас жене најтежим мукама, које сам ја за- борављала истог тренутка када би своју тек рођену бебу узела на руке не подр- жавам нову моду порођаја са епидуралом јер тиме избегавамо да испунимо запо- вест да у мукама рађамо, али и награду која следи као неописива радост која не може ни са чим да се пореди павле је рођен у време бомбардовања 1999, у тре- нутку када су почеле сирене да завијају и нестало је струје у порођајној сали рођен је у исти дан кад и ја, па сам му ја одабра- ла име по нашој крсној слави петар је, уз брата павла, добио име као други наслед- ник крсне славе катарина се умало није родила у колима кад смо ишли ка бол- ници и ја сам јој дала име, а ани је дала катарина, док је милица, као мезимица, добила име по бакиној жељи шта мислите о вантелесној оплодњи? – из оно мало скромног знања о ван- телесној оплодњи, пошто смо укључени у борбу против чедоморства, формирали смо свој став да из више разлога не одо- бравамо тај начин доласка до потомства ко смо ми да се играмо бога?! ако бог не даје децу, он зна зашто сматрамо да би црква требало да има јасан став о том пи- тању, имајући у виду све злоупотребе које се дешавају у тим експериментима где се директно крши божија воља можда ро- дитељи који се одлуче на тај корак нису упознати са тиме да се од неколико опло- ђених ембриона бирају они најбољи, а да се остали уништавају или замрзавају ради злоупотребе, а то је већ чедоморство не препуштамо богу да нас дарује потом- ством него тражимо начине да то сами ре- шимо а свуда око нас бог нам шаље децу напуштену, жељну љубави, домови су пу- ни такве деце која би нам испунила срца и животе радошћу, а ми смо слепи и жури- мо да нашом вољом себи наметнемо још једну грешку за коју ћемо такође морати дати одговор на страшном суду још стра- шније је то да велики број парова томе прибегава јер имају проблем стерилитета изазван намерним прекидима трудноћа у младости, а држава већим делом покрива трошкове абортуса, а касније те исте љу- де лечи од стерилитета и субвенционише вантелесну оплодњу која је веома скупа какав апсурд! имате ли поруку охрабрења српским породицама у прилог вишедетства? мирко: „не знам како бих препоручио људима који нису у вери, јер би они наве- ли низ логичних разлога против, а верни- цима није потребно, они схватају зашто се лишавамо удобног живота и не бојимо тешкоћа али, уопште, цело друштво је до сада тако васпитавано а и даље се тако васпитава, да не показује расположење за проширењем и јачањем породице, а она је темељ друштва такође и школски систем умногоме утиче на уздрмавање темеља по- родице али тиме се нико не бави као да то уопште није важно него су важне сасвим друге ствари могу само рећи: нека нам господ буде милостив!“ вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 39 сведочанства о рођењу исуса хри- ста налазе се у јеванђељима по ма- теју и луки јеванђеља казују да се исус родио у граду витлејему у пећини, где су му се поклонила тројица мудраца са истока по једном древном предању, то су били валтазар, гашпар и мелхиор, који су у име свих источних мудрости и религија даровали христа светим да- ровима: «и ушавши у кућу, видеше дете са маријом матером његовом, и падо- ше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: зла- то, тамјан и смирну“ (мт 2, 11) злато као цару, тамјан као богу и смирну као човеку данас се дарови светих мудра- ца чувају у манастиру светог павла на светој гори, као дар српске принцезе маре бранковић на месту пећине рођења богомладен- ца, 324 године је по вољи цара кон- стантина великог и његове мајке цари- це јелене започета градња храма, прве царске задужбине у светој земљи, да- нас једне од најстаријих и најпоштова- нијих хришћанских богомоља уопште градња храма је завршена 333, а осве- ћена 339 године храм је имао осмоу- гаону основу, а олтар се налазио тачно изнад пећине, где је и данас простор испред олтара је био украшен прелепим подним мозаицима, зидови су били украшени зидним сликама са предста- вама васељенских сабора и светитеља, а од главног улаза до олтара у две ко- лоне постављено је укупно 48 стубова у појединим стубовима виде се рупе у облику крстова из којих су излетали стршљенови који су натерали сарацен- ске разбојнике у бекство када су прова- лили у храм са намером да га опљачкају и оскрнаве по освећењу, овај храм је постао вели- ки центар ходочашћа хришћана из нај- ранијег хришћанског периода, због чега се указала потреба за његовим проши- рењем тако је у 6 веку цар јустинијан знатно проширио храм, поставио че- твороугаону основу, додатно проширио и украсио претходне подне мозаике, обогатио зидне слике константинове стубове је оставио где су и били тада је изнад главног улаза урађен познати мозаик у поду на коме је представљено рођење богомладенца и поклоњење му- драца овај мозаик је 614 године спа- сао овај храм од персијанског униште- ња, јер је на њему приказан персијски мудрац, због чега га је разбојничка хор- да персијанаца поштедела током исто- рије храм христовог рођења је доживео многе пљачке, паљевине, скрнављења, али и обнове, у којима се ипак није мно- го шта променило у величини и изгледу још од времена крсташких похода светиње свете земље пети део: на месту рођења богомладенца храмрођењахристовог јелена јонић храм христовог рођења (извор: traveladventuresorg) 40 4 / 2016 данас се храм христовог рођења на- лази у центру витлејема, и грчка пра- вославна јерусалимска патријаршија, којој припада највећи део, дели га са јерменима и римокатолицима улаз у храм је веома низак и захтева од ходо- часника да се савију на уласку спуштен је из два велика разлога: како османлије не би коњима улазиле у храм и како би се показало поштовање према светињи поклоном од некадашњег јустинијано- вог храма из 6 века данас се могу видети широки наос, константинови стубови, већи делови прелепог подног мозаика и делови фрескописа на стубовима и зи- довима у самом храму данас се налазе три наоса наоси и куполе су фреско- писани предивним сценама у два нао- са се налазе фреске и мозаици из 1160 године који описују библијске мотиве и васељенске саборе део пода главног наоса је прекривен даскама испод којих су мозаици из константиновог храма са мотивима птица, цвећа и винове лозе, а испред главног олтара налази се осмо- угаони мозаик, најлепши по мотивима, који потиче из времена цара јустинија- на на константинове стубове се данас ослања дрвена таваница из 14 века ко- ја је обновљена у 19 веку на источној страни храма налази се олтар са бога- то украшеним иконостасом и бројним кандилима, а испод самог олтара налази се пећина рођења богомладенца главни олтар и место рођења припадају право- славној цркви улаз у пећину се налази у олтару и има шеснаест степеника, лево од степеница је место рођења на коме се налази витлејемска звезда са четрнаест кракова на којој пише − овде је рођен исус христос од марије дјеве 1717 г ова година означава годину када је пр- ва златна витлејемска звезда украдена и када је замењена садашњом сребрном звездом изнад витлејемске звезде виси стално упаљених петнаест кандила од којих шест припада православнима, пет јерменима и четири римокатолицима на пар метара од места рођења налази се капела јасли, место на коме је пре- света богородица богомладенца стави- ла у јасле, које су у то време прављене од глине, оригиналне јасле су нестале и замењене су данашњим позлаћеним ја- слама изнад капеле јасли је мозаик из 12 века; поред капеле воде степенице из пећине и њима се, ако се настави, стиже у храм свете екатерине на божић храм рођења исуса хри- ста постаје централно место за цело хришћанство тога дана патријарх је- русалимски након ноћења у манастиру светог илије, месту где су преноћила тројица мудраца са истока, долази у ви- тлејем са патријархом на коњима до- лазе и тројица свештеника, као три му- драца од доласка патријарха почиње литија свештенства, народа и поклони- ка по пропису који је установљен још у 4веку данас, као и од 4 века, службе на месту рођења исуса христа, и у глав- ном олтару храма могу да врше само свештеници православне цркве аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo капела јасли (извор: svetazemljainfo) место рођења христовог и витлејемска звезда (извор: bleon1wordpresscom) манастирхиландар јул / август 2016 41 манастир хиландар је један од нај- значајнијих духовних центара у срба – он је први српски уни- верзитет, прва духовна академија, највећа ризница средњовековних књига, икона, фресака, владарских докумената, најзна- чајнија српска средњовековна болница, најзначајнији дипломатски посредник између србије и византије, највећи расад- ник српског просветитељског духа од 13 до 19 века, творац идеја државотворности и слободе српских земаља света српска царска лавра манастир хиландар смештен je у североисточ- ном делу свете горе, на 2,5 км од морске обале историја хиландара се може пра- тити од 982 године када се помиње грч- ки монах георгије хеландарис који се настанио у области данашњег хиланда- ра и ту подигао своју келију и параклис први пут се званично у списима мана- стир хиландар помиње 1015 године, ка- да се седамнаести по реду потписао јев- статије, игуман манастира хеландариу гусари и други разбојници хиландар спаљују и делимично руше средином 12 века, но манастир убрзо доживљава поновно оснивање од стране стефана немање, у монаштву симеона, и њего- историјахиландарасе може пратитиод 982 године кадасе помиње грчки монах георгијехеландарис којисе настанио уобластиданашњегхиландара светиње свете горе др немања јонић 42 4 / 2016 вог сина монаха саве 1198 године они затичу стари католикон, цркву, затим два пирга, делове старе трпезарије и пар ке- лија од византијског цара алексија iii анђела издејствовали су златопечатну хрисовуљу, 1198 године којом се мана- стир хиландар са свим светим местима у области милеја ставља под власт и упра- ву монаха симеона и монаха саве мана- стир постаје независан од манастира ва- топед и постаје самоуправни манастир исте године цар алексије iii издаје нову златопечатну хрисовуљу којом хилан- дар проглашава српским манастиром као ктиторско наслеђе породице немањића наредне две године хиландар доживља- ва процват, бива у потпуности обновљен, подижу се нови конаци и келије, проши- рује се трпезарија и прикупљају се српски монаси који су већ дуже времена борави- ли широм свете горе године 1199 сава и симеон су окупили још четрнаест мањих манастира и келија у близини манастира и назвали их хиландаром, чиме мана- стир добија статус лавре симеон и његов син, краљ стефан првовенчани новчано обезбеђују манастир поклонима у виду метоха у области хвосна и косова монах сава 1200 године пише хилан- дарски типик, устав по којем се руко- воде сви калуђери манастира фебруара 1200 године монах симеон се упокојио у хиландару, а мошти му положише у гроб, у јужни зид наоса од тог момента до дана данашњег сви виђенији српски владари, велможе, деспоти, краљеви, ца- реви сматраће манастир хиландар ду- ховном мајком српског рода и полагати посебну пажњу на очување и изградњу српског духовног и државног бића значајнију обнову и проширење ма- настир ће доживети у време краља ми- лутина у 14 веку када ће се прошири- ти главна црква, посвећена ваведењу пресвете богородице (21 новембар по јулијанском календару), утврдити спо- љашње зидине, подићи нови конаци и нова трпезарија на темељима старе цар душан ће средином 14 века даровати манастир многим списима, драгуљи- ма, моштима, метосима широм србије и македоније и знатно га финансијски оснажити током отоманског царства многе виђеније српске главе ће наћи свој спасоносни дом у хиландару, а ма- настир ће плаћати велике порезе тур- ској порти у цариграду за сам манастир и своје метохе, што ће га кроз отоман- ску историју дугу 400 година у великој мери ослабити стицајем историјских околности бугарски калуђери постају заступљенији у хиландару, преузимају управну улогу средином 18 века и сма- трају га својим манастиром све до 1896 године, када га српски краљ александар обреновић златом откупљује од бугара, манастир хиландар, светлописано 1999 (извор: hilandarinfo) икона пресвете богородице тројеручице (извор: ман хиландар) мозаична икона из 12 века (извор: ман хиландар) светиње свете горе јул / август 2016 43 враћа све манастирске дугове и додатно га дарива од тада срби поново поста- вљају свог игумана и преузимају ини- цијативу, да би већ 1916 године чинили већину манастирског братства у периоду између два светска рата ма- настир се у мањој мери обнавља, а након другог светског рата наступа време не- сташица, економске оскудице и смање- ње броја монаха на неколицину године 1970 је изграђена нова библиотека на месту старе, а 1998 започета је обнова хиландара у мањој мери поводом про- славе осам стотина година хиландара на жалост, 2004 године је избио вели- ки пожар у којем је изгорело око педесет процената од укупне корисне површине манастира страдали су: конаци, игуме- нарија, дохија, синодик срећа је да су ван пожара били најзначајнији делови манастира данас се хиландар обнавља из сопствених финансијских извора и уз помоћ донација које углавном долазе из србије још важније, манастир хиландар у наше време доживљава духовну и мате- ријалну обнову, а његово братство броји око 50 монаха што се архитектуре манастира тиче, поред главне цркве–католикона, уну- тар манастирских зидина налази се укупно дванаест мањих цркава–пара- клиса, већина их је фрескописана, са дуборезним иконостасима, олтарима и куполама сваки од параклиса везан је за различит период историје манасти- ра, а градили су их српски, византијски, руски, арбанашки, влашки владари, хи- ландарски монаси, као и бугарске ха- џије хиландару припада типикарница светога саве освећеног са најстрожи- јим типиком и иконом богородице млекопитатељице ова келија ужива највеће поштовање од свих светогор- ских манастира хиландарска библиотека је најзначај- нија ризница писане речи за српски род она има најбројнију збирку српских сред- њевековних рукописа, један од најзначај- нијих фондова словенских рукописа уоп- ште библиотека је и једна од најстаријих словенских библиотека истовремено је била и књижевни и преписивачки центар средњевековне српске књижевности, на- уке и уметности данас поседује око 1150 старих рукописних књига, 383 хрисовуље и повеље, 76 старих штампаних књига, 6 инкунабула, око 4500 старих књига и преко 40000 књига од 17 до 20 века хиландарска ризница поседује пре- ко 1400 икона, иконописаних у периоду од 12 до 20 века, и представља једну од најбогатијих ризница на светој гори хи- ландар може да се похвали да има велики број чудотворних икона, чак 7, од којих су најзначајније: икона пресвете богороди- це тројеручице, богородица млекопита- икона исус пантократор (извор: ман хиландар) обнова белог конака из 15 века, васкрс 2016 г (аутор) католикон манастира хиландара, светлопис из 1998 г (извор: ман хиландар) 44 4 / 2016 тељица, богородица попска, одигитрија – мозаична икона многе иконе предста- вљају најлепша дела византијске уметно- сти, као што су богородица одигитрија из 1260 године и христос пантократор из 13 века која је проглашена 2000 године у атини за најлепшу икону исуса христа хиландар чува и многе богослужбене реликвије: мошти преко стотину свети- теља, делове светих дарова, делове часног и животворног крста, делове трновог венца, патерицу светог саве освећеног и многе друге затим су у католикону и олтарске завесе које су јефимија (1399) и анастасија (1556) везле златом на свили и још многе одежде и литургијски сасуди фрескопис је изузетно богат, представљен је на око 5500м2 у око 12 параклиса, пирго- вима и трпезарији хиландар данас има један активни ме- тох, мило арсеницу недалеко од јерисоса, док остали метоси чекају боља времена хиландар је до 15 века поседовао преко 30 великих метоха у европи и азији са преко 360 села и огромним духовним, људским и материјалним потенцијалом оно што је сачувано у хиландару веће је од свег са- чуваног наслеђа у свим осталим српским манастирима аутор је уредник сајта hilandarinfo у следећем броју: манастир светог дионисија ваша светости, ваша високопреосвештенства, ваша преосвештенства, уважени оци, браћо и сестре! како је рекао свјатјејши патријарх: наш скуп не представља „вечерњу школу“ за мисионарско служење неопходно је разрадити практичне пре- поруке, желео бих да се зауставимо на мисионарској одговорности мирјана и погледамо на тај феномен са практичне тачке гледишта пре свега, шта представља одговор- ност? – то је одговор човека на призив божији као призив божији већ и служи људски живот, јер свако од нас у себи но- си подобије и образ божији и у „кон- цепцији мисионарске делатности руске православне цркве“ био је уведен појам „мисионарска одговорности мирјана“, која претпоставља знање основа право- славног вероучења и активно учествова- ње у животу парохије, сведочење о исти- ни православља целокупним животом, по речима светог апостола петра: сваг- да спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас раз- лог ваше наде (1пт 3, 15) мисионарска одговорност такође претпоставља уношење личног допри- носа у мисионарско служење, у сагла- сности са образовањем, способностима и личним даровима неопходно је пам- тити да мисионарска одговорност мир- јана не представља просто предавање сакупљене информације то је пре свега – уцрковљење људи, помоћ људима ко- ји траже пут ка богу циљ уцрковљења треба да буде наш свакодневни живот, заснован на хришћанским начелима сваки хришћанин треба да да одговор: иконостас католикона (извор: ман хиландар) превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све на роде јул / август 2016 45 „како се изменио мој живот након су- срета са христом? да ли је догађај хри- стовог васкрсења основ мог живота? да ли сам примио христа и цркву његову у своје срце да бих заједно са апостолом павлом рекао: а живим – не више ја, не- го живи у мени христос“ (гал 2, 20) од апостолских времена мирјани имају велику улогу у литургијском животу за- једнице они су се бавили апостолским делима, приводећи цркви људе помоћу учења у тесној заједници са свештен- ством неограничено поље мисионарске делатности представља социјално слу- жење мирјана посебан значај има стварање духовног информационог пространства уз помоћ мирјана понекада средства масовног информисања покушавају да за лик све- штеника „залепе“ трагично лице, при чему је то обавезно са тупим изгледом некада је ниче дао најстрашнију дефи- ницију хришћанства, назвавши га „нера- досним“ наравно, он је слагао, јер је хри- шћанство радост због васкрслог христа али он је посебно о томе говорио многи хришћани који не носе ту радост, сма- трају да себе „спасавају“ неким жало- сним изгледом и одбацивањем активне парохијске делатности самим тим они не учествују у благовести христовој и радости због васкрслог христа заједно слушамо неке негативне пред- ставе, може се рећи „заплашивања“ о то- ме да ће сутра обавезно наступити „крај света“ и хиљаде „аргумената“ се наводе као доказ да је све то близу: биометриј- ска документа, порески идентификаци- они број, шифрирани „тајни знаци“ измислили су чак и термин „печат ан- тихриста“ јасно је да таква лажна побо- жност не проповеда христа – победни- ка смрти, већ рекламира „духове злобе поднебесне“ треба да обратимо пажњу на овај феномен овде је неопходно, ка- ко је рекао свјатјејши патријарх, што је могуће пре развити епархијалне про- граме за просвету мирјана да би они по- истински мирјанин је истински сарадник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост христове истине треба да приђе свима са којима он општи идите и научите све на роде архиепископ белгородски јован: о мисионарској одговорности мирјана 46 4 / 2016 стали активни мисионари у јеванђељу се хришћани називају „сољу земље“ и појам мисионарске одговорности је ја- ко сличан том појму ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе (мт 5, 13) со чува од кварења, труљења она има функцију чувања зато се хришћани називају „сољу земље“, чувајући учење цркве да не би било повређено од стра- не јеретика и расколника со очишћује и јако је важно, када су мирјани у стању да се супротставе деструктивним сектама, када могу да помогну свештенослужите- љима да „отимају“ из секти људе који су у заблуди на крају, со свему даје укус а шта значи да даје укус? значи да придаје хришћанску димензију свему што се до- гађа у том смислу мирјани могу људи- ма да помогну да препознају догађаје са тачке гледишта хришћанског морала ми сада губимо критеријуме оцењивања ове или оне појаве постоје особености мирјанског служе- ња мирјана често се мирјани, позивају- ћи се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију неопходно је да објаснимо таквим људи- ма да се сила божија у немоћи показује (види 2кор 12, 9) свештеници треба да оријентишу мирјане на активну миси- онарску делатност друга препрека на путу мисионарске делатности је бојазан од прогона од стране световних власти мирјани пристају чак да учествују у не- кој политичкој делатности, али не и да проповедају о христу још једна бојазан је да нису довољно припремљени говоре да ако свештени- ке не слушају, како ће слушати нас, про- сте људе? неопходно нам је због тога да створимо систем припреме мирјана – то што је на нашем скупу названо „народ- ном катехизацијом“ ми треба заједно да размотримо форме таквог система чини ми се да бисмо данас могли да обновимо свецрквену мисионарску заједницу, ка- ко је то било у време светог инокентија московског и коломенског и поразми- слити о структури такве заједнице за мирјане синодално мисионарско одеље- ње би разрадило стратегију, богословље мисије, а практична дела би ишла преко мисионарске заједнице, оријентисано пре свега на мирјане сада већ имамо братства православних педагога, лекара, постоје друга братства која обједињују интелигенцију постоји чак и друштво православних новинара неопходно је, већ постојеће форме, напунити мисионарским императивом тада бисмо могли да створимо мисио- нарску заједницу и без неких додатних структура, како ми се чини, јер би таква заједница дала моћан импулс развоју ми- сионарске делатности таква заједница би решила и задатак материјалне обез- беђености мисије сада постоји брат- ство православних бизнисмена и ако би њихову делатност усмерили не само на градњу храмова, већ и на подршку мисионарских станова у далекоисточ- ним и северним епархијама – то би онда представљало уједињеност мисионар- ских напора јако је важно међутим да не изгубимо контролу над развојем таквих мисионарских структура, да се не би до- годила замена: мисија не треба да буде често се мирјани, позивајући се на то да су „грешни“, боје да воде мисионарску делатност, сматрајући себе недостојнима да проповедају реч божију идите и научите све народе јул / август 2016 47 замењена неким политичким стремље- њима и разматрањима, ко је бољи, ко је гори често се то излива у горко иску- ство почетка деведесетих, када су се мно- га православна братства фактички пре- творила у неке политичке организације са православном реториком и почела да „ратују“ са свештеноначалијем на то је потребно обратити посебну пажњу јако нам је важно да сваки мирјанин има свој мисионарски задатак то је део социјалног служења хришћанина када се то служење укључује у мисионарску делатност парохије да би свако осећао своје припадање заједничком делу миси- је одсуство такве активности парохија- на изазива умор, изнемоглост и просто обредоверје када људи не учествују у ак- тивном животу парохије зашто? па зато што их нико не зове а ако парохија буде имала истинску мисионарску усмереност и мисионар- ски програм, онда постоје сви услови за такав унутрашњи потенцијал, посебно младих парохијана да би активно сведо- чили о христу у различитим формама мислим да форме мисионарских зада- така за мирјане треба да постану пред- мет разматрања на нашем скупу тада ћемо улагати мање напора да би „оти- мали“ људе од деструктивних секти када људи живе парохијским животом, они већ почињу да разликују те „духо- ве злобе“ по речи светог апостола и је- ванђелисте јована богослова: љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитуј- те духове јесу ли од бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет (1јн 4, 1) мирјани треба да имају посебно важну улогу у „мисији помирења“ када хришћани живе у друштву, социјалној сфери, у општењу су са другим људима и доносе мир присетимо се да је реч „мирјанин“ имала негативни предзнак у духовној препоруци из 1921 године у црквено- словенском речнику свештеника гри- горија дјаченка „мiрянин“ је човек који живи по похотама и страстима „мiра“ (мiр – свет) али постоји још једно „мир“ (грчки „ирини“) то јест то је мир, тиши- на, хармонија, светлост, благодат то јест, истински мир–јанин је истински сарад- ник божији у привођењу људи вери и спасењу зато преко њега светлост хри- стове истине треба да приђе свима са ко- јима он општи то су задаци које треба да размотримо на скупу, са благословом свјатјејшег патријарха и мислим да ће- мо, уз божију помоћ и заједничке напоре свих који су се овде окупили, ваша све- тости, испунити ваш благослов спаси господе! извор: миссионерская ответственность мирян миссионерское обозрение 2011, бр1, 14–17 стр св апостол петар, светогорска фреска (извор: pravoslavieru) 48 4 / 2016 ко жели да сазна све о делима и чуди- ма блаженог владимира, записао је непознати зетски писац, нека прочи- та опширно краљево житије, па ће видети да је овај свети човек био са богом и да је бог био са њим и заиста, бог кога је све- ти владимир прослављао за свога живота, прославио је њега после мученичке смрти име божије беше свагда у владимировом чистом срцу и његовим побожним мисли- ма и делима па се удостојио части да га го- спод упише у књиге живих свети јован владимир, син краља пе- трислава и унук краља хвалимира, није се уплашио моћне самуилове војске ко- ја је кренула на њега неустрашиви краљ је храбро стајао са својом војском на брду облик (косогор), на десној обали бојане, очекујући непријатељску силу ни када су српску војску стале уједати змије, краљ се није уплашио већ је завапио богу у моли- тви и змије су изгубиле снагу свог отрова а када је наступила оскудица у храни и ло- кални жупан пристао да сарађује са саму- илом, краљ је решио да спречи даље про- ливање хришћанске крви није губио наду ни када је окован и одведен у туђе и далеке крајеве на дну преспанске тамнице, у ца- ревом двору, свети владимир је постио и молио се богу, полажући сву наду у божи- је заступништво по казивању житија, у тамници се владимиру јавио анђео господ- њи и утешио га што је анђео обећао, то се испунило кћерка цара самуила, принцеза косара, пожелела је да опере главе и ноге утамни- ченима са очевим допуштењем, она је сишла, у пратњи слушкиња, у тамницу го- спод који дреши свезане (пс 146, 7), довео је косару до заточеног владимира током разговора, принцеза је видела да је влади- мир пун вере и божије мудрости „њој се његов говор учини слађи од меда и саћа и она га заволи, али не из страсне пожуде, већ због тога што је жалила његову мла- дост и љепоту и што је била чула да је он краљ и да потиче од краљевског рода за- тим га поздрави и оде“ (житије) косара је приступила оцу и рекла да жели да се уда за заробљеног владимира кћеркина жеља је изненадила цара самуила наредио је да му доведу необичног сужња њихов сусрет је имао неочекиван исход краљ се допао цару, па је дат благослов за брак самуило је приредио венчање, а затим је младен- це испратио у зету самуило је владими- ру вратио државу и престо, а у мираз дао драчку област, којој је, изгледа припадао и град фијера са околином из прогонства повестосветомјовану владимиру и косари принцеза је виделада је владимир пун вере и божије мудрости њојсе његов говор учинислађиод меда и саћаиона га заволи др ђорђе вуковић из историје српске православне цркве јул / август 2016 49 се вратио и владимиров стриц драгомир, који је обновио ратом опустошену траву- нију казивање живописца потврђују сред- њевековни византијски хроничари јован скилица и георгије кедрин, који знају да је владимир био самуилов зет и похваљу- ју га због бројних врлина према народном предању, краљ јован владимир је постао ктитор неких светиња у самуиловој држа- ви те задужбине као да чувају успомену на краљеву молитвену захвалност богу за венчање (манастир св наума на охрид- ском језеру) и слободан повратак у отаџби- ну (манастир св јована бигорског) десило се да је цар василије ii заратио против самуила после више успеха, ва- силије је извојевао коначну победу у боју код беласице (1014 г) погођен трагедијом својих војника, цар самуило је преминуо на трон је ступио самуилов син гаврило радомир уследио је дворски преврат у ко- јем је убијен цар гаврило са супругом, хри- стољубивом царицом ирином, пореклом из ларисе престолонаследник је осле- пљен, а остали гаврилови синови похвата- ни (1015 г) на престо је ступио вођа заве- реника, владислав, кога је управо гаврило својевремено спасао од самуиловог гнева нови цар није био сигуран на престолу, па је додатно утврдио тврђаве и пренео др- жавну ризницу из преспе у охрид он је позвао краља јована владимира у посету свети владимир је знао за сва превирања у некадашњем самуиловом царству, али је био спреман да крене на пут томе се кра- љица косара успротивила и сама пошла уместо супруга цар је пријатељски примио храбру ро- ђаку, али је поновио позив владимиру уз лепо срочено писмо, цар је послао влади- миру и златни крст, као потврду добрих на- мера свети краљ је одбио да прими златни крст, јер је спаситељ био разапет на крсту од дрвета немилосрдни цар није хтео да одустане послао је два епископа и дрвени крст који је чувао изабрани монах при- мивши изасланике, владимир је клекнуо и помолио се богу, пољубио крст и ставио га у недра, а затим са малом пратњом кренуо на пут по царевој наредби, успут су биле постављене заседе цареви људи су видели краља у пратњи анђела и разбежали се јо- ван владимир је неозлеђен дошао до цар- ског двора у преспи и отишао да се помоли господу, као што је имао обичај ујутру, са- знавши за краљев долазак, цар је за трпе- зом, издао сурову наредбу свети краљ је стигао да се помоли богу и причести се на литургији опростивши се од присутних епископа и монаха, он је са дрвеним крстом у рукама изашао на цр- квена врата, где су га посекли цареви по- даници (22 маја по старом календару) уз појање и псалме, епископи су сахранили мошти у цркви плач краљице косаре је био дуг, потресан и болан на владимиро- вим гробом почела су да се дешавају чуда што је уплашило цара, па је дозволио пре- нос моштију краљица косара је пренела тело свог мужа и сахранила га у манастиру пречиста крајинска, а затим се замонаши- ла можда је њено монашко име забележио георгије кедрин византијски писац коса- ру назива именом теодор(ит)а по казива- њу писца житија, цара владислава је сти- гла заслужена казна а косара је до краја живота остала у манастиру да се подвиза- ва и услишена јој је жеља да почива у ма- настиру поред свог светог мужа 50 4 / 2016 величанствен дочек мајке ангелине у угриновцима догађај након пет стотина година, по пр- ви пут у историји, мошти свете мај- ке ангелине су изнесене из манастира крушедол и походе срем тако је света рука мајке ангелине 2 јуна 2016 го- дине стигла у угриновце и донела тро- дневну радост и благослов у величан- ственој литији коју су заједно са својим архипастиром, епископом сремским василијем, чинили свештеници земун- ског намесништва, српску деспотицу су, бацајући латице пред њене мошти, песмом дочекали чланови дечијег цр- квеног хора при храму светог вели- комученика георгија, угриновачки фолклорни ансамбли, ђаци, ловци и мноштво верног народа након акатиста преподобној деспо- тици, владика василије је подсетио присутне да је ово духовно сабрање је- динствена прилика која се пружа мало коме у животу, те да је након великих страдања и несрећа које су се догоди- ле у угриновцима, сусрет са препо- добном српском деспотицом потреба нашег народа за благодаћу божијом која се кроз мошти светитеља излива на све нас епископ се посебно освр- нуо на рад некадашњег угриновачког свештеника, блаженопочившег о рат- ка голубића, који је био веома вредан пастир и иза себе оставио добар глас у народу, позивајући верни народ да помогне његовој породици која је остала без хранитеља потом је у великој сали дома култу- ре одржана свечана академија у славу и част оне која је свој живот посвети- ла православљу и своме роду, трпећи прогнанство и не продајући веру за ве- черу поред драмских приказа дирљи- вих монолога мајке ангелине и патри- јарха српског арсенија чарнојевића, које су извели глумци андриана и сто- јан ђорђевић, на академији су насту- пали и српски православни појци, хор цркве покрова пресвете богородице из сурчина и дечији црквени хор при храму светог великомученика георги- ја у угриновцима на крају академије све присутне су поздравили угрино- вачки свештеници, о бојан нинковић (старешина храма) и о александар чавка, који су и најзаслужнији за до- бру организацију догађаја у наставку преносимо беседу прото- јереја мр јована милановића, профе- сора карловачке богословије редакци- ја мисионара се захваљује презвитеру александру чавки на достављеним пи- саним и фотографским материјалима за овај прилог јул / август 2016 51 беседа ојована милановића света мајка ангелина као пример жртве и љубави данашњи човек, и на крају и сваки од нас, суочава са се великом дозом неизвесности и несигурности да ли ће бити здрав, да ли ће дете извести на прави пут, да ли ће имати довољно снаге да дочека унуке, да ли ће деци наћи посао, да ли ће формирати породицу, да ли ће? да ли ће? што је више питања, то је ви- ше неизвесности и несигурности када на то додамо глобалне и просторно блиске сукобе, раздоре међу народима те велики број оних који пате и бивају у стању оча- јања, постаје јасно да је овај свет заиста по речима псалмоповеца долина плача – јед- ном речју долина смрти и све око нас и у нама као да сведочи о том путу смрти же- не неће да рађају децу, већ их убијају мла- ди неће да пазе старе, млади супружници не живе супружничким животом, него као они који већ унапред знају да ће се ра- стати све заиста упућује на несигурност и неизвесност таман када се суочимо са свом том неизвеношћу и свим тим неси- гурностима како у себи тако и код других, као блага воља божија, на исти начин на који је пре 530 година решила да посети срем и настани се у њему, благословом архипастира, поново нам у посету дола- зи света мајка ангелина а та жена, сво- јим животом и делом била је све само не „крхко створење“ и „слаби сасуд“, била је у свему страдалник, али никада испуњена несигурношћу и неизвесношћу њени жи- вотни подвизи могу се упоредити са најве- ћим подвизима витезова и бораца за друге из времена средњег века родила се на двору православног арба- наског кнеза, и упознала се у одговарају- ће, божије време, са слепим стефаном, сином великога деспота ђурђа, који се нашао у изгнанству, без отаџбине и насле- ђа, без вида и икакве перспективе имао је диван лик, имао је речи пуне наде и достојанство које је вредело више него и највећи товар блага упоредивши неиз- весност и слепог деспота она је изабрала њега и живот свој полаже у његове ру- ке, знајући да, што год њега снађе снаћи 52 4 / 2016 ће и њу, где он склони главу склониће и она, а ако он не буде имао где, имаће она њега и у њему наду, достојанство и веру – веру која је слепом деспоту била други вид удаје се за њега, и узимају крст јед- но другога добијају првога сина ђорђа крећу мало затим у прво избеглиштво у потрази за миром и домом стижу у се- верну италију где је захваљујући сестри свога слепога мужа основала прво поро- дично огњиште ту је са деспотом добила још два детета у тешким животним при- ликама и околностима гледајући на своју децу, доживела је прву тугу, упокојио јој се муж ослонац њеног живота је урушен но, она знајући да је у љубави нада и достојанство, да је у љубави живот, да је у љубави ве- ра, и даље гледа на своју де- цу молећи се богу да је господ укрепи и осна- жи и ослободи толи- ке неизвесности у којој се нашла не одустаје од деце, нити размишља о очајању после неког времена креће на пут, и тада доживљава и прву радост не желећи да остави тело свога супруга у туђој земљи налази га нетру- лежног, и пошто га је ископала, сада већ са моштима његовим креће, по позиву угарског краља матије корвина и насе- љава се у наше крајеве ту ће управо на темељима вере, наде и љубави којима је живела почети да зида стубове и утвр- ђења, почети да зида храмове – цркве, да окупља народ, да га лечи, да му помаже и да се брине о њему видеће како јој син ђорђе – постаје монах максим, а потом и владика цркве но, доживеће још једну трагедију, још једна туга ће јој обузети срце умреће јој оба сина и она ће их као удовица и тужна мајка надживети но, и после тога иако је неизвесност у том тренутку, могли би смо рећи, била велика и претешка њено срце се ни- је узбудило нити се одрекла име- на божијег певала је она у ср- цу своме заједно са давидом протојереј јован милановић, проф карловачке богословије јул / август 2016 53 псалмопевцем и са својим мужем и си- новима: господ је пастир мој и ничега ме неће лишити, на зеленој паши пасе ме и на тихој води одгаја ме, душу моју опора- вља, води ме стазама правде имена свога ради уз то трпљење и ту песму њена душа је васкрсавала и постајала већ овде на зе- мљи извор сваке утехе, вере, наде и љуба- ви дубоко у себи она је сваку тугу и жа- лост кроз молитву преокретала на радост, сваки бол је преокретала у своју победу то је успевала јер је постала биће вере, же- на јача од најјачих мушкараца из тог разлога, обзиром да је у дубини душе, иако удата живела као монахиња, на крају прима и свети монашки чин зашто је то учинила? зато што је знала, како кажу свети оци, да је монах човек који у својој тузи и у својој радости види бога и види мо- гућност да му служи чињеница да је света мајка била монахиња и подносила све ове несреће, показује и доказује да је једини на- чин борбе који треба да водимо онај мона- шки, а то значи бескомпромисно хрлити ка богу и бескомпромисно му служити ова мајка, жена, монахиња, витез, борац за најлепша права и мушког и женског по- ла, а
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
39
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...за европу, 35 eur ван европе крсту твоме клањамо се христе и светоВАСКРСЕЊЕ 📌 твоје певамо и славимо
(из васкршњег канона)
увреме када се родио господ наш
исус христос, за њега је прорече-
но да ће бити знак
...за европу, 35 eur ван европе крсту твоме клањамо се христе и свето
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... београд текући рачун девизни број: lntermediary deutsche bank gmbh, frankfurt/m (bic deutdeff) account with inst: 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 informativno izdavacкa ustanova srpske pravoslavne crkve, kralja petra 5, beograd charges: for the account of ordering customer годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европе крсту твоме клањамо се христе и свето васкрсење твоје певамо и славимо (из васкршњег канона) увреме када се родио господ наш исус христос, за њега је прорече- но да ће бити знак против кога ће се говорити (лк 2, 34) то пророчанство, изречено устима светог симеона бо- гопримца, се дословце испунило у на- редним вековима: не постоји личност у историји света о којој се више говорило и коју су истовремено више оспоравали он је био и остао „знак препоречни“, и тако ће бити све до оног дана када сваку расправу о њему не прекине знак знака –крст сјајнији од сунца који ће чудесно засијати на небу и свим племенима на зе- мљи објавити цара који у сили и слави долази да суди живима и мртвима (мт 24, 30) тада ће свима бити потпуно јасно ко је био исус из назарета, а оспоравање и неверје многих ће заменити сузе крст је најсветији симбол хришћан- ства и најпознатији симбол у историји света притом, од симболâ светских ре- лигија он се суштински разликује по то- ме што у себи носи силу задобијену од господа распетог на њему сам догађај распећа има неизрециво важно место у историји спасења све старозаветне жр- тве биле су само праобраз крсне жртве, једине која је имала животворну силу за нас и очишћујући карактер у погледу прародитељског греха крст је од дога- ђаја распећа господњег постао ново др- во живота (уп 1мој 2, 9) –колосалност догађаја у коме је цар васељене на кр- сту раширио своје непорочне руке да би пригрлио и осветио све и сва, дарујући 2 5 / 2016 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата живот вечни сваком роду и поколењу, је просто неизрецива на крсту се родила и црква, која је и сама крстоносна и носи болне ране на свом телу кроз историју – крв и вода који су потекли из ребара христових извор су крштења и причешћа са друге стране, сам крст је свеприсутан у животу те исте цркве: нема молитве у којој се не осењу- јемо крсним знамењем; нема богослуже- ња у коме не користимо крсни знак; нема свештенодејства у коме се он не приме- њује; не постоји знамење које је дало ви- ше душевног и телесног здравља и нема већег прогонитеља невидљивих неприја- теља људског рода, што је факат који је наш народ преточио у познату узречицу: „бежи ко ђаво од крста“ нехришћанима обично није јасно зашто поштујемо средство на коме је страдао исус христос, и то смрћу која је била ка- зна за најгоре преступнике, но клањајући се крсту ми управо указујемо пошто- вање жртви коју је господ поднео за цео род људски суштина неразумевања тог поштовања је иста као и код недоумица у погледу светих моштију, икона и сваке других светиња, које чествујемо због ве- зе коју имају са божанским енергијама од којих су примили силу освећења у том смислу, часни крст је најсветије средство спасења рода човечијег јер га је таквог учинио сâм распети господ, осветивши га својом пречистом крвљу од тада, крст више није знак срама и поруге, већ силе и славе који захтевају посебно поштовање обичај је из древности да хришћани носе крст на себи, обично око врата то није само ознака верског идентитета ни- ти само потреба да се носи оружје које одгони врага тиме се на спољашњи на- чин показује и прихватање по
... београд текући рачун девизни број: lntermediary deutsche bank gmbh, frankfurt/m (bic deutdeff) account with inst: 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 informativno izdavacкa ustanova srpske pravoslavne crkve, kralja petra 5, beograd charges: for the account of ordering customer годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европе крсту твоме клањамо се христе и свето васкрсење твоје певамо и славимо (из васкршњег канона) увреме када се родио господ наш исус христос, за њега је прорече- но да ће бити знак против кога ће се говорити (лк 2, 34) то пророчанство, изречено устима светог симеона бо- гопримца, се дословце испунило у на- редним вековима: не постоји личност у историји света о којој се више говорило и коју су истовремено више оспоравали он је био и остао „знак препоречни“, и тако ће бити све до оног дана када сваку расправу о њему не прекине знак знака –крст сјајнији од сунца који ће чудесно засијати на небу и свим племенима на зе- мљи објавити цара који у сили и слави долази да суди живима и мртвима (мт 24, 30) тада ће свима бити потпуно јасно ко је био исус из назарета, а оспоравање и неверје многих ће заменити сузе крст је најсветији симбол хришћан- ства и најпознатији симбол у историји света притом, од симболâ светских ре- лигија он се суштински разликује по то- ме што у себи носи силу задобијену од господа распетог на њему сам догађај распећа има неизрециво важно место у историји спасења све старозаветне жр- тве биле су само праобраз крсне жртве, једине која је имала животворну силу за нас и очишћујући карактер у погледу прародитељског греха крст је од дога- ђаја распећа господњег постао ново др- во живота (уп 1мој 2, 9) –колосалност догађаја у коме је цар васељене на кр- сту раширио своје непорочне руке да би пригрлио и осветио све и сва, дарујући 2 5 / 2016 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата живот вечни сваком роду и поколењу, је просто неизрецива на крсту се родила и црква, која је и сама крстоносна и носи болне ране на свом телу кроз историју – крв и вода који су потекли из ребара христових извор су крштења и причешћа са друге стране, сам крст је свеприсутан у животу те исте цркве: нема молитве у којој се не осењу- јемо крсним знамењем; нема богослуже- ња у коме не користимо крсни знак; нема свештенодејства у коме се он не приме- њује; не постоји знамење које је дало ви- ше душевног и телесног здравља и нема већег прогонитеља невидљивих неприја- теља људског рода, што је факат који је наш народ преточио у познату узречицу: „бежи ко ђаво од крста“ нехришћанима обично није јасно зашто поштујемо средство на коме је страдао исус христос, и то смрћу која је била ка- зна за најгоре преступнике, но клањајући се крсту ми управо указујемо пошто- вање жртви коју је господ поднео за цео род људски суштина неразумевања тог поштовања је иста као и код недоумица у погледу светих моштију, икона и сваке других светиња, које чествујемо због ве- зе коју имају са божанским енергијама од којих су примили силу освећења у том смислу, часни крст је најсветије средство спасења рода човечијег јер га је таквог учинио сâм распети господ, осветивши га својом пречистом крвљу од тада, крст више није знак срама и поруге, већ силе и славе који захтевају посебно поштовање обичај је из древности да хришћани носе крст на себи, обично око врата то није само ознака верског идентитета ни- ти само потреба да се носи оружје које одгони врага тиме се на спољашњи на- чин показује и прихватање по
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
1. 6606 / ...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим ВАСКРСЕЊЕ? м, показујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему тема броја септембар / октоба...
2. 112221 / ...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим ВАСКРСЕЊЕ? м, по- казујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему баш као што каже пророк исаија...
3. 115375 / ...сваког верника и слава анђела, а помор демона без сумње крст и ВАСКРСЕЊЕ христово, јер васкрсења не бива без смрти, без крста – опомиње песник, сачињавају двоједну стварност и једну и...
4. 128982 / ...христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са ВАСКРСЕЊЕ? м христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу хри...
1. 6606 / ...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим ВАСКРСЕЊЕ? м, показујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему тема броја септембар / октоба...
2. 112221 / ...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим ВАСКРСЕЊЕ? м, по- казујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему баш као што каже пророк исаија...
3. 115375 / ...сваког верника и слава анђела, а помор демона без сумње крст и ВАСКРСЕЊЕ христово, јер васкрсења не бива без смрти, без крста – опомиње песник, сачињавају двоједну стварност и једну и...
4. 128982 / ...христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са ВАСКРСЕЊЕ? м христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу хри...
40
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...напори, подвизи и вр- лине имају за циљ: да помоћу њих достиг- нуВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих и да себи заслуже и
задобију живот вечни јеванђеље христо-
во је не само блага вест за човека у овом
свету, него и у оном
...напори, подвизи и вр- лине имају за циљ: да помоћу њих достиг- ну
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... небеском по христовом божанском учењу овај живот на зе- мљи јесте темељ на коме се зида живот вечни ве- ровати у богочовека хри- ста значи непрестано се борити и мучити за живот вечни, на који је човек и по- зван када га је бог створио боголиким у ствари, сви људски напори, подвизи и вр- лине имају за циљ: да помоћу њих достиг- ну васкрсење мртвих и да себи заслуже и задобију живот вечни јеванђеље христо- во је не само блага вест за човека у овом свету, него и у оном то је једна од главних јеванђељских истина спаситељева благо- вест о загробном животу казује нам шта бива са човеком када телом умре, а бе- смртном душом крене у онај свет и каква је њена судбина после смрти тела смрћу се назива тајанствено раздва- јање душе од тела, односно привремени растанак душе и тела при томе тело гу- би своје животне функције и предаје се труљењу и распадању, а душа на- ставља да живи сама у своме бесте- лесном, нематеријалном бићу зато се у светом писму смрт назива: од- ласком душе из тела (2тим 4, 6), спавањем (дап 13, 16), поврат- ком тела у земљу, а бесмртног духа богу (1мој 2, 7) у светом писму је на јасан начин пока- зана и посведочена и смрт- ност људског тела и бесмрт- ност његове душе људска душа је бесмртна јер је бо- голика, јер је саздана по об- личју бесмртнога бога до- бивши дух од бога, сваки човек је бесмртан душом као бесмртан, дух се после смрти тела враћа богу који га је дао (јн 5, 24) спаситељ управо на бесмртности људ- ске душе заснива могућност и стварност васкрсења мр- твих душа живи у земаљском телу да би после смрти (тела) ушла у небески свет у коме влада вечност људе посебно интересује пита- ње: шта се догађа са душом после растанка од тела? о судбини тела немају дилеме: својим очима могу св антоније велики, новија икона (извор: praviconcom) 10 6 / 2016 видети да процес распадања почиње од- мах после изласка душе из њега, а неко- лико година касније од тела остају само кости, да би се на крају и оне помешале са земљом али, шта бива са душом? – питају многи, јер о њеној судбини не мо- гу сазнати преко својих чула одговор на то питање даје нам свето писмо онолико колико је човеку неопходно и колико нам је бог открио душе умрлих људи улазе у загробни живот са свим мислима и осе- ћањима, са свим вредностима и манама, са свим својим добрим и злим делима и уопште са својим целокупним моралним стањем и таквима какве јесу, какве су изашле из тела и земаљског живота њи- ма се суди на посебном суду и одређује привремено стање у загробном животу, које траје од посебног до свеопштег или страшног суда, који ће се догодити по- сле другог доласка господа исуса христа на земљу стање душа после смрти тела слично је моралном стању сваке индиви- дуалне душе за живота на земљи рели- гиозно–морално стање душа не мења се радикално у загробном животу када би га бог битно изменио, учинио би насиље над неприкосновеношћу слободе људске душе и уништио оно што једну личност чини личношћу сама душа у загробном животу и кад би хтела и желела да себе потпуно измени и почне нови живот, који би се сасвим раз- ликовао од њеног живота на земљи, не би могла то да учини а не би могла зато што јој у загробном животу недостаје тело које представља други део човечије личности, неопходно за потпуно самостално опреде- љење и делатност и зато што јој недостају земаљски услови и средства спасења дру- гим речима: у загробном животу покајање није могуће стање душа унеколико се мо- же изменити на боље само на два начина: божијом милошћу и молитвама живих сродника и пријатеља, када их бог услиши из милости не према покојнику, него пре- ма ономе који се за њега моли живот душа у загробном животу састо- ји се или у непотпуном блаженству или у непотпуном мучењу, јер ће потпуно бла- женство или потпуно мучење настати тек после страшног свеопштег суда и све- општег васкрсења мртвих, а до тада ће душа бити само душа, а не потпун човек на посебном суду душе се деле у две вр- сте: душе праведне и душе грешне, али са свим нијансама којима се праведници ме- ђу собом разликују и којима се грешници међу собом разликују с обзиром на раз- не и многобројне степене моралног савр- шенства или грешности душа, разни су и многобројни степени блаженства и степе- ни мучења у загробном животу у божи- јем откривењу, светом писму – библији има много потврда и примера о овоме да наведемо неколико: у христовој причи о богаташу и лазару спаситељ каже да су душу многострадалног праведног лазара, одмах после његове смрти, анђели однели у наручје аврамово, где се она теши и где осећа блаженство, а душа богаташа, огре- злог у многим гресима (не због богатства, него због његове злоупотребе и зла којег се није ослободио) немилосрдног, себичног и похлепног за време земаљског живота, до- шла је на место мучења и душа богаташа види душу лазареву: „и повикавши рече: оче авраме! смилуј се на ме и пошаљи ла- зара нека умочи у воду врх од прста својега и да ми расхлади језик, јер се мучим у ово- ме пламену а аврам рече: синко (!) сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а лазар само зла; а сад се он теши, а ти се мучиш а, осим тога, постављена је између вас и нас велика провалија, па они по христовом божанском учењу овај живот на земљи јестетемељ на коме се зида живот вечни реч пастира новембар / децембар 2016 11 који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе“ (лк 16, 24–26) пред своје крсно страдање спаси- тељ умирује своје ученике речима: „идем да вам приправим место и када одем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узе- ћу вас к себи да и ви будете где сам ја“ (јн 14, 2–3) а разбојнику који је распет зајед- но с њим и који се на крсту покајао, го- спод исус христос говори: „3аиста ти ка- жем: данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 43) место у коме бораве праведне душе у загробном животу у светом писму назива се различитим именима: царство божије, царство небеско, наручје аврамово, рај, дом оца небеског, вишњи јерусалим, небе- са а место у које одлазе грешне душе по- сле посебног суда назива се у светом пи- сму: ад, тј место лишено светлости, мрак, тама најкрајња, тамница духова, пакао, бездан, геена, тј место мучења пре страшног суда догодиће се опште васкрсење мртвих, када ће се душе врати- ти у своја тела и као таквима, дакле лич- ностима судиће се за све што су учиниле у току земаљског живота то ће значити победу васкрсења над смрћу, победу веч- ности над пролазношћу победа правде над неправдом неће то бити нова и непо- зната појава у историји рода људског још пре скоро две хиљаде година господ исус христос је својом божанском силом вас- крсао јаирову кћер, сина наинске удовице и свога пријатеља лазара тиме је господ христос превео људску природу из труле- жности у нетрулежност, из смрти у живот и тиме доказао да се смрт може победити и да је за бога могуће оно што је за људе немогуће лазарево васкрсење је символ и предзнак свеопштег васкрсења, које оче- кује све људе, само што га неки очекују са радошћу, а неки са страхом своју моћ над смрћу господ је показао и на себи, васкр- снувши из мртвих трећи дан после смрти на крсту велика је, међутим, разлика из- међу васкрсења људи и васкрсења госпо- да исуса христа та разлика произлази из другачијих суштина смрти људи и смрти господа исуса христа док је за људе теле- сна смрт неминовност, за господа христа она је добровољност ради искупљења рода људског од греха васкрсење господа хри- ста, иако је потпуно лични акт богочовека, ипак има свечовечански и свекосмички значај, јер је богочовек исус христос, као други или нови адам, родоначелник но- вог човечанства, и све што се тиче његове човечанске природе истовремено се тиче и целог рода људског христос није умро и васкрсао тек само да би показао божан- ску моћ, јер се божанска моћ показивала и показује и на другачији начин, већ је као оваплоћено друго лице свете тројице, из љубави према роду људском, својој творе- вини, жртвовао себе, умро на крсту пре- узевши на себе све грехе човечанства он то није учинио према целокупној својој творевини, јер божију творевину можемо степеновати у три нивоа: простобитије, битије и добробитије простобитије је мр- тва природа, беживотна материја; битије, то су жива бића, биљке и животиње, а до- бробитије је словесно биће, човек господ христос себе је принео на жртву тек за овај трећи ниво своје творевине, за човека, јер је само он створен по слици и прилици бо- жијој из љубави према том трећем нивоу своје творевине бог по своме промислу и божанској премудрости шаље свога сина да прими људско тело кроз девојку мари- ју, умре на крсту, али у исто време открива да је смрт привремена појава, јер само по- сле три дана оваплоћени бог исус христос уништава смрт али и после христовог васкрсења смрт постоји у овом свету како то об- јаснити, питаће неко да, смрт постоји, али је благодаћу богочовековог христо- вог васкрсења престала бити проклет- ство за људску природу, ужас и страх, већ је постала привремено и пролазно стање и сада људи умиру, али више не у очајању, застрашености, безнадежно- сти, већ са вером да само мењају све- 12 6 / 2016 том, привремено, до општег васкрсе- ња, што је једна од битних истина наше хришћанске православне вере зато у нашем символу вере свакодневно испо- ведамо: „чекам васкрсење мртвих и жи- вот будућег века“ из свега до сада реченог произила- зи да живећи у овом свету, човек мора непрестано да има на уму да је овај свет само прилика коју треба искористити да би се заслужио један други, бољи, пра- веднији, савршенији, вечни живот да би то постигао, човек мора бити свестан да је творевина божија од које бог захте- ва да се стално усавршава у врлини, па чак до те мере да буде савршен као отац наш небески, по речима светог атана- сија великог, који каже: „бог је постао човек, да би човек постао бог“ али не бог по суштини као христос, већ по бла- годати божијој; не бог по природи као христос, већ по усиновљењу од бога; не бог по рођењу као христос, већ по усво- јењу од бога за своје свакодневно прак- тично делање човек може наћи узоре у оним појединцима који су својим живо- том и подвигом испунили препоруке и заповести божије, а нама оставили пре- ћутни аманет да их следимо о таквима, а то су углавном били људи из монашког реда, један од најбољих познавалаца људске душе, фјодор достојевски каже: „христочежњиви подвижници се не- престано духовно преображавају, труде се да лик душе своје формирају по лику христовом, те стога даноноћно живе по јеванђељу богочовековом световни љу- ди, (тј људи од овога света, они који ни- су свештеници ни монаси) иду супрот- ним путем, путем који квари и унаказује боголику душу људску погледајте на световњаке, па реците: зар се није у њих искварио лик божији и правда његова? они имају науку, а у науци је само оно што је подвргнуто чулима а духовни свет, виша половина људског бића од- бачена је са некаквим тријумфом, чак са мржњом“ (браћа карамазови, стр, 361) на крају, кад већ поменусмо достојев- ског, послушајмо шта он каже о смислу живота и бесмртности душе: „ако нема бога, нема ни бесмртности, ради чега онда живети? јасно је ово: самоубиство, после губитка идеје о бесмртности, по- стаје ствар савршено неизбежна, чак и неопходна, за свакога онога ко се мало уздигне над животињама напротив, бесмртност, обећавајући вечни живот, јаче везује човека са земљом у томе, на изглед, лежи противречност: ако већ има тако много живота, то јест, осим земаљског још и бесмртни живот – че- му онда ценити толико земаљски жи- вот? али излази баш напротив: само са вером у своју бесмртност човек схвата свој разумни циљ на земљи без убеђења у своју бесмртност кидају се везе човека са земљом, постају тање, трулије, а губи- так вишег животног смисла несумњиво води у самоубиство ако је уверење у бесмртност, толико потребно за чове- ков живот, онда је оно нормално стање човечанства; а кад је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф достојевски, дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача монаштва у египту: „душа је у телу, у ду- ши је ум, у уму реч, којом се разматра и прославља бог свему што постоји, бог је, по својој благости, даровао биће, а души он даје бесмртност, путем непро- падљивости и вечне насладе“ (историја монаштва у египту и поуке светог ан- тонија, крњево 1984, стр 128) само са вером у своју бесмртностчовек схвата свој разумни циљ на земљи реч пастира новембар / децембар 2016 13 сведоци смо постојања разних обича- ја у нашем народу како се то обично каже: сто села, сто обичаја стварност је, чак, још парадоксалнија: сто села, сто и нешто обичаја тешко је да се цело село сло- жи обичаји богате традицију, па и црквени живот нашег народа ипак, мора се призна- ти да постоје добри и лоши обичаји један од црквених отаца је записао – стари обичај без истине је само стара заблуда овде ћемо размотрити питање о обичају изношења хране на гробља, присутног како у селу, тако и у граду тешко је утврдити од када датира овај обичај исти случај је и са разлозима који су довели до његовог настанка из историје ране хришћанске заједнице знамо да су вер- ници једно време у римској империји сма- трани забрањеном скупином, па им се омо- гућавало сакупљање једино на гробљима постојање катакомби на гробним местима мученика (мартиријумима) укључивало је служење свете литургије у коликој вези је наведено са данашњим обичајем изношења хране на гробље није лако поуздано одреди- ти све остаје на нивоу претпоставке могу- ћи су и утицаји паганског наслеђа словен- ских племена стварност нам данас предочава разли- чите случајеве приликом сахрана, помена и задушница може се често видети обиље хране постављене како на сам гроб, тако и около њега негде се људи враћају и кући породице упокојене особе или у ресторан понекад се може осетити да је пажња ви- ше посвећена постављању и послуживању хране, него учешћу у молитви то доста го- вори о (не)оцрковљености извесног броја окупљених, човекоугодништву, доказива- њу некима је изнесена храна и предмет по- зитивних или негативних коментара, што може да говори и о одсуству искрене патње због упокојења ближњег можда се ту могу укључити и претпоставке психологије, која говори о потискивању непријатних дожи- вљаја једно је сигурно, то није добра прак- са у једној земљи западне европе српски обичај изношења хране на гробље је изазвао бурне коментаре јавности у локалним но- винама се нашла вест са сликама „гозбе“, где је наслов гласио „срби направили журку на гробљу“ сигурно да то није допринело ле- пом мишљењу о нама као народу смешан је и жалостан коментар неких да ли је дан сахране био укусније припремљен, посан или мрсан као да би хтели да избег- ну сахране средом и петком то је посебно приметно у избегавању да се парастоси дају тачно у четрдесети дан када је то среда или петак сведочанство пристојних и цркве- них људи је неопходно како би се показала достојанственија могућност понашања да проблем није од јуче сведоче и записи бранислава нушића сабрани у студији ко- сово – опис земље и народа он наводи да су опитањуизношења хранеипићанагробља тешкојеутврдитиодкададатираовајобичајистислучајјеиса разлозимакојисудовелидоњеговогнастанка презвитер александар р јевтић реч пастира 14 6 / 2016 постојале уредбе општина (на челу којих је стајао митрополит и црквени представници са представницима цивилних власти) ко- јима се покушавало уредити понашање на окупљањима верног народа (славе, свадбе, задушнице) у тексту се наводи: „наредбе ове неће само да уздрже госте од пића, већ хоће да сачувају домаћина од великих тро- шкова, какви су бивали о славама, свадбама и другим приликама“ даље се наводи писмо једне жена која је због нарушавања прописа о изношењу хране на задушнице била ка- жњена (могуће чак и одлучењем од приче- шћа или престанком доласка свештеника у њену кућу) њено покајно писмо се наводи у целости: православној српској црквеној општини у приштини „понизно потписана признајем своју погрешку, коју сам учинила прошле заду- шнице, односно забрањене гозбе за мртве на гробљу а да не би остала безакона моја кућа и даље, као од преступа па до сада, за то молим општину да ми опрости учињену погрешку и кућу уреди у ред законитих, а ја пак с моје стране дајем општини тврду реч, да од данас па за живота нећу никад ниједну наредбу општинску преступити па ма ка- ква она била ако ли пак општина налази за право и клетвом могу се обвезати на осно- ву тога и дајем ову молбу надајући се да ће је општина уважити“ понизна сутка костићка приштина 16 маја 1893 г не знамо да ли је данас време за овакву строгост знамо да је време да се покуша по- учити народ да није све у ићу и пићу моли- тва као циљ сабрања не сме да буде у другом плану поука пастирâ је неопходна прона- лажење мере која ће уважити чињеницу да храна није за мртве, већ за оне који су дошли издалека, који су огладнели у току припре- ме (нпр сахране) и за сиромашне (као дело милосрђа намењено за душу упокојених) за остале би сасвим довољно и благословено било и кољиво (које неки не узимају, сматра- јући да је остала храна „севапнија“ или уку- снија?) и чашица ракије или сока (посебно у летњим данима када прети дехидрација) у свему сачувати меру, не бити разметљив, али ни негостољубив, истрајати у молитви и не заборавити разлог због кога се сабрало – молитву за упокојење у господу аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву пример из парохијске праксе једна породица је приликом организације сахране од- лучила да не припрема храну по локалним обичајима свог парохијског свештеника су замолили да види шта је најнеопходније за локални храм у изградњи како би они то приложили за покој душе упокојеног сродника ово није једина могућност подједнако богоугодно дело је и помоћ некоме од по- требитих људи за лечење, школовање или обезбеђивање најосновнијих животних потреба када би се узео у обзир и прилог уместо цвећа које људи доносе на сахране, то би био веома леп заједнички подвиг милосрђа како за при- ложнике, тако и за душу упокојених по речима светих отаца: „врлина милосрђа према потребитима, покрива мноштво наших сагрешења“ реч пастира праведни лазар у наручју авраамовом, фреска из манастира дечани, 14 век новембар / децембар 2016 15 христос се рађа – славите! христос с небеса –у сусрет му изађите! христос на земљи – узнесите се! певај господу сва земљо! у весељу певај народе! – јер он се прослави (прва песма божићног канона) пост подразумева подвиг целокупне човекове личности јер се кроз њега јача снаге воље пост је затим везан за труд одрицања од себе, и прилика је за човека да се сабере из расејаности живота свети оци, учитељи и подвижници цркве наглашавају да је пост почетак свих врли- на зато што је он пут који кроз усаврша- вање води ка христу и духовној радости пост у исто време јесте наша наглашена веза са христом и свима светима који су својим подвигом угодили господу свети василије велики вели: „не ограничавај врлину поста само на исхрану истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и гре- хова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ како би на што достојнији начин до- чекали рођење спаситеља света господа нашег исуса христа, црква је богомудро установила божићни пост који нас у исто време подсећа на пост старозаветних па- тријарахâ и праведникâ који су у посту и молитви дочекали долазак спаситеља према речима светог симеона архиепи- скопа солунског, пост божићне четрде- сетнице изображава пост мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет но- ћи добио на каменим таблицама божије заповести а ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу реч од дје- ве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовој божанској плоти трајање божићног по- ста можемо сликовито повезати са путо- вањем тројице мудраца до витлејемске пећине у којој је рођен господ наш исус христос хришћански етос нам казује да је пост звезда водиља за хришћане као што су мудраци вођени звездом дошли до богомладенца свети григорије пала- ма у својој 16 беседи на божић нас под- сећа да је оваплоћење бога логоса донело нама људима неисказана блага, па и само царство небеско колико је до овапло- ћења и очовечења бога логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас царство небеско, а ми утврђени овим речима светог григорија паламе, духоно- сца из 14 века, постом и молитвом у току божићног поста идемо у сусрет богомла- бранислав илић хришћански живот божићнипост –усусретбогомладенцу постећичетрдесетдана,созерцавамо и примамо живу реч оддјеве,не нацртану на камену, већоваплоћену и рођену, и присаједињујемосе његовој божанској плоти 16 6 / 2016 денцу христу истинском сунцу прав- де установљење божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из првих векова хришћанства од iv века свети амвросије милански, филистри- је, блажени августин помињу божићни пост, а у v веку је о божићном посту писао лав велики првобитно је божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже на сабору 1166 године који је одржан у време константинопољ- ског патријарха луке и византијског цара мануила свим хришћанима је било наре- ђено да поштују четрдесетодневни пост уочи великог празника христовог рођења божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана христовог рођења очи- стили покајањем, молитвом и постом, ка- ко бисмо чиста срца, душе и тела могли да дочекамо сина божијег који се јавио све- ту, и да би му поред обичних дарова и жр- тви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење будући да древни црквени устави пра- зник рођења христовог називају другом пасхом, те из тог разлога овом великом празнику рождества христовог претходи четрдесетодневни пост који се назива и малом четрдесетницом по дужини овај пост долази одмах после свете четрдесет- нице, а по строгости долази после свете четрдесетнице и успенског поста божић- ни пост нема посебне недеље као што је то случај са светом четрдесетницом, али има две недеље; недељу праотацâ и отацâ битно је нагласити да божићни пост у себи садржи молитвене спомене мученикâ, про- рокâ, апостолâ, светитељâ и преподобних међу пророцима посебно се прославља спомен пророка данила који је прорекао време христовог рођења у недељи пра- отаца посебно се наглашава њихов значај, што нам потврђује и тропар који појемо у ту недељу: вером си праоце оправдао и од народа си их обручио цркви хваљени су славом светих, јер из њиховог семена је плод благословен, пресвета богородица, која те је без семена родила: њиховим мо- литвама, христе боже, помилуј нас на дан светог андреја и на дан светог николе у химнографији садржане су пе- сме које најављују празник рођења бого- младенца христа: вертепе добро се укра- си, дјева долази носећи у утроби христа пастири свирајући посведочите страшно
... небеском по христовом божанском учењу овај живот на зе- мљи јесте темељ на коме се зида живот вечни ве- ровати у богочовека хри- ста значи непрестано се борити и мучити за живот вечни, на који је човек и по- зван када га је бог створио боголиким у ствари, сви људски напори, подвизи и вр- лине имају за циљ: да помоћу њих достиг- ну васкрсење мртвих и да себи заслуже и задобију живот вечни јеванђеље христо- во је не само блага вест за човека у овом свету, него и у оном то је једна од главних јеванђељских истина спаситељева благо- вест о загробном животу казује нам шта бива са човеком када телом умре, а бе- смртном душом крене у онај свет и каква је њена судбина после смрти тела смрћу се назива тајанствено раздва- јање душе од тела, односно привремени растанак душе и тела при томе тело гу- би своје животне функције и предаје се труљењу и распадању, а душа на- ставља да живи сама у своме бесте- лесном, нематеријалном бићу зато се у светом писму смрт назива: од- ласком душе из тела (2тим 4, 6), спавањем (дап 13, 16), поврат- ком тела у земљу, а бесмртног духа богу (1мој 2, 7) у светом писму је на јасан начин пока- зана и посведочена и смрт- ност људског тела и бесмрт- ност његове душе људска душа је бесмртна јер је бо- голика, јер је саздана по об- личју бесмртнога бога до- бивши дух од бога, сваки човек је бесмртан душом као бесмртан, дух се после смрти тела враћа богу који га је дао (јн 5, 24) спаситељ управо на бесмртности људ- ске душе заснива могућност и стварност васкрсења мр- твих душа живи у земаљском телу да би после смрти (тела) ушла у небески свет у коме влада вечност људе посебно интересује пита- ње: шта се догађа са душом после растанка од тела? о судбини тела немају дилеме: својим очима могу св антоније велики, новија икона (извор: praviconcom) 10 6 / 2016 видети да процес распадања почиње од- мах после изласка душе из њега, а неко- лико година касније од тела остају само кости, да би се на крају и оне помешале са земљом али, шта бива са душом? – питају многи, јер о њеној судбини не мо- гу сазнати преко својих чула одговор на то питање даје нам свето писмо онолико колико је човеку неопходно и колико нам је бог открио душе умрлих људи улазе у загробни живот са свим мислима и осе- ћањима, са свим вредностима и манама, са свим својим добрим и злим делима и уопште са својим целокупним моралним стањем и таквима какве јесу, какве су изашле из тела и земаљског живота њи- ма се суди на посебном суду и одређује привремено стање у загробном животу, које траје од посебног до свеопштег или страшног суда, који ће се догодити по- сле другог доласка господа исуса христа на земљу стање душа после смрти тела слично је моралном стању сваке индиви- дуалне душе за живота на земљи рели- гиозно–морално стање душа не мења се радикално у загробном животу када би га бог битно изменио, учинио би насиље над неприкосновеношћу слободе људске душе и уништио оно што једну личност чини личношћу сама душа у загробном животу и кад би хтела и желела да себе потпуно измени и почне нови живот, који би се сасвим раз- ликовао од њеног живота на земљи, не би могла то да учини а не би могла зато што јој у загробном животу недостаје тело које представља други део човечије личности, неопходно за потпуно самостално опреде- љење и делатност и зато што јој недостају земаљски услови и средства спасења дру- гим речима: у загробном животу покајање није могуће стање душа унеколико се мо- же изменити на боље само на два начина: божијом милошћу и молитвама живих сродника и пријатеља, када их бог услиши из милости не према покојнику, него пре- ма ономе који се за њега моли живот душа у загробном животу састо- ји се или у непотпуном блаженству или у непотпуном мучењу, јер ће потпуно бла- женство или потпуно мучење настати тек после страшног свеопштег суда и све- општег васкрсења мртвих, а до тада ће душа бити само душа, а не потпун човек на посебном суду душе се деле у две вр- сте: душе праведне и душе грешне, али са свим нијансама којима се праведници ме- ђу собом разликују и којима се грешници међу собом разликују с обзиром на раз- не и многобројне степене моралног савр- шенства или грешности душа, разни су и многобројни степени блаженства и степе- ни мучења у загробном животу у божи- јем откривењу, светом писму – библији има много потврда и примера о овоме да наведемо неколико: у христовој причи о богаташу и лазару спаситељ каже да су душу многострадалног праведног лазара, одмах после његове смрти, анђели однели у наручје аврамово, где се она теши и где осећа блаженство, а душа богаташа, огре- злог у многим гресима (не због богатства, него због његове злоупотребе и зла којег се није ослободио) немилосрдног, себичног и похлепног за време земаљског живота, до- шла је на место мучења и душа богаташа види душу лазареву: „и повикавши рече: оче авраме! смилуј се на ме и пошаљи ла- зара нека умочи у воду врх од прста својега и да ми расхлади језик, јер се мучим у ово- ме пламену а аврам рече: синко (!) сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а лазар само зла; а сад се он теши, а ти се мучиш а, осим тога, постављена је између вас и нас велика провалија, па они по христовом божанском учењу овај живот на земљи јестетемељ на коме се зида живот вечни реч пастира новембар / децембар 2016 11 који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе“ (лк 16, 24–26) пред своје крсно страдање спаси- тељ умирује своје ученике речима: „идем да вам приправим место и када одем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узе- ћу вас к себи да и ви будете где сам ја“ (јн 14, 2–3) а разбојнику који је распет зајед- но с њим и који се на крсту покајао, го- спод исус христос говори: „3аиста ти ка- жем: данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 43) место у коме бораве праведне душе у загробном животу у светом писму назива се различитим именима: царство божије, царство небеско, наручје аврамово, рај, дом оца небеског, вишњи јерусалим, небе- са а место у које одлазе грешне душе по- сле посебног суда назива се у светом пи- сму: ад, тј место лишено светлости, мрак, тама најкрајња, тамница духова, пакао, бездан, геена, тј место мучења пре страшног суда догодиће се опште васкрсење мртвих, када ће се душе врати- ти у своја тела и као таквима, дакле лич- ностима судиће се за све што су учиниле у току земаљског живота то ће значити победу васкрсења над смрћу, победу веч- ности над пролазношћу победа правде над неправдом неће то бити нова и непо- зната појава у историји рода људског још пре скоро две хиљаде година господ исус христос је својом божанском силом вас- крсао јаирову кћер, сина наинске удовице и свога пријатеља лазара тиме је господ христос превео људску природу из труле- жности у нетрулежност, из смрти у живот и тиме доказао да се смрт може победити и да је за бога могуће оно што је за људе немогуће лазарево васкрсење је символ и предзнак свеопштег васкрсења, које оче- кује све људе, само што га неки очекују са радошћу, а неки са страхом своју моћ над смрћу господ је показао и на себи, васкр- снувши из мртвих трећи дан после смрти на крсту велика је, међутим, разлика из- међу васкрсења људи и васкрсења госпо- да исуса христа та разлика произлази из другачијих суштина смрти људи и смрти господа исуса христа док је за људе теле- сна смрт неминовност, за господа христа она је добровољност ради искупљења рода људског од греха васкрсење господа хри- ста, иако је потпуно лични акт богочовека, ипак има свечовечански и свекосмички значај, јер је богочовек исус христос, као други или нови адам, родоначелник но- вог човечанства, и све што се тиче његове човечанске природе истовремено се тиче и целог рода људског христос није умро и васкрсао тек само да би показао божан- ску моћ, јер се божанска моћ показивала и показује и на другачији начин, већ је као оваплоћено друго лице свете тројице, из љубави према роду људском, својој творе- вини, жртвовао себе, умро на крсту пре- узевши на себе све грехе човечанства он то није учинио према целокупној својој творевини, јер божију творевину можемо степеновати у три нивоа: простобитије, битије и добробитије простобитије је мр- тва природа, беживотна материја; битије, то су жива бића, биљке и животиње, а до- бробитије је словесно биће, човек господ христос себе је принео на жртву тек за овај трећи ниво своје творевине, за човека, јер је само он створен по слици и прилици бо- жијој из љубави према том трећем нивоу своје творевине бог по своме промислу и божанској премудрости шаље свога сина да прими људско тело кроз девојку мари- ју, умре на крсту, али у исто време открива да је смрт привремена појава, јер само по- сле три дана оваплоћени бог исус христос уништава смрт али и после христовог васкрсења смрт постоји у овом свету како то об- јаснити, питаће неко да, смрт постоји, али је благодаћу богочовековог христо- вог васкрсења престала бити проклет- ство за људску природу, ужас и страх, већ је постала привремено и пролазно стање и сада људи умиру, али више не у очајању, застрашености, безнадежно- сти, већ са вером да само мењају све- 12 6 / 2016 том, привремено, до општег васкрсе- ња, што је једна од битних истина наше хришћанске православне вере зато у нашем символу вере свакодневно испо- ведамо: „чекам васкрсење мртвих и жи- вот будућег века“ из свега до сада реченог произила- зи да живећи у овом свету, човек мора непрестано да има на уму да је овај свет само прилика коју треба искористити да би се заслужио један други, бољи, пра- веднији, савршенији, вечни живот да би то постигао, човек мора бити свестан да је творевина божија од које бог захте- ва да се стално усавршава у врлини, па чак до те мере да буде савршен као отац наш небески, по речима светог атана- сија великог, који каже: „бог је постао човек, да би човек постао бог“ али не бог по суштини као христос, већ по бла- годати божијој; не бог по природи као христос, већ по усиновљењу од бога; не бог по рођењу као христос, већ по усво- јењу од бога за своје свакодневно прак- тично делање човек може наћи узоре у оним појединцима који су својим живо- том и подвигом испунили препоруке и заповести божије, а нама оставили пре- ћутни аманет да их следимо о таквима, а то су углавном били људи из монашког реда, један од најбољих познавалаца људске душе, фјодор достојевски каже: „христочежњиви подвижници се не- престано духовно преображавају, труде се да лик душе своје формирају по лику христовом, те стога даноноћно живе по јеванђељу богочовековом световни љу- ди, (тј људи од овога света, они који ни- су свештеници ни монаси) иду супрот- ним путем, путем који квари и унаказује боголику душу људску погледајте на световњаке, па реците: зар се није у њих искварио лик божији и правда његова? они имају науку, а у науци је само оно што је подвргнуто чулима а духовни свет, виша половина људског бића од- бачена је са некаквим тријумфом, чак са мржњом“ (браћа карамазови, стр, 361) на крају, кад већ поменусмо достојев- ског, послушајмо шта он каже о смислу живота и бесмртности душе: „ако нема бога, нема ни бесмртности, ради чега онда живети? јасно је ово: самоубиство, после губитка идеје о бесмртности, по- стаје ствар савршено неизбежна, чак и неопходна, за свакога онога ко се мало уздигне над животињама напротив, бесмртност, обећавајући вечни живот, јаче везује човека са земљом у томе, на изглед, лежи противречност: ако већ има тако много живота, то јест, осим земаљског још и бесмртни живот – че- му онда ценити толико земаљски жи- вот? али излази баш напротив: само са вером у своју бесмртност човек схвата свој разумни циљ на земљи без убеђења у своју бесмртност кидају се везе човека са земљом, постају тање, трулије, а губи- так вишег животног смисла несумњиво води у самоубиство ако је уверење у бесмртност, толико потребно за чове- ков живот, онда је оно нормално стање човечанства; а кад је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф достојевски, дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача монаштва у египту: „душа је у телу, у ду- ши је ум, у уму реч, којом се разматра и прославља бог свему што постоји, бог је, по својој благости, даровао биће, а души он даје бесмртност, путем непро- падљивости и вечне насладе“ (историја монаштва у египту и поуке светог ан- тонија, крњево 1984, стр 128) само са вером у своју бесмртностчовек схвата свој разумни циљ на земљи реч пастира новембар / децембар 2016 13 сведоци смо постојања разних обича- ја у нашем народу како се то обично каже: сто села, сто обичаја стварност је, чак, још парадоксалнија: сто села, сто и нешто обичаја тешко је да се цело село сло- жи обичаји богате традицију, па и црквени живот нашег народа ипак, мора се призна- ти да постоје добри и лоши обичаји један од црквених отаца је записао – стари обичај без истине је само стара заблуда овде ћемо размотрити питање о обичају изношења хране на гробља, присутног како у селу, тако и у граду тешко је утврдити од када датира овај обичај исти случај је и са разлозима који су довели до његовог настанка из историје ране хришћанске заједнице знамо да су вер- ници једно време у римској империји сма- трани забрањеном скупином, па им се омо- гућавало сакупљање једино на гробљима постојање катакомби на гробним местима мученика (мартиријумима) укључивало је служење свете литургије у коликој вези је наведено са данашњим обичајем изношења хране на гробље није лако поуздано одреди- ти све остаје на нивоу претпоставке могу- ћи су и утицаји паганског наслеђа словен- ских племена стварност нам данас предочава разли- чите случајеве приликом сахрана, помена и задушница може се често видети обиље хране постављене како на сам гроб, тако и около њега негде се људи враћају и кући породице упокојене особе или у ресторан понекад се може осетити да је пажња ви- ше посвећена постављању и послуживању хране, него учешћу у молитви то доста го- вори о (не)оцрковљености извесног броја окупљених, човекоугодништву, доказива- њу некима је изнесена храна и предмет по- зитивних или негативних коментара, што може да говори и о одсуству искрене патње због упокојења ближњег можда се ту могу укључити и претпоставке психологије, која говори о потискивању непријатних дожи- вљаја једно је сигурно, то није добра прак- са у једној земљи западне европе српски обичај изношења хране на гробље је изазвао бурне коментаре јавности у локалним но- винама се нашла вест са сликама „гозбе“, где је наслов гласио „срби направили журку на гробљу“ сигурно да то није допринело ле- пом мишљењу о нама као народу смешан је и жалостан коментар неких да ли је дан сахране био укусније припремљен, посан или мрсан као да би хтели да избег- ну сахране средом и петком то је посебно приметно у избегавању да се парастоси дају тачно у четрдесети дан када је то среда или петак сведочанство пристојних и цркве- них људи је неопходно како би се показала достојанственија могућност понашања да проблем није од јуче сведоче и записи бранислава нушића сабрани у студији ко- сово – опис земље и народа он наводи да су опитањуизношења хранеипићанагробља тешкојеутврдитиодкададатираовајобичајистислучајјеиса разлозимакојисудовелидоњеговогнастанка презвитер александар р јевтић реч пастира 14 6 / 2016 постојале уредбе општина (на челу којих је стајао митрополит и црквени представници са представницима цивилних власти) ко- јима се покушавало уредити понашање на окупљањима верног народа (славе, свадбе, задушнице) у тексту се наводи: „наредбе ове неће само да уздрже госте од пића, већ хоће да сачувају домаћина од великих тро- шкова, какви су бивали о славама, свадбама и другим приликама“ даље се наводи писмо једне жена која је због нарушавања прописа о изношењу хране на задушнице била ка- жњена (могуће чак и одлучењем од приче- шћа или престанком доласка свештеника у њену кућу) њено покајно писмо се наводи у целости: православној српској црквеној општини у приштини „понизно потписана признајем своју погрешку, коју сам учинила прошле заду- шнице, односно забрањене гозбе за мртве на гробљу а да не би остала безакона моја кућа и даље, као од преступа па до сада, за то молим општину да ми опрости учињену погрешку и кућу уреди у ред законитих, а ја пак с моје стране дајем општини тврду реч, да од данас па за живота нећу никад ниједну наредбу општинску преступити па ма ка- ква она била ако ли пак општина налази за право и клетвом могу се обвезати на осно- ву тога и дајем ову молбу надајући се да ће је општина уважити“ понизна сутка костићка приштина 16 маја 1893 г не знамо да ли је данас време за овакву строгост знамо да је време да се покуша по- учити народ да није све у ићу и пићу моли- тва као циљ сабрања не сме да буде у другом плану поука пастирâ је неопходна прона- лажење мере која ће уважити чињеницу да храна није за мртве, већ за оне који су дошли издалека, који су огладнели у току припре- ме (нпр сахране) и за сиромашне (као дело милосрђа намењено за душу упокојених) за остале би сасвим довољно и благословено било и кољиво (које неки не узимају, сматра- јући да је остала храна „севапнија“ или уку- снија?) и чашица ракије или сока (посебно у летњим данима када прети дехидрација) у свему сачувати меру, не бити разметљив, али ни негостољубив, истрајати у молитви и не заборавити разлог због кога се сабрало – молитву за упокојење у господу аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву пример из парохијске праксе једна породица је приликом организације сахране од- лучила да не припрема храну по локалним обичајима свог парохијског свештеника су замолили да види шта је најнеопходније за локални храм у изградњи како би они то приложили за покој душе упокојеног сродника ово није једина могућност подједнако богоугодно дело је и помоћ некоме од по- требитих људи за лечење, школовање или обезбеђивање најосновнијих животних потреба када би се узео у обзир и прилог уместо цвећа које људи доносе на сахране, то би био веома леп заједнички подвиг милосрђа како за при- ложнике, тако и за душу упокојених по речима светих отаца: „врлина милосрђа према потребитима, покрива мноштво наших сагрешења“ реч пастира праведни лазар у наручју авраамовом, фреска из манастира дечани, 14 век новембар / децембар 2016 15 христос се рађа – славите! христос с небеса –у сусрет му изађите! христос на земљи – узнесите се! певај господу сва земљо! у весељу певај народе! – јер он се прослави (прва песма божићног канона) пост подразумева подвиг целокупне човекове личности јер се кроз њега јача снаге воље пост је затим везан за труд одрицања од себе, и прилика је за човека да се сабере из расејаности живота свети оци, учитељи и подвижници цркве наглашавају да је пост почетак свих врли- на зато што је он пут који кроз усаврша- вање води ка христу и духовној радости пост у исто време јесте наша наглашена веза са христом и свима светима који су својим подвигом угодили господу свети василије велики вели: „не ограничавај врлину поста само на исхрану истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и гре- хова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ како би на што достојнији начин до- чекали рођење спаситеља света господа нашег исуса христа, црква је богомудро установила божићни пост који нас у исто време подсећа на пост старозаветних па- тријарахâ и праведникâ који су у посту и молитви дочекали долазак спаситеља према речима светог симеона архиепи- скопа солунског, пост божићне четрде- сетнице изображава пост мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет но- ћи добио на каменим таблицама божије заповести а ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу реч од дје- ве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовој божанској плоти трајање божићног по- ста можемо сликовито повезати са путо- вањем тројице мудраца до витлејемске пећине у којој је рођен господ наш исус христос хришћански етос нам казује да је пост звезда водиља за хришћане као што су мудраци вођени звездом дошли до богомладенца свети григорије пала- ма у својој 16 беседи на божић нас под- сећа да је оваплоћење бога логоса донело нама људима неисказана блага, па и само царство небеско колико је до овапло- ћења и очовечења бога логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас царство небеско, а ми утврђени овим речима светог григорија паламе, духоно- сца из 14 века, постом и молитвом у току божићног поста идемо у сусрет богомла- бранислав илић хришћански живот божићнипост –усусретбогомладенцу постећичетрдесетдана,созерцавамо и примамо живу реч оддјеве,не нацртану на камену, већоваплоћену и рођену, и присаједињујемосе његовој божанској плоти 16 6 / 2016 денцу христу истинском сунцу прав- де установљење божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из првих векова хришћанства од iv века свети амвросије милански, филистри- је, блажени августин помињу божићни пост, а у v веку је о божићном посту писао лав велики првобитно је божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже на сабору 1166 године који је одржан у време константинопољ- ског патријарха луке и византијског цара мануила свим хришћанима је било наре- ђено да поштују четрдесетодневни пост уочи великог празника христовог рођења божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана христовог рођења очи- стили покајањем, молитвом и постом, ка- ко бисмо чиста срца, душе и тела могли да дочекамо сина божијег који се јавио све- ту, и да би му поред обичних дарова и жр- тви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење будући да древни црквени устави пра- зник рођења христовог називају другом пасхом, те из тог разлога овом великом празнику рождества христовог претходи четрдесетодневни пост који се назива и малом четрдесетницом по дужини овај пост долази одмах после свете четрдесет- нице, а по строгости долази после свете четрдесетнице и успенског поста божић- ни пост нема посебне недеље као што је то случај са светом четрдесетницом, али има две недеље; недељу праотацâ и отацâ битно је нагласити да божићни пост у себи садржи молитвене спомене мученикâ, про- рокâ, апостолâ, светитељâ и преподобних међу пророцима посебно се прославља спомен пророка данила који је прорекао време христовог рођења у недељи пра- отаца посебно се наглашава њихов значај, што нам потврђује и тропар који појемо у ту недељу: вером си праоце оправдао и од народа си их обручио цркви хваљени су славом светих, јер из њиховог семена је плод благословен, пресвета богородица, која те је без семена родила: њиховим мо- литвама, христе боже, помилуј нас на дан светог андреја и на дан светог николе у химнографији садржане су пе- сме које најављују празник рођења бого- младенца христа: вертепе добро се укра- си, дјева долази носећи у утроби христа пастири свирајући посведочите страшно
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 42184 / ...геена, тј место мучења пре страшног суда догодиће се опште ВАСКРСЕЊЕ мртвих, када ће се душе врати- ти у своја тела и као таквима, дакле лич- ностима судиће се за све што су учиниле у т...
2. 52846 / ...да је за бога могуће оно што је за људе немогуће лазарево ВАСКРСЕЊЕ је символ и предзнак свеопштег васкрсења, које оче- кује све људе, само што га неки очекују са радошћу, а неки са стр...
3. 54047 / ...је добровољност ради искупљења рода људског од греха ВАСКРСЕЊЕ господа хри- ста, иако је потпуно лични акт богочовека, ипак има свечовечански и свекосмички значај, јер је богочовек ...
4. 55022 / ...зато у нашем символу вере свакодневно испо- ведамо: „чекам ВАСКРСЕЊЕ мртвих и жи- вот будућег века“ из свега до сада реченог произила- зи да живећи у овом свету, човек мора непрест...
1. 42184 / ...геена, тј место мучења пре страшног суда догодиће се опште ВАСКРСЕЊЕ мртвих, када ће се душе врати- ти у своја тела и као таквима, дакле лич- ностима судиће се за све што су учиниле у т...
2. 52846 / ...да је за бога могуће оно што је за људе немогуће лазарево ВАСКРСЕЊЕ је символ и предзнак свеопштег васкрсења, које оче- кује све људе, само што га неки очекују са радошћу, а неки са стр...
3. 54047 / ...је добровољност ради искупљења рода људског од греха ВАСКРСЕЊЕ господа хри- ста, иако је потпуно лични акт богочовека, ипак има свечовечански и свекосмички значај, јер је богочовек ...
4. 55022 / ...зато у нашем символу вере свакодневно испо- ведамо: „чекам ВАСКРСЕЊЕ мртвих и жи- вот будућег века“ из свега до сада реченог произила- зи да живећи у овом свету, човек мора непрест...
41
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
...ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија даВАСКРСЕЊЕ 📌 лазарево про-
слави сина божијег и буде увод у крсно-
васкрсну драму која је следила
неиспитиви путеви господњи су углав-
...ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да
МЕТА инфо: Р:23860 К:179182 Д:99
| Свеска 353 |
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... да се његов народ злопати и страда, али је то допуштење божије примери воље, промисла и допуштења божијег хаџи драган б поповић свети серафим саровски, новија руска икона (извор: myocnnet) 24 1 / 2017 само да склоне камен са лазаревог гроба), позвати и оживети четири дана мртвог ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да васкрсење лазарево про- слави сина божијег и буде увод у крсно- васкрсну драму која је следила неиспитиви путеви господњи су углав- ном и несазнајни, али је све оно што господ чини за човека дубоко спасењски и види се тек на крају тако промислом божијим сава немањић сазнаје за упокојење свога брата стефана првовенчаног, а вољом бо- жијом и силином братске љубави васкрса- ва брата стефана, монаши га под именом симон, да би овај као монах симон пожи- вео још само један дан испод кивота си- мона монаха и данас се уз благослов про- влаче поклоници у царској студеници по допуштењу божијем добијамо не- пријатеље који на крају постају сурови пријатељи ако лекцију божије поуке са- владамо и преточимо у искуство ипак, свако од нас се у животу научио највише на личним грешкама, које коштају много више човека него усвојена поучна иску- ства других људи и поред тога бог се не каје за дарове које даје човеку који греши и после свога крштења, јер је бог нерас- кајив заувек када господ у јеванђељу говори окупље- нима у причама, он од њих очекује питања којима би се открио њихов степен заинте- ресованости за веру тако је воља божија да човек упадне у искушење не би ли се на тај начин обратио, а господ га вратио на прави пут они који се кају управо својим покајањем украшавају лепоту пута спа- сења грехова наших ради ми смо време релативизовали и обеснажили, и за нас је оно постало јако убрзано и праволинијско због чега се све мање сналазимо у њему и са њиме у богу не постоји разлика изме- ђу садашњег и будућег века јер је време искључиво везано за вољу божију и ње- гово промишљање о животу и свету када би људи успели да достигну и умну чисто- ту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија без које не- ма ни дисања нашег то је много пре нас схватио цар давид и за векове поручио све што дише нека хвали господа због свега апостол павле опомиње да се користи време јер су дани лукави, зли док нас господ све благосиља и бодри да издр- жимо до краја, радите док је дан, јер кад падне ноћ готово је са радом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја када би људи успели да достигну и умну чистоту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија брат светог саве – жупан стефан, каснији краљ првовенчани и монах симон фреску је радио његов савременик 1208/9 у манастиру студеница ово је његов најстарији портрет јануар / фебруар 2017 25 свака хришћанска душа по свом при- звању има потребу за усрдним уче- ствовањем у богослужбеном животу по учењу наше свете цркве кроз свето бого- служење и молитвено заједничарење из- ражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љуба- ви, али и напредујемо у духовном изгра- ђивању кроз светотајинско заједничаре- ње са богом, свима светима и ближњима богослужење није пасивно, оно собом но- си дијалог сабраног народа божијег, које је предвођено свештенослужитељем, са господом једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским све- штенослужитељем у молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанстве- ност тајне коју је позван да саврши, нази- вајући господа јединим истинским све- штенослужитељем: јер си ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раз- даје, христе боже наш у свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и сагла- шавања са оним што је наш саговорник изрекао богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изре- чених молитава, али и прихватању воље божије која се опитно пројављује у све- том богослужењу завршна прозба вели- ке јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу преда- мо, а то предавање богу није ништа друго до прихватање и творење воље његове, коју и призивамо у молитви господњој по речима старца софронија (сахарова): „искање воље божије је нешто најбитни- је у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује божија воља, укљу- чује у вечни божански живот“ говорећи о познању воље божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: „испи- тивање божије воље путем непосредног молитвеног обраћања богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, по речима старца силуана, чујемо одговор божији у својој души, учећи се разумевању божијег про- мисла зато треба да се сви учимо позна- вању божије воље ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај тема броја богослужење, предвођено свештенослужитељем, собом носи дијалог сабраног народа божијег са господом воља божија се најопитније прихвата у светом богослужењу бранислав илић 26 1 / 2017 пут“ ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану мо- литву, сабирајући пажњу у срце но, да би- смо што јасније чули божији глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да бу- демо готови на сваку жртву, попут авраа- ма, па чак и попут сâмога христа, који је, по речи апостола павла: „оцу био послу- шан до саме смрти“ (филип 2, 8) готово да нема личне ни саборне моли- тве у којој није садржана молитва господ- ња у којој се између осталог молимо да бу- де воља божија прихватање воље божије има спасоносни значај за сваког члана богочовечанске заједнице свети владика николај у свом тумачењу молитве господ- ње, о овој прозби вели – молимо божију помоћ да зауставимо у себи колебање из- међу бога и сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем сатанине воље можемо предати очевој вољи, као што је господ наш исус христос учинио молећи се у гетсиманском врту: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) са друге стране, централни део литургије речи је- сте читање светописамских одељака, шта је друго прихватање јеванђељских речи, до прихватање воље божије која се упра- во у светом писму пројављује, бивајући нам тако „путоказ“ хришћанског живота прихватање воље божије, као и сагла- шавање на произнесене молитве у бого- служењу се потврђује речју амин ова реч саставни је и неизоставни део свих на- ших личних и заједничких молитава реч амин јеврејског је порекла (амен=ן ֵאמ ,(ָа у наш језик ушла је из старогрчког јези- ка (амин=αμήν) у преводу на наш српски језик могла би да значи: тако је или нека тако буде реч амин можемо пронаћи на страницама светог писма, како старог, тако и новог завета, те тако њено најпре- цизније значење не можемо сазнати без познавања старозаветних и новозавет- них места у којима је она заступљена на првом месту значење речи амин у ста- ром завету било би изражавање слагања или потврђивање, да је оно што је говор- ник јавно изрекао прихваћено од стране његових саговорника у 27 глави пете мојсијеве књиге читамо о мојсијевој за- повести, да на речи свештеника који обја- вљује моралне заповести народ одговара амин исто значење ове речи налазимо и у књизи пророка јеремије, где сâм про- рок јеремија потврдно одговара са речју амин, на пророштва пророка ананије на другом месту у књизи пророка јеремије речју амин пророк исказује послушност на речи божије и свету вољу божију ка- да је у питању реч амин, сви је одмах по природи ствари повезују са богослужбе- ном употребом тако прво помињање ове речи у контексту богослужбене употре- бе налазимо у првој књизи дневника у 16 глави ове књиге можемо прочитати о преношењу ковчега завета у јерусалим за време цара давида сâм цар давид принео је и узнео богу захвалну песму на чије реч је народ ускликнуо са амин такође у старозаветним и новозаветним текстовима налазимо да након благосло- ва и славословља речју амин не одговара само народ божији већ у неким случаје- вима изговара је и сâм писац одређеног библијског текста, наглашавајући на тај начин важност датог благослова један тема броја богослужење јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским свештенослужитељем јануар / фебруар 2017 27 од таквих примера можемо уочити у по- сланицама светог апостола павла гала- тима и јеврејима тако у посланици га- латима читамо: „благодат вам и мир од бога оца и господа нашега исуса христа, којему слава у све векове векова амин“, а у посланици јеврејима: „бог мира не- ка вас усаврши свакоме делу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно кроз исуса христа којему слава у све векове векова амин“ занимљиво је нагласити да се сва четири канонска јеванђеља, посланице и откри- вење јованово завршавају се речју амин, док се једино дела апостолска и јаковље- ва посланица не завршавају овом речју навели смо да се на сваки благослов и славословље одговара речју амин, али и свака молитва и свако богослуже- ње завршава се речју амин ово амино- вање, тј потврђивање није само наше слагање са изговореним молитвама, већ именом божијим потврђујемо на- ше молитве име христово стављамо после свих нас и та молитва ваистину бива истинита, али не због нашег сла- гања и потврђивања, већ јер смо се у христу молили, будући да дух свети ко- ји конституише заједницу верних чини да наше сабрање буде у христу света литургија почиње величанственим во- згласом благословено царство, оца и сина и светога духа, на шта народ одго- вара са амин лаос на почетку литурги- је прихвата циљ ка коме нас води света литургија, имајући на уму спаситеље- во предавање вољи божијој: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) тема броја епископ тимочки г иларион на богослужењу у манастиру хиландару фото: eparhija-timockaorg 28 1 / 2017 ј едном је човек са којим сам разговарао рекао: мушкарац сазрева касно – до 35 године и потребно је да му се пружи мо- гућност да се докаже у нечему ви сте спо- менули рампу имамо младића који диже и спушта рампу, он има породицу и воље- ну жену – његову жену она живи са њим годину, две, а он и даље диже и спушта рампу нешто посебно и не пије, и не зара- ђује лоше, али то је рампа, а она би хтела нешто више хтела би да он доноси више новца, да би је тамо негде водио, да буде паметнији, начитанији она тражи нешто друго и на крају и налази а он се просто није остварио, тек му је 25–27 – не, колико год зашто се онда журимо да се удамо? не удајемо се за радника тешко је наћи министра, али постоје такви случајеви, удају се за министра, али је то обично други, трећи брак овде жене „подваљују“, понашају се на одређен начин и настављају да се тако понашају он је утицајан човек, према њему се понашају као према оцу кога се боје најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу управо према његовој души, а не према ње- говој професији свеједно је да ли је он ба- гериста или подиже рампу али ми желимо, сви желимо нешто друго онда се моли да се предузеће у коме он подиже рампу затво- ри, да га сравне са земљом и саграде седам стамбених зграда можда ће он постати пор- тир ако човек подиже рампу, он има женску психологију али, ти си га сама таквог изабрала, он ти је легао по души наш став мора бити дру- гачији не: „хоћу од мужа то и то“, већ: „хоћу за њега, за његову децу“ у сваком мушкарцу унутра постоји и отац уколико он буде имао шесторо деце, замислиће се над тиме да је 25 рубаља које он добија за дизање рампе недовољно, потребно је још нешто да ради можда он неће одмах променити посао, већ ће одлучити да се посаветује са женом посматрао сам једну даму лепа је, памет- на, има живи ум, веома је талентована на- правила је своје предузеће, имала је веома интересантне идеје али муж јој није одго- варао он је обичан зидар, али веома добар човек она се удала за њега зато што је од до- бар човек, а затим су почеле претензије раз- вела се са њим он се оженио другом женом а он је очигледно наклоњен женама код ко- јих је развијена уметничка склоност она је такође лепа, чак су некако те две жене врло хришћански брак и породица врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео беседа са протојерејем димитријем смирновим о разводу, његовим узроцима и последицама ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) разговор водио: никита филатов јануар / фебруар 2017 29 сличне јасно је да је она за две главе виша од њега и да зарађује од посла више него он а види се и да је друга паметнија од пр- ве, она се смирила она га воли иако јој је у почетку доста тога сметало, после се код њих све нормализовало не могу све имати гени- ја за мужа а она прва дама је остала сама на суду је чак одузела стан од бившег мужа, толико је била упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве амбиције су све разрушиле, зато што су све добијене бунде од мужа, сва путо- вања – другостепена најважнија је атмосфе- ра љубави која постоји у породици а она је вреднија од било чега проћи ће неко време и сва завист због онога што имају мана или клаудија ће нестати, људи ће постати равно- душни ка томе, а породични односи имају вредност заувек за мене је најбитније да се тиме живи, дише увек постоји могућност да се направе те радости, да се у том врту по- саде нови цветови неки ће увенути, поса- дићемо друге цео живот се тада претвара у радост а када погледаш назад, видиш: сав живот сте се обоје трудили да једно друго учините срећним скувај му оно што он во- ли уклони из живота то што га нервира то исто је и код њега, када почне да размишља о својој жени, појави му се такав осећај као да је појео кашику меда: нешто тако нежно, пријатно и он жури кући зато што зна: да га неће дочекати камено лице и подигнуте обр- ве, већ радост што је коначно стигао и тада он никада неће тражити неке друге утехе а да не говоримо о томе да и мушкарац, а не само жена, такође врло болно подноси развод иако постоје хладни карактери који- ма је свеједно но, жене су осуђене да се уда- ју за свакакве швалере мушкарци и жене подносе развод са истим болом, независно од тога како је до тога дошло, да ли је једно од супру- жника донело такву одлуку? иако је рет- ко да заједнички долазе до њега, и не- ма свако снагу да каже да су се односи истрошили иако је сличан израз веома сумњив – дешава се да су се истрошили, али тек што једно почне такав разговор, друго почиње да плаче иако су се као два пса стално уједали, деценијама је трајала стална свађа говорио сам са једном женом – посматрао сам њен хришћански брак и породица најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу 30 1 / 2017 брачни живот много година рекао сам јој: „срећа што је отишао од тебе не смеш да за- видиш тој код које је отишао, већ се моли за њу, жали је ти знаш каквог тиквана она доби- ја шта си ти у животу видела са таквим чо- веком? само патње“ али, овде имамо, осим тога што је она сада разведена, то прелази у други статус: ма коли- ко да су супрузи гризли једно друго, они ипак срастају у једно тело то је чињеница а при разводу то тело не режу, већ цепају на два дела пробај да себе поцепаш на два дела! и, како се осећаш? све ово је мени лако да говорим формално и са стране, али људи осећају стра- шну душевну бол за- то што се одвајају од онога са ким су срасли ду- шама, телима, децом сада психолози воле да говоре о таквом феномену као што је „љубавна зависност“ и ту постоје два супротна погледа гово- рио сам о овој теми са духовником, тео- ретски смо је разматрали рекао је: „ако један човек напушта другог, може се гово- рити о љубавној зависности, преживља- вати то, али не треба да све оправдавамо љубавном зависношћу“ – а шта је то? нисам се сретао са тим термином према мишљењу психолога, то је по- јава, када један, у датом случају, супру- жник врло јако воли другог рекло би се да је врло добра реч „волети“, али овде је љубав таква да једно просто не мо- же да живи без другог само га одвој од његовог пара и он ће почети да паничи, да буде љубоморан, да прави сцене то је психолошки проблем, како сматрају специјалисти, који је потребно решити постоји сајт пережитьру о разводима, наркотицима и о алкохолу у том смислу љубав је зависност према мишље- њу психолога и због тога се вео- ма велики број развода тако те- шко подноси – то је просто такав израз ту љубави ни нема ту је само же- ља: то је моје тако се може во- лети своја колекција маркица и, уколико је лопови украду, може се пасти у депре- сију или – људи јако воле новац имао сам милијарду, остало је 400 ми- лиона – и човек се бацио кроз прозор зато што је „оси- р ом ашио“ иако би половина човечанства са задовољ- ством пристала и на много мањи део још постоји и појава међусобне зави- сности, и она није мање распрострањена од љубавне зависности а то је када двоје не могу једно без другог, ако можемо да се тако изразимо – то је као први стадијум односа – заљу- бљеност али када љубав прелази у зрелу фа- зу, све то остаје, људи недостају једно другом, плачу при растанку они не могу ни дана да проживе, а да се не чују једно са другим и у томе нема ничег страшног у таквој љубавној зависности? – ту апсолутно нема ничега страшнога на- супрот томе, човек осећа потребу за другим породица је то мало друштво у коме је чо- веку боље од свих других друштава он мо- же бити у пет академија, осамдесет комиси- хришћански брак и породица породица је то мало друштво у коме је човеку боље од свих других друштава јануар / фебруар 2017 31 ја, али ће се боље осећати код куће него на фудбалу моји родитељи живе у браку 32 годи- не и толико су налик једно другом, да их одвојено не могу ни замислити понекад говорим: „мама, не знам шта би ти ради- ла без тате не знам шта би ти, тата, радио без маме“ истина, тати то ређе говорим покушао сам да се сетим ко је од њихових познаника преживео у браку више од 20 година набројао сам много њих чији се савез, нажалост, распао шта бисте могли да посаветујете онима који живе у браку много година и сада, после 20–30 година, се налазе у кризи породичног живота? – свака криза је болна појава човек се већ налази на крају свог живота и код њега се јављају разне геронтолошке болести по- стоји и дијагноза као што је старачка депре- сија њени симптоми се могу јавити већ у 60 години шта ја могу да посаветујем одрасле људе?! то је просто смешно потребно је научити се- бе хришћанским особинама: захвалности, тр- пљењу потребно је да се молимо богу да ви- димо своју кривицу не треба да се понашамо према човеку као према извору блага за се- бе, већ, насупрот томе, да себе посматрамо као извор блага за другог и да тако живимо а то што човек живи некаквим егоистич- ним животом, прво напушта породицу, онда прекида односе са децом на 30 година а ка- да га једна од његових драгих остави, остави га да умре, он проклиње децу–зашто они не долазе код мене? наивно можда је и остало неко осећање дуга код деце, али оно није до- вољно да би се дало човеку да спокојно оде у други свет врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео: „без обзира на све моје проблеме, он је остао са мном и све је истрпео“ ако буду постојале овакве хришћанске особи- не: пожртвованост, трпљење, захвалност и молитвеност да би се љубав подгревала, обавезно је потребно да се молимо једно за друго а ти такозвани „светски“ људи не разумем чиме они живе у нади ко ће пре да умре и после да деле наследство, јел то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет 30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“ радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118 вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да
... да се његов народ злопати и страда, али је то допуштење божије примери воље, промисла и допуштења божијег хаџи драган б поповић свети серафим саровски, новија руска икона (извор: myocnnet) 24 1 / 2017 само да склоне камен са лазаревог гроба), позвати и оживети четири дана мртвог ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да васкрсење лазарево про- слави сина божијег и буде увод у крсно- васкрсну драму која је следила неиспитиви путеви господњи су углав- ном и несазнајни, али је све оно што господ чини за човека дубоко спасењски и види се тек на крају тако промислом божијим сава немањић сазнаје за упокојење свога брата стефана првовенчаног, а вољом бо- жијом и силином братске љубави васкрса- ва брата стефана, монаши га под именом симон, да би овај као монах симон пожи- вео још само један дан испод кивота си- мона монаха и данас се уз благослов про- влаче поклоници у царској студеници по допуштењу божијем добијамо не- пријатеље који на крају постају сурови пријатељи ако лекцију божије поуке са- владамо и преточимо у искуство ипак, свако од нас се у животу научио највише на личним грешкама, које коштају много више човека него усвојена поучна иску- ства других људи и поред тога бог се не каје за дарове које даје човеку који греши и после свога крштења, јер је бог нерас- кајив заувек када господ у јеванђељу говори окупље- нима у причама, он од њих очекује питања којима би се открио њихов степен заинте- ресованости за веру тако је воља божија да човек упадне у искушење не би ли се на тај начин обратио, а господ га вратио на прави пут они који се кају управо својим покајањем украшавају лепоту пута спа- сења грехова наших ради ми смо време релативизовали и обеснажили, и за нас је оно постало јако убрзано и праволинијско због чега се све мање сналазимо у њему и са њиме у богу не постоји разлика изме- ђу садашњег и будућег века јер је време искључиво везано за вољу божију и ње- гово промишљање о животу и свету када би људи успели да достигну и умну чисто- ту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија без које не- ма ни дисања нашег то је много пре нас схватио цар давид и за векове поручио све што дише нека хвали господа због свега апостол павле опомиње да се користи време јер су дани лукави, зли док нас господ све благосиља и бодри да издр- жимо до краја, радите док је дан, јер кад падне ноћ готово је са радом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја када би људи успели да достигну и умну чистоту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија брат светог саве – жупан стефан, каснији краљ првовенчани и монах симон фреску је радио његов савременик 1208/9 у манастиру студеница ово је његов најстарији портрет јануар / фебруар 2017 25 свака хришћанска душа по свом при- звању има потребу за усрдним уче- ствовањем у богослужбеном животу по учењу наше свете цркве кроз свето бого- служење и молитвено заједничарење из- ражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љуба- ви, али и напредујемо у духовном изгра- ђивању кроз светотајинско заједничаре- ње са богом, свима светима и ближњима богослужење није пасивно, оно собом но- си дијалог сабраног народа божијег, које је предвођено свештенослужитељем, са господом једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским све- штенослужитељем у молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанстве- ност тајне коју је позван да саврши, нази- вајући господа јединим истинским све- штенослужитељем: јер си ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раз- даје, христе боже наш у свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и сагла- шавања са оним што је наш саговорник изрекао богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изре- чених молитава, али и прихватању воље божије која се опитно пројављује у све- том богослужењу завршна прозба вели- ке јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу преда- мо, а то предавање богу није ништа друго до прихватање и творење воље његове, коју и призивамо у молитви господњој по речима старца софронија (сахарова): „искање воље божије је нешто најбитни- је у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује божија воља, укљу- чује у вечни божански живот“ говорећи о познању воље божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: „испи- тивање божије воље путем непосредног молитвеног обраћања богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, по речима старца силуана, чујемо одговор божији у својој души, учећи се разумевању божијег про- мисла зато треба да се сви учимо позна- вању божије воље ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај тема броја богослужење, предвођено свештенослужитељем, собом носи дијалог сабраног народа божијег са господом воља божија се најопитније прихвата у светом богослужењу бранислав илић 26 1 / 2017 пут“ ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану мо- литву, сабирајући пажњу у срце но, да би- смо што јасније чули божији глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да бу- демо готови на сваку жртву, попут авраа- ма, па чак и попут сâмога христа, који је, по речи апостола павла: „оцу био послу- шан до саме смрти“ (филип 2, 8) готово да нема личне ни саборне моли- тве у којој није садржана молитва господ- ња у којој се између осталог молимо да бу- де воља божија прихватање воље божије има спасоносни значај за сваког члана богочовечанске заједнице свети владика николај у свом тумачењу молитве господ- ње, о овој прозби вели – молимо божију помоћ да зауставимо у себи колебање из- међу бога и сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем сатанине воље можемо предати очевој вољи, као што је господ наш исус христос учинио молећи се у гетсиманском врту: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) са друге стране, централни део литургије речи је- сте читање светописамских одељака, шта је друго прихватање јеванђељских речи, до прихватање воље божије која се упра- во у светом писму пројављује, бивајући нам тако „путоказ“ хришћанског живота прихватање воље божије, као и сагла- шавање на произнесене молитве у бого- служењу се потврђује речју амин ова реч саставни је и неизоставни део свих на- ших личних и заједничких молитава реч амин јеврејског је порекла (амен=ן ֵאמ ,(ָа у наш језик ушла је из старогрчког јези- ка (амин=αμήν) у преводу на наш српски језик могла би да значи: тако је или нека тако буде реч амин можемо пронаћи на страницама светог писма, како старог, тако и новог завета, те тако њено најпре- цизније значење не можемо сазнати без познавања старозаветних и новозавет- них места у којима је она заступљена на првом месту значење речи амин у ста- ром завету било би изражавање слагања или потврђивање, да је оно што је говор- ник јавно изрекао прихваћено од стране његових саговорника у 27 глави пете мојсијеве књиге читамо о мојсијевој за- повести, да на речи свештеника који обја- вљује моралне заповести народ одговара амин исто значење ове речи налазимо и у књизи пророка јеремије, где сâм про- рок јеремија потврдно одговара са речју амин, на пророштва пророка ананије на другом месту у књизи пророка јеремије речју амин пророк исказује послушност на речи божије и свету вољу божију ка- да је у питању реч амин, сви је одмах по природи ствари повезују са богослужбе- ном употребом тако прво помињање ове речи у контексту богослужбене употре- бе налазимо у првој књизи дневника у 16 глави ове књиге можемо прочитати о преношењу ковчега завета у јерусалим за време цара давида сâм цар давид принео је и узнео богу захвалну песму на чије реч је народ ускликнуо са амин такође у старозаветним и новозаветним текстовима налазимо да након благосло- ва и славословља речју амин не одговара само народ божији већ у неким случаје- вима изговара је и сâм писац одређеног библијског текста, наглашавајући на тај начин важност датог благослова један тема броја богослужење јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским свештенослужитељем јануар / фебруар 2017 27 од таквих примера можемо уочити у по- сланицама светог апостола павла гала- тима и јеврејима тако у посланици га- латима читамо: „благодат вам и мир од бога оца и господа нашега исуса христа, којему слава у све векове векова амин“, а у посланици јеврејима: „бог мира не- ка вас усаврши свакоме делу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно кроз исуса христа којему слава у све векове векова амин“ занимљиво је нагласити да се сва четири канонска јеванђеља, посланице и откри- вење јованово завршавају се речју амин, док се једино дела апостолска и јаковље- ва посланица не завршавају овом речју навели смо да се на сваки благослов и славословље одговара речју амин, али и свака молитва и свако богослуже- ње завршава се речју амин ово амино- вање, тј потврђивање није само наше слагање са изговореним молитвама, већ именом божијим потврђујемо на- ше молитве име христово стављамо после свих нас и та молитва ваистину бива истинита, али не због нашег сла- гања и потврђивања, већ јер смо се у христу молили, будући да дух свети ко- ји конституише заједницу верних чини да наше сабрање буде у христу света литургија почиње величанственим во- згласом благословено царство, оца и сина и светога духа, на шта народ одго- вара са амин лаос на почетку литурги- је прихвата циљ ка коме нас води света литургија, имајући на уму спаситеље- во предавање вољи божијој: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) тема броја епископ тимочки г иларион на богослужењу у манастиру хиландару фото: eparhija-timockaorg 28 1 / 2017 ј едном је човек са којим сам разговарао рекао: мушкарац сазрева касно – до 35 године и потребно је да му се пружи мо- гућност да се докаже у нечему ви сте спо- менули рампу имамо младића који диже и спушта рампу, он има породицу и воље- ну жену – његову жену она живи са њим годину, две, а он и даље диже и спушта рампу нешто посебно и не пије, и не зара- ђује лоше, али то је рампа, а она би хтела нешто више хтела би да он доноси више новца, да би је тамо негде водио, да буде паметнији, начитанији она тражи нешто друго и на крају и налази а он се просто није остварио, тек му је 25–27 – не, колико год зашто се онда журимо да се удамо? не удајемо се за радника тешко је наћи министра, али постоје такви случајеви, удају се за министра, али је то обично други, трећи брак овде жене „подваљују“, понашају се на одређен начин и настављају да се тако понашају он је утицајан човек, према њему се понашају као према оцу кога се боје најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу управо према његовој души, а не према ње- говој професији свеједно је да ли је он ба- гериста или подиже рампу али ми желимо, сви желимо нешто друго онда се моли да се предузеће у коме он подиже рампу затво- ри, да га сравне са земљом и саграде седам стамбених зграда можда ће он постати пор- тир ако човек подиже рампу, он има женску психологију али, ти си га сама таквог изабрала, он ти је легао по души наш став мора бити дру- гачији не: „хоћу од мужа то и то“, већ: „хоћу за њега, за његову децу“ у сваком мушкарцу унутра постоји и отац уколико он буде имао шесторо деце, замислиће се над тиме да је 25 рубаља које он добија за дизање рампе недовољно, потребно је још нешто да ради можда он неће одмах променити посао, већ ће одлучити да се посаветује са женом посматрао сам једну даму лепа је, памет- на, има живи ум, веома је талентована на- правила је своје предузеће, имала је веома интересантне идеје али муж јој није одго- варао он је обичан зидар, али веома добар човек она се удала за њега зато што је од до- бар човек, а затим су почеле претензије раз- вела се са њим он се оженио другом женом а он је очигледно наклоњен женама код ко- јих је развијена уметничка склоност она је такође лепа, чак су некако те две жене врло хришћански брак и породица врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео беседа са протојерејем димитријем смирновим о разводу, његовим узроцима и последицама ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) разговор водио: никита филатов јануар / фебруар 2017 29 сличне јасно је да је она за две главе виша од њега и да зарађује од посла више него он а види се и да је друга паметнија од пр- ве, она се смирила она га воли иако јој је у почетку доста тога сметало, после се код њих све нормализовало не могу све имати гени- ја за мужа а она прва дама је остала сама на суду је чак одузела стан од бившег мужа, толико је била упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве амбиције су све разрушиле, зато што су све добијене бунде од мужа, сва путо- вања – другостепена најважнија је атмосфе- ра љубави која постоји у породици а она је вреднија од било чега проћи ће неко време и сва завист због онога што имају мана или клаудија ће нестати, људи ће постати равно- душни ка томе, а породични односи имају вредност заувек за мене је најбитније да се тиме живи, дише увек постоји могућност да се направе те радости, да се у том врту по- саде нови цветови неки ће увенути, поса- дићемо друге цео живот се тада претвара у радост а када погледаш назад, видиш: сав живот сте се обоје трудили да једно друго учините срећним скувај му оно што он во- ли уклони из живота то што га нервира то исто је и код њега, када почне да размишља о својој жени, појави му се такав осећај као да је појео кашику меда: нешто тако нежно, пријатно и он жури кући зато што зна: да га неће дочекати камено лице и подигнуте обр- ве, већ радост што је коначно стигао и тада он никада неће тражити неке друге утехе а да не говоримо о томе да и мушкарац, а не само жена, такође врло болно подноси развод иако постоје хладни карактери који- ма је свеједно но, жене су осуђене да се уда- ју за свакакве швалере мушкарци и жене подносе развод са истим болом, независно од тога како је до тога дошло, да ли је једно од супру- жника донело такву одлуку? иако је рет- ко да заједнички долазе до њега, и не- ма свако снагу да каже да су се односи истрошили иако је сличан израз веома сумњив – дешава се да су се истрошили, али тек што једно почне такав разговор, друго почиње да плаче иако су се као два пса стално уједали, деценијама је трајала стална свађа говорио сам са једном женом – посматрао сам њен хришћански брак и породица најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу 30 1 / 2017 брачни живот много година рекао сам јој: „срећа што је отишао од тебе не смеш да за- видиш тој код које је отишао, већ се моли за њу, жали је ти знаш каквог тиквана она доби- ја шта си ти у животу видела са таквим чо- веком? само патње“ али, овде имамо, осим тога што је она сада разведена, то прелази у други статус: ма коли- ко да су супрузи гризли једно друго, они ипак срастају у једно тело то је чињеница а при разводу то тело не режу, већ цепају на два дела пробај да себе поцепаш на два дела! и, како се осећаш? све ово је мени лако да говорим формално и са стране, али људи осећају стра- шну душевну бол за- то што се одвајају од онога са ким су срасли ду- шама, телима, децом сада психолози воле да говоре о таквом феномену као што је „љубавна зависност“ и ту постоје два супротна погледа гово- рио сам о овој теми са духовником, тео- ретски смо је разматрали рекао је: „ако један човек напушта другог, може се гово- рити о љубавној зависности, преживља- вати то, али не треба да све оправдавамо љубавном зависношћу“ – а шта је то? нисам се сретао са тим термином према мишљењу психолога, то је по- јава, када један, у датом случају, супру- жник врло јако воли другог рекло би се да је врло добра реч „волети“, али овде је љубав таква да једно просто не мо- же да живи без другог само га одвој од његовог пара и он ће почети да паничи, да буде љубоморан, да прави сцене то је психолошки проблем, како сматрају специјалисти, који је потребно решити постоји сајт пережитьру о разводима, наркотицима и о алкохолу у том смислу љубав је зависност према мишље- њу психолога и због тога се вео- ма велики број развода тако те- шко подноси – то је просто такав израз ту љубави ни нема ту је само же- ља: то је моје тако се може во- лети своја колекција маркица и, уколико је лопови украду, може се пасти у депре- сију или – људи јако воле новац имао сам милијарду, остало је 400 ми- лиона – и човек се бацио кроз прозор зато што је „оси- р ом ашио“ иако би половина човечанства са задовољ- ством пристала и на много мањи део још постоји и појава међусобне зави- сности, и она није мање распрострањена од љубавне зависности а то је када двоје не могу једно без другог, ако можемо да се тако изразимо – то је као први стадијум односа – заљу- бљеност али када љубав прелази у зрелу фа- зу, све то остаје, људи недостају једно другом, плачу при растанку они не могу ни дана да проживе, а да се не чују једно са другим и у томе нема ничег страшног у таквој љубавној зависности? – ту апсолутно нема ничега страшнога на- супрот томе, човек осећа потребу за другим породица је то мало друштво у коме је чо- веку боље од свих других друштава он мо- же бити у пет академија, осамдесет комиси- хришћански брак и породица породица је то мало друштво у коме је човеку боље од свих других друштава јануар / фебруар 2017 31 ја, али ће се боље осећати код куће него на фудбалу моји родитељи живе у браку 32 годи- не и толико су налик једно другом, да их одвојено не могу ни замислити понекад говорим: „мама, не знам шта би ти ради- ла без тате не знам шта би ти, тата, радио без маме“ истина, тати то ређе говорим покушао сам да се сетим ко је од њихових познаника преживео у браку више од 20 година набројао сам много њих чији се савез, нажалост, распао шта бисте могли да посаветујете онима који живе у браку много година и сада, после 20–30 година, се налазе у кризи породичног живота? – свака криза је болна појава човек се већ налази на крају свог живота и код њега се јављају разне геронтолошке болести по- стоји и дијагноза као што је старачка депре- сија њени симптоми се могу јавити већ у 60 години шта ја могу да посаветујем одрасле људе?! то је просто смешно потребно је научити се- бе хришћанским особинама: захвалности, тр- пљењу потребно је да се молимо богу да ви- димо своју кривицу не треба да се понашамо према човеку као према извору блага за се- бе, већ, насупрот томе, да себе посматрамо као извор блага за другог и да тако живимо а то што човек живи некаквим егоистич- ним животом, прво напушта породицу, онда прекида односе са децом на 30 година а ка- да га једна од његових драгих остави, остави га да умре, он проклиње децу–зашто они не долазе код мене? наивно можда је и остало неко осећање дуга код деце, али оно није до- вољно да би се дало човеку да спокојно оде у други свет врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео: „без обзира на све моје проблеме, он је остао са мном и све је истрпео“ ако буду постојале овакве хришћанске особи- не: пожртвованост, трпљење, захвалност и молитвеност да би се љубав подгревала, обавезно је потребно да се молимо једно за друго а ти такозвани „светски“ људи не разумем чиме они живе у нади ко ће пре да умре и после да деле наследство, јел то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет 30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“ радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стреларац, испраћају нас и деца опрашта- мо се и са анастасијом, а уместо њеног по- здрава одговара нам апарат који све време откуцава, док са његове табле сјаје два цр- вена броја, још увек иста, 98 и 118 вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, дневници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непо- новљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих писмо бивше штићенице из затвора помаже бог сестрице моје! ево да вам се јавим и кажем како се ја осе- ћам овдје претпостављам да очекујте да ћу да вам се жалим, али нећу јер нема разлога за то затвор као затвор, али и вама је познато да чо- век може и у затвору бити слободан тај човек сам управо ја наиме некада сам била „слобод- на“, а робовала сам разним страстима, греси- ма, а понајвише хероину сада сам у затвору, а уз помоћ заједнице сам се ослободила од ра- зних порока, страсти и комплекса тако да сам овде поприлично слободна моја казна није дуга, срамота ме је да се жалим кад видим раз- не ситуације око себе да морам дуже да бу- дем овде наравно да би ми било тешко овде има свега, сматрам да ми је и ово једна школа као и заједница учим, човек учи док је жив па тако и ја колико ми то мој ум дозвољава овоземаљски живот и јесте само за учење и спознавање сопствене при- роде и више силе, а испит је тек на страшно- ме суду где постоје само две оцене и обе су пролазне што значи да ћемо сви проћи, ал’ је питање кроз која врата, врата раја или врата пакла боравак овде могу назвати не- ким тестом, где тестирам себе шта сам прет- ходно научила верујте ово вам из срца пи- шем, свака моја победа у заједници овде ми много значи свако моје остајање у тишини овде ми помаже да избегнем сваки кон- фликт, свако моје понижење овде се одра- жава на моју скромност, све ситне победице овде ми помажу за много крупније ствари свој душевни мир сам оградила исусовом молитвом тако да ме мало шта може узне- мирити почевши од оговарања па до сплеткарења итд, итд нас и у заједници има свакаквих па тако и овде само приме- ћујем једну „малу“ разлику, ми смо у заједници пре или касније схватали који je наш смисао би- земља живих земља живих јануар / фебруар 2017 43 тисања и шта је циљ, овде мало ко има прави циљ, а о смислу и вредностима живота да не причам јако сам задовољна, а пре свега за- хвална богу и заједници за своје понашање и само да знате да и други примећују да је моје понашање умерено, а то све не би било тако да ни ви нисте на „ревизиону“ дале ми обаве- зу: кад сам била умерена шта да вам кажем, можете бити поносне на мене што вас у ле- пом светлу представљам и у овим екстрем- ним животним околностима ето толико о мојој скромности, изгледа да сам и даље гор- да, а што је најважније научила сам да пре- познајем своје мане и да свакодневно радим на њима наравно да ми свето јеванђеље помаже у свему и често га читам одлазим сваке неде- ље у цркву и причешћујем се, свештеник је диван питате се сигурно да ли пушим, жао ми је, али одговор је да на почетку васкр- шњег поста тј последњи дан мрса сетила сам се вас и замишљала како устајете и изјашња- вате се о свом одрицању и наравно сетих се нашег васпитача како стоји испред огласне табле и коментарише како се нико није одрекао кафе то вече сам и ја рекла својим цимеркама, да нећу пушити прву неде- љу поста да је то моје одрицање и није ми било те- шко причала сам им о молитвеној тишини па чак једно време петком нисам укључивала телевизор баш ме занима да ли сте ви имале искушења за велики петак ја, као и обично, јесам тај дан ме је водница тј стража изнервирала по први пут, а ја се сјетих да сам у тишини па са онаквим својим погледом који ви добро по- знајете погледам је и муцавим гласом кажем: озбиљно бих вам сада рекла свашта, ал’ нећу, данас је велики петак она се погубила, а ја ни сама не знам шта бих јој рекла, то је оста- ло на њој, да размишља „шта је писац хтео да каже“ наш свештеник овде ми је донео канап за бројаницу, али ми нису дали да га унесем у собу, боје се да ћу да се обесим (свашта) дају ми помало кад исплетем једну, поклоним је неком, онда добијем канап за другу забора- вих да вам кажем врло важан детаљ: од кад сам изашла из заједнице нисам се искрено од срца насмејала заједница је стварно посеб- на и оставила је један велики печат на мом срцу, а то је печат среће и радости будите добре и упијајте сву могућу љубав која се ту свакодневно емитује љубав побеђује све и отвара сва врата па чак и ова овдје са решет- кама пуно вас волим и поздрављам поздравите пуно: оца бранка и све очеве, оца милана из бечеја, оца бошка о милана молског деду миладина и његову ружу, де- ду перу мога (направите му кафу кад год до- ђе, молим вас) и све који ме познају и не по- знају и све братство и сестринство наше пуно вас љуби ваша сестра у христу сања земља живих 44 1 / 2017 непосредно након рођења господа исуса христa, анђео господњи јавио се пасти- рима који су напасали овце на око 2 км источ- но од витлејема захваљујући том догађају који је прва вест о рођењу сина богомладен- ца, поље код витлејема, које се назива поље пастира убрзо постаје место ходочашћа управо ово место царица јелена, мајка цара константина великог, препознаје као веома значајно за хришћански свет пећину у којој су се пастири склањали од јаког сунца и кише и за коју се верује да се у њој показао анђео господњи пастирима, она преуређује у мали храм-параклис, са мермерним иконостасом, мозаичним иконама и подним мозаицима и храм посвећује пресветој богородици, јоси- фу и тројици пастира у западном делу овог малог храма и данас се налазе гробови троји- це пастира којима се обратио анђео господ- њи и који су први пронели вест о исусовом рођењу важно је напоменути да је, од мно- гобројних храмова које је подигла царица јелена, једино овај храм до данашњих дана остао у свом изворном облику, без рушења, дограђивања и сл убрзо поље пастира заокупља пажњу вели- ких група хришћана из целог византијског цар- ства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм посвећен пресветој бого- родици, украшен богатим подним мозаицима цркву пресвете богородице пљачкају арапи, затим је цар јустинијан обнавља, па је 614 го- дине персијанци руше, да би поново била обно- вљена у време арапске владавине палестином 639–1099 године крсташи је руше 1099 године светиње свете земље поље пастира заокупља пажњу хришћана из целог византијског царства тако да је у 5 веку изнад пећине изграђен величанствен храм поље пастира и назарет јелена јонић горњи храм пресвете богородице, пастирско поље (извор: rusdmru) храм-пећина пресвете богородице, јосифа и тројице пастира, пастирско поље (извор: rusdmru) нови храм у пастирском пољу (извор: rusdmru) јануар / фебруар 2017 45 за разлику од горњег храма, пећински пара- клис остаје у већој мери очуван у периоду од 14 до 20 века, пећински храм опслужује мали број монаха и све време бива обавезно место ходочашћа, док је горњи, већи храм, у рушеви- нама године 1971, на иницијативу јерусалим- ске патријаршије, започињу археолошки ра- дови и конзервација на горњем храму, цркви пресвете богородице, а 1978 године започиње градња новог храма у непосредној близини ове цркве, по иницијативи и под надзором игумана лавре светог саве освећеног о серафима но- ви, трећи храм бива освећен 1989 године назарет јосиф је био дрводеља, родом из витлејема, али је због потреба за послом отворио дрводе- љачку радионицу у назарету марији од бога би послан анђео гаврило који јој доноси вест да је благодатна и благословена од господа, да ће родити сина и наденуће му име исус и „назваће се син божији“ (лк 1, 26–36) недуго затим римљани спроводе попис становништва светиње свете земље нови храм (извор: palomnicorg) гробница тројице пастира, пастирско поље (извор: palomnicorg) храм-синагога, назарет (извор: nazareth-encustodiaorg) мапа свете земље (извор: materinstvoru) 46 1 / 2017 и свако се морао уписати у месту свог рођења, због чега су јосиф и марија кренули из назаре- та у витлејем на том путу пресвета богороди- ца рађа исуса у пећини данас је ту црква ису- совог рођења света породица потом одлази у египат у изгнанство, бежећи од мача римског цара ирода након пар година света породица се враћа у назарет у којем исус живи наредних 30 година све до одласка јовану крститељу који га крштава у реци јордан (мк 1,9) након крштења и надвладавања ђаволских кушања, исус се враћа у свој назарет галилејски где у синагоги чита свете књиге и исцељује неколи- цину болесних, но невера његових суграђана га протерује одатле и он одлази у капернаум (лк 4, 13–32; мт 13, 54–58; мк 6, 1–6) храм на рушевинама старе синагоге у којој је исус суботом читао тору изградили су крсташи у 11 веку и зато се данас овај хришћански храм назива синагога током османског царства, храм-синагога трпи мање похаре, да би га у 19 веку обновили римокатолици у чијем је поседу храм благовештења је подигнут на марији- ном извору, месту на којем је дјева марија за- хватала воду и када јој се по једном предању јавио анђео господњи рекавши да ће родити исуса сина божијег овај храм су првобитно изградили византијски цареви у 6 или 7 ве- ку храм је први пут споменуо игуман данило (1106–1108 год) у 14 веку храм бива у вео- ма лошем стању, када га накратко преузимају фрањевци, да би га већ у 15 веку јерусалимска патријаршија поново одржавала године 1741, од султана дахира ал-омера јерусалимска па- тријаршија коначно добија пуно власништво над својим старим храмом благовештења и креће са његовом обновом године 1750 до- грађује се капела на јужној страни храма, 1767 године се израђује нов дрвени иконостас, а храм се фрескопише данас, храм благовештења у назарету представља незаобилазно место ходочашћа свих хришћана који се нађу у галилеји храм има прелеп дрвени иконостас са минијатур- ним резбаријама, као и богат фрескопис на северној страни наоса се налази мали про- лаз са 7 степеника који воде до мале капеле маријиног извора – једнобродне грађевине покривене сводом и слепим аркадама укра- шене обојеним мермером и керамиком из 1750 године аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo светиње свете земље храм благовештења или архангела гаврила, назарет (извор: materinstvoru) назарет, храм старе архиепископије (извор: svetazemljainfo) храм благовештења, назарет (извор: wikimediaorg) јануар / фебруар 2017 47 манастир преподобног дионисија, по- знат и као манастир диосинијат, на пе- том je месту светогорске хијерархије осно- вао га је преподобни дионисије средином 14 века дионисије је на атон дошао из кор- че, и на атону је најпре живео као пустињак са ученицима, у брдима антиатоса, у области данас званој палеос продромос, али се по- сле једне визије спустио на морску обалу и уз посредовање свога брата теодосија, у то време трапезунтског митрополита, почео да гради манастир средства за изградњу добио је од цара алексија комнина iii који- ма је изградио зидине и одбрамбену кулу, а за ризницу манастира дионисијата може се рећи да поседује значајне реликвије, с обзиром на велике пљачке и пожаре које је доживљавао кроз своју историју манастир св дионисија немања јонић светиње свете горе икона светог јована крститеља манастир светог дионисија (извор: mountathostodaywordpresscom) 48 1 / 2017 потом и храм на окомитој стени изнад мора, на југозападној обали атонског полуострва и назвао га неа петра (нова стена), а касније манастир великих комнина наредних два- десет година манастир је добијао од цара атанасија iii комнина, владара трапезунта, по 1000 комнинских сребрњака годишње већ крајем 14 века манастир бива опљачкан од разбојника и том приликом су сви монаси одведени у ропство, а преподобни диони- сије је успео да их откупи након преподоб- ног дионисија, на че- ло манастира долази преподобни домитије који сакупља додатна новчана средства од византијских деспота, проширује и додатно утврђује одбрамбе- не зидине манастира године 1394, у анто- нијевом типику мана- стир преподобног ди- онисија се налази на 19 месту у хијерархи- ји, да би се 1574 годи- не попео на пето ме- сто које и данас држи дионисијат је кроз своју богату историју имао више духовних и материјалних успона и падова највећи материјални успон дожи- вљава током 16 века када га помажу војвода јован неагоје, муж милице-деспине бранко- вић, молдавски владар петар iv рареш, чија је друга жена јелена бранковић, такође кћи деспота јована, александар лапушнеану и његова жена роксанда, затим стефан канта- кузин, никола маврокордат и александар маврокордат, добротвори из сера и са хал- кидике, митрополити макарије из хераклеје и јеремија из београда, као и аустријски ам- басадор у цариграду захваљујући њиховој помоћи, манастир дионисијат је напредовао у светогорској хијерархији од оснивања манастира па до 1537 године у централном делу манастирске порте нала- зио се католикон, мања тробродна базилика, која је 1537 године у великој мери срушена, док су темељи проширени до површине коју и данас заузима током 1550 год фрескомај- стор зорзес са крита фрескопише целокупну унутрашњост католикона, а поред прича из новог завета истичу се у десном броду като- ликона портрети манастирског ктитора пе- тру рареша са децом, у природној величини у почетку је ту био мермерни иконостас који је замењен дрвеним у 19 веку иконе христа и мај- ке божије су са прет- ходног иконостаса пет икона великог деизиса рад су слика- ра еуфросина из 1542 године дионисијатски ка- толикон је особен по томе што су на источ- ној страни средишње апсиде дограђена два, изнутра кружна, а споља осмоугаона простора, наткриве- на куполама у једном се свештенослужитељ припрема за литурги- ју, а у другом је сме- штена ризница од оснивања па до 17 века манастир је општежитељни и управља се типиком светог атанасија због утицаја османске политике и прав- них репресија наредна три века манастир се управља по идиоритмији, да би се 1805 године манастирско братство вратило оп- штежитељном правилу одлуком патријарха калиника од када почиње да влада строг подвижнички живот монаси дионисија- та сматрају се једним од највреднијих на ионако оскудној манастирској економији, борећи се против стена и камења и стално довлачећи земљу за мале баште које су ра- суте око манастира током 18 и 19 века манастир проширује своје зидине и настаје осам нових паракли- светиње свете горе богородица акатистна – похвална јануар / фебруар 2017 49 са данас манастир има укупно четрнаест параклиса и то, осам унутар, и шест ван ма- настирских зидина најзначајнији параклис је онај посвећен пресветој богородици, на- стао средином 14 века у њему се чува вео- ма стара икона пресвете богородице рађена у воску, позната као акатистна по предању, управо њу је носио патријарх сергије 626 године у литији око цариграда за време ава- рске опсаде манастир дионисијат поседује и чудотворну икону светог јована претече, која је остала неоштећена у великом пожару, а данас се налази у католикону за ризницу манастира дионисијата мо- же се рећи да
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
Одреднице:
1. 112202 / ...професионалности оста нам домаћи задатак да те вером у ВАСКРСЕЊЕ христово памтимо, да твој пример следимо и љубављу захваљујемо за сваки дан који смо провели са тобом одлазак који је ...
1. 112202 / ...професионалности оста нам домаћи задатак да те вером у ВАСКРСЕЊЕ христово памтимо, да твој пример следимо и љубављу захваљујемо за сваки дан који смо провели са тобом одлазак који је ...
42
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање иВАСКРСЕЊЕ,📌 , али и сваког
од нас појединачно корен те милости божи-
је према нама почива у његовој безрезервној
и безусловној љубави бо
...изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... са нама и то до смрти на крсту то што чини јесте милост, јер је свестан наше немоћи да „превазиђемо себе“ милост и љубав то је суд христов милост као боголикост владимир пекић тема броја мај / јун 2017 11 тема броја у добру зато нам он сам постаје темељ добра у којем изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и васкрсење, али и сваког од нас појединачно корен те милости божи- је према нама почива у његовој безрезервној и безусловној љубави бог је не изражава де- кларативно, кроз некакво саосећање са сла- башним родом људским или некакву помоћ где он неће „оштетити“ своје величанство или статус који има као бог он то чини најстварни- је, егзистенцијално, животно, узимајући крст на себе, постајући за нас проклетство, иако је праведан и свет (уп гал 3, 14) христос се до смрти изједначава са нама, до оног догађаја нашег постојања у односу на који смо потпуно немоћни, обнажени и посра- мљени ту немоћ нашу својом силом он преокреће у победу својим преславним васкрсе- њем (уп 1кор 15, 42–55; 2кор 12, 7–10) но, бог нам не даје своју ми- лост да бисмо ми то просто примили к знању он тражи милост од нас! да је ми пока- жемо у јеванђељу, христо- ве приче о милости управо то говоре сетимо се приче о немилосрдном слуги коме бива опроштен дуг који је за ондашње време и обичног човек био не само немогућ за вратити, него готово и непојмљив док он сво- ме пријатељу не опрашта наспрам његовог, ништаван дуг (види мт 18, 23–35) и господар га не осуђује због дуга, већ га осуђује због не- мања милости због тога што не увиђа немоћ и слабост свога пријатеља а не види је јер је охол и горд, лишен љубави пример за љубав и милосрђе му је дат; осетио га је изобилно на својој кожи нема оправдања или прича о милостивом самарјанину (види лк 10, 30–37) у којој нам господ говори најпре да нам је бли- жњи онај који нам, или коме чинимо милост, а то све у вези са две највеће заповести о љуба- ви на концу, јеванђелист матеј нам говори да ће нам господ судити једино по томе јесмо ли показали милост или нисмо према ближњи- ма тј према најмањим његовим (мт 25, 31–46) никаква заповест, никаква дисциплина, пост, традиција, ритуал само милост и љубав то је суд христов милост је, дакле, мера наше боголикости кроз њу ми, на конкретан начин, показујемо да се у свему угледамо на христа најпре у томе да ближње, уопште људе прихватамо оним мери- лом којим је он нас прихватио нема дела којим себе можемо оправдати или задужити бога је- дино милошћу, како каже свети јован златоу- сти то значи да смо вољни да другог прихва- тимо са свим његовим слабостима, да оно што нам је лоше учинио опростимо увек (ср мт 18, 21–22) затим то значи да треба да му се нађемо онда када му је помоћ због не- моћи или страдања потребна, да га избавимо из ње макар то било и на нашу штету на пр- вом месту то значи помоћи убогом, сиромаху и удовици (види ис 1, 17; мих 6, 8; ам 2, 6) јер боголикост се не изра- жава у некаквом монашком идеалу врлинског живљења који често буде циљ сам себи, или правдањима као што су „ми служимо литургију“ но, да ли је заиста служимо?! ако занемарујемо видљиве изра- зе милости као што су помоћ гладнима, жеднима, онеправ- дованима, пониженима, служимо ли литурги- ју? ако је она заједничко дело, што њено име говори, нису ли „најмањи“ њен неотуђиви део није ли литургија заједница свега у христу, где се свака подела потире (1кор 11, 18–34; гал 3, 26–28)? или смо ми као хришћани грамзиви и посесивни не желећи другима да дамо оно што смо од бога добили ни за шта од небеских до земаљских блага уколико смо овакви, имамо ли смелости да ишта од бога очекујемо, а нај- пре милост његову? сетимо се – блажени милостиви, јер ће бити помиловани аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 12 3 / 2017 св григорије ниски, мозаик, црква св софије у кијеву, 11 век (извор: holytrinityorthodoxcom) акад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици њего- ви и отворивши уста своја учаше их говорећи: блажени сиромашни духом, јер је њихово цар- ство небеско; блажени који плачу, јер ће се утје- шити; блажени кротки, јер ће наслиједити зе- мљу; блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; блажени милостиви, јер ће бити помиловани; блажени чисти срцем, јер ће бога видјети; блажени миротворци, јер ће се сино- ви божији назвати; блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући гово- ре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене радујте се и веселите се, јер је велика плата ва- ша на небесима, јер су тако прогонили и проро- ке прије вас (мт 5, 1–12) овим речима, господ исус христос започи- ње своју беседу на гори – најузвишенији про- глас у историји људског рода – која је посве- ћена свим оним одабраним људима који су га пратили, слушали и веровали у његове речи, али и свима нама који покушавамо да се кре- ћемо исправним путем, путем вере, путем христовог живота суштински садржај беседе јесте пут до царства божијег, тачније начин и „формула“ спасења господ се оваплотио, 1 био разапет и васкрсао, а све то ради нас, ради нашег спасења и достигнућа хришћанског са- вршенства, одласка у вечни живот, вечни спо- кој, где нестаје овдашња туга и уздисање због свега наведеног, он нам оставља ту „формулу“ спасења, беседу на гори, која у ствари предста- вља основ и врхунац хришћанске етике, хри- 1 оваплотити значи утеловити се, тачније „добити“ тело господ исус христос се оваплотио и постао чо- век због чега кажемо да је он богочовек стовог моралног закона, и могло би се рећи, наставак, објашњење и упрошћавање сушти- не божијих заповести грчки теолог спиридон логопатис половином двадесетог века бележи да ова беседа представља бесмртну и незабо- равну творевину хришћанске вере читајући је схватамо да се не ради о поруци која предста- вља садржај закона и забрањених ствари, већ о њиховом наставку, о једном „кодираном“, етичком делу, које веома лако решава сва људ- ска питања и дилеме, да би човек, пратећи га, достигао последњи „стадијум“ овоземаљске људскости господ исус христос јесте учитељ, једини, прави, суштински учитељ, који директно од извора2 преноси поруке нама, простим, али и савршеним његовим творевинама, које у пот- пуности познаје и воли изнад свега учи нас страху божијем и достигнућу савршенства, преподобности и расуђивања његове речи су просте, али самим тим и слатке, миле, чисте, поготову на гори, јер представљају суштину хришћанске вере први и саставни део беседе на гори пред- стављају такозвана блаженства, или блажена блаженства су блага и радосна вест о новом животу самим тим што обухватају централни део свих беседа господа исуса христа, схва- тамо колико су она важна за човека морамо напоменути да се она потпуно разликују у од- носу на друге текстове то нам објашњава њи- хово суштинско значење јер она уводе у живот хришћана потпуно нови дух говора и писања, и самим тим отварају нови поглед на свет, да- 2 извор представља бога оца, који је послао међу нас бога сина тема броја блажени милостиви јер ће бити помиловани беседа на гори превод са јелинског: никола с костић мај / јун 2017 13 јући другачији аспект у менталитету и животу човека који жуди за уласком у веру, у цркву и самим тим у вечни живот односно царство небеско пратећи поменуте детаље о беседи на гори, карактер блаженстава можемо на неки начин поделити на три значења: христоцентричан, есхатолошки и еклисиолошки христоцентри- чан, јер представља човеково блаженство које се налази у вези са вером према богочовечјем лику христовом есхатолошки, који не обухва- та овоземаљско стање, већ будући – вечни живот, живот царства небеског, као што је већ поменуто и последњи, еклисиолошки, који пред- ставља цркву као тело христово и човека као ње- ног „члана“ и њен део господ, као највећи „по- знавалац“ човекове душе, зна да је прва и најдубља жеља човека да живи срећно, блажено то је пот- пуно тачно, јер сви на неки начин трагамо за срећом али, где се заправо нала- зи срећа? како се доспева до ње? многи срећу про- налазе у новцу, у проводу, у материјалним стварима, у безграничном задово- љавању овоземаљских осећања супротно томе, господ исус христос учи да се права, суштинска срећа не налази у спо- љашњем свету, већ у унутарњем, у чистом ср- цу и мирној савести пратећи те речи, св јован златоусти наводи да не сматрамо никога срећ- ним и блаженим, сем оног ко живи пратећи во- љу божију, јер је у јеванђељу казано да блажени постаје само онај који је богат врлинама, а врлину садржи само онај ко- ји живи по вољи божијој све наведено објашњава блаженства као целину, јер су међусобно нераздвојиво по- везана, али на чему се заснива пето блажен- ство као јединка? блажени милостиви, јер ће бити помиловани из многих места у би- блији познато је да свети људи милостивим називају бога тако га давид назива у псалми- ма, а мојсеј на многим местима свог закона али ако је бог милостив, како и ми можемо бити милостиви? шта је у ствари милосрђе? господ међу блаженства убраја врлину мило- срђа која је велика јер, целокупно објашњава дело и карактер једног хришћанина најбо- љи пример јесте тај да ништа лакше не може натерати неверника да клекне и поверује да бог постоји, од правог и неописивог мило- срђа у њему (милосрђу) је присутна појава искрене љубави, тако да је било каква помоћ ближњем његова одлика такође, оно је центар уза- јамне радости и љубави оног ко даје и оног који прима дар баш из тог раз- лога представља основу нашег овоземаљског жи- вота са ближњима, али и директну повезаност човека са богом међу- тим, бог не жели да про- сто имамо милости према браћи својој бог жели да будемо милостиви са ра- дошћу, отвореног срца пошто је бог милостив и ми би требало да будемо такви, јер потребно је да будемо подобни њему милостив човек даје сво- ме ближњем људску љу- бав, а заузврат од милостивог христа прима божанску милост на крају, потребно је навести речи св јова- на златоустог и разјаснити сваку недоумицу суштине врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве васкрсавати јер, много је важније да даш храну христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име христово у првом случају ти чиниш добро христу, док у другом христос чини добро теби награду пак прима онај који чини добро, а не онај коме се чини а награда коју нам христос даје за ми- лост, коју чинимо у име његово, највећа је ми- лост његова“ тема броја беседа на гори, детаљ средњовековног мозаика (извор: ruiconru) 14 3 / 2017 хтео бих још да додам реч о милостињи, али чини ми се сувишним да вас учим речју, када вас учи делима онај који са- да седи међу вама, општи ваш отац и учитељ (под- разумева се овде епископ флавијан антиохијски – прим рус изд) он као да је добио од предака у наследство очински дом, да би га дао на служење странцима (невољници- ма); он га је у потпуности уступио онима, који су го- њени због истине, те их тамо прима и бива им на свакој услузи, тако да ја не знам да ли га је боље нази- вати његовим домом или домом за странике; а бо- ље је сматрати га његовим домом, управо због тога, што га је претворио у дом за странике, јер наша имо- вина заиста постаје наша онда када се њоме не ко- ристимо ради нас самих, већ искључиво ради си- ромашних како то, одмах ћу рећи ако ја дам новац у руке сиромаха, онда ме ни варалица неће салетати, ни- ти ће ме завидљиве очи пра- тити, а ни разбојник и лопов неће га отети, јер је овакво уризничавање сигурно ако злато сакријеш у својој кући, онда га ти подвргаваш опа- сности и од разбојника, и од завидљиваца, и од вара- лица, и од слугу, и од сваке могуће штете често се до- гађало да се благодарећи мноштву одаја и брава зла- то сачувало од спољашњих разбојника, али није избе- гло од руку стражара, који- ма је било поверено његово чување увиђаш ли онда, да ми нарочито постајемо го- сподарима своје имовине, када је поверимо сирома- шнима и не само да је ово најсигурније место за чува- ње, него и зато што приноси велику корист и добит ако позајмиш човеку, он- да добијаш стоти део (под- разумева се камата или један проценат месечно), а ако кроз сиромашне по- зајмиш богу, онда нећеш тема броја ако кроз сиромашне позајмиш богу, онда нећеш добити стоти део, већ сто пута већи део свети јован златоусти реч о милостињи превод са руског језика: небојша ћосовић св јован златоусти, византијска икона (извор: ancientfaithcom) мај / јун 2017 15 тема броја добити стоти део, већ сто пута већи део ако сејеш на плодној земљи, онда ћеш и ка- да она принесе обилну жетву, добити десет пута више у односу на посејано но, ако по- сејеш ради неба, онда ће принос порасти за сто пута и ти ћеш добити живот вечни, не- застаревајући и бесмртан при томе, онима који сеју, предстоји много напора, а овде посејано проклијава без плуга, без волова, без ђубрива и без икакве бриге, да ли ће би- ти суше и довољно за наводњавање, да ли ће бити града и најезде скакаваца или нечег другог од сваке овакве штете, бог је огра- дио сејана тамо семена а, ако нема ни на- пора, ни опасности, ни страха, ни било каве непријатне околности и даје се много више него што је посејано и произраста толико добра, које око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1кор 2, 9), онда неће ли бити крајње немарно, оставити веће, да би се тр- чало за мањим, одбацивши верно, тежити за неверним, које је веома опасно и погубљују- ће? каквог оправдања и извињења, каквог опроштаја може бити за нас, ако овако чини- мо? ослонимо се, свакако на сиромаштво: но, ми нисмо сиромашнији свакако од оне удовице, која је имала само две лепте, и њих је приложила (лк 21, 2) онда поревнујмо за њено богатство, подр- жавајмо величину њене намере, да бисмо и ми добили добра, која су њој припремљена, којих, нека бисмо се удостојили сви ми бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, са којим оцу, са светим духом, нека је слава, моћ, част, сада и увек, и у векове векова амин ообавези помагања сиротиње, су- вишно је и говорити ње су сви свесни и свако у самом себи носи за- ступника за сиромашне, састрадава- ње са њима и сиромашни знају за овај дуг, за ову обавезу срца свих и свако- га, управо зато се и обраћају свима смело, потпуно уверени, да они који имају довољно неће одбити да им по- могну од својих сувишака али шта често недостаје при овоме? недостају добра расположења, којима је потребно да буде праћено и окру- жено давање милостиње даје се, али не онолико, колико би требало; дају, али понекад не сасвим радо и са стег- нутим срцем, не широкогрудо, већ без радости а од чега се заправо устеже рука и грчи срце? од неправилних по- мисли, које скрећу са правог пута срца наша у тренутку давања милостиње срце се устремљује да помогне бли- жњему, али овде предодређује меру и начин чињења добра истовремено прискаче и ђаво и разара читаво дело: „и мени је много потребно – сугерише он – а неће ли бити бескорисно твоје давање?“ тако се и срце стеже и рука одвраћа од давања да бисмо управили наше срце на оно што је потребно и да бисмо до- били снагу да одбијамо рђаве поми- сли при давању милостиње, апостол нам заповеда да гледамо на мило- стињу, као на сејање: ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благосло- вима сије, са благословима ће и жње- ти (2кор 9, 6) сејач, трошећи семе на сејање, уоп- ште не помишља да тиме осиромашује себе или подрива своју имовину, ли- шавајући се могућности да задовољи своје потребе напротив, сејући, он очекује да ће се обогатити, увећати своју снагу и одвратити несташицу та- ко и ти: сеј милостињу, не дајући при- ступа помисли, да дајући новац из ру- ку или неку ствар, губиш нешто ти не наша имовина заиста постаје наша онда када се њоме не користимо ради нас самих, већ искључиво ради сиромашних 16 3 / 2017 расипаш, него стичеш; не умањујеш, него умножаваш; не дајеш, већ добијаш сејачу, када он баца семе у њиву, не па- да на памет да га он расипа узалуд, беско- рисно; напротив, он не само да је уверен да ће земља сачувати семе које јој је пове- рено, него и да ће принети плод од њега троструко или чак и стоструко тако и ти: широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари тво- јих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време сејач, ма колико сејао, не жали се и не тужи; напротив, што више засеје, то ве- селије и плодније бива тако и ти: што је обилније твоје милосрђе, што је шири круг твог доброчинства, то се више радуј и весели доћи ће време, и наградода- вац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и разве- селиће срце твоје, показавши стоструко умножено жито правде твоје из сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г – прим прев тема броја широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари твојих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време св теофан затворник милостиња – сејање превод са руског језика: небојша ћосовић наградодавац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и развеселиће срце твоје мај / јун 2017 17 сваки хришћанин по свом призвању по- требује духовно усавршавање кроз врлински и светотајински живот у цркви задобијање хришћанских врлина увек под- разумева један сложени духовни процес ко- ји можемо упоредити са успињањем уз ле- ствицу врлинâ још у старом завету јаков је у једном од својих виђења угледао лествицу која је била висока колико је високо небо од земље, и по мишљењу светих отаца и учите- ља цркве, ова лестви- ца коју је он угледао није била ништа друго, до лествица врлина и блажен- става почетак сва- ке милости и извор сваке милости и доброте јесте бого- човек господ наш исус христос, који је своју делатну ми- лост исказао саздавши човека и творевину, усадивши у биће чове- чије клицу љубави и милосрђа та божанска милост која испуњава свакога од нас је љу- бављу испуњено расположење према онима који с муком подносе извесну тешкоћу по преподобном оцу јустину ћелијском, човек је саздан као боголико биће коме је усађе- на милост божија, како би се кроз њу човек увек и изнова приближавао богу и био сли- чан богу у делатном смислу, јер ваистину човек је „оваплоћена божја милост“ сâм го- спод наш исус христос даје јеванђелску за- повест свакоме од нас да будемо милости- ви, као што је милостив отац наш небески (лк 6, 36), што свакако можемо упоредити са речима молитве господње, које нас такође подстичу на успињање уз лествицу божан- ских врлина: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим света литургија нас, као центар хришћан- ског живота, својим текстом такође подсећа да је за наше учествова- ње у трпези царства небеског неопходна хришћанска љубав и милосрђе, али и да је милосрђе је- дан од битнијих предуслова у за- ступничкој молитви на литургији светог василија великог огледа се литургијска катихеза која у нама побуђује актуализацију милосрђа она јесте и обра- зац једне литургијске молитве у којој се ли- тург усрдно моли да господ изобилно излије своју милост на васцелу васељену: помени, господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским поме- ни, господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу помени, господе, благоверни народ тема броја молећи се за себе, ми се као саборна бића, као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет човек – оваплоћена божија милост бранислав илић 18 3 / 2017 наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим неприја- тељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре помени, господе, овде при- сутни народ, и одсутне из оправданих раз- лога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, ма- лодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, сабор- ној и апостолској цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослобо- ди, болеснике исцељуј помени, боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и теско- би, и опасности помени, господе боже наш, и све којима је потребно твоје велико мило- срђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих господе боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасе- ње и оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, ти сам, боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове када говоримо о милосрђу обично се по- мисли на она материјална дела милостиње, занемарујући ону духовну милостивост о томе нас поучава и знаменити егзегета свети теофилакт охридски речима: „милосрђе се може указивати не само материјално, него и речју; а ако ништа материјалног не можемо подарити, онда и сузама милостиви добија- ју милост и овде од људи, јер ко је јуче по- казао милост, а данас се лишио свега, наићи ће на милосрђе код свих; али ће му нарочито помоћи бог“ пре неколико година наш народ задеси- ле су велике поплаве у тим тешким данима многи су показали своје материјално мило- срђе, али било је и оних који су своје, ништа мање, милосрђе показали усрдним и сузним молитвама за своје ближње који пате и ко- ји страдају по учењу великог светогорског старца преподобног порфирија кавсокали- вита непрестана молитва за ближње пред- ставља највеће дело милости, и вођен тим дубоко литургијским искуством свети ста- рац је своја чада поучавао да се увек моле у једнини: „господе исусе христе боже, поми- луј ме“, јер молећи се за себе, ми се као са- борна бића и као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет, ширећи своју милост и испуњавајући себе милосрд- ним и човекољубивим господом тема броја непрестана молитва за ближње представља највеће дело милости мај / јун 2017 19 старац порфирије кавсокаливит (извор: pravoslavieru) устаром завету господ отвара уста проро- цима и говори преко њих изабраном на- роду божијем у новом завету господ, отво- ривши уста своја, обраћа се лично свим људима божанском влашћу и много већим ауторитетом од пророка свети цар давид почиње блаженством свој псалтир, а његов потомак по телу господ христос једну од сво- јих најважнијих проповеди почиње блажен- ствима, том рајском лествицом узрастања ка царству божијем знајући да се у зло тоне постепено као у живо блато господ даје де- веточлани рецепт за спасење од сваког суда како се постепено приближава његовом за- грљају спасења блаженстава има девет, али пажњу пле- ни пето блаженство блажени милостиви јер ће бити помиловани према милостивима су милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче богобојажљивост као сиро- маштво духом које се темељи на смирењу, јер адам пада због високоумља – гордости, а господ нас као нови адам подиже смире- њем потом су блажени и који плачу, не са- мо због своје грешности већ и због грехова својих ближњих ту су се посебно истакли они који су даром суза оплакивали грехе свих људи у својим клијетима да би постали кротки људи не треба да буду неосетљиви на животне проблеме и да се гневе, већ да се суздржавају и побеђују себе свакодневно кротки се гневе само када је потребно: на своје грехове и греховне мисли блаженство у коме господ истиче гладне и жедне правде ради, такође је пре блаженства о милостиви- ма – пре милостивости човек треба да буде праведан како милостињу не би раздавао од украденога и од оног што је стекао неком преваром у јеванђелској причи када господ исцељује сухоруког у суботу, ми смо ти сухо- руки тј немилостиви који када пружимо ру- ку милосрђа другоме уствари је пружамо ка богу који нас тако исцељује од немилосрђа и себичности, док је субота овде симболика тема броја нашу веру потврђујемо делима милосрђа и то кроз читав живот милостивост међу осталим блаженствима хаџи драган б поповић беседа на гори, средњовековни мозаик (извор: myocnnet) 20 3 / 2017 дана у коме се суздржавамо да не грешимо, поручују свети оци од наше вере нећемо имати користи нити ми нити ико други ако је не потврдимо де- лима милосрђа, и то потврђујући је до краја живота тек тада можемо да почнемо да се надамо да ће шесто блаженство о чистоти срца и гледању бога почети да буде у нашем видокругу чистота срца је савршенство које се, међутим, не постиже само праведношћу и милосрђем већ чистотом мисли, пошто свака нечистота из срца излази срце је, под- сетимо, главни орган богопознања и човеко- љубља миротворство је степеница врли- не где човек не живи само у миру с богом и другима, већ друге мири предупређујући да до свађе не долази миротворци се зато на- зивају синови божији, јер је и нас јединород- ни син божији измирио са својим оцем сви праведници које други прогоне због њихове врлине, даровитости, доброте, због право- славне вере, а они не ропћу и остају у нео- суђивању својих прогонитеља и трпљењу, су блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско није блажен свако ко под- носи срамоту већ највише онај којег срамоте христа ради и то клеветом беседећи о овом блаженству господ је првенствено мислио на своје апостоле и учитеље цркве који ће због њега бити срамоћени на крају величан- ствене беседе о блаженствима месија исти- че значај трпељивости у тежини подвига за своје следбенике, али помиње и радост, под- сећајући све на награду и велику плату на небесима јер зна да су многи кренули добро, али нису претрпели до краја, због искушења, и на крају себи одузимали живот (цар саул, цар замрије, ахитофел, јуда искариотски) људи милостива срца, који плачу и кају се због себе и свих, имају љубави да сагледају све људске слабости сваког ближњег и да их управо због тога воле онакве какви они јесу снагом вечне љубави која не попушта они ће умилостивити бога који ће и њима све ми- лостиво опростити аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја блаженстава је девет господ ходи у слободи, њега хвалите! светом земљом и по води њему појите! блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине, њима живите! прво смиреност милине, тако дишите! друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост, о њем’ мислите! четвртим сија праведност, њега желите! пето милосрђа вредност, грехе бришите шесто јесте срца чиста, мисли бистрите! седмо миротворством блиста, ближњег љубите! осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним, венац иштете! кораком страдања крилним, небо грабите! загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака, радост имајте! сваки од њих јесте квака, рај отварајте! веселост је њима свака плату примисте мај / јун 2017 21 од оснивања, у манастиру студеници по- стојао је обичај даривања сиротиње о већим празницима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани посту- пају самарићански (види лк 10, 35) игуман манастира (38 глава студеничког типика) прикупљао је од братије прилоге и распо- дељивао их потребитима на манастирска врата, монаси су износили храну, стару оде- ћу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (према: студенички типик – цароставник манастира студенице, при- редио томислав јовановић, београд, 1994) међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близи- ни ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни, па им није било лако доћи ни отићи њихово збрињавање је изискивало додатни напор јер, они нису били спремни да се замонаше, нити би им то било при- кладно у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очувало мир манастирској братији и збринуло невољне поклонике решавајући овај проблем, све- ти сава српски као да је имао у виду јеван- ђелску и светоотачку поуку светог симеона новог богослова: „а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: ‘имајући храну и одећу, будимо задовољни’ (1тим 6, 8)“ размишља- јући о овом проблему и имајући пред со- бом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих гостионицу сазидасмо, испросивши место од неког хри- стољубивог, у којој ћемо страној браћи од- мора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге“ (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, светов- њаци, они који нису припадници монашког братства, а „немоћни“ су болесници у прво- битном пројекту манастира студенице није била предвиђена просторија за њихов сме- штај, већ је накнадно требало обезбедити зграду, било да се сазида, било да се откупи на савину молбу, одазвао се неко од право- славних срба, који је манастиру приложио свој земљишни посед (плац), ради зидања гостионице поуке о самарићанству, свети сава преки- да краћим излагањем о устројству братства и правилима понашања (39 глава) да би се ова монашка заједница одржала светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве пренепороч- не и пресвете владичице наше богородице и славног мученика полиевкта и молитвама блаженог оца симеона спомен светога оца симеона мироточивог показује да је већ би- ла извршена његова канонизација (1201), ако не и пренос његових моштију (1208) управо теодосије хиландарац напомиње у тема броја о световњацима који одседају на студеничком метоху неизоставно брине игуман примери милосрђа према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић 22 3 / 2017 житију светог саве да је манастир студени- ца постао
... са нама и то до смрти на крсту то што чини јесте милост, јер је свестан наше немоћи да „превазиђемо себе“ милост и љубав то је суд христов милост као боголикост владимир пекић тема броја мај / јун 2017 11 тема броја у добру зато нам он сам постаје темељ добра у којем изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и васкрсење, али и сваког од нас појединачно корен те милости божи- је према нама почива у његовој безрезервној и безусловној љубави бог је не изражава де- кларативно, кроз некакво саосећање са сла- башним родом људским или некакву помоћ где он неће „оштетити“ своје величанство или статус који има као бог он то чини најстварни- је, егзистенцијално, животно, узимајући крст на себе, постајући за нас проклетство, иако је праведан и свет (уп гал 3, 14) христос се до смрти изједначава са нама, до оног догађаја нашег постојања у односу на који смо потпуно немоћни, обнажени и посра- мљени ту немоћ нашу својом силом он преокреће у победу својим преславним васкрсе- њем (уп 1кор 15, 42–55; 2кор 12, 7–10) но, бог нам не даје своју ми- лост да бисмо ми то просто примили к знању он тражи милост од нас! да је ми пока- жемо у јеванђељу, христо- ве приче о милости управо то говоре сетимо се приче о немилосрдном слуги коме бива опроштен дуг који је за ондашње време и обичног човек био не само немогућ за вратити, него готово и непојмљив док он сво- ме пријатељу не опрашта наспрам његовог, ништаван дуг (види мт 18, 23–35) и господар га не осуђује због дуга, већ га осуђује због не- мања милости због тога што не увиђа немоћ и слабост свога пријатеља а не види је јер је охол и горд, лишен љубави пример за љубав и милосрђе му је дат; осетио га је изобилно на својој кожи нема оправдања или прича о милостивом самарјанину (види лк 10, 30–37) у којој нам господ говори најпре да нам је бли- жњи онај који нам, или коме чинимо милост, а то све у вези са две највеће заповести о љуба- ви на концу, јеванђелист матеј нам говори да ће нам господ судити једино по томе јесмо ли показали милост или нисмо према ближњи- ма тј према најмањим његовим (мт 25, 31–46) никаква заповест, никаква дисциплина, пост, традиција, ритуал само милост и љубав то је суд христов милост је, дакле, мера наше боголикости кроз њу ми, на конкретан начин, показујемо да се у свему угледамо на христа најпре у томе да ближње, уопште људе прихватамо оним мери- лом којим је он нас прихватио нема дела којим себе можемо оправдати или задужити бога је- дино милошћу, како каже свети јован златоу- сти то значи да смо вољни да другог прихва- тимо са свим његовим слабостима, да оно што нам је лоше учинио опростимо увек (ср мт 18, 21–22) затим то значи да треба да му се нађемо онда када му је помоћ због не- моћи или страдања потребна, да га избавимо из ње макар то било и на нашу штету на пр- вом месту то значи помоћи убогом, сиромаху и удовици (види ис 1, 17; мих 6, 8; ам 2, 6) јер боголикост се не изра- жава у некаквом монашком идеалу врлинског живљења који често буде циљ сам себи, или правдањима као што су „ми служимо литургију“ но, да ли је заиста служимо?! ако занемарујемо видљиве изра- зе милости као што су помоћ гладнима, жеднима, онеправ- дованима, пониженима, служимо ли литурги- ју? ако је она заједничко дело, што њено име говори, нису ли „најмањи“ њен неотуђиви део није ли литургија заједница свега у христу, где се свака подела потире (1кор 11, 18–34; гал 3, 26–28)? или смо ми као хришћани грамзиви и посесивни не желећи другима да дамо оно што смо од бога добили ни за шта од небеских до земаљских блага уколико смо овакви, имамо ли смелости да ишта од бога очекујемо, а нај- пре милост његову? сетимо се – блажени милостиви, јер ће бити помиловани аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 12 3 / 2017 св григорије ниски, мозаик, црква св софије у кијеву, 11 век (извор: holytrinityorthodoxcom) акад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици њего- ви и отворивши уста своја учаше их говорећи: блажени сиромашни духом, јер је њихово цар- ство небеско; блажени који плачу, јер ће се утје- шити; блажени кротки, јер ће наслиједити зе- мљу; блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; блажени милостиви, јер ће бити помиловани; блажени чисти срцем, јер ће бога видјети; блажени миротворци, јер ће се сино- ви божији назвати; блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући гово- ре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене радујте се и веселите се, јер је велика плата ва- ша на небесима, јер су тако прогонили и проро- ке прије вас (мт 5, 1–12) овим речима, господ исус христос започи- ње своју беседу на гори – најузвишенији про- глас у историји људског рода – која је посве- ћена свим оним одабраним људима који су га пратили, слушали и веровали у његове речи, али и свима нама који покушавамо да се кре- ћемо исправним путем, путем вере, путем христовог живота суштински садржај беседе јесте пут до царства божијег, тачније начин и „формула“ спасења господ се оваплотио, 1 био разапет и васкрсао, а све то ради нас, ради нашег спасења и достигнућа хришћанског са- вршенства, одласка у вечни живот, вечни спо- кој, где нестаје овдашња туга и уздисање због свега наведеног, он нам оставља ту „формулу“ спасења, беседу на гори, која у ствари предста- вља основ и врхунац хришћанске етике, хри- 1 оваплотити значи утеловити се, тачније „добити“ тело господ исус христос се оваплотио и постао чо- век због чега кажемо да је он богочовек стовог моралног закона, и могло би се рећи, наставак, објашњење и упрошћавање сушти- не божијих заповести грчки теолог спиридон логопатис половином двадесетог века бележи да ова беседа представља бесмртну и незабо- равну творевину хришћанске вере читајући је схватамо да се не ради о поруци која предста- вља садржај закона и забрањених ствари, већ о њиховом наставку, о једном „кодираном“, етичком делу, које веома лако решава сва људ- ска питања и дилеме, да би човек, пратећи га, достигао последњи „стадијум“ овоземаљске људскости господ исус христос јесте учитељ, једини, прави, суштински учитељ, који директно од извора2 преноси поруке нама, простим, али и савршеним његовим творевинама, које у пот- пуности познаје и воли изнад свега учи нас страху божијем и достигнућу савршенства, преподобности и расуђивања његове речи су просте, али самим тим и слатке, миле, чисте, поготову на гори, јер представљају суштину хришћанске вере први и саставни део беседе на гори пред- стављају такозвана блаженства, или блажена блаженства су блага и радосна вест о новом животу самим тим што обухватају централни део свих беседа господа исуса христа, схва- тамо колико су она важна за човека морамо напоменути да се она потпуно разликују у од- носу на друге текстове то нам објашњава њи- хово суштинско значење јер она уводе у живот хришћана потпуно нови дух говора и писања, и самим тим отварају нови поглед на свет, да- 2 извор представља бога оца, који је послао међу нас бога сина тема броја блажени милостиви јер ће бити помиловани беседа на гори превод са јелинског: никола с костић мај / јун 2017 13 јући другачији аспект у менталитету и животу човека који жуди за уласком у веру, у цркву и самим тим у вечни живот односно царство небеско пратећи поменуте детаље о беседи на гори, карактер блаженстава можемо на неки начин поделити на три значења: христоцентричан, есхатолошки и еклисиолошки христоцентри- чан, јер представља човеково блаженство које се налази у вези са вером према богочовечјем лику христовом есхатолошки, који не обухва- та овоземаљско стање, већ будући – вечни живот, живот царства небеског, као што је већ поменуто и последњи, еклисиолошки, који пред- ставља цркву као тело христово и човека као ње- ног „члана“ и њен део господ, као највећи „по- знавалац“ човекове душе, зна да је прва и најдубља жеља човека да живи срећно, блажено то је пот- пуно тачно, јер сви на неки начин трагамо за срећом али, где се заправо нала- зи срећа? како се доспева до ње? многи срећу про- налазе у новцу, у проводу, у материјалним стварима, у безграничном задово- љавању овоземаљских осећања супротно томе, господ исус христос учи да се права, суштинска срећа не налази у спо- љашњем свету, већ у унутарњем, у чистом ср- цу и мирној савести пратећи те речи, св јован златоусти наводи да не сматрамо никога срећ- ним и блаженим, сем оног ко живи пратећи во- љу божију, јер је у јеванђељу казано да блажени постаје само онај који је богат врлинама, а врлину садржи само онај ко- ји живи по вољи божијој све наведено објашњава блаженства као целину, јер су међусобно нераздвојиво по- везана, али на чему се заснива пето блажен- ство као јединка? блажени милостиви, јер ће бити помиловани из многих места у би- блији познато је да свети људи милостивим називају бога тако га давид назива у псалми- ма, а мојсеј на многим местима свог закона али ако је бог милостив, како и ми можемо бити милостиви? шта је у ствари милосрђе? господ међу блаженства убраја врлину мило- срђа која је велика јер, целокупно објашњава дело и карактер једног хришћанина најбо- љи пример јесте тај да ништа лакше не може натерати неверника да клекне и поверује да бог постоји, од правог и неописивог мило- срђа у њему (милосрђу) је присутна појава искрене љубави, тако да је било каква помоћ ближњем његова одлика такође, оно је центар уза- јамне радости и љубави оног ко даје и оног који прима дар баш из тог раз- лога представља основу нашег овоземаљског жи- вота са ближњима, али и директну повезаност човека са богом међу- тим, бог не жели да про- сто имамо милости према браћи својој бог жели да будемо милостиви са ра- дошћу, отвореног срца пошто је бог милостив и ми би требало да будемо такви, јер потребно је да будемо подобни њему милостив човек даје сво- ме ближњем људску љу- бав, а заузврат од милостивог христа прима божанску милост на крају, потребно је навести речи св јова- на златоустог и разјаснити сваку недоумицу суштине врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве васкрсавати јер, много је важније да даш храну христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име христово у првом случају ти чиниш добро христу, док у другом христос чини добро теби награду пак прима онај који чини добро, а не онај коме се чини а награда коју нам христос даје за ми- лост, коју чинимо у име његово, највећа је ми- лост његова“ тема броја беседа на гори, детаљ средњовековног мозаика (извор: ruiconru) 14 3 / 2017 хтео бих још да додам реч о милостињи, али чини ми се сувишним да вас учим речју, када вас учи делима онај који са- да седи међу вама, општи ваш отац и учитељ (под- разумева се овде епископ флавијан антиохијски – прим рус изд) он као да је добио од предака у наследство очински дом, да би га дао на служење странцима (невољници- ма); он га је у потпуности уступио онима, који су го- њени због истине, те их тамо прима и бива им на свакој услузи, тако да ја не знам да ли га је боље нази- вати његовим домом или домом за странике; а бо- ље је сматрати га његовим домом, управо због тога, што га је претворио у дом за странике, јер наша имо- вина заиста постаје наша онда када се њоме не ко- ристимо ради нас самих, већ искључиво ради си- ромашних како то, одмах ћу рећи ако ја дам новац у руке сиромаха, онда ме ни варалица неће салетати, ни- ти ће ме завидљиве очи пра- тити, а ни разбојник и лопов неће га отети, јер је овакво уризничавање сигурно ако злато сакријеш у својој кући, онда га ти подвргаваш опа- сности и од разбојника, и од завидљиваца, и од вара- лица, и од слугу, и од сваке могуће штете често се до- гађало да се благодарећи мноштву одаја и брава зла- то сачувало од спољашњих разбојника, али није избе- гло од руку стражара, који- ма је било поверено његово чување увиђаш ли онда, да ми нарочито постајемо го- сподарима своје имовине, када је поверимо сирома- шнима и не само да је ово најсигурније место за чува- ње, него и зато што приноси велику корист и добит ако позајмиш човеку, он- да добијаш стоти део (под- разумева се камата или један проценат месечно), а ако кроз сиромашне по- зајмиш богу, онда нећеш тема броја ако кроз сиромашне позајмиш богу, онда нећеш добити стоти део, већ сто пута већи део свети јован златоусти реч о милостињи превод са руског језика: небојша ћосовић св јован златоусти, византијска икона (извор: ancientfaithcom) мај / јун 2017 15 тема броја добити стоти део, већ сто пута већи део ако сејеш на плодној земљи, онда ћеш и ка- да она принесе обилну жетву, добити десет пута више у односу на посејано но, ако по- сејеш ради неба, онда ће принос порасти за сто пута и ти ћеш добити живот вечни, не- застаревајући и бесмртан при томе, онима који сеју, предстоји много напора, а овде посејано проклијава без плуга, без волова, без ђубрива и без икакве бриге, да ли ће би- ти суше и довољно за наводњавање, да ли ће бити града и најезде скакаваца или нечег другог од сваке овакве штете, бог је огра- дио сејана тамо семена а, ако нема ни на- пора, ни опасности, ни страха, ни било каве непријатне околности и даје се много више него што је посејано и произраста толико добра, које око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1кор 2, 9), онда неће ли бити крајње немарно, оставити веће, да би се тр- чало за мањим, одбацивши верно, тежити за неверним, које је веома опасно и погубљују- ће? каквог оправдања и извињења, каквог опроштаја може бити за нас, ако овако чини- мо? ослонимо се, свакако на сиромаштво: но, ми нисмо сиромашнији свакако од оне удовице, која је имала само две лепте, и њих је приложила (лк 21, 2) онда поревнујмо за њено богатство, подр- жавајмо величину њене намере, да бисмо и ми добили добра, која су њој припремљена, којих, нека бисмо се удостојили сви ми бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, са којим оцу, са светим духом, нека је слава, моћ, част, сада и увек, и у векове векова амин ообавези помагања сиротиње, су- вишно је и говорити ње су сви свесни и свако у самом себи носи за- ступника за сиромашне, састрадава- ње са њима и сиромашни знају за овај дуг, за ову обавезу срца свих и свако- га, управо зато се и обраћају свима смело, потпуно уверени, да они који имају довољно неће одбити да им по- могну од својих сувишака али шта често недостаје при овоме? недостају добра расположења, којима је потребно да буде праћено и окру- жено давање милостиње даје се, али не онолико, колико би требало; дају, али понекад не сасвим радо и са стег- нутим срцем, не широкогрудо, већ без радости а од чега се заправо устеже рука и грчи срце? од неправилних по- мисли, које скрећу са правог пута срца наша у тренутку давања милостиње срце се устремљује да помогне бли- жњему, али овде предодређује меру и начин чињења добра истовремено прискаче и ђаво и разара читаво дело: „и мени је много потребно – сугерише он – а неће ли бити бескорисно твоје давање?“ тако се и срце стеже и рука одвраћа од давања да бисмо управили наше срце на оно што је потребно и да бисмо до- били снагу да одбијамо рђаве поми- сли при давању милостиње, апостол нам заповеда да гледамо на мило- стињу, као на сејање: ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благосло- вима сије, са благословима ће и жње- ти (2кор 9, 6) сејач, трошећи семе на сејање, уоп- ште не помишља да тиме осиромашује себе или подрива своју имовину, ли- шавајући се могућности да задовољи своје потребе напротив, сејући, он очекује да ће се обогатити, увећати своју снагу и одвратити несташицу та- ко и ти: сеј милостињу, не дајући при- ступа помисли, да дајући новац из ру- ку или неку ствар, губиш нешто ти не наша имовина заиста постаје наша онда када се њоме не користимо ради нас самих, већ искључиво ради сиромашних 16 3 / 2017 расипаш, него стичеш; не умањујеш, него умножаваш; не дајеш, већ добијаш сејачу, када он баца семе у њиву, не па- да на памет да га он расипа узалуд, беско- рисно; напротив, он не само да је уверен да ће земља сачувати семе које јој је пове- рено, него и да ће принети плод од њега троструко или чак и стоструко тако и ти: широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари тво- јих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време сејач, ма колико сејао, не жали се и не тужи; напротив, што више засеје, то ве- селије и плодније бива тако и ти: што је обилније твоје милосрђе, што је шири круг твог доброчинства, то се више радуј и весели доћи ће време, и наградода- вац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и разве- селиће срце твоје, показавши стоструко умножено жито правде твоје из сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г – прим прев тема броја широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари твојих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време св теофан затворник милостиња – сејање превод са руског језика: небојша ћосовић наградодавац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и развеселиће срце твоје мај / јун 2017 17 сваки хришћанин по свом призвању по- требује духовно усавршавање кроз врлински и светотајински живот у цркви задобијање хришћанских врлина увек под- разумева један сложени духовни процес ко- ји можемо упоредити са успињањем уз ле- ствицу врлинâ још у старом завету јаков је у једном од својих виђења угледао лествицу која је била висока колико је високо небо од земље, и по мишљењу светих отаца и учите- ља цркве, ова лестви- ца коју је он угледао није била ништа друго, до лествица врлина и блажен- става почетак сва- ке милости и извор сваке милости и доброте јесте бого- човек господ наш исус христос, који је своју делатну ми- лост исказао саздавши човека и творевину, усадивши у биће чове- чије клицу љубави и милосрђа та божанска милост која испуњава свакога од нас је љу- бављу испуњено расположење према онима који с муком подносе извесну тешкоћу по преподобном оцу јустину ћелијском, човек је саздан као боголико биће коме је усађе- на милост божија, како би се кроз њу човек увек и изнова приближавао богу и био сли- чан богу у делатном смислу, јер ваистину човек је „оваплоћена божја милост“ сâм го- спод наш исус христос даје јеванђелску за- повест свакоме од нас да будемо милости- ви, као што је милостив отац наш небески (лк 6, 36), што свакако можемо упоредити са речима молитве господње, које нас такође подстичу на успињање уз лествицу божан- ских врлина: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим света литургија нас, као центар хришћан- ског живота, својим текстом такође подсећа да је за наше учествова- ње у трпези царства небеског неопходна хришћанска љубав и милосрђе, али и да је милосрђе је- дан од битнијих предуслова у за- ступничкој молитви на литургији светог василија великог огледа се литургијска катихеза која у нама побуђује актуализацију милосрђа она јесте и обра- зац једне литургијске молитве у којој се ли- тург усрдно моли да господ изобилно излије своју милост на васцелу васељену: помени, господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским поме- ни, господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу помени, господе, благоверни народ тема броја молећи се за себе, ми се као саборна бића, као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет човек – оваплоћена божија милост бранислав илић 18 3 / 2017 наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим неприја- тељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре помени, господе, овде при- сутни народ, и одсутне из оправданих раз- лога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, ма- лодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, сабор- ној и апостолској цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослобо- ди, болеснике исцељуј помени, боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и теско- би, и опасности помени, господе боже наш, и све којима је потребно твоје велико мило- срђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих господе боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасе- ње и оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, ти сам, боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове када говоримо о милосрђу обично се по- мисли на она материјална дела милостиње, занемарујући ону духовну милостивост о томе нас поучава и знаменити егзегета свети теофилакт охридски речима: „милосрђе се може указивати не само материјално, него и речју; а ако ништа материјалног не можемо подарити, онда и сузама милостиви добија- ју милост и овде од људи, јер ко је јуче по- казао милост, а данас се лишио свега, наићи ће на милосрђе код свих; али ће му нарочито помоћи бог“ пре неколико година наш народ задеси- ле су велике поплаве у тим тешким данима многи су показали своје материјално мило- срђе, али било је и оних који су своје, ништа мање, милосрђе показали усрдним и сузним молитвама за своје ближње који пате и ко- ји страдају по учењу великог светогорског старца преподобног порфирија кавсокали- вита непрестана молитва за ближње пред- ставља највеће дело милости, и вођен тим дубоко литургијским искуством свети ста- рац је своја чада поучавао да се увек моле у једнини: „господе исусе христе боже, поми- луј ме“, јер молећи се за себе, ми се као са- борна бића и као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет, ширећи своју милост и испуњавајући себе милосрд- ним и човекољубивим господом тема броја непрестана молитва за ближње представља највеће дело милости мај / јун 2017 19 старац порфирије кавсокаливит (извор: pravoslavieru) устаром завету господ отвара уста проро- цима и говори преко њих изабраном на- роду божијем у новом завету господ, отво- ривши уста своја, обраћа се лично свим људима божанском влашћу и много већим ауторитетом од пророка свети цар давид почиње блаженством свој псалтир, а његов потомак по телу господ христос једну од сво- јих најважнијих проповеди почиње блажен- ствима, том рајском лествицом узрастања ка царству божијем знајући да се у зло тоне постепено као у живо блато господ даје де- веточлани рецепт за спасење од сваког суда како се постепено приближава његовом за- грљају спасења блаженстава има девет, али пажњу пле- ни пето блаженство блажени милостиви јер ће бити помиловани према милостивима су милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче богобојажљивост као сиро- маштво духом које се темељи на смирењу, јер адам пада због високоумља – гордости, а господ нас као нови адам подиже смире- њем потом су блажени и који плачу, не са- мо због своје грешности већ и због грехова својих ближњих ту су се посебно истакли они који су даром суза оплакивали грехе свих људи у својим клијетима да би постали кротки људи не треба да буду неосетљиви на животне проблеме и да се гневе, већ да се суздржавају и побеђују себе свакодневно кротки се гневе само када је потребно: на своје грехове и греховне мисли блаженство у коме господ истиче гладне и жедне правде ради, такође је пре блаженства о милостиви- ма – пре милостивости човек треба да буде праведан како милостињу не би раздавао од украденога и од оног што је стекао неком преваром у јеванђелској причи када господ исцељује сухоруког у суботу, ми смо ти сухо- руки тј немилостиви који када пружимо ру- ку милосрђа другоме уствари је пружамо ка богу који нас тако исцељује од немилосрђа и себичности, док је субота овде симболика тема броја нашу веру потврђујемо делима милосрђа и то кроз читав живот милостивост међу осталим блаженствима хаџи драган б поповић беседа на гори, средњовековни мозаик (извор: myocnnet) 20 3 / 2017 дана у коме се суздржавамо да не грешимо, поручују свети оци од наше вере нећемо имати користи нити ми нити ико други ако је не потврдимо де- лима милосрђа, и то потврђујући је до краја живота тек тада можемо да почнемо да се надамо да ће шесто блаженство о чистоти срца и гледању бога почети да буде у нашем видокругу чистота срца је савршенство које се, међутим, не постиже само праведношћу и милосрђем већ чистотом мисли, пошто свака нечистота из срца излази срце је, под- сетимо, главни орган богопознања и човеко- љубља миротворство је степеница врли- не где човек не живи само у миру с богом и другима, већ друге мири предупређујући да до свађе не долази миротворци се зато на- зивају синови божији, јер је и нас јединород- ни син божији измирио са својим оцем сви праведници које други прогоне због њихове врлине, даровитости, доброте, због право- славне вере, а они не ропћу и остају у нео- суђивању својих прогонитеља и трпљењу, су блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско није блажен свако ко под- носи срамоту већ највише онај којег срамоте христа ради и то клеветом беседећи о овом блаженству господ је првенствено мислио на своје апостоле и учитеље цркве који ће због њега бити срамоћени на крају величан- ствене беседе о блаженствима месија исти- че значај трпељивости у тежини подвига за своје следбенике, али помиње и радост, под- сећајући све на награду и велику плату на небесима јер зна да су многи кренули добро, али нису претрпели до краја, због искушења, и на крају себи одузимали живот (цар саул, цар замрије, ахитофел, јуда искариотски) људи милостива срца, који плачу и кају се због себе и свих, имају љубави да сагледају све људске слабости сваког ближњег и да их управо због тога воле онакве какви они јесу снагом вечне љубави која не попушта они ће умилостивити бога који ће и њима све ми- лостиво опростити аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја блаженстава је девет господ ходи у слободи, њега хвалите! светом земљом и по води њему појите! блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине, њима живите! прво смиреност милине, тако дишите! друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост, о њем’ мислите! четвртим сија праведност, њега желите! пето милосрђа вредност, грехе бришите шесто јесте срца чиста, мисли бистрите! седмо миротворством блиста, ближњег љубите! осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним, венац иштете! кораком страдања крилним, небо грабите! загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака, радост имајте! сваки од њих јесте квака, рај отварајте! веселост је њима свака плату примисте мај / јун 2017 21 од оснивања, у манастиру студеници по- стојао је обичај даривања сиротиње о већим празницима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани посту- пају самарићански (види лк 10, 35) игуман манастира (38 глава студеничког типика) прикупљао је од братије прилоге и распо- дељивао их потребитима на манастирска врата, монаси су износили храну, стару оде- ћу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (према: студенички типик – цароставник манастира студенице, при- редио томислав јовановић, београд, 1994) међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близи- ни ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни, па им није било лако доћи ни отићи њихово збрињавање је изискивало додатни напор јер, они нису били спремни да се замонаше, нити би им то било при- кладно у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очувало мир манастирској братији и збринуло невољне поклонике решавајући овај проблем, све- ти сава српски као да је имао у виду јеван- ђелску и светоотачку поуку светог симеона новог богослова: „а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: ‘имајући храну и одећу, будимо задовољни’ (1тим 6, 8)“ размишља- јући о овом проблему и имајући пред со- бом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих гостионицу сазидасмо, испросивши место од неког хри- стољубивог, у којој ћемо страној браћи од- мора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге“ (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, светов- њаци, они који нису припадници монашког братства, а „немоћни“ су болесници у прво- битном пројекту манастира студенице није била предвиђена просторија за њихов сме- штај, већ је накнадно требало обезбедити зграду, било да се сазида, било да се откупи на савину молбу, одазвао се неко од право- славних срба, који је манастиру приложио свој земљишни посед (плац), ради зидања гостионице поуке о самарићанству, свети сава преки- да краћим излагањем о устројству братства и правилима понашања (39 глава) да би се ова монашка заједница одржала светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве пренепороч- не и пресвете владичице наше богородице и славног мученика полиевкта и молитвама блаженог оца симеона спомен светога оца симеона мироточивог показује да је већ би- ла извршена његова канонизација (1201), ако не и пренос његових моштију (1208) управо теодосије хиландарац напомиње у тема броја о световњацима који одседају на студеничком метоху неизоставно брине игуман примери милосрђа према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић 22 3 / 2017 житију светог саве да је манастир студени- ца постао
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
43
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
...херувима у послушности анђела, у служби арханђела, у нади наВАСКРСЕЊЕ 📌 и у сусрет награди,
у молитви патријарха,
у предсказањима пророка,
у проповеди апостола,
у вери исповедника,
у чистоти дјева,
...херувима у послушности анђела, у служби арханђела, у нади на
МЕТА инфо: Р:25182 К:185214 Д:102
| Свеска 356 |
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... твари устајем данас кроз снагу христовог рождества са његовим крштењем, кроз снагу његовог распећа са његовим погребом, кроз снагу његовог васкрсења са његовим вазнесењем, кроз снагу његовог силаска ради строгог суда устајем данас кроз снагу љубави херувима у послушности анђела, у служби арханђела, у нади на васкрсење и у сусрет награди, у молитви патријарха, у предсказањима пророка, у проповеди апостола, у вери исповедника, у чистоти дјева, у делима праведника устајем данас кроз снагу небеса, светлости сунца, сјају месеца, белини снега, слави ватре, брзини муње, хитању ветра, дубини мора, постојаности земље, непомеривости стена устајем данас кроз божију снагу да ме држи божију силу да ме одржи, божију мудрост да ме води, божије око да преда мном гледа, божије уво да ме услиши, божију реч да за мене говори, божију руку да ме штити, божији штит да ме чува, божију војску да ме спасе од замки ђавола, бисери светоотачке њижевности свети патрик (патрикије), просветитељ ирске, око 385 – око †461 (извор: википедија) од овог броја покрећемо рубрику „бисери светоотачке књижевности“ у којој ћемо представљати српској јавности мање познате мисли светих отаца јул / август 2017 9 од искушења порока, од сваке похоте природне, од било к о га ко ми жели зло, изблиза ил’ издалека, било их мало ил’ мно г о призивам данас све ове силе изме ђу мене и тих зала, против сваке окрутне и беспоштедне силе које угњетавају моје тело и моју душу, против бајања лажних пророка, против црних уредби паганштине, против лажних закона јеретика, против вештине идолопоклонства, против чини вештица и волшебника и дру ида, против сваког знања које квари тело и душу човека; хри стос да ме данас ч ува од отрова, од спаљивања, од утапања, од рањавања, тако да до мене дође из обиље награде хри стос са мном христос преда мном, христос иза мене, христос у мени, христос пода мном, христос нада мном, христос мени здесна, христос мени слева, христос када лежем, христос када седам, христос када устајем, хри стос у ср цу сва ког ко на мене поми сли, хри стос у устима сва ког ко о мени г овори, хри стос у оку сва ког ко ме види, хри стос у уву сва ког ко ме чује устајем данас моћном снагом, призивом тројице, вером у тројичност исповешћу јединства створитеља твари спасење је од господа, спасење је од господа, спасење је од христа, спа с ење твоје, госпо де, да је са нама до ве к а амин бисери светоотачке њижевности превод са енглеског: бојан те одосијевић 10 4 / 2017 многи се веома често запитају шта вера представља? у кога верујемо? зашто верујемо? одговори на сва животна питања, као и на наведена, налазе се веома близу „на- дохват руке“, у новом завету „заиста, заиста вам кажем: који вјерује у мене има живот вјечни“1 „а вјера је основ (υπόστασις) свега чему се надамо, потвр- да ствари невидљивих; јер у њој стари примише добро свједочанство вјером сазнајемо да су свјетови саздани ријечју божијом, тако да је видљиво постало из невидљивога“2 „а без вјере није могуће угодити богу; јер онај који прилази богу, треба да вјерује да бог постоји и да он на- грађује оне који га траже“3 читајући ове дубоке и јаке речи апостола павла и јеванђелисте јована, лако се може разумети колико је величанствено значење речи вера (πίστις) вера је потврда (у нама), која назначава да неке реалности за које се надамо да ћемо их једном сусрести,4 стварно постоје у хришћанској вери постоји целокупан свет истина које прихватамо ради откро- вења божијег познавајући наведено, свети јован златоусти наводи у својим делима да 1 јов 6, 47 2 јевр 11, 1–3 3 јевр 11, 6 4 односи се на целокупан живот, садашњи-пролазни, као и будући–непролазни-вечни живот онај који не прихвата бога верујући, не може се духовно обогатити и имати духовну „пред- ност“ у односу на друге 5 вера је темељ на којем стоји црква, зато црква не потврђује веру истину, него вера потврђује цркву та- кође, вера је дар милости божије, тако да претпоставља дијалог љубави, лични од- нос са богом она, (вера), је та која доводи до спасења, тако да представља највећи, најбитнији и најприступачнији животни циљ оном ко је прижељкује није довољ- но само чути реч божију, већ је потребно и поверовати, и уз веру достићи улазак у та- козвани божији одмор, где нестаје овозе- маљска, човечија туга и уздисање баш на том „месту“ не постоји паралишући страх, већ мили страх божији, до кога се може стићи искључиво искуством и животним познањем 6 по светом јовану дамаскину, онај који верује, налази се у заједници са традицијом, са нечим што је стварније од било ког физичког елемента7 након по(р)ука светих отаца, потребно је навести и речи савременог грчког про- 5 παναγιώτης χρήστου, ιωάννου χρυσοστόμου, άπαντα τα έργα, τομ 24, изд εκδ οίκος ελευθερίου μερετάκη «το βυζάντιον», πατερικαί εκδόσεις «γρηγόριος ο παλαμάς», θεσσαλονίκη 1989, стр 363 6 исто, стр 364–366 7 ιωάννης δαμασκινός, έκδοσις ακριβής πίστεως (κείμενο-μετάφραση, εισαγωγή-σχόλια νίκου ματσούκα), θεσσαλονίκη 1976, стр 14, 455 хришћански живот символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског исповедања цркве значење речи вера и њена повезаност са символом вере никола с костић јул / август 2017 11 фесора догматике никоса мацукаса, који нам даје јасну терминологију вере гово- рећи: „вера није ништа друго но само „дру- штво“ са садржајем живота и константно придржавање њему као што се лако мо- же разумети, у том „друштву“, у великој мери присутне су духовна контрола, пре- суда, тестирање, као и процена“8 на кра- ју свега наведеног морамо додати и то да у теологији као науци вера представља унутрашње уверење и свесну сигурност за постојање реалности - прагматичности, које не припадају доказном процесу менталних, или чулних људских способности дакле, они који верују да не постоји ништа из- ван чула, заувек остају удаљени од религије 9 ради бољег разјашњења на- ше теме, потребно је застати на тренутак код речи верујем-веро- вати (πιστεύω), пратећи наведе- но значење вере „глагол веро- вати (πιστεύω) јесте показатељ духовног става онога који при- знаје символ личности, као и (показатељ) природе истина у које се оно уводи“10 тако- ђе, веровати не значи ништа друго, осим да нешто што не можемо видети (очима), додирнути (шакама), нити чути (ушима), ипак признајемо да стварно постоји, да је истинито, али удаљено од наших људских чула ово је посебно изражено у хришћан- ству, где бога прихватамо првенствено за- то што нам је све предсказао (открио) и то кроз пророке, господа исуса христа и апо- столе 11 потребно је нагласити да за сигур- 8 νίκος ματσούκας, δογματική και συμβολική θεολογία β, πουρναράς, θεσσαλονίκη 2010, стр 25 9 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 13 , αθήνα 2013, стр 318 10 ανδρέας θεοδώρου, πιστεύω εις ένα θεόν, απ- οστολική διακονία, αθήνα 2007, стр 13–14 11 ι μ δράμας, το πιστεύω του ορθοδόξου χριστιανού, ι μ δράμας, δράμα 2000, стр 39–40 ност постојања једне „ствари“ постоје два пута, или боље речено два начина један је пут-начин природних наука, док је други пут – начин вере пре самог краја вреди укратко забеле- жити концепт, дефиницију и вредност та- козваних симбола – символа, али и самог символа вере, у хришћанској традицији шта у ствари представља симбол – сим- вол? „симбол је догађајна тачка, живо би- ће, или ствар, која конвенцијом предста- вља одређени концепт и постаје (његова) карактеристична одлика, сли- ка, амблем“12 у хришћанском богословљу, симбол пред- ставља јасно излагање догме вере, који изражава религиј- ско учење 13 црква од самог настанка сматра неопходним коришћење симболичких текстова, прецизније речено кратких исповедних фраза, и то из два разлога: 1 да би на тај начин изразила (црква) у неколико речи значе- ње вере, првенствено због одбране против јереси 2 да би се приликом крштења „достигао стадијум признавање вере“ најважнију улогу у разумевању символа вере представља следеће тумачење: „символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере14 у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског испо- ведања цркве“15 зато се може се рећи да је он прва и званична догматика цркве 12 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 16, αθήνα 2013, стр 408–409 13 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 27 14 „јер се срцем вјерује за праведност, а устима се ис- повиједа за спасење“ римљ 10, 10 15 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 19 као и σοφοκλής δ λώλης, περί το πρώτων συμβόλων της πίστεως, αθήνα 1958, стр 7–8 хришћански живот св јован дамаскин, икона 12 4 / 2017 живи, истински и аутентични верски, односно, духовни живот подразумева стално унутрашње преиспитивање ако оно изостане, онда вера лако прелази у рутину, формализам или фолклорно–традиционал- ну учауреност вера у бога не састоји се само у декларатив- ном ставу „верујем у бога“, већ је слојевита ка- тегорија која садржи своје спе- цифичне разлоге, модалитете и личне особености у том смислу, свети василије велики препо- знаје различите облике вере: оне која је својствена положају и психологији роба (где је доми- нантан страх од казне: „верујем у бога и чиним добро да бих из- бегао паклене муке“), најамника (онога који верује због очекива- не и обећане награде: „верујем у бога и чиним добро да бих задо- био рајско насеље“) и сина (вера заснована на обостраној љуба- ви и заједници бога и човека: „верујем у бога јер га волим као свог небеског родитеља“) дакле, пре и иза декларативног „ја верујем у бога“ може по- стојати различита, да тако кажемо, верска мо- тивација из наведеног тумачења св василија јасно произилази да је истинска, чиста и нају- звишенија она вера која се заснива на љубави према богу, али не само на љубави као емо- цији, већ као тежњи и потреби за заједницом и јединством, када се „христос вером усели у срца ваша“ (еф 3, 17) и када постанемо: „сино- ви божији вером у христа исуса“ (гал 3, 26) значајан допринос у разумевању вере и побожности могу дати атеисти, односно њихова атеистичка тумачења то на први поглед изгледа парадоксално међутим, ако пођемо од става светих отаца да су у духовном животу највише користи имали од својих непријатеља (пријатељи ће пре- ћи преко наших слабости и пропуста, али непријатељи неће), онда се може и из атеистичких кри- тика извући нешто корисно тако је окорели атеиста зиг- мунд фројд, почевши од 1913 године када је објавио књигу „тотем и табу“, преко „будућно- сти једне илузије“ (1927), „не- лагодности у култури“ (1930) све до наслова „мојсије и мо- нотеизам“ из 1939 године, из- лагао своје психоаналитичко „разобличавање“ религије по којем је религија у својој бити – универзална неуроза чове- чанства као свака неуроза она настаје услед потискивања не- чег непријатног или неприхватљивог ради се, по фројдовом тумачењу, о потиснутом и неразрешеном едиповом комплексу на нивоу целог људског рода који води своје порекло из прахорде у којој је доминантну, али фрустрирајућу улогу имао неприкосно- вени отац као најмоћнији мужјак мушки потомци убијају оца (мотив оцеубиства), али уместо разрешења проблема ствара се трајно и оптерећујуће осећање кривице оно се потискује као резултат неразреше- хришћански живот свети василије велики препознаје различите облике вере: она која је својствена психологији роба, најамника, и сина испитајмо своју веру виктор вицановић св ап павле, средњовековни мозаик јул / август 2017 13 ног едиповог комплекса да би се затим у ви- ду одбрамбеног механизма компензацијски манифестовало у религиозним обредима и ритуалима мојсије или христос постају тако супститути за лик праоца док религио- зни однос према њима има за циљ ублажа- вање неуротичног осећаја кривице изазва- ног оцеубиством из ове временске перспективе и са аспекта православне духовности, фројдово тумачење вере изгледа прилично наивно, са пуно про- извољности митолошког типа и натегнутих психоаналитичких конструкција ипак, у њему постоје нека здрава полазишта које треба па- жљивије размотрити прво, утицај несвесних чинилаца на настанак и формирање вере у бо- га може бити сасвим реалан он не мора бити нужно неуротичан, како је то сматрао фројд, али може бити од значаја за разумевање мо- далитета вере одређене особе друго, сасвим је могуће да се код неких особа иза деклара- тивне и манифестне побожности крије озбиљ- на психолошка проблематика, укључујући и психопатологију код таквих особа иза вере у бога често се крију потиснути страхови, не- разрешени унутрашњи конфликти, негативна слика о себи, осећање личне инфериорности, штавише неуротични или неки други психопа- толошки симптоми треће, могуће је да тако изражена побожност постане маска (покрива- ло) за дубоке и неразрешене личне проблеме дугорочно гледано таква побожност којој је циљ прикривање унутрашњих проблема лич- ности, патолошких или не – скоро да је свејед- но, не може постати истинска побожност нити може, још мање, допринети разрешењу личне психолошке проблематике нападно или теа- трално религиозно понашање, на пример, за- кономерно указује да се не ради о истинској и искреној побожности, већ да је такво пона- шање најчешће само фасада која треба да по- крије неразрешене унутрашње психолошке проблеме због тога што је у питању несвесна мо- тивација – термин сам по себи говори да особа није свесна потиснутих мотива соп- ственог деловања – неопходно је да се као помоћ у процесу (само)разумевања вере укључе искусни духовник или православни психотерапеут на крају, као трећи приступ у преиспи- тивању личне вере, даћемо простор хе- уристичком потенцијалу поезије она на чудесан емоционално–рационалан начин дотиче најосетљивије и најскривеније дело- ве наших душа ево једне руске народне пе- сме, која по нашем утиску, има такав ефекат тражио сам тражио сам снагу и бог ми је дао потешкоће које су ме оснажиле тражио сам мудрост и бог ми је дао проблеме које је требало решити тражио сам богатство и бог ми је дао мозак и тело да могу радити тражио сам храброст и бог ми је дао препреке које је требало савладати тражио сам љубав и бог ми је дао људе којима је требало помоћи тражио сам услуге и бог ми је дао прилике нисам добио ништа од оног што сам тражио али добио сам све што ми је икада требало ова песма погађа једну веома важну мету разоткрива колико понекад у нашој вери у бога има уграђене себичности као да нисмо свесни колико је наша себичност, да не каже- мо нарцисоидност, покретач и мотиватор ве- ре ми од бога тражимо дарове бог нам, међу- тим, пружа само прилике да те дарове својим деловањем заслужимо или, како каже св апостол павле: „ревнујте за веће дарове и по- казаћу вам још узвишенији пут“ (1кор 12, 31) дакле, испитајмо своју веру! аутор је психолог у деветој београдској гимназији хришћанска етика 14 4 / 2017 у дијалогу вере и атеизма често се у неку конструкцију аргумента увлаче и природ- не науке свакако, дијалог теологије и при- родних наука је једна здрава и неопходна тема међутим, тај дијалог уме да буде псеу- до дијалог који се претвара у злоупотребу и идеологизацију саме науке заиста, наивна је вера неких атеистичких мислилаца да на- предак природних наука обесмишљава или да на било који начин може пољуљати веру у бога творца такво потезање за науком као аргументом у одбрани тврдње да „нема бо- га“ пре сведочи о неспособности да се раз- уме сам карактер и домет научног мишљења и научног метода као таквог та зачуђујућа и помало комична неспособност интелигент- них људи доводи до једног или/или односа науке и вере не иде ти наука? покушај са религијом, честа је парола савремених атеи- стичких промотера овакво упадање у ватру и увођење при- родних наука у ту ватру је потпуно погрешно и са самом науком нема ништа међутим, многи међу верницима и атеистима, позива- јући се на науку, не осете ту танану границу када из сфере науке прелазе у сферу фило- софске спекулације, па и својеврсног идео- лошког надмудривања како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука, анализираћемо тај однос са становишта хри- шћанске теологије и са становишта самог на- учног метода у текстовима који следе, циљ нам је да укажемо на погрешно довођење у однос природне науке и вере (теологије), да укажемо на проблем претварања науке у својеврсну задрту идеолошку (атеистичку) догму, која са самом науком нема ништа на- равно, не споримо ничије право на имање својих идеолошких догми и на управљање свог личног живота са њима споримо право да се те идеолошке догме поистовећују са за- једничким добром – природним наукама на- ука није исто што и атеистички поглед на свет и научник не мора нужно бити атеиста можда најбољи пример погрешног упли- тања природне науке у аргументацији изме- ђу вере и атеизма представља спор између тзв „креациониста“ и „еволуциониста“ у по- јашњењу морамо кренути од самих израза и појмова које они означавају, како бисмо избегли погрешно разумевање свега онога што ћемо даље говорити са једне стране, ми ћемо овде износити ставове против псе- удо–креационизма верујући човек, хришћа- нин и православни теолог исповеда веру у једнога бога оца, творца неба и земље да ли онда можемо критиковати креационизам, ако исповедамо креатора? да, можемо кри- тиковати псеудо–креационизам како бисмо кристалисали прав и здрав креационизам у дијалогу са атеизмом не може се од природне науке, чије „очи“ представљају њен метод, а то је методо- лошки натурализам, очекивати да у природи коју описује „види“ бога и творца творац и методолошки натурализам природних наука александар милојков јул / август 2017 15 који сами исповедамо предмет критике је, дакле, тежња да се исповедање бога творца поистовети са научним исказом, да се окује у оквире природне науке, где методолошки, па ни теолошки гледано, не може припадати са друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да анализирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологијом оно што ћемо ми критиковати јесте идеологизација наведене научне теорије и њено увођење у сфере у којима она нема, нити може имати било ка- кве одговоре нажалост, еволуционизам све чешће у главама неких људи престаје да буде научна теорија и почиње да бива изам, иде- олошки поглед на свет којим се намећу од- говори на питања која знатно прелазе јасне методолошке оквире и интересовања саме науке проблем настаје онда када се тај изам прогласи за објективну научну истину, са подразумеваном обавезношћу за све, а кри- тика истог се сматра за идеолошки напад на саму науку кренимо редом најпре одговоримо на пи- тање метода природних наука у природним наукама влада методолошки натурализам шта то значи? то значи да природне науке природу и њене појаве објашњавају трагају- ћи за природним законитостима и природ- ним механизмима другим речима, природу објашњавају њом самом то и значи методо- лошки нат
... твари устајем данас кроз снагу христовог рождества са његовим крштењем, кроз снагу његовог распећа са његовим погребом, кроз снагу његовог васкрсења са његовим вазнесењем, кроз снагу његовог силаска ради строгог суда устајем данас кроз снагу љубави херувима у послушности анђела, у служби арханђела, у нади на васкрсење и у сусрет награди, у молитви патријарха, у предсказањима пророка, у проповеди апостола, у вери исповедника, у чистоти дјева, у делима праведника устајем данас кроз снагу небеса, светлости сунца, сјају месеца, белини снега, слави ватре, брзини муње, хитању ветра, дубини мора, постојаности земље, непомеривости стена устајем данас кроз божију снагу да ме држи божију силу да ме одржи, божију мудрост да ме води, божије око да преда мном гледа, божије уво да ме услиши, божију реч да за мене говори, божију руку да ме штити, божији штит да ме чува, божију војску да ме спасе од замки ђавола, бисери светоотачке њижевности свети патрик (патрикије), просветитељ ирске, око 385 – око †461 (извор: википедија) од овог броја покрећемо рубрику „бисери светоотачке књижевности“ у којој ћемо представљати српској јавности мање познате мисли светих отаца јул / август 2017 9 од искушења порока, од сваке похоте природне, од било к о га ко ми жели зло, изблиза ил’ издалека, било их мало ил’ мно г о призивам данас све ове силе изме ђу мене и тих зала, против сваке окрутне и беспоштедне силе које угњетавају моје тело и моју душу, против бајања лажних пророка, против црних уредби паганштине, против лажних закона јеретика, против вештине идолопоклонства, против чини вештица и волшебника и дру ида, против сваког знања које квари тело и душу човека; хри стос да ме данас ч ува од отрова, од спаљивања, од утапања, од рањавања, тако да до мене дође из обиље награде хри стос са мном христос преда мном, христос иза мене, христос у мени, христос пода мном, христос нада мном, христос мени здесна, христос мени слева, христос када лежем, христос када седам, христос када устајем, хри стос у ср цу сва ког ко на мене поми сли, хри стос у устима сва ког ко о мени г овори, хри стос у оку сва ког ко ме види, хри стос у уву сва ког ко ме чује устајем данас моћном снагом, призивом тројице, вером у тројичност исповешћу јединства створитеља твари спасење је од господа, спасење је од господа, спасење је од христа, спа с ење твоје, госпо де, да је са нама до ве к а амин бисери светоотачке њижевности превод са енглеског: бојан те одосијевић 10 4 / 2017 многи се веома често запитају шта вера представља? у кога верујемо? зашто верујемо? одговори на сва животна питања, као и на наведена, налазе се веома близу „на- дохват руке“, у новом завету „заиста, заиста вам кажем: који вјерује у мене има живот вјечни“1 „а вјера је основ (υπόστασις) свега чему се надамо, потвр- да ствари невидљивих; јер у њој стари примише добро свједочанство вјером сазнајемо да су свјетови саздани ријечју божијом, тако да је видљиво постало из невидљивога“2 „а без вјере није могуће угодити богу; јер онај који прилази богу, треба да вјерује да бог постоји и да он на- грађује оне који га траже“3 читајући ове дубоке и јаке речи апостола павла и јеванђелисте јована, лако се може разумети колико је величанствено значење речи вера (πίστις) вера је потврда (у нама), која назначава да неке реалности за које се надамо да ћемо их једном сусрести,4 стварно постоје у хришћанској вери постоји целокупан свет истина које прихватамо ради откро- вења божијег познавајући наведено, свети јован златоусти наводи у својим делима да 1 јов 6, 47 2 јевр 11, 1–3 3 јевр 11, 6 4 односи се на целокупан живот, садашњи-пролазни, као и будући–непролазни-вечни живот онај који не прихвата бога верујући, не може се духовно обогатити и имати духовну „пред- ност“ у односу на друге 5 вера је темељ на којем стоји црква, зато црква не потврђује веру истину, него вера потврђује цркву та- кође, вера је дар милости божије, тако да претпоставља дијалог љубави, лични од- нос са богом она, (вера), је та која доводи до спасења, тако да представља највећи, најбитнији и најприступачнији животни циљ оном ко је прижељкује није довољ- но само чути реч божију, већ је потребно и поверовати, и уз веру достићи улазак у та- козвани божији одмор, где нестаје овозе- маљска, човечија туга и уздисање баш на том „месту“ не постоји паралишући страх, већ мили страх божији, до кога се може стићи искључиво искуством и животним познањем 6 по светом јовану дамаскину, онај који верује, налази се у заједници са традицијом, са нечим што је стварније од било ког физичког елемента7 након по(р)ука светих отаца, потребно је навести и речи савременог грчког про- 5 παναγιώτης χρήστου, ιωάννου χρυσοστόμου, άπαντα τα έργα, τομ 24, изд εκδ οίκος ελευθερίου μερετάκη «το βυζάντιον», πατερικαί εκδόσεις «γρηγόριος ο παλαμάς», θεσσαλονίκη 1989, стр 363 6 исто, стр 364–366 7 ιωάννης δαμασκινός, έκδοσις ακριβής πίστεως (κείμενο-μετάφραση, εισαγωγή-σχόλια νίκου ματσούκα), θεσσαλονίκη 1976, стр 14, 455 хришћански живот символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског исповедања цркве значење речи вера и њена повезаност са символом вере никола с костић јул / август 2017 11 фесора догматике никоса мацукаса, који нам даје јасну терминологију вере гово- рећи: „вера није ништа друго но само „дру- штво“ са садржајем живота и константно придржавање њему као што се лако мо- же разумети, у том „друштву“, у великој мери присутне су духовна контрола, пре- суда, тестирање, као и процена“8 на кра- ју свега наведеног морамо додати и то да у теологији као науци вера представља унутрашње уверење и свесну сигурност за постојање реалности - прагматичности, које не припадају доказном процесу менталних, или чулних људских способности дакле, они који верују да не постоји ништа из- ван чула, заувек остају удаљени од религије 9 ради бољег разјашњења на- ше теме, потребно је застати на тренутак код речи верујем-веро- вати (πιστεύω), пратећи наведе- но значење вере „глагол веро- вати (πιστεύω) јесте показатељ духовног става онога који при- знаје символ личности, као и (показатељ) природе истина у које се оно уводи“10 тако- ђе, веровати не значи ништа друго, осим да нешто што не можемо видети (очима), додирнути (шакама), нити чути (ушима), ипак признајемо да стварно постоји, да је истинито, али удаљено од наших људских чула ово је посебно изражено у хришћан- ству, где бога прихватамо првенствено за- то што нам је све предсказао (открио) и то кроз пророке, господа исуса христа и апо- столе 11 потребно је нагласити да за сигур- 8 νίκος ματσούκας, δογματική και συμβολική θεολογία β, πουρναράς, θεσσαλονίκη 2010, стр 25 9 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 13 , αθήνα 2013, стр 318 10 ανδρέας θεοδώρου, πιστεύω εις ένα θεόν, απ- οστολική διακονία, αθήνα 2007, стр 13–14 11 ι μ δράμας, το πιστεύω του ορθοδόξου χριστιανού, ι μ δράμας, δράμα 2000, стр 39–40 ност постојања једне „ствари“ постоје два пута, или боље речено два начина један је пут-начин природних наука, док је други пут – начин вере пре самог краја вреди укратко забеле- жити концепт, дефиницију и вредност та- козваних симбола – символа, али и самог символа вере, у хришћанској традицији шта у ствари представља симбол – сим- вол? „симбол је догађајна тачка, живо би- ће, или ствар, која конвенцијом предста- вља одређени концепт и постаје (његова) карактеристична одлика, сли- ка, амблем“12 у хришћанском богословљу, симбол пред- ставља јасно излагање догме вере, који изражава религиј- ско учење 13 црква од самог настанка сматра неопходним коришћење симболичких текстова, прецизније речено кратких исповедних фраза, и то из два разлога: 1 да би на тај начин изразила (црква) у неколико речи значе- ње вере, првенствено због одбране против јереси 2 да би се приликом крштења „достигао стадијум признавање вере“ најважнију улогу у разумевању символа вере представља следеће тумачење: „символ вере јесте кратко исповедање (наше) вере14 у којој су сажето, аутентично и веома јасно представљене кључне тачке верског испо- ведања цркве“15 зато се може се рећи да је он прва и званична догматика цркве 12 λεξικό της ελληνικής γλώσσας, пάπυρος, τομ 16, αθήνα 2013, стр 408–409 13 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 27 14 „јер се срцем вјерује за праведност, а устима се ис- повиједа за спасење“ римљ 10, 10 15 μητ ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, όσοι πιστοί, ι μ γενεθλίου της θεοτόκου, πελαγία 2002, стр 19 као и σοφοκλής δ λώλης, περί το πρώτων συμβόλων της πίστεως, αθήνα 1958, стр 7–8 хришћански живот св јован дамаскин, икона 12 4 / 2017 живи, истински и аутентични верски, односно, духовни живот подразумева стално унутрашње преиспитивање ако оно изостане, онда вера лако прелази у рутину, формализам или фолклорно–традиционал- ну учауреност вера у бога не састоји се само у декларатив- ном ставу „верујем у бога“, већ је слојевита ка- тегорија која садржи своје спе- цифичне разлоге, модалитете и личне особености у том смислу, свети василије велики препо- знаје различите облике вере: оне која је својствена положају и психологији роба (где је доми- нантан страх од казне: „верујем у бога и чиним добро да бих из- бегао паклене муке“), најамника (онога који верује због очекива- не и обећане награде: „верујем у бога и чиним добро да бих задо- био рајско насеље“) и сина (вера заснована на обостраној љуба- ви и заједници бога и човека: „верујем у бога јер га волим као свог небеског родитеља“) дакле, пре и иза декларативног „ја верујем у бога“ може по- стојати различита, да тако кажемо, верска мо- тивација из наведеног тумачења св василија јасно произилази да је истинска, чиста и нају- звишенија она вера која се заснива на љубави према богу, али не само на љубави као емо- цији, већ као тежњи и потреби за заједницом и јединством, када се „христос вером усели у срца ваша“ (еф 3, 17) и када постанемо: „сино- ви божији вером у христа исуса“ (гал 3, 26) значајан допринос у разумевању вере и побожности могу дати атеисти, односно њихова атеистичка тумачења то на први поглед изгледа парадоксално међутим, ако пођемо од става светих отаца да су у духовном животу највише користи имали од својих непријатеља (пријатељи ће пре- ћи преко наших слабости и пропуста, али непријатељи неће), онда се може и из атеистичких кри- тика извући нешто корисно тако је окорели атеиста зиг- мунд фројд, почевши од 1913 године када је објавио књигу „тотем и табу“, преко „будућно- сти једне илузије“ (1927), „не- лагодности у култури“ (1930) све до наслова „мојсије и мо- нотеизам“ из 1939 године, из- лагао своје психоаналитичко „разобличавање“ религије по којем је религија у својој бити – универзална неуроза чове- чанства као свака неуроза она настаје услед потискивања не- чег непријатног или неприхватљивог ради се, по фројдовом тумачењу, о потиснутом и неразрешеном едиповом комплексу на нивоу целог људског рода који води своје порекло из прахорде у којој је доминантну, али фрустрирајућу улогу имао неприкосно- вени отац као најмоћнији мужјак мушки потомци убијају оца (мотив оцеубиства), али уместо разрешења проблема ствара се трајно и оптерећујуће осећање кривице оно се потискује као резултат неразреше- хришћански живот свети василије велики препознаје различите облике вере: она која је својствена психологији роба, најамника, и сина испитајмо своју веру виктор вицановић св ап павле, средњовековни мозаик јул / август 2017 13 ног едиповог комплекса да би се затим у ви- ду одбрамбеног механизма компензацијски манифестовало у религиозним обредима и ритуалима мојсије или христос постају тако супститути за лик праоца док религио- зни однос према њима има за циљ ублажа- вање неуротичног осећаја кривице изазва- ног оцеубиством из ове временске перспективе и са аспекта православне духовности, фројдово тумачење вере изгледа прилично наивно, са пуно про- извољности митолошког типа и натегнутих психоаналитичких конструкција ипак, у њему постоје нека здрава полазишта које треба па- жљивије размотрити прво, утицај несвесних чинилаца на настанак и формирање вере у бо- га може бити сасвим реалан он не мора бити нужно неуротичан, како је то сматрао фројд, али може бити од значаја за разумевање мо- далитета вере одређене особе друго, сасвим је могуће да се код неких особа иза деклара- тивне и манифестне побожности крије озбиљ- на психолошка проблематика, укључујући и психопатологију код таквих особа иза вере у бога често се крију потиснути страхови, не- разрешени унутрашњи конфликти, негативна слика о себи, осећање личне инфериорности, штавише неуротични или неки други психопа- толошки симптоми треће, могуће је да тако изражена побожност постане маска (покрива- ло) за дубоке и неразрешене личне проблеме дугорочно гледано таква побожност којој је циљ прикривање унутрашњих проблема лич- ности, патолошких или не – скоро да је свејед- но, не може постати истинска побожност нити може, још мање, допринети разрешењу личне психолошке проблематике нападно или теа- трално религиозно понашање, на пример, за- кономерно указује да се не ради о истинској и искреној побожности, већ да је такво пона- шање најчешће само фасада која треба да по- крије неразрешене унутрашње психолошке проблеме због тога што је у питању несвесна мо- тивација – термин сам по себи говори да особа није свесна потиснутих мотива соп- ственог деловања – неопходно је да се као помоћ у процесу (само)разумевања вере укључе искусни духовник или православни психотерапеут на крају, као трећи приступ у преиспи- тивању личне вере, даћемо простор хе- уристичком потенцијалу поезије она на чудесан емоционално–рационалан начин дотиче најосетљивије и најскривеније дело- ве наших душа ево једне руске народне пе- сме, која по нашем утиску, има такав ефекат тражио сам тражио сам снагу и бог ми је дао потешкоће које су ме оснажиле тражио сам мудрост и бог ми је дао проблеме које је требало решити тражио сам богатство и бог ми је дао мозак и тело да могу радити тражио сам храброст и бог ми је дао препреке које је требало савладати тражио сам љубав и бог ми је дао људе којима је требало помоћи тражио сам услуге и бог ми је дао прилике нисам добио ништа од оног што сам тражио али добио сам све што ми је икада требало ова песма погађа једну веома важну мету разоткрива колико понекад у нашој вери у бога има уграђене себичности као да нисмо свесни колико је наша себичност, да не каже- мо нарцисоидност, покретач и мотиватор ве- ре ми од бога тражимо дарове бог нам, међу- тим, пружа само прилике да те дарове својим деловањем заслужимо или, како каже св апостол павле: „ревнујте за веће дарове и по- казаћу вам још узвишенији пут“ (1кор 12, 31) дакле, испитајмо своју веру! аутор је психолог у деветој београдској гимназији хришћанска етика 14 4 / 2017 у дијалогу вере и атеизма често се у неку конструкцију аргумента увлаче и природ- не науке свакако, дијалог теологије и при- родних наука је једна здрава и неопходна тема међутим, тај дијалог уме да буде псеу- до дијалог који се претвара у злоупотребу и идеологизацију саме науке заиста, наивна је вера неких атеистичких мислилаца да на- предак природних наука обесмишљава или да на било који начин може пољуљати веру у бога творца такво потезање за науком као аргументом у одбрани тврдње да „нема бо- га“ пре сведочи о неспособности да се раз- уме сам карактер и домет научног мишљења и научног метода као таквог та зачуђујућа и помало комична неспособност интелигент- них људи доводи до једног или/или односа науке и вере не иде ти наука? покушај са религијом, честа је парола савремених атеи- стичких промотера овакво упадање у ватру и увођење при- родних наука у ту ватру је потпуно погрешно и са самом науком нема ништа међутим, многи међу верницима и атеистима, позива- јући се на науку, не осете ту танану границу када из сфере науке прелазе у сферу фило- софске спекулације, па и својеврсног идео- лошког надмудривања како бисмо расве- тлили однос бога творца и природних наука, анализираћемо тај однос са становишта хри- шћанске теологије и са становишта самог на- учног метода у текстовима који следе, циљ нам је да укажемо на погрешно довођење у однос природне науке и вере (теологије), да укажемо на проблем претварања науке у својеврсну задрту идеолошку (атеистичку) догму, која са самом науком нема ништа на- равно, не споримо ничије право на имање својих идеолошких догми и на управљање свог личног живота са њима споримо право да се те идеолошке догме поистовећују са за- једничким добром – природним наукама на- ука није исто што и атеистички поглед на свет и научник не мора нужно бити атеиста можда најбољи пример погрешног упли- тања природне науке у аргументацији изме- ђу вере и атеизма представља спор између тзв „креациониста“ и „еволуциониста“ у по- јашњењу морамо кренути од самих израза и појмова које они означавају, како бисмо избегли погрешно разумевање свега онога што ћемо даље говорити са једне стране, ми ћемо овде износити ставове против псе- удо–креационизма верујући човек, хришћа- нин и православни теолог исповеда веру у једнога бога оца, творца неба и земље да ли онда можемо критиковати креационизам, ако исповедамо креатора? да, можемо кри- тиковати псеудо–креационизам како бисмо кристалисали прав и здрав креационизам у дијалогу са атеизмом не може се од природне науке, чије „очи“ представљају њен метод, а то је методо- лошки натурализам, очекивати да у природи коју описује „види“ бога и творца творац и методолошки натурализам природних наука александар милојков јул / август 2017 15 који сами исповедамо предмет критике је, дакле, тежња да се исповедање бога творца поистовети са научним исказом, да се окује у оквире природне науке, где методолошки, па ни теолошки гледано, не може припадати са друге стране, критиковаћемо и еволу- ционизам, али не у намери да анализирамо саму теорију еволуције – научницима оста- вљамо да ту теорију бране или оповргавају научном методологијом оно што ћемо ми критиковати јесте идеологизација наведене научне теорије и њено увођење у сфере у којима она нема, нити може имати било ка- кве одговоре нажалост, еволуционизам све чешће у главама неких људи престаје да буде научна теорија и почиње да бива изам, иде- олошки поглед на свет којим се намећу од- говори на питања која знатно прелазе јасне методолошке оквире и интересовања саме науке проблем настаје онда када се тај изам прогласи за објективну научну истину, са подразумеваном обавезношћу за све, а кри- тика истог се сматра за идеолошки напад на саму науку кренимо редом најпре одговоримо на пи- тање метода природних наука у природним наукама влада методолошки натурализам шта то значи? то значи да природне науке природу и њене појаве објашњавају трагају- ћи за природним законитостима и природ- ним механизмима другим речима, природу објашњавају њом самом то и значи методо- лошки нат
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 34695 / ...и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно ВАСКРСЕЊЕ којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тад...
1. 34695 / ...и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно ВАСКРСЕЊЕ којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тад...
44
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...богословије „свети сава“ у београду распеће иВАСКРСЕЊЕ 📌 24
архиепископ јован шаховској:
је ли могуће „братство религија“?
...богословије „свети сава“ у београду распеће и
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... 14 какве су ти мисли, такав ти је живот молитвени уздах старцу срцезналцу 17 тема броја велика тајна побожности 19 вера истине и светске религије 22 разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење 24 архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? 29 о понуђеној празнини 30 вишедетне хришћанске породице породица мишевић 32 светиње свете земље маслинска гора и гетсимански врт 40 светиње свете горе манастир дохијар 42 хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму 44 путопис мисионарска разгледница из неи порија 46 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара 51 из историје српске православне цркве филип вишњић и српски духовници 53 српска традиција и обичаји обичаји пред свадбу у старини 55 духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила 57 путописи задужбина захвалности за исцељење манастир гориоч 59 сведочанства живот је лепши него икада 62 из пера првог уредника мисионара не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 септембар/октобар 2017 цена 90 динара мисионарско гласило српске православне цркве за младе тема броја: хришћанство и светске религије уређивачки одбор: пр
... 14 какве су ти мисли, такав ти је живот молитвени уздах старцу срцезналцу 17 тема броја велика тајна побожности 19 вера истине и светске религије 22 разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење 24 архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? 29 о понуђеној празнини 30 вишедетне хришћанске породице породица мишевић 32 светиње свете земље маслинска гора и гетсимански врт 40 светиње свете горе манастир дохијар 42 хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму 44 путопис мисионарска разгледница из неи порија 46 десет питања за православног мисионара десет питања за православног мисионара 51 из историје српске православне цркве филип вишњић и српски духовници 53 српска традиција и обичаји обичаји пред свадбу у старини 55 духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила 57 путописи задужбина захвалности за исцељење манастир гориоч 59 сведочанства живот је лепши него икада 62 из пера првог уредника мисионара не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 септембар/октобар 2017 цена 90 динара мисионарско гласило српске православне цркве за младе тема броја: хришћанство и светске религије уређивачки одбор: пр
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
1. 3003 / ...нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним ВАСКРСЕЊЕ? м даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа о...
2. 107713 / ...богословије „свети сава“ у београду распеће и ВАСКРСЕЊЕ разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме ...
3. 131008 / ...страда јер је крст уписан у само стварање распеће и ВАСКРСЕЊЕ су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко ...
1. 3003 / ...нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним ВАСКРСЕЊЕ? м даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа о...
2. 107713 / ...богословије „свети сава“ у београду распеће и ВАСКРСЕЊЕ разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме ...
3. 131008 / ...страда јер је крст уписан у само стварање распеће и ВАСКРСЕЊЕ су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко ...
45
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
...година после првог светског рата после крста – зна се – следиВАСКРСЕЊЕ 📌 и
што већи крст, то већа слава васкрсења тако
је и у случају руске голготе револуционари
су дали све од себе да униште руску црк
...година после првог светског рата после крста – зна се – следи
МЕТА инфо: Р:27116 К:200409 Д:111
| Свеска 358 |
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... србије а током рада на овом броју часописа обрадовала нас је вест да се миро- точење иконе цара-мученика десило и ових дана, тачније уочи празника покрова пресве- та богородице у једном манастиру у србији то сведочи да је свети цар са србима молитвено и данас, сто година после првог светског рата после крста – зна се – следи васкрсење и што већи крст, то већа слава васкрсења тако је и у случају руске голготе револуционари су дали све од себе да униште руску цркву, а она се из пепела подигла и данас је свет- ска мисионарска сила покушали су да затру сваки траг царске породице романов, али су је обесмртили и учинили небеским покро- витељима русије и руског народа ипак, за божији благослов над руским и српски наро- дом мора се принети свенародно покајање за чин масовне издаје и одрицања од вере тек када се наши народи свецело покају и обрате господу христу, не само устима већ и срцем (уп мк 7, 6), „страшни облак“ који је митрополит филарет видео пре 150 година ће бити потпуно уклоњен са духовног неба наших држава, а православни словени ће заблистати у пуном сјају и, по речима ум- ног владике николаја велимировића, доби- ће прилику да дају кључну реч на светској позорници нека би се молитвама светих царских му- ченика романових тако убрзо и збило! с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић стотину година од руске голготе новембар / децембар 2017 3 данас у србији преовладава замор од промашаја и узалудности у испољава- њу србинових заветних и саможртвених чинова љубави; његове саборне, а презре- не и упропаштене љубави *** преосвећени владико, како ви памтите своје детињство? која је ваша прва мисао када чујете реч детињство? које слике имате пред очима када чујете ову реч? прва слика у вези са речју детињство јесте постеља у кући у родној паланци ђураковцу, у којој лежим сам, и нашаран великим богињама; и устрашен од мојих старијих да ћу умрети ако устанем и иза- ђем на двор; а тамо се играју моја браћа и сестре оваква мисао подразумева причу; летова- ње на мокрој гори и у понору, испреко сред- њовековне источке васи, у метохијском под- гору тамо се ми браћа крећемо кроз шумску флору и фауну, и страхујемо да ћемо срести мечку која напада стоку на испаши у близи- ни се налази манастир црна река, и у њему красник, свети петар коришки, који и србе и муслимане исцељује од главобоље, или бо- љоглаве а у бачији наша баба петкана ску- пља бели смок: расхлађује млеко, прави сир и кајмак и меси хлеб; млађа браћа миомир и драгомир као две лопте пуцају од здравља; ми живимо на планини у бљиштуру, и спава- мо на смрековом грању ваш први сусрет са црквом; ко вас је први одвео у храм? најраније сећање биће на храм светих апостола петра и павла у истоку, на метохи- ји у њој црни иконостас са иконама, моје пр- во причешће, у пратњи моје друге бабе ве- лике, коју су њене друге називале госпа, због деде радована који је био општински дело- вођа, и црквени појац источке цркве мени ће као богослову припасти његови свежње- ви православног мисионара, који је излазио између два рата, и свето јеванђеље са псал- мима, џепног издања; неко од младих источ- ких скојеваца је ножем или секирчетом обу- зет бесом зарезао његову насловну корицу и тако ме је баба велика одвела у ову цр- кву на богојављење, око 1956–7 године; ја јој се отмем из руке, и станем у ред који води до свештеника, а да не знам шта он чини касније сам схватио да је он причешћивао, и да је та- да и мене причестио у исти овај храм ћу ући неколико деценија доцније, око 1975 године, као сакупљач историјске грађе за роман о метохијским србима ушао сам у њега и 1987 године, не слутећи да га целог и нетакнутог крвничком руком видим последњи пут примицала се 1999, година страдања ово- га храма и источких православних хтишћа- на; тачније, наставак њихових страдања на- име, за време шипније џафера (јафета) деве (други светски рат), шиптари-сами арнаута- ши су узаптили све србе домаћине истока и околине у овај храм, и држали их данима у њему преиспуњеном, без хране, воде и мо- гућности да излазе из њега ни поради себе реч архијереја љубав је дар, и она све превасходи разговор са његовим преосвештенством епископом крушевачким г давидом перовићем и они су били деца разговор водила: весна павловић 4 6/ 2017 једнако тако будући, појавиле су се црвене ваши, милећи по њима и уз конопац у вис, све до звона затим су цубани-сами арнау- таши депортовали ове домаћине у албани- ју, да у ропству у пишкопеји и фиру проведу три године баба велика и остале њене друге отишле су једама да их посете, превезавши се до тамо у отвореном камиону и на косово и метохију нам долази година 1999; година малог армагедона приликом прве посете овом источком храму, само запад- на врата обијена; приликом друге посете, све у храму спаљено; часна трпеза од камена ру- ни се под прстима овајпут су то учинила деца источких зулумћара-самих арнауташа који су онда одвели србе домаћине у албанско роп- ство њихова деца-самих арнауташа, која и по српски зборе, овајпут нам одводе некамо око педесетшесторо источких срба, српкиња наравно, ми знамо ко их је смикнуо, и како, и на какав начин дело излази на видело! заједно са првом пасторалном сликом де- тињства пројектује нам се и слика преобра- жењског сабора у будисавцима, одржаваног око манастирског храма – задужбине патри- јарха макарија соколовића сав околиш тога дана био би прекривен старинским српским светом у томе манастиру живео је и подви- завао се старац серафим, серафимског жи- вота околни народ је говорио да је та црква лековита у ствари, преко оца серафима го- спод је почео да чини чуда дух метохије и њених мештана, као и њи- хов локални говор, покушали смо да оживи- мо у књишчету мирмекологија реците нам нешто о детету као житељу царства божјег неки психолози кажу да је дете отац човека једнако тако блиска ми је и мисао да је де- те не само наш потомак, него и предак, који нас очекује у царству божјем шта мање не- го да је дете једини житељ царства божјега зато деци не треба бранити да прилазе бо- го-детету и божићу исусу христу јер таквих је, и таквога је царство божје теме игре ве- ликог и малог детета су и нас заокупљале до те мере да смо им посветили вишемесечни списатељски рад дакле, ако бисмо комента- рисали вашу цитирану мисао, рекли бисмо да нам се она чини тачном, и богатом за ана- лизу прођимо сада само са указом на наш поменути рад о детету као бићу игре; бићу које увек игра за живот, никада за смрт оно дакле вишеструким животом и даровима узвраћа онима који су га једаред обдарили животом додали бисмо да дете увек игра и за живи живот: за живот у богомладенцу, у божјем царству, камо постоје, и камо ће постојати само најсветија бића а божја де- ца, и њихова величанства и грађанства су замислива на планети земљи као најближа блаженству; и опет, само су блажена, и не ви- ше прокажена и грехом огубана; то су деца житељи царства божјега хришћанима чи- таоцима је наша поменута књижевна рађа доступна и у електронској форми, тако да разговор о детету може да се настави и чита- њем о њему; и опет разговором у некој буду- ћој прилици или неприлици, и то, разуме се, на приличан начин који духовници су обележили ваше студије на теолошком факултету? ко су били ваши омиљени професори на фду? во времја оно, студенте богословског фа- култета српске православне цркве, шире гледано, зјело добро су одушевљавали јеро- монаси и професори: ава нови јустин попо- вић, само тада синајска ватра: атанасије јев- тић, само тада силоамска вода: амфилохије радовић и тада и сада свештена тишина, бо- гословско свезнање и мајстор дијалога: ири- неј буловић, човекољубиви епископ: данило крстић и отац отаца: павле стојчевић, све- тогорац и принц: јеромонах хризостом сто- лић, полихистори протојереји: душан кашић и димитрије калезић, подвижник свете ли- тургије: василије тарасјев, боговидац: прота милутин умилна игуманија манастира ва- ведења: агнија, добри људи у срба лекари нестјажатељи: недељко кангрга и влад
... србије а током рада на овом броју часописа обрадовала нас је вест да се миро- точење иконе цара-мученика десило и ових дана, тачније уочи празника покрова пресве- та богородице у једном манастиру у србији то сведочи да је свети цар са србима молитвено и данас, сто година после првог светског рата после крста – зна се – следи васкрсење и што већи крст, то већа слава васкрсења тако је и у случају руске голготе револуционари су дали све од себе да униште руску цркву, а она се из пепела подигла и данас је свет- ска мисионарска сила покушали су да затру сваки траг царске породице романов, али су је обесмртили и учинили небеским покро- витељима русије и руског народа ипак, за божији благослов над руским и српски наро- дом мора се принети свенародно покајање за чин масовне издаје и одрицања од вере тек када се наши народи свецело покају и обрате господу христу, не само устима већ и срцем (уп мк 7, 6), „страшни облак“ који је митрополит филарет видео пре 150 година ће бити потпуно уклоњен са духовног неба наших држава, а православни словени ће заблистати у пуном сјају и, по речима ум- ног владике николаја велимировића, доби- ће прилику да дају кључну реч на светској позорници нека би се молитвама светих царских му- ченика романових тако убрзо и збило! с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић стотину година од руске голготе новембар / децембар 2017 3 данас у србији преовладава замор од промашаја и узалудности у испољава- њу србинових заветних и саможртвених чинова љубави; његове саборне, а презре- не и упропаштене љубави *** преосвећени владико, како ви памтите своје детињство? која је ваша прва мисао када чујете реч детињство? које слике имате пред очима када чујете ову реч? прва слика у вези са речју детињство јесте постеља у кући у родној паланци ђураковцу, у којој лежим сам, и нашаран великим богињама; и устрашен од мојих старијих да ћу умрети ако устанем и иза- ђем на двор; а тамо се играју моја браћа и сестре оваква мисао подразумева причу; летова- ње на мокрој гори и у понору, испреко сред- њовековне источке васи, у метохијском под- гору тамо се ми браћа крећемо кроз шумску флору и фауну, и страхујемо да ћемо срести мечку која напада стоку на испаши у близи- ни се налази манастир црна река, и у њему красник, свети петар коришки, који и србе и муслимане исцељује од главобоље, или бо- љоглаве а у бачији наша баба петкана ску- пља бели смок: расхлађује млеко, прави сир и кајмак и меси хлеб; млађа браћа миомир и драгомир као две лопте пуцају од здравља; ми живимо на планини у бљиштуру, и спава- мо на смрековом грању ваш први сусрет са црквом; ко вас је први одвео у храм? најраније сећање биће на храм светих апостола петра и павла у истоку, на метохи- ји у њој црни иконостас са иконама, моје пр- во причешће, у пратњи моје друге бабе ве- лике, коју су њене друге називале госпа, због деде радована који је био општински дело- вођа, и црквени појац источке цркве мени ће као богослову припасти његови свежње- ви православног мисионара, који је излазио између два рата, и свето јеванђеље са псал- мима, џепног издања; неко од младих источ- ких скојеваца је ножем или секирчетом обу- зет бесом зарезао његову насловну корицу и тако ме је баба велика одвела у ову цр- кву на богојављење, око 1956–7 године; ја јој се отмем из руке, и станем у ред који води до свештеника, а да не знам шта он чини касније сам схватио да је он причешћивао, и да је та- да и мене причестио у исти овај храм ћу ући неколико деценија доцније, око 1975 године, као сакупљач историјске грађе за роман о метохијским србима ушао сам у њега и 1987 године, не слутећи да га целог и нетакнутог крвничком руком видим последњи пут примицала се 1999, година страдања ово- га храма и источких православних хтишћа- на; тачније, наставак њихових страдања на- име, за време шипније џафера (јафета) деве (други светски рат), шиптари-сами арнаута- ши су узаптили све србе домаћине истока и околине у овај храм, и држали их данима у њему преиспуњеном, без хране, воде и мо- гућности да излазе из њега ни поради себе реч архијереја љубав је дар, и она све превасходи разговор са његовим преосвештенством епископом крушевачким г давидом перовићем и они су били деца разговор водила: весна павловић 4 6/ 2017 једнако тако будући, појавиле су се црвене ваши, милећи по њима и уз конопац у вис, све до звона затим су цубани-сами арнау- таши депортовали ове домаћине у албани- ју, да у ропству у пишкопеји и фиру проведу три године баба велика и остале њене друге отишле су једама да их посете, превезавши се до тамо у отвореном камиону и на косово и метохију нам долази година 1999; година малог армагедона приликом прве посете овом источком храму, само запад- на врата обијена; приликом друге посете, све у храму спаљено; часна трпеза од камена ру- ни се под прстима овајпут су то учинила деца источких зулумћара-самих арнауташа који су онда одвели србе домаћине у албанско роп- ство њихова деца-самих арнауташа, која и по српски зборе, овајпут нам одводе некамо око педесетшесторо источких срба, српкиња наравно, ми знамо ко их је смикнуо, и како, и на какав начин дело излази на видело! заједно са првом пасторалном сликом де- тињства пројектује нам се и слика преобра- жењског сабора у будисавцима, одржаваног око манастирског храма – задужбине патри- јарха макарија соколовића сав околиш тога дана био би прекривен старинским српским светом у томе манастиру живео је и подви- завао се старац серафим, серафимског жи- вота околни народ је говорио да је та црква лековита у ствари, преко оца серафима го- спод је почео да чини чуда дух метохије и њених мештана, као и њи- хов локални говор, покушали смо да оживи- мо у књишчету мирмекологија реците нам нешто о детету као житељу царства божјег неки психолози кажу да је дете отац човека једнако тако блиска ми је и мисао да је де- те не само наш потомак, него и предак, који нас очекује у царству божјем шта мање не- го да је дете једини житељ царства божјега зато деци не треба бранити да прилазе бо- го-детету и божићу исусу христу јер таквих је, и таквога је царство божје теме игре ве- ликог и малог детета су и нас заокупљале до те мере да смо им посветили вишемесечни списатељски рад дакле, ако бисмо комента- рисали вашу цитирану мисао, рекли бисмо да нам се она чини тачном, и богатом за ана- лизу прођимо сада само са указом на наш поменути рад о детету као бићу игре; бићу које увек игра за живот, никада за смрт оно дакле вишеструким животом и даровима узвраћа онима који су га једаред обдарили животом додали бисмо да дете увек игра и за живи живот: за живот у богомладенцу, у божјем царству, камо постоје, и камо ће постојати само најсветија бића а божја де- ца, и њихова величанства и грађанства су замислива на планети земљи као најближа блаженству; и опет, само су блажена, и не ви- ше прокажена и грехом огубана; то су деца житељи царства божјега хришћанима чи- таоцима је наша поменута књижевна рађа доступна и у електронској форми, тако да разговор о детету може да се настави и чита- њем о њему; и опет разговором у некој буду- ћој прилици или неприлици, и то, разуме се, на приличан начин који духовници су обележили ваше студије на теолошком факултету? ко су били ваши омиљени професори на фду? во времја оно, студенте богословског фа- култета српске православне цркве, шире гледано, зјело добро су одушевљавали јеро- монаси и професори: ава нови јустин попо- вић, само тада синајска ватра: атанасије јев- тић, само тада силоамска вода: амфилохије радовић и тада и сада свештена тишина, бо- гословско свезнање и мајстор дијалога: ири- неј буловић, човекољубиви епископ: данило крстић и отац отаца: павле стојчевић, све- тогорац и принц: јеромонах хризостом сто- лић, полихистори протојереји: душан кашић и димитрије калезић, подвижник свете ли- тургије: василије тарасјев, боговидац: прота милутин умилна игуманија манастира ва- ведења: агнија, добри људи у срба лекари нестјажатељи: недељко кангрга и влад
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
1. 14440 / ...својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и ВАСКРСЕЊЕ? м, тако да је она тело коме је он, христос, глава по вазнесењу христовом црква је, руковође- на духом светим, пр...
1. 14440 / ...својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и ВАСКРСЕЊЕ? м, тако да је она тело коме је он, христос, глава по вазнесењу христовом црква је, руковође- на духом светим, пр...
46
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
...и ја сам објавио васељени крст, погребе- ње, силазак с неба,ВАСКРСЕЊЕ 📌 његово, рекао о
суду његовом, рекао о спасењу незнабожаца,
рекао о изабрању апостола, одбацивању јудеја-
ца, о призвању цр
...и ја сам објавио васељени крст, погребе- ње, силазак с неба,
МЕТА инфо: Р:22437 К:163387 Д:90
| Свеска 359 |
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... ће се обратити теби (ст 15) не говоре- ћи много о царству, он говори о пророштву ти си ме удостојио такве почасти, што си открио си- на свога и учинио га познатим мени; ја сам са- знао, да ти имаш сина, примившег природу људску; увидео сам да ти имаш са-престолног себи, и ја сам објавио васељени крст, погребе- ње, силазак с неба, васкрсење његово, рекао о суду његовом, рекао о спасењу незнабожаца, рекао о изабрању апостола, одбацивању јудеја- ца, о призвању цркве, рекао о лику (дружини) дјева и његовом седењу одеснују тебе гле, ти истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне премудрости твоје (ст 8) а где је он обја- вио о овоме? послушај самог пророка, како он говори о силаску сина божијег с неба: и сићи ће као роса на руно, јер син божији, дошавши није затресао васељену, није производио муње и громове, није дошао са откривеним божанством да је он открио божанскост своју, то ни планине не би поднеле ово, и сунце би се угасило; да је он открио суштину своју, месец би ишчезао, земља би пропала, сва наша природа би се уништила зато је он и дошао тихо и без буке, тако да за то нико није знао и уселио се у девичанску утробу о, дивних и необичних дела! камен се распада, а утроба се не растрже; горе се руше, а утроба носи бога како ја објашњавам ово, како зами- шљам? о, безумља богохулника! реци: како је слушкиња носила бога у утроби? истражи ви- соко, објасни ниско како је свеприсутни био у утроби и истовремено био на небу? то, да је он седео на божанском престолу и истовремено пребивао у утроби дјеве, ја знам; а како – не зна- м примам вером, а не истражујем разумом, - да се он јавио, да ће се јавити, не производећи ни пометњу, ни буку, ни пропаст, ни рушење: сићи ће као роса на руно дакле, ти си рекао о царству његовом, рекао о издајству: који јеђаше хлеб мој, подиже пету на ме (пс 40, 10) реци онда и о суду његовом: зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? (пс 2, 1) реци и о крсту: прободоше руке и ноге моје, избројаше све кости моје (пс 21, 17-18) реци и о жучи, која му је дата: и дадоше ми за храну жуч, и у жеђи мојој напојише ме оцтом (пс 68, 22) реци и о помаза- њу његовом: намазао си уљем главу моју (пс 22, 5) реци и о крштењу његовом: код тихе воде отхрани ме (пс 22, 2) реци и о светим тајнама његовим: припремио се преда мном трпезу, на- супрот непријатеља мојих (пс 22, 5) реци и о ча- ши његовој: и чаша твоја, која ме напаја, како је силна (пс 22, 5) реци о одбацивању јудејаца: не- ћу примати из доматвогатеоце, нити од стада твога јариће (пс 49, 9) кажи о јудејској хули на њега: „надао се у господа, нека га избави! нека га спасе, ако му је угодан“ (пс 21, 9) реци о спасењу незнабожаца: тражи од мене, и даћу ти народе у наследство твоје (пс 2, 8) реци о погребењу ње- беседа о давиду цару и павлу апостолу превео са руског језика: небојша ћосовић свети јован златоусти 4 1/ 2018 бисери светоотачког наслеђа говом: нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да преподобни твој види труљење (пс 15, 10) реци о његовом усхођењу на небо: узиђе бог са усклицањем, господ са гласом трубним (пс 46, 6) реци и о изабрању апостола: уместо ота- ца твојих биће синови твоји (пс 44, 17) кажи и о лику (дружини) дјева: приведоше се цару девојке за њом (пс 44, 15) реци и о призиву цркве: пре- дста царица с десне стране теби, у одећи позла- ћеној огрнута, украшена (пс 44, 10) реци и о се- дењу његовом одеснују оца: рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим (пс 109, 1) дакле, давиде, ти си објавио пророча- нства о свему, због чега онда зазиваш: срце чи- сто саздај у мени, боже, и дух прав обнови у утроби мојој? ти си цар, носиш дијадему и обучен си у порфиру но, каже он, све је ово ли- шће, ноћ и сновиђење; ја тражим другу лепоту, даруј ми духа светог, да би ти опет говорио са мном и ја говорио с тобом; дух је одступио од мене, као што одступа голуб, видећи блато; ја хоћу да га повратим, тада ћу доћи и показати се пред лицем твојим; а сада то не могу поднети, јер сам изгубио смелост пред тобом видиш ли, како се давид исповеда пред богом увиди онда, колико је велико зло – грех који грех? прељуба, убиство, нарушавање закона и заповести божи- јих ово не говорим да бих осудио пророка, него да бих показао његово брзо покајање пророк је на правилан начин испунио написано: опоме- ни се, да се судимо, казуј, да се оправдаш (ис 43, 26) њега су оправдале речи, које је изговорио: сагрешио сам пред господом затим је дошао пророк натан и рекао: и господ је скинуо с тебе грех твој (2цар 12, 13) брзо учињен грех; још брже покајање сагрешивши са женом урији- ном, он је био поражен овим грехом и, при- ступивши писању псалма, рекао је: помилуј ме, боже, по великој милости својој потпуним пока- јањем он је добио потпуни опроштај грехова и павле, како је био помилован? господ му је ре- као: савле, савле, зашто ме гониш? (дап 4, 9) о, човекољубља владикиног! он човеку каже: за- што ме гониш? он овде подржава своме оцу, који је говорио народу јеврејском: народе мој, шта сам ти учинио? чиме сам ти досадио? одговори ми(мих 6, 3); а тако и син његов говори: савле, савле, зашто ме гониш? и шта чини па- вле? он одговара: ко си ти, господе? који ми говориш? о благоразумни слуга! он одмах исповеда власт господа: ко си ти, каже, господе? а господ му рече: ја сам исус којега ти гониш него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш (дап 9, 5-6) и онај који је до тада био вук, постао је овца; некада гонитељ сада је постао јеванђелиста; некада плева, сада је поста- ла пшеница; некад гонитељ и губитељ сада води народ; некада разоритељу цркве сада се она поверава; некада истребитељ винограда, сада је постао његов насадитељ; некада олово, постало је сада злато тако и ти, љубљени, вапиј усред ве- лике буке грехова својих, и одмах ћеш зачути господа; велико је владикино човекољубље бог је постао човек, сишао је и уселио се у девича- нску утробу, и кога је призвао? магове а после њих, кога? блудницу а после ње, кога? разбојни- ка а после њега? богохулника о, да дивних и не- обичних дела! првенци призваних су били ве- лики грешници, јер је васељена била у рђавом стању, људи су се предали греховном сну, јуде- јству и великој безбризи (немару), а он је доша- вши, с почетка призвао у цркву грешнике, да после нико не би очајавао за своје спасење ти си безбожан? сети се разбојника ти си нечи- ст? сети се блуднице хулио си на бога? подсети се павла, који је хулио на њега ти се неверан? сети се магова ја знам да грех доводи до очајања ђаво, оштрећи мач, стоји пред тобом и каже ти следеће речи: сав свој живот си провео са блудницама, и при томе си нарушавао обећања, прељубничио си горе од свих у овом животу то су ђаволске речи но, ти смело приступај супротним делима ти си пао? онда устани блудничио си? раскај се био си прељубник? исправи се није велико твоје покајање, него је велико човекољубље божије употребљавај ове лекове, – и укроти- ћеш пламен знам, љубљени, да је много душевних рана, али свака од њих има свој одговарајући и спреман за њу лек ти имаш цркву, која низводи дарове духа ти имаш са- бор мученика и много другог, што те може обраћати од греха ка праведности ви сте чули о неким гресима праведника, али сте ви- дели и њихово брзо покајање речима и суза- ма тако је и сам давид завапио: сузама својим постељу своју обливам (пс 6, 7) и павле је говорио: али бих помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању (1тим 1, 13) дакле, неће- мо ни ми очајавати за своје спасење, подсети- вши се на оне, који су раније сагрешили и удостојили се царства небеског, благодаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, коме нека је слава и моћ, са оцем и светим духом, у векове векова амин јануар / фебруар 2018 5 савремено богословље владимир пекић библијска прича о вавилонској кули нас, по- ред свих историјско-културолошких зна- чења и наслага, на један алегоријски начин уводи у тајну људских језика наиме, иза брка- ња језика стоји чињеница људске охолости и надмености и покушај да се својом вештином досегне и изједначи са богом у сржи људског неразумевања лежи грех, а не различитост језика и говора врло често, можда и по пра- вилу, људи који говоре истим језиком се по- најмање разумеју стога, је ова прича у ствари све оно што је супротно од педесетнице као догађаја рођења цркве христове међутим, у самој причи о бркању језика лежи једна тајан- ствена пројава милосрђа божијег које и јесте највећа манифестација његове силе свима нам је познато да су, приликом силаска духа светога на апостоле, видљиви знаци наитија (изливања) духа, били ватрени језичци изнад главе сваког од дванаесторице, као и чиње- ница да су многи присутни у јерусалиму из других народа, чули како апостоли говоре на њиховим језицима о величанственим делима господњим (уп дап 2, 4–11) управо чињени- ца људске поделе овде бива коришћена да би нас довела, благодаћу божијом, у савршену хармонију и сазвучје духа светога пројављи- ваног кроз разноликост сваког појединачог човека, где се та разноликост дешава једино у заједници и огледању са богом и једних са другима црква јесте та заједница која не поништава (или бар не би требало) разноликост сваког човека не бива то случајно јер се кроз ову разноликост, тј кроз личну особеност, оства- рује истина постојања по обрасцу свете тро- јице зато црква јесте нераскидиво јединство творевине у целости и сваког појединачног бивства остваривана од оца кроз сина у духу светоме на том трагу, апостол павле говори о различитим даровима духа који изграђују цркву (1кор 12) треба запазити да павле на- глашава да је дух који раздељује дарове исти па су, са тим у вези, и службе различите као и дејства, али да је сам бог који дејствује увек исти како нам каже свети григорије палама: „доброта није један део бога мудрост дру- га, величанственост и промисао нешто тре- ће бог је потпуна доброта, потпуна мудрост, потпуни промисао и величанственост он је један, без дељења на делове, али поседујући у себи сваку од ових енергија, он се у свакој од њих потпуно открива, јединствено, просто и нераздељиво, својом присутношћу и својом огњени језици реч божија, дела његова јесу ванвремена, али се изражавају „језицима“ сваког времена понаособ силазак светога духа на апостоле – педесетница, новија икона (извор: manastirvavedenjeorg) 6 1/ 2018 савремено богословље делатношћу“ дакле, кроз своје божанске ене- ргије и дарове који се показују кроз различите службе у цркви, дух свети изграђује ту склад- ну грађевину мистичног тела христовог са њом, изграђује и уграђује свакога од нас за нас словене, догађај раван педесетници јесте мисија светих кирила и методија насу- шну потребу словена да реч божију разумеју они су по цену страдања и прогона покуша- вали да остваре свима нам је позната њихо- ва мисија, која се, историјски гледано, за неке од словенских народа неславно завршила такође, заживела је тек након смрти ових апо- стола, словена пун замах, не само описмења- вања, већ ословљавања (осмишљавања, јер слово је у старословенском језику реч једна- ка грчкој логос) словенских народа бива на територији јужних словена свети кирило и методије и њихови ученици нису само имали циљ да пренесу хришћанску веру и разјасне је, већ да пренесу сву лепоту културе и мисли које је баштинила византија то значи сву ле- поту и дубину људксе мисли и културе доказ за то је да врло рано на старословенски језик бивају превођени најсложенији теолошко-фи- лософски трактати светоотачке књижевности мотив свете браће је био да вера коју пр
... ће се обратити теби (ст 15) не говоре- ћи много о царству, он говори о пророштву ти си ме удостојио такве почасти, што си открио си- на свога и учинио га познатим мени; ја сам са- знао, да ти имаш сина, примившег природу људску; увидео сам да ти имаш са-престолног себи, и ја сам објавио васељени крст, погребе- ње, силазак с неба, васкрсење његово, рекао о суду његовом, рекао о спасењу незнабожаца, рекао о изабрању апостола, одбацивању јудеја- ца, о призвању цркве, рекао о лику (дружини) дјева и његовом седењу одеснују тебе гле, ти истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне премудрости твоје (ст 8) а где је он обја- вио о овоме? послушај самог пророка, како он говори о силаску сина божијег с неба: и сићи ће као роса на руно, јер син божији, дошавши није затресао васељену, није производио муње и громове, није дошао са откривеним божанством да је он открио божанскост своју, то ни планине не би поднеле ово, и сунце би се угасило; да је он открио суштину своју, месец би ишчезао, земља би пропала, сва наша природа би се уништила зато је он и дошао тихо и без буке, тако да за то нико није знао и уселио се у девичанску утробу о, дивних и необичних дела! камен се распада, а утроба се не растрже; горе се руше, а утроба носи бога како ја објашњавам ово, како зами- шљам? о, безумља богохулника! реци: како је слушкиња носила бога у утроби? истражи ви- соко, објасни ниско како је свеприсутни био у утроби и истовремено био на небу? то, да је он седео на божанском престолу и истовремено пребивао у утроби дјеве, ја знам; а како – не зна- м примам вером, а не истражујем разумом, - да се он јавио, да ће се јавити, не производећи ни пометњу, ни буку, ни пропаст, ни рушење: сићи ће као роса на руно дакле, ти си рекао о царству његовом, рекао о издајству: који јеђаше хлеб мој, подиже пету на ме (пс 40, 10) реци онда и о суду његовом: зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? (пс 2, 1) реци и о крсту: прободоше руке и ноге моје, избројаше све кости моје (пс 21, 17-18) реци и о жучи, која му је дата: и дадоше ми за храну жуч, и у жеђи мојој напојише ме оцтом (пс 68, 22) реци и о помаза- њу његовом: намазао си уљем главу моју (пс 22, 5) реци и о крштењу његовом: код тихе воде отхрани ме (пс 22, 2) реци и о светим тајнама његовим: припремио се преда мном трпезу, на- супрот непријатеља мојих (пс 22, 5) реци и о ча- ши његовој: и чаша твоја, која ме напаја, како је силна (пс 22, 5) реци о одбацивању јудејаца: не- ћу примати из доматвогатеоце, нити од стада твога јариће (пс 49, 9) кажи о јудејској хули на њега: „надао се у господа, нека га избави! нека га спасе, ако му је угодан“ (пс 21, 9) реци о спасењу незнабожаца: тражи од мене, и даћу ти народе у наследство твоје (пс 2, 8) реци о погребењу ње- беседа о давиду цару и павлу апостолу превео са руског језика: небојша ћосовић свети јован златоусти 4 1/ 2018 бисери светоотачког наслеђа говом: нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да преподобни твој види труљење (пс 15, 10) реци о његовом усхођењу на небо: узиђе бог са усклицањем, господ са гласом трубним (пс 46, 6) реци и о изабрању апостола: уместо ота- ца твојих биће синови твоји (пс 44, 17) кажи и о лику (дружини) дјева: приведоше се цару девојке за њом (пс 44, 15) реци и о призиву цркве: пре- дста царица с десне стране теби, у одећи позла- ћеној огрнута, украшена (пс 44, 10) реци и о се- дењу његовом одеснују оца: рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим (пс 109, 1) дакле, давиде, ти си објавио пророча- нства о свему, због чега онда зазиваш: срце чи- сто саздај у мени, боже, и дух прав обнови у утроби мојој? ти си цар, носиш дијадему и обучен си у порфиру но, каже он, све је ово ли- шће, ноћ и сновиђење; ја тражим другу лепоту, даруј ми духа светог, да би ти опет говорио са мном и ја говорио с тобом; дух је одступио од мене, као што одступа голуб, видећи блато; ја хоћу да га повратим, тада ћу доћи и показати се пред лицем твојим; а сада то не могу поднети, јер сам изгубио смелост пред тобом видиш ли, како се давид исповеда пред богом увиди онда, колико је велико зло – грех који грех? прељуба, убиство, нарушавање закона и заповести божи- јих ово не говорим да бих осудио пророка, него да бих показао његово брзо покајање пророк је на правилан начин испунио написано: опоме- ни се, да се судимо, казуј, да се оправдаш (ис 43, 26) њега су оправдале речи, које је изговорио: сагрешио сам пред господом затим је дошао пророк натан и рекао: и господ је скинуо с тебе грех твој (2цар 12, 13) брзо учињен грех; још брже покајање сагрешивши са женом урији- ном, он је био поражен овим грехом и, при- ступивши писању псалма, рекао је: помилуј ме, боже, по великој милости својој потпуним пока- јањем он је добио потпуни опроштај грехова и павле, како је био помилован? господ му је ре- као: савле, савле, зашто ме гониш? (дап 4, 9) о, човекољубља владикиног! он човеку каже: за- што ме гониш? он овде подржава своме оцу, који је говорио народу јеврејском: народе мој, шта сам ти учинио? чиме сам ти досадио? одговори ми(мих 6, 3); а тако и син његов говори: савле, савле, зашто ме гониш? и шта чини па- вле? он одговара: ко си ти, господе? који ми говориш? о благоразумни слуга! он одмах исповеда власт господа: ко си ти, каже, господе? а господ му рече: ја сам исус којега ти гониш него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш (дап 9, 5-6) и онај који је до тада био вук, постао је овца; некада гонитељ сада је постао јеванђелиста; некада плева, сада је поста- ла пшеница; некад гонитељ и губитељ сада води народ; некада разоритељу цркве сада се она поверава; некада истребитељ винограда, сада је постао његов насадитељ; некада олово, постало је сада злато тако и ти, љубљени, вапиј усред ве- лике буке грехова својих, и одмах ћеш зачути господа; велико је владикино човекољубље бог је постао човек, сишао је и уселио се у девича- нску утробу, и кога је призвао? магове а после њих, кога? блудницу а после ње, кога? разбојни- ка а после њега? богохулника о, да дивних и не- обичних дела! првенци призваних су били ве- лики грешници, јер је васељена била у рђавом стању, људи су се предали греховном сну, јуде- јству и великој безбризи (немару), а он је доша- вши, с почетка призвао у цркву грешнике, да после нико не би очајавао за своје спасење ти си безбожан? сети се разбојника ти си нечи- ст? сети се блуднице хулио си на бога? подсети се павла, који је хулио на њега ти се неверан? сети се магова ја знам да грех доводи до очајања ђаво, оштрећи мач, стоји пред тобом и каже ти следеће речи: сав свој живот си провео са блудницама, и при томе си нарушавао обећања, прељубничио си горе од свих у овом животу то су ђаволске речи но, ти смело приступај супротним делима ти си пао? онда устани блудничио си? раскај се био си прељубник? исправи се није велико твоје покајање, него је велико човекољубље божије употребљавај ове лекове, – и укроти- ћеш пламен знам, љубљени, да је много душевних рана, али свака од њих има свој одговарајући и спреман за њу лек ти имаш цркву, која низводи дарове духа ти имаш са- бор мученика и много другог, што те може обраћати од греха ка праведности ви сте чули о неким гресима праведника, али сте ви- дели и њихово брзо покајање речима и суза- ма тако је и сам давид завапио: сузама својим постељу своју обливам (пс 6, 7) и павле је говорио: али бих помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању (1тим 1, 13) дакле, неће- мо ни ми очајавати за своје спасење, подсети- вши се на оне, који су раније сагрешили и удостојили се царства небеског, благодаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, коме нека је слава и моћ, са оцем и светим духом, у векове векова амин јануар / фебруар 2018 5 савремено богословље владимир пекић библијска прича о вавилонској кули нас, по- ред свих историјско-културолошких зна- чења и наслага, на један алегоријски начин уводи у тајну људских језика наиме, иза брка- ња језика стоји чињеница људске охолости и надмености и покушај да се својом вештином досегне и изједначи са богом у сржи људског неразумевања лежи грех, а не различитост језика и говора врло често, можда и по пра- вилу, људи који говоре истим језиком се по- најмање разумеју стога, је ова прича у ствари све оно што је супротно од педесетнице као догађаја рођења цркве христове међутим, у самој причи о бркању језика лежи једна тајан- ствена пројава милосрђа божијег које и јесте највећа манифестација његове силе свима нам је познато да су, приликом силаска духа светога на апостоле, видљиви знаци наитија (изливања) духа, били ватрени језичци изнад главе сваког од дванаесторице, као и чиње- ница да су многи присутни у јерусалиму из других народа, чули како апостоли говоре на њиховим језицима о величанственим делима господњим (уп дап 2, 4–11) управо чињени- ца људске поделе овде бива коришћена да би нас довела, благодаћу божијом, у савршену хармонију и сазвучје духа светога пројављи- ваног кроз разноликост сваког појединачог човека, где се та разноликост дешава једино у заједници и огледању са богом и једних са другима црква јесте та заједница која не поништава (или бар не би требало) разноликост сваког човека не бива то случајно јер се кроз ову разноликост, тј кроз личну особеност, оства- рује истина постојања по обрасцу свете тро- јице зато црква јесте нераскидиво јединство творевине у целости и сваког појединачног бивства остваривана од оца кроз сина у духу светоме на том трагу, апостол павле говори о различитим даровима духа који изграђују цркву (1кор 12) треба запазити да павле на- глашава да је дух који раздељује дарове исти па су, са тим у вези, и службе различите као и дејства, али да је сам бог који дејствује увек исти како нам каже свети григорије палама: „доброта није један део бога мудрост дру- га, величанственост и промисао нешто тре- ће бог је потпуна доброта, потпуна мудрост, потпуни промисао и величанственост он је један, без дељења на делове, али поседујући у себи сваку од ових енергија, он се у свакој од њих потпуно открива, јединствено, просто и нераздељиво, својом присутношћу и својом огњени језици реч божија, дела његова јесу ванвремена, али се изражавају „језицима“ сваког времена понаособ силазак светога духа на апостоле – педесетница, новија икона (извор: manastirvavedenjeorg) 6 1/ 2018 савремено богословље делатношћу“ дакле, кроз своје божанске ене- ргије и дарове који се показују кроз различите службе у цркви, дух свети изграђује ту склад- ну грађевину мистичног тела христовог са њом, изграђује и уграђује свакога од нас за нас словене, догађај раван педесетници јесте мисија светих кирила и методија насу- шну потребу словена да реч божију разумеју они су по цену страдања и прогона покуша- вали да остваре свима нам је позната њихо- ва мисија, која се, историјски гледано, за неке од словенских народа неславно завршила такође, заживела је тек након смрти ових апо- стола, словена пун замах, не само описмења- вања, већ ословљавања (осмишљавања, јер слово је у старословенском језику реч једна- ка грчкој логос) словенских народа бива на територији јужних словена свети кирило и методије и њихови ученици нису само имали циљ да пренесу хришћанску веру и разјасне је, већ да пренесу сву лепоту културе и мисли које је баштинила византија то значи сву ле- поту и дубину људксе мисли и културе доказ за то је да врло рано на старословенски језик бивају превођени најсложенији теолошко-фи- лософски трактати светоотачке књижевности мотив свете браће је био да вера коју пр
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
Одреднице:
1. 20705 / ...у писму преокреће смрт у радост живота својим ВАСКРСЕЊЕ? м дела апостолска говоре о томе да је ова реч петрова произвела покајање (преобраћење) слушалаца и да они поста ...
2. 42297 / ...и догађаја цркве прелазак из смрти у живот, сапогребе - ње и са ВАСКРСЕЊЕ са христом, онда је јасно да је подвиг по ста, као символ таквог би т и с а - ња, неодвојив од оног би ти хри ш...
1. 20705 / ...у писму преокреће смрт у радост живота својим ВАСКРСЕЊЕ? м дела апостолска говоре о томе да је ова реч петрова произвела покајање (преобраћење) слушалаца и да они поста ...
2. 42297 / ...и догађаја цркве прелазак из смрти у живот, сапогребе - ње и са ВАСКРСЕЊЕ са христом, онда је јасно да је подвиг по ста, као символ таквог би т и с а - ња, неодвојив од оног би ти хри ш...
47
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
.../ април 2018 9 тема броја: хришћанство и психологијаВАСКРСЕЊЕ 📌 христово, православна икона, крит, 17 век (извор: pravmircom)
10 2 / 2018
тема броја: хришћанство и психологија
постоји једна
.../ април 2018 9 тема броја: хришћанство и психологија
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... ти обоји, и у лепу корпу споји у цркву ти иди, смех на свима нек се види учини да овај дан, оствари ти сан куцкај се са њима, и испричај то свима нека смех се јави, нек се свуда слави дан да буде дужи, руку свима пружи видана трајковић iv/5 о ш јосиф панчић, београд поезија март / април 2018 9 тема броја: хришћанство и психологија васкрсење христово, православна икона, крит, 17 век (извор: pravmircom) 10 2 / 2018 тема броја: хришћанство и психологија постоји једна занимљива епизода из жи- вота старца јосифа исихасте, чувеног подвижника који се сматра једним од обно- витеља исихастичке (молитвене) традици- је свете горе у 20 веку плодови његовог подвига у пустињи свете горе одјекнули су како по манастирима атоса, тако и нпр у ма- настирима које је у сад основао његов уче- ник, старац јефрем управо старац јефрем описује ту епизоду из живота свог духовног оца наиме, старац јосиф је непоколебиво био убеђен да не чије здравље или болест као и исцељење долазе од врлинског/гре- ховног живота човека, односно његовог по- кајања и вере сам је одбијао помоћ лекара, иако је још као млад монах имао проблеме са леђима и гнојним чиревима на њима по сведочењу старца јефрема, ти болови су би- ли толики да је старца често обливао хладан зној сличан однос је имао и пре ма својим другим болестима које су долазиле са годи- нама ипак, пар година пред крај свог живо- та, на наговарање његових ученика пристао је да га прегледају лекари који су иначе били везани за њега и које је он кроз своја писма саветовао чак је пристао да пије и терапи- ју коју су му дали наравно, та терапија је уродила плодом, смањујући и болове које је услед обољења трпео увидевши то, старац је направио велику метанију пред својим ученицима и замолио их за опро штај, као и своје познанике лекаре, што је целог живота био у заблуди да медицина као људска му- дрост не помаже човеку након тога, по ре- чима јефрема филотејског, усрдно се молио за лекаре и оне које лекове праве психологија као наука се развија у 19 веку као и многе друге друштвене науке, попут со- циологије, настаје на крилим позитивистич- ког струјања у науци и људској мисли уопште такође, заснована је и на чињеници да човек почиње, услед наглог развитка индустрије и економије, утилитаристички да гледа на зна- ње оно није увек потребно ради самог зна- ња битна је и његова корист и примена тако, као што су природне науке увиђале закони- тости, процесе у природи на основу којих функционишу живи организми од бактерија до човека, сазнања у медицини која је поче- ла да открива многе непознанице људског организма и његове функције, појавила се и потреба да човек проба да сазна и процесе и законе по којима функционише људска душа вреди, још једном поновити, да је ово после- дица човековог убеђења у две ствари: прва је сувереност људског ума и сазнања мери- ло истинитости нечега јесте управо човеков ум, врло често идеализован у философији што се преливало и на друга поља људске мисли тај процес развоја људске мисли о чо- веку као мислећем субјекту који је у среди- шту процеса сазнања започиње од декарта и иако је преузела и терминологију и методологију, хришћанска теологија је своју антропологију и са њом психологију ипак заснивала на откривењу записаном у светом писму и предатом нам од aпостола и oтаца психологија кроз призму хришћанске мисли владимир пекић тема броја март / април 2018 11 тема броја добија свој пун израз у немачком идеализму из овог проистиче и др уги став да је чо век способан да сазна, прати, контролише па чак и опонаша процесе у природи, те да тако по- каже своју надмоћ која почива на сувереном и апсолутном интелекту на крилима тога, и психологија као наука покушава да сазна порцесе који покрећу човека, његове емоци- је, интелект, когнитивне способности како се човек равија од детета до зрелог човека не само у физичком, него и у психичком сми- слу свакако ту спада и однос човековог тела и душе у смислу у којој мери су повезани фи- зиолошки са душевним процесима наравно, било који метафизички или надприродни принцип је овде искључен ту и лежи анимо- зитет који ми као хришћани можемо гајити и према психологији као науци међутим, иако савремен човек своја са- знања о човеку воли да започне са наступа- њем просветитељства и индустријске ере, бављење људском душом не почиње у 18 или 19 веку поред готово свих религија ко- је на овај или онај начин говоре о души, за нашу европску цивилизацију од пресудног значаја је оно к ако се о њо ј говорило у античкој философији познато нам је да су питагорејске школе држале до учења о сеоби душе, да о ду- ши понајвише и најупечатљиви- је говори и пише платон као и његов ученик аристотел за платона, нарочито, је веза- но одређење душе као бе- смртне и самопокрећуће без претераног задира- ња у посебност учења сваког од ових ми- слилаца, карак- теристично за античку ми- сао је да ду- ша јесте бес т е -л е сна, с а м о -п о кре -ћућа, за већину и бесмртна сама, пак, душа је по -дељена на три дела: ум, жељни део и афек- тивни део ум је господарећи принцип који треба, по платоновој метафори, да влада и руководи са остала два као што возач двоко- лица руководи и усаглашава два коња који је вуку у хришћанској мисли, заснованој на све- том писму као њеном примарном извору, свој простор итекако добија учење о ду- ши које у хришћанство долази из кругова неоплатонистичке и стоичке философије и етике као њиховог саставног дела у мно- гоме је хришћанска аскетика и теологија прожета психологијом коју је преузела из ових праваца учење о страстима душе је у основи стоичко наглашавање превасход- ности душе над телом потиче из старогрчке философије чијој култури и наслеђу су при- падали хришћански светитељи и која је не- гована у византији исто тако и врлине које се навoде су биле већ познате у етици анти- ке чак и врлина смиреноумља као дубоке свесности о ограничености својих способ- ности и, на концу, сопстене смртности, па тиме и ништавности је потекла из сто- ичке философије исто тако и врло практична и свеобухватна врлина уздржања међутим, иако је пре- узела и терминологију и мето- дологију, хришћанска теологи- ја је своју антропологију и са њом психологију ипак засни- вала на откривењу записа- ном у светом писму и пре- датом нам о д aпостола и oтаца карактери- стично за хришћан- ско схватање људске душе јесте то да се теорија и прак- са непрекидно преплићу на- име, у хри -шћан с т в у без духов- ног опита старац јосиф исихаста (извор: светигора) и његове 12 2 / 2018 потврде кроз заједницу цркве свака спе- кулација је ход ка обмани (прелести) то се особито развило у монаштву које је негова- ло и бавило се најдубљим поривима и по- кретима људске душе, али и тела основа тог говора о души је утемељена на личном подвигу и суочавању са сопственим слабо- стима ипак, психологија хришћанства није своје интересовање ограничавала само на терапеутски аспект сам терапеутски аспект је потицао из онога што је средиште хри- шћанске мисли – христа као оваплоћеног бога наиме, у христу нам је откривена не само тајна бога, већ и тајна човека и његова коначна слава чији смо учесници ми као ве- рујући стога, хришћанство говори о опиту који доживљава душа кроз једниство целог човека са богом у мистичном јединству и пребивању у светлости божанских енерги- ја терапеутски степен јесте само почетни и у служби је исцељења, целовитости човеко- вих психосоматских способности за најду- бље и најприсније сусретање и прожимање са богом и творевином кроз јединство љу- бави овде видимо то да у хришћанској тео- логији бављење сопственом душом није ра- ди некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као дру- ги у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни препознајемо се као жељени и они који же- ле жељенога и желатеља другим речима, процес сазнавања и упознавања себе неми- новно води кроз др угог (бога), али и кроз другог (човека) из тог разлога и максима пустињских отаца у многоме парадоксална за њих који су се одвојили од метежа овога света: „видео сам ближњег свога, видео сам бога свога“ из овога можемо закључити да хришћан- ство које свој говор о човеку и његовој души ипак поставља у непосредну везу са богом који превазилази природне датости стоји на другом полу људске мисли од психологије као науке која се развила у 19 веку међу- тим, у самом крилу те психологије негде кра- јем 19 века се, парадоксално, појављује ау- стријски лекар и психијатар зигмунд фројд који својим књигама, а особито, тумачењем снова изнутра пољуљава не само психоло- гију него уопште позитивистички начин ми- шљења фројду то свакако није био циљ баш супротно али фројд и с а њим и ње говим ученицима рођена психоанализа показује озбиљне пукотине у тој монолитној предста- ви сувереног и свемоћног људског ума, а са њим и душе она нас вра ћа на оне ба зичне пориве који од тела кроз сплет односа у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност безмало, психоанализа пре- раста у философски поглед на човека и ње- гово унутрашње биће чињеница коју пред нас ставља психоанализа јесте да убеђеност човека у његову нормалност, сведеност и самоконтролу јесте веома шарена лажа у сваком од нас чучи потенцијална схизофре- нија упознајући се кроз клиничку праксу и психопатологију, психоанализа нам говори да исти пориви који покрећу психички обо- леле особе, покрећу и нас оно што је нај- тема броја у хришћанској теологији бављење сопственом душом није ради некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као други у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни март / април 2018 13 тема броја битније од свега (без подробнијег бављења психонализом) јесте то да нам психоанализа говори о човеку као бићу којем је потребан други да би с е кроз рвање са њим (уп пост 32, 24–31) формирао, да би по стао личност наиме, спрам др угог као представе и с ли- ке (иконе) преко које се препознајемо, нај- пре огледамо, а онда увиђамо и особености свога сопства као продукта успешног или неуспешног повезивања (заједнице) са тим другим поражавајућа је представа описа- на у појединим уџбеницима психијатрије о схизофреним болесницима који сатима стоје испред огледала готово опчињени ликом ко- ји виде у огледалу другим и једноставнијим речима, моја лична особеност је нераскиди- во везана за људе и околину у којој одрастам и са којима градим односе и према којима и формирам моделе понашања имајући све ово у виду, није тешко препо- знати да је психологија, и са њом и психоана- лиза, та којој је потребно осмишљавање за којим ево више од века трага то осмишља- вање може дати богословље из тог разлога, као хришћани не треба да одбацујемо психо- логију или психотерапију свакако, не треба да је асполутизујемо напротив, треба да је осолимо смислом који нам је да т у хри сту али исто тако, никако не треба да занемари- мо ни њена достигнућа на концу, она и јесу израз оног самопосматрања човека времена у којем живимо негирање тога ни у ком слу- чају неће потврдити истинитост наших ста- вова као сведоци христове радосне вести позвани смо да сва ки аспект људске мисли у свакој историјској епохи, укључујући и ову нашу, преображавамо нека нам пример бу- де управо старац јосиф исихаста и његово прихватање медицине и лечења нећемо се у свему сложити нити са медицином нити са психологијом (психијатријом и психоанали- зом) али порицање знања које има психо- логија и добробити које може донети човеку може показати ништа друго него дијагнозу наше неуротичности аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја позната књига митрополита јеротеја вла- хоса, у извесном смислу са изазовним на- словом – православна психотерапија – доне- ла је за савремену психологију једну сасвим нову перспективу у приступу психолошким проблемима основна идеја и порука аутора ове књиге јесте да човек (верник) у свом при- ближавању богу у процесу обожења – кроз светотајински начин живота, лични напор и подвиг успева да исцели повређену при- роду свог бића, укључујући њену психу, коју митрополит дефинише као „духовни елемент човековог постојања, који је у јединству са ду- шом и сачињава ипостас (лично постојање)“ другим речима, приближавање богу као из- вору светлости, љубави и вечног живота има лековит учинак на целокупну људску приро- ду, преображава је и омогућава да постанемо „причасници божанске природе“ (2пт 1, 4) из теоријског угла ово полазиште је прин- ципијелно постављено, кохерентно и једно- ставно међутим, у прак си не ид е баш све тако глатко, како би се учинило на први по- глед процес обожења није тако једноста- ван свете тајне, заједно са подвигом поста и молитве, код неких верника не доводе до напретка у духовном животу разлог томе је што се деловање светих тајни не заснива на физичком или механичком дејству, већ под- разумева приправљеност саме личности можемо заправо рећи да се свете тајне, за- једно са постом и молитвом, преламају кроз призму личности какав ће е фекат тог пре- ламања бити, зависи од саме личности – од њене (не)мирне савести, настројења срца и њеног психичког склопа унутрашњи психички простор и структу- ра личности јесу такође значајан чинилац на путу обожења у т ом домену се могу по- јавити озбиљне психичке препреке у духов- ном животу као што су: душевни поремећаји, страхови, унутрашњи конфликти, дефицит карактерних особина, емоционална неу- равнотеженост, социјална неприлагођеност, несвесни процеси (пре свега, одбрамбени механизми) све наведено православна пси- хотерапија може да промени и исцели, али не може и не сме да за немари поред борбе 14 2 / 2018 православни психолог полази од почетне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је пут исцељења православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога виктор вицановић са страстима и гордошћу, човек (верник) на свом путу ка спасењу мора да се суочи са са- мим собом у свим аспектима и нивоима своје личности улога духовника је у том смислу од велике важности он треба да осети индивидуалност и специфичност верника али, ко је духов- ник? за које лице се може рећи да је д ухов- ник? постоји ли неко ближе одређење овог појма? терминолошки узевши, појам духовни- ка може да с е креће у ра спону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско сми- рење, прозорљивост, ду- ховно сагледавање стања срца), преко опитног и образованог свештени- ка или монаха, све д о свештеника који на исповести обави површан и рутин- ски разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје да ли се за последњег може рећи да је духовник, тачније, да преузи- ма улогу духовника? свети јован кронштатски даје једну доста широку дефиницију духовника: „само бог може да обнови човека развраћеног грехом или то могу учинити они љ уди којима сам бог даје своју благодат и в ласт и силу да се сами обнове, и просвете, и учврсте у новом животу, и да друге обнављају, да их освећују и да руководе њима влашћу божијом, духовном влашћу“ дакле, само они к оји су обновље- ни, просвећени и учвршћени у новом живо- ту могу друге да воде истим путем – влашћу божијом, духовном влашћу, датом им од бога ми бисмо претходну дефиницију мало су- зили и прецизирали сматрамо да духовник може бити оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, односно показује пут ка спасењу, познавајући верника кроз проду- бљени лични однос са њим, и с ходно томе, има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајин- ском животу у дефиницији светог јована кронштат- ског назире се, такође, једна важна одлика духовног руковођења реч је о небоземном хијерархијском принципу: бог – духовник – верник прихватајући ову вертикалу, верник треба да из послушања – које не искључује митрополит нафпактоса јеротеј влахос) (фото: ромфеа / romfeagr) март / април 2018 15 тема броја расуђивање и слободу избора – усвоји саве- те и благослове духовника у вези са претходно реченим, улога пра- вославног психолога (психотерапеута) није у томе да он постане замена или алтернати- ва духовнику он треба да буде сарадник ду- ховнику у домену решавања често врло ком- пликованих психолошких проблема (личних, брачних, породичних) духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученик
... ти обоји, и у лепу корпу споји у цркву ти иди, смех на свима нек се види учини да овај дан, оствари ти сан куцкај се са њима, и испричај то свима нека смех се јави, нек се свуда слави дан да буде дужи, руку свима пружи видана трајковић iv/5 о ш јосиф панчић, београд поезија март / април 2018 9 тема броја: хришћанство и психологија васкрсење христово, православна икона, крит, 17 век (извор: pravmircom) 10 2 / 2018 тема броја: хришћанство и психологија постоји једна занимљива епизода из жи- вота старца јосифа исихасте, чувеног подвижника који се сматра једним од обно- витеља исихастичке (молитвене) традици- је свете горе у 20 веку плодови његовог подвига у пустињи свете горе одјекнули су како по манастирима атоса, тако и нпр у ма- настирима које је у сад основао његов уче- ник, старац јефрем управо старац јефрем описује ту епизоду из живота свог духовног оца наиме, старац јосиф је непоколебиво био убеђен да не чије здравље или болест као и исцељење долазе од врлинског/гре- ховног живота човека, односно његовог по- кајања и вере сам је одбијао помоћ лекара, иако је још као млад монах имао проблеме са леђима и гнојним чиревима на њима по сведочењу старца јефрема, ти болови су би- ли толики да је старца често обливао хладан зној сличан однос је имао и пре ма својим другим болестима које су долазиле са годи- нама ипак, пар година пред крај свог живо- та, на наговарање његових ученика пристао је да га прегледају лекари који су иначе били везани за њега и које је он кроз своја писма саветовао чак је пристао да пије и терапи- ју коју су му дали наравно, та терапија је уродила плодом, смањујући и болове које је услед обољења трпео увидевши то, старац је направио велику метанију пред својим ученицима и замолио их за опро штај, као и своје познанике лекаре, што је целог живота био у заблуди да медицина као људска му- дрост не помаже човеку након тога, по ре- чима јефрема филотејског, усрдно се молио за лекаре и оне које лекове праве психологија као наука се развија у 19 веку као и многе друге друштвене науке, попут со- циологије, настаје на крилим позитивистич- ког струјања у науци и људској мисли уопште такође, заснована је и на чињеници да човек почиње, услед наглог развитка индустрије и економије, утилитаристички да гледа на зна- ње оно није увек потребно ради самог зна- ња битна је и његова корист и примена тако, као што су природне науке увиђале закони- тости, процесе у природи на основу којих функционишу живи организми од бактерија до човека, сазнања у медицини која је поче- ла да открива многе непознанице људског организма и његове функције, појавила се и потреба да човек проба да сазна и процесе и законе по којима функционише људска душа вреди, још једном поновити, да је ово после- дица човековог убеђења у две ствари: прва је сувереност људског ума и сазнања мери- ло истинитости нечега јесте управо човеков ум, врло често идеализован у философији што се преливало и на друга поља људске мисли тај процес развоја људске мисли о чо- веку као мислећем субјекту који је у среди- шту процеса сазнања започиње од декарта и иако је преузела и терминологију и методологију, хришћанска теологија је своју антропологију и са њом психологију ипак заснивала на откривењу записаном у светом писму и предатом нам од aпостола и oтаца психологија кроз призму хришћанске мисли владимир пекић тема броја март / април 2018 11 тема броја добија свој пун израз у немачком идеализму из овог проистиче и др уги став да је чо век способан да сазна, прати, контролише па чак и опонаша процесе у природи, те да тако по- каже своју надмоћ која почива на сувереном и апсолутном интелекту на крилима тога, и психологија као наука покушава да сазна порцесе који покрећу човека, његове емоци- је, интелект, когнитивне способности како се човек равија од детета до зрелог човека не само у физичком, него и у психичком сми- слу свакако ту спада и однос човековог тела и душе у смислу у којој мери су повезани фи- зиолошки са душевним процесима наравно, било који метафизички или надприродни принцип је овде искључен ту и лежи анимо- зитет који ми као хришћани можемо гајити и према психологији као науци међутим, иако савремен човек своја са- знања о човеку воли да започне са наступа- њем просветитељства и индустријске ере, бављење људском душом не почиње у 18 или 19 веку поред готово свих религија ко- је на овај или онај начин говоре о души, за нашу европску цивилизацију од пресудног значаја је оно к ако се о њо ј говорило у античкој философији познато нам је да су питагорејске школе држале до учења о сеоби душе, да о ду- ши понајвише и најупечатљиви- је говори и пише платон као и његов ученик аристотел за платона, нарочито, је веза- но одређење душе као бе- смртне и самопокрећуће без претераног задира- ња у посебност учења сваког од ових ми- слилаца, карак- теристично за античку ми- сао је да ду- ша јесте бес т е -л е сна, с а м о -п о кре -ћућа, за већину и бесмртна сама, пак, душа је по -дељена на три дела: ум, жељни део и афек- тивни део ум је господарећи принцип који треба, по платоновој метафори, да влада и руководи са остала два као што возач двоко- лица руководи и усаглашава два коња који је вуку у хришћанској мисли, заснованој на све- том писму као њеном примарном извору, свој простор итекако добија учење о ду- ши које у хришћанство долази из кругова неоплатонистичке и стоичке философије и етике као њиховог саставног дела у мно- гоме је хришћанска аскетика и теологија прожета психологијом коју је преузела из ових праваца учење о страстима душе је у основи стоичко наглашавање превасход- ности душе над телом потиче из старогрчке философије чијој култури и наслеђу су при- падали хришћански светитељи и која је не- гована у византији исто тако и врлине које се навoде су биле већ познате у етици анти- ке чак и врлина смиреноумља као дубоке свесности о ограничености својих способ- ности и, на концу, сопстене смртности, па тиме и ништавности је потекла из сто- ичке философије исто тако и врло практична и свеобухватна врлина уздржања међутим, иако је пре- узела и терминологију и мето- дологију, хришћанска теологи- ја је своју антропологију и са њом психологију ипак засни- вала на откривењу записа- ном у светом писму и пре- датом нам о д aпостола и oтаца карактери- стично за хришћан- ско схватање људске душе јесте то да се теорија и прак- са непрекидно преплићу на- име, у хри -шћан с т в у без духов- ног опита старац јосиф исихаста (извор: светигора) и његове 12 2 / 2018 потврде кроз заједницу цркве свака спе- кулација је ход ка обмани (прелести) то се особито развило у монаштву које је негова- ло и бавило се најдубљим поривима и по- кретима људске душе, али и тела основа тог говора о души је утемељена на личном подвигу и суочавању са сопственим слабо- стима ипак, психологија хришћанства није своје интересовање ограничавала само на терапеутски аспект сам терапеутски аспект је потицао из онога што је средиште хри- шћанске мисли – христа као оваплоћеног бога наиме, у христу нам је откривена не само тајна бога, већ и тајна човека и његова коначна слава чији смо учесници ми као ве- рујући стога, хришћанство говори о опиту који доживљава душа кроз једниство целог човека са богом у мистичном јединству и пребивању у светлости божанских енерги- ја терапеутски степен јесте само почетни и у служби је исцељења, целовитости човеко- вих психосоматских способности за најду- бље и најприсније сусретање и прожимање са богом и творевином кроз јединство љу- бави овде видимо то да у хришћанској тео- логији бављење сопственом душом није ра- ди некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као дру- ги у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни препознајемо се као жељени и они који же- ле жељенога и желатеља другим речима, процес сазнавања и упознавања себе неми- новно води кроз др угог (бога), али и кроз другог (човека) из тог разлога и максима пустињских отаца у многоме парадоксална за њих који су се одвојили од метежа овога света: „видео сам ближњег свога, видео сам бога свога“ из овога можемо закључити да хришћан- ство које свој говор о човеку и његовој души ипак поставља у непосредну везу са богом који превазилази природне датости стоји на другом полу људске мисли од психологије као науке која се развила у 19 веку међу- тим, у самом крилу те психологије негде кра- јем 19 века се, парадоксално, појављује ау- стријски лекар и психијатар зигмунд фројд који својим књигама, а особито, тумачењем снова изнутра пољуљава не само психоло- гију него уопште позитивистички начин ми- шљења фројду то свакако није био циљ баш супротно али фројд и с а њим и ње говим ученицима рођена психоанализа показује озбиљне пукотине у тој монолитној предста- ви сувереног и свемоћног људског ума, а са њим и душе она нас вра ћа на оне ба зичне пориве који од тела кроз сплет односа у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност безмало, психоанализа пре- раста у философски поглед на човека и ње- гово унутрашње биће чињеница коју пред нас ставља психоанализа јесте да убеђеност човека у његову нормалност, сведеност и самоконтролу јесте веома шарена лажа у сваком од нас чучи потенцијална схизофре- нија упознајући се кроз клиничку праксу и психопатологију, психоанализа нам говори да исти пориви који покрећу психички обо- леле особе, покрећу и нас оно што је нај- тема броја у хришћанској теологији бављење сопственом душом није ради некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као други у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни март / април 2018 13 тема броја битније од свега (без подробнијег бављења психонализом) јесте то да нам психоанализа говори о човеку као бићу којем је потребан други да би с е кроз рвање са њим (уп пост 32, 24–31) формирао, да би по стао личност наиме, спрам др угог као представе и с ли- ке (иконе) преко које се препознајемо, нај- пре огледамо, а онда увиђамо и особености свога сопства као продукта успешног или неуспешног повезивања (заједнице) са тим другим поражавајућа је представа описа- на у појединим уџбеницима психијатрије о схизофреним болесницима који сатима стоје испред огледала готово опчињени ликом ко- ји виде у огледалу другим и једноставнијим речима, моја лична особеност је нераскиди- во везана за људе и околину у којој одрастам и са којима градим односе и према којима и формирам моделе понашања имајући све ово у виду, није тешко препо- знати да је психологија, и са њом и психоана- лиза, та којој је потребно осмишљавање за којим ево више од века трага то осмишља- вање може дати богословље из тог разлога, као хришћани не треба да одбацујемо психо- логију или психотерапију свакако, не треба да је асполутизујемо напротив, треба да је осолимо смислом који нам је да т у хри сту али исто тако, никако не треба да занемари- мо ни њена достигнућа на концу, она и јесу израз оног самопосматрања човека времена у којем живимо негирање тога ни у ком слу- чају неће потврдити истинитост наших ста- вова као сведоци христове радосне вести позвани смо да сва ки аспект људске мисли у свакој историјској епохи, укључујући и ову нашу, преображавамо нека нам пример бу- де управо старац јосиф исихаста и његово прихватање медицине и лечења нећемо се у свему сложити нити са медицином нити са психологијом (психијатријом и психоанали- зом) али порицање знања које има психо- логија и добробити које може донети човеку може показати ништа друго него дијагнозу наше неуротичности аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја позната књига митрополита јеротеја вла- хоса, у извесном смислу са изазовним на- словом – православна психотерапија – доне- ла је за савремену психологију једну сасвим нову перспективу у приступу психолошким проблемима основна идеја и порука аутора ове књиге јесте да човек (верник) у свом при- ближавању богу у процесу обожења – кроз светотајински начин живота, лични напор и подвиг успева да исцели повређену при- роду свог бића, укључујући њену психу, коју митрополит дефинише као „духовни елемент човековог постојања, који је у јединству са ду- шом и сачињава ипостас (лично постојање)“ другим речима, приближавање богу као из- вору светлости, љубави и вечног живота има лековит учинак на целокупну људску приро- ду, преображава је и омогућава да постанемо „причасници божанске природе“ (2пт 1, 4) из теоријског угла ово полазиште је прин- ципијелно постављено, кохерентно и једно- ставно међутим, у прак си не ид е баш све тако глатко, како би се учинило на први по- глед процес обожења није тако једноста- ван свете тајне, заједно са подвигом поста и молитве, код неких верника не доводе до напретка у духовном животу разлог томе је што се деловање светих тајни не заснива на физичком или механичком дејству, већ под- разумева приправљеност саме личности можемо заправо рећи да се свете тајне, за- једно са постом и молитвом, преламају кроз призму личности какав ће е фекат тог пре- ламања бити, зависи од саме личности – од њене (не)мирне савести, настројења срца и њеног психичког склопа унутрашњи психички простор и структу- ра личности јесу такође значајан чинилац на путу обожења у т ом домену се могу по- јавити озбиљне психичке препреке у духов- ном животу као што су: душевни поремећаји, страхови, унутрашњи конфликти, дефицит карактерних особина, емоционална неу- равнотеженост, социјална неприлагођеност, несвесни процеси (пре свега, одбрамбени механизми) све наведено православна пси- хотерапија може да промени и исцели, али не може и не сме да за немари поред борбе 14 2 / 2018 православни психолог полази од почетне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је пут исцељења православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога виктор вицановић са страстима и гордошћу, човек (верник) на свом путу ка спасењу мора да се суочи са са- мим собом у свим аспектима и нивоима своје личности улога духовника је у том смислу од велике важности он треба да осети индивидуалност и специфичност верника али, ко је духов- ник? за које лице се може рећи да је д ухов- ник? постоји ли неко ближе одређење овог појма? терминолошки узевши, појам духовни- ка може да с е креће у ра спону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско сми- рење, прозорљивост, ду- ховно сагледавање стања срца), преко опитног и образованог свештени- ка или монаха, све д о свештеника који на исповести обави површан и рутин- ски разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје да ли се за последњег може рећи да је духовник, тачније, да преузи- ма улогу духовника? свети јован кронштатски даје једну доста широку дефиницију духовника: „само бог може да обнови човека развраћеног грехом или то могу учинити они љ уди којима сам бог даје своју благодат и в ласт и силу да се сами обнове, и просвете, и учврсте у новом животу, и да друге обнављају, да их освећују и да руководе њима влашћу божијом, духовном влашћу“ дакле, само они к оји су обновље- ни, просвећени и учвршћени у новом живо- ту могу друге да воде истим путем – влашћу божијом, духовном влашћу, датом им од бога ми бисмо претходну дефиницију мало су- зили и прецизирали сматрамо да духовник може бити оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, односно показује пут ка спасењу, познавајући верника кроз проду- бљени лични однос са њим, и с ходно томе, има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајин- ском животу у дефиницији светог јована кронштат- ског назире се, такође, једна важна одлика духовног руковођења реч је о небоземном хијерархијском принципу: бог – духовник – верник прихватајући ову вертикалу, верник треба да из послушања – које не искључује митрополит нафпактоса јеротеј влахос) (фото: ромфеа / romfeagr) март / април 2018 15 тема броја расуђивање и слободу избора – усвоји саве- те и благослове духовника у вези са претходно реченим, улога пра- вославног психолога (психотерапеута) није у томе да он постане замена или алтернати- ва духовнику он треба да буде сарадник ду- ховнику у домену решавања често врло ком- пликованих психолошких проблема (личних, брачних, породичних) духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученик
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
48
Свеска: 361 | Молите се непрестано
...дејствености но, и као уподобљен њима, христос ипак с авр- шаваВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих поставише ме у ја-
му најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти
(ст 7) обрати пажњу, како се овде утврђује
и истина страдања
...дејствености но, и као уподобљен њима, христос ипак с авр- шава
МЕТА инфо: Р:33850 К:187932 Д:104
| Свеска 361 |
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... за побијенима кћерима народа своје- га (јер 9, 1) ово по тврђују и ове ре чи псал- мопевца, зато што он назива људе, којима христос сматра себе уподобљеним, не само усмрћеним, већ и избрисаним из сећања бо- жијег, одбаченим од његове руке, лежећим у гробу, лишеним снаге и дејствености но, и као уподобљен њима, христос ипак с авр- шава васкрсење мртвих поставише ме у ја- му најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти (ст 7) обрати пажњу, како се овде утврђује и истина страдања и чува достојанство стра- далца он се полаже, каже, у јаму најдубљу, – јер нема ничег испод ада, – у мрак, указујући христос је сунце правде које се само за кратко сакрило у сенку смрти свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, мозаик из 11–12 века, манастир светог луке у грчкој (извор: apostoliki-diakoniagr) 8 3/ 2018 кроз ову таму на место смрти, али истовреме- но изразом у сенку смрти указујући тиме и на пролазно значење страдања, на то, да је хри- стос био сунце правде, које се само за кратко сакрило у сенку смрти на мени се утврди ја- рост твоја и све валове твоје навео си на мене (ст 8) пошто је он понео грехе рода људског, онда је на ње га пао гнев божији за грешни- ке; он се подвргао за нас смрти и постао про- клетство, и од када су се остварили на њему, они више не господаре у роду људском и све валове твоје навео си на мене под валовима божијим се подразумева све високо – као што је царство, освећење, са-седање слугу са владиком сходно томе, као што је свему нашем унижењу отац подвргао христа, тако му је ис то даровао и све оно ш то нам при- пада високо у њему ми постајемо учесници последњег јеремија је јасно показао да се висинама назива високо, говорећи: аще во- знесется небо на выс оту, рече господь (јер 31, 35) следи промена тона, јер поменувши горе о гробу и смрти, пророк сада започиње говорити о томе, шта им је претходило – о из- дајству и крсту удаљио си познанике моје од мене, поставише ме себи за гађење; затворен бих и не излажах (ст 9) о овоме говори истим речима лука, када излаже историју распећа: а стајаху издале- ка сви по знаници његови и ж ене које га пра- тише из галилеје, посматрајући ово (лк 23, 49) поставише ме себи за гађење; затворен бих и не из лажах (ст 9) ово се испунило на петру, када је он, у дворишту првосвеште- ника, уплашивши се од оних који су говори- ли: а мало потом приступише они они што стајаху и рекоше петру: ваистину и ти си од њих; јер те и го вор твој издаје тада се поче он клети и заклињати, да не зна то га чове- ка (мт 26, 73–74) затворен бих, и не излажах иако је он ово могао избећи, јер је знао вре- ме напада јудејаца, због чега је и говорио ученицима: још спавате и почивате! ево се приближио час, и син човечији предаје се у руке грешника (мт 26, 45–46), а ли је одлучио да се добровољно преда очи моје изхнемо- гоше од страдања (сиромаштва); виках к те- би, господе, сав дан, пружах ка теби руке своје свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, средњовековна минијатура, манастир дионисијат, света гора (извор: ruiconru) мај / јун 2018 9 (ст 10) сиромаштвом (нишчетом) се називају страдања, због чега и павле говори о христу: вас ради осиромаши, да се ви његови сиро- маштвом обогатите (2кор 8, 9) д акле, очи његове су ослабиле од страдања, зато што је он добровољно трпео оно што је својствено човеку, и те очи су ослабиле до тог степена, да је он чак завапио: или, или, лима савахта- ни? то јест: боже мој, боже мој, зашто си ме оставио? (мт 27, 46) сав дан, пр ужах к теби руке своје – разуме се, на крсту, јер је он с а- вршио домострој страдања као првосвеште- ник, који приноси за нас жртву, молитвено пружајући (ширећи) руке еда ли ћеш мртви- ма чинити чудеса? или ће мртви устати, па те хвалити (исповедати)? (ст 11) ов де се он обраћа оцу, желећи да нам по каже раз- логе зашто је био неопходан његов силазак ка умрлима последње се састоји у томе што бог не чини чуда за умрле: не шаље на њих ни муње ни громове, не изазива ни изненад- ну буру и непогоду из ведрих облака, нити ведрину из непогоде, нити друга чуда, која показује природа живима а на који начин се могу исповедити, на који начин се могу спа- сити они који су умрли као неверујући, који нису слушали ни закон, ни пророке, и нису им се повиновали? даљем току речи пророк претпоставља промену тона, јер је дух свети привремено прекинуо његово песмопјеније, иако се реч наставља о оном истим домо- строју еда ли ће к о у гробу казивати милост твоју, и истину твоју у месту пропасти? (ст 12) ко може бити пророк или законодавац у гробу или у земљи пропасти? под пропашћу пророк подразумева место мртвих, назива- јући смрт тако зато што тамо нема никакве наде на жи вот милост божију и ис тину, то јест његов закон и заповести, или чак самог христа, који је потпавши под власт смрти, у самом гробу могао објавити милост и исти- ну кроз с уд над свим ро дом људским еда ли ће у та ми бити позната чудеса твоја, и правда твоја у земљи заборављеној? (ст 13) наставља се реч о ис том тамом се назива ад услед одсуства светлости; исто означава и земља заборављена, јер до силаска христа ка мртвима ова места су била лишена мило- сти божије, тако да није било ни наде да ће умрли познати чуда божија и правду, то јест знамења и закон пророк многократно упо- требљава једне те исте изразе, желећи да по- каже неизбежност страдања христових, која достављају добро подједнако и живима и мр- твима а ја к теби, господе, завапих, и јутром молитва моја претиче те (ст 14) пошто је христос био син, рав ночастан оцу, онда ка- да се он молио, молитва његова је претица- ла оца, ишла у сусрет ономе ка коме је била упућена добро је пророк означио и време, да би с е ти и о туда уверио како он говори сагласно са јеванђељима тако се код луке каже: догоди се у дане оне да изађе на гору да се моли, и проведе сву ноћ у молитви богу (лк 6, 12) зашто се он молио са вапајем, то јасно показује изражена ниже молитва зашто, го- споде, одбацујеш душу моју, одвраћаш лице твоје од мене? (ст 15) но, хри стос не пи та ово из незнања, већ да би показао да нас по- сле принесеног од њега искупљења за све, бог неће више одбацивати сиромах сам ја и у трудовима од младости моје: и уздигнут бу- тамом се назива ад услед одсуства светлости; исто означава и земља заборављена, јер до силаска христа ка мртвима ова места су била лишена милости божије, тако да није било ни наде да ће умрли познати чуда божија и правду, то јест знамења и закон свети оци тумаче свето писмо 10 3/ 2018 дући, понизих се и изнемогох (ст 16) христос богат будући, вас ради осиромаши (2кор 8, 9), и био је у трудовима од младости, удаљују- ћи се у египат, отуда – да би се сакрио – у на- зарет галилејски, и подвргавајући се многим другим замкама и уздигнут будући, понизих се и изнемогох разумевај овде уздизање или знамења или крста; и т амо и ов де се хри- стос понизио и изнемогао, будући хуљен од јудејаца на мене дође гнев твој, устрашења твоја потресоше ме (ст 17) подразумева се гнев на људски род, то јест оне казне и прет- ње, које је примио христос, предавши себе на страдања устрашења твоја потресоше ме, опколише ме као вода сав дан, окружише ме сва заједно (ст 17, 18) подразумевају се устрашења против првосазаданог човека заиста су она била велика, јер су била запе- чаћена и ограђена пресудом божијом овим устрашењима је христос био пометен у тој мери, да је ре као: жалосна је душа моја до смрти (мт 26, 38) он је био у тучен и окру- живан помислима као водом, због чега је и рекао оцу: сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? оче, спаси ме од часа овога; али за- то дођох за час овај (јн 12, 27) сав дан, окру- жише ме сва заједно овде христос помиње о дану страдања, када су га окруживали за- једно и архијереји, и старешине, и фарисе- ји, и књижевници, и народ јудејски о томе сведочи матеј, приповедајући како је пилат, када су се сви сабрали, запитао: кога хоћете да вам пустим? (мт 27, 17) удаљио си од ме- не пријатеља и ближњега, и познанике од не- среће (моје) (ст 19) подразумева се петар, који је, као ученик био пријатељ, као што ти је то познато из речи христових: више вас не називам слугама, него сам вас назвао прија- тељима (јн 15, 15) он се подразумева и под ближњима, због нарочите ватрености и сна- ге вере, а под познаницима његовим – све апостоле уопште, зато што су више од свих знали христа, као што говори о томе јеван- ђеље: оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао (јн 17, 25) тим не мање сви они с у при по- гледу на тежину страдања запали једно вре- ме у очај но, христос приписује разлог томе не њима, него оцу, зато што је тајна крста, као савршавајућа се по мисли и одлуци оца, на- дилазила њихове снаге изворник: творения святого отца нашего иоанна златоуста архиепископа константинопольского, толкование на псалмы христос богат будући, вас ради осиромаши (2кор 8, 9), и био је у трудовима од младости, удаљујући се у египат, отуда – да би се сакрио – у назарет галилејски, и подвргавајући се многим другим замкама свети оци тумаче свето писмо псалмопевац пророк давид, средњовековна минијатура, манастир дионисијат, света гора (извор: ruiconru) мај / јун 2018 11 по кај се, при хва ти се вр лин ског тру да, пре ба ци жа лост на го спо да – и опет ћеш при диг ну ти гла ву и ве се ли је гле да ти на жи вот свeти те о фан за твор ник ра дост жи во та пре вод са ру ског: не бој ша ћо со вић све док чо ве ку бу де свој стве на же ља да по пра вља бо жи је на ред бе, све до тле ће он ми сли ти те шке ми сли, и по ред то га, ни шта не ће сми сли ти ра дост жи во та! ка ко ју је див но су сре сти у не ко ме! она је не бе ска го шћа на жа ло сној зе мљи а апо стол ју је ипак про пи сао као за- по вест: сваг да се ра дуј те (флп 4, 4) ис ти на, ова за по вест је оба ве зна са мо за оне ко ји су при ми ли за лог ра до сти у ду ху све то ме; али ко је о д си но ва и кће ри цр кве туђ бла го да- ти ду ха све то га? да кле, код свих је из вор ра до сти а због че га се не ра ду ју сви? в е ро ват но, због то га што не слу ша ју дру гу за по вест апо- сто ла: ду ха не га си те (1сол 5, 19) уга шен је дух – за тво рен је и из вор ра до сти, и за по че- ла је оп те ре ћу ју ћа ту га три бре ме на ле же на та квом чо ве ку и оп те ре ћу ју га: ми сао о то ме, шта ће би ти, не вољ но се ћа ње са ве сти на оно што је би ло, и бри га о то ме, што је сте – и чо- век иде обо рив ши гла ву шта он да ту чи ни ти? по кај се, при хва ти се вр лин ског тру да, пре ба- ци жа лост на го спо да – и опе т ћеш при диг ну ти гла ву и ве се ли је гле да ти на жи вот та да ће се вра- ти ти у те бе и из вор ра до сти – бла го дат бо жи ја због че га су код нас те шке ми сли? због то га што ми сву бри гу о се би узи ма мо на се бе а ту се све р у ши, не ма ни у че му чвр сти не и ево до ми шља се чо век, ка ко би све оја чао ко ли ко хи ља да го ди на сми шља, па опет не мо же ни шта да сми сли! ње му би се ре кло: „твој ма те ри јал је ло мљив, про ме ни га“ – али, шта мо же јед на реч, ка да хи ља ду го ди шњи опи ти не ура зу мљу- ју? а да ли ће све јед на ко би ти та ко? да, та ко ће и би ти, све док чо век оста не та квим ње му се још у ра ју учи ни ло да бог чо ве ко во по сто ја ње не устро ја ва ка ко би тре ба ло, и да ће он све ум- ни је и бо ље уре ди ти иако је пр ви не у спе шни опит био вр ло ура зу мљу ју ћи, ипак је пр ва лаж отачник 12 3/ 2018 материк била привлачна она привлачи, без обзира на уразумљење бог је про писао у рају ка- ко би шта требало да буде, а човек је на то рекао: „не, не тако, већ овако!“ ово „не тако, него овако“ постало је девизом лажних ми- сли човека бог је дао откривење, да би ука- зао како би требало гледати на све, а човек каже: „не тако, него овако“ – и г ради своје погледе на свет спаситељ је дошао и устро- јио спасење; човек слуша благовест о томе и каже: „не тако, него овако“ – и гради своје планове господ је основао на земљи цркву, као стуб од облака, ради указивање пута ка непрестаном благостању, и на ово човек го- вори: „не тако, него овако“ – и пробија своје стазе и богазе сходно томе, све док човеку буде својствена жеља да поправља божије наредбе, све дотле ће он мислити тешке ми- сли, и поред тога, ништа неће смислити ово ће се завршити само онда када човек буде збацио све своје мисли код подножја пре- стола божијег и завапио: ти, који управљаш судбама, спаси ме! међутим, ово важи само за човека – појединца, а људски род ће се у општем погледу једнако тетурати по ста- ром; и ето где је одгонетка свима познатог израза: таштина над таштинама, све је таштина! (проп 1, 2) из „созерцања и размишљања“ преподобна јелисавета је по божијој вољи дарована својим родитељима, побожним хришћанима и властелини- ма ираклије у тракији, након чудесног посредовања свете мученице гликери- је још од својих нежних дечијих година познавала је наизуст житија светих, како би у свакој прилици могла да подража- ва њихов јеванђељски начин живота са својих дванаест година остала је сироче, разделила је своје наслеђе сиромашни- ма, ослободила је своје слуге и присту- пила манастиру светог георгија, тако- звани манастир „малог брда“, у близини цистерне светог мокија у константино- пољу, чија је игуманија била њена тетка по мајци ревносно се предавала свим подвизи- ма аскетског живота и ускоро је постала изабрани сасуд божанске благодати очи њене душе непрестано су биле усмерене ка божанској лепоти: три године је њен поглед био прикован за тло, а да га никуда није скренула увек је носила исту хаљину и ходала је боса, чак и у зимским месеци- ма жудња за богом којом је горело њено срце покривала ју је као капут и покривач сузе које су текле када је певала псалме нису биле ништа мање него вода и мири- си купатила, а њена храна је најчешће би- ла само причешће небеским хлебом када је игуманија манастира била пред крај свог живота за своју наследницу именовала је јелисавету, коју је устоли- чио свети патријарх генадије (458–471) господ је тада умножио дарове благода- ти којима ју је окружио, и преподобна је чинила многа чуда, лечећи неизлечиве болести, изгонећи демоне, проричући будуће догађаје упозорила је владара леонта i на страшни пожар који је избио у константинопољу 465 године, који је предвидео и преподобни данило столп- ник, и захваљујући мољењима двоје све- таца град је спашен потпуне пропасти као знак захвалности, владар је даривао њеном манастиру посед светог вавила, у предграђу евдома ово место опусто- отачник свети теофан затворник, слика са краја 19 века (извор: mitropolia-lipru) мај / јун 2018 13 од својих дечијих година познавала је наизуст житија светих, како би у свакој прилици могла да подражава њихов јеванђељски начин живота преподобна јелисавета чудотворка превод с јелинског: миахела јагер шила је једна страшна неман која је уливала страх житељима преподобна је отишла тамо са часним крстом, убила и поразила неман вест о њој као чудотворки проширила се тада читавим градом као нови свети бесре- бреник, преподобна јелисавета лечила је болесне који су хитали њеном посредовању једног дана, током трајања божанствене ли- тургије, дошла је до душевног иступљења и усхићења и видела како силази свети дух, као бело и светло платно које окружује ча- сну трпезу пред крај живота преподобна јелисавета вратила се у свој родни град да се поклони светим моштима тада се појавила света гли- керија, подсетила ју је на заштиту коју јој је пружала од њених детињих година и позвала ју је да се пресели у небеску отаџбину, у дан након прославе празника светог георгија вративши се у манастир, јелисавета је да- ла последње задатке и наредбе и поменутог дана причестила се пречистим тајнама, лице је њено засјало ко сунце, испружила је руке ка небу и предала свој дух господу изгово- ривши речи праведног симеона богоприм- ца: „сада отпушташ слушкињу своју, господе, јер видеше очи моје спасење твоје!“ њене часне мошти остале су нетакнуте и током много векова биле су лековити извор болеснима извор: wwwpemptousiagr (νέος συναξαριστής της ορθοδόξου εκκλησίας, τη ́ απρίλιος, εκδ ίνδικτος, стр 222–223) материк очи њене душе непрестано су биле усмерене ка божанској лепоти: три године је њен поглед био прикован за тло, а да га никуда није скренула 14 3/ 2018 бити верник и би ти атеиста, у свом кра ј- њем утемељењу стоји на слободи људске одлуке свакако, та одлука укључује проми- шљање о чињеницама које су нам доступне у свету око нас такође, може да укључује и утицај етоса, односно културолошке обичај- ности, у којој се рађамо и васпитавамо, по- чев од породице па до шире друштвене за- једнице ипак, у крајњем утемељењу става стоји људска слобода на ту слободу као по- стојећу рачунају и верници и атеисти на тој основи стоји вера једних и других да је мо -гућа промена мишљења – могуће је да атеи- ста постане верник, али и да верник постане атеиста отуда, поборници оба става знају да наступају мисионарски но, постоји ли за иста слобода или је она тек наша интуиција, а можда чак и илузи- ја? како год, слобода остаје аксиом без ко- јег није могуће да постоји вера у могућност промене мишљења самим тим, без слободе као аксиома, мисионарска делатност, било верника, било атеиста, остаје бесмислена и узалудна овде ће натурализам, којем су ате- исти углавном склони, доживети свој пара- докс наиме, натуралистички поглед на свет, уколико до краја остане доследан свом су- штинском становишту, за начело свега мора признати не слободу већ њену супротност – нужност уколико је нужност фундамент наше стварности, онда је вера у могућност промене мишљења узалудна у том случају је и ричард докинс узалуд писао своју књи- гу the god delusion, узалуд верујући, како је на почетку своје књиге написао, да ће вер -ници након читања његове књиге постати атеисти натурализам, којем и сам докинс са својим атеизмом прип
... за побијенима кћерима народа своје- га (јер 9, 1) ово по тврђују и ове ре чи псал- мопевца, зато што он назива људе, којима христос сматра себе уподобљеним, не само усмрћеним, већ и избрисаним из сећања бо- жијег, одбаченим од његове руке, лежећим у гробу, лишеним снаге и дејствености но, и као уподобљен њима, христос ипак с авр- шава васкрсење мртвих поставише ме у ја- му најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти (ст 7) обрати пажњу, како се овде утврђује и истина страдања и чува достојанство стра- далца он се полаже, каже, у јаму најдубљу, – јер нема ничег испод ада, – у мрак, указујући христос је сунце правде које се само за кратко сакрило у сенку смрти свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, мозаик из 11–12 века, манастир светог луке у грчкој (извор: apostoliki-diakoniagr) 8 3/ 2018 кроз ову таму на место смрти, али истовреме- но изразом у сенку смрти указујући тиме и на пролазно значење страдања, на то, да је хри- стос био сунце правде, које се само за кратко сакрило у сенку смрти на мени се утврди ја- рост твоја и све валове твоје навео си на мене (ст 8) пошто је он понео грехе рода људског, онда је на ње га пао гнев божији за грешни- ке; он се подвргао за нас смрти и постао про- клетство, и од када су се остварили на њему, они више не господаре у роду људском и све валове твоје навео си на мене под валовима божијим се подразумева све високо – као што је царство, освећење, са-седање слугу са владиком сходно томе, као што је свему нашем унижењу отац подвргао христа, тако му је ис то даровао и све оно ш то нам при- пада високо у њему ми постајемо учесници последњег јеремија је јасно показао да се висинама назива високо, говорећи: аще во- знесется небо на выс оту, рече господь (јер 31, 35) следи промена тона, јер поменувши горе о гробу и смрти, пророк сада започиње говорити о томе, шта им је претходило – о из- дајству и крсту удаљио си познанике моје од мене, поставише ме себи за гађење; затворен бих и не излажах (ст 9) о овоме говори истим речима лука, када излаже историју распећа: а стајаху издале- ка сви по знаници његови и ж ене које га пра- тише из галилеје, посматрајући ово (лк 23, 49) поставише ме себи за гађење; затворен бих и не из лажах (ст 9) ово се испунило на петру, када је он, у дворишту првосвеште- ника, уплашивши се од оних који су говори- ли: а мало потом приступише они они што стајаху и рекоше петру: ваистину и ти си од њих; јер те и го вор твој издаје тада се поче он клети и заклињати, да не зна то га чове- ка (мт 26, 73–74) затворен бих, и не излажах иако је он ово могао избећи, јер је знао вре- ме напада јудејаца, због чега је и говорио ученицима: још спавате и почивате! ево се приближио час, и син човечији предаје се у руке грешника (мт 26, 45–46), а ли је одлучио да се добровољно преда очи моје изхнемо- гоше од страдања (сиромаштва); виках к те- би, господе, сав дан, пружах ка теби руке своје свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, средњовековна минијатура, манастир дионисијат, света гора (извор: ruiconru) мај / јун 2018 9 (ст 10) сиромаштвом (нишчетом) се називају страдања, због чега и павле говори о христу: вас ради осиромаши, да се ви његови сиро- маштвом обогатите (2кор 8, 9) д акле, очи његове су ослабиле од страдања, зато што је он добровољно трпео оно што је својствено човеку, и те очи су ослабиле до тог степена, да је он чак завапио: или, или, лима савахта- ни? то јест: боже мој, боже мој, зашто си ме оставио? (мт 27, 46) сав дан, пр ужах к теби руке своје – разуме се, на крсту, јер је он с а- вршио домострој страдања као првосвеште- ник, који приноси за нас жртву, молитвено пружајући (ширећи) руке еда ли ћеш мртви- ма чинити чудеса? или ће мртви устати, па те хвалити (исповедати)? (ст 11) ов де се он обраћа оцу, желећи да нам по каже раз- логе зашто је био неопходан његов силазак ка умрлима последње се састоји у томе што бог не чини чуда за умрле: не шаље на њих ни муње ни громове, не изазива ни изненад- ну буру и непогоду из ведрих облака, нити ведрину из непогоде, нити друга чуда, која показује природа живима а на који начин се могу исповедити, на који начин се могу спа- сити они који су умрли као неверујући, који нису слушали ни закон, ни пророке, и нису им се повиновали? даљем току речи пророк претпоставља промену тона, јер је дух свети привремено прекинуо његово песмопјеније, иако се реч наставља о оном истим домо- строју еда ли ће к о у гробу казивати милост твоју, и истину твоју у месту пропасти? (ст 12) ко може бити пророк или законодавац у гробу или у земљи пропасти? под пропашћу пророк подразумева место мртвих, назива- јући смрт тако зато што тамо нема никакве наде на жи вот милост божију и ис тину, то јест његов закон и заповести, или чак самог христа, који је потпавши под власт смрти, у самом гробу могао објавити милост и исти- ну кроз с уд над свим ро дом људским еда ли ће у та ми бити позната чудеса твоја, и правда твоја у земљи заборављеној? (ст 13) наставља се реч о ис том тамом се назива ад услед одсуства светлости; исто означава и земља заборављена, јер до силаска христа ка мртвима ова места су била лишена мило- сти божије, тако да није било ни наде да ће умрли познати чуда божија и правду, то јест знамења и закон пророк многократно упо- требљава једне те исте изразе, желећи да по- каже неизбежност страдања христових, која достављају добро подједнако и живима и мр- твима а ја к теби, господе, завапих, и јутром молитва моја претиче те (ст 14) пошто је христос био син, рав ночастан оцу, онда ка- да се он молио, молитва његова је претица- ла оца, ишла у сусрет ономе ка коме је била упућена добро је пророк означио и време, да би с е ти и о туда уверио како он говори сагласно са јеванђељима тако се код луке каже: догоди се у дане оне да изађе на гору да се моли, и проведе сву ноћ у молитви богу (лк 6, 12) зашто се он молио са вапајем, то јасно показује изражена ниже молитва зашто, го- споде, одбацујеш душу моју, одвраћаш лице твоје од мене? (ст 15) но, хри стос не пи та ово из незнања, већ да би показао да нас по- сле принесеног од њега искупљења за све, бог неће више одбацивати сиромах сам ја и у трудовима од младости моје: и уздигнут бу- тамом се назива ад услед одсуства светлости; исто означава и земља заборављена, јер до силаска христа ка мртвима ова места су била лишена милости божије, тако да није било ни наде да ће умрли познати чуда божија и правду, то јест знамења и закон свети оци тумаче свето писмо 10 3/ 2018 дући, понизих се и изнемогох (ст 16) христос богат будући, вас ради осиромаши (2кор 8, 9), и био је у трудовима од младости, удаљују- ћи се у египат, отуда – да би се сакрио – у на- зарет галилејски, и подвргавајући се многим другим замкама и уздигнут будући, понизих се и изнемогох разумевај овде уздизање или знамења или крста; и т амо и ов де се хри- стос понизио и изнемогао, будући хуљен од јудејаца на мене дође гнев твој, устрашења твоја потресоше ме (ст 17) подразумева се гнев на људски род, то јест оне казне и прет- ње, које је примио христос, предавши себе на страдања устрашења твоја потресоше ме, опколише ме као вода сав дан, окружише ме сва заједно (ст 17, 18) подразумевају се устрашења против првосазаданог човека заиста су она била велика, јер су била запе- чаћена и ограђена пресудом божијом овим устрашењима је христос био пометен у тој мери, да је ре као: жалосна је душа моја до смрти (мт 26, 38) он је био у тучен и окру- живан помислима као водом, због чега је и рекао оцу: сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? оче, спаси ме од часа овога; али за- то дођох за час овај (јн 12, 27) сав дан, окру- жише ме сва заједно овде христос помиње о дану страдања, када су га окруживали за- једно и архијереји, и старешине, и фарисе- ји, и књижевници, и народ јудејски о томе сведочи матеј, приповедајући како је пилат, када су се сви сабрали, запитао: кога хоћете да вам пустим? (мт 27, 17) удаљио си од ме- не пријатеља и ближњега, и познанике од не- среће (моје) (ст 19) подразумева се петар, који је, као ученик био пријатељ, као што ти је то познато из речи христових: више вас не називам слугама, него сам вас назвао прија- тељима (јн 15, 15) он се подразумева и под ближњима, због нарочите ватрености и сна- ге вере, а под познаницима његовим – све апостоле уопште, зато што су више од свих знали христа, као што говори о томе јеван- ђеље: оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао (јн 17, 25) тим не мање сви они с у при по- гледу на тежину страдања запали једно вре- ме у очај но, христос приписује разлог томе не њима, него оцу, зато што је тајна крста, као савршавајућа се по мисли и одлуци оца, на- дилазила њихове снаге изворник: творения святого отца нашего иоанна златоуста архиепископа константинопольского, толкование на псалмы христос богат будући, вас ради осиромаши (2кор 8, 9), и био је у трудовима од младости, удаљујући се у египат, отуда – да би се сакрио – у назарет галилејски, и подвргавајући се многим другим замкама свети оци тумаче свето писмо псалмопевац пророк давид, средњовековна минијатура, манастир дионисијат, света гора (извор: ruiconru) мај / јун 2018 11 по кај се, при хва ти се вр лин ског тру да, пре ба ци жа лост на го спо да – и опет ћеш при диг ну ти гла ву и ве се ли је гле да ти на жи вот свeти те о фан за твор ник ра дост жи во та пре вод са ру ског: не бој ша ћо со вић све док чо ве ку бу де свој стве на же ља да по пра вља бо жи је на ред бе, све до тле ће он ми сли ти те шке ми сли, и по ред то га, ни шта не ће сми сли ти ра дост жи во та! ка ко ју је див но су сре сти у не ко ме! она је не бе ска го шћа на жа ло сној зе мљи а апо стол ју је ипак про пи сао као за- по вест: сваг да се ра дуј те (флп 4, 4) ис ти на, ова за по вест је оба ве зна са мо за оне ко ји су при ми ли за лог ра до сти у ду ху све то ме; али ко је о д си но ва и кће ри цр кве туђ бла го да- ти ду ха све то га? да кле, код свих је из вор ра до сти а због че га се не ра ду ју сви? в е ро ват но, због то га што не слу ша ју дру гу за по вест апо- сто ла: ду ха не га си те (1сол 5, 19) уга шен је дух – за тво рен је и из вор ра до сти, и за по че- ла је оп те ре ћу ју ћа ту га три бре ме на ле же на та квом чо ве ку и оп те ре ћу ју га: ми сао о то ме, шта ће би ти, не вољ но се ћа ње са ве сти на оно што је би ло, и бри га о то ме, што је сте – и чо- век иде обо рив ши гла ву шта он да ту чи ни ти? по кај се, при хва ти се вр лин ског тру да, пре ба- ци жа лост на го спо да – и опе т ћеш при диг ну ти гла ву и ве се ли је гле да ти на жи вот та да ће се вра- ти ти у те бе и из вор ра до сти – бла го дат бо жи ја због че га су код нас те шке ми сли? због то га што ми сву бри гу о се би узи ма мо на се бе а ту се све р у ши, не ма ни у че му чвр сти не и ево до ми шља се чо век, ка ко би све оја чао ко ли ко хи ља да го ди на сми шља, па опет не мо же ни шта да сми сли! ње му би се ре кло: „твој ма те ри јал је ло мљив, про ме ни га“ – али, шта мо же јед на реч, ка да хи ља ду го ди шњи опи ти не ура зу мљу- ју? а да ли ће све јед на ко би ти та ко? да, та ко ће и би ти, све док чо век оста не та квим ње му се још у ра ју учи ни ло да бог чо ве ко во по сто ја ње не устро ја ва ка ко би тре ба ло, и да ће он све ум- ни је и бо ље уре ди ти иако је пр ви не у спе шни опит био вр ло ура зу мљу ју ћи, ипак је пр ва лаж отачник 12 3/ 2018 материк била привлачна она привлачи, без обзира на уразумљење бог је про писао у рају ка- ко би шта требало да буде, а човек је на то рекао: „не, не тако, већ овако!“ ово „не тако, него овако“ постало је девизом лажних ми- сли човека бог је дао откривење, да би ука- зао како би требало гледати на све, а човек каже: „не тако, него овако“ – и г ради своје погледе на свет спаситељ је дошао и устро- јио спасење; човек слуша благовест о томе и каже: „не тако, него овако“ – и гради своје планове господ је основао на земљи цркву, као стуб од облака, ради указивање пута ка непрестаном благостању, и на ово човек го- вори: „не тако, него овако“ – и пробија своје стазе и богазе сходно томе, све док човеку буде својствена жеља да поправља божије наредбе, све дотле ће он мислити тешке ми- сли, и поред тога, ништа неће смислити ово ће се завршити само онда када човек буде збацио све своје мисли код подножја пре- стола божијег и завапио: ти, који управљаш судбама, спаси ме! међутим, ово важи само за човека – појединца, а људски род ће се у општем погледу једнако тетурати по ста- ром; и ето где је одгонетка свима познатог израза: таштина над таштинама, све је таштина! (проп 1, 2) из „созерцања и размишљања“ преподобна јелисавета је по божијој вољи дарована својим родитељима, побожним хришћанима и властелини- ма ираклије у тракији, након чудесног посредовања свете мученице гликери- је још од својих нежних дечијих година познавала је наизуст житија светих, како би у свакој прилици могла да подража- ва њихов јеванђељски начин живота са својих дванаест година остала је сироче, разделила је своје наслеђе сиромашни- ма, ослободила је своје слуге и присту- пила манастиру светог георгија, тако- звани манастир „малог брда“, у близини цистерне светог мокија у константино- пољу, чија је игуманија била њена тетка по мајци ревносно се предавала свим подвизи- ма аскетског живота и ускоро је постала изабрани сасуд божанске благодати очи њене душе непрестано су биле усмерене ка божанској лепоти: три године је њен поглед био прикован за тло, а да га никуда није скренула увек је носила исту хаљину и ходала је боса, чак и у зимским месеци- ма жудња за богом којом је горело њено срце покривала ју је као капут и покривач сузе које су текле када је певала псалме нису биле ништа мање него вода и мири- си купатила, а њена храна је најчешће би- ла само причешће небеским хлебом када је игуманија манастира била пред крај свог живота за своју наследницу именовала је јелисавету, коју је устоли- чио свети патријарх генадије (458–471) господ је тада умножио дарове благода- ти којима ју је окружио, и преподобна је чинила многа чуда, лечећи неизлечиве болести, изгонећи демоне, проричући будуће догађаје упозорила је владара леонта i на страшни пожар који је избио у константинопољу 465 године, који је предвидео и преподобни данило столп- ник, и захваљујући мољењима двоје све- таца град је спашен потпуне пропасти као знак захвалности, владар је даривао њеном манастиру посед светог вавила, у предграђу евдома ово место опусто- отачник свети теофан затворник, слика са краја 19 века (извор: mitropolia-lipru) мај / јун 2018 13 од својих дечијих година познавала је наизуст житија светих, како би у свакој прилици могла да подражава њихов јеванђељски начин живота преподобна јелисавета чудотворка превод с јелинског: миахела јагер шила је једна страшна неман која је уливала страх житељима преподобна је отишла тамо са часним крстом, убила и поразила неман вест о њој као чудотворки проширила се тада читавим градом као нови свети бесре- бреник, преподобна јелисавета лечила је болесне који су хитали њеном посредовању једног дана, током трајања божанствене ли- тургије, дошла је до душевног иступљења и усхићења и видела како силази свети дух, као бело и светло платно које окружује ча- сну трпезу пред крај живота преподобна јелисавета вратила се у свој родни град да се поклони светим моштима тада се појавила света гли- керија, подсетила ју је на заштиту коју јој је пружала од њених детињих година и позвала ју је да се пресели у небеску отаџбину, у дан након прославе празника светог георгија вративши се у манастир, јелисавета је да- ла последње задатке и наредбе и поменутог дана причестила се пречистим тајнама, лице је њено засјало ко сунце, испружила је руке ка небу и предала свој дух господу изгово- ривши речи праведног симеона богоприм- ца: „сада отпушташ слушкињу своју, господе, јер видеше очи моје спасење твоје!“ њене часне мошти остале су нетакнуте и током много векова биле су лековити извор болеснима извор: wwwpemptousiagr (νέος συναξαριστής της ορθοδόξου εκκλησίας, τη ́ απρίλιος, εκδ ίνδικτος, стр 222–223) материк очи њене душе непрестано су биле усмерене ка божанској лепоти: три године је њен поглед био прикован за тло, а да га никуда није скренула 14 3/ 2018 бити верник и би ти атеиста, у свом кра ј- њем утемељењу стоји на слободи људске одлуке свакако, та одлука укључује проми- шљање о чињеницама које су нам доступне у свету око нас такође, може да укључује и утицај етоса, односно културолошке обичај- ности, у којој се рађамо и васпитавамо, по- чев од породице па до шире друштвене за- једнице ипак, у крајњем утемељењу става стоји људска слобода на ту слободу као по- стојећу рачунају и верници и атеисти на тој основи стоји вера једних и других да је мо -гућа промена мишљења – могуће је да атеи- ста постане верник, али и да верник постане атеиста отуда, поборници оба става знају да наступају мисионарски но, постоји ли за иста слобода или је она тек наша интуиција, а можда чак и илузи- ја? како год, слобода остаје аксиом без ко- јег није могуће да постоји вера у могућност промене мишљења самим тим, без слободе као аксиома, мисионарска делатност, било верника, било атеиста, остаје бесмислена и узалудна овде ће натурализам, којем су ате- исти углавном склони, доживети свој пара- докс наиме, натуралистички поглед на свет, уколико до краја остане доследан свом су- штинском становишту, за начело свега мора признати не слободу већ њену супротност – нужност уколико је нужност фундамент наше стварности, онда је вера у могућност промене мишљења узалудна у том случају је и ричард докинс узалуд писао своју књи- гу the god delusion, узалуд верујући, како је на почетку своје књиге написао, да ће вер -ници након читања његове књиге постати атеисти натурализам, којем и сам докинс са својим атеизмом прип
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
Одреднице:
49
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...сина дакле, можемо говорити о богородичином васкрсењу теломВАСКРСЕЊЕ,📌 , међутим, које није она сама извршила, него њен син и бог
сведок овог васкрсења-успења богородичиног је апостол тома, који није б
...сина дакле, можемо говорити о богородичином васкрсењу телом
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... напросто на небо, него „до самога царског престола његовог, до небеских светиња светих“, како наводи свети јован дамаскин, док је живоначално и богоносно тело свесвете након три дана премештено у наднебеске просторе, непропадљиво, код њеног јединородног и љубљеног сина дакле, можемо говорити о богородичином васкрсењу телом васкрсење, међутим, које није она сама извршила, него њен син и бог сведок овог васкрсења-успења богородичиног је апостол тома, који није био присутан на њеном погребењу, него дошавши са закашњењем по обичају, након три дана, и након његове молбе, апостоли су отворили гробницу и нису пронашли оно богопрослављено тело видели су, међутим, богородицу како се успиње на небо и предаје апостолу томи свој часни и свети појас као доказ њеног успења, нешто слично ономе чину када је исти апостол дотакао господа материк смрт „живоначалне мати“ господње превазилази значење смрти, тако да се она уопште не назива смрћу, него „уснућем“ и „божанственим успењем“ и пресељењем или досељењем господу а, чак и ако би се назвало смрћу, то је смрт живоносна, јер преноси у небески и бесмртни живот успење пресвете богородице – прелазак у живот превод с јелинског: михаела јагер 6 5/ 2018 тело богородице – као и тело њеног сина – није претрпело труљење у гробници, дакле није се изменило, нису се распали материјални елементи од којих је састављено осим тога, након васкрсења христовог, тела многих светаца нису иструлила и неки њихови делови постали су непропадљиве мошти; колико је онда тек логично да не иструли ни „богоносни храм“ мајке божије свети андреј критски каже да нетрулежност девичанства богородице током рођења христа има као природан след и нетрулежност њенога тела током часа смрти „рођење је побегло трулежи и гробница не прими трулеж“ након успења, пресвета богородица постала је мајка нове твари, цркве христове пошто је она имала централно место у икономији спасења (јер од ње се оваплотио господ који је глава цркве) сада у небеској цркви има сву пуноћу благодати и славе и смелости постала је доброчинитељка читаве природе и твари, и зато јој се читава творевина клања као господарици и владарки и царици и богоматери кроз богородицу и ради ње историја читавог света ушла је у нову путању, неупоредиво величанственију и узвишенију од оне која је постојала пре ње није могло, нити може неко створење постати савршеније од ње, нити је она сама могла бити савршенија него што јесте и према речима светих отаца, три ствари није могао учинити савршенијим свемогући бог оваплоћење бога логоса, богородицу дјеву и блаженство које ће уживати спасени свесвета је након васкрсења христовог била потпора апостолима и новооснованој цркви христовој она је поучавала нове хришћане, водила их је, тешила их је у њиховој муци у њеном богатом животу читамо да ју је архангел гаврило три дана пре њеног уснућа посетио, као и у јеванђељу, и објавио јој њен славни прелазак из смрти у живот затим је свети дух на тајанствени начин сакупио све апостоле у гетсиманији, у кући богородице, да сведоче њеном светом погребењу и да приме благослов пошто су хвалили препрослављену мајку божију замолили су је да им остави неку последњу поуку у наслеђе тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче и у наставку им је објаснила да је тако и са духовним стварима ко држи са највећом ревношћу и исправношћу заповести божије, тај ће стећи највећу зараду, биће највише прослављен у царству небеском и подстакла их је да истрају у „доброј борби“ заиста, колико се радује пречиста када види да се боримо за своје спасење! колико се и сама борила на земљи на ненаметљив начин – док као безгрешна није дужна била то да чини – а то је чинила како би нам оставила пример савршене аскезе у гетсиманији, тамо где је живела, након њеног успења, нашли су на плочама где је чинила метаније удубљења, рупице од много употребе и трења угледајмо се и ми на њену предану послушност, њену понизност пуну љубави, њену тајанствену унутрашњу духовну преданост, њену ватрену молитву, непрестану будност ума и срца коју је вежбала, њену божанствену љубав, душевну бол коју је као оштрицу мача осетила под крстом свога сина хришћанска етика тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче архимандрит јефрем, игуман манастира ватопед септембар / октобар 2018 7 ваше преосвештенство, помаже бог и благословите! бог вам помогао и благословио вас и читаоце нашег, за духовни и пастирски рад значајног часописа! преосвећени владико, од најмлађег узраста осетили сте благословени призив божији и кренули путем служења господу и цркви његовој благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана уписујете богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка, у којој сте касније били професор и главни васпитач да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом каква су ваша сећања на живот и делање у богословији, као и у чему је сагледан значај богословијâ у нашој светој цркви? промислом божијим уписао сам богословију благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана, и то управо богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка благословом епископа и мог духовног оца, тадашњег епископа далматинског фотија замонашен сам на дан светих козме и дамјана у светоархангелској обитељи манастира крка епископ фотије указао ми је поверење, а могу рећи и част да будем део колектива богословије коју сам и сâм завршио заједно са професорима и мојом браћом богословима узео сам учешће у духовној и материјалној обнови те светиње у богословији, благословом нашег ректора епископа фотија био сам на разним послушањима значај богословије „света три јерарха“ је историјски значајна је како за православне далматинце, тако исто и за српску цркву у целини нама у републици хрватској она улива наду у опстанак и повратак народа на своја вековна огњишта, а са другог аспекта то је најстарија српска школа којој смо недавно прославили јубилеј од 400 година постојања јубилеј под називом „400 година светлости“ говори нам о важности и значају који је ова богословија имала у бићу православног народа у далмацији, а и шире значај богословијâ, по мом скромном мишљењу, је литургијски, али и практични литургијски значај сагледава се у образовању младих богослова у литургијској реалности живота наше цркве у литургији се сусрећемо са живим и делатним богом и то је суштина тог литургијско – богослужбеног значаја литургијско – богослужбено искуство треба да буде темељ на коме се млади богослови уче управо из тог литургијског произилази и практични део у коме сазревареч архијереја разговор са његовим преосвештенством, епископом осечкопољским и барањским господином херувимом треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са христом разговор водио: бранислав илић 8 5/ 2018 ју млади богослови, а то је послушност, јер оно изграђује смирење и покорност вољи божијој у томе јесте важност и мисијски карактер богословија за нашу свету цркву ученици у богословијама ће бити будући пастири стада христовог, који требају драговољно да носе благ јарам (јн 10, 9), да буду сведоци васкрсења, да би кроз многе невоље и недаће пастирске службе ушли у царство небеско (дап 1, 22) драги владико, oслањајући се на речи светог јована лествичника „светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“, да ли бисте нам приближили на који начин монаси, подвизавајући се у манастиру, доприносе мисији цркве бивајући светила нама у свету? богочовечанска реалност монашкога подвига стала је управо у речи светог јована лествичника православни манастири су места духовне радости, васкрсења, али и покајања и послушања монах мора да личност богочовека христа учини суштином своје личности, а то се постиже светим тајнама цркве кроз подвиг, веру и љубав, наду и кротост, пост и молитву, кроз братољубље и богољубље управо у томе је крст монаштва, у распињању себе и одрицању од своје сопствене воље о томе нас учи и свети јефрем сирин: ко испуњава своју вољу тај је син ђавола, јер је непослушност велики грех монаштва према томе, монаштво је цркви као со земљи суштина мисијског карактера монаштва је у томе да се монаси саображавају савршеној философији по христу, а не овоме веку и његовој философији по човеку (кол 2, 8) богооткривено нам о томе говори и свети апостол павле у посланици римљанима: не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља божија (рим 12, 2) у том контексту се и сагледава мисијски карактер монаштва у свету благодаћу божијом „која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује“ 10 јуна ове године устоличени сте у трон древне епархије осечкопољске и барањске шта бисте истакли када је у питању историјат ове значајне епархије којом богомудро управљате? епархијски трон на који сам ступио 10 јуна ове године датира из 15 века, а црквени живот се развија после обнове пећке реч архијереја манастир крка (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 9 патријаршије 1557 године за време патријарха макарија соколовића у време прве и друге сеобе срба, патријарх арсеније iv шакабента и сâм је столовао у осијеку те се поред њега спомињу стеван метохијац и гаврило максимовић као епископи осечкопољске епархије рескриптом карла vi 1733 године ова епархија је укинута и све црквене јединице су припојене сремској епархији осјечки срби су ово веома тешко доживели и стално су захтевали обнову, али њихов је захтев званично одбијен на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године епархија је поново васпостављена одлуком светог архијерејског сабора 1991 године и постављен је блаженопочивши епископ лукијан за првог епископа обновљене епархије осечкопољске и барањске то су најбитнији историјски моменти из живота ове епархије у најкраћим цртама будући да сте најмлађи епископ у српској православној цркви, ви сте у приступној беседи на дан хиротоније и устоличења позвали сабране око трпезе господње, да не презиру вашу младост, већ да вам свагда буду на молитвеној и свакој другој помоћи у овом кратком периоду сведоци смо једног сагласја између вас, повереног вам свештенства и верног народа божијег да ли то можемо разумети као одговор поверног вам свештенства и верног народа божијег на ваш наведени позив из приступне беседе? заиста је благодат божија која исцељује људске слабости, и крст који нам је дат не носимо сами, него је господ увек уз нас и помаже нам да одржимо веру по речима светог апостола павла: добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах (2 тим 4, 7–8) светопавловско предање нас учи закону љубави кроз речи: носите бремена један другога, и тако испуните закон христов (гал 6, 2), али са друге стране учи нас и томе да је дубина подвига христовога у братској љубави на то нас упућује сâм господ исус христос који је служио људима и дао свој живот за спасење творевине, указујући својим ученицима реч архијереја његово преосвештенство епископ осечкопољски и барањски господин херувим рођен је 30 јула 1987 године у вуковару од оца душана и мајке милице рођ јовковић на крштењу је добио име витомир након завршетка основне школе у вуковару, по благослову блаженопочившег епископа осечкопољског и барањског лукијана, уписао је богословију „света три јерарха“ у манастиру крка, као друга послератна генерација ове обновљене школске установе српске православне цркве по завршетку богословије, 2006 године, уписао је православни богословски факултет у београду, на којем је дипломирао 2011 године паралелно са богословским студијама уписао је филолошки факултет, одсек за српски језик и књижевност у току студија, одлучио је да свој живот посвети монашком подвигу и манастирском начину живота љубав према манастиру крка била је одлучујућа за одабир места његовог пострига на празник светих бесребреника козме и дамјана 2009 године, епископ далматински фотије постризава га у чин мале схиме, и даје му име херувим, по старцу херувиму, првом игуману манастира крка на дан манастирске славе, 21 новембра 2009 године, рукоположен је у чин јерођакона, а на празник светог кнеза лазара 2010 године у чин јеромонаха у школској 2010/11 години постављен је за професора у богословији „света три јерарха“, у којој је још обављао дужности управника интерната, главног васпитача, библиотекара и духовника богословије по благослову епископа фотија, 2013 године, свој монашки подвиг наставио је у новоформираном манастиру свете великомученице недеље у оћестову благословом његовог преосвештенства епископа новосадског и бачког и администратора епархије осечкопољске и барањске господина др иринеја, 2017 године, као настојатељ манастира оће10 5/ 2018 и апостолима како треба да служе свима и свима да буду све (1 кор 9, 22) верујем да је благодат светога духа која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује главни покретач пастирског дијалога повереног ми свештенства и народа божијег ваше преосвештенство, шта бисте посебно нагласили када је у питању мисионарска делатност и које су то мисионарске потребе са којима сте суочени ви као архипастир, као и вама поверено свештенство цркве божије у епархији осечкопољској и барањској? из свете литургије треба да произилази целокупна оствареност унутрашње и спољашње мисије верујем да је овоме народу потребан литургијски преображај, јер се само кроз литургијско искуство може достићи пуноћа црквеног живота народ треба да се саображава са живом вером, да се непрестано сусреће са христом у светој чаши и да обитава у тој заједници жива заједница цркве није нека идеологија у низу многих идеологија, већ живо литургијско искуство у чијем догађају постајемо нова твар неопходно је створити јединство народа, а то нас опет враћа на литургију кроз коју то можемо остварити вером у васкрслог христа ми сведочимо пуноћу јединства и љубави као свеобухватне реалности љубав која произилази из литургијског искуства треба да буде нашем народу путоказ, а сви ми да будемо сапутници богу, богоносци, христоносци, светоносци, у свему требамо бити украшени заповестима христовим, по речима светог игнатија богоносца у ових пар момената бих сажео мисионарске потребе поверене нам епархије и народа божијег kоји су планови вашег епископског служења и управљања црквом божијом у повереној вам епархији у предстојећем периоду? сваки план треба да се саображава са јеванђељем господа нашега исуса реч архијереја стово, примљен је у свезу клира епархије осечкопољске и барањске са 1 октобром 2017 године постављен је за настојатеља манастира успења пресвете богородице у даљској планини за епископа осеч к о п о љ ског и барањског изабран је на редовном пролећном заседању светог архиј ер ејс ко г сабора српске пра в о с лав н е цркве, 9 маја 2018 године у саборном храму светог великомученика димитрија у даљу, 9 јуна 2018 године, његова светост патријарх српски иринеј, уз саслужење више архијерејâ, извршио је свечани чин наречења новоизабраног епископа осечкопољског и барањског, архимандрита херувима, а сутрадан свјатјејши патријарх иринеј, уз саслужења мноштва отачаствених архијерејâ, обавио је хиротонију и увео у трон епископа осечкопољских и барањских владику херувима епископ осечко-пољски и барањски г херувим (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 11 христа, који нам је оставио јасан циљ ка којем треба да идемо, а циљ је задобијање царства небеског једино кроз литургијску заједницу можемо у потпуности да схватимо циљ, и да се са тим циљем саобразимо главни акценат мисије треба да буде човек као најсавршеније биће које се непрестано треба усавршавати у врлини, нади и љубави темељ пастирског рада је стварање мале цркве – породице, јер та мала црква треба бити дом молитве, дом љубави и језгро васпитавања деце која ће стасавати у православне хришћане оствареност тог плана сагледава се у вршењу заповести божијих и јеванђелским начином односа према пастви једини циљ сваког хришћанина треба да је стицање светости, јер само на тај начин
... напросто на небо, него „до самога царског престола његовог, до небеских светиња светих“, како наводи свети јован дамаскин, док је живоначално и богоносно тело свесвете након три дана премештено у наднебеске просторе, непропадљиво, код њеног јединородног и љубљеног сина дакле, можемо говорити о богородичином васкрсењу телом васкрсење, међутим, које није она сама извршила, него њен син и бог сведок овог васкрсења-успења богородичиног је апостол тома, који није био присутан на њеном погребењу, него дошавши са закашњењем по обичају, након три дана, и након његове молбе, апостоли су отворили гробницу и нису пронашли оно богопрослављено тело видели су, међутим, богородицу како се успиње на небо и предаје апостолу томи свој часни и свети појас као доказ њеног успења, нешто слично ономе чину када је исти апостол дотакао господа материк смрт „живоначалне мати“ господње превазилази значење смрти, тако да се она уопште не назива смрћу, него „уснућем“ и „божанственим успењем“ и пресељењем или досељењем господу а, чак и ако би се назвало смрћу, то је смрт живоносна, јер преноси у небески и бесмртни живот успење пресвете богородице – прелазак у живот превод с јелинског: михаела јагер 6 5/ 2018 тело богородице – као и тело њеног сина – није претрпело труљење у гробници, дакле није се изменило, нису се распали материјални елементи од којих је састављено осим тога, након васкрсења христовог, тела многих светаца нису иструлила и неки њихови делови постали су непропадљиве мошти; колико је онда тек логично да не иструли ни „богоносни храм“ мајке божије свети андреј критски каже да нетрулежност девичанства богородице током рођења христа има као природан след и нетрулежност њенога тела током часа смрти „рођење је побегло трулежи и гробница не прими трулеж“ након успења, пресвета богородица постала је мајка нове твари, цркве христове пошто је она имала централно место у икономији спасења (јер од ње се оваплотио господ који је глава цркве) сада у небеској цркви има сву пуноћу благодати и славе и смелости постала је доброчинитељка читаве природе и твари, и зато јој се читава творевина клања као господарици и владарки и царици и богоматери кроз богородицу и ради ње историја читавог света ушла је у нову путању, неупоредиво величанственију и узвишенију од оне која је постојала пре ње није могло, нити може неко створење постати савршеније од ње, нити је она сама могла бити савршенија него што јесте и према речима светих отаца, три ствари није могао учинити савршенијим свемогући бог оваплоћење бога логоса, богородицу дјеву и блаженство које ће уживати спасени свесвета је након васкрсења христовог била потпора апостолима и новооснованој цркви христовој она је поучавала нове хришћане, водила их је, тешила их је у њиховој муци у њеном богатом животу читамо да ју је архангел гаврило три дана пре њеног уснућа посетио, као и у јеванђељу, и објавио јој њен славни прелазак из смрти у живот затим је свети дух на тајанствени начин сакупио све апостоле у гетсиманији, у кући богородице, да сведоче њеном светом погребењу и да приме благослов пошто су хвалили препрослављену мајку божију замолили су је да им остави неку последњу поуку у наслеђе тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче и у наставку им је објаснила да је тако и са духовним стварима ко држи са највећом ревношћу и исправношћу заповести божије, тај ће стећи највећу зараду, биће највише прослављен у царству небеском и подстакла их је да истрају у „доброј борби“ заиста, колико се радује пречиста када види да се боримо за своје спасење! колико се и сама борила на земљи на ненаметљив начин – док као безгрешна није дужна била то да чини – а то је чинила како би нам оставила пример савршене аскезе у гетсиманији, тамо где је живела, након њеног успења, нашли су на плочама где је чинила метаније удубљења, рупице од много употребе и трења угледајмо се и ми на њену предану послушност, њену понизност пуну љубави, њену тајанствену унутрашњу духовну преданост, њену ватрену молитву, непрестану будност ума и срца коју је вежбала, њену божанствену љубав, душевну бол коју је као оштрицу мача осетила под крстом свога сина хришћанска етика тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче архимандрит јефрем, игуман манастира ватопед септембар / октобар 2018 7 ваше преосвештенство, помаже бог и благословите! бог вам помогао и благословио вас и читаоце нашег, за духовни и пастирски рад значајног часописа! преосвећени владико, од најмлађег узраста осетили сте благословени призив божији и кренули путем служења господу и цркви његовој благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана уписујете богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка, у којој сте касније били професор и главни васпитач да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом каква су ваша сећања на живот и делање у богословији, као и у чему је сагледан значај богословијâ у нашој светој цркви? промислом божијим уписао сам богословију благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана, и то управо богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка благословом епископа и мог духовног оца, тадашњег епископа далматинског фотија замонашен сам на дан светих козме и дамјана у светоархангелској обитељи манастира крка епископ фотије указао ми је поверење, а могу рећи и част да будем део колектива богословије коју сам и сâм завршио заједно са професорима и мојом браћом богословима узео сам учешће у духовној и материјалној обнови те светиње у богословији, благословом нашег ректора епископа фотија био сам на разним послушањима значај богословије „света три јерарха“ је историјски значајна је како за православне далматинце, тако исто и за српску цркву у целини нама у републици хрватској она улива наду у опстанак и повратак народа на своја вековна огњишта, а са другог аспекта то је најстарија српска школа којој смо недавно прославили јубилеј од 400 година постојања јубилеј под називом „400 година светлости“ говори нам о важности и значају који је ова богословија имала у бићу православног народа у далмацији, а и шире значај богословијâ, по мом скромном мишљењу, је литургијски, али и практични литургијски значај сагледава се у образовању младих богослова у литургијској реалности живота наше цркве у литургији се сусрећемо са живим и делатним богом и то је суштина тог литургијско – богослужбеног значаја литургијско – богослужбено искуство треба да буде темељ на коме се млади богослови уче управо из тог литургијског произилази и практични део у коме сазревареч архијереја разговор са његовим преосвештенством, епископом осечкопољским и барањским господином херувимом треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са христом разговор водио: бранислав илић 8 5/ 2018 ју млади богослови, а то је послушност, јер оно изграђује смирење и покорност вољи божијој у томе јесте важност и мисијски карактер богословија за нашу свету цркву ученици у богословијама ће бити будући пастири стада христовог, који требају драговољно да носе благ јарам (јн 10, 9), да буду сведоци васкрсења, да би кроз многе невоље и недаће пастирске службе ушли у царство небеско (дап 1, 22) драги владико, oслањајући се на речи светог јована лествичника „светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“, да ли бисте нам приближили на који начин монаси, подвизавајући се у манастиру, доприносе мисији цркве бивајући светила нама у свету? богочовечанска реалност монашкога подвига стала је управо у речи светог јована лествичника православни манастири су места духовне радости, васкрсења, али и покајања и послушања монах мора да личност богочовека христа учини суштином своје личности, а то се постиже светим тајнама цркве кроз подвиг, веру и љубав, наду и кротост, пост и молитву, кроз братољубље и богољубље управо у томе је крст монаштва, у распињању себе и одрицању од своје сопствене воље о томе нас учи и свети јефрем сирин: ко испуњава своју вољу тај је син ђавола, јер је непослушност велики грех монаштва према томе, монаштво је цркви као со земљи суштина мисијског карактера монаштва је у томе да се монаси саображавају савршеној философији по христу, а не овоме веку и његовој философији по човеку (кол 2, 8) богооткривено нам о томе говори и свети апостол павле у посланици римљанима: не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља божија (рим 12, 2) у том контексту се и сагледава мисијски карактер монаштва у свету благодаћу божијом „која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује“ 10 јуна ове године устоличени сте у трон древне епархије осечкопољске и барањске шта бисте истакли када је у питању историјат ове значајне епархије којом богомудро управљате? епархијски трон на који сам ступио 10 јуна ове године датира из 15 века, а црквени живот се развија после обнове пећке реч архијереја манастир крка (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 9 патријаршије 1557 године за време патријарха макарија соколовића у време прве и друге сеобе срба, патријарх арсеније iv шакабента и сâм је столовао у осијеку те се поред њега спомињу стеван метохијац и гаврило максимовић као епископи осечкопољске епархије рескриптом карла vi 1733 године ова епархија је укинута и све црквене јединице су припојене сремској епархији осјечки срби су ово веома тешко доживели и стално су захтевали обнову, али њихов је захтев званично одбијен на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године епархија је поново васпостављена одлуком светог архијерејског сабора 1991 године и постављен је блаженопочивши епископ лукијан за првог епископа обновљене епархије осечкопољске и барањске то су најбитнији историјски моменти из живота ове епархије у најкраћим цртама будући да сте најмлађи епископ у српској православној цркви, ви сте у приступној беседи на дан хиротоније и устоличења позвали сабране око трпезе господње, да не презиру вашу младост, већ да вам свагда буду на молитвеној и свакој другој помоћи у овом кратком периоду сведоци смо једног сагласја између вас, повереног вам свештенства и верног народа божијег да ли то можемо разумети као одговор поверног вам свештенства и верног народа божијег на ваш наведени позив из приступне беседе? заиста је благодат божија која исцељује људске слабости, и крст који нам је дат не носимо сами, него је господ увек уз нас и помаже нам да одржимо веру по речима светог апостола павла: добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах (2 тим 4, 7–8) светопавловско предање нас учи закону љубави кроз речи: носите бремена један другога, и тако испуните закон христов (гал 6, 2), али са друге стране учи нас и томе да је дубина подвига христовога у братској љубави на то нас упућује сâм господ исус христос који је служио људима и дао свој живот за спасење творевине, указујући својим ученицима реч архијереја његово преосвештенство епископ осечкопољски и барањски господин херувим рођен је 30 јула 1987 године у вуковару од оца душана и мајке милице рођ јовковић на крштењу је добио име витомир након завршетка основне школе у вуковару, по благослову блаженопочившег епископа осечкопољског и барањског лукијана, уписао је богословију „света три јерарха“ у манастиру крка, као друга послератна генерација ове обновљене школске установе српске православне цркве по завршетку богословије, 2006 године, уписао је православни богословски факултет у београду, на којем је дипломирао 2011 године паралелно са богословским студијама уписао је филолошки факултет, одсек за српски језик и књижевност у току студија, одлучио је да свој живот посвети монашком подвигу и манастирском начину живота љубав према манастиру крка била је одлучујућа за одабир места његовог пострига на празник светих бесребреника козме и дамјана 2009 године, епископ далматински фотије постризава га у чин мале схиме, и даје му име херувим, по старцу херувиму, првом игуману манастира крка на дан манастирске славе, 21 новембра 2009 године, рукоположен је у чин јерођакона, а на празник светог кнеза лазара 2010 године у чин јеромонаха у школској 2010/11 години постављен је за професора у богословији „света три јерарха“, у којој је још обављао дужности управника интерната, главног васпитача, библиотекара и духовника богословије по благослову епископа фотија, 2013 године, свој монашки подвиг наставио је у новоформираном манастиру свете великомученице недеље у оћестову благословом његовог преосвештенства епископа новосадског и бачког и администратора епархије осечкопољске и барањске господина др иринеја, 2017 године, као настојатељ манастира оће10 5/ 2018 и апостолима како треба да служе свима и свима да буду све (1 кор 9, 22) верујем да је благодат светога духа која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује главни покретач пастирског дијалога повереног ми свештенства и народа божијег ваше преосвештенство, шта бисте посебно нагласили када је у питању мисионарска делатност и које су то мисионарске потребе са којима сте суочени ви као архипастир, као и вама поверено свештенство цркве божије у епархији осечкопољској и барањској? из свете литургије треба да произилази целокупна оствареност унутрашње и спољашње мисије верујем да је овоме народу потребан литургијски преображај, јер се само кроз литургијско искуство може достићи пуноћа црквеног живота народ треба да се саображава са живом вером, да се непрестано сусреће са христом у светој чаши и да обитава у тој заједници жива заједница цркве није нека идеологија у низу многих идеологија, већ живо литургијско искуство у чијем догађају постајемо нова твар неопходно је створити јединство народа, а то нас опет враћа на литургију кроз коју то можемо остварити вером у васкрслог христа ми сведочимо пуноћу јединства и љубави као свеобухватне реалности љубав која произилази из литургијског искуства треба да буде нашем народу путоказ, а сви ми да будемо сапутници богу, богоносци, христоносци, светоносци, у свему требамо бити украшени заповестима христовим, по речима светог игнатија богоносца у ових пар момената бих сажео мисионарске потребе поверене нам епархије и народа божијег kоји су планови вашег епископског служења и управљања црквом божијом у повереној вам епархији у предстојећем периоду? сваки план треба да се саображава са јеванђељем господа нашега исуса реч архијереја стово, примљен је у свезу клира епархије осечкопољске и барањске са 1 октобром 2017 године постављен је за настојатеља манастира успења пресвете богородице у даљској планини за епископа осеч к о п о љ ског и барањског изабран је на редовном пролећном заседању светог архиј ер ејс ко г сабора српске пра в о с лав н е цркве, 9 маја 2018 године у саборном храму светог великомученика димитрија у даљу, 9 јуна 2018 године, његова светост патријарх српски иринеј, уз саслужење више архијерејâ, извршио је свечани чин наречења новоизабраног епископа осечкопољског и барањског, архимандрита херувима, а сутрадан свјатјејши патријарх иринеј, уз саслужења мноштва отачаствених архијерејâ, обавио је хиротонију и увео у трон епископа осечкопољских и барањских владику херувима епископ осечко-пољски и барањски г херувим (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 11 христа, који нам је оставио јасан циљ ка којем треба да идемо, а циљ је задобијање царства небеског једино кроз литургијску заједницу можемо у потпуности да схватимо циљ, и да се са тим циљем саобразимо главни акценат мисије треба да буде човек као најсавршеније биће које се непрестано треба усавршавати у врлини, нади и љубави темељ пастирског рада је стварање мале цркве – породице, јер та мала црква треба бити дом молитве, дом љубави и језгро васпитавања деце која ће стасавати у православне хришћане оствареност тог плана сагледава се у вршењу заповести божијих и јеванђелским начином односа према пастви једини циљ сваког хришћанина треба да је стицање светости, јер само на тај начин
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
1. 29503 / ...утиче на цео наш култни живот и савест непосредно је уз ВАСКРСЕЊЕ господње повезана једна заповест: идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу7 васкрсење сачи...
2. 68679 / ...бој је српски велики петак којем неминовно следи ВАСКРСЕЊЕ овај једноставни говор и свест народа кроз епску поезију указује на теолошку прецизност хришћанског схватања стра ...
3. 113445 / ...нашег народа за хришћанску веру и њен најдубљи смисао крст и ВАСКРСЕЊЕ потреба да се у тој мери направи паралела између косова и и пасхе говори о живости новозаветне поруке у свести на...
4. 116696 / ...већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и ВАСКРСЕЊЕ? м једноставније, то је сваког дана изнова потврђивање вере у бога која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртв...
1. 29503 / ...утиче на цео наш култни живот и савест непосредно је уз ВАСКРСЕЊЕ господње повезана једна заповест: идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу7 васкрсење сачи...
2. 68679 / ...бој је српски велики петак којем неминовно следи ВАСКРСЕЊЕ овај једноставни говор и свест народа кроз епску поезију указује на теолошку прецизност хришћанског схватања стра ...
3. 113445 / ...нашег народа за хришћанску веру и њен најдубљи смисао крст и ВАСКРСЕЊЕ потреба да се у тој мери направи паралела између косова и и пасхе говори о живости новозаветне поруке у свести на...
4. 116696 / ...већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и ВАСКРСЕЊЕ? м једноставније, то је сваког дана изнова потврђивање вере у бога која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртв...
50
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
...духовног препорода бранислав илић март / април 2019 9 љевоВАСКРСЕЊЕ;📌 ; на висину доброчинства да
се уздигнемо
будући да се хришћански живот и богослу-
жбено правило увек међусобно прожимају,
ве
...духовног препорода бранислав илић март / април 2019 9 љево
МЕТА инфо: Р:25432 К:195942 Д:108
| Свеска 366 |
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... тако се душе наше за време свете четрдесетнице препорађају од огреховљености због тога и једна богослужбена химна период свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом о великом посту и великопосним богослужењима света четрдесетница освештано време духовног препорода бранислав илић март / април 2019 9 љево васкрсење; на висину доброчинства да се уздигнемо будући да се хришћански живот и богослу- жбено правило увек међусобно прожимају, великопосно богослужење представља пу- токаз који нас руководи и држи нас увек буд- нима у овој радосној тузи великог поста бо- гослужбену књигу посни триод са слободом можемо назвати књигом поста будући да са- држи богату химнографију која нас подсећа на греховност и ништавност, а у нама побуђу- је жељу за покајањем назив триод потиче од најкарактеристичније химнографске врсте у великом посту – трипеснеца, тј канона од три песме (суботом четири), који су углавном дело светих теодора и јосифа студита у три- оду је сачуван стари систем читања канонâ: недељом свих девет песама због бденија, осталим данима по једна од прве до пете редом заједно са осмом и деветом; суботом четворопеснец од шесте до девете у многим свештеним обитељима постоји лепа пракса да еклисијарх пред почетак вечерњег бого- служења уочи недеље о митару и фарисеју, поставља сточић пред спаситељевом ико- ном, а на њега полаже посни триод након прочитане катизме канонарх одлази до сто- чића и учинивши земни поклон целива ико- ну спаситеља, затим чини још један земни поклон и узима триод који односи за десну певницу како нас подсећа прота алексан- дар шмеман: химне триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (крштења одраслих и неопходне припреме кандидата за крштење) стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању употреба светог писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете четр- живот у христу откуда ћу почети са оплакивањем дела мог грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, христе? но ти, као милостив даруј ми опроштај грехова не беше у животу тренутака без греха, нема ни дела ни злобе које ја, спаситељу, не учиних, и не сагреших умом и речима, и жељом, и нерадом, и мислима и делима, као нико никада помилуј, спаситељу, мене који сам сагрешио, покрени ум мој на покајање, прими мене који се кајем, и смилуј се на мене који вапијем: сагреших ти, спаси ме; учиних безакоње, помилуј ме христос је постао човек и призвао на покајање разбојнике и грешнике; душо, покај се и отвориће ти се двери царства божијег, које покајани фарисеји и цариници и прељубници преотимају постивши четрдесет дана у пустињи, господ на крају огладне, показујући оно што је човечанско душо, немој се олењити, него ако ти се придружи непријатељ, молитвом и постом одбаци га од ногу твојих (одабрани стихови из великог покајног канона светог андреја критског) 10 2 / 2019 десетнице и она је заснована на два прин- ципа: удвостручено читање псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књигâ постања, пророка исаије и прича соломонових срце великопосних богослужења чини ли- тургија пређеосвећених дарова која пред- ставља јединствени израз пастирског иску- ства цркве које се огледа у бризи за човека у виду чешћег причешћивања и заједничаре- ња са господом у светим тајнама тела и крви господње према древном типику цркве, у седмичне дане током свете четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служи- ти „пуну“ литургију (изузев ако се у те дане догоди празник благовести), јер је радост ев- харистијског славља неспојива са покајним карактером великог поста и великопосних богослужења према речима оца алексан- дра шмемана: „можемо да разумемо зашто је евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо видети – главни израз цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према небеском царству“ а „синови царства“, каже христос, не могу да посте док је са њима женик литургија пре- ђеосвећених дарова служи се само за вре- ме свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица великог поста; у четвртак пете седмице, на велики понеде- љак, велики уторак и велику среду може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у типику има знак +, или пак хра- мовни свети ако смо рекли да пост подразумева под- виг васцелог бића човечијег, једна од нај- видљивијих особености великопосних бо- гослужења јесте чињење великих метанија (земних поклона) чињењем метанија на ви- дљив начин показујемо да и наше тело уче- ствује у молитви и предавању вољи божијој, али и символизује наше делатно покајање врхунац великопосне поезије садржан је у великом покајном канону светог андреја критског овај канон пева се на великом по- вечерју у прва четири дана свете четрдесет- нице, као и на јутрењу четвртка пете недеље великог поста молитва светог јефрема сирина предста- вља саставни део готово свих великопосних богослужења, али и личних молитвених ва- паја које са сваком усрдношћу узносимо господу у благословеним данима великог поста господе и владико живота мога, дух лењо- сти, мрзовоље, властољубља и празносло- вља, не дај ми дух целомудрености, смиреноумља, тр- пљења и љубави, даруј мени, слуги твоме о, господе царе, даруј ми да сагледам своје грехове и да не осуђујем браћу и сестре своје, јер си благословен у векове векова амин велики духоносни и богоносни светитељ свети лука кримски, ову великопосну моли- тву назива молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца ве- ликог подвижника светог јефрема сирина отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце преподобни јефрем сирин не само да моли бога да му подари дух врлинâ и да га осло- боди духа порока, него и то, да не буде чак ни трага од порока и да душа буде христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока као припадници цркве христове, суоче- ни смо са свештеним и благословеним иску- ством, да је велики пост један од најсветијих периода у току једне године то је освештани период благодарећи којем бивамо духовно препорођени, узрастајући уз тајанствену ле- ствицу световрлинског живота, припремају- ћи се усрдно за празник над празницима! „почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге очистимо душу, очисти- мо тело уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љу- бављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање христа бога и свето васкрсење“ (стихира на господи во- звах сирне недеље) живот у христу март / април 2019 11 однос несвесног („потенцијал спремности“) и свесног („моменат одлуке“) у либето- вом експерименту и питање онтолошког ста- туса слободе доводе нас и до питања односа две равни нашег (људског) бића – личности и суштине (или природе) пре него што присту- пимо теолошком тумачењу ове проблематике, размотрићемо још неке важне увиде из науч- ног и философског угла најпре да разјаснимо шта подразумевамо под две равни бића када говоримо о човеку суштина или природа би била општа раван, док би личност била појединачна раван би- ћа тако, суштина (или природа) би био човек овим појмом обухватамо све људске јединке, зато је то општа раван бића личност би би- ла неки конкретан човек: петар, марко или јован у либетовом експерименту, тачније у његовом тумачењу, општост или природа поистoвећена је са електричним дешавањима у мозгу, док је личност поистовећена са све- сношћу субјекта, а ова опет са индикатором слободне одлуке између ове две равни бића направљена је супротстављеност или, боље речено, супротност наиме, електрична актив- ност мозга представља несвесну активност природе која је као таква одређена непромен- љивим природним законитостима као таква природа представља нужност и датост све- сном субјекту (личности), који са друге стране себе доживљава као слободног у одлуци да- кле, личност, која се овде поистовећује са све- сним субјектом, представља слободу питање које се овде поставља јесте: где је ту онтологи- ја? односно, шта је ту заиста постојеће? приро- да и/или личност? видели смо, једно строго натуралистичко тумачење, какво је пружио сем харис (у својој књизи free will), као оно што заиста постоји ис- тиче природне процесе у мозгу, док лични до- живљај слободе одлучивања види као илузију ако бисмо хтели да личност и њен доживљај слободе одлучивања ставимо у онтолошку раван, то јест да укажемо на стварност њеног постојања, онда бисмо морали да је ставимо у неки однос са њеном сопственом природом један од начина довођења ове две равни би- ћа, личности и (њене) природе, јесте њихово потпуно поистовећивање такав вид тумаче- ња није ништа друго до, да га тако назовемо, модификовани натурализам тако, у једној за- нимљивој научно-популарној књизи 7 лекција из физике, њена аутор, реномирани теоријски физичар карло ровели одређеност наше при- роде (дакле, нужност) и слободу „помирује“ на следећи начин најпре, ровели поставља добро нам позната питања која смо срели и у тумачењу либетовог експеримента: „једно питање у вези са нама посебно нас оставља у стању збуњености: шта значи наша слобода да доносимо одлуке уколико наше понашање само следи предодређене природне законе? у дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) др александар милојков теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (iii) 12 2 / 2019 да можда не постоји противречност између нашег осећања слободе и строгости, како сада то схватамо, с којом ствари у свету функциони- шу? постоји ли у нама нешто што измиче зако- нима природе и омогућава нам да се извучемо и удаљимо од ње захваљујући снази наше сло- боде мишљења?“ предодређеност и/или слобода ровели у својој књизи није помињао либе- тов експеримент, али је поставио суштинска питања из тог експеримента природа је, ка- же ровели, предодређена то значи следеће прво, да је она непроменљиво одређена у свом битисању та непроменљивост огле- да се у природним законитостима природа нужно битише диктирана својим непромен- љивим законима друго, предодређеност природе значи да она онтолошки претхо- ди личности, то јест конкретном свесном субјекту чак и ако том субјекту одредимо онтолошку позицију, ипак у тој онтологији природа заузима утемељујућу позицију зато ровели каже да наше понашање само следи предодређене природне законе али, како он- да могу сапостојати два међусобно искључи- ва појма: предодређеност и слобода? ровели поставља питање могућности нашег бекства од властите природе, али, наравно, његов одговор да ли та могућност постоји је нега- тиван: нема ничег што би могло да умакне нормама природе, закључује ровели ипак, он не одустаје од става да слобода одлучива- ња ипак постоји овај парадокс људског бића ровели решава тако што слободу дефинише на следећи начин: „када кажемо да смо сло- бодни, а истина је да то можемо да будемо, то значи да је наше понашање одре- ђено оним што се дешава у нама, у мозгу, а не спољним факторима бити слободан не значи да наше понашање није уређено природним законима значи да је оно уређено природним законима који се примењују у нашим мозговима наше сло- бодне одлуке слободно су одређене резул- татима богатих и краткотрајних интеракција између милијарди неурона у нашем мозгу: оне су слободне у мери у којој то интеракци- ја тих неурона дозвољава и одређује“ слобода као непредвидљивост дакле, по ровелијевом тумачењу, слобода није неко слободно утемељење природе уну- тар самог субјекта (личности), већ је слобода, слобода од света споља, слобода од другога унутар себе, личност остаје одређена зако- нитошћу битисања своје природе њена сло- бода се огледа у томе да та одређеност буде неузнемиравана од било чега што је друго, то јест што је изван ње као индивидуе та тако- звана слобода, није ништа друго до непредви- дљивост, по ровелију та непредвидљивост ипак нема везе са онтологијом, нема везе са слободом бића као бића, већ са немогућно- шћу нашег апсолутног сазнања природне од- ређености бића дакле, када ровели говори о неодређености и непредвидљивости он не говори о слободи која би била у равни онто- логије ровелијева неодређеност тиче се ис- кључиво епистемолошке равни: „не постоји ја нити неурони у мозгу то је једно те исто по- јединац је процес: комплексан, чврсто инте- грисан када кажемо да је људско понашање непредвидиво, у праву смо, зато што је оно превише комплексно“, закључује ровели слобода и личност у онтолошкој равни? личност (свесни субјекат) унутар се- бе остаје онтолошки одређен њего- ва неодређеност показује се споља, на епистемолошком плану: личност као биће је непредвидљиа не зато што је онтолошки неодређена (неде- терминисана), већ зато што се њена унутрашња одређеност (детер- минисаност), услед своје комплексности, не мо- у дијалогу са ате измом rovelli-carlo basso-cannarsa (извор: uitgeverijprometheusnl) март / април 2019 13 же (сасвим) спознати будући да се не може (потпуно) спознати, не може се (потпуно) ни предвидети хришћанска антропологија, као што ћемо показати у даљем истраживању ове темати- ке, има итекако шта да приговори оваквом схватању личности, природе и слободе ре- кли бисмо да ово што нам је ровели понудио као тумачење – непредвидљивост субјекта услед његове природне комплексности, пред- ставља само привид слободе са онтолошке тачке гледишта, ровели је, мада суптилни- јом егзегезом, ипак само поновио став се- ма хариса - слобода је само наша илузија поставља се питање: ако се будемо строго држали натуралистичке методологије и на- туралистичког наратива, можемо ли уопште личност и слободу поставити у онтолошку раван? да, могло би се рећи да су ровелијев приступ природи и његов „натурализам“ су- више класични, да не излазе из стварности класичне физике та физика макро света за- иста изгледа (и јесте) неумољиво одређена, детерминисана јасним природним законима и њима диктирана попут челичне опруге у сатном механизму отуда и она итекако кори- сна научна предвидљивост, од које уживамо многе благодети у свакодневном животу – од медицине до технологије физика микро света међутим, може ли нам о слободи нешто више рећи један другачији „натурализам“: физика микро света? непредвидљивост и вероватноћа представљају главна обележ- ја физике субатомских честица – квантне механике могу ли се та непредвидљивост и вероватноћа довести у везу са слободом? ако могу, то би онда било епохално откри- ће будући да су субатомске честице, микро свет, фундамент и овог видљивог макро све- та, то би онда значило да наш свет и нашу природу ипак утемељује слобода али, да ли је тако? наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом у току припреме за штампу овог броја пра- вославног мисионара наш стални сарадник и члан редакције, господин александар ми- лојков, је докторирао на православном бо- гословском факултету у београду он је 26 марта одбранио тезу под називом „личност и суштина у тријадологији светог григорија бо- гослова и светог августина“ др милојков редовно пише за православ- ни мисионар дуже од једне деценије и један је од најчитанијих аутора особиту пажњу чи- талаца привлаче његови текстови у којима на аргументован начин оспорава савремене ате- истичке тезе честитамо од срца нашем драгом сарадни- ку др александру милојкову, са жељом да и даље настави да умножава дате му таланте на пољу црквене мисије редакција православног мисионара тема броја: српска црква кроз векове свети сава (извор: спц) 14 2 / 2019 тема броја: српска црква кроз векове данашњи свет је плуралан то је тврдња која се данас често понавља та плурал- ност се огледа кроз мноштвеност различи- тих култура, цивилизација, народа, религија, држава у свету такође, она се користи и као појам који треба да стоји насупрот погледу на свет који је био присутан у прошлости, особито у средњем веку, а који је подразу- мевао једностран, монархијски уређен свет оличен у лику владара који је често био ту по вољи божијој, његов представник и од ње- га помазан такође, он је подразумевао једну веру којој су припадали сви житељи/подани- ци државе (царства, краљевства) посебност сваког човека, његовог мишљења је била, у најмању руку, у другом плану данас је, тако нам говоре, много боље тако и црква пред- ставља реликт те прошлости у којој се наме- тао и контролисао поглед на свет било би лицемерно да кажемо да тога није било и да је врло често то преовлађивало међутим, оно што се занемарује јесте то да живот цркве од увек у себи носи плуралност, мноштвеност која није укидала јединство наиме, од саме тајне вечере, и исте такве, тајне и богооткривајуће вечере господње у емаусу, па преко педесетнице и ширења цр- кве, бити хришћанин је значило бити члан те гозбе и вечере господње на којој се објављи- вала смрт и васкрсење господње које је исто- времено било и његово присуство у телу и крви сетимо се да се лука и клеопа након „ломљења хлеба“ нису питали где је господ иако је за њих постао невидљив (в лк 24, 30–35) дакле, апостоли су ширећи хришћан- ство, оснивали оно што ми зовемо литургиј- ске заједнице у сваком месту (испрва велики градови римске империје) где су прихватили њихову реч та литургијска заједница је била исто што и она јерусалимска; ни по чему при- суство христово није било мање него у јеру- салиму како вели апостол павле: „а ако и по- знасмо христа по тијелу, но сада га више не познајемо стога, ако је ко у христу, нова је твар“ (2 кор 5, 16–17) са друге стране, би- ти хришћанин није подразумевало одрица- ње од околине у којој живимо, стила живота, друштва, нити је означавало наглашавање своје религиозности у посланици диогнету из 2 века читамо: „јер, хришћани се од оста- лих људи не разликују ни земљом, ни јези- ком, ни одевањем јер нити живе у својим (посебним) градовима, нити употребљавају неки посебан дијалекат (у говору), нити во- де неки посебно означен живот они живе у јелинским и варварским градовима, како је свакоме пало у део, и у своме одевању и хра- ни и осталом животу следују месним (локал- ним) обичајима, али пројављују задивљујуће и заиста чудесно стање живота (и владања) свога (в диог 5, 1–7) тако, ширећи се хри- шћанство је кроз векове сведочило о томе да је посебност сваке заједнице у функцији тога да се искаже премудрост божија и вели- чанство стварања света који је управо једин- ствен у својој различитости такво схватање свештеног космоса било је карактеристично за византију свака помесна црква је ориги- нални, јединствени и неотуђиви део ткања космоса којег бог ствара и који треба као та- осам векова владимир пекић тема броја свети сава је аутокефалност видео не само као државни, већ идентитетски, и тиме дубоко хришћански идеал, који надилази националност и државност и утемељује се у вечности март / април 2019 15 тема броја кав да изражава коначну истину свега ство- реног – јединство свега са богом у христу такав поглед на свет је прихваћен и у срп- ској средњовековној држави управо ту идеју о држави и нашем роду је имао преподобни симеон мироточиви, као и његови синови, нарочито међу њима тада светогорски монах сава свети сава је знао да државност којој је тежио његов брат стефан првовенчани (преп симон монах) не може бити права без смисла које јој може дати црква не црква као чувар и бранилац државности, него цр- ква као она која је једина преображавајућа сила у овом космосу нема силе нити ствар- ности, нити начина којом тварно може зако- рачити у нетварно осим кроз цркву јер у њој се открива тајна јединства божијег са творе- вином у телу и крви господњој, у љубави као свези савршенства стога, није много треба- ло светом сави да схвати, видевши опасност која се надвила услед најезде латина, њихове политике и превртљивости, да црква у срп- ским земљама треба да постане аутокефал- на шта то значи? мимо оних уобичајених, да је то могућност да епископи помесне цркве могу бирати сами првог међу собом (архие- пископа), одржавања сабора итд; аутокефа- лија је управо то препознавање оригинал- ности постојања цркве на једном поднебљу и њена потреба да се изрази на начин који је својствен људима и народима који ту живе знајмо, светог саву није интересовала наци- ја као појам, нити национална црква како то ми данас разумевамо његов мотив је био ис- кључиво очување праве вере која је предата од апостола и отаца дакле, аутокефалија не значи самосталност како је данас разумева- мо она је за светог саву била увек последи- ца припадања заједници вере, љубави и наде са свим осталим црквама то је било толико утемељујуће за наш народ, као што је то била и мисија светих и равноапостолних методи- ја и кирила на овом темељу, наш народ је и започео то историјско путовање које је под- разумевало да је управо вера у христа и сло- бода оно што утврђују наш идентитет историја српске цркве је управо била на том трагу од светог саве до косовског бо- ја и пада српске државе половином 15 века; потом периода у коме се са сломом државе крунила и црква, да би је обновио патријарх макарије соколовић, рођак великог везира мехмед паше пећки патријарх је био не са- мо црквени поглавар, већ и својеврсни ет- нарх који је имао и обавезе према порти, да скупља и гарантује плаћање пореза од „раје“ затим трагични аустријско-турски ратови ко- ји су са једне стране побудили наду за осло- бођењем од турака, а са друге довели до на- метнутог ратовања на страни аустрије које је довело до велике сеобе под патријархом арсенијем чарнојевићем затим, гашење, од- узимање „аутокефалије“ пећкој патријарши- ји 1776 које је било последица фанариотске патолошке воље за моћи која је ишла у корак са турским интересима на жалост, преоста- ле структуре цркве у истанбулу (васељенска патријаршија) никад нису престале да са- њају сан, више илузију и фантазам, о својој надмоћи и ексклузивности над осталим пра- 16 2 / 2019 свети симеон и свети сава (извор: ruiconru) вославнима потом се сетимо да су српски устаници у орашцу своју верност и борбу за слободу потврђивали целивањем часног кр- ста и јеванђеља баш са овом ослободилач- ком тежњом српског народа, која је трајала кроз све време турског ропства можемо по- везати поменуту чињеницу да је свети сава аутокефалност видео не само као државни, већ идентитетски, и тиме дубоко хришћан- ски идеал, који надилази националност и државност и утемељује се у вечности стога није чудно да је 19 век и стварање модерне српске државе био везан са црквом која је била носилац идеје слободе српског наро- да спремност на жртву и жртвовање срп- ских војника у балканским, а потом у првом светском рату није ништа мања по величини од оне косовских јунака и мученика који су предвођени светим кнезом лазаром стали у одбрану вере и отачаства то је и донело као награду обнову патријаршије 1920 године на челу са патријархом димитријем са друге стране, не треба се либити и ре- ћи да и међу вођама српске цркве није било декаденције, личних интереса који су, скоп- чани са привилегијама јерархије у цркви, повлачили и саблазан у цркву; поистовећи- вање вере и нације; везу са богатима, а за- немаривање сиротиње и ништих и убогих; слагање са друштвеним нормама које су биле супротне јеванђељу христовом (су- рови капитализам, деспотија било владара било епископа итд) занемаривати ово, зна- чило би негирати људски елемент цркве а човек је слаб и бог то зна зато је и постао човек, да „немоћи наше узме на се“ према томе, принесимо богу пре исповест и пока- јање него лицемерство бог се нас не стиди,
... тако се душе наше за време свете четрдесетнице препорађају од огреховљености због тога и једна богослужбена химна период свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом о великом посту и великопосним богослужењима света четрдесетница освештано време духовног препорода бранислав илић март / април 2019 9 љево васкрсење; на висину доброчинства да се уздигнемо будући да се хришћански живот и богослу- жбено правило увек међусобно прожимају, великопосно богослужење представља пу- токаз који нас руководи и држи нас увек буд- нима у овој радосној тузи великог поста бо- гослужбену књигу посни триод са слободом можемо назвати књигом поста будући да са- држи богату химнографију која нас подсећа на греховност и ништавност, а у нама побуђу- је жељу за покајањем назив триод потиче од најкарактеристичније химнографске врсте у великом посту – трипеснеца, тј канона од три песме (суботом четири), који су углавном дело светих теодора и јосифа студита у три- оду је сачуван стари систем читања канонâ: недељом свих девет песама због бденија, осталим данима по једна од прве до пете редом заједно са осмом и деветом; суботом четворопеснец од шесте до девете у многим свештеним обитељима постоји лепа пракса да еклисијарх пред почетак вечерњег бого- служења уочи недеље о митару и фарисеју, поставља сточић пред спаситељевом ико- ном, а на њега полаже посни триод након прочитане катизме канонарх одлази до сто- чића и учинивши земни поклон целива ико- ну спаситеља, затим чини још један земни поклон и узима триод који односи за десну певницу како нас подсећа прота алексан- дар шмеман: химне триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (крштења одраслих и неопходне припреме кандидата за крштење) стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању употреба светог писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете четр- живот у христу откуда ћу почети са оплакивањем дела мог грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, христе? но ти, као милостив даруј ми опроштај грехова не беше у животу тренутака без греха, нема ни дела ни злобе које ја, спаситељу, не учиних, и не сагреших умом и речима, и жељом, и нерадом, и мислима и делима, као нико никада помилуј, спаситељу, мене који сам сагрешио, покрени ум мој на покајање, прими мене који се кајем, и смилуј се на мене који вапијем: сагреших ти, спаси ме; учиних безакоње, помилуј ме христос је постао човек и призвао на покајање разбојнике и грешнике; душо, покај се и отвориће ти се двери царства божијег, које покајани фарисеји и цариници и прељубници преотимају постивши четрдесет дана у пустињи, господ на крају огладне, показујући оно што је човечанско душо, немој се олењити, него ако ти се придружи непријатељ, молитвом и постом одбаци га од ногу твојих (одабрани стихови из великог покајног канона светог андреја критског) 10 2 / 2019 десетнице и она је заснована на два прин- ципа: удвостручено читање псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књигâ постања, пророка исаије и прича соломонових срце великопосних богослужења чини ли- тургија пређеосвећених дарова која пред- ставља јединствени израз пастирског иску- ства цркве које се огледа у бризи за човека у виду чешћег причешћивања и заједничаре- ња са господом у светим тајнама тела и крви господње према древном типику цркве, у седмичне дане током свете четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служи- ти „пуну“ литургију (изузев ако се у те дане догоди празник благовести), јер је радост ев- харистијског славља неспојива са покајним карактером великог поста и великопосних богослужења према речима оца алексан- дра шмемана: „можемо да разумемо зашто је евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо видети – главни израз цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према небеском царству“ а „синови царства“, каже христос, не могу да посте док је са њима женик литургија пре- ђеосвећених дарова служи се само за вре- ме свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица великог поста; у четвртак пете седмице, на велики понеде- љак, велики уторак и велику среду може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у типику има знак +, или пак хра- мовни свети ако смо рекли да пост подразумева под- виг васцелог бића човечијег, једна од нај- видљивијих особености великопосних бо- гослужења јесте чињење великих метанија (земних поклона) чињењем метанија на ви- дљив начин показујемо да и наше тело уче- ствује у молитви и предавању вољи божијој, али и символизује наше делатно покајање врхунац великопосне поезије садржан је у великом покајном канону светог андреја критског овај канон пева се на великом по- вечерју у прва четири дана свете четрдесет- нице, као и на јутрењу четвртка пете недеље великог поста молитва светог јефрема сирина предста- вља саставни део готово свих великопосних богослужења, али и личних молитвених ва- паја које са сваком усрдношћу узносимо господу у благословеним данима великог поста господе и владико живота мога, дух лењо- сти, мрзовоље, властољубља и празносло- вља, не дај ми дух целомудрености, смиреноумља, тр- пљења и љубави, даруј мени, слуги твоме о, господе царе, даруј ми да сагледам своје грехове и да не осуђујем браћу и сестре своје, јер си благословен у векове векова амин велики духоносни и богоносни светитељ свети лука кримски, ову великопосну моли- тву назива молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца ве- ликог подвижника светог јефрема сирина отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце преподобни јефрем сирин не само да моли бога да му подари дух врлинâ и да га осло- боди духа порока, него и то, да не буде чак ни трага од порока и да душа буде христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока као припадници цркве христове, суоче- ни смо са свештеним и благословеним иску- ством, да је велики пост један од најсветијих периода у току једне године то је освештани период благодарећи којем бивамо духовно препорођени, узрастајући уз тајанствену ле- ствицу световрлинског живота, припремају- ћи се усрдно за празник над празницима! „почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге очистимо душу, очисти- мо тело уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љу- бављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање христа бога и свето васкрсење“ (стихира на господи во- звах сирне недеље) живот у христу март / април 2019 11 однос несвесног („потенцијал спремности“) и свесног („моменат одлуке“) у либето- вом експерименту и питање онтолошког ста- туса слободе доводе нас и до питања односа две равни нашег (људског) бића – личности и суштине (или природе) пре него што присту- пимо теолошком тумачењу ове проблематике, размотрићемо још неке важне увиде из науч- ног и философског угла најпре да разјаснимо шта подразумевамо под две равни бића када говоримо о човеку суштина или природа би била општа раван, док би личност била појединачна раван би- ћа тако, суштина (или природа) би био човек овим појмом обухватамо све људске јединке, зато је то општа раван бића личност би би- ла неки конкретан човек: петар, марко или јован у либетовом експерименту, тачније у његовом тумачењу, општост или природа поистoвећена је са електричним дешавањима у мозгу, док је личност поистовећена са све- сношћу субјекта, а ова опет са индикатором слободне одлуке између ове две равни бића направљена је супротстављеност или, боље речено, супротност наиме, електрична актив- ност мозга представља несвесну активност природе која је као таква одређена непромен- љивим природним законитостима као таква природа представља нужност и датост све- сном субјекту (личности), који са друге стране себе доживљава као слободног у одлуци да- кле, личност, која се овде поистовећује са све- сним субјектом, представља слободу питање које се овде поставља јесте: где је ту онтологи- ја? односно, шта је ту заиста постојеће? приро- да и/или личност? видели смо, једно строго натуралистичко тумачење, какво је пружио сем харис (у својој књизи free will), као оно што заиста постоји ис- тиче природне процесе у мозгу, док лични до- живљај слободе одлучивања види као илузију ако бисмо хтели да личност и њен доживљај слободе одлучивања ставимо у онтолошку раван, то јест да укажемо на стварност њеног постојања, онда бисмо морали да је ставимо у неки однос са њеном сопственом природом један од начина довођења ове две равни би- ћа, личности и (њене) природе, јесте њихово потпуно поистовећивање такав вид тумаче- ња није ништа друго до, да га тако назовемо, модификовани натурализам тако, у једној за- нимљивој научно-популарној књизи 7 лекција из физике, њена аутор, реномирани теоријски физичар карло ровели одређеност наше при- роде (дакле, нужност) и слободу „помирује“ на следећи начин најпре, ровели поставља добро нам позната питања која смо срели и у тумачењу либетовог експеримента: „једно питање у вези са нама посебно нас оставља у стању збуњености: шта значи наша слобода да доносимо одлуке уколико наше понашање само следи предодређене природне законе? у дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) др александар милојков теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (iii) 12 2 / 2019 да можда не постоји противречност између нашег осећања слободе и строгости, како сада то схватамо, с којом ствари у свету функциони- шу? постоји ли у нама нешто што измиче зако- нима природе и омогућава нам да се извучемо и удаљимо од ње захваљујући снази наше сло- боде мишљења?“ предодређеност и/или слобода ровели у својој књизи није помињао либе- тов експеримент, али је поставио суштинска питања из тог експеримента природа је, ка- же ровели, предодређена то значи следеће прво, да је она непроменљиво одређена у свом битисању та непроменљивост огле- да се у природним законитостима природа нужно битише диктирана својим непромен- љивим законима друго, предодређеност природе значи да она онтолошки претхо- ди личности, то јест конкретном свесном субјекту чак и ако том субјекту одредимо онтолошку позицију, ипак у тој онтологији природа заузима утемељујућу позицију зато ровели каже да наше понашање само следи предодређене природне законе али, како он- да могу сапостојати два међусобно искључи- ва појма: предодређеност и слобода? ровели поставља питање могућности нашег бекства од властите природе, али, наравно, његов одговор да ли та могућност постоји је нега- тиван: нема ничег што би могло да умакне нормама природе, закључује ровели ипак, он не одустаје од става да слобода одлучива- ња ипак постоји овај парадокс људског бића ровели решава тако што слободу дефинише на следећи начин: „када кажемо да смо сло- бодни, а истина је да то можемо да будемо, то значи да је наше понашање одре- ђено оним што се дешава у нама, у мозгу, а не спољним факторима бити слободан не значи да наше понашање није уређено природним законима значи да је оно уређено природним законима који се примењују у нашим мозговима наше сло- бодне одлуке слободно су одређене резул- татима богатих и краткотрајних интеракција између милијарди неурона у нашем мозгу: оне су слободне у мери у којој то интеракци- ја тих неурона дозвољава и одређује“ слобода као непредвидљивост дакле, по ровелијевом тумачењу, слобода није неко слободно утемељење природе уну- тар самог субјекта (личности), већ је слобода, слобода од света споља, слобода од другога унутар себе, личност остаје одређена зако- нитошћу битисања своје природе њена сло- бода се огледа у томе да та одређеност буде неузнемиравана од било чега што је друго, то јест што је изван ње као индивидуе та тако- звана слобода, није ништа друго до непредви- дљивост, по ровелију та непредвидљивост ипак нема везе са онтологијом, нема везе са слободом бића као бића, већ са немогућно- шћу нашег апсолутног сазнања природне од- ређености бића дакле, када ровели говори о неодређености и непредвидљивости он не говори о слободи која би била у равни онто- логије ровелијева неодређеност тиче се ис- кључиво епистемолошке равни: „не постоји ја нити неурони у мозгу то је једно те исто по- јединац је процес: комплексан, чврсто инте- грисан када кажемо да је људско понашање непредвидиво, у праву смо, зато што је оно превише комплексно“, закључује ровели слобода и личност у онтолошкој равни? личност (свесни субјекат) унутар се- бе остаје онтолошки одређен њего- ва неодређеност показује се споља, на епистемолошком плану: личност као биће је непредвидљиа не зато што је онтолошки неодређена (неде- терминисана), већ зато што се њена унутрашња одређеност (детер- минисаност), услед своје комплексности, не мо- у дијалогу са ате измом rovelli-carlo basso-cannarsa (извор: uitgeverijprometheusnl) март / април 2019 13 же (сасвим) спознати будући да се не може (потпуно) спознати, не може се (потпуно) ни предвидети хришћанска антропологија, као што ћемо показати у даљем истраживању ове темати- ке, има итекако шта да приговори оваквом схватању личности, природе и слободе ре- кли бисмо да ово што нам је ровели понудио као тумачење – непредвидљивост субјекта услед његове природне комплексности, пред- ставља само привид слободе са онтолошке тачке гледишта, ровели је, мада суптилни- јом егзегезом, ипак само поновио став се- ма хариса - слобода је само наша илузија поставља се питање: ако се будемо строго држали натуралистичке методологије и на- туралистичког наратива, можемо ли уопште личност и слободу поставити у онтолошку раван? да, могло би се рећи да су ровелијев приступ природи и његов „натурализам“ су- више класични, да не излазе из стварности класичне физике та физика макро света за- иста изгледа (и јесте) неумољиво одређена, детерминисана јасним природним законима и њима диктирана попут челичне опруге у сатном механизму отуда и она итекако кори- сна научна предвидљивост, од које уживамо многе благодети у свакодневном животу – од медицине до технологије физика микро света међутим, може ли нам о слободи нешто више рећи један другачији „натурализам“: физика микро света? непредвидљивост и вероватноћа представљају главна обележ- ја физике субатомских честица – квантне механике могу ли се та непредвидљивост и вероватноћа довести у везу са слободом? ако могу, то би онда било епохално откри- ће будући да су субатомске честице, микро свет, фундамент и овог видљивог макро све- та, то би онда значило да наш свет и нашу природу ипак утемељује слобода али, да ли је тако? наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом у току припреме за штампу овог броја пра- вославног мисионара наш стални сарадник и члан редакције, господин александар ми- лојков, је докторирао на православном бо- гословском факултету у београду он је 26 марта одбранио тезу под називом „личност и суштина у тријадологији светог григорија бо- гослова и светог августина“ др милојков редовно пише за православ- ни мисионар дуже од једне деценије и један је од најчитанијих аутора особиту пажњу чи- талаца привлаче његови текстови у којима на аргументован начин оспорава савремене ате- истичке тезе честитамо од срца нашем драгом сарадни- ку др александру милојкову, са жељом да и даље настави да умножава дате му таланте на пољу црквене мисије редакција православног мисионара тема броја: српска црква кроз векове свети сава (извор: спц) 14 2 / 2019 тема броја: српска црква кроз векове данашњи свет је плуралан то је тврдња која се данас често понавља та плурал- ност се огледа кроз мноштвеност различи- тих култура, цивилизација, народа, религија, држава у свету такође, она се користи и као појам који треба да стоји насупрот погледу на свет који је био присутан у прошлости, особито у средњем веку, а који је подразу- мевао једностран, монархијски уређен свет оличен у лику владара који је често био ту по вољи божијој, његов представник и од ње- га помазан такође, он је подразумевао једну веру којој су припадали сви житељи/подани- ци државе (царства, краљевства) посебност сваког човека, његовог мишљења је била, у најмању руку, у другом плану данас је, тако нам говоре, много боље тако и црква пред- ставља реликт те прошлости у којој се наме- тао и контролисао поглед на свет било би лицемерно да кажемо да тога није било и да је врло често то преовлађивало међутим, оно што се занемарује јесте то да живот цркве од увек у себи носи плуралност, мноштвеност која није укидала јединство наиме, од саме тајне вечере, и исте такве, тајне и богооткривајуће вечере господње у емаусу, па преко педесетнице и ширења цр- кве, бити хришћанин је значило бити члан те гозбе и вечере господње на којој се објављи- вала смрт и васкрсење господње које је исто- времено било и његово присуство у телу и крви сетимо се да се лука и клеопа након „ломљења хлеба“ нису питали где је господ иако је за њих постао невидљив (в лк 24, 30–35) дакле, апостоли су ширећи хришћан- ство, оснивали оно што ми зовемо литургиј- ске заједнице у сваком месту (испрва велики градови римске империје) где су прихватили њихову реч та литургијска заједница је била исто што и она јерусалимска; ни по чему при- суство христово није било мање него у јеру- салиму како вели апостол павле: „а ако и по- знасмо христа по тијелу, но сада га више не познајемо стога, ако је ко у христу, нова је твар“ (2 кор 5, 16–17) са друге стране, би- ти хришћанин није подразумевало одрица- ње од околине у којој живимо, стила живота, друштва, нити је означавало наглашавање своје религиозности у посланици диогнету из 2 века читамо: „јер, хришћани се од оста- лих људи не разликују ни земљом, ни јези- ком, ни одевањем јер нити живе у својим (посебним) градовима, нити употребљавају неки посебан дијалекат (у говору), нити во- де неки посебно означен живот они живе у јелинским и варварским градовима, како је свакоме пало у део, и у своме одевању и хра- ни и осталом животу следују месним (локал- ним) обичајима, али пројављују задивљујуће и заиста чудесно стање живота (и владања) свога (в диог 5, 1–7) тако, ширећи се хри- шћанство је кроз векове сведочило о томе да је посебност сваке заједнице у функцији тога да се искаже премудрост божија и вели- чанство стварања света који је управо једин- ствен у својој различитости такво схватање свештеног космоса било је карактеристично за византију свака помесна црква је ориги- нални, јединствени и неотуђиви део ткања космоса којег бог ствара и који треба као та- осам векова владимир пекић тема броја свети сава је аутокефалност видео не само као државни, већ идентитетски, и тиме дубоко хришћански идеал, који надилази националност и државност и утемељује се у вечности март / април 2019 15 тема броја кав да изражава коначну истину свега ство- реног – јединство свега са богом у христу такав поглед на свет је прихваћен и у срп- ској средњовековној држави управо ту идеју о држави и нашем роду је имао преподобни симеон мироточиви, као и његови синови, нарочито међу њима тада светогорски монах сава свети сава је знао да државност којој је тежио његов брат стефан првовенчани (преп симон монах) не може бити права без смисла које јој може дати црква не црква као чувар и бранилац државности, него цр- ква као она која је једина преображавајућа сила у овом космосу нема силе нити ствар- ности, нити начина којом тварно може зако- рачити у нетварно осим кроз цркву јер у њој се открива тајна јединства божијег са творе- вином у телу и крви господњој, у љубави као свези савршенства стога, није много треба- ло светом сави да схвати, видевши опасност која се надвила услед најезде латина, њихове политике и превртљивости, да црква у срп- ским земљама треба да постане аутокефал- на шта то значи? мимо оних уобичајених, да је то могућност да епископи помесне цркве могу бирати сами првог међу собом (архие- пископа), одржавања сабора итд; аутокефа- лија је управо то препознавање оригинал- ности постојања цркве на једном поднебљу и њена потреба да се изрази на начин који је својствен људима и народима који ту живе знајмо, светог саву није интересовала наци- ја као појам, нити национална црква како то ми данас разумевамо његов мотив је био ис- кључиво очување праве вере која је предата од апостола и отаца дакле, аутокефалија не значи самосталност како је данас разумева- мо она је за светог саву била увек последи- ца припадања заједници вере, љубави и наде са свим осталим црквама то је било толико утемељујуће за наш народ, као што је то била и мисија светих и равноапостолних методи- ја и кирила на овом темељу, наш народ је и започео то историјско путовање које је под- разумевало да је управо вера у христа и сло- бода оно што утврђују наш идентитет историја српске цркве је управо била на том трагу од светог саве до косовског бо- ја и пада српске државе половином 15 века; потом периода у коме се са сломом државе крунила и црква, да би је обновио патријарх макарије соколовић, рођак великог везира мехмед паше пећки патријарх је био не са- мо црквени поглавар, већ и својеврсни ет- нарх који је имао и обавезе према порти, да скупља и гарантује плаћање пореза од „раје“ затим трагични аустријско-турски ратови ко- ји су са једне стране побудили наду за осло- бођењем од турака, а са друге довели до на- метнутог ратовања на страни аустрије које је довело до велике сеобе под патријархом арсенијем чарнојевићем затим, гашење, од- узимање „аутокефалије“ пећкој патријарши- ји 1776 које је било последица фанариотске патолошке воље за моћи која је ишла у корак са турским интересима на жалост, преоста- ле структуре цркве у истанбулу (васељенска патријаршија) никад нису престале да са- њају сан, више илузију и фантазам, о својој надмоћи и ексклузивности над осталим пра- 16 2 / 2019 свети симеон и свети сава (извор: ruiconru) вославнима потом се сетимо да су српски устаници у орашцу своју верност и борбу за слободу потврђивали целивањем часног кр- ста и јеванђеља баш са овом ослободилач- ком тежњом српског народа, која је трајала кроз све време турског ропства можемо по- везати поменуту чињеницу да је свети сава аутокефалност видео не само као државни, већ идентитетски, и тиме дубоко хришћан- ски идеал, који надилази националност и државност и утемељује се у вечности стога није чудно да је 19 век и стварање модерне српске државе био везан са црквом која је била носилац идеје слободе српског наро- да спремност на жртву и жртвовање срп- ских војника у балканским, а потом у првом светском рату није ништа мања по величини од оне косовских јунака и мученика који су предвођени светим кнезом лазаром стали у одбрану вере и отачаства то је и донело као награду обнову патријаршије 1920 године на челу са патријархом димитријем са друге стране, не треба се либити и ре- ћи да и међу вођама српске цркве није било декаденције, личних интереса који су, скоп- чани са привилегијама јерархије у цркви, повлачили и саблазан у цркву; поистовећи- вање вере и нације; везу са богатима, а за- немаривање сиротиње и ништих и убогих; слагање са друштвеним нормама које су биле супротне јеванђељу христовом (су- рови капитализам, деспотија било владара било епископа итд) занемаривати ово, зна- чило би негирати људски елемент цркве а човек је слаб и бог то зна зато је и постао човек, да „немоћи наше узме на се“ према томе, принесимо богу пре исповест и пока- јање него лицемерство бог се нас не стиди,
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 43433 / ...радости видимо најчасније страдање христа бога и свето ВАСКРСЕЊЕ? “ (стихира на господи во- звах сирне недеље) живот у христу март / април 2019 11 однос несвесног („потенцијал спре...
2. 55047 / ...те гозбе и вечере господње на којој се објављи- вала смрт и ВАСКРСЕЊЕ господње које је исто- времено било и његово присуство у телу и крви сетимо се да се лука и клеопа након „ломљења...
1. 43433 / ...радости видимо најчасније страдање христа бога и свето ВАСКРСЕЊЕ? “ (стихира на господи во- звах сирне недеље) живот у христу март / април 2019 11 однос несвесног („потенцијал спре...
2. 55047 / ...те гозбе и вечере господње на којој се објављи- вала смрт и ВАСКРСЕЊЕ господње које је исто- времено било и његово присуство у телу и крви сетимо се да се лука и клеопа након „ломљења...
51
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
...другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камоВАСКРСЕЊЕ 📌 живота, као и да се сви спасу
и уђу у царство небеско то је моја очинска
жеља, а верујем да је то благослов и његове
светости
...другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо
МЕТА инфо: Р:24550 К:183577 Д:101
| Свеска 367 |
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... за мене лако је бити кри- тизер и оспоравати све што се ради није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају за њих вреди живе- ти и жртвовати се треба се молити богу и да ради васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у царство небеско то је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и његове светости нашег патријарха, као и благослов драгог владике иринеја, коме се искрено за- хваљујем овим путем за све што је учино у моме животу он је ваш архипастир у новом саду, али и председник уређивачког одбора вашег часописа духовна деца коју је он ро- дио и много за њих урадио, требала би да бу- ду захвалнија, а они који злоупотребљавају доброту оца, одговараће пред богом за све оно што су чинили себи и другима и њима бих пожелео покајање и памети и здрави- јег живота, јер ћемо једино тако бити јаки и истински сведоци васкрсења преосвећени владико, дозволите ми да вам у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, заблагодарим на хришћанској љубави и на овом надахнутом и надасве поучном разговору, молећи ваш архипастирски благослов и ваше свете молитве! – богу хвала и хвала вама, драги бранисла- ве! желим вам сваки успех и благослов у жи- воту, на многа и блага лета! интервју првобитно дат православном мисионару у аудио облику је доступан на сајту радио беседе реч архијереја 10 3 / 2019 живимо у свету у коме се невероват- ном брзином шире лоше вести чујемо гласове о ратовима међу народима, о уби- ствима, самоубиствима, о саобраћајним не- срећама, о монструозним злочинима, међу- вршњачком насиљу, о проневерама новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке анализе су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- цај или негативна енергија која се шири када се о злу говори или зло чини међутим, исто тако је чињеница да се добра енергија ши- ри када се говори или чини добро стога, сви смо позвани да размислимо где ми припада- мо, какве подстицаје од других примамо или другима дајемо? на крају какве то везе има се вером, и шта нам ту вера може помоћи? један од дивних светогорских стараца, са- да већ свети пајсије светогорац (упокојио се крајем 20 века у грчкој), упоређивао је љу- де са пчелама и мувама говорио је да је овај свет као једна ливада на којој има и цвећа и смећа пчела, када дође на ливаду тражи да слети на цвет не обазире се на мноштво ра- зноразног смећа и измета, већ облеће около тражећи цвет макар један једини када га пронађе на њега слети са друге стране, му- ва на истој тој ливади обилази цвеће и тражи измет да слети макар сва ливада била пре- кривена прекрасним цвећем, мува ће летети све док не нађе измет да на њега слети тумачећи ову сликовиту причу, старац пај- сије је говорио да су људи који само зло чи- не и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свако- ме је да просуди шта би желео да буде а у овом свету, као и на оној ливади, има и цвећа и смећа зато, ради смо вам говорити о добру не зато што зла нема, већ зато што то сви знамо а о добру, о добру тек треба да говоримо ка- ко бисмо га постали свесни добро није лако чинити али је лепо до- бро не чине слаби, него јаки добру се не ра- дују завидљиви и несрећни, већ остварене и срећне личности добро се не подсмехује, реч пастира старац пајсије светогорац је говорио да су људи који само зло чине и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свакоме је да просуди шта би желео да буде десило се то недавно, у земљи србији сведочење доброте протонамесник александар р јевтић мај / јун 2019 11 него осмехује добро не тражи мане других, већ врлине добро себе не прецењује, већ друге не потцењује добро није бахато, већ смерно добро нам није пријатељ када му нешто треба, већ када нама нешто треба до- бро нам неће бити саговорник у псовкама и оговарању, али ће нам понудити своје раме да чује у невољи јадиковке добро не уноси у срце јед, него слаткоћу као мед добро није улазница за пакао, већ за рај добар је бог, а не ђаво а где смо ту ми? зло није само учињено зло, већ и неучиње- но добро дакле, никада нисмо неутрални ако не учинимо добро, дозволили смо да се чини зло пилат је опрао руке када су христа разапињали, мислећи да тиме пере савест тако је метафора о пилату остала до данас да нас подсети да се са прањем руку не пе- ре савест а бог ће нам судити по савести не само нашој него и својој она је свевидећа тако идући кроз часни пост ка васкрсу, ми уједно идемо и ка великом петку васкрсења не бива без смрти зато је христов пример, пут којим треба да идемо он нас није оста- вио неупућене често чујемо да људи кажу на светој тајни исповести: не знам, нисам грешан то говори да често умемо да чинимо грех, а ретко да се кајемо са друге стране, некада знамо шта је грех и кајемо се, али не- мамо снаге да га не чинимо питамо се за- што је то тако? па због тога што не чинимо добро онда када нам се укаже прилика па када дође искушење немамо божије помоћи да одолимо злу и онда наступа очајање, без- надежност, тражење утехе у алкохолу, дроги, ропству или неким другим страстима а све је то тужно и тешко срцу људском уништава човека, дајући му привид слободе, а у ства- ри чинећи га робом у тамници греха зачас од убице постаје самоубица, од бахатог де- пресивац, од спортисте алкохоличар нешто недостаје да би све имало смисла недостаје доброта њоме се храни наш унутрашњи човек без радости наше душе све је празнина и таштина гордост надима човека, а доброта испуњује ево због тога једног примера из наше стварности, да нас подсети шта значи бити човек и како се бог тада пројављује десило се то недавно, у земљи србији је- дан човек је имао болесно дете болест је би- ла тешка и сурова, тако да су му лекари ре- кли да је остало само да виде за колико дана могу да продуже живот несрећном детету истовремено, путем хуманитарних фондова вршено је прикупљање новца да се дете по- шаље у неку инострану клинику у међувре- мену, отац детета је чуо за друго дете које бо- лује од исте болести, али у раној фази, па је и лечење имало више изгледа на успех него у случају његовог детета одлучио се на несва- кидашњи потез сав до тада прикупљени но- вац за лечење свог детета преусмерио је на рачун другог детета како би што пре добило шансу да буде на време оперисано желео је да се бар један живот сачува само он зна са коликим болом и тежином на срцу је то учи- нио ипак, сакупио је надљудску снагу друго дете је послато у иностранство на лечење, а његовом детету су на првом наредном пре- гледу утврдили да нема никаквих трагова болести лекари су били запрепашћени, ни- су могли да верују шта се десило ето, како је бог узвратио оцу који је у себи имао доброту, веру и љубав господ му је и дете сачувао „ходите к мени сви који сте уморни и на- товарени, и ја ћу вас одморити узмите jарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен у срцу, и наћи ћете покој ду- шама својим јер је мој јарам благ, и бреме је моје лако“ (мт 11, 28–30) ове речи нам је христос упутио да трају кроз векове овим речима нас он зове и оне одјекују мрачним тунелима историје чове- чанства, као ехо пријатеља који жели да нам помогне да изађемо из лавиринта у коме изнемогли посустајемо то су очинске речи које се обраћају нашим срцима, огрубелим од пакости и незаинтересованости, а ипак несрећним чујмо их како бисмо светом ко- рачали као људи, носећи бремена једни дру- гима аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву реч пастира 12 3 / 2019 године 1522 после христа рођена је кћи јединица познате властелинске атинске породице, параскева (ревула) бе- низелос са 14 година њени честити роди- тељи удаше је против њене воље за много старијег властелина, андреаса хила тра- јање овог брака било је изузетно кратко, и тако је након три године параскева остала удова у својој седамнаестој година, вла- стелинка ревула, поставши наследница огромног имања, постала најпожељнија млада града атине међутим, упркос вели- ком притиску који је трпела, чврсто је то одбијала имајући циљ, да свој живот по- свети господу тако је, након смрти својих родитеља, десет година касније постри- жена у монахињу по имену филотеја у то време она приступа огромном чо- векољубивом, друштвеном, образовном и националном делу, уложивши у то у пот- пуности своје огромно богатство оснива школе, прерађивачке и занатске радиони- це, болнице, гостионице, старачке домо- ве, сиротишта овај комплекс назван је „партенон“ и у њему су уточиште налазили без разлике и грци и турци различитих узраста нудила је велике суме за ослобођење заробљеника и откуп жена из харема, помажући им да по- бегну на острва истовремено, оснивала је метохе у патисији, калогрези, халандрију и психику и заиста области филотеи, психи- ко (од речи доброчинство – το ψυχικό), које је начинила, јер је наложила пробијање јед- ног бунара, и калогреза(од речи калуђерица – το καλογραία), носе називе по светитељки међутим, многостраност њеног дела, које је пропраћено буђењем националне свести кроз оснивање школа и пропадањем харема због недостатака жена, разбеснело је турке материк монахиња филотеја оснива метохе у патисији, калогрези, халандрију и психику подиже школе, прерађивачке и занатске радионице, болнице, гостионице, старачке домове, сиротишта у којима су уточиште налазили без разлике како грци тако и турци различитих узраста света филотеја атинска превод са јелинског: михаела панковић мај / јун 2019 13 историја хришћанства најпре су ухапсили и мучили светитељку не би ли је застрашили, истовремено пу- стошећи њене манастире међутим, када су схватили да је филотеја након свог осло- бађања наставила неуморно да се бави својим богоугодним радом, одлучили су да је у потпуности униште током бденија уо- чи празника светог дионисија ареопагита, у ноћи 2 октобра 1588 године, турска чета упала је у метох светог андреја у патисији, одвукла игуманију филотеју у двориште и, везавши је за један стуб, тукла је немило- срдно сатима потом су је њене монахиње полумртву пренеле у крипту метоха кало- грезе, где је и подлегла ранама 19 фебру- ара 1589 године непосредно затим, про- глашена новомученицом, сахрањена је на десној страни светилишта светог андреја данас се њеним моштима може покло- нити у митрополијском саборном храму у атини извор: wwwagioiathinascom после полувековне анархије почиње но- во доба римске историје под вођством цара гаја аурелија валерија диоклецијана (284–305) са диоклецијаном је почео један нови период у римској историји тј доба по- зног царства увођењем неограничене вла- сти цар диоклецијан преузео је кораке да централизује римску државу диоклецијано- ва владавина трајала је двадесет година као што је то прописао нови систем владања (доминат) његовом владавином завршен је процес претварања политичког система државе у неограничену монархију нестао је систем августовог принципата: цар више није био принцепс, него господар и бог (do- minus et deus) и био је сматран за инкарна- цију божанства цар као dominus (господар), имао је апсолутну законодавну власт над свим поданицима, без обзира на њихов ранг и сталеж 1 доминат као облик владавине трајао је све до пада римског царства одмах после избијања сељачког устанка у галији, диоклецијан је узео за савладара свога пријатеља максимијана пореклом из паноније, коме је доделио титулу августа и поверио му управљање западним делом царства коначно, 293 године диоклецијан је реализовао свој политички програм, ка- да је установио тетрархију, систем по коме су државом управљала четири владара: два августа, диоклецијан и максимијан и два цезара, галерије и констанције хлор да би овом систему обезбедио дуговечност, ди- оклецијан је изједначио божанску функци- ју са династичком: себе је почео да сматра јупитером, а максимијан je поистовећен са херкулом 2 поред политичких реформи, диоклецијан је спровео корените и дубоке администра- тивне, војне и економске реформе држа- ва је била подељена на четири префектуре 1 николај а машкин, историја старог рима, бео- град 2003, стр 525 2 мирослава мирковић, римска држава у доба принципата и домината: од августа до констан- тина (27 пре хр - 337 н е), београд 2003, стр 175 параскева бенизелос, касније монахиња филотеја, била је потомак племићке и имућне атинске породице већ у седамнаестој години постала је удовица и тада одлучи да читав свој живот и своје велико имање посвети збрињавању пре свега атинске раје, у име љубави христове материк 14 3 / 2019 највеће прогоне хришћанство је доживело за време цара диоклецијана и његових савладара по свом обиму и суровости то је било најжешће гоњење у коме је римска држава покренула све своје институције да би искоренила и уништила хришћанство велики прогон хришћана за време цара диоклецијана и његових савладара историја хришћанства (галија, италија, илирик и исток) 3 диоклеци- јанова престоница била је у никомидији, мак- симијан је столовао у милану, док је галерије за престоницу изабрао солун, а констанције хлор је одлучио да његово место столовања буде у триру диоклецијан, као оснивач новог политичког система и као обновитељ старе римске рели- гије, посвећивао је велику пажњу верским пи- тањима паралелно са експанзијом источних култова и религија ширило се и хришћанство, које је сматрано за непријатељску веру у цар- ству до разилажења званичне римске државе и хришћана дошло је стога што су хришћани одбијали да учествују у приносу жртава паган- ским боговима и на тај начин су одбијали да јавно покажу оданост цару и државном култу 4 највеће прогоне хришћанство је доживело за време цара диоклецијана и његових савла- дара, те је овај прогон хришћана познат под називом велики прогон по свом обиму и су- 3 стивен рансимен, византијска цивилизација, субо- тица-београд 1964, стр 17 4 мирослава мирковић, римска држава у доба принципата и домината: од августа до кон- стантина (27 пре хр - 337 н е), београд 2003, стр 180 ровости то је било најжешће гоњење у коме је римска држава покренула све своје институ- ције да би искоренила и уништила хришћан- ство велики прогон хришћанске цркве почео је у фебруару 303 године у никомидији када је безбожни цар издао први едикт против хри- шћана 5 „хришћани не смеју да врше никакве службе ни да примају било какве почасти; сва- ко их може изложити мукама, без обзира ком сталежу припадају или које почасти имају; и могу се тужити, а они никога - чак и у случају нанесене неправде, прељубе или крађе; и на крају лишавају се слободе и права гласа“6 ди- оклецијан је наредио да се црква у никомиди- ји сруши, спале свети списи и заплене црквене реликвије као најбољи пример пламене вере у васкрслога господа христа сведочи нам до- гађај из никомидије када је едикт истакнут у никомидији, хришћанин еутије га је поцепао уз повик: „ево вам ваше готске и сарматске победе!” потом је ухапшен, мучен и жив спа- љен као први мученик (μαρτύριον - сведок) за истинску веру у време диоклецијана 5 чарлс одал, константин и хришћанско цар- ство, београд 2013, стр 90 6 александра смирнов - бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 67 раде с булајић мај / јун 2019 15 на западу је ситуација била другачија у домену констанција и максимијана није било мучења и проливања крви, углав- ном је уништавана хришћанска имовина у лето 303 године, издат је други едикт против хришћана, којим се налагало да се похапсе сви епископи и њихово свештен- ство трећи едикт против хришћана, дио- клецијан је донео у новембру 303 годи- не, којим се даје амнестија свим затвореним свеште- ним лицима, под условом да принесу жртву римским боговима уколико би при- стали да принесу жртву били би ослобођени, ако не, били би погубљени по- четком 304 године, издат је и четврти едикт којим се наређивало да сви људи морају да принесу жртву римским боговима мно- ги хришћани су то и даље одбијали остајући верни господу христу 7 међу све- тим мученицима истичу се свети флор и лавр, свети ермил и стра- тоник, свети великомученик георгије и многи други четврти едикт никада није ступио на снагу у областима констанци- ја и максимијана, али је на истоку важио све до миланског едикта, 313 године у складу са принципима тетрархијског си- 7 александра смирнов - бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 67 стема владања, августи диоклецијан и макси- мијан абдицирали су после двадесет година владавине диоклецијан је из никомидије оти- шао на источну обалу јадранског мора у са- лону (сплит) и поново је узео своје старо име диоклес, а максимијан се из милана повукао на своје имање у италију 8 иако је био најдужи и најсистематичнији покушај, прогон цара диоклецијана и њего- вих савладара није успео хришћани су исти- нитост своје вере у васкрслог господа христа потврдили својом мученичком крвљу што су више били прогоњени и што им је било теже, знали су да су на правом путу спасења као што је рекао тертулијан: крв мученика семе је нових хришћана 8 драгослав срејовић, две касноантичке царске па- лате, у: искуства прошлости, приредио видојко јо- вић, београд 2001, стр 145 као најбољи пример пламене вере у васкрслога господа христа сведочи нам догађај из никомидије када је едикт истакнут у никомидији, хришћанин еутије га је поцепао уз повик: „ево вам ваше готске и сарматске победе!” историја хришћанства 16 3 / 2019 круг је пуноћа почетак и свршетак спојени у једној тачки светотројична пуноћа христос је завршио своју мисију спасења човека и света, а дух свети је запечатио спасење у цркви христовој силаском силаском у виду пламених језичака на апостоле, прве хришћанске мисионаре то се догодило у 50 дан од васкрсења христовог јевреји такође имају своју старозаветну педесетницу – 50 дан од пасхе и почетак жетве, а на завршетку жетве свештеник је жртвовао два квасна хлеба од новог брашна уз обавезне животињске жртве квасни хлебови су знак радости и захвалности богу за богату жетву у слободи и миру, богате плодове пасхе, на којој су некад приношени бесквасни хлебови због журбе и бежања од египатског јарма и освете фараона (2 мој 23, 16; 3 мој 23, 15–21; 5 мој 16, 9–12) старозаветна педесетница је предображај новозаветне јер христос је новозаветни хлеб вечног живота, рођен у витлејему („град хлебова“) зато је установио свето причешће ломљењем хлеба, најављујући да је он сâм тај хлеб који се ломи и умаче у његову крв (вино), тј у „чашу“ страдања, за коју се молио богу оцу да га мимоиђе, али је ипак, свестан своје мисије, испред своје воље ставио очеву вољу: али не моја воља, но твоја нека буде! (лк 22, 42; мк 14, 36; мт 26, 39) величину празника оличавају и три литургијска дана: васкршња недеља, понедељак и уторак и духовска недеља, понедељак и уторак, иза којих следе светле седмице разрешене поста (трапаве) са празником духови завршава се један од богослужбених кругова и почиње велики годишњи круг са 33 недеље „по духовима“, од 1 недеље „свих светих“ до 33 недеље „по богојављењу“, којем претходи рождество христово – празник божић а од богојављења почиње мали припремни богослужбени круг од четири недеље до почетка великог васкршњег поста, којим се отвара нови круг од седам великопосних недеља све до празника васкрсења господњег тако запажамо да је цео годишњи богослужбени круг састављен од више концентричних богослужбених кругова у 50 дан од васкрса свети дух је сишао на апостоле, у виду пламених језичака и научио их свим језицима, да би они наставили христово дело спасења преко апостола, благодат светог духа прелази на њихове прејемнике – свештенике, а преко ових на све хришћане (крштене у име свете тројице) да би и они наставили дело христово – спасавање људских душа од вечне смрти а све то бива у цркви христовој, ништа не бива изван ње сви су учесници и нико није само пасивни посматрач зато је педесетница, рођење цркве духом светим као што је дух свети ушао у апостоле посредством благодати божије, тако он улази у сваког човека путем литургијски живот зашто се на празник свете тројице, који се другачије назива педесетница, духови или силазак светог духа на апостоле, плету венчићи? шта је круг? каква је симболика круга? духовски венчићи радмила грујић мај / јун 2019 17 светих тајни цркве и рађа их крштењем као цркву – као чланове цркве којима је христос глава, а осталим светим тајнама их препорађа очишћењем њихових грехова и преображава у свете којима се дају „светиње светима“ – свето причешће тако они постају стан и сасуд духа светог а најважније у људском животу јесте задобијање благодати духа светога педесетница је завршен и савршен круг светотројичне икономије спасења зато у литији око цркве правимо три круга зато светим тајнама крштења и венчања идемо три пута у круг, јер се крштавамо и венчавамо у име свете тројице, а и сâм венчани прстен је круг заветовања и пуноће ради служења једно другом и једни другима у жртвеној љубави пуноћа љубави са педесетницом се завршавају службе из богослужбене књиге цветни триод (гр пентикостар), која обухвата службе највећих празника: васкрса, вазнесења господњег и силаска светог духа на апостоле (= духови, педесетница или света тројица) духовским венчићима и ми предображавамо све то овенчавамо и украшавамо своје главе и главе наше деце, учествујући тако у празничној и пролећној радости, да се испунимо пуноћом светог духа и пуноћом најлепшег годишњег доба – пролећа јер, смо се очистили од грехова, „омивени чистотом“, препорођени и освећени духовним пролећем, светим временом и подвигом великог часног поста, учествујући у службама посног триода, који нас је постепено припремао, покајним али и бодрећим песмама ка „радости блистанија и лучама светлости“ које разгоне греховну таму, и приводио нас васељенском догађају христове победе на часноме крсту, победе вечног живота над вечном смрћу педесетница је завршен и савршен круг светотројичне икономије спасења литургијски живот 18 3 / 2019 неурофизиолошка испитивања, позната као либетови експерименти, дала су екс- перименталне, научне увиде о процесу чове- ковог одлучивања но, да ли питање онтоло- шког статуса човекове „слободне одлуке“, али и питање једног свеобухватног заокруживања појма људског бића, ипак измичу границама које успоставља методолошки натурализам природних наука? свакако, не бисмо смели да допустимо да методолошки натурализам природних наука постане философски на- турализам, уколико желимо да истрајемо у „доказивању“ стварности наше слободе из- једначавање методолошког натурализма са тоталитетом стварности, у тумачењу либето- вих експеримената, видели смо, води закључ- ку да је наша слобода илузија то поготово ва- жи ако стварност изједначимо са натуром (природом) какву је види класична физика, или физика макро света но, да ли се слобода ипак може „натуралистички“ и „научно“ дока- зати и објаснити, ако завиримо у микро свет, у свет субатомских честица и слободу погледа- мо очима квантне физике? специфична „квантна“ логика ова, морам то рећи, задивљујућа научна те- орија која оставља без даха, чак иако је чита- те на нивоу научно популарног наратива, има два важна обележја као прво њено обележје, истакао бих да нас квантна теорија изводи не само из искуства света класичне физике, већ и нашу мисао поставља на другачије основе од оних које захтевају канони класичне логике искази у класичној физици су чврсто држани канонима логике међутим, да би се разми- шљало у оквирима квантне теорије, неретко је потребно оставити „класичну“ и применити специфичну „квантну“ логику један од при- мера у овој фасцинантној научној теорији је и тзв суперпозиција електрона по „класичној“ логици која функционише у макро свету (свет класичне физике) који опажамо и којем и са- ми припадамо, један предмет не може у исто време бити на два места предмет је у одре- ђеном временском тренутку „овде“ или „онде“, не постоји трећа могућност у невидљиво си- ћушном квантном свету субатомских честица ствари не стоје тако електрон који се усме- рава према једној плочи, која има два проре- за, може у исто време пролазити кроз оба, у зависности да ли га посматрамо као честицу или као талас!? овај својеврсни „слом“ стан- дардне логике у квантној теорији чини да она (квантна теорија) буде неразумљива и самим научницима џон полкингхорн као мото у сво- јој књизи квантна теорија цитира речи чуве- ног физичара ричарда фајнмана: „мислим да могу са сигурношћу рећи како нико не разуме квантну механику“ сам полкингхорн о овој парадоксалној теми у квантној теорији пише: „принцип суперпозиције укључује два општа у дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (iv) др александар милојков мај / јун 2019 19 обележја квантне теорије једно од њих под- разумева да више нисмо у могућности створи- ти јасну слику онога што се догађа у току одре- ђеног процеса ми који живимо у (класичном) појавном свету не можемо себи представити како једна недељива честица истовремено пролази кроз оба прореза“ епистемолошка неодређеност друго обележје квантне теорије је непред- видљивост, позната као хајзенбергов принцип неодређености то је још једно обележје које свет субатомских честица разликује од макро света, то јест квантну физику од класичне фи- зике наиме, у класичној физици, уколико су нам познати одређени параметри о неком објекту, можемо јасно предвидети будућа дешавања у вези са тим објектом класична физика изгледа сасвим детерминистичка тај детерминизам појавног света класичне фи- зике јесте управо она научна предвидљивост међутим, у квантној теорији не можемо гово- рити о одређености и предвидљивости већ пре о вероватноћи добар пример јесте оглед који говори о суперпозицији електрона наи- ме, електрони се, један по један, испаљују ка контролном екрану, а између извора електро- на и екрана постоји преграда са два прореза оно што овде не можемо јасно одредити јесте кроз који прорез ће електрон проћи отуда, предвиђање резултата у квантној теорији мо- же бити само статистичке, а никако детер- миистичке природе на основу статистике можемо, дакле, говорити само о вероватноћи проласка електрона кроз један или други про- лаз на поменутој прегради (статистика нам показује која је од две опције вероватнија) можемо навести још један пример, који нам је познат у свакодневном животу ако наду- вани балон пустимо тако да издувава ваздух, он ће летети неком кривудавом путањом, али тачну путању не можемо знати, то јест не мо- жемо је предвидети ово је из разлога што не познајемо тачне параметре свих честица уну- тар балона чак и да хоћемо да испитамо те па- раметре, то, сходно хајзенберговом принципу неодређености, не би било могуће јер никада истовремено не можемо знати тачан поло- жај и брзину, односно импулс објекта другим речима, одређивање (мерење) брзине ути- цало би на положај честице, док би мерење положаја честице опет ишло на уштрб њене брзине ова неодређеност није само последи- ца мерења, већ и саме природе квантне меха- нике – квантни објекти имају дуалну природу, понашају се и као честица и као талас питање које се даље поставља у вези са неодређеношћу квантних објекта јесте да ли је та неодређеност онтолошка или епистемо- лошка неодређеност? неодређеност, у смислу да се може говорити само о вероватноћи, по- стоји и у класичној физици, али једино из раз- лога непознавања свих потребних параметра неког објекта дакле, ту би неодређеност била искључиво епистемолошка, док би класични свет у онтолошком смислу био непроменљи- у дијалогу са ате измом 20 3 / 2019 во одређен (детерминисан) у квантном свету није могуће тако једноставно одредити при- роду неодређености квантних објеката ми- шљења су подељена међу самим научницима и философима науке тако, на пример, за нил- са бора хајзенбергов принцип неодређено- сти представљао је онтолошку неодређеност, док је за дејвида бома тај принцип предста- вљао епистемолошку неодређеност лично сам пре склон да тврдим да се овде ипак ра- ди о епистемолошкој неодређености просто из разлога јер је то једина чињеница са којом располажемо – не знамо тачан положај и бр- зину, односно импулс квантног објекта, те за- то не можемо говорити о предвидљивости да ли нам пак сама природа квантног објекта онемогућава поменуто знање, у ком случају би се радило о онтолошкој неодређености, мишљења сам ипак да не можемо поуздано знати овде би, сматрам, агностички став био једини интелектуално поштен питање неодређености квантних објеката је веома важно јер представља дилему између две различите представе утемељења ствар- ности којој припадамо уколико је природа те неодређености само епистемолошка, онда је детерминизам поново у основи свега међу- тим, уколико је та неодређеност онтолошка, онда нам наука заиста отвара сасвим другачи- ју представу стварности али, уколико је нео- дређеност заиста онтолошка, може ли онда уопште и бити предмет науке? може, једино ако се наука уместо прецизном предвидљиво- шћу задовољи статистиком и вероватноћом као својим закључком ипак, то још не значи да смо дошли и до одговара на она крајња пи- тања, какво је питање наше слободе: квантни процеси у мозгу би можда на одређени начин могли бити повезани са свесношћу код човека, али се произвољна субатомска неодређеност итекако разликује од испољавања слободне воље (џон полкингхорн, квантна теорија) сагледавање либетовог експеримента из угла класичне и квантне физике, могли бисмо тако рећи, додатно нам је осветлило појам natu- ra-е (природе) не можемо рећи да нам је квант- на теорија, кроз своје обележје непредвидљиво- сти, осветлила слободу као природно уткану у биће (у људску природу), али је ипак уздрмала неупитност детерминистичког закључка кла- сичне физике тај импулс потенцијала спремно- сти који у либетовом мерењу претходи свесној одлуци, изгледа није толико „детерминисан“ и „несвестан“ (неслободан), колико се то, „класич- ним очима“, на први поглед чини овде се нала- зи моменат „конекције“ теологије на физику као природну науку теологија на овом месту треба да настави даље, у заокруживању појма људског бића, те да у том појму осветли и појам слободе
... за мене лако је бити кри- тизер и оспоравати све што се ради није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају за њих вреди живе- ти и жртвовати се треба се молити богу и да ради васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у царство небеско то је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и његове светости нашег патријарха, као и благослов драгог владике иринеја, коме се искрено за- хваљујем овим путем за све што је учино у моме животу он је ваш архипастир у новом саду, али и председник уређивачког одбора вашег часописа духовна деца коју је он ро- дио и много за њих урадио, требала би да бу- ду захвалнија, а они који злоупотребљавају доброту оца, одговараће пред богом за све оно што су чинили себи и другима и њима бих пожелео покајање и памети и здрави- јег живота, јер ћемо једино тако бити јаки и истински сведоци васкрсења преосвећени владико, дозволите ми да вам у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, заблагодарим на хришћанској љубави и на овом надахнутом и надасве поучном разговору, молећи ваш архипастирски благослов и ваше свете молитве! – богу хвала и хвала вама, драги бранисла- ве! желим вам сваки успех и благослов у жи- воту, на многа и блага лета! интервју првобитно дат православном мисионару у аудио облику је доступан на сајту радио беседе реч архијереја 10 3 / 2019 живимо у свету у коме се невероват- ном брзином шире лоше вести чујемо гласове о ратовима међу народима, о уби- ствима, самоубиствима, о саобраћајним не- срећама, о монструозним злочинима, међу- вршњачком насиљу, о проневерама новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке анализе су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- цај или негативна енергија која се шири када се о злу говори или зло чини међутим, исто тако је чињеница да се добра енергија ши- ри када се говори или чини добро стога, сви смо позвани да размислимо где ми припада- мо, какве подстицаје од других примамо или другима дајемо? на крају какве то везе има се вером, и шта нам ту вера може помоћи? један од дивних светогорских стараца, са- да већ свети пајсије светогорац (упокојио се крајем 20 века у грчкој), упоређивао је љу- де са пчелама и мувама говорио је да је овај свет као једна ливада на којој има и цвећа и смећа пчела, када дође на ливаду тражи да слети на цвет не обазире се на мноштво ра- зноразног смећа и измета, већ облеће около тражећи цвет макар један једини када га пронађе на њега слети са друге стране, му- ва на истој тој ливади обилази цвеће и тражи измет да слети макар сва ливада била пре- кривена прекрасним цвећем, мува ће летети све док не нађе измет да на њега слети тумачећи ову сликовиту причу, старац пај- сије је говорио да су људи који само зло чи- не и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свако- ме је да просуди шта би желео да буде а у овом свету, као и на оној ливади, има и цвећа и смећа зато, ради смо вам говорити о добру не зато што зла нема, већ зато што то сви знамо а о добру, о добру тек треба да говоримо ка- ко бисмо га постали свесни добро није лако чинити али је лепо до- бро не чине слаби, него јаки добру се не ра- дују завидљиви и несрећни, већ остварене и срећне личности добро се не подсмехује, реч пастира старац пајсије светогорац је говорио да су људи који само зло чине и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свакоме је да просуди шта би желео да буде десило се то недавно, у земљи србији сведочење доброте протонамесник александар р јевтић мај / јун 2019 11 него осмехује добро не тражи мане других, већ врлине добро себе не прецењује, већ друге не потцењује добро није бахато, већ смерно добро нам није пријатељ када му нешто треба, већ када нама нешто треба до- бро нам неће бити саговорник у псовкама и оговарању, али ће нам понудити своје раме да чује у невољи јадиковке добро не уноси у срце јед, него слаткоћу као мед добро није улазница за пакао, већ за рај добар је бог, а не ђаво а где смо ту ми? зло није само учињено зло, већ и неучиње- но добро дакле, никада нисмо неутрални ако не учинимо добро, дозволили смо да се чини зло пилат је опрао руке када су христа разапињали, мислећи да тиме пере савест тако је метафора о пилату остала до данас да нас подсети да се са прањем руку не пе- ре савест а бог ће нам судити по савести не само нашој него и својој она је свевидећа тако идући кроз часни пост ка васкрсу, ми уједно идемо и ка великом петку васкрсења не бива без смрти зато је христов пример, пут којим треба да идемо он нас није оста- вио неупућене често чујемо да људи кажу на светој тајни исповести: не знам, нисам грешан то говори да често умемо да чинимо грех, а ретко да се кајемо са друге стране, некада знамо шта је грех и кајемо се, али не- мамо снаге да га не чинимо питамо се за- што је то тако? па због тога што не чинимо добро онда када нам се укаже прилика па када дође искушење немамо божије помоћи да одолимо злу и онда наступа очајање, без- надежност, тражење утехе у алкохолу, дроги, ропству или неким другим страстима а све је то тужно и тешко срцу људском уништава човека, дајући му привид слободе, а у ства- ри чинећи га робом у тамници греха зачас од убице постаје самоубица, од бахатог де- пресивац, од спортисте алкохоличар нешто недостаје да би све имало смисла недостаје доброта њоме се храни наш унутрашњи човек без радости наше душе све је празнина и таштина гордост надима човека, а доброта испуњује ево због тога једног примера из наше стварности, да нас подсети шта значи бити човек и како се бог тада пројављује десило се то недавно, у земљи србији је- дан човек је имао болесно дете болест је би- ла тешка и сурова, тако да су му лекари ре- кли да је остало само да виде за колико дана могу да продуже живот несрећном детету истовремено, путем хуманитарних фондова вршено је прикупљање новца да се дете по- шаље у неку инострану клинику у међувре- мену, отац детета је чуо за друго дете које бо- лује од исте болести, али у раној фази, па је и лечење имало више изгледа на успех него у случају његовог детета одлучио се на несва- кидашњи потез сав до тада прикупљени но- вац за лечење свог детета преусмерио је на рачун другог детета како би што пре добило шансу да буде на време оперисано желео је да се бар један живот сачува само он зна са коликим болом и тежином на срцу је то учи- нио ипак, сакупио је надљудску снагу друго дете је послато у иностранство на лечење, а његовом детету су на првом наредном пре- гледу утврдили да нема никаквих трагова болести лекари су били запрепашћени, ни- су могли да верују шта се десило ето, како је бог узвратио оцу који је у себи имао доброту, веру и љубав господ му је и дете сачувао „ходите к мени сви који сте уморни и на- товарени, и ја ћу вас одморити узмите jарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен у срцу, и наћи ћете покој ду- шама својим јер је мој јарам благ, и бреме је моје лако“ (мт 11, 28–30) ове речи нам је христос упутио да трају кроз векове овим речима нас он зове и оне одјекују мрачним тунелима историје чове- чанства, као ехо пријатеља који жели да нам помогне да изађемо из лавиринта у коме изнемогли посустајемо то су очинске речи које се обраћају нашим срцима, огрубелим од пакости и незаинтересованости, а ипак несрећним чујмо их како бисмо светом ко- рачали као људи, носећи бремена једни дру- гима аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву реч пастира 12 3 / 2019 године 1522 после христа рођена је кћи јединица познате властелинске атинске породице, параскева (ревула) бе- низелос са 14 година њени честити роди- тељи удаше је против њене воље за много старијег властелина, андреаса хила тра- јање овог брака било је изузетно кратко, и тако је након три године параскева остала удова у својој седамнаестој година, вла- стелинка ревула, поставши наследница огромног имања, постала најпожељнија млада града атине међутим, упркос вели- ком притиску који је трпела, чврсто је то одбијала имајући циљ, да свој живот по- свети господу тако је, након смрти својих родитеља, десет година касније постри- жена у монахињу по имену филотеја у то време она приступа огромном чо- векољубивом, друштвеном, образовном и националном делу, уложивши у то у пот- пуности своје огромно богатство оснива школе, прерађивачке и занатске радиони- це, болнице, гостионице, старачке домо- ве, сиротишта овај комплекс назван је „партенон“ и у њему су уточиште налазили без разлике и грци и турци различитих узраста нудила је велике суме за ослобођење заробљеника и откуп жена из харема, помажући им да по- бегну на острва истовремено, оснивала је метохе у патисији, калогрези, халандрију и психику и заиста области филотеи, психи- ко (од речи доброчинство – το ψυχικό), које је начинила, јер је наложила пробијање јед- ног бунара, и калогреза(од речи калуђерица – το καλογραία), носе називе по светитељки међутим, многостраност њеног дела, које је пропраћено буђењем националне свести кроз оснивање школа и пропадањем харема због недостатака жена, разбеснело је турке материк монахиња филотеја оснива метохе у патисији, калогрези, халандрију и психику подиже школе, прерађивачке и занатске радионице, болнице, гостионице, старачке домове, сиротишта у којима су уточиште налазили без разлике како грци тако и турци различитих узраста света филотеја атинска превод са јелинског: михаела панковић мај / јун 2019 13 историја хришћанства најпре су ухапсили и мучили светитељку не би ли је застрашили, истовремено пу- стошећи њене манастире међутим, када су схватили да је филотеја након свог осло- бађања наставила неуморно да се бави својим богоугодним радом, одлучили су да је у потпуности униште током бденија уо- чи празника светог дионисија ареопагита, у ноћи 2 октобра 1588 године, турска чета упала је у метох светог андреја у патисији, одвукла игуманију филотеју у двориште и, везавши је за један стуб, тукла је немило- срдно сатима потом су је њене монахиње полумртву пренеле у крипту метоха кало- грезе, где је и подлегла ранама 19 фебру- ара 1589 године непосредно затим, про- глашена новомученицом, сахрањена је на десној страни светилишта светог андреја данас се њеним моштима може покло- нити у митрополијском саборном храму у атини извор: wwwagioiathinascom после полувековне анархије почиње но- во доба римске историје под вођством цара гаја аурелија валерија диоклецијана (284–305) са диоклецијаном је почео један нови период у римској историји тј доба по- зног царства увођењем неограничене вла- сти цар диоклецијан преузео је кораке да централизује римску државу диоклецијано- ва владавина трајала је двадесет година као што је то прописао нови систем владања (доминат) његовом владавином завршен је процес претварања политичког система државе у неограничену монархију нестао је систем августовог принципата: цар више није био принцепс, него господар и бог (do- minus et deus) и био је сматран за инкарна- цију божанства цар као dominus (господар), имао је апсолутну законодавну власт над свим поданицима, без обзира на њихов ранг и сталеж 1 доминат као облик владавине трајао је све до пада римског царства одмах после избијања сељачког устанка у галији, диоклецијан је узео за савладара свога пријатеља максимијана пореклом из паноније, коме је доделио титулу августа и поверио му управљање западним делом царства коначно, 293 године диоклецијан је реализовао свој политички програм, ка- да је установио тетрархију, систем по коме су државом управљала четири владара: два августа, диоклецијан и максимијан и два цезара, галерије и констанције хлор да би овом систему обезбедио дуговечност, ди- оклецијан је изједначио божанску функци- ју са династичком: себе је почео да сматра јупитером, а максимијан je поистовећен са херкулом 2 поред политичких реформи, диоклецијан је спровео корените и дубоке администра- тивне, војне и економске реформе држа- ва је била подељена на четири префектуре 1 николај а машкин, историја старог рима, бео- град 2003, стр 525 2 мирослава мирковић, римска држава у доба принципата и домината: од августа до констан- тина (27 пре хр - 337 н е), београд 2003, стр 175 параскева бенизелос, касније монахиња филотеја, била је потомак племићке и имућне атинске породице већ у седамнаестој години постала је удовица и тада одлучи да читав свој живот и своје велико имање посвети збрињавању пре свега атинске раје, у име љубави христове материк 14 3 / 2019 највеће прогоне хришћанство је доживело за време цара диоклецијана и његових савладара по свом обиму и суровости то је било најжешће гоњење у коме је римска држава покренула све своје институције да би искоренила и уништила хришћанство велики прогон хришћана за време цара диоклецијана и његових савладара историја хришћанства (галија, италија, илирик и исток) 3 диоклеци- јанова престоница била је у никомидији, мак- симијан је столовао у милану, док је галерије за престоницу изабрао солун, а констанције хлор је одлучио да његово место столовања буде у триру диоклецијан, као оснивач новог политичког система и као обновитељ старе римске рели- гије, посвећивао је велику пажњу верским пи- тањима паралелно са експанзијом источних култова и религија ширило се и хришћанство, које је сматрано за непријатељску веру у цар- ству до разилажења званичне римске државе и хришћана дошло је стога што су хришћани одбијали да учествују у приносу жртава паган- ским боговима и на тај начин су одбијали да јавно покажу оданост цару и државном култу 4 највеће прогоне хришћанство је доживело за време цара диоклецијана и његових савла- дара, те је овај прогон хришћана познат под називом велики прогон по свом обиму и су- 3 стивен рансимен, византијска цивилизација, субо- тица-београд 1964, стр 17 4 мирослава мирковић, римска држава у доба принципата и домината: од августа до кон- стантина (27 пре хр - 337 н е), београд 2003, стр 180 ровости то је било најжешће гоњење у коме је римска држава покренула све своје институ- ције да би искоренила и уништила хришћан- ство велики прогон хришћанске цркве почео је у фебруару 303 године у никомидији када је безбожни цар издао први едикт против хри- шћана 5 „хришћани не смеју да врше никакве службе ни да примају било какве почасти; сва- ко их може изложити мукама, без обзира ком сталежу припадају или које почасти имају; и могу се тужити, а они никога - чак и у случају нанесене неправде, прељубе или крађе; и на крају лишавају се слободе и права гласа“6 ди- оклецијан је наредио да се црква у никомиди- ји сруши, спале свети списи и заплене црквене реликвије као најбољи пример пламене вере у васкрслога господа христа сведочи нам до- гађај из никомидије када је едикт истакнут у никомидији, хришћанин еутије га је поцепао уз повик: „ево вам ваше готске и сарматске победе!” потом је ухапшен, мучен и жив спа- љен као први мученик (μαρτύριον - сведок) за истинску веру у време диоклецијана 5 чарлс одал, константин и хришћанско цар- ство, београд 2013, стр 90 6 александра смирнов - бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 67 раде с булајић мај / јун 2019 15 на западу је ситуација била другачија у домену констанција и максимијана није било мучења и проливања крви, углав- ном је уништавана хришћанска имовина у лето 303 године, издат је други едикт против хришћана, којим се налагало да се похапсе сви епископи и њихово свештен- ство трећи едикт против хришћана, дио- клецијан је донео у новембру 303 годи- не, којим се даје амнестија свим затвореним свеште- ним лицима, под условом да принесу жртву римским боговима уколико би при- стали да принесу жртву били би ослобођени, ако не, били би погубљени по- четком 304 године, издат је и четврти едикт којим се наређивало да сви људи морају да принесу жртву римским боговима мно- ги хришћани су то и даље одбијали остајући верни господу христу 7 међу све- тим мученицима истичу се свети флор и лавр, свети ермил и стра- тоник, свети великомученик георгије и многи други четврти едикт никада није ступио на снагу у областима констанци- ја и максимијана, али је на истоку важио све до миланског едикта, 313 године у складу са принципима тетрархијског си- 7 александра смирнов - бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 67 стема владања, августи диоклецијан и макси- мијан абдицирали су после двадесет година владавине диоклецијан је из никомидије оти- шао на источну обалу јадранског мора у са- лону (сплит) и поново је узео своје старо име диоклес, а максимијан се из милана повукао на своје имање у италију 8 иако је био најдужи и најсистематичнији покушај, прогон цара диоклецијана и њего- вих савладара није успео хришћани су исти- нитост своје вере у васкрслог господа христа потврдили својом мученичком крвљу што су више били прогоњени и што им је било теже, знали су да су на правом путу спасења као што је рекао тертулијан: крв мученика семе је нових хришћана 8 драгослав срејовић, две касноантичке царске па- лате, у: искуства прошлости, приредио видојко јо- вић, београд 2001, стр 145 као најбољи пример пламене вере у васкрслога господа христа сведочи нам догађај из никомидије када је едикт истакнут у никомидији, хришћанин еутије га је поцепао уз повик: „ево вам ваше готске и сарматске победе!” историја хришћанства 16 3 / 2019 круг је пуноћа почетак и свршетак спојени у једној тачки светотројична пуноћа христос је завршио своју мисију спасења човека и света, а дух свети је запечатио спасење у цркви христовој силаском силаском у виду пламених језичака на апостоле, прве хришћанске мисионаре то се догодило у 50 дан од васкрсења христовог јевреји такође имају своју старозаветну педесетницу – 50 дан од пасхе и почетак жетве, а на завршетку жетве свештеник је жртвовао два квасна хлеба од новог брашна уз обавезне животињске жртве квасни хлебови су знак радости и захвалности богу за богату жетву у слободи и миру, богате плодове пасхе, на којој су некад приношени бесквасни хлебови због журбе и бежања од египатског јарма и освете фараона (2 мој 23, 16; 3 мој 23, 15–21; 5 мој 16, 9–12) старозаветна педесетница је предображај новозаветне јер христос је новозаветни хлеб вечног живота, рођен у витлејему („град хлебова“) зато је установио свето причешће ломљењем хлеба, најављујући да је он сâм тај хлеб који се ломи и умаче у његову крв (вино), тј у „чашу“ страдања, за коју се молио богу оцу да га мимоиђе, али је ипак, свестан своје мисије, испред своје воље ставио очеву вољу: али не моја воља, но твоја нека буде! (лк 22, 42; мк 14, 36; мт 26, 39) величину празника оличавају и три литургијска дана: васкршња недеља, понедељак и уторак и духовска недеља, понедељак и уторак, иза којих следе светле седмице разрешене поста (трапаве) са празником духови завршава се један од богослужбених кругова и почиње велики годишњи круг са 33 недеље „по духовима“, од 1 недеље „свих светих“ до 33 недеље „по богојављењу“, којем претходи рождество христово – празник божић а од богојављења почиње мали припремни богослужбени круг од четири недеље до почетка великог васкршњег поста, којим се отвара нови круг од седам великопосних недеља све до празника васкрсења господњег тако запажамо да је цео годишњи богослужбени круг састављен од више концентричних богослужбених кругова у 50 дан од васкрса свети дух је сишао на апостоле, у виду пламених језичака и научио их свим језицима, да би они наставили христово дело спасења преко апостола, благодат светог духа прелази на њихове прејемнике – свештенике, а преко ових на све хришћане (крштене у име свете тројице) да би и они наставили дело христово – спасавање људских душа од вечне смрти а све то бива у цркви христовој, ништа не бива изван ње сви су учесници и нико није само пасивни посматрач зато је педесетница, рођење цркве духом светим као што је дух свети ушао у апостоле посредством благодати божије, тако он улази у сваког човека путем литургијски живот зашто се на празник свете тројице, који се другачије назива педесетница, духови или силазак светог духа на апостоле, плету венчићи? шта је круг? каква је симболика круга? духовски венчићи радмила грујић мај / јун 2019 17 светих тајни цркве и рађа их крштењем као цркву – као чланове цркве којима је христос глава, а осталим светим тајнама их препорађа очишћењем њихових грехова и преображава у свете којима се дају „светиње светима“ – свето причешће тако они постају стан и сасуд духа светог а најважније у људском животу јесте задобијање благодати духа светога педесетница је завршен и савршен круг светотројичне икономије спасења зато у литији око цркве правимо три круга зато светим тајнама крштења и венчања идемо три пута у круг, јер се крштавамо и венчавамо у име свете тројице, а и сâм венчани прстен је круг заветовања и пуноће ради служења једно другом и једни другима у жртвеној љубави пуноћа љубави са педесетницом се завршавају службе из богослужбене књиге цветни триод (гр пентикостар), која обухвата службе највећих празника: васкрса, вазнесења господњег и силаска светог духа на апостоле (= духови, педесетница или света тројица) духовским венчићима и ми предображавамо све то овенчавамо и украшавамо своје главе и главе наше деце, учествујући тако у празничној и пролећној радости, да се испунимо пуноћом светог духа и пуноћом најлепшег годишњег доба – пролећа јер, смо се очистили од грехова, „омивени чистотом“, препорођени и освећени духовним пролећем, светим временом и подвигом великог часног поста, учествујући у службама посног триода, који нас је постепено припремао, покајним али и бодрећим песмама ка „радости блистанија и лучама светлости“ које разгоне греховну таму, и приводио нас васељенском догађају христове победе на часноме крсту, победе вечног живота над вечном смрћу педесетница је завршен и савршен круг светотројичне икономије спасења литургијски живот 18 3 / 2019 неурофизиолошка испитивања, позната као либетови експерименти, дала су екс- перименталне, научне увиде о процесу чове- ковог одлучивања но, да ли питање онтоло- шког статуса човекове „слободне одлуке“, али и питање једног свеобухватног заокруживања појма људског бића, ипак измичу границама које успоставља методолошки натурализам природних наука? свакако, не бисмо смели да допустимо да методолошки натурализам природних наука постане философски на- турализам, уколико желимо да истрајемо у „доказивању“ стварности наше слободе из- једначавање методолошког натурализма са тоталитетом стварности, у тумачењу либето- вих експеримената, видели смо, води закључ- ку да је наша слобода илузија то поготово ва- жи ако стварност изједначимо са натуром (природом) какву је види класична физика, или физика макро света но, да ли се слобода ипак може „натуралистички“ и „научно“ дока- зати и објаснити, ако завиримо у микро свет, у свет субатомских честица и слободу погледа- мо очима квантне физике? специфична „квантна“ логика ова, морам то рећи, задивљујућа научна те- орија која оставља без даха, чак иако је чита- те на нивоу научно популарног наратива, има два важна обележја као прво њено обележје, истакао бих да нас квантна теорија изводи не само из искуства света класичне физике, већ и нашу мисао поставља на другачије основе од оних које захтевају канони класичне логике искази у класичној физици су чврсто држани канонима логике међутим, да би се разми- шљало у оквирима квантне теорије, неретко је потребно оставити „класичну“ и применити специфичну „квантну“ логику један од при- мера у овој фасцинантној научној теорији је и тзв суперпозиција електрона по „класичној“ логици која функционише у макро свету (свет класичне физике) који опажамо и којем и са- ми припадамо, један предмет не може у исто време бити на два места предмет је у одре- ђеном временском тренутку „овде“ или „онде“, не постоји трећа могућност у невидљиво си- ћушном квантном свету субатомских честица ствари не стоје тако електрон који се усме- рава према једној плочи, која има два проре- за, може у исто време пролазити кроз оба, у зависности да ли га посматрамо као честицу или као талас!? овај својеврсни „слом“ стан- дардне логике у квантној теорији чини да она (квантна теорија) буде неразумљива и самим научницима џон полкингхорн као мото у сво- јој књизи квантна теорија цитира речи чуве- ног физичара ричарда фајнмана: „мислим да могу са сигурношћу рећи како нико не разуме квантну механику“ сам полкингхорн о овој парадоксалној теми у квантној теорији пише: „принцип суперпозиције укључује два општа у дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (iv) др александар милојков мај / јун 2019 19 обележја квантне теорије једно од њих под- разумева да више нисмо у могућности створи- ти јасну слику онога што се догађа у току одре- ђеног процеса ми који живимо у (класичном) појавном свету не можемо себи представити како једна недељива честица истовремено пролази кроз оба прореза“ епистемолошка неодређеност друго обележје квантне теорије је непред- видљивост, позната као хајзенбергов принцип неодређености то је још једно обележје које свет субатомских честица разликује од макро света, то јест квантну физику од класичне фи- зике наиме, у класичној физици, уколико су нам познати одређени параметри о неком објекту, можемо јасно предвидети будућа дешавања у вези са тим објектом класична физика изгледа сасвим детерминистичка тај детерминизам појавног света класичне фи- зике јесте управо она научна предвидљивост међутим, у квантној теорији не можемо гово- рити о одређености и предвидљивости већ пре о вероватноћи добар пример јесте оглед који говори о суперпозицији електрона наи- ме, електрони се, један по један, испаљују ка контролном екрану, а између извора електро- на и екрана постоји преграда са два прореза оно што овде не можемо јасно одредити јесте кроз који прорез ће електрон проћи отуда, предвиђање резултата у квантној теорији мо- же бити само статистичке, а никако детер- миистичке природе на основу статистике можемо, дакле, говорити само о вероватноћи проласка електрона кроз један или други про- лаз на поменутој прегради (статистика нам показује која је од две опције вероватнија) можемо навести још један пример, који нам је познат у свакодневном животу ако наду- вани балон пустимо тако да издувава ваздух, он ће летети неком кривудавом путањом, али тачну путању не можемо знати, то јест не мо- жемо је предвидети ово је из разлога што не познајемо тачне параметре свих честица уну- тар балона чак и да хоћемо да испитамо те па- раметре, то, сходно хајзенберговом принципу неодређености, не би било могуће јер никада истовремено не можемо знати тачан поло- жај и брзину, односно импулс објекта другим речима, одређивање (мерење) брзине ути- цало би на положај честице, док би мерење положаја честице опет ишло на уштрб њене брзине ова неодређеност није само последи- ца мерења, већ и саме природе квантне меха- нике – квантни објекти имају дуалну природу, понашају се и као честица и као талас питање које се даље поставља у вези са неодређеношћу квантних објекта јесте да ли је та неодређеност онтолошка или епистемо- лошка неодређеност? неодређеност, у смислу да се може говорити само о вероватноћи, по- стоји и у класичној физици, али једино из раз- лога непознавања свих потребних параметра неког објекта дакле, ту би неодређеност била искључиво епистемолошка, док би класични свет у онтолошком смислу био непроменљи- у дијалогу са ате измом 20 3 / 2019 во одређен (детерминисан) у квантном свету није могуће тако једноставно одредити при- роду неодређености квантних објеката ми- шљења су подељена међу самим научницима и философима науке тако, на пример, за нил- са бора хајзенбергов принцип неодређено- сти представљао је онтолошку неодређеност, док је за дејвида бома тај принцип предста- вљао епистемолошку неодређеност лично сам пре склон да тврдим да се овде ипак ра- ди о епистемолошкој неодређености просто из разлога јер је то једина чињеница са којом располажемо – не знамо тачан положај и бр- зину, односно импулс квантног објекта, те за- то не можемо говорити о предвидљивости да ли нам пак сама природа квантног објекта онемогућава поменуто знање, у ком случају би се радило о онтолошкој неодређености, мишљења сам ипак да не можемо поуздано знати овде би, сматрам, агностички став био једини интелектуално поштен питање неодређености квантних објеката је веома важно јер представља дилему између две различите представе утемељења ствар- ности којој припадамо уколико је природа те неодређености само епистемолошка, онда је детерминизам поново у основи свега међу- тим, уколико је та неодређеност онтолошка, онда нам наука заиста отвара сасвим другачи- ју представу стварности али, уколико је нео- дређеност заиста онтолошка, може ли онда уопште и бити предмет науке? може, једино ако се наука уместо прецизном предвидљиво- шћу задовољи статистиком и вероватноћом као својим закључком ипак, то још не значи да смо дошли и до одговара на она крајња пи- тања, какво је питање наше слободе: квантни процеси у мозгу би можда на одређени начин могли бити повезани са свесношћу код човека, али се произвољна субатомска неодређеност итекако разликује од испољавања слободне воље (џон полкингхорн, квантна теорија) сагледавање либетовог експеримента из угла класичне и квантне физике, могли бисмо тако рећи, додатно нам је осветлило појам natu- ra-е (природе) не можемо рећи да нам је квант- на теорија, кроз своје обележје непредвидљиво- сти, осветлила слободу као природно уткану у биће (у људску природу), али је ипак уздрмала неупитност детерминистичког закључка кла- сичне физике тај импулс потенцијала спремно- сти који у либетовом мерењу претходи свесној одлуци, изгледа није толико „детерминисан“ и „несвестан“ (неслободан), колико се то, „класич- ним очима“, на први поглед чини овде се нала- зи моменат „конекције“ теологије на физику као природну науку теологија на овом месту треба да настави даље, у заокруживању појма људског бића, те да у том појму осветли и појам слободе
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 55345 / ...потврђују месијом, али и сином божијим јесу његово страдање и ВАСКРСЕЊЕ баш као што сам господ каже лу- ки и клеопи: „није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју?“ (лк ...
2. 115681 / ...овде и сада оних који деле живот са богом и којима је ВАСКРСЕЊЕ христово темељ живота литургија, као богослужење које је оригинално хришћанско и које у себи носи многе слојеве осве ...
3. 127800 / ...један другога загрлимо; и онима који нас ненавиде опростимо све ВАСКРСЕЊЕ? м“ аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја мај / јун 2019 25 разгово...
1. 55345 / ...потврђују месијом, али и сином божијим јесу његово страдање и ВАСКРСЕЊЕ баш као што сам господ каже лу- ки и клеопи: „није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју?“ (лк ...
2. 115681 / ...овде и сада оних који деле живот са богом и којима је ВАСКРСЕЊЕ христово темељ живота литургија, као богослужење које је оригинално хришћанско и које у себи носи многе слојеве осве ...
3. 127800 / ...један другога загрлимо; и онима који нас ненавиде опростимо све ВАСКРСЕЊЕ? м“ аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја мај / јун 2019 25 разгово...
52
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...у обичној кући, која је касније названа „анастасија“ (ВАСКРСЕЊЕ)📌 ), јер је из
ње заиста васкрсло православље
главне саборске одлуке: осуђени су јеретици
евномијани (по евномију кизичком
...у обичној кући, која је касније названа „анастасија“ (
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... гри- горије ниски, кирило јерусалимски и гри- горије назијанзин (богослов) светог григо- рија богослова,7 цар теодосије је довео за архиепископа у престоницу 379 године у цариграду је још увек било много јеретика аријанаца, тако да је свети григорије вршио богослужења у обичној кући, која је касније названа „анастасија“ (васкрсење), јер је из ње заиста васкрсло православље главне саборске одлуке: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелија- ни (по савелију), фотиновци (по фотину епи- скопу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на пр- 6 атанасије јевтић, „други васељенски сабор“, теоло- шки погледи xiv, 1–3 (1981), стр 81–96 7 њему су поједини епископи на сабору неоснова- но пребацивали да је незаконито дошао за архие- пископа у цариграду, што је свети григорије тешко прихватио и у току сабора напустио је цариград и повукао се у место аријанз, где ће остати до краја живота, 390 године по одласку светог григорија из цариграда, већина епископа, који су волели светог григорија и плакали за њим, на сабору у цариграду поставили су за архиепископа сенатора нектарија он ће до краја председавати сабором после упоко- јења светог мелетија антиохијског (архимандрит јустин поповић, житија светих за јануар, манастир ћелије – ваљево 1991) вом месту осуђени су духоборци 8 против ма- кедонија, кога су духоборци сматрали за свог духовног оца, 150 отаца сабора, не користећи реч ομοούσιος, потврђују да се дух обожава и слави заједно са оцем и сином сабор одбацу- је и аполинаријевство (по аполинарију лаоди- кијском) речима „од духа светога и марије дје- ве“ тако да је сабор преузео никејско учење о светој тројици – учење које је доцније потвр- ђено тринитарном теологијом кападокијских отаца: светог василија великог, светог григо- рија богослова и светог григорија ниског, који 8 духоборци (грч пневматомахи или тропици), у саборским документима оправдано се називају по- луаријанци други васељенски сабор одржан је у цариграду од маја до јула 381 године сабор је сазвао цар теодосије велики (379–395) на другом васељенском сабору састављено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два други васељенски сабор раде с булајић историја хришћанства други васељенски сабор, средњовековна фреска са кипра 12 6 / 2019 су ауторитетом наметнули формулу: „једна и иста божанска природа у три ипостаси (лица)“ – и додали су нове чланове учењу о духу све- том овај символ вере постаће класични или васељенски символ хришћанске цркве он ће ући у литургије, а потврдиће га и сви потоњи сабори под именом никео-цариградски сим- вол вере никео-цариградски символ вере се темељи на свештеном предању, богослужбе- ном животу и учењу православне цркве, на учењу светих отаца као облагодаћених све- дока изворне хришћанске вере, чувара апо- столског предања и оних који су искуствено познали бога оно што је посебно важно јесте чињеница да свети оци, састављајући сим- вол вере, нису износили своје мишљење нити ишта ново и до тада непознато, него су верно сведочили и једнодушно исповедали управо ону веру коју је предао спаситељ наш и господ свих исус христос 9 на другом васељенском сабору саста- вљено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два: 1) забрана еписко- пима једних помесних цркава да се мешају у ствари других цркава и 2) признавање епи- скопима цариграда, као новог рима, првен- ства части иза римских епископа 10 рим ужи- ва прво место, а цариград заузима друго, с тим да има исте привилегије са царским гра- дом римом 9 мирко ђ томасовић, символ вере: тумачење никеј- ско–цариградског символа вере, фоча 2017, стр 10 10 седам стубова премудрости – историја васељен- ских сабора, приредио младен станковић, београд 2008, стр 30 главне саборске одлуке су: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелијани (по савелију), фотиновци (по фотину епископу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на првом месту осуђени су духоборци историја хришћанства други васељенски сабор, фреска из русије (извор: fomaru) новембар / децембар 2019 13 према речима знаменитог протојереја ге- оргија флоровског: „свето писмо је све- штена књига која је намењена првенствено онима који верују“ са друге стране, свети и богоносни отац наш јован златоусти о зна- чају светог писма поучава: „свето писмо је пут и ко са њега сиђе – лута“ а на другом ме- сту велики златоусти каже, продубљујући и проширујући претходну тврдњу: „богаташ (лк 16, 19) је пророчке књиге и закон божији сматрао за бајке и празнословље, но када је сишао у ад све је схватио“ наведене поуке светог јована златоустог говоре да је за сваког припадника цркве бо- жије управо у светом писму откривен пут спасења, јер нас закон и пророци старог за- вета, као и новозаветно јеванђеље приводе оваплоћеној речи и логосу божијем исусу христу (јн 1, 1) са друге стране, наведени пример безумног богаташа (лк 16, 19) јасно показује да није довољно спољашње позна- вање науке светог писма, јер то само по се- би не спасава, јер свето писмо спасава само оне који слушају реч божију и држе је (лк 11, 28) према речима светог симеона новог бо- гослова: „свето писмо је записана жива реч живога бога, која је со и светлост овог света“ (мт 5, 14) дакле, најдубљи унутрашњи и духов- ни смисао светога писма открива се свету управо на литургији света евхаристија у ко- јој овде и сада предокушамо радост царства небеског је оно што првенствено треба да иштемо и у чему треба да активно учествује- мо, а остало ће нам се све додати (мт 6, 33) дакле, у светом писму нам је откривен тај спасоносни, а рекао бих и литургијски, дија- лог бога са човеком и човека са богом, што потврђују и речи блаженог августина: „у мо- литви ми беседимо са богом, а у светом пи- сму бог беседи са нама“ свето писмо није само књига, свето писмо је живот, а на ову велику истину нас подсећа и свети апостол и јеванђелист јован бого- слов рекавши да су „речи светога писма дух и живот“ (јн 6, 63) свето писмо је, ваистину, књига која се чита животом, тј правилним хришћанским етосом према речима препо- добног јустина ћелијског, основно правило православне егзегезе јесте: „твори да би раз- умео“ заиста, сви смо без изузетка позвани да као припадници цркве живимо по јеван- ђељу како бисмо били кадри да заронимо у дубину и ширину светописамских поука, а све што разум наш не осети и не спозна, спо- знаће срце наше најсликовитији пример указивања на зна- чај светога писма јесте положено јеванђеље на часној трпези, које иконизује и оприсут- њује христа богослужбено указивање на значај светога писма јесте и мали вход на литургији када свештенослужитељи пред литургијску заједницу износе свето јеванђе- ље које у том тренутку символизује сâмог го- спода и његову реч упућену нама како смо већ истакли, свето писмо представља књигу цркве, јер управо у свештеном богослужењу оно добија свој истински смисао и циљ прве речи које су се вековима могле чути на све- тој литургији била су светописамска чтенија црквени живот најдубљи унутрашњи и духовни смисао светога писма открива се свету управо на литургији свето писмо и литургија бранислав илић 14 6 / 2019 дакле, литургија почиње божијим говором на који човек одговара литургијским – моли- твеним одговором знаменити литургичари често у својим ту- мачењима указују да се ми на светој литур- гији хранимо са две трпезе: са трпезе речи божије и са свештене тајанствене трпезе тела и крви господње прва трпеза са које се свако од нас храни јесте управо трпеза усва- јања светописамских речи и поука пре свега са сваком пажњом слушамо светописамско читање, а одмах затим поуку пастира на про- читано зачало овај моменат је од изузетног значаја за једну богослужбену заједницу, јер једино просветљени светописамском поу- ком можемо бити духовно и умно способни да, иако испуњени грехом и иако свесни сво- је слабости, благодаћу и љубављу божијом спознамо тајну свете евхаристије о богослужбеној употреби светога писма током целе богослужбене године у бого- служењу је присутна употреба јеванђеља, осим првих пет дана свете четрдесетнице, и два дана сирне седмице када је у питању бо- гослужбена употреба јеванђеља, значајно је нагласити да се оно поред оне грубе поделе на главе и стихове, дели на такозвана зачала тако нпр матејево јеванђеље има 28 глава, а 116 зачала; марково јеванђеље има 16 гла- ва, а 76 зачала; лукино јеванђеље 24 главе, а 114 зачала, док јованово јеванђеље има 21 главу, а 67 зачала поред читања на ли- тургији, јеванђеље се у одређеним данима чита на јутарњем богослужењу на јутарњем богослужењу јеванђеље увек чита епископ (или презвитер), никада ђакон према речима познатог литургичара ми- хаила скабалановича: „јеванђеље на јутре- њу не чита ђакон, као на литургији, него свештеник, како би ’претходно нахранио божанском речју оне које ће на литурги- ји хранити тајанственим хлебом’, као што је поступао и христос и како је заповедно апо- столима да чине: идите и научите све наро- де, крштавајући их (мт 28, 19) свештеник на литургији има узвишеније функције него што је читање, па макар и јеванђеља осим тога, јеванђеље на недељном јутрењу ва- жније је од литургијског, јер се директно од- носи на догађај васкрсења“ услед тога јутарње јеванђеље се чита на часној трпези у олтару, док се литургијско чита на налоњу у средини храма (чита га ђакон) ово се посебно односи на недељно јутрење, јер часна трпеза символизује спа- ситељев гроб друга глава богослужбеног устава (типика) подсећа нас да се на недељ- ном јутрењу јеванђеље увек чита са јужне стране часне трпезе, јер се радосна вест васкрсења христовог из гроба благовести и шири у свет, док се на празничном јутрењу, уочи празника, чита са царских двери на светој литургији пре светописамских чтенија литург чита следећу молитву: запа- ли у срцима нашим, човекољубиви владико, непролазну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди усади у нас и страх твојих блажених заповести, да би- смо, победивши cвe телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи cвe црквени живот новембар / децембар 2019 15 што је теби угодно јер ти си просветљење душа и тела наших, христе боже, и теби сла- ву узносимо, са беспочетним твојим оцем и пресветим и добрим и животворним твојим духом, caда и увек и у векове векова амин у наведеној молитви литург се моли да нам господ подари истинско богопознање, како бисмо на свештени и једини исправни начин спознали тајну која нам се износи у овом контексту свети григорије палама поучава: „знање се назива светлошћу, јер происходи из оне светлости (божанске благодати), као што каже велики павле: јер бог који рече да из таме засја светлост, он засија у срцима на- шим ради просветљења знања cлaвe божи- је (1 кор 4, 6) видиш ли да је светлост зна- ња последица доласка светлости благодати божије?“ а јеромонах григорије светогорац каже: „богопознање се очитује на два начина – прво: тиме што смо познати од бога и што нас он сматра причасницима своје благода- ти, сходно апостолским речима: познавши бога, или боље, будући познати од бога (гал 4, 9), а друго: откривењем божијим“ управо, то двоје – богопознање и живот – тражимо на светој литургији, јер нам се и једно и друго управо ту нуде као храна и пи- ће у једном древном литургијском тексту се каже: „благодаримо ти, оче наш, за живот и познање које си нам објавио кроз исуса си- на tвогa: теби слава у векове“ исказујемо, дакле, своје благодарење за живот и знање које нам дарује христос у молитви пре све- тописамског чтенија на литургији молимо се да нам господ буде истински помагач у побе- ђивању греховних похота свети кирил александријски поучава: „ка- да је човеков ум наклоњен светском сласто- љубљу, он је слаб и нема снаге за божанско делање и неће имати удела у божанском и небеском слављу“ свети григорије бого- слов нас у истом духу позива у висине бого- словља: „желиш ли да постанеш богослов и будеш достојан божанства? онда чувај запо- вести божије: корачај кроз живот творећи заповести: јер творење је основа созерцања духовних тајни“ и на крају, када говоримо о молитви пред читање јеванђеља (која је заједничка за ја- ковљеву, василијеву и златоустову литур- гију), лепа је прилика да на крају поменемо молитву коју литург изговара на почетку ли- тургије светог апостола и јеванђелиста мар- ка, непосредно пред старозаветна чтенија, а која наликује на молитву запали у срцима нашим: влади
... гри- горије ниски, кирило јерусалимски и гри- горије назијанзин (богослов) светог григо- рија богослова,7 цар теодосије је довео за архиепископа у престоницу 379 године у цариграду је још увек било много јеретика аријанаца, тако да је свети григорије вршио богослужења у обичној кући, која је касније названа „анастасија“ (васкрсење), јер је из ње заиста васкрсло православље главне саборске одлуке: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелија- ни (по савелију), фотиновци (по фотину епи- скопу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на пр- 6 атанасије јевтић, „други васељенски сабор“, теоло- шки погледи xiv, 1–3 (1981), стр 81–96 7 њему су поједини епископи на сабору неоснова- но пребацивали да је незаконито дошао за архие- пископа у цариграду, што је свети григорије тешко прихватио и у току сабора напустио је цариград и повукао се у место аријанз, где ће остати до краја живота, 390 године по одласку светог григорија из цариграда, већина епископа, који су волели светог григорија и плакали за њим, на сабору у цариграду поставили су за архиепископа сенатора нектарија он ће до краја председавати сабором после упоко- јења светог мелетија антиохијског (архимандрит јустин поповић, житија светих за јануар, манастир ћелије – ваљево 1991) вом месту осуђени су духоборци 8 против ма- кедонија, кога су духоборци сматрали за свог духовног оца, 150 отаца сабора, не користећи реч ομοούσιος, потврђују да се дух обожава и слави заједно са оцем и сином сабор одбацу- је и аполинаријевство (по аполинарију лаоди- кијском) речима „од духа светога и марије дје- ве“ тако да је сабор преузео никејско учење о светој тројици – учење које је доцније потвр- ђено тринитарном теологијом кападокијских отаца: светог василија великог, светог григо- рија богослова и светог григорија ниског, који 8 духоборци (грч пневматомахи или тропици), у саборским документима оправдано се називају по- луаријанци други васељенски сабор одржан је у цариграду од маја до јула 381 године сабор је сазвао цар теодосије велики (379–395) на другом васељенском сабору састављено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два други васељенски сабор раде с булајић историја хришћанства други васељенски сабор, средњовековна фреска са кипра 12 6 / 2019 су ауторитетом наметнули формулу: „једна и иста божанска природа у три ипостаси (лица)“ – и додали су нове чланове учењу о духу све- том овај символ вере постаће класични или васељенски символ хришћанске цркве он ће ући у литургије, а потврдиће га и сви потоњи сабори под именом никео-цариградски сим- вол вере никео-цариградски символ вере се темељи на свештеном предању, богослужбе- ном животу и учењу православне цркве, на учењу светих отаца као облагодаћених све- дока изворне хришћанске вере, чувара апо- столског предања и оних који су искуствено познали бога оно што је посебно важно јесте чињеница да свети оци, састављајући сим- вол вере, нису износили своје мишљење нити ишта ново и до тада непознато, него су верно сведочили и једнодушно исповедали управо ону веру коју је предао спаситељ наш и господ свих исус христос 9 на другом васељенском сабору саста- вљено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два: 1) забрана еписко- пима једних помесних цркава да се мешају у ствари других цркава и 2) признавање епи- скопима цариграда, као новог рима, првен- ства части иза римских епископа 10 рим ужи- ва прво место, а цариград заузима друго, с тим да има исте привилегије са царским гра- дом римом 9 мирко ђ томасовић, символ вере: тумачење никеј- ско–цариградског символа вере, фоча 2017, стр 10 10 седам стубова премудрости – историја васељен- ских сабора, приредио младен станковић, београд 2008, стр 30 главне саборске одлуке су: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелијани (по савелију), фотиновци (по фотину епископу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на првом месту осуђени су духоборци историја хришћанства други васељенски сабор, фреска из русије (извор: fomaru) новембар / децембар 2019 13 према речима знаменитог протојереја ге- оргија флоровског: „свето писмо је све- штена књига која је намењена првенствено онима који верују“ са друге стране, свети и богоносни отац наш јован златоусти о зна- чају светог писма поучава: „свето писмо је пут и ко са њега сиђе – лута“ а на другом ме- сту велики златоусти каже, продубљујући и проширујући претходну тврдњу: „богаташ (лк 16, 19) је пророчке књиге и закон божији сматрао за бајке и празнословље, но када је сишао у ад све је схватио“ наведене поуке светог јована златоустог говоре да је за сваког припадника цркве бо- жије управо у светом писму откривен пут спасења, јер нас закон и пророци старог за- вета, као и новозаветно јеванђеље приводе оваплоћеној речи и логосу божијем исусу христу (јн 1, 1) са друге стране, наведени пример безумног богаташа (лк 16, 19) јасно показује да није довољно спољашње позна- вање науке светог писма, јер то само по се- би не спасава, јер свето писмо спасава само оне који слушају реч божију и држе је (лк 11, 28) према речима светог симеона новог бо- гослова: „свето писмо је записана жива реч живога бога, која је со и светлост овог света“ (мт 5, 14) дакле, најдубљи унутрашњи и духов- ни смисао светога писма открива се свету управо на литургији света евхаристија у ко- јој овде и сада предокушамо радост царства небеског је оно што првенствено треба да иштемо и у чему треба да активно учествује- мо, а остало ће нам се све додати (мт 6, 33) дакле, у светом писму нам је откривен тај спасоносни, а рекао бих и литургијски, дија- лог бога са човеком и човека са богом, што потврђују и речи блаженог августина: „у мо- литви ми беседимо са богом, а у светом пи- сму бог беседи са нама“ свето писмо није само књига, свето писмо је живот, а на ову велику истину нас подсећа и свети апостол и јеванђелист јован бого- слов рекавши да су „речи светога писма дух и живот“ (јн 6, 63) свето писмо је, ваистину, књига која се чита животом, тј правилним хришћанским етосом према речима препо- добног јустина ћелијског, основно правило православне егзегезе јесте: „твори да би раз- умео“ заиста, сви смо без изузетка позвани да као припадници цркве живимо по јеван- ђељу како бисмо били кадри да заронимо у дубину и ширину светописамских поука, а све што разум наш не осети и не спозна, спо- знаће срце наше најсликовитији пример указивања на зна- чај светога писма јесте положено јеванђеље на часној трпези, које иконизује и оприсут- њује христа богослужбено указивање на значај светога писма јесте и мали вход на литургији када свештенослужитељи пред литургијску заједницу износе свето јеванђе- ље које у том тренутку символизује сâмог го- спода и његову реч упућену нама како смо већ истакли, свето писмо представља књигу цркве, јер управо у свештеном богослужењу оно добија свој истински смисао и циљ прве речи које су се вековима могле чути на све- тој литургији била су светописамска чтенија црквени живот најдубљи унутрашњи и духовни смисао светога писма открива се свету управо на литургији свето писмо и литургија бранислав илић 14 6 / 2019 дакле, литургија почиње божијим говором на који човек одговара литургијским – моли- твеним одговором знаменити литургичари често у својим ту- мачењима указују да се ми на светој литур- гији хранимо са две трпезе: са трпезе речи божије и са свештене тајанствене трпезе тела и крви господње прва трпеза са које се свако од нас храни јесте управо трпеза усва- јања светописамских речи и поука пре свега са сваком пажњом слушамо светописамско читање, а одмах затим поуку пастира на про- читано зачало овај моменат је од изузетног значаја за једну богослужбену заједницу, јер једино просветљени светописамском поу- ком можемо бити духовно и умно способни да, иако испуњени грехом и иако свесни сво- је слабости, благодаћу и љубављу божијом спознамо тајну свете евхаристије о богослужбеној употреби светога писма током целе богослужбене године у бого- служењу је присутна употреба јеванђеља, осим првих пет дана свете четрдесетнице, и два дана сирне седмице када је у питању бо- гослужбена употреба јеванђеља, значајно је нагласити да се оно поред оне грубе поделе на главе и стихове, дели на такозвана зачала тако нпр матејево јеванђеље има 28 глава, а 116 зачала; марково јеванђеље има 16 гла- ва, а 76 зачала; лукино јеванђеље 24 главе, а 114 зачала, док јованово јеванђеље има 21 главу, а 67 зачала поред читања на ли- тургији, јеванђеље се у одређеним данима чита на јутарњем богослужењу на јутарњем богослужењу јеванђеље увек чита епископ (или презвитер), никада ђакон према речима познатог литургичара ми- хаила скабалановича: „јеванђеље на јутре- њу не чита ђакон, као на литургији, него свештеник, како би ’претходно нахранио божанском речју оне које ће на литурги- ји хранити тајанственим хлебом’, као што је поступао и христос и како је заповедно апо- столима да чине: идите и научите све наро- де, крштавајући их (мт 28, 19) свештеник на литургији има узвишеније функције него што је читање, па макар и јеванђеља осим тога, јеванђеље на недељном јутрењу ва- жније је од литургијског, јер се директно од- носи на догађај васкрсења“ услед тога јутарње јеванђеље се чита на часној трпези у олтару, док се литургијско чита на налоњу у средини храма (чита га ђакон) ово се посебно односи на недељно јутрење, јер часна трпеза символизује спа- ситељев гроб друга глава богослужбеног устава (типика) подсећа нас да се на недељ- ном јутрењу јеванђеље увек чита са јужне стране часне трпезе, јер се радосна вест васкрсења христовог из гроба благовести и шири у свет, док се на празничном јутрењу, уочи празника, чита са царских двери на светој литургији пре светописамских чтенија литург чита следећу молитву: запа- ли у срцима нашим, човекољубиви владико, непролазну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди усади у нас и страх твојих блажених заповести, да би- смо, победивши cвe телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи cвe црквени живот новембар / децембар 2019 15 што је теби угодно јер ти си просветљење душа и тела наших, христе боже, и теби сла- ву узносимо, са беспочетним твојим оцем и пресветим и добрим и животворним твојим духом, caда и увек и у векове векова амин у наведеној молитви литург се моли да нам господ подари истинско богопознање, како бисмо на свештени и једини исправни начин спознали тајну која нам се износи у овом контексту свети григорије палама поучава: „знање се назива светлошћу, јер происходи из оне светлости (божанске благодати), као што каже велики павле: јер бог који рече да из таме засја светлост, он засија у срцима на- шим ради просветљења знања cлaвe божи- је (1 кор 4, 6) видиш ли да је светлост зна- ња последица доласка светлости благодати божије?“ а јеромонах григорије светогорац каже: „богопознање се очитује на два начина – прво: тиме што смо познати од бога и што нас он сматра причасницима своје благода- ти, сходно апостолским речима: познавши бога, или боље, будући познати од бога (гал 4, 9), а друго: откривењем божијим“ управо, то двоје – богопознање и живот – тражимо на светој литургији, јер нам се и једно и друго управо ту нуде као храна и пи- ће у једном древном литургијском тексту се каже: „благодаримо ти, оче наш, за живот и познање које си нам објавио кроз исуса си- на tвогa: теби слава у векове“ исказујемо, дакле, своје благодарење за живот и знање које нам дарује христос у молитви пре све- тописамског чтенија на литургији молимо се да нам господ буде истински помагач у побе- ђивању греховних похота свети кирил александријски поучава: „ка- да је човеков ум наклоњен светском сласто- љубљу, он је слаб и нема снаге за божанско делање и неће имати удела у божанском и небеском слављу“ свети григорије бого- слов нас у истом духу позива у висине бого- словља: „желиш ли да постанеш богослов и будеш достојан божанства? онда чувај запо- вести божије: корачај кроз живот творећи заповести: јер творење је основа созерцања духовних тајни“ и на крају, када говоримо о молитви пред читање јеванђеља (која је заједничка за ја- ковљеву, василијеву и златоустову литур- гију), лепа је прилика да на крају поменемо молитву коју литург изговара на почетку ли- тургије светог апостола и јеванђелиста мар- ка, непосредно пред старозаветна чтенија, а која наликује на молитву запали у срцима нашим: влади
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
1. 22719 / ...нас хришћане питао како се зовемо и презивамо то би било крст и ВАСКРСЕЊЕ! ! господ који се оваплотио, који је страдао и васкрсао је наш главни путоказ и смерница пута у живот веч- ни то ...
1. 22719 / ...нас хришћане питао како се зовемо и презивамо то би било крст и ВАСКРСЕЊЕ! ! господ који се оваплотио, који је страдао и васкрсао је наш главни путоказ и смерница пута у живот веч- ни то ...
53
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
...као што то исповедамо у сим- волу вере:„чекамВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих и живот
будућег века“
епископ месаоријски григорије
извор: https://wwworthodoxianewsagencygr/
учење о васкрсењу
...као што то исповедамо у сим- волу вере:„чекам
МЕТА инфо: Р:25293 К:189614 Д:105
| Свеска 372 |
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... пронаћи уте- шан одговор на питање зашто бог понекад допушта да страдају и да рано умиру поште- ни и верни људи али, пре свега, може се уве- рити да учење о васкрсењу и вечности није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства, као што то исповедамо у сим- волу вере:„чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“ епископ месаоријски григорије извор: https://wwworthodoxianewsagencygr/ учење о васкрсењу и вечно- сти није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства по молитви ап петра, тавита устаје из мртвих дап 9, 36–42): мозаик из палатинске капеле, палермо, сицилија, 12 век (извор: ocaorg) март / април 2020 9 после трећег васељенског сабора тријум- фовало је кирилово богословље оно је све више почело да се схвата код одређене групе људи на монофизитски начин наро- чито су у том смислу објашњавали познату кирилову мисао „једна природа бога логоса оваплоћена“ патријарх цариградски про- кло је у познатом „томосу јерменима о вери“, образложио кирилов богословски израз „јед- на природа“ појмом „једна ипостас“ (личност) према томе, суштину монофизитства чини учење о једној, и то божанској природи у лич- ности богочовека христа монофизити су настојали да се у потпуно- сти обрачунају са неистомишљеницима, а првенствено са несторијанцима у циљу пот- пуног искорењивања несторијанаца сазван је сабор у е фесу, 449 године овај „сабор“ је остао у историји цркве упамћен као „разбој- нички сабор“ јер је ра дио под веома тешким околностима 1 сабором је председавао ар- хиепископ диоскор, а било је присутно око 135 епископа углавном монофизита сабор је оправдао евтиха, а осудио је јевсевија дори- лејског, иву едеског, теодорита кирског, фла- вијана цариградског, домна антиохијског и друге православне епископе православни на сабору нису могли доћи до изражаја због гру- бог понашања варсуме и његових монаха из сирије, који су говорили „сеците на двоје оне 1 а в карташов, васељенски сабори, београд 2009, стр 277–278 који раздељују природе у христу“ 2 учесници су прославили успомену на светог кирила и истакли важност његових 12 анатемизама међутим, успех овог саборовања није био дуг православни нису поклекли, већ су ради- ли на томе да буде одржан васељенски сабор цар теодосије ii је изненада умро 450 године нови брачни пар, цар маркијан и царева ћер- ка пулхерија, били су православни и одмах су се постарали да буде одржан сабор за то су имали подршку цариградског патријарха анатолија (499–458г), који је наследио патри- 2 р поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 120 историја хришћанства халкидонски орос је веома значајан, јер на православан начин излаже веру, насу- прот несторијанству и монофизитима он је за сва времена остао у православној цркви мерило православности када је реч о христологији четврти васељенски сабор раде с булајић халкидонски сабор, слика руског уметника василија сурикова 1848–1916) из 1876 године (извор: wikiartorg) 10 2 / 2020 јарха флавијана, и папе лава i 3 сабор је био сазван за 1 септембар у никеји, али је преба- чен у халкидон, ближе константинопољу, и био је о творен у понедељак, 8 октобра 451 године императора су (није лично присуство- вао само на шестом заседању 25 октобра), представљали његови заступници из мини- старства и сената они су формално руково- дили током саборских консултација, водили су рачуна о редоследу постављања питања и о току одговора и испуњавали су своје оба- везе са почашћу световних лица 4 они ни су били заинтересовани ни за једну партију за- хваљујући њима био је отклоњен покушај да се ствар реши полумером: њихова упорност приморала је учеснике сабора да прецизно и јасно изразе христолошко учење њихово присуство било је неопходно и због тога што су ослободили уплашене савести и умирили оне који су били застрашени на првој седници осуђен је „разбојнички са- бор“ у ефесу (449г), и главни узрочници нере- да у цркви, архимандрит евтих и архиепископ диоскор диоскор је, додуше, осуђен у одсу- ству, иако је три пута позиван да дође на са- бор читане су одлуке „домаћег сабора“ (448 г), и флавијаново изложење вере – све одлуке су прихваћене као православне прихваћен је никео-цариградски символ вере (325 и 381 г), читано је друго кирилово писмо несторију као и „томос измирења“ (433 г), и томос папе лава првог сва ова документа су прихваћена као православна 5 у току сабора је образована комисија од 23 члана која је имала задатак да формулише ис- поведање вере или халкидонски орос коми- сија на челу са патријархом анатолијем је то учинила и сабору поднела орос који је при- хваћен (22 октобра 451 г) у њему се укратко у духу предања и претходних сабора излаже 3 а в карташов, васељенски сабори, стр 277 4 в в болотов, историја цркве у периоду васељен- ских сабора историја богословске мисли, краљево 2006, стр 239 5 р поповић, историја хришћанске цркве, београд 2012, стр 68 христологија у којој се каже да ми верујемо у господа исуса христа халкидонски орос вере – одломак: „и тако следујући светим оцима, сви сагла- сно поучавамо исповедати једног и истог си- на, господа нашег исуса христа, њега истог савршеног по божанству и њега истог савр- шеног по човечанству, и њега истог истинитог бога и истинитог човека, из разумне душе и тела, једносуштног оцу по божанству, и ње- га истог једносуштног нама по човечанству, у свему подобног нама осим греха, рођеног од вечности од оца по божанству, и њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасе- ња од дјева марије богородице по човечан- ству њега једног истог христа, сина, господа, јединородног, у две природе несливено, не- изменљиво, нераздељено, неразлучно позна- тог, тако да сједињењем није нарушена разли- ка природа, већ је шта више сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно лице и једну ипостас – не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ њега истог једног сина једи- нородног, бога логоса, господа исуса христа, као што нам испрва (објавише) пророци за њега, и као што нас сам господ исус христос научи и предаде нам символ отаца“ 6 халкидонски орос је веома значајан, јер на православан начин излаже веру, насупрот несторијанству и монофизитима он је за сва времена остао у православној цркви мерило православности када је реч о христологији четврти васељенски сабор на својој петнае- стој седници (31 октобар), донео је 30 канона потврђена су правила свих претходних са- бора (правило 1) монаштво је стављено под духовну власт надлежног епископа (правило 4) правило 28 потврђује 3 правило другог васељенског сабора о повластицама цари- градског епископа 7 цар маркијан (450–457г) и царица пулхерија су потврдили све одлуке овог сабора и учинили их оба везним за све поданике царства 6 р поповић, васељенски сабори i први, други, трећи и четврти, београд 2012, стр 329–330 7 р поповић, историја хришћанске цркве, стр 69 историја хришћанства март / април 2020 11 из историје црквене уметности јелен представља слику побожности; наводи се и као симбол самоће и осамљености, чистог живота, јер тражи слободу и заклон у високим планинама библијски бестијаријум: jелен ма милена стефановић ј елен је хришћански симбол са прехришћан- ским пореклом он сам, део је митологије и културе многих народа још од каменог доба и пећинских цртежа на којима је једна од значај- них животиња зато су иконографија и рели- гијски симболизам јелена дубоко архајски због периодичног обнављања рогова сим- бол је стварања и обнављања (renovatio) и је- дан од најизразитијих симбола плодности али уз то и погребна животиња, водич мртвих – психопомп (грч psuchopompos – велика душа) јелен као животиња библијског света, из- ворно је распрострањена по евроазији (нала- зио се и на античком новцу палмире) и север- ној африци, док је у др угим деловима света настањена јелен (лат cervid) је брз, има витке ноге и окретно тело због чега је симбол брзи- не, a има и задивљујуће рогове специфичан је његов промукли зов због изразито благих и крупних очију одаје слику безазлености лов на јелена у древним цивилизацијама лов на велике и опасне животиње поред забаве, био је и ва- жан део владарског ритуала који је имао своју идеолошку премисунажалост, јелен је одувек био најпривлачнија дивљач за краљевски лов и војну аристократију на блиском истоку за то су одржавана огромна, ограђена и уређе- на ловишта, шумски предели пуни дивљачи и звери која су се звала „рај“ хетитски, асирски, персијски владари радо су ловили, тако да је персијски јелен (лат dama mesopotamica), по- стао ретка и скоро истребљена врста (сл 1) али, бог се кроз природу и жива бића у њој, пројављује човеку тако јелен постаје извор откривења, он говори према животопису ве- ликомученика св јевстатија плакида (placidi- us), у време када је био генерал римске војске, једног дана током лова, према промислу бо- жијем, сусрео се са величанственим јеленом коме се између рогова налазио крст из кога је исијавала (христова) светлост приликом ове божанске визије, плакид је клекнуо, а глас који му се обратио уз пророштво, упутио га је на свештеника овим догађајем про- светљен, плакидa се преобратио у хришћа- нина променивши име (с л 2) овај призор остао је инспирација за многе уметнике и у модерно доба људи радо лове јелена раскошан је трофеј који краси ловачке собе, а као украс, ушао је у моду средином xix века, када се према причи светлане велмар-јанко- вић у књизи дорћол, познати трговац и заду- рељеф на коме хетитски краљ марадаш у двоколицама лови јелена, 1050–900 пре христа, музеј лувр (извор: dailysabahcom) 12 2 / 2020 из историје црквене уметно жбинар капетан–миша анастасијевић обогасти тио трговином јеленских рогова продајући их богатијим кућама у угарским и аустријским градовима дуж дунава, што му је донело прву велику зараду у кинематографији, кроз једну секвенцу у свом чувеном филму „ловац на јелене“ из 1978 године, видимо како се душевна, уну- тарња промена главног јунака одражава на његов однос према лову на јелена кроз оду- стајање од пуцња јелен и кошута у светом писму њихова појава и навике чест су извор мно- гих метафора и аналогија они су представни- ци добрих животиња многобројни су приме- ри у коме се помињу у старом завету и односе се, или повезују ка (супружанској), љубави (прич 5, 19), као и у песми над песмама (2, 9; 16–17), што индикује да јелен није био ретка животиња у палестини у то доба појављује се често повезан са срном ори- ген напомиње да срна има оштро око, а јелен убија змије упоређује христа по његовом учењу са срном, а по д елима са јеленом сам јелен симболизује брзину и скокове (ис 35, 6; пнп 2, 8), а његов карактеристичан зов се упо- ређује са христом који позива душе јелен и срна су према јеврејском закону чисте животиње (пнз 12, 15; 14, 5), и као ди- вљач користе се за исхрану најзначајнија симболика која их одликује јесте: чежња за богом (пс 42, 1, 2) поред тога, јелен је леп карактером, диван, окретан и стасит (пост 49, 21; пнп 2, 7–9, 17; 7, 3; 4, 5; ис 35, 6) не- жан према потомству (јер 14, 5), и бојажљив (пс 29, 9) све наведено представља симболику и из- вор за пренесена значења јелена која имају позитивну духовно-моралну димензију слово о јелену ориген, тумачећи природну историју би- блије, каже да је јелен непријатељ и прогони- тељ змија тј непријатељ зла и симбол христа као прождирач змија, он представља пово- љан знак и симболички, у духу хришћанског св великомученик јевстатије плакид, икона, прва половина-средина xvii столећа, крит (извор: srwikipediaorg) борба јелена са змијом, византијском мозаик, сце- на сукобљених животиња, крај v столећа; музеј велике палате, истанбул (извор: ancienteu) март / април 2020 13 тумачења, представља борбу добра и зла овај мотив је био ве ома популаран, као што се види и кроз представу на подном мозаику велике палате у цариграду, иако профаног ка- рактера (сл 3) извор приче је фисиолог (physiologus, приро- дослов од ii до iv в) који је био основа свих сред- њовековних бестијара, у коме је свака животи- ња симбол једне више стварности он помиње у свом слову о јелену, његово силно неприја- тељство према змији; како он шета планинама и брдима (пнп 2, 17), у по трази за скривеном змијом, која се сакри као ђаво у преисподње земљењухом он је открива и по мирису је пре- познаје и када је нањуши, прислања њушку на отвор удубљења и унутра зауставља дах, диса- ње где год да се змија налази, она скаче јелену за врат и дави га, тада је он поједе и јури ка из- ворима воде и ако за три часа не попије воду, умире; ако се напије остаје жив (сл 4) као што је пророк (пс 42) ре као – као што ожедни јелен на изворима, тако душа моја те- жи теби господе из овог произилази духовно наравоученије: „тако и ти човече притекни прво источнику воденом, што је и у ср жи на- писанога и пророчким тумачењима, пи воду што је свети дар покајања причешћујући се са покајањем и обнављајући себе покајањем, не умртвљуј се у греху“ fons vitae или духовни смисао жеђи у v веку иконографски репертоар подних мозаика приказује углавном флору и фауну уобичајено је да су одсутне слике христа, кр- ста или људских фигура, сходно и едикту ца- рева теодосија и валентинијана из 427године којим се забрањује мотив крста због могућег гажења на мозаицима у склопу полета младе вере наглашена је идеја новог стварања раја, хри- шћанског раја негованог воћњака који се ви- ди на мозаицима ранохришћанских базилика, у односу на пагански парадеизос (поменуто ловиште) постоји тај осећај да су хришћани нова твар, тек рођени, становници еденског врта јелен, паун и друге животиње поред ми- рисног цвећа и разних врста дрвета употпу- њују тај врт мотив јелена се шири и сим бол је но вог рођења, васкрсења (због сезонског мењања и обнове рогова), мотив који је чак и у си на- гогама био врло популаран због ових симбо- личких вредности налази се у хришћанским крстионицама, када преузима симбол христа као извора вечног живота јелен је знамење христа, знак љубави и чистоте иконографски мотив раног хришћанства приказује најчешће јелене (поред паунова), како пију воду са извора живота (лат fons vi- tae) то је ликовна представа почетних сти- хова предивног 42 псалма (1–2): „као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, боже!“ омиљена је илустрација на мо- јелени на изворима воде четири рајске реке , мозаик, базилика св климента, xii столеће, рим (извор: https/philologistlivejournalcom) срна и срндаћ и два пауна и два голуба) између кантароса са виновом лозом, рановизантијски подни мозаик, v–vi столеће, велика базилика, нартекс, хераклеја линкестис, код битоља (извор: bhfieldschoolorg) из историје црквене уметности 14 2 / 2020 заицима у којима водоскок или извор воде у центру образује симетричну слику симетрична слика је древни мотив у коме је врховно божанство у центру композиције, посматрано као извор вечног живота, која је преузета и за илустрацију псалма 42 било је уобичајено да се јелени (или јелен и кошута), у оваквој слици сматрају за симбол верника, тачније за симбол неофита, новокрштених, оних који прилазе новој вери, и у том контек- сту представа се тумачи као симболичка илу- страција евхаристије, крштења и причешћа то је смисаоно представљање осликаних под- них мозаика ранохришћанских крстионица, како каже гордана цветковић – томашевић сама слика симболише узвишене идеје и садржаје per se средиште представља бога и веру, христа и хришћанство вода између јелена је божија милост како је открио и сам христос обећавајући самарићанки воду веч- ног живота (јн 4, 14) као варијетет из канта- роса може да извире и лоза са гроздом, што даје очигледан, евхаристијски смисао (сл 5) јелен – симболизам који траје јелен представља и слику побожности наводи се и као симбол самоће и осамље- ности, чистог живота, јер тражи слободу и заклон у високим планинама (авк 3, 19; пс 18, 33; пнп 2, 17) декоративни мотив јелена са симболичким значењем преноси се и на друге предмете у средњем веку код срба је уочљива појава тог мотива човек средњег века, како анализира хој- зингa, био је склон симболичкој визији света, као што сведоче речи апостола павла (1кор 13, 12) „сад видимо као кроз стакло у загонет- ки“ – да је свака ствар бесмислена уколико би имала само непосредну функцију и појав- ну форму све се опажа дубље од свакоднев- ног јелен није био само јелен, он је био знак једне више истине и он је учествовао у тајном смислу света занимљив је пример из манастира каста- љан на космају, где је пронађена урезана јед- ноставна фигура јелена са разгранатим рого- вима на каменој плочи часне трпезе у олтару ова животиња је уклесивана на сакралним објектима, као на надвратнику цркава и над- гробним споменицима прве половине xv ве- ка на космајском подручју у иконографском тумачењу средњег века означава вернике одане христу и чисте душе јелен је заживео и у нашим народним оби- чајима о којима је писао драгослав срејовић, утврдивши дуготрајност предања о јелену као светој хтонској животињи која господари душама мртвих тако се урезан јелен налази на надгробном споменику – кенотафу де- спота стефана лазаревића у црквинама код марковца свакако да је примаран хришћан- ски контекст, у коме јелен представља чисту душу и верника оданом христу, какав је био деспот стефан јер у разгранатој хришћанској симболици, како је већ поменуто, христос је „јелен међу јеленима“ мотив јелена надвладао је време налази- мо га на сребрним чашама позног средњег века у србији, међу којима неколико из xvi и xvii века на којима поред већ набројаних ту- мачења, прикладно симболише жеђ душе за господом јелен је леп карактером, диван, окретан и стасит, нежан према потомству и бојажљив: све наведено представља симболику и извор за пренесена значења јелена која имају позитивну духовно-моралну димензију из историје црквене уметности март / април 2020 15 црквени живот пасха је каже свети григорије богослов: „царица дана, празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и господње празнике!“ небоземна радост и торжественост пасхалног богослужења бранислав илић о велика и најсветија пасхо, христе! о мудрости, и логосе божији, и сило! дај нам да се још присније причешћујемо тобом у незалазни дан царства твога! (из девете песме пасхалног канона) пре него што се било ко од нас у суди да изговори неколико скромних речи о празник у над празницима, о пас хи господњој, дах му застаје услед сазнања да ниједна људска реч није кадра да у потпуности искаже суштину и сверад осни и спасоносни значај празника васкрсења господа нашег исуса христа свети григорије богослов у својој беседи на пасху богомудро поручује да је пасха: „царица дана, празник над празницима, и с лавље над с лављима, који превазилази као сунце звезде, не с амо човечанске и зема љске празнике, већ и господње празнике!“ ове речи потврђују веру хришћанâ да васкрс ење христово заиста јесте празник над празницима, и с лавље над слављима, како у бог ослужбеном животу цркве, тако и у животима свих хришћана који исповедају радост васкрсења, јер васкрсење христово ваистину постаде основ наше вере о томе нам говори свети апостол павле: „а ако нема васкрсења мртвих, то ни христос није устао а ако христос није устао, онда је празна пропове д наша, а празна и вера ваша“ (1 кор 15, 13–14) наша вера и васцело наше постојање је утемељено на васкрсној радости, и васкрсно-непок олебивој вери, нелицемерној љубави и чврс тој нади, да ће господ и нас васкрсн ути и с аваскрнути у незалазном дану царства свога васкрсење христово је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она носи пе чат вечности њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе божије стога је спаси тељ и рек ао ученицима својим да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним васкрсењем спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постаде првенац оних к оји су умрли (1 к ор 15, 20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на крсту, и ми смо на слободу позвани (в гал 5, 13), рад ост, јер смо пре чистом крвљу спаситеља нашег о чишћени од прародитељског греха (в 1 јн 1, 7), радост, јер кроз васкрслог христа улазимо, руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) васкрсењем христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (в јн 16 2 / 2020 црквени живот 5, 24), и да хрис тос остаје са нама у све дане до свршетка века (в мт 28, 20) значај и торжество пасхе, и пасхалне радости наше у васкрс лом господу, најочигледнији су у бог ослужењу велике суботе литургију светог василија великог, коју служимо у тај дан, савршавамо заједно с вечерњим богослужењем на којем се већ поју васкрсне стихире, заједно са стихирама триода, и тако се најављује христово славно васкрсење свештенослужитељи почињу службу у тамним одеждама, а када, уместо уобичајеног алилуја, почне да с е поји велики прокимен: васкрсни боже суди земљи, јер ћеш ти нас ледити у свим народима – свештенослужитељи у олтару са себе скидају тамне одежде и об лаче свечане, беле одежде часну трпезу и сав храм такође „облаче“ у бело, преднаговештавајући васкрсење христово о овом богослужбеном моменту васкрсног карактера уважени професор литургичког богословља дмитријевски говори: „стих: ‘васкрсни боже суди земљи’ почиње да поје презвитер у о лтару када почињу да звоне сва звона презвитер у р уци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима које баца по целом храму узвикујући: христос васкрсе! на шта народ одговара: ваистину васкрсе!“1 1 а а дмитријевски, спознајући тајну крста и васкрсења господњег, крагујевац 2014, стр 87–88 богослужбене напомене ук азују да ове ноћи, после литургије, хришћани вековима молитвом и б дењем дочекују празник над празницимамолитвено бдење је пропраћено читањем из књиг е дела апостолска, јер нам тај новозаветни спис на на јбољи начин сведочи о васкрсењу христовом у наставку се богослужи полуноћница на к ојој се поје канон велике суботе, а плаштаница се уноси у олтар и полаже се на часну трпезу, на којој остаје до оданија пасхе непосредно пред почетак пасхалног јутрења, епископ (или началствујући презвитер), обучен у по тпуно одјејаније, најпре са централног кандила на часној трпези пали свећу, а по том излази кроз царске двери у з појање стиха: „приђите примите светлост, од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мр твих“ тада сав народ прилази и па ли своје свеће, примајући тако незалазну светлост када је реч о овом чин у примања све тлости, потребно је наг ласити да ова све тлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у јер усалиму сваки храм на пасхалном јутрењу постаје јерусалим, и свако од нас примивши све тлост, прима истинску и незалазну светлост од васкрслога господа када сав народ прими све тлост, у литији се чини трократни опход око храма, пасхално богослужење (фото: епархија бачка) март / април 2020 17 уз појање дивне химне: „васкрсење твоје христе спасе, ангели поју на не бесима, и нас на зем љи удостоји да т е чистим срцем славимо“ поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и с тајање пред затвореним храмовним вра тима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење богослужбена пракса православне јеладе, која се усталила и к од нас, по дразумева читање јеванђеља пред почетак пасхалног јутрења, и ре чју господњом бива нам саопштена вест о васкрсењу литијским опходом и с лушањем речи божије испред затворених храмовних врата, символишемо жене мироносице које су с ве ликом радошћу примиле и благовестиле вест о христовом васкрсењу отварање храмовних вра та прасликује камен који је одваљен од гроба господњег, после чега сви у лазимо у храм у з појање тропара пасхе ђакон са амвона произноси велику јектенију, после које се поје пасхални канон преподобног јована дамаскина то је један од најлепших канона православног богослужења, образац и врхунац савршенства пасхалних песама на почетку сваког ирмоса презвитер кади цео храм, а пос ле сваке песме изг овара мала јектенија, с припада јућим јој возгласима сталним понављањем богонадахнутих речи пасхалног канона, богослужбени поредак нас по учава и позива на д елатну, дубоку и раз бориту васкрсну радост после канона се поје ексапостилар: „телом уснувши“, недељне стихире на хвалите, као и стихире пасхе: „пасха свештена данас нам се показа“ чувена беседа светог јована з латоуста на пасху: „ако је неко благочестив и богољубив“, изговара се на пас ху у т ој беседи, на основ у приче о д елатницима у винограду (в мт 20, 1–16), сви они к оји су радили од првог часа и они к оји су дошли у једанаести час, они који јесу и они који нису постили – бива ју позивани да с е насладе пасхалном радошћу, да уђу у радост господа свога то је разлог што целе светле седмице богослужење бива у по тпуности исто као на сâм дан празника, указујући тако на победоносни и спасоносни значај васкрсења господњег, и нашег бог ослужбеног учествовања у њем у као што смо кроз богослужење страдалне недеље, били учесници и с апутници на п уту страдања, тако сада, обасјани пас халном светлошћу, богослужбено постајемо учесници рад ости над радостима, предокушавајући радост невечерњег дана царства небеског аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду пасхално богослужење (фото: манастир буково) црквени живот 18 2 / 2020 природне науке, с једне стране, знају да буду на удару псеудонаучних теорија, које се нуде као адекватне, „научне“ алтерна- тиве то по себи јесте пошаст с којом треба да се избори научна заједница међутим, с друге стране, појединци, били они научници или љубитељи науке и људи који се радо по- зивају на науку, умеју да конкретни научни наратив преливају у сфере које не само да превазилазе интересовања одређене при- родне науке, већ далеко премашују и саме могућности њеног натуралистичког метода такође, није реткост да се научне теорије проглашавају за готове и неупитне чињени- це и за ис тину ово су врло опасне идеоло- шке играрије које покушавају да ставе знак једнакости између природне науке и идео- логије таквим играријама је, између осталих перјаница и подржавалаца новоатеизма, склон и професор ричард докинс – један од четворице „јахача“ овог новог феномена у еволуцији појма атеизма у својој новој књизи превладавање бо- га – водич за почетнике (outgrowing god – a beginners guide), професор докинс за биоло- шку теорију еволуције каже да је она: „она коначна чињеница: ми смо рођаци шимпан- зи, мало даљи рођаци мајмуна, много даљи рођаци риба и тако даље, затим и ово: науч- не истине су истините чак и када нема нико- га ко зна за њих; би ле су истините пре него што су се појавили људи и биће истините и када ми изумремо“ да је ово изговорио један приучени сим- патизер новоатеизма, ствар не би била толи- ко страшна и изненађујућа д
... пронаћи уте- шан одговор на питање зашто бог понекад допушта да страдају и да рано умиру поште- ни и верни људи али, пре свега, може се уве- рити да учење о васкрсењу и вечности није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства, као што то исповедамо у сим- волу вере:„чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“ епископ месаоријски григорије извор: https://wwworthodoxianewsagencygr/ учење о васкрсењу и вечно- сти није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства по молитви ап петра, тавита устаје из мртвих дап 9, 36–42): мозаик из палатинске капеле, палермо, сицилија, 12 век (извор: ocaorg) март / април 2020 9 после трећег васељенског сабора тријум- фовало је кирилово богословље оно је све више почело да се схвата код одређене групе људи на монофизитски начин наро- чито су у том смислу објашњавали познату кирилову мисао „једна природа бога логоса оваплоћена“ патријарх цариградски про- кло је у познатом „томосу јерменима о вери“, образложио кирилов богословски израз „јед- на природа“ појмом „једна ипостас“ (личност) према томе, суштину монофизитства чини учење о једној, и то божанској природи у лич- ности богочовека христа монофизити су настојали да се у потпуно- сти обрачунају са неистомишљеницима, а првенствено са несторијанцима у циљу пот- пуног искорењивања несторијанаца сазван је сабор у е фесу, 449 године овај „сабор“ је остао у историји цркве упамћен као „разбој- нички сабор“ јер је ра дио под веома тешким околностима 1 сабором је председавао ар- хиепископ диоскор, а било је присутно око 135 епископа углавном монофизита сабор је оправдао евтиха, а осудио је јевсевија дори- лејског, иву едеског, теодорита кирског, фла- вијана цариградског, домна антиохијског и друге православне епископе православни на сабору нису могли доћи до изражаја због гру- бог понашања варсуме и његових монаха из сирије, који су говорили „сеците на двоје оне 1 а в карташов, васељенски сабори, београд 2009, стр 277–278 који раздељују природе у христу“ 2 учесници су прославили успомену на светог кирила и истакли важност његових 12 анатемизама међутим, успех овог саборовања није био дуг православни нису поклекли, већ су ради- ли на томе да буде одржан васељенски сабор цар теодосије ii је изненада умро 450 године нови брачни пар, цар маркијан и царева ћер- ка пулхерија, били су православни и одмах су се постарали да буде одржан сабор за то су имали подршку цариградског патријарха анатолија (499–458г), који је наследио патри- 2 р поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 120 историја хришћанства халкидонски орос је веома значајан, јер на православан начин излаже веру, насу- прот несторијанству и монофизитима он је за сва времена остао у православној цркви мерило православности када је реч о христологији четврти васељенски сабор раде с булајић халкидонски сабор, слика руског уметника василија сурикова 1848–1916) из 1876 године (извор: wikiartorg) 10 2 / 2020 јарха флавијана, и папе лава i 3 сабор је био сазван за 1 септембар у никеји, али је преба- чен у халкидон, ближе константинопољу, и био је о творен у понедељак, 8 октобра 451 године императора су (није лично присуство- вао само на шестом заседању 25 октобра), представљали његови заступници из мини- старства и сената они су формално руково- дили током саборских консултација, водили су рачуна о редоследу постављања питања и о току одговора и испуњавали су своје оба- везе са почашћу световних лица 4 они ни су били заинтересовани ни за једну партију за- хваљујући њима био је отклоњен покушај да се ствар реши полумером: њихова упорност приморала је учеснике сабора да прецизно и јасно изразе христолошко учење њихово присуство било је неопходно и због тога што су ослободили уплашене савести и умирили оне који су били застрашени на првој седници осуђен је „разбојнички са- бор“ у ефесу (449г), и главни узрочници нере- да у цркви, архимандрит евтих и архиепископ диоскор диоскор је, додуше, осуђен у одсу- ству, иако је три пута позиван да дође на са- бор читане су одлуке „домаћег сабора“ (448 г), и флавијаново изложење вере – све одлуке су прихваћене као православне прихваћен је никео-цариградски символ вере (325 и 381 г), читано је друго кирилово писмо несторију као и „томос измирења“ (433 г), и томос папе лава првог сва ова документа су прихваћена као православна 5 у току сабора је образована комисија од 23 члана која је имала задатак да формулише ис- поведање вере или халкидонски орос коми- сија на челу са патријархом анатолијем је то учинила и сабору поднела орос који је при- хваћен (22 октобра 451 г) у њему се укратко у духу предања и претходних сабора излаже 3 а в карташов, васељенски сабори, стр 277 4 в в болотов, историја цркве у периоду васељен- ских сабора историја богословске мисли, краљево 2006, стр 239 5 р поповић, историја хришћанске цркве, београд 2012, стр 68 христологија у којој се каже да ми верујемо у господа исуса христа халкидонски орос вере – одломак: „и тако следујући светим оцима, сви сагла- сно поучавамо исповедати једног и истог си- на, господа нашег исуса христа, њега истог савршеног по божанству и њега истог савр- шеног по човечанству, и њега истог истинитог бога и истинитог човека, из разумне душе и тела, једносуштног оцу по божанству, и ње- га истог једносуштног нама по човечанству, у свему подобног нама осим греха, рођеног од вечности од оца по божанству, и њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасе- ња од дјева марије богородице по човечан- ству њега једног истог христа, сина, господа, јединородног, у две природе несливено, не- изменљиво, нераздељено, неразлучно позна- тог, тако да сједињењем није нарушена разли- ка природа, већ је шта више сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно лице и једну ипостас – не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ њега истог једног сина једи- нородног, бога логоса, господа исуса христа, као што нам испрва (објавише) пророци за њега, и као што нас сам господ исус христос научи и предаде нам символ отаца“ 6 халкидонски орос је веома значајан, јер на православан начин излаже веру, насупрот несторијанству и монофизитима он је за сва времена остао у православној цркви мерило православности када је реч о христологији четврти васељенски сабор на својој петнае- стој седници (31 октобар), донео је 30 канона потврђена су правила свих претходних са- бора (правило 1) монаштво је стављено под духовну власт надлежног епископа (правило 4) правило 28 потврђује 3 правило другог васељенског сабора о повластицама цари- градског епископа 7 цар маркијан (450–457г) и царица пулхерија су потврдили све одлуке овог сабора и учинили их оба везним за све поданике царства 6 р поповић, васељенски сабори i први, други, трећи и четврти, београд 2012, стр 329–330 7 р поповић, историја хришћанске цркве, стр 69 историја хришћанства март / април 2020 11 из историје црквене уметности јелен представља слику побожности; наводи се и као симбол самоће и осамљености, чистог живота, јер тражи слободу и заклон у високим планинама библијски бестијаријум: jелен ма милена стефановић ј елен је хришћански симбол са прехришћан- ским пореклом он сам, део је митологије и културе многих народа још од каменог доба и пећинских цртежа на којима је једна од значај- них животиња зато су иконографија и рели- гијски симболизам јелена дубоко архајски због периодичног обнављања рогова сим- бол је стварања и обнављања (renovatio) и је- дан од најизразитијих симбола плодности али уз то и погребна животиња, водич мртвих – психопомп (грч psuchopompos – велика душа) јелен као животиња библијског света, из- ворно је распрострањена по евроазији (нала- зио се и на античком новцу палмире) и север- ној африци, док је у др угим деловима света настањена јелен (лат cervid) је брз, има витке ноге и окретно тело због чега је симбол брзи- не, a има и задивљујуће рогове специфичан је његов промукли зов због изразито благих и крупних очију одаје слику безазлености лов на јелена у древним цивилизацијама лов на велике и опасне животиње поред забаве, био је и ва- жан део владарског ритуала који је имао своју идеолошку премисунажалост, јелен је одувек био најпривлачнија дивљач за краљевски лов и војну аристократију на блиском истоку за то су одржавана огромна, ограђена и уређе- на ловишта, шумски предели пуни дивљачи и звери која су се звала „рај“ хетитски, асирски, персијски владари радо су ловили, тако да је персијски јелен (лат dama mesopotamica), по- стао ретка и скоро истребљена врста (сл 1) али, бог се кроз природу и жива бића у њој, пројављује човеку тако јелен постаје извор откривења, он говори према животопису ве- ликомученика св јевстатија плакида (placidi- us), у време када је био генерал римске војске, једног дана током лова, према промислу бо- жијем, сусрео се са величанственим јеленом коме се између рогова налазио крст из кога је исијавала (христова) светлост приликом ове божанске визије, плакид је клекнуо, а глас који му се обратио уз пророштво, упутио га је на свештеника овим догађајем про- светљен, плакидa се преобратио у хришћа- нина променивши име (с л 2) овај призор остао је инспирација за многе уметнике и у модерно доба људи радо лове јелена раскошан је трофеј који краси ловачке собе, а као украс, ушао је у моду средином xix века, када се према причи светлане велмар-јанко- вић у књизи дорћол, познати трговац и заду- рељеф на коме хетитски краљ марадаш у двоколицама лови јелена, 1050–900 пре христа, музеј лувр (извор: dailysabahcom) 12 2 / 2020 из историје црквене уметно жбинар капетан–миша анастасијевић обогасти тио трговином јеленских рогова продајући их богатијим кућама у угарским и аустријским градовима дуж дунава, што му је донело прву велику зараду у кинематографији, кроз једну секвенцу у свом чувеном филму „ловац на јелене“ из 1978 године, видимо како се душевна, уну- тарња промена главног јунака одражава на његов однос према лову на јелена кроз оду- стајање од пуцња јелен и кошута у светом писму њихова појава и навике чест су извор мно- гих метафора и аналогија они су представни- ци добрих животиња многобројни су приме- ри у коме се помињу у старом завету и односе се, или повезују ка (супружанској), љубави (прич 5, 19), као и у песми над песмама (2, 9; 16–17), што индикује да јелен није био ретка животиња у палестини у то доба појављује се често повезан са срном ори- ген напомиње да срна има оштро око, а јелен убија змије упоређује христа по његовом учењу са срном, а по д елима са јеленом сам јелен симболизује брзину и скокове (ис 35, 6; пнп 2, 8), а његов карактеристичан зов се упо- ређује са христом који позива душе јелен и срна су према јеврејском закону чисте животиње (пнз 12, 15; 14, 5), и као ди- вљач користе се за исхрану најзначајнија симболика која их одликује јесте: чежња за богом (пс 42, 1, 2) поред тога, јелен је леп карактером, диван, окретан и стасит (пост 49, 21; пнп 2, 7–9, 17; 7, 3; 4, 5; ис 35, 6) не- жан према потомству (јер 14, 5), и бојажљив (пс 29, 9) све наведено представља симболику и из- вор за пренесена значења јелена која имају позитивну духовно-моралну димензију слово о јелену ориген, тумачећи природну историју би- блије, каже да је јелен непријатељ и прогони- тељ змија тј непријатељ зла и симбол христа као прождирач змија, он представља пово- љан знак и симболички, у духу хришћанског св великомученик јевстатије плакид, икона, прва половина-средина xvii столећа, крит (извор: srwikipediaorg) борба јелена са змијом, византијском мозаик, сце- на сукобљених животиња, крај v столећа; музеј велике палате, истанбул (извор: ancienteu) март / април 2020 13 тумачења, представља борбу добра и зла овај мотив је био ве ома популаран, као што се види и кроз представу на подном мозаику велике палате у цариграду, иако профаног ка- рактера (сл 3) извор приче је фисиолог (physiologus, приро- дослов од ii до iv в) који је био основа свих сред- њовековних бестијара, у коме је свака животи- ња симбол једне више стварности он помиње у свом слову о јелену, његово силно неприја- тељство према змији; како он шета планинама и брдима (пнп 2, 17), у по трази за скривеном змијом, која се сакри као ђаво у преисподње земљењухом он је открива и по мирису је пре- познаје и када је нањуши, прислања њушку на отвор удубљења и унутра зауставља дах, диса- ње где год да се змија налази, она скаче јелену за врат и дави га, тада је он поједе и јури ка из- ворима воде и ако за три часа не попије воду, умире; ако се напије остаје жив (сл 4) као што је пророк (пс 42) ре као – као што ожедни јелен на изворима, тако душа моја те- жи теби господе из овог произилази духовно наравоученије: „тако и ти човече притекни прво источнику воденом, што је и у ср жи на- писанога и пророчким тумачењима, пи воду што је свети дар покајања причешћујући се са покајањем и обнављајући себе покајањем, не умртвљуј се у греху“ fons vitae или духовни смисао жеђи у v веку иконографски репертоар подних мозаика приказује углавном флору и фауну уобичајено је да су одсутне слике христа, кр- ста или људских фигура, сходно и едикту ца- рева теодосија и валентинијана из 427године којим се забрањује мотив крста због могућег гажења на мозаицима у склопу полета младе вере наглашена је идеја новог стварања раја, хри- шћанског раја негованог воћњака који се ви- ди на мозаицима ранохришћанских базилика, у односу на пагански парадеизос (поменуто ловиште) постоји тај осећај да су хришћани нова твар, тек рођени, становници еденског врта јелен, паун и друге животиње поред ми- рисног цвећа и разних врста дрвета употпу- њују тај врт мотив јелена се шири и сим бол је но вог рођења, васкрсења (због сезонског мењања и обнове рогова), мотив који је чак и у си на- гогама био врло популаран због ових симбо- личких вредности налази се у хришћанским крстионицама, када преузима симбол христа као извора вечног живота јелен је знамење христа, знак љубави и чистоте иконографски мотив раног хришћанства приказује најчешће јелене (поред паунова), како пију воду са извора живота (лат fons vi- tae) то је ликовна представа почетних сти- хова предивног 42 псалма (1–2): „као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, боже!“ омиљена је илустрација на мо- јелени на изворима воде четири рајске реке , мозаик, базилика св климента, xii столеће, рим (извор: https/philologistlivejournalcom) срна и срндаћ и два пауна и два голуба) између кантароса са виновом лозом, рановизантијски подни мозаик, v–vi столеће, велика базилика, нартекс, хераклеја линкестис, код битоља (извор: bhfieldschoolorg) из историје црквене уметности 14 2 / 2020 заицима у којима водоскок или извор воде у центру образује симетричну слику симетрична слика је древни мотив у коме је врховно божанство у центру композиције, посматрано као извор вечног живота, која је преузета и за илустрацију псалма 42 било је уобичајено да се јелени (или јелен и кошута), у оваквој слици сматрају за симбол верника, тачније за симбол неофита, новокрштених, оних који прилазе новој вери, и у том контек- сту представа се тумачи као симболичка илу- страција евхаристије, крштења и причешћа то је смисаоно представљање осликаних под- них мозаика ранохришћанских крстионица, како каже гордана цветковић – томашевић сама слика симболише узвишене идеје и садржаје per se средиште представља бога и веру, христа и хришћанство вода између јелена је божија милост како је открио и сам христос обећавајући самарићанки воду веч- ног живота (јн 4, 14) као варијетет из канта- роса може да извире и лоза са гроздом, што даје очигледан, евхаристијски смисао (сл 5) јелен – симболизам који траје јелен представља и слику побожности наводи се и као симбол самоће и осамље- ности, чистог живота, јер тражи слободу и заклон у високим планинама (авк 3, 19; пс 18, 33; пнп 2, 17) декоративни мотив јелена са симболичким значењем преноси се и на друге предмете у средњем веку код срба је уочљива појава тог мотива човек средњег века, како анализира хој- зингa, био је склон симболичкој визији света, као што сведоче речи апостола павла (1кор 13, 12) „сад видимо као кроз стакло у загонет- ки“ – да је свака ствар бесмислена уколико би имала само непосредну функцију и појав- ну форму све се опажа дубље од свакоднев- ног јелен није био само јелен, он је био знак једне више истине и он је учествовао у тајном смислу света занимљив је пример из манастира каста- љан на космају, где је пронађена урезана јед- ноставна фигура јелена са разгранатим рого- вима на каменој плочи часне трпезе у олтару ова животиња је уклесивана на сакралним објектима, као на надвратнику цркава и над- гробним споменицима прве половине xv ве- ка на космајском подручју у иконографском тумачењу средњег века означава вернике одане христу и чисте душе јелен је заживео и у нашим народним оби- чајима о којима је писао драгослав срејовић, утврдивши дуготрајност предања о јелену као светој хтонској животињи која господари душама мртвих тако се урезан јелен налази на надгробном споменику – кенотафу де- спота стефана лазаревића у црквинама код марковца свакако да је примаран хришћан- ски контекст, у коме јелен представља чисту душу и верника оданом христу, какав је био деспот стефан јер у разгранатој хришћанској симболици, како је већ поменуто, христос је „јелен међу јеленима“ мотив јелена надвладао је време налази- мо га на сребрним чашама позног средњег века у србији, међу којима неколико из xvi и xvii века на којима поред већ набројаних ту- мачења, прикладно симболише жеђ душе за господом јелен је леп карактером, диван, окретан и стасит, нежан према потомству и бојажљив: све наведено представља симболику и извор за пренесена значења јелена која имају позитивну духовно-моралну димензију из историје црквене уметности март / април 2020 15 црквени живот пасха је каже свети григорије богослов: „царица дана, празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и господње празнике!“ небоземна радост и торжественост пасхалног богослужења бранислав илић о велика и најсветија пасхо, христе! о мудрости, и логосе божији, и сило! дај нам да се још присније причешћујемо тобом у незалазни дан царства твога! (из девете песме пасхалног канона) пре него што се било ко од нас у суди да изговори неколико скромних речи о празник у над празницима, о пас хи господњој, дах му застаје услед сазнања да ниједна људска реч није кадра да у потпуности искаже суштину и сверад осни и спасоносни значај празника васкрсења господа нашег исуса христа свети григорије богослов у својој беседи на пасху богомудро поручује да је пасха: „царица дана, празник над празницима, и с лавље над с лављима, који превазилази као сунце звезде, не с амо човечанске и зема љске празнике, већ и господње празнике!“ ове речи потврђују веру хришћанâ да васкрс ење христово заиста јесте празник над празницима, и с лавље над слављима, како у бог ослужбеном животу цркве, тако и у животима свих хришћана који исповедају радост васкрсења, јер васкрсење христово ваистину постаде основ наше вере о томе нам говори свети апостол павле: „а ако нема васкрсења мртвих, то ни христос није устао а ако христос није устао, онда је празна пропове д наша, а празна и вера ваша“ (1 кор 15, 13–14) наша вера и васцело наше постојање је утемељено на васкрсној радости, и васкрсно-непок олебивој вери, нелицемерној љубави и чврс тој нади, да ће господ и нас васкрсн ути и с аваскрнути у незалазном дану царства свога васкрсење христово је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она носи пе чат вечности њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе божије стога је спаси тељ и рек ао ученицима својим да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним васкрсењем спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постаде првенац оних к оји су умрли (1 к ор 15, 20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на крсту, и ми смо на слободу позвани (в гал 5, 13), рад ост, јер смо пре чистом крвљу спаситеља нашег о чишћени од прародитељског греха (в 1 јн 1, 7), радост, јер кроз васкрслог христа улазимо, руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) васкрсењем христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (в јн 16 2 / 2020 црквени живот 5, 24), и да хрис тос остаје са нама у све дане до свршетка века (в мт 28, 20) значај и торжество пасхе, и пасхалне радости наше у васкрс лом господу, најочигледнији су у бог ослужењу велике суботе литургију светог василија великог, коју служимо у тај дан, савршавамо заједно с вечерњим богослужењем на којем се већ поју васкрсне стихире, заједно са стихирама триода, и тако се најављује христово славно васкрсење свештенослужитељи почињу службу у тамним одеждама, а када, уместо уобичајеног алилуја, почне да с е поји велики прокимен: васкрсни боже суди земљи, јер ћеш ти нас ледити у свим народима – свештенослужитељи у олтару са себе скидају тамне одежде и об лаче свечане, беле одежде часну трпезу и сав храм такође „облаче“ у бело, преднаговештавајући васкрсење христово о овом богослужбеном моменту васкрсног карактера уважени професор литургичког богословља дмитријевски говори: „стих: ‘васкрсни боже суди земљи’ почиње да поје презвитер у о лтару када почињу да звоне сва звона презвитер у р уци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима које баца по целом храму узвикујући: христос васкрсе! на шта народ одговара: ваистину васкрсе!“1 1 а а дмитријевски, спознајући тајну крста и васкрсења господњег, крагујевац 2014, стр 87–88 богослужбене напомене ук азују да ове ноћи, после литургије, хришћани вековима молитвом и б дењем дочекују празник над празницимамолитвено бдење је пропраћено читањем из књиг е дела апостолска, јер нам тај новозаветни спис на на јбољи начин сведочи о васкрсењу христовом у наставку се богослужи полуноћница на к ојој се поје канон велике суботе, а плаштаница се уноси у олтар и полаже се на часну трпезу, на којој остаје до оданија пасхе непосредно пред почетак пасхалног јутрења, епископ (или началствујући презвитер), обучен у по тпуно одјејаније, најпре са централног кандила на часној трпези пали свећу, а по том излази кроз царске двери у з појање стиха: „приђите примите светлост, од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мр твих“ тада сав народ прилази и па ли своје свеће, примајући тако незалазну светлост када је реч о овом чин у примања све тлости, потребно је наг ласити да ова све тлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у јер усалиму сваки храм на пасхалном јутрењу постаје јерусалим, и свако од нас примивши све тлост, прима истинску и незалазну светлост од васкрслога господа када сав народ прими све тлост, у литији се чини трократни опход око храма, пасхално богослужење (фото: епархија бачка) март / април 2020 17 уз појање дивне химне: „васкрсење твоје христе спасе, ангели поју на не бесима, и нас на зем љи удостоји да т е чистим срцем славимо“ поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и с тајање пред затвореним храмовним вра тима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење богослужбена пракса православне јеладе, која се усталила и к од нас, по дразумева читање јеванђеља пред почетак пасхалног јутрења, и ре чју господњом бива нам саопштена вест о васкрсењу литијским опходом и с лушањем речи божије испред затворених храмовних врата, символишемо жене мироносице које су с ве ликом радошћу примиле и благовестиле вест о христовом васкрсењу отварање храмовних вра та прасликује камен који је одваљен од гроба господњег, после чега сви у лазимо у храм у з појање тропара пасхе ђакон са амвона произноси велику јектенију, после које се поје пасхални канон преподобног јована дамаскина то је један од најлепших канона православног богослужења, образац и врхунац савршенства пасхалних песама на почетку сваког ирмоса презвитер кади цео храм, а пос ле сваке песме изг овара мала јектенија, с припада јућим јој возгласима сталним понављањем богонадахнутих речи пасхалног канона, богослужбени поредак нас по учава и позива на д елатну, дубоку и раз бориту васкрсну радост после канона се поје ексапостилар: „телом уснувши“, недељне стихире на хвалите, као и стихире пасхе: „пасха свештена данас нам се показа“ чувена беседа светог јована з латоуста на пасху: „ако је неко благочестив и богољубив“, изговара се на пас ху у т ој беседи, на основ у приче о д елатницима у винограду (в мт 20, 1–16), сви они к оји су радили од првог часа и они к оји су дошли у једанаести час, они који јесу и они који нису постили – бива ју позивани да с е насладе пасхалном радошћу, да уђу у радост господа свога то је разлог што целе светле седмице богослужење бива у по тпуности исто као на сâм дан празника, указујући тако на победоносни и спасоносни значај васкрсења господњег, и нашег бог ослужбеног учествовања у њем у као што смо кроз богослужење страдалне недеље, били учесници и с апутници на п уту страдања, тако сада, обасјани пас халном светлошћу, богослужбено постајемо учесници рад ости над радостима, предокушавајући радост невечерњег дана царства небеског аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду пасхално богослужење (фото: манастир буково) црквени живот 18 2 / 2020 природне науке, с једне стране, знају да буду на удару псеудонаучних теорија, које се нуде као адекватне, „научне“ алтерна- тиве то по себи јесте пошаст с којом треба да се избори научна заједница међутим, с друге стране, појединци, били они научници или љубитељи науке и људи који се радо по- зивају на науку, умеју да конкретни научни наратив преливају у сфере које не само да превазилазе интересовања одређене при- родне науке, већ далеко премашују и саме могућности њеног натуралистичког метода такође, није реткост да се научне теорије проглашавају за готове и неупитне чињени- це и за ис тину ово су врло опасне идеоло- шке играрије које покушавају да ставе знак једнакости између природне науке и идео- логије таквим играријама је, између осталих перјаница и подржавалаца новоатеизма, склон и професор ричард докинс – један од четворице „јахача“ овог новог феномена у еволуцији појма атеизма у својој новој књизи превладавање бо- га – водич за почетнике (outgrowing god – a beginners guide), професор докинс за биоло- шку теорију еволуције каже да је она: „она коначна чињеница: ми смо рођаци шимпан- зи, мало даљи рођаци мајмуна, много даљи рођаци риба и тако даље, затим и ово: науч- не истине су истините чак и када нема нико- га ко зна за њих; би ле су истините пре него што су се појавили људи и биће истините и када ми изумремо“ да је ово изговорио један приучени сим- патизер новоатеизма, ствар не би била толи- ко страшна и изненађујућа д
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
Одреднице:
1. 48892 / ...у животима свих хришћана који исповедају радост васкрсења, јер ВАСКРСЕЊЕ христово ваистину постаде основ наше вере о томе нам говори свети апостол павле: „а ако нема васкрсења мртвих...
2. 82798 / ...и нас васкрсн ути и с аваскрнути у незалазном дану царства свога ВАСКРСЕЊЕ христово је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она...
3. 83631 / ...да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним ВАСКРСЕЊЕ? м спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постад...
4. 84291 / ...руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) ВАСКРСЕЊЕ? м христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам ист...
1. 48892 / ...у животима свих хришћана који исповедају радост васкрсења, јер ВАСКРСЕЊЕ христово ваистину постаде основ наше вере о томе нам говори свети апостол павле: „а ако нема васкрсења мртвих...
2. 82798 / ...и нас васкрсн ути и с аваскрнути у незалазном дану царства свога ВАСКРСЕЊЕ христово је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она...
3. 83631 / ...да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним ВАСКРСЕЊЕ? м спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постад...
4. 84291 / ...руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) ВАСКРСЕЊЕ? м христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам ист...
54
Свеска: 373 | На путу за Емаус
...епархија ваљевска фотографија на другој страни корице:ВАСКРСЕЊЕ 📌 твоје христе спасе,
анђели певају на небесима; и
нас на земљи удостој чистим
срцем да те славимо!
фото: архива породице сек
...епархија ваљевска фотографија на другој страни корице:
МЕТА инфо: Р:28549 К:213161 Д:118
| Свеска 373 |
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... на путу за емаус мисионарспцсрб misionarspcrs 3 / 2020 фотографија на насловној страни корице: у вечни спомен биће праведник: епископ ваљевски милутин кнежевић (1949–2020) фото: епархија ваљевска фотографија на другој страни корице: васкрсење твоје христе спасе, анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да те славимо! фото: архива породице секулић фотографија на трећој страни корице: „као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (пс 1, 3) фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: „како су мили станови твоји, господе
... на путу за емаус мисионарспцсрб misionarspcrs 3 / 2020 фотографија на насловној страни корице: у вечни спомен биће праведник: епископ ваљевски милутин кнежевић (1949–2020) фото: епархија ваљевска фотографија на другој страни корице: васкрсење твоје христе спасе, анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да те славимо! фото: архива породице секулић фотографија на трећој страни корице: „као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (пс 1, 3) фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: „како су мили станови твоји, господе
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
Одреднице:
1. 1002 / ...вјери, ова епархија гради себе, подижући се изно- ва из смрти у ВАСКРСЕЊЕ манастир медна је изникла у протеклих петнаестак година над моштима преподобномученика мед- њанских – сер...
2. 44019 / ...која исцјељује сваку нашу слабост, пребива и наша нада у ВАСКРСЕЊЕ, , јер нам господ, преко светих кивота, обећа- ва да наша љубав према њему неће остати без одговора свети кивоти наших ...
3. 48808 / ...тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена ВАСКРСЕЊЕ? м тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створ...
4. 169972 / ...постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у ВАСКРСЕЊЕ тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот плат...
1. 1002 / ...вјери, ова епархија гради себе, подижући се изно- ва из смрти у ВАСКРСЕЊЕ манастир медна је изникла у протеклих петнаестак година над моштима преподобномученика мед- њанских – сер...
2. 44019 / ...која исцјељује сваку нашу слабост, пребива и наша нада у ВАСКРСЕЊЕ, , јер нам господ, преко светих кивота, обећа- ва да наша љубав према њему неће остати без одговора свети кивоти наших ...
3. 48808 / ...тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена ВАСКРСЕЊЕ? м тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створ...
4. 169972 / ...постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у ВАСКРСЕЊЕ тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот плат...
55
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом иВАСКРСЕЊЕ 📌 лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио
читаво поглавље (јн 11) марта и марија су
лазареве сестре које жив
...потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико по
... исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико по
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 152189 / ...ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш...
2. 153437 / ...који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово ВАСКРСЕЊЕ и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто...
1. 152189 / ...ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам ВАСКРСЕЊЕ и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш...
2. 153437 / ...који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово ВАСКРСЕЊЕ и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто...
56
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали уВАСКРСЕЊЕ 📌 мртвих према
речима светог владике николаја, у светом писму често се говори како ће имена праведника бити записана у књигу живих,
...20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали у
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... људско памћење је ограничено и нестално, док памћење цркве као заједнице верних у христу добија вечну и непролазну димензију потврђујући на тај свештени начин истину да у господу нашем нема мртвих, већ су сви живи а бог није бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих према речима светог владике николаја, у светом писму често се говори како ће имена праведника бити записана у књигу живих, док ће имена грешника бити збрисана и заборављена из приче о богаташу и лазару видимо да господ изговара име лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује лазар је, значи, ушао у царство небеско, и добио је вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство и живот и – име претходног, 2020 лета господњег, у вечни загрљај господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја господ је призвао у вечност патријарха српског иринеја, митрополита црногорскоприморског амфилохија, као и епископа ваљевског милутина нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима господ је од нас узео наше духовне оце, учитеље и истинске сведоке вере и правоживља у вечност су отишли најбољи међу нама нема човека који се није замислио над овом болном реалношћу, иако рањиви и испуњени тугом, наша туга се преобразила у радост та радосна туга нам поручује да духовни поглед нашег срца усмеримо на охристовљени пут спасења, на пут којим су ходили и ови христосећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију, гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову (јевр 13, 7) сећање на три великана наших дана катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 41 тема броја носци нашег времена гледајући на свршетак њиховог живота и надахњујући се њиховом делатном вером, били смо сведоци чудесних порука и символа који су се пројавили у данима њиховог пресељења у вечност не штедећи себе, наш блаженоупокојени патријарх је до последњега даха био проповедник мира, љубави, и био велики духовни, али и материјални градитељ иако није доживео испуњење своје највеће жеље – освећење спомен-храма светог саве на врачару, његово погребење у темеље велелепног храма, постало је свештен увод у освећење овог дома молитве овај неуморни измиритељ и проповедник љубави носио је у свом бићу велику љубав према светињама старе србије, према острошкој светињи и острошком чудотворцу о којем је често говорио и позивао народ да своје духовне кораке саобрази са корацима светог василија острошког који је својим молитвеним сузама загревао хладне острошке стене, а сада својим благословом озарује срца наша двадесет дана пре упокојења патријарха иринеја, у господу се представио митрополит црногорско-приморски амфилохије свети петар цетињски био је учитељ живота и правило вере блаженопочившег митрополита као и свети петар, митрополит амфилохије је усрдно наставио дело подвига живећи наглашено аскетским животом, не тражећи никад ништа лично за себе и ради своје удобности и угођаја његову душу хранила је и испуњавала света служба божија, братско сабрање, љубав и народна слога, зато је често нама говорио као наш добри учитељ: ништа не дугујемо једни другима, већ само љубав, јер смо позвани да безусловно волимо једни друге христоликом љубављу том и таквом христоликом љубављу лађу цркве божије у митрополији црногорско-приморској мудро је предводио наш блаженопочивши митрополит чији је живот био непрестано на распећу све ране народне биле су и његове ране, али и свака радост његове пастве била је укрепљење за њега свој овоземаљски живот завршио је делећи судбину свога народа, бивајући и сâм суочен са опаком болешћу која ја завладала целим светом богу и ближњима се мора, а уз божију помоћ и може, служити безрезервно и саможртвено без сопствене жртве нема напретка тако је говорио блаженопочивши митрополит учећи нас да будемо и останемо такви, истрајавајући на том, често трновитом, али благословеном путу господ је тако уредио да се у упокојењу и нашег првојерарха и нашег митрополита амфилохија пројави символизам ова два светилника нашег времена упокојили су се у петак, у дан када се у оквиру дневног богослужбеног митрополит амфилохије (1938–2020) 42 1 / 2021 круга сећамо крсне смрти господа нашег исуса христа упокојише се патријарх иринеј и митрополит амфилохије у навечерје престоног празника њихових катедралних храмова који су били заодевени важним јубилејима патријарх иринеј упокојио се уочи празника сабора светог архангела михаила – славе саборног храма у београду који је у тај празнични дан 2020 лета господњег прослављао јубилеј 175 постојања архиепископ цетињски је уснуо у господу у навечерје празника светог петра цетињског у светлости 190-годишњице упокојења овог великог чудотворца чије свете мошти сведоче радост заједнице са господом господ је тако уредио како би нам указао да су од нас отишли у царство вечно велики јерарси чије ће семе у погодно време да произрасте дивне и благословене плодове сећамо се и следимо пример и великог владике милутина који је од своје четрнаесте године кренуо путем монашког позива и служења цркви којој је посветио цео живот живео је тихо, молитвено, испуњен љубављу, благошћу, архипастирском бригом и жртвом руководећи поверени му народ ка господу саобразно целокупном његовом животу и ванредном монашком етосу који је исијавао из њега, владика милутин се упокојио тихо, а услед искушења које нас је задесило, и његов молитвени испраћај у вечност био је у духу његовог овоземаљског живота, оног живота који је давао свима нама једну изузетну поуку подсећајући нас да су хришћани људи који ходе земљом, али су привезани за небеса смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа васкрсе христос, и ад се стропошта! васкрсе христос, и падоше демони васкрсе христос, и радују се анђели! васкрсе христос, и живот живује! васкрсе христос, и ниједног мртвог у гробу! (из васкршњег слова светог јована златоуста) тема броја нашег блаженопочившег првојерарха иринеја и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих колико би ти хтео да живиш? са руског превео: небојша ћосовић у „идиоту“, роману ф м достојевског, има много потресних размишљања и описа личних доживљаја, које је писац изразио преко свог главног јунака замислимо само оне трагичне тренутке, када је он стајао код губилишта и подсетимо се при томе да се фјодор михајловић у младости заносио револуционарним идејама а пошто се тада у европи јавио талас револуција 1848 године (негде само „наранџастих“, а негде и крвавих), то су се у русији донеле најстрожије мере ради сузбијања истих и тако ухапшене доводе на семјоновски трг, на коме је постављено губилиште од дрвета, обмотано црним сукном над главама затвореника се ломе сабље у знак лишавања свих грађанских и сталешких права 1 на губилишту су три стуба чита се пресуда: „смртна казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
... људско памћење је ограничено и нестално, док памћење цркве као заједнице верних у христу добија вечну и непролазну димензију потврђујући на тај свештени начин истину да у господу нашем нема мртвих, већ су сви живи а бог није бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих према речима светог владике николаја, у светом писму често се говори како ће имена праведника бити записана у књигу живих, док ће имена грешника бити збрисана и заборављена из приче о богаташу и лазару видимо да господ изговара име лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује лазар је, значи, ушао у царство небеско, и добио је вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство и живот и – име претходног, 2020 лета господњег, у вечни загрљај господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја господ је призвао у вечност патријарха српског иринеја, митрополита црногорскоприморског амфилохија, као и епископа ваљевског милутина нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима господ је од нас узео наше духовне оце, учитеље и истинске сведоке вере и правоживља у вечност су отишли најбољи међу нама нема човека који се није замислио над овом болном реалношћу, иако рањиви и испуњени тугом, наша туга се преобразила у радост та радосна туга нам поручује да духовни поглед нашег срца усмеримо на охристовљени пут спасења, на пут којим су ходили и ови христосећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију, гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову (јевр 13, 7) сећање на три великана наших дана катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 41 тема броја носци нашег времена гледајући на свршетак њиховог живота и надахњујући се њиховом делатном вером, били смо сведоци чудесних порука и символа који су се пројавили у данима њиховог пресељења у вечност не штедећи себе, наш блаженоупокојени патријарх је до последњега даха био проповедник мира, љубави, и био велики духовни, али и материјални градитељ иако није доживео испуњење своје највеће жеље – освећење спомен-храма светог саве на врачару, његово погребење у темеље велелепног храма, постало је свештен увод у освећење овог дома молитве овај неуморни измиритељ и проповедник љубави носио је у свом бићу велику љубав према светињама старе србије, према острошкој светињи и острошком чудотворцу о којем је често говорио и позивао народ да своје духовне кораке саобрази са корацима светог василија острошког који је својим молитвеним сузама загревао хладне острошке стене, а сада својим благословом озарује срца наша двадесет дана пре упокојења патријарха иринеја, у господу се представио митрополит црногорско-приморски амфилохије свети петар цетињски био је учитељ живота и правило вере блаженопочившег митрополита као и свети петар, митрополит амфилохије је усрдно наставио дело подвига живећи наглашено аскетским животом, не тражећи никад ништа лично за себе и ради своје удобности и угођаја његову душу хранила је и испуњавала света служба божија, братско сабрање, љубав и народна слога, зато је често нама говорио као наш добри учитељ: ништа не дугујемо једни другима, већ само љубав, јер смо позвани да безусловно волимо једни друге христоликом љубављу том и таквом христоликом љубављу лађу цркве божије у митрополији црногорско-приморској мудро је предводио наш блаженопочивши митрополит чији је живот био непрестано на распећу све ране народне биле су и његове ране, али и свака радост његове пастве била је укрепљење за њега свој овоземаљски живот завршио је делећи судбину свога народа, бивајући и сâм суочен са опаком болешћу која ја завладала целим светом богу и ближњима се мора, а уз божију помоћ и може, служити безрезервно и саможртвено без сопствене жртве нема напретка тако је говорио блаженопочивши митрополит учећи нас да будемо и останемо такви, истрајавајући на том, често трновитом, али благословеном путу господ је тако уредио да се у упокојењу и нашег првојерарха и нашег митрополита амфилохија пројави символизам ова два светилника нашег времена упокојили су се у петак, у дан када се у оквиру дневног богослужбеног митрополит амфилохије (1938–2020) 42 1 / 2021 круга сећамо крсне смрти господа нашег исуса христа упокојише се патријарх иринеј и митрополит амфилохије у навечерје престоног празника њихових катедралних храмова који су били заодевени важним јубилејима патријарх иринеј упокојио се уочи празника сабора светог архангела михаила – славе саборног храма у београду који је у тај празнични дан 2020 лета господњег прослављао јубилеј 175 постојања архиепископ цетињски је уснуо у господу у навечерје празника светог петра цетињског у светлости 190-годишњице упокојења овог великог чудотворца чије свете мошти сведоче радост заједнице са господом господ је тако уредио како би нам указао да су од нас отишли у царство вечно велики јерарси чије ће семе у погодно време да произрасте дивне и благословене плодове сећамо се и следимо пример и великог владике милутина који је од своје четрнаесте године кренуо путем монашког позива и служења цркви којој је посветио цео живот живео је тихо, молитвено, испуњен љубављу, благошћу, архипастирском бригом и жртвом руководећи поверени му народ ка господу саобразно целокупном његовом животу и ванредном монашком етосу који је исијавао из њега, владика милутин се упокојио тихо, а услед искушења које нас је задесило, и његов молитвени испраћај у вечност био је у духу његовог овоземаљског живота, оног живота који је давао свима нама једну изузетну поуку подсећајући нас да су хришћани људи који ходе земљом, али су привезани за небеса смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа васкрсе христос, и ад се стропошта! васкрсе христос, и падоше демони васкрсе христос, и радују се анђели! васкрсе христос, и живот живује! васкрсе христос, и ниједног мртвог у гробу! (из васкршњег слова светог јована златоуста) тема броја нашег блаженопочившег првојерарха иринеја и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих колико би ти хтео да живиш? са руског превео: небојша ћосовић у „идиоту“, роману ф м достојевског, има много потресних размишљања и описа личних доживљаја, које је писац изразио преко свог главног јунака замислимо само оне трагичне тренутке, када је он стајао код губилишта и подсетимо се при томе да се фјодор михајловић у младости заносио револуционарним идејама а пошто се тада у европи јавио талас револуција 1848 године (негде само „наранџастих“, а негде и крвавих), то су се у русији донеле најстрожије мере ради сузбијања истих и тако ухапшене доводе на семјоновски трг, на коме је постављено губилиште од дрвета, обмотано црним сукном над главама затвореника се ломе сабље у знак лишавања свих грађанских и сталешких права 1 на губилишту су три стуба чита се пресуда: „смртна казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
1. 209255 / ...и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и ВАСКРСЕЊЕ, , али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна с ...
2. 210882 / ...и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и ВАСКРСЕЊЕ владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли и...
1. 209255 / ...и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и ВАСКРСЕЊЕ, , али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна с ...
2. 210882 / ...и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и ВАСКРСЕЊЕ владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли и...
57
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
...нашега 29ВАСКРСЕЊЕ 📌 — начин живота
светог василија острошког 32
замишљени над житијем
светог василија острошког 36
сила божија
...нашега 29
МЕТА инфо: Р:22741 К:170072 Д:94
| Свеска 378 |
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... једном веома читаном делу охридски пролог владике николаја 16 црквена уметност библијски бестијаријум: пеликан 20 у дијалогу са атеизмом идеја бесмртности 24 тема броја свети василије острошки — похвала рода нашега 29 васкрсење — начин живота светог василија острошког 32 замишљени над житијем светог василија острошког 36 сила божија 38 сведок васкрсења 41 радуј се, василије свети, похвало рода нашег! 43 свети василије острошки — васељенски мисионар 44 скромно, синко скромно 48 пренос моштију светог василија острошког 51 света земља манастир светог онуфрија великог, акелдама 54 света гора скит светог димитрија 56 хришћанство и медицина здравље душе као предуслов за здравље тела 58 савремени изазови о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 мисионарски излог збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара мисионарско гласило српске православне цркве за младе тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs март / арпил 2021 уређивачки одбор: председник његово преосвештенство епископ бачки г иринеј досадашњи уредници епископ браничевски хризостом (1958–1983) епископ бачки др иринеј (1983–1994) епископ шабачко-ваљевски лаврентије (1994–2007) главни и одговорни уредник презвитер др оливер суботић оперативни уредник срећко петровић технички уредник марко р марковић секретар, лектор и коректор снежана крупниковић уређивачки одбор мисионара: презвитер александар јевтић ђакон владимир пекић др александар милојков радмила грујић виктор вицановић небојша ћосовић бранислав илић излази двомесечно годишња претплата за нашу земљу је 500 динара појединачни примерак 90 динара претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни српске патријаршије, краља петра 5 или на текући рачун уплате не слати поштанском упутницом рукописи и фотографије се не враћају текстови и прилози објављени у православном мисионару представљају ставове аутора информативна служба: текући рачун динарски број: 145-4721-71 expobank далматинска 22 београд текући рачун девизни број: lntermediary deutsche bank gmbh, frankfurt/m (bic deutdeff) account with inst: 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 informativno izdavacкa ustanova srpske pravoslavne crkve, kralja petra 5, beograd charges: for the account of ordering customer својевремено је западнохришћански апологет норман гајс
... једном веома читаном делу охридски пролог владике николаја 16 црквена уметност библијски бестијаријум: пеликан 20 у дијалогу са атеизмом идеја бесмртности 24 тема броја свети василије острошки — похвала рода нашега 29 васкрсење — начин живота светог василија острошког 32 замишљени над житијем светог василија острошког 36 сила божија 38 сведок васкрсења 41 радуј се, василије свети, похвало рода нашег! 43 свети василије острошки — васељенски мисионар 44 скромно, синко скромно 48 пренос моштију светог василија острошког 51 света земља манастир светог онуфрија великог, акелдама 54 света гора скит светог димитрија 56 хришћанство и медицина здравље душе као предуслов за здравље тела 58 савремени изазови о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 мисионарски излог збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара мисионарско гласило српске православне цркве за младе тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs март / арпил 2021 уређивачки одбор: председник његово преосвештенство епископ бачки г иринеј досадашњи уредници епископ браничевски хризостом (1958–1983) епископ бачки др иринеј (1983–1994) епископ шабачко-ваљевски лаврентије (1994–2007) главни и одговорни уредник презвитер др оливер суботић оперативни уредник срећко петровић технички уредник марко р марковић секретар, лектор и коректор снежана крупниковић уређивачки одбор мисионара: презвитер александар јевтић ђакон владимир пекић др александар милојков радмила грујић виктор вицановић небојша ћосовић бранислав илић излази двомесечно годишња претплата за нашу земљу је 500 динара појединачни примерак 90 динара претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни српске патријаршије, краља петра 5 или на текући рачун уплате не слати поштанском упутницом рукописи и фотографије се не враћају текстови и прилози објављени у православном мисионару представљају ставове аутора информативна служба: текући рачун динарски број: 145-4721-71 expobank далматинска 22 београд текући рачун девизни број: lntermediary deutsche bank gmbh, frankfurt/m (bic deutdeff) account with inst: 935-9522-10 marfin bank ad, beograd (bic likirsbg) beneficiary: rs35145007080000135615 informativno izdavacкa ustanova srpske pravoslavne crkve, kralja petra 5, beograd charges: for the account of ordering customer својевремено је западнохришћански апологет норман гајс
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
Одреднице:
1. 4739 / ...разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи ВАСКРСЕЊЕ, , премда су најочигледнији заправо читав живот овог угодника божијег говори о томе васкрсење — начин живота све...
2. 148298 / ...у господа исуса христа основ те вере јесте христово страдање и ВАСКРСЕЊЕ у којима се открива неисказива љубав божија према читавом свету и човеку и страдање и васкрсење јесу догађаји ...
3. 149033 / ...прилагођавање бога и стварности појединцу, а не обратно вера у ВАСКРСЕЊЕ јесте испуњење старозаветних пророштава која говоре о прослављању народа божијег, о њиховом оправдању и посве...
4. 150568 / ...разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи ВАСКРСЕЊЕ, , премда су најочигледнији заправо читав живот овог угодника божијег говори о томе наиме, свети василије је рође...
1. 4739 / ...разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи ВАСКРСЕЊЕ, , премда су најочигледнији заправо читав живот овог угодника божијег говори о томе васкрсење — начин живота све...
2. 148298 / ...у господа исуса христа основ те вере јесте христово страдање и ВАСКРСЕЊЕ у којима се открива неисказива љубав божија према читавом свету и човеку и страдање и васкрсење јесу догађаји ...
3. 149033 / ...прилагођавање бога и стварности појединцу, а не обратно вера у ВАСКРСЕЊЕ јесте испуњење старозаветних пророштава која говоре о прослављању народа божијег, о њиховом оправдању и посве...
4. 150568 / ...разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи ВАСКРСЕЊЕ, , премда су најочигледнији заправо читав живот овог угодника божијег говори о томе наиме, свети василије је рође...
58
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
...за нас почетак вечног бољег живота“ блажена макрина, са надом уВАСКРСЕЊЕ,📌 , начини прелазак „из смрти у живот“ молећи се тихо начини знак крста
„на очима, на устима и на срцу“ амин
митрополит козански д
...за нас почетак вечног бољег живота“ блажена макрина, са надом у
МЕТА инфо: Р:24286 К:180370 Д:100
| Свеска 380 |
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... нам потресан опис њених последњих часова даје нам за сећање молитву светитељке пре него што ће предати свој дух, молитву пуну љубави и наде, која почиње следећим речима: „ти си, господе, удаљио од нас страх смрти; ти си устројио тако, да крај овог временског живота буде за нас почетак вечног бољег живота“ блажена макрина, са надом у васкрсење, начини прелазак „из смрти у живот“ молећи се тихо начини знак крста „на очима, на устима и на срцу“ амин митрополит козански дионисије (†), εικόνες έμψυχοι, αποστ διακονία, стр 418-420 извор: wwwpemptousiagr породица свете макрина била је једна од најизузетнијих породица кападокије, са прецима који су постали свети мученици у доба прогона и са учитељем светим григоријем чудотворцем света макрина превод са јелинског: михаела панковић преподобна макрина око 330–379), фреска из саборне цркве свете премудрости — софијског сабора у кијеву, 11 век (извор: викимедија / wikimediaorg/) материк јул / август 2021 7 како се вера у господа исуса христа бранила од турског окупатора сведоче нам руке светог мученика станка, чобанчета из села подвраћа, кога су 1712 године свирепо убили турци пославши његову невину дечачку душу у наручје богочовека христа недостатак архивских извора у великој мери онемогућава нам да саставимо једну комплетну слику о овој, за нашу свету цркву, веома знаменитој личности основне податке о светом новомученику станку налазимо код светог оца јустина поповића у делу житија светих за месец април, где је под датумом 29 април/12 мај уписано житије светог василија острошког, а поред њега дато и кратко житије светог мученика станка у житију светог станка се истиче: „дечака станка, који чуваше овце у никшићком крају црне горе, убише турци код оваца за веру хришћанску 15 септембра 1712 године његове свете и нетљене мошти – две посвећене дечије рукице – почивају у горњем манастиру острог у црквици часног крста, где се подвизавао свети василије острошки о мученичкој кончини станковој постоји запис у горњем острогу, у кивоту где му почивају свете и нетљене руке“ 1 у лето 2003 године, блаженопочивши историчар, професор предраг вукић, са протосинђелом павлом радусиновићем, обавио је истраживања са циљем да се напише опширније житије светог новомученика стан1 архимандрит др јустин поповић, житија светих за април, београд 1973, стр 465 ка истражили су кивот како би пронашли запис који помиње свети отац јустин, али нису ништа пронашли оно што је историји познато, а што се односи на годину страдања светог станка која се у житијима наводи, то је да су турци 1712 године попалили бјелопавлиће, што обухвата и неколицину подострошких села, одакле, према усменом предању, води порекло свети новомученик станко приличан је број локалних предања о светом станку као што је увек случај када је у питању усмено народно предање, тако и у овом случају имамо више верзија житија светог станка, али сва су са истим мученичким крајем тако се свети станко негде описује као „свето дете“ обдарено необичним благодатним даровима, а негде као чобанче које је хтело да заштити своје стадо оваца од турака који су пленили стоку и које је тако пострадало међу предањима познато је и једно које говори о одбијању светога станка да престане да се крсти када су му турци то наредили то се догодило у време поменуте похаре бјелопавлића, у којој су турци убијали људе, а известан број су намеравали да интернирају у околину сарајева, у централну босну и да их насилно преведу у ислам будући да свети станко није хтео да се потурчи, крстећи се од ужаса, турци су му наредили да престане да се крсти но, како је свети станко наставио пред њима да се крсти, они му најпре посекоше руке, а потом га спалише у вељој пећини, на планини незброј, која се налази изнад подострошког из острошке ризнице у судбини светог станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне црне горе због бројности и јачине турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у васкрслог богочовека христа свети новомученик станко мр раде с булајић 8 4 / 2021 села подвраће према предању, у поменутој пећини спаљен је народ који није успео на време да побегне и нађе уточиште од турака, па како их турци открише, тако их у вељој пећини спалише, а са њима и светог станка мештани села су касније пронашли његове свете и нетљене руке, те су их однели у манастир острог где почивају и данас у судбини светог станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне црне горе христоносни српски народ на овом простору био је протеран са плодних поља у неплодне стене, где се бавио сточарством живели су у великој немаштини, напасали овце по каменитим врлетима, али су им турци и ту наносили велике невоље стални упади турака завршавали су се великим пустошењима због бројности и јачине турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у васкрслог богочовека христа тако се српски народ одржао у тим стенама натопљеним крвљу христових мученика међу којима свети станко заузима свакако прво место неописив је станков голготски пут, као што је недокучива и његова велика храброст нема тог ходочасника у острогу који пред посвећеним рукама српског чобанчета неће пожелети да се поклони и замоли га за заузеће пред престолом господњим нетрулежне руке (мошти) светог новомученика станка почивале су у цркви часнога крста у горњем манастиру све до 2004 године на заравни између доњег и горњег манастира 2004 године подигнута је црква посвећена светом станку у коју су и пренете његове свете и нетрулежне руке новоподигнуту цркву освештали су 18 децембра2 2004 године митрополит црногорско-приморски амфилохије, преосвећена господа епископи: захумско-херцеговачки григорије, будимљанско-никшићки јоаникије и диоклијски јован у спомен-костурници цркве светог новомученика станка, након извршеног опела, достојно су сахрањени земни остаци двадесет седам чланова главног штаба краљевске војске у отаџбини за црну гору, боку, херцеговину и стари рас, на челу са пуковником бајом станишићем, који су пострадали од братске руке 18 октобра 1943 године фрескопис цркве светог новомученика станка је завршен 2005 године аутор је архивар манастира острог 2 блаженопочивши митрополит црногорско-приморски и игуман манастира острог од 2011 до 2021 године, амфилохије установио је да се празник светог новомученика станка прославља 18 децембра олтар цркве светог станка из острошке ризнице јул / август 2021 9 сећајте се својих старешина разговор са протопрезвитером немањом кривокапићем, настојатељем светониколајевског храма у котору и професором цетињске богословије сећање на проту момчила-мому кривокапића разговор водио: катихета бранислав илић сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију (јевр 13, 7), речи су светог апостола павла којима је био надахнут број православног мисионара са почетка ове године драги прото, како бисте нашим читаоцима протумачили ову важну поруку која је упућена свима нама? – апостол павле нас овим ријечима подсјећа да у свему што радимо треба да имамо узор у онима који су се трудом и исправним поступањем већ показали и доказали сви ми, колико год имали добру намјеру и жељу да учинимо добро, увијек смо у опасности да због неискуства или лоше процјене не испунимо очекивано, па је природно да се ослонимо на оне који боље знају од нас није срамота, напротив, мудро је питати и угледати се на старије и искусније, баш као што су се и апостоли угледали на први и највећи узор — самога господа исуса христа, и као што су се, као што видимо из историје цркве, црквени оци угледали на апостоле, трудећи се да све што раде и проповиједају, буде по узору на оно како су то они чинили, што би данас репарастос његошу на ловћену, 1 новембар 1970 г прота момо на ловћену 10 4 / 2021 сећајте се својих старешина кли, да буде у духу апостолског, црквеног предања зато што је то посвједочени прави и већ утабани пут који води ка спасењу свих нас у духу наведеног, прилика је да са нама поделите сећања на блаженопочившег архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског амфилохија – нема бољег примјера да потврди малоприје поменути цитат апостола павла, од присјећања на живот и дјело нашег митрополита амфилохија једна ствар је ријечима говорити шта треба радити, а потпуно друго, показивати то својим личним примјером умјесто да по ко зна који пут наводимо шта је све урадио за вријеме своје више него плодне архијерејске службе, истакао бих основну импресију која ми се намеће када говорим о митрополиту амфилохију, а то је љубав према богослужењу, првенствено светој литургији господин јован маркуш је, у једном тексту, навео да су израчунали да је одслужио око 10000 литургија, а оно што сви знамо јесте да је служио скоро сваки дан много се очекује од једног архијереја, па и од других свештенослужитеља, али се у том мору наметнутих обавеза често заборавља оно основно, главно, за шта смо духом светим призвани и благословени, да служимо богослужења, да приносимо бескрвну жртву богу у име свег народа јесте, митрополит амфилохије је заиста неуморно радио, али је све почињало литургијом коју је увијек са пуно концентрације и молитве служио из ње је црпио снагу за све што је даље радио митрополит амфилохије је био истински човјек молитве момчило кривопкапић као ученик митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак јул / август 2021 11 лик и дело вашег блаженопочившег оца по телу, протопрезвитера-ставрофора момчила кривокапића, остаће златним словима записани у историји митрополије црногорско-приморске, а посебно прекрасне и поносне боке которске замолио бих вас да нашим читаоцима приближите лик чудесног проте мома? – оца мома су описивали као спој темпераментног и бескомпромисног борца, необично снажног духа и карактера, а у исто вријеме благог пастира и духовника који је знао да утјеши и посавјетује и да одвоји вријеме за свакога био је истовремено човјек бритке, али и благе ријечи, дубоког и снажног, али топлог и драгог погледа његов ђак, свештеник душан биговић, написао је за њега: „за пуних педесет година свештеничке службе, толико је учинио да је у очима нашег народа постао као неки светац, митска личност дужност, повјерену му од бога и људи, вршио је часно и са таквом ревношћу, да му је широка народна душа, назив те службе додала личном имену тако је настао поп момо“ долазак оца мома у котор 1969 године заиста је био епохалан догађај у оно вријеме када је црна гора била духовно опустошена, са малим бројем вијерника и незнатним бројем свештеника, углавном старијих, долазак младог и школованог свештеника била је нека врста сензације поготово што је он од првих дана показао да није случајно ту дошао, него да уради конкретне ствари многи су му се чудили што је то одабрао, јер су сматрали да су црква и религија прошлост, неки од родбине су му и замијерали сматрајући да је то губљење времена убрзо су сви добро упознали његов невјероватан темперамент и карактер, да се ради о човјеку који се никога не боји сем бога коме служи, који зна шта хоће и шта му је посао, и да никоме неће дозволити да му стане на пут у томе у то вријеме када је комунизам био у најјачој снази, његову храброст су многи карактерисали као лудост у више ситуација када је удба покушала да га спута у мисионарењу, одлучно им је показао зубе, што је намученом вијерном народу јако значило, видјели су у њему неку врсту новог марка краљевића, који има петљу да се супротстави тиранину, па су му често приписивали и догађаје који се и нису стварно догодили или претјеривали у описивању онога што се догодило тако су настајале приче да има црни појас у каратеу и да је пребијао по десеторицу момака одједном, итд а он је ту репутацију вјешто користио за вршење своје мисије на добробит цркве онако згодан и наочит, шармантан и елоквентан, а увијек до краја одлучан и истрајан у свему шта би почео да ради, низао је успјехе у ономе зашта га је бог и послао и све тако до задњега дана неки мисле да су ови последњи догађаји утицали на његово здравље и да нас је због тога раније напустио али, ми који смо га добро познавали знамо да су њему, вјечитом борцу, ове литије и све што им је претходило, само продужиле живот, јер је борба за цркву била његов живот, он је, како су вољели да кажу, „радио на адреналин“, то је био он и, као што рече отац предраг шћепановић, „живио је на земљи онолико колико је и служио“ да је прота имао посебну љубав према капели на ловћену, сведочи и храм који је саградио по узору на порушену ловћенску капелу? – отац момо је често говорио о ловћенској капели много пута сам имао прилику да га слушам док је разговарао са различитим сећајте се својих старешина 12 4 / 2021 саговорницима и у различитим околностима али, увијек је било са оним истим жаром никада није заобилазио ту тему капела је за њега била, као што и треба да буде сваком свештенику из црне горе – олтар свети јако је тешко и емотивно поднио рушење капеле, као и све оно што је томе претходило као реакција на све то, јавила се идеја да одмах по рушењу ловћенске капеле, сагради исту такву у својој парохији иако је та идеја у то вријеме фанатичног и острашћеног комунизма била равна лудости, отац момо је снагом своје воље и огромној љубави према том светом идеалу, уз мноштво перипетија које се у једном оваквом тексту не могу описати, наравно успио живио је за дан када ће ту капелу поново видјети и на врху ловћена то му је на жалост, као и митрополиту амфилохију, остао недосањани сан, а свевишњи господ, који зна све тајне, зна зашто је тако требало да буде као што је његов живот у потпуности био чудесан по много чему, можемо ли рећи да је и његова кончина била чудесна, што је потврдио благи осмех на лицу блаженопочившег проте? – да, тај благи, спокојни осмјех на самртном одру, као да изговара ријечи апостола павла: добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах као да гледа иза себе, задовољан оним што је оставио иако је требало, по некој нашој људској логици, тек сада да ужива у плодовима свога рада, а и да помогне савјетима нама млађима, бог га је седам дана по одласку у пензију узео себи а отац момо овим осмјехом, као да потврђује да је тако требало да буде педесет година службе, и то скоро без дана одмора, не зато што му неко није дозволио да иде на одмор, него једноставно зато што није знао да се одмара прво, јако дуго је био једини которски парох па је навикао да сам све вуче, а и када смо дошли ми млађи, није се много промијенио једноставно, био је неуморни прегалац па да, дефинитивно, за такве људе и није пензија као да каже: док радим, радим свом снагом, а сада одох не бисмо смели да изгубимо из вида на један детаљ који је веома важан наиме, отац момчило је био „претеча“ који је припремио долазак епископа банатског амфилохија на место митрополита црногорско-приморског, док се божијим промислом упокојио у господу шест месеци пре високопреосвећеног митрополита амфилохија, настављајући тако ту нит коју је целога живота носио бивајући подршка и помоћ своме епископу – митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још дечији хор спд јединство из котора сећајте се својих старешина јул / август 2021 13 од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак већ тада се родило велико пријатељство које ће се само још више продубљивати и током студија, али и касније не заборавимо да су обојица били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанасијем често су сви заједно одлазили код аве и „правили планове“ за будућност још тада је постојала та идеја да амфилохије буде митрополит црногорско-приморски, али тада то није било реално у једном периоду разилазе им се путеви, отац момо одлази у црну гору и започиње мисију, а митрополит амфилохије у грчку када је дошло вријеме, отац момо је предложио оцу јустину да својим ауторитетом организује долазак јеромонаха амфилохија у црну гору, што је он преко јеромонаха атанасија и учинио (када се упокојио отац момо, владика атанасије ми је послао аудио поруку у којој је говорио управо о овим догађајима) наравно да је о свему био обавијештен и патријарх герман када је удба сазнала за те планове, покушали су на све начине и разним притисцима на патријарха да то спријече, али нису успјели – послије пензионисања митрополита данила на трон митрополије црногорско-приморске коначно је постављен митрополит амфилохије (који је претходно непуних пет година био епископ банатски) од тада су њих двојица били најближи сарадници на духовном препороду црне горе и буквално до задњег даха предводили цркву у овој величанственој побједи које смо сви свједоци да ли је пример оца момчила утицао на вас да кренете путем богословствовања, те да поред свештеног служења обављате и одговорну учитељску службу као професор богословије светога петра цетињског? – отац момо ми је у свему био узор драгоцјено је било узрастање уз таквог човјека хвала богу, био сам често уз њега, помагао, стицајем околности био актер многих догађаја у вези са њим наравно да ме је то мотивисало да пожелим да идем тим путем имао сам ја још узора, и његов отац ристо је био свештеник, и отац моје мајке био је чувени свештеник, катихета, бесједник, апологета, професор и декан богословског факултета прота лазар милин, мој ујак прота драган милин, касније и већ поменути митрополит амфилохије, али у тим тренуцима када сам стасавао и када се рађала мисао и жеља да будем свештеник, испред мене је дефинитивно био лик оца мома - протојереј–ставрофор момчило кривокапић (1945–2020) протојереј-ставрофор момчило кривокапић изненада је преминуо 29 априла 2020 године у 76 години отац момо је рођен 1 јула 1945 у херцег новом у београду је завршио богословију светог саве, а касније и богословски факултет рукоположен је за ђакона 31 августа 1969, а за јереја 7 септембра 1969 године у септембру 2019 године навршило се 50 година свештеничке службе пароха кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према богу и свом народу његовог оца, који је био парох у бијелој, са још неколицином свештеника митрополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи епископ зворничко-тузлански нектарије (круљ) отац mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине добоја од најранијег дјетињства, учећи се јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама са 14 година, 1 септембра 1959 године, одлази из родитељског дома, као ђак београдске богословије пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу смиљку милин, ћерку чувеног професора доктора лазара милина након завршене богословије уписује православни богословски факултет у београду 1967 године на самом почетку студија, умире му отац сећајте се својих старешина 14 4 / 2021 идеал правог свештеника какав би желио да будем и дан-данас ми је сан да достигнем оца мома, а бићу задовољан ако му будем до кољена такође, велика ми је част што предајем у богословији коју је завршио мој дјед ристо, а чији је први ректор од њеног обнављања био мој отац момчило будући да сте настојатељ светониколајевског храма у срцу котора, замолио бих вас да нашим читаоцима предочите особености црквеног живота у котору – котор је град који је у својој дугој историји мијењао многе господаре, а самим тим град у коме су се укрштале и многе културе град у коме су дубоки духовни и културни траг оставили немањ
... нам потресан опис њених последњих часова даје нам за сећање молитву светитељке пре него што ће предати свој дух, молитву пуну љубави и наде, која почиње следећим речима: „ти си, господе, удаљио од нас страх смрти; ти си устројио тако, да крај овог временског живота буде за нас почетак вечног бољег живота“ блажена макрина, са надом у васкрсење, начини прелазак „из смрти у живот“ молећи се тихо начини знак крста „на очима, на устима и на срцу“ амин митрополит козански дионисије (†), εικόνες έμψυχοι, αποστ διακονία, стр 418-420 извор: wwwpemptousiagr породица свете макрина била је једна од најизузетнијих породица кападокије, са прецима који су постали свети мученици у доба прогона и са учитељем светим григоријем чудотворцем света макрина превод са јелинског: михаела панковић преподобна макрина око 330–379), фреска из саборне цркве свете премудрости — софијског сабора у кијеву, 11 век (извор: викимедија / wikimediaorg/) материк јул / август 2021 7 како се вера у господа исуса христа бранила од турског окупатора сведоче нам руке светог мученика станка, чобанчета из села подвраћа, кога су 1712 године свирепо убили турци пославши његову невину дечачку душу у наручје богочовека христа недостатак архивских извора у великој мери онемогућава нам да саставимо једну комплетну слику о овој, за нашу свету цркву, веома знаменитој личности основне податке о светом новомученику станку налазимо код светог оца јустина поповића у делу житија светих за месец април, где је под датумом 29 април/12 мај уписано житије светог василија острошког, а поред њега дато и кратко житије светог мученика станка у житију светог станка се истиче: „дечака станка, који чуваше овце у никшићком крају црне горе, убише турци код оваца за веру хришћанску 15 септембра 1712 године његове свете и нетљене мошти – две посвећене дечије рукице – почивају у горњем манастиру острог у црквици часног крста, где се подвизавао свети василије острошки о мученичкој кончини станковој постоји запис у горњем острогу, у кивоту где му почивају свете и нетљене руке“ 1 у лето 2003 године, блаженопочивши историчар, професор предраг вукић, са протосинђелом павлом радусиновићем, обавио је истраживања са циљем да се напише опширније житије светог новомученика стан1 архимандрит др јустин поповић, житија светих за април, београд 1973, стр 465 ка истражили су кивот како би пронашли запис који помиње свети отац јустин, али нису ништа пронашли оно што је историји познато, а што се односи на годину страдања светог станка која се у житијима наводи, то је да су турци 1712 године попалили бјелопавлиће, што обухвата и неколицину подострошких села, одакле, према усменом предању, води порекло свети новомученик станко приличан је број локалних предања о светом станку као што је увек случај када је у питању усмено народно предање, тако и у овом случају имамо више верзија житија светог станка, али сва су са истим мученичким крајем тако се свети станко негде описује као „свето дете“ обдарено необичним благодатним даровима, а негде као чобанче које је хтело да заштити своје стадо оваца од турака који су пленили стоку и које је тако пострадало међу предањима познато је и једно које говори о одбијању светога станка да престане да се крсти када су му турци то наредили то се догодило у време поменуте похаре бјелопавлића, у којој су турци убијали људе, а известан број су намеравали да интернирају у околину сарајева, у централну босну и да их насилно преведу у ислам будући да свети станко није хтео да се потурчи, крстећи се од ужаса, турци су му наредили да престане да се крсти но, како је свети станко наставио пред њима да се крсти, они му најпре посекоше руке, а потом га спалише у вељој пећини, на планини незброј, која се налази изнад подострошког из острошке ризнице у судбини светог станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне црне горе због бројности и јачине турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у васкрслог богочовека христа свети новомученик станко мр раде с булајић 8 4 / 2021 села подвраће према предању, у поменутој пећини спаљен је народ који није успео на време да побегне и нађе уточиште од турака, па како их турци открише, тако их у вељој пећини спалише, а са њима и светог станка мештани села су касније пронашли његове свете и нетљене руке, те су их однели у манастир острог где почивају и данас у судбини светог станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне црне горе христоносни српски народ на овом простору био је протеран са плодних поља у неплодне стене, где се бавио сточарством живели су у великој немаштини, напасали овце по каменитим врлетима, али су им турци и ту наносили велике невоље стални упади турака завршавали су се великим пустошењима због бројности и јачине турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у васкрслог богочовека христа тако се српски народ одржао у тим стенама натопљеним крвљу христових мученика међу којима свети станко заузима свакако прво место неописив је станков голготски пут, као што је недокучива и његова велика храброст нема тог ходочасника у острогу који пред посвећеним рукама српског чобанчета неће пожелети да се поклони и замоли га за заузеће пред престолом господњим нетрулежне руке (мошти) светог новомученика станка почивале су у цркви часнога крста у горњем манастиру све до 2004 године на заравни између доњег и горњег манастира 2004 године подигнута је црква посвећена светом станку у коју су и пренете његове свете и нетрулежне руке новоподигнуту цркву освештали су 18 децембра2 2004 године митрополит црногорско-приморски амфилохије, преосвећена господа епископи: захумско-херцеговачки григорије, будимљанско-никшићки јоаникије и диоклијски јован у спомен-костурници цркве светог новомученика станка, након извршеног опела, достојно су сахрањени земни остаци двадесет седам чланова главног штаба краљевске војске у отаџбини за црну гору, боку, херцеговину и стари рас, на челу са пуковником бајом станишићем, који су пострадали од братске руке 18 октобра 1943 године фрескопис цркве светог новомученика станка је завршен 2005 године аутор је архивар манастира острог 2 блаженопочивши митрополит црногорско-приморски и игуман манастира острог од 2011 до 2021 године, амфилохије установио је да се празник светог новомученика станка прославља 18 децембра олтар цркве светог станка из острошке ризнице јул / август 2021 9 сећајте се својих старешина разговор са протопрезвитером немањом кривокапићем, настојатељем светониколајевског храма у котору и професором цетињске богословије сећање на проту момчила-мому кривокапића разговор водио: катихета бранислав илић сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију (јевр 13, 7), речи су светог апостола павла којима је био надахнут број православног мисионара са почетка ове године драги прото, како бисте нашим читаоцима протумачили ову важну поруку која је упућена свима нама? – апостол павле нас овим ријечима подсјећа да у свему што радимо треба да имамо узор у онима који су се трудом и исправним поступањем већ показали и доказали сви ми, колико год имали добру намјеру и жељу да учинимо добро, увијек смо у опасности да због неискуства или лоше процјене не испунимо очекивано, па је природно да се ослонимо на оне који боље знају од нас није срамота, напротив, мудро је питати и угледати се на старије и искусније, баш као што су се и апостоли угледали на први и највећи узор — самога господа исуса христа, и као што су се, као што видимо из историје цркве, црквени оци угледали на апостоле, трудећи се да све што раде и проповиједају, буде по узору на оно како су то они чинили, што би данас репарастос његошу на ловћену, 1 новембар 1970 г прота момо на ловћену 10 4 / 2021 сећајте се својих старешина кли, да буде у духу апостолског, црквеног предања зато што је то посвједочени прави и већ утабани пут који води ка спасењу свих нас у духу наведеног, прилика је да са нама поделите сећања на блаженопочившег архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског амфилохија – нема бољег примјера да потврди малоприје поменути цитат апостола павла, од присјећања на живот и дјело нашег митрополита амфилохија једна ствар је ријечима говорити шта треба радити, а потпуно друго, показивати то својим личним примјером умјесто да по ко зна који пут наводимо шта је све урадио за вријеме своје више него плодне архијерејске службе, истакао бих основну импресију која ми се намеће када говорим о митрополиту амфилохију, а то је љубав према богослужењу, првенствено светој литургији господин јован маркуш је, у једном тексту, навео да су израчунали да је одслужио око 10000 литургија, а оно што сви знамо јесте да је служио скоро сваки дан много се очекује од једног архијереја, па и од других свештенослужитеља, али се у том мору наметнутих обавеза често заборавља оно основно, главно, за шта смо духом светим призвани и благословени, да служимо богослужења, да приносимо бескрвну жртву богу у име свег народа јесте, митрополит амфилохије је заиста неуморно радио, али је све почињало литургијом коју је увијек са пуно концентрације и молитве служио из ње је црпио снагу за све што је даље радио митрополит амфилохије је био истински човјек молитве момчило кривопкапић као ученик митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак јул / август 2021 11 лик и дело вашег блаженопочившег оца по телу, протопрезвитера-ставрофора момчила кривокапића, остаће златним словима записани у историји митрополије црногорско-приморске, а посебно прекрасне и поносне боке которске замолио бих вас да нашим читаоцима приближите лик чудесног проте мома? – оца мома су описивали као спој темпераментног и бескомпромисног борца, необично снажног духа и карактера, а у исто вријеме благог пастира и духовника који је знао да утјеши и посавјетује и да одвоји вријеме за свакога био је истовремено човјек бритке, али и благе ријечи, дубоког и снажног, али топлог и драгог погледа његов ђак, свештеник душан биговић, написао је за њега: „за пуних педесет година свештеничке службе, толико је учинио да је у очима нашег народа постао као неки светац, митска личност дужност, повјерену му од бога и људи, вршио је часно и са таквом ревношћу, да му је широка народна душа, назив те службе додала личном имену тако је настао поп момо“ долазак оца мома у котор 1969 године заиста је био епохалан догађај у оно вријеме када је црна гора била духовно опустошена, са малим бројем вијерника и незнатним бројем свештеника, углавном старијих, долазак младог и школованог свештеника била је нека врста сензације поготово што је он од првих дана показао да није случајно ту дошао, него да уради конкретне ствари многи су му се чудили што је то одабрао, јер су сматрали да су црква и религија прошлост, неки од родбине су му и замијерали сматрајући да је то губљење времена убрзо су сви добро упознали његов невјероватан темперамент и карактер, да се ради о човјеку који се никога не боји сем бога коме служи, који зна шта хоће и шта му је посао, и да никоме неће дозволити да му стане на пут у томе у то вријеме када је комунизам био у најјачој снази, његову храброст су многи карактерисали као лудост у више ситуација када је удба покушала да га спута у мисионарењу, одлучно им је показао зубе, што је намученом вијерном народу јако значило, видјели су у њему неку врсту новог марка краљевића, који има петљу да се супротстави тиранину, па су му често приписивали и догађаје који се и нису стварно догодили или претјеривали у описивању онога што се догодило тако су настајале приче да има црни појас у каратеу и да је пребијао по десеторицу момака одједном, итд а он је ту репутацију вјешто користио за вршење своје мисије на добробит цркве онако згодан и наочит, шармантан и елоквентан, а увијек до краја одлучан и истрајан у свему шта би почео да ради, низао је успјехе у ономе зашта га је бог и послао и све тако до задњега дана неки мисле да су ови последњи догађаји утицали на његово здравље и да нас је због тога раније напустио али, ми који смо га добро познавали знамо да су њему, вјечитом борцу, ове литије и све што им је претходило, само продужиле живот, јер је борба за цркву била његов живот, он је, како су вољели да кажу, „радио на адреналин“, то је био он и, као што рече отац предраг шћепановић, „живио је на земљи онолико колико је и служио“ да је прота имао посебну љубав према капели на ловћену, сведочи и храм који је саградио по узору на порушену ловћенску капелу? – отац момо је често говорио о ловћенској капели много пута сам имао прилику да га слушам док је разговарао са различитим сећајте се својих старешина 12 4 / 2021 саговорницима и у различитим околностима али, увијек је било са оним истим жаром никада није заобилазио ту тему капела је за њега била, као што и треба да буде сваком свештенику из црне горе – олтар свети јако је тешко и емотивно поднио рушење капеле, као и све оно што је томе претходило као реакција на све то, јавила се идеја да одмах по рушењу ловћенске капеле, сагради исту такву у својој парохији иако је та идеја у то вријеме фанатичног и острашћеног комунизма била равна лудости, отац момо је снагом своје воље и огромној љубави према том светом идеалу, уз мноштво перипетија које се у једном оваквом тексту не могу описати, наравно успио живио је за дан када ће ту капелу поново видјети и на врху ловћена то му је на жалост, као и митрополиту амфилохију, остао недосањани сан, а свевишњи господ, који зна све тајне, зна зашто је тако требало да буде као што је његов живот у потпуности био чудесан по много чему, можемо ли рећи да је и његова кончина била чудесна, што је потврдио благи осмех на лицу блаженопочившег проте? – да, тај благи, спокојни осмјех на самртном одру, као да изговара ријечи апостола павла: добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах као да гледа иза себе, задовољан оним што је оставио иако је требало, по некој нашој људској логици, тек сада да ужива у плодовима свога рада, а и да помогне савјетима нама млађима, бог га је седам дана по одласку у пензију узео себи а отац момо овим осмјехом, као да потврђује да је тако требало да буде педесет година службе, и то скоро без дана одмора, не зато што му неко није дозволио да иде на одмор, него једноставно зато што није знао да се одмара прво, јако дуго је био једини которски парох па је навикао да сам све вуче, а и када смо дошли ми млађи, није се много промијенио једноставно, био је неуморни прегалац па да, дефинитивно, за такве људе и није пензија као да каже: док радим, радим свом снагом, а сада одох не бисмо смели да изгубимо из вида на један детаљ који је веома важан наиме, отац момчило је био „претеча“ који је припремио долазак епископа банатског амфилохија на место митрополита црногорско-приморског, док се божијим промислом упокојио у господу шест месеци пре високопреосвећеног митрополита амфилохија, настављајући тако ту нит коју је целога живота носио бивајући подршка и помоћ своме епископу – митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још дечији хор спд јединство из котора сећајте се својих старешина јул / август 2021 13 од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак већ тада се родило велико пријатељство које ће се само још више продубљивати и током студија, али и касније не заборавимо да су обојица били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанасијем често су сви заједно одлазили код аве и „правили планове“ за будућност још тада је постојала та идеја да амфилохије буде митрополит црногорско-приморски, али тада то није било реално у једном периоду разилазе им се путеви, отац момо одлази у црну гору и започиње мисију, а митрополит амфилохије у грчку када је дошло вријеме, отац момо је предложио оцу јустину да својим ауторитетом организује долазак јеромонаха амфилохија у црну гору, што је он преко јеромонаха атанасија и учинио (када се упокојио отац момо, владика атанасије ми је послао аудио поруку у којој је говорио управо о овим догађајима) наравно да је о свему био обавијештен и патријарх герман када је удба сазнала за те планове, покушали су на све начине и разним притисцима на патријарха да то спријече, али нису успјели – послије пензионисања митрополита данила на трон митрополије црногорско-приморске коначно је постављен митрополит амфилохије (који је претходно непуних пет година био епископ банатски) од тада су њих двојица били најближи сарадници на духовном препороду црне горе и буквално до задњег даха предводили цркву у овој величанственој побједи које смо сви свједоци да ли је пример оца момчила утицао на вас да кренете путем богословствовања, те да поред свештеног служења обављате и одговорну учитељску службу као професор богословије светога петра цетињског? – отац момо ми је у свему био узор драгоцјено је било узрастање уз таквог човјека хвала богу, био сам често уз њега, помагао, стицајем околности био актер многих догађаја у вези са њим наравно да ме је то мотивисало да пожелим да идем тим путем имао сам ја још узора, и његов отац ристо је био свештеник, и отац моје мајке био је чувени свештеник, катихета, бесједник, апологета, професор и декан богословског факултета прота лазар милин, мој ујак прота драган милин, касније и већ поменути митрополит амфилохије, али у тим тренуцима када сам стасавао и када се рађала мисао и жеља да будем свештеник, испред мене је дефинитивно био лик оца мома - протојереј–ставрофор момчило кривокапић (1945–2020) протојереј-ставрофор момчило кривокапић изненада је преминуо 29 априла 2020 године у 76 години отац момо је рођен 1 јула 1945 у херцег новом у београду је завршио богословију светог саве, а касније и богословски факултет рукоположен је за ђакона 31 августа 1969, а за јереја 7 септембра 1969 године у септембру 2019 године навршило се 50 година свештеничке службе пароха кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према богу и свом народу његовог оца, који је био парох у бијелој, са још неколицином свештеника митрополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи епископ зворничко-тузлански нектарије (круљ) отац mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине добоја од најранијег дјетињства, учећи се јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама са 14 година, 1 септембра 1959 године, одлази из родитељског дома, као ђак београдске богословије пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу смиљку милин, ћерку чувеног професора доктора лазара милина након завршене богословије уписује православни богословски факултет у београду 1967 године на самом почетку студија, умире му отац сећајте се својих старешина 14 4 / 2021 идеал правог свештеника какав би желио да будем и дан-данас ми је сан да достигнем оца мома, а бићу задовољан ако му будем до кољена такође, велика ми је част што предајем у богословији коју је завршио мој дјед ристо, а чији је први ректор од њеног обнављања био мој отац момчило будући да сте настојатељ светониколајевског храма у срцу котора, замолио бих вас да нашим читаоцима предочите особености црквеног живота у котору – котор је град који је у својој дугој историји мијењао многе господаре, а самим тим град у коме су се укрштале и многе културе град у коме су дубоки духовни и културни траг оставили немањ
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 35420 / ...трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за ВАСКРСЕЊЕ и живот христу господу један бог и отац свију — то је отац господа исуса христа, сина божијег јединородног, који и ...
2. 95051 / ...али и свих нас који овдје и сада носимо крст христов и чекамо ВАСКРСЕЊЕ разговор са протопрезвитером-ставрофором др дарком ђогом, ванредним професором православног богословског факу...
3. 152655 / ...али и свих нас који овдје и сада носимо крст христов и чекамо ВАСКРСЕЊЕ ми смо завјетна заједница и треба да смо тога свјесни да живимо косовски завјет од малог ка великоме, од љубазнос...
1. 35420 / ...трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за ВАСКРСЕЊЕ и живот христу господу један бог и отац свију — то је отац господа исуса христа, сина божијег јединородног, који и ...
2. 95051 / ...али и свих нас који овдје и сада носимо крст христов и чекамо ВАСКРСЕЊЕ разговор са протопрезвитером-ставрофором др дарком ђогом, ванредним професором православног богословског факу...
3. 152655 / ...али и свих нас који овдје и сада носимо крст христов и чекамо ВАСКРСЕЊЕ ми смо завјетна заједница и треба да смо тога свјесни да живимо косовски завјет од малог ка великоме, од љубазнос...
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com